Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 372 * 20. јануар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

20.1.2019.

У овом броју: Седам дана неизвесности Зла коб броја тринаест Часни крст пуштен низ воду Сами на ветрометини Сензонцима и стаж и пензија Краљево те зове Информисање у чабру Две структуре једног стабла

10 14 20 34 42 48 52 60

Фото: Г. Шљивић

72 84 84 90 92 94 96 98

Фото: М. Радовановић

Операције 4. новембра 1915. Разлике између календара Рашка или Санџак На репертоару Биоскопа „Кварт“ ЖКК Краљево - Шабац Константин - Слога Рибница - Футог Времеплов

МАГАЗИН 20.1.2019.

Укинута ванредна ситуација на територији Краљева

МАГАЗИН

20.1.2019.

СЕДАМ ДАНА Н

- Седам дана након проглашења градоначелник Краљева, на препоруку Градског штаба донео одлуку о укидању ванредне ситуације на целој територији града. - Анализа Градског штаба за ванредне ситуације потврдила да су се стекли услови за укидање ванредне ситуације билне снежне падавине првих дана јануара биле су повод за седницу Градског штаба за ванредне ситуације на којој је разматрана новонастала ситуација. Исцрпна анализа стања на простору по површини највеће локалне самоуправе у земљи била је повод да градоначелник Краљева, у складу са препоруком Штаба за ванредне ситуације, донесе Одлуку о проглашењу ванредне ситуације на целој територији града Краљева, која је почела да се примењује од 11. јануара у једанаест сати. Градски штаб је предложио градо-

начелнику да прогласи ванредну ситуацију на територији града услед обилних снежних падавина које су довеле до прекида путне комуникације и нарушавања других основних животних услова. Како није постојала могућност да се редовним ангажовањем градских служби отклоне последице по људе и имовину стекли су се услови прописани законом о проглашењу ванредне ситуације. Имајући у виду чињеницу да су постојећи капацитети недовољни посебном наредбом Штаба наложена је употреба свих расположивих снага система смањења ризика

од катастрофа и управљања ванредним ситуацијама. Уследила је ванредна седница Градског већа са само једном тачком дневног реда како би се обезбедила додатна средства за отклањање последица елементарне непогоде. Средствима из текуће резерве само је увећан износ који је буџетом за ову годину намењен реаговању у оваквим ситуацијама, а користи се искључиво у време елементарних непогода за покривање трошкова који се очекују наредних неколико дана. Градско веће је, на предлог Одељења за привреду и финансије а у складу са за-

коном, донело решење о употреби средстава текуће буџетске резерве у износу од милион динара за закључивање уговора са привредним друштвима и другим правним лицима у циљу отклањања снежних наноса и успостављање путне комуникације на угроженој територији. Правни основ за доношење решења садржан је у одредбама одлуке о буџету за ову годину којима је прописано да се средства сталне буџетске резерве користе за финансирање расхода и издатака на име учешћа града у отклањању последица ванредних околности као што су земљотрес, поплава, суша, пожар, клизишта, снежни наноси, град, животињске и биљне болести, еколошка катастрофа и друге елементане непогоде, односно других ванредних догађаја који могу да угрозе живот и здравље или проузрокују штету већих

размера. Иако висина снежног покривача у самом центру није била посебно велика у селима која су удаљена сто и више километара, снежни наноси су достигли висину која премашује један метар што је било довољан разлог за ангажовање свих привредних субјеката оспособљених за заштиту и спасавање у време ванредних ситуација. Поред јавних предузећа Закон о ванредним ситуацијама омогућава ангажовање и других привредних субјеката који су у бавези да се одазову на позив како би учествовали у рашчишћавању снега и снежних наноса на великом броју регионалних и локалних путева. Ситуација је била најкритичнија у Студеници, Мланчи, на Рудну, у Бзовику, Гокчаници, Ласцу и Буковици што је повод за приоритетно деловање баш у овим местима. И док су у чишћењу

главних путних праваца остварени добри резултати први проблеми били су видљиви у мањим местима, јер „Путеви“ немају довољно машина оспособљених за рад на уским саобраћајницама, посебно не у селима и на некатегорисаним путевима где се ефикаснијом потврђује коришћење трактора. Престанак падавина и повишене температуре су у великој мери утицали на смиривање ситуације, а накнадна анализа Градског штаба за ванредне ситуације потврдила да су се стекли услови за укидање ванредне ситуације. То је било повод да се упути предлог градоначелнику да донесе одлуку о укидању ванредне што је он учинио на основу овлашћења из Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

НЕИЗВЕСНОСТИ

МАГАЗИН 20.1.2019.

Вест која је узнемирила грађане Србије

МАГАЗИН

20.1.2019.

ЗЛА КОБ БРО О

- Док медији који су објавили информацију проналазак беба у замрзивачу оцењују скандалозним у Општој болници „Студеница“ исти термин користе за погрешно тумачење, ширење панике и узнемирења у јавности за шта неко треба да сноси одговорност. - Тела три од тринаест пронађених не могу се сматрати мртворођеним, јер су последица побачаја, и превремено изазваних порођаја, а једно је пронађено на депонији у Грачацу. - У 2016. години две мртворођене бебе, 2017. осам а прошле године три. - Градско веће одбило захтев за доношење одлуке због разлике у тумачењу Закона о сахрањивању и Одлуке о сахрањивању у граду Краљеву. - Тела мртворођених беба спакована у непропусне кесе, обележена и уписана у све протоколе, а обдукциони налази сведоче да су узрок смрти генетске аномалије

Фото: М. Радовановић

ОЈА ТРИНАЕСТ

МАГАЗИН 20.1.2019.

омисија Владе Србије за испитивање рада државних органа у свим случајевима несталих беба, сачињена од представника државних институција и родитеља који сумњају да су им деца нестала из породилишта, почела је рад у јуну прошле године са задатком да испита одговорност оних који су годинама спречавали истраге. Дојава да има индиција које указују на сумњу у вези ових активности повод је за долазак у Краљево, а вест да је у замрзивачу Опште болнице „Студеница“ пронађено тринаест тела беба, под ознаком шокантно, брзо се проширила по читавој земљи и изавала бурне коментаре у јавности. И док медији који су објавили информацију проналазак беба у замрзивачу оцењују скандалозним у Општој болници „Студеница“ исти термин користе за погрешно тумачење, ширење панике и узнемирења у јавности за шта неко, каже се у саопштењу достављеном медијима, треба да сноси одговорност. Наводи појединих штампаних медија повод су за потврду да је „приликом контроле Републичке комисије за нестале бебе у Служби за патологију и судску медицину Опште болице „Студеница“ приказано тринаест мртворођених, обдукованих беба од 2016. године, које родитељи нису преузели. - Оне се чувају по свим Законом предвиђеним прописима, о чему се води уредна евиденција у протоколима, с обзиром на то да до децембра 2018. године није постојала одлука о сахрањивању ових беба. У току је формирање комисије од стране овлашћеног предузећа ЈКП „Чистоћа“ и ОБ „Студеница“ за сахрањивање мртворођених беба, тако да ће се у наредном периоду, у складу са овом Одлуком, извршити сахрањивање - наведено је у саопштењу. Градско веће је на шездесет петој седници, одржаној 20. августа прошле године, разматрало нацрт Одлуке о изменама и допунама Одлуке о сахрањивању и гробљима у коју је унето ново поглавље које се односи на сахрањивање мртворођених беба. Чланом 29а Одлуке предвиђено је да се сахрањи-

вање врши периодично у складу са потребама, а у договору надлежне здравствене установе у којој је беба рођена и Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. Одлуком је предвиђено да се мрворођене бебе сахрањују на гробљу, и месту у оквиру гробља које одреди ово предузеће, а да уколико родитељ не преузме тело најкасније у року од пет дана од дана рођења здравствена установа у којој је беба рођена ће о томе обавестити Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ и доставити потребну документацију ради преузимања и сахрањивања. „Чистоћа“ је у обавези да образује комисију уз чије присуство ће се вршити сахрањивање, о томе сачини записник и води посебну евиденцију о гробним местима у којима је извршено сахрањивање мртворођених беба. Чланом 29б Одлуке предвиђено је да трошкове сахране сносе родитељи, а ако то одбију сносиће их град Краљево. Изменама одлуке предвиђена је новчана казна од сто педесет хиљада динара за правно лице, Јавно комунално предузеће „Чистоћа“, ако не одреди место на гробљу за сахрањивање мртворођених беба, ако не образује комисију и ако не води посебну евиденцију о гробним местима у којима су сахрањене мртворођене бебе. Новчаном казном од двадесет пет хиљада динара казниће се одговорно лице у Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“ и месној заједници, као и физичко лице, које не поступи по Одлуци а предвиђено је и да се, за прекршај из овог члана, издаје прекршајни налог. Правни основ за доношење одлуке нађен је у Закону о сахрањивању и гробљима, који предвиђа да се „сахрањивање умрлих, одређивање и стављање ван употребе гробља, одржавање и уређење гробља и крематоријума врши на начин утврђен прописом скупштине општине, донетим у складу са начелима Закона и другим прописима који се односе на сахрањивање и гробља“. Ова материја је предмет Закона о комуналним делатностима који сахра-

њивање и уређење гробља дефинише као комуналну делатност, Закона о локалној самоуправи и Статута града Краљева по коме су органи локалне самоуправе дужни за доношење одлука које се односе на сахрањивање и гробља на територији града. Како је Општа болница „Студеница“ дала иницијативу за измену Одлуке о сахрањивањеу и гробљима у делу који се односи на сахрањивање мртворођених беба, а ЈКП „Чистоћа“ није имала примедбе на поднети предлог, сачињена је Одлука о изменама и допунама Одлуке о сахрањивању и гробљима. Приликом сачињавања предлога дошло је до усаглашавања Одлуке у делу који се односи на казнене одредбе са важећим Законом о прекршајима који дефинише нове износе за изрицање новчаних казни за учињене прекршаје у фиксном износу као и увођење прекршајног налога. Финансијски ефекти утврђени су на основу података добијених од стране Опште болнице „Студеница“ и процене о годишњем броју мртворођених беба, који се креће између пет и десет, и трошкова сахрањивања по важећем ценовнику Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ од 9.685 динара по обављеној сахрани подразумевајући периодично сахрањивање, односно једном годишње. Уверење да саопштење Опште болнице „Студеница“ није изазвало очекиване ефекте повод је за ново обраћање јавности представника ове здравствене установе, локалне самоуправе и Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ како би се, новим појашњењима, амортизовало негативно расположење у јавности. Једним од адута сматра се податак да је задатак комисије био само да прегледа документацију која се везује за наводни нестанак беба независно од тога што овлашћене структуре Министарства унутрашњих послова воде истрагу. Због тога се понашање члана комисије који је изнео податке о проналаску беба у замрзивачу сматра прекорачењем овлашћења и упуштањем у коментарисање материје за коју није стручан. Уз то се указује на кршење закона због неовлашћеног уласка у

МАГАЗИН

20.1.2019.

просторије болнице и јавно приказивање узнемирујућих снимака које се, због стварањем панике, сматра кривичним делом. Вршилац дужности директора Болнице др Зоран Мрвић подсећа да од 2016. године постоји валидна документација о свакој мртворођеној беби, па тако и о ових тринаест из последње три године. Тела три од њих се не могу сматрати мртворођеним јер су у овој установи задржана као последица побачаја, и превремено изазваних порођаја, а једно је пронађено на депонији у Грачацу. Основним разлогом за неспоразум оцењује се измена у Закону о сахрањивању од 29. новембра 2015. године када је забрањено медицинско уништавање овог материјала спаљивањем. Како у то време још није постојала одлука о сахрањивању, као обавеза локалне самоуправе, у краљевачкој болиници су били принуђени да чекају док се за то не створе правни услови. - То смо урадили уз сву документацију, а имамо потписану сагласност сваког родитеља да не желе да преу-

зму дете. Ми смо испоштовали закон, и комплетну процедуру, имамо комплетну документацију, а већ смо контактирали МУП у случају две мртворођене бебе из ранијег периода за које смо, давањем документације за наводно несталу децу, проверили наше процедуре. Сви законски прописи, процедуре и протоколи су испоштовани тако да за панику која се дигла неко мора да сноси одоговорност, јер треба правити разлику између мртворођених и несталих беба - објаснио је др Мрвић. Податак да за три године није донета одговарајућа одлука о сахрањивању мртворођене деце оправдава се податком да их од измене закона до краја 2015. године није ни било, 2016. су забележена два случаја, 2017. осам, а прошле године три. Иако је први захтев за измену градске одлуке поднет 2016. године Градско веће га је одбило због разлике у тумачењу Закона о сахрањивању и Одлуке о сахрањивању у граду Краљеву. Сахрањивање мртворођене деце било је везано са уништавањем патоанатомског отпада, али је од промене закона

морало да се одвоји. Годину дана је прошло у усклађивању закона и одлуке, па је у мају прошле године из Опште болнице поново упућен захтев за измену. - За патоанатомски отпад нисмо поднели захтев зато што смо у међувремену о трошку Министарства здравља купили велико постројење за уништавање које је монтирано у јуну прошле године. Од тада очекујемо да добијемо дозволу Министарства за заштиту животне средине да покренемо то постројење, а кад добијемо бићемо не само регионална болница са тим апаратом већ ћемо збрињавати отпад и из околних градова. Очекујемо да ћемо добити дозволу с тим што ћемо морати да урадимо процену ризика да би се добила чиста средина, јер је наша болница у центу града па и о томе и морамо да водимо рачуна - каже др Мрвић уз потврду да су тела мртворођених беба спакована у непропусне кесе, обележена и уписана у све протоколе, а подаци обдукционих налаза сведоче да су узрок смрти генетске аномалије.

Градоначелник Краљева потврђује да је директор Опште болнице 10. маја прошле године поднео захтев за доношење одлуку о сахрањивању мртворођене деце након чега је формиран радни тим од стручњака из области медицине, права и представника Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. Одлука је припремљена за седницу Скупштине града од 24. септембра прошле године и допуњена амандманом Одборничке групе Локални фронт који је владајућа већина прихватила. До стварања услова за доношење одлуке морало је да се причека још месец дана, јер је тек 27. децембра усвојен буџет у коме су планирана средства за сахрањивање мртворођених беба. По речима директора „Чистоће“ Ивице Богојевића први наредни корак у решавању дугогодишњег проблема било је одређивање локације на новом гробљу која је оцењена адекватном за сахрањивање мртворођене деце. - Сама локација ништа не значи, јер су се јавили одређени трошкови па смо морали да нађемо начин да затворимо финансијску конструкцију што је реше-

но буџетом за 2019. годину, после чега смо приступили формирању комисије. То је завршено, па остаје да решимо само још нека техничке ствари, тај поступак приведемо крају и реализујемо на прави начин. Тема је врло осетљива, па не желимо да журимо јер шта год да се деси, и да било ко од нас погреши у процедурама, тешко да можемо да се одбранимо од јавности - каже Богојевић. Директор „Чистоће“ је 8. јануара упутио захтев Болници да предложи чланове комисије, а три дана касније предлог је, због жеље да проблем буде решен што пре, достављен брзом поштом. Након што је усвојен очекује се да комисија почне са радом првог радног дана наредне недеље, а први задатак ће јој бити да направи адекватан правилиник о раду чиме би, верују све три стране у овом процесу, била стављена тачка на све што се дешавало током претходне три године а достигло кулминацију почетком ове. И поред свега стиче се утисак да ово није крај агоније која траје неколико дана. У јавности су и даље присутни

бројни коментари, по правилу негативни и уверење да је неко, из разлога које треба утврдити, ипак направио грешку. Поред констатације да је до кашњења довело различито тумачење закона нема информација ко је то учинио. Изостаје одговор на питање зашто одлука није почела да се примењује од дана објављивања у Службеном листу и, ако су проблем финансијска средства, зашто нису потражена другим местима тим пре што 9.685 динара не представља значајан издатак у односу на средства трошена из текуће буџетске резерве намењена финансирању расхода и издатака који нису могли да се предвиде. Ових десетак хиљада динара, чак и да је поступак поновљен тринаест пута, много је мање од штете коју је овакво понашање изазвало у јавности. Има и оних који подсећају да је то многоструко мање него трошак улазница за филм „Краљ Петар Први“ који краљевачки средњошколци још нису видели, или концерт Драгице Милосављевић Цакане који ко зна да ли ће Краљевчани икада видети. Т. Радовановић

20.1.2019.

Пред дванаесто Богојављењско пливање

МАГАЗИН

ЧАСНИ КРСТ ПУШТЕН НИЗ ВОДУ 20

Фото: Г. Шљивић

- Трећу годину заредом без пливања за Часни крст. - И даље неспоразуми на релацији између локалне самоуправе и Црквене општине Краљево. - Богојављењско пливање први пут у Чукојевцу. - Чувари традиције одлучни у намери да пливање врате у Краљево. - Претходних година најхрабрији Краљевчани су у хладну воду набујалог Ибра улазили вођени срцем, а ослобођени било какве жеље да први стигну до крста. - Циљ пливања није победа већ учешће због чега се и сматра да су сви учесници подједнако победници овог јединственог надметања

20.1.2019.

МАГАЗИН

о хришћанском веровању 30. године наше ере Исус Христос је као дрводеља живео са мајком Маријом и њеним мужем Јосифом, а тада позвао Јована Претечу да га крсти у реци Јордану. Према Библији се одмах по крштењу, а оно је обављено три пута порањањем у воду, отворило небо одакле се зачуо глас Бога Оца који је објавио да је Исус његов син на чије је раме, у обличју голуба, слетео Свети Дух. Богојављење је један од највећих празника јер су се на тај дан први пут заједно појавили Отац, Син и Свети Дух, а празновање подсећа хришћане да мисија Исуса Христа није почела његовим рођењем, већ крштењем. Према веровању у глуво доба ноћи уочи

Богојављења отвара се небо и укрштају ветрови што дувају зими са онима који дувају током лета, а сва вода постаје света. Код Срба се овај дан од давнина слави веома живописно, а верује се да се на тај дан, кад се у поноћ отворе небеса, може испунити свака жеља. Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије до овог дана ишле поворке коледера или коринђаша, као и вертепаша и водичара. У народу се овај дан зове још и Водице, или Водокршће, управо по имену поворке, а за воду која се тада освећује верује се да је лековита и чудотворна. Годинама уназад Богојављење се у Краљеву памти по обновљеном прастаром обичају ритуалног бацања кр-

ста у воду, да би најхрабрији суграђани пливали да се у витешком надметању домогну Часног крста као највећег симбола људског спасења. Искуство показује да на велики празник као што је Богојављење људи воле да пливају, јер тако показују љубав према Богу и ближњима, а пливање у хладној води представља својеврсну жртву и радост, јер показује да ништа што се ради на силу не може да буде успешно. Оно што су свих претходних година показали најхрабрији Краљевчани потврђује да су у хладну воду набујалог Ибра улазили вођени срцем, а ослобођени било какве жеље да први стигну до крста, јер циљ пливања није победа већ учешће због чега се и сматра да су сви учесници подједнако били победници

овог јединственог надметања. Пливање за Часни крст се одржава на стази дугој 33 метра што симболише исто толико година земаљског живота Исуса Христа. Првих година обновљеног обичаја број учесника је био ограничен на 33, али је све веће интересовање утицало да се укине лимит и омогући старт свима који то желе, а задовољавају постављене услове. Организатор обновљеног Богојављенског пливања првих седам година је била Свебор дружина „Свети кнез Лазар“ да би осме организација била предата црквеним властима, а епископ жички Јустин прихватио да се оно у наредном периоду одржава под његовим патронатом уз уверење да ће из године у годину бити све масовније и боље организовано. Прве две године се плива-

ло на језеру поред Манастира Жиче, да би се већ следеће пливачи преселили на Ибар, јер је залеђено језеро у многоме отежавало организацију манифестације и онемогућавало да се од леда ослободи већа површина потребна толиком броју пливача. Ни прилаз стартном месту није био адекватан, а организаторе је водило и уверење да би пливање у Краљеву било доступно знатно већем броју посетилаца. Након само две године црква је одустала од организације, а неколико дана пре Богојављења процурела је вест да је то учињено из безбедносних разлога. Добар део оних који су годинама учествовали у Богојављењском пливању нису били спремни да прихвате овакво објашњење, јер се услови на старту нису променили у односу на раније го-

дине, па су петнаест најхабријих на овај дан пре две године самоиницијативно дошли до старта испред просторија Кајак клуба „Ибар“ и симболичним уласком у воду тачно у подне спречили да традиција буде у потпуности прекинута. Уверење да је одустајање од организације резултат тренутног неспоразума између локалне самоуправе и Црквене општине Краљево показало се погрешним, јер ни следеће године нису показали интересовање да на било који начин подрже Богојављењско пливање. То није обесхрабрило највећи део оних који су годинама уназад, без обзира на временске услове, на Богојављење улазили у залеђено језеро у Жичи или набујалу воду Ибра, па су покушали да се организују и истраже мо-

МАГАЗИН 20.1.2019.

20.1.2019.

МАГАЗИН

Богојављење Господње Бог се јави, ваистину се јави! На овај дан празнује се успомена на Христово Крштење на реци Јордану и јављање Бога у виду голуба и гласа: „Ово је Син мој и Њега послушајте“. Празнујући Богојављење Господње, које бива на водама Јорданским, треба да се подсетимо да се Господ Бог наш никада није јављао без разлога баш на том месту. Овај нам празник приказује Бога у виду Тројице једнобитне и нераздељиве. Тако се и свако од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога. На овај дан се у свим црквама и храмовима освећује вода, коју народ узима и носи својим кућама. Она има духовна и лековита својства. Њена особина се огледа у томе што током целе године остаје свежа и освећена. Чува се у посебним посудама и користи се са искреном вером у болести, или било каквој другој недаћи. На сам Дан Богојављења може се са њом попрскати сваки кутак у кући, али у све друге дане ништа се не сме прскати њоме. Здрави је могу пити претходно припремљени зато, тако што ће који дан постити, па ће ту освећену водицу попити изјутра као када се узима Свето причешће. Из пролога Житије светих владике жичког Николаја Велимировића

гућности за још једно окупљање. Као један од организатора Страхиња Ерац потврђује како је у локалној самоуправи добио информацију да црква не жели да организује пливање, а у цркви да град неће да помогне организацију. И док су се две стране међусобно оптуживале пливачи су остали чврсти у одлуци да тога дана ипак дођу до стартне позиције испред просторија Кајак клуба „Ибар“. Старешина Храма Свете Тројице протојереј ставрофор Јован Ђорем је прошле године потврдио очекивање да локална самоуправа направи одговарајућу рампу на позицији од које почиње пливање како би се елиминисала опасност од сајле за коју је процењено да би представљала безбедносни ризик. Како овај део обавезе није испуњен црква је одустала од учешћа у организацији уз обећање да ће се поново укључити када за то буду створени неопходни услови.

И док су догађаји од пре две године могли да се схвате као мањи неспоразум који би брзо могао да се превазиђе, а наредне добио забрињавајуће размере уз благи оптимизам да проблем није нерешив, све што се дешавало трећу годину заредом баца све тамнију сенку на ову манифестацију. Они којима је у претходне две године ускраћена могућност учешћа у овој манифестацији окупила се трећи пут са жељом да организују Богојављењско пливање. Мотив више што је много више спремних да на Богојављење уђу у реку препознало снагу њихове жеље због чега су названи Чуварима традиције. - Хтели смо и ове године да у Краљеву организујемо пливање, али смо добили информацију да пливање организује Црквена општина Чукојевац Витановац у сарадњи са Удружењем богојаљенских Срба који су ранијих година пливали са нама. Они су то желе-

ли да направе тамо, а пошто и црква учествује ми смо подржали организацију пливања у Чукојевцу. Очигледно је да постоје неки неспоразум и да неко саботира манифестацију, а ја и даље не могу да верујем да постоје људи који то желе, кад трећу годину заредом не може да се одржи таква манифестација - каже Ерац. Из локалне самоуправе стиже потврда да Црквена општина Чукојевац – Витановац, уз подршку града Краљева, 19. јануара на Западној Морави организује Богојављењско пливање за Часни крст, које нема такмичарски карактер. Манифестација је отпочела Светом литургијом да би испред Храма Покрова Пресвете Богородице у Чукојевцу била формирана литија која се спустила до места које је одређено за старт пливања за Часни крст. Податак да је из године у годину пливању у Краљеву присуствовао све већи број посматрача довољно је за

уверење да их на новој локацији сигурно неће бити толико. - Не знам да ли ће Чукојевац наставити да организује, али дајем чврсто обећање да ћемо следеће године сигурно да организујемо пливање у Краљеву, шта год тамо било. Позваћемо цркву и град, ми ћемо да дамо сва средства која су потребна, а њихова нека буде срамота. Знам да црква хоће, али је очигледно проблем град, јер је познато да у каси нема ништа. Верујем да црква жели јер је немогуће да хоће у Чукојевцу, а неће овде - каже Ерац уз потврду о пријави тридесетак учесника пливања у Чукојевцу. У ситуацији кад прошлогодишња обећања нису испуњена тешко се може претпоставити шта ће се, и поред нових, догодити наредне године. Једно је сигурно, Часни крст је пуштен низ воду а прилика да се до њега стигне ове године је пружена у Чукојевцу. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.1.2019.

Староседеоци Краљева и околине повели коло

МАГАЗИН

20.1.2019.

САМИ НА ВЕТ

ТРОМЕТИНИ

- Повод за протесте систем успостављени у земљи који карактеришу нерад, корупција и криминал, пре свега у институцијама. - Протести нису начин за смену власти, али су добра прилика да се укаже на неопходност фер избора без било које врсте притисака. - Протест нема за циљ враћање било кога на власт, него да потврди грађанско незадовољсто општим стањем у земљи, није никаква подршка ни Савезу за промене ни грађанској иницијативи, већ изражавање општег незадовољства. - Захтев за смену накарадног система, а не власти. - Док трају радови на реконструкцији Трга српских ратника место окупљања је Трг Јована Сарића испред зграде Градске управе. - Очекује се да протестно окупљање буде поновљено и наредне суботе

ре нешто мање од два месеца у Београду је организован први у низу протеста незадовољних грађана назван „Стоп крвавим кошуљама“, да би већ друго окупљање, испровоцирано изјавом председника државе, преименовано у „Један од пет милиона“. Уверење да овај вид изражавања протеста само у главном граду, ма колико окупљање било масовно, не може значајније да утиче на испуњење захтева повод је за жељу организатора да се прошири и на друге делове земље и тако изврши додатни притисак на представнике власти. На истеку првог месеца организовани су скупови у Куршумлији и Краљеву, а онда су истим путем кренули и други градови. Чини се да својеврсно испитивање мотивисаности Краљевчана да истрају у подршци београдским протестима није дало очекиване резултате што је било повод да организацију нове серије окупљања преузме Удружење староседелаца Краљева и околине, тачније чланова њихове одборничке групе у Скупштини града.

МАГАЗИН

20.1.2019.

Шеф одборничке групе Иван Матовић не крије да су се чланови удружења одлучили на овај корак како би подржали оне које је на протест мотивисало незадовољство, првенствено системом успостављеним у земљи а карактеришу га нерад, корупција и криминал, пре свега у институцијама. Уједно потврђује да протести нису начин за смену власти, али су добра прилика да се укаже на неопходност фер избора, пре свега уређеног бирачког списка без милион и седам стотина хиљада оних који нису живи, као ни било каквих притисака који су карактерисали не тако давно одржане изборе у неколико локалних самоуправа. - Придружујемо се протестима који имају за циљ фер и поштене изборе, који имају за циљ да се ослободе медији и да буду доступни и онима који не мисле као владајућа коалиција. Придружујемо се протесту првенствено за повратак реда и рада у институцијама ове државе у којој никада није била већа спрега криминала и власти и никада се није више дешавало да

криминалци буду у самом врху власти, а да буду заштићени од стране те исте власти. То је разлог због чега крећемо у протесте у Краљеву. Протест нема за циљ враћање било кога на власт, него да потврди грађанско незадовољсто општим стањем у земљи - каже Матовић уз подсећање да су мајски протести прошле године отпочели након сазнања о низу злоуотреба градских челника везаних за расподелу средстава удружењима грађана и спортским клубовима, као и за подстицај развоју сеоског туризма. Матовић указује на низ прекршаја и много сумњивих донација, јер се ради о уплаћивању новца искључиво члановима Српске напредне странке који имају фиктивна удружења преко којих извлаче новац. Опште незадовољство је појачано најавом инвестиција које се сматрају лажним а укључују изградњу затвореног базена и аутопута, као и отварање аеродрома за цивилни саобраћај. Сумње у злоупотребе биле су повод за низ кривичних пријава које нису произвеле никакав

ефекат што је повод за закључак да људи који тренутно чине власт у Краљеву, и „људи из криминалног подземља, косовски криминалци који тренутно владају у Краљеву уз помоћ својих пиуна градских челника“, буквално раде шта хоће што обавезује на протест. - Најновији случај је од пре само две седмице где је син високе функционерке СНС избоо ножем децу на улици у друштву још пар момака, а да није ни преноћио у СУП-у због кривичног дела покушаја убиства. Ни један медиј није објавио једно слово о поменутом догађају, а то значи да у овом граду закон не важи за све исто, да је важно чије сте дете, ко штити и ко стоји иза вас. Случај је окарактерисан као насилничко понашање, јер се ради о лаким телесним повредама, а дечку су прободена плућа. Јутрос смо добили незваничну информацију да је тај који је учествовао избрисан из предмета и сад се води као да је други био сам. Знам децу која су избодена, и знам ко је био. Једног су уболи у леђа, а са његовим братом трчали и закачили га по

глави, а о таквим стварима се ћути - каже Матовић уз нагласак да су злоупотребе видљиве на сваком кораку. У њих се убрајају лажне инвестиције, избор подобних добављача, много пута и на различитим местима помињан новогодишњи концерт „Пилота“ што је било и тема интересовања државног ревизора. Све то, чуло се међу староседоцима, потврђује бахато понашање представника власти свесних да су подједнако заштићени од стране полиције и судства. Кривичних пријава нису поштеђени ни поједини чланови Градског већа којима се ставља на терет да су при расподели средстава за рад удружења грађана значајне износе уплаћивали члановима најуже породице, пријатељима и удружењима која постоје фиктивно и не заслужују та средства. Повод за кривичне пријаве била су и средства заостала из периода прикупљања хуманитарне помоћи за отклањање последица земљотреса, а подносиоци ни до данас немају потврду да ли је било шта учињено како би

се проверили наводи. Почетак године је време за расписивање нових конкурса за доделу средстава којима се суфинансирају пројектне активности удружења грађана и остваривање јавног интереса у области јавног информисања. И једно и друго су повод за сумње за сличне активности и ове године, а мотив више је податак о знатном повећању у односу на претходну годину што се тумачи приближавањем избора због којих је неопходно обезбедити паре за финансирање партијске војске. - Они тако извлаче новац за своје људе који раде на повременим и привременим пословима. Све то неко мора да плати, а у овом случају то су грађани Краљева који пуне буџет. Повећана су средства за расподелу удружењима, спортским клубовима, за сеоски туризам, за медије на двадесет милиона динара а то је најбитнији фактор у њиховој причи, јер медијима треба да прикрију оно што су радили, односно да грађанима презентују нешто што у овом граду не постоји. Тај

МАГАЗИН 20.1.2019.

МАГАЗИН

20.1.2019.

новац иде медијима који су подобни, који глуме локални Пинк и извештавају само онако како њима одговара. Отићи ће искључиво медијима који раде за Српску напредну странку, а најпотребнији су им у изборној години јер ће тада прећутати све што треба да кажу, односно рећи све оно што њима одговара и што се у већини случајева чак није ни десило и не постоји у овом граду. Наравно да је јасно који су то медији. Прошле године је Телевизија Краљево само из буџета добила осам милиона динара, још четири милиона извуку из јавних предузећа на разноразне рекламе, оглашавања, обавезну куповине Ибарских новости, плус неки пројекат који се крајем године финансира преко Савета за безбедност саобраћаја. То су вишемилионски износи за финансирање искључиво своје телевизије где у сваком дневнику од тридесет минута имају двадесет девет минута простора, а само временска прогноза није обележена Српском напредном странком и њеним партнерима. Све остало се своди на то да обмањују народ исто као што то ради Информер, Пинк и Хепи телевизија на

неком вишем нивоу - каже Матовић. О спретности у прикривању токова новца сведочи буџет града за ову годину у коме, каже Матовић, ни одборници не могу да уђу у траг свему а ни према Закону о доступности информација од јавног значаја и података о личности, јер ни не знају где су средства скривена. Поређење одлука о буџету за 2014. и 2018. годину потврђује да су средства за скоро 150 милиона динара повећано издвајање коме не може да се уђе у траг због великог броја уговора по основу којих се исплаћују. И док су у прошлогодишњим мајским протестима учествовале све опозиционе парламентарне странке, сем једног локалног покрета, староседеоци су преузели на себе обавезу да овогодишње организују сами. Основни разлог су негативна искуства из претходне године кад им је, као организаторима, замерено због активног учешћа високих представника снага које су у једном периоду вршиле власт у Краљеву. - Овог пута смо урадили сами, јер наше удружење чине углавном нови људи који се никада нису бавили поли-

тиком. Преузели смо одговорност пошто нико није организовао грађански протест као што је то било у Крагујевцу. Ми смо преузели одговорност да станемо на чело колоне, пријавимо скуп, организујемо редарску службу и озвучење што није мали посао, и не може било ко да уради. Ми организујемо, бирамо ко ће да говори и постављамо циљеве, односно захтеве, а сносимо и одоговорност ако се нешто деси на протесту - каже Матовић. И поред различитих ставова о ефектима прошлогодишњих протеста преовладава уверење да, иако нису испуњени захтеви организатора, до тада нико у Србији није могао да окупи хиљаду грађана зарад остваривања неког циља. И поред повремене потврде да је време појединих политичара прошло, и идеја да не треба дозволити повратак оних који су били на власти, организатори су категорични у оцени да протест није никаква подршка ни Савезу за промене ни грађанској иницијативи, већ изражавање општег незадовољства, а могу да му присуствују сви грађани. Уједно потврђују

довољно разлога за уверење да је оно што су чинили представници власти добар разлог за излазак грађана без обзира на организаторе. - Ми немамо ни државу ни институције па мора да се крене у смену накарадног система, а не власти. У овој земљи је накарадан систем у коме ништа не функционише како треба, ни здравство, ни војска, ни полиција, ни судство ништа, а то што чујете на њиховим медијима један је од разлога протеста. Ми више у медијима немамо другу страну, немамо неку другу причу, немамо јасну слику јер нам се двадесет четири сата на свим теелвизијама сервира председник, његова странка и њихови такозвани успеси. Ви немате више ниједну слободну телевизију, ниједне слободне новине у којима можете да прочитате да је неко избушио два момка, да је један био тешко повређен и лежао у хируршкој болници. Не можете добити извештај од полиције шта се тачно десило и то је недостатак институција, урушавање целе државе кад ниједна не функционише. Све функционише по партијској припадности па или си подобан или

ниси, познајеш криминалца или високог функционера СНС, а ако ниси са њима онда си грађанин другог реда каже Матовић. Док трају радови на реконструкцији Трга српских ратника место окупљања је Трг Јована Сарића испред зграде Градске управе. Након обраћања председника Војног синдиката Новице Антића колона незадовољних се Улицом октобарских жртава упутила до Улице Димитрија Туцовића и наставила дуж Војводе Путника до Милоша Великог да би се вратила на почетну позицију. На првом окупљању организатори нису очекивали знатније присуство грађана првенствено због тога што је обавештавање ограничено на пар портала и друштвене мреже. Значајније присуство очекује се наредних недеља уз потајну жељу да ће се поновити искуство Крагујевца у коме је већ на следећем окупљању удесетостручено окупљање незадовољних грађана. Иако још није донета коначна одлука очекује се да протестно окупљање буде поновљено и наредне суботе. - У данашње време је велики успех извести на улице чак и педесет људи,

јер живе у страху. Ми смо и на прошлом протесту имали проблем запослених у јавним предузећима јер су препознали своје шефове који су дошли да виде да ли неко из њихових фирми присуствује. Имамо проблем са људима који нису примљени за стално, који раде на привременим пословима и по уговорима, којима се буквално прети да ће уговори бити раскинути ако буду виђени у близини трга. Колико год људи да се окупи велики је успех. Ово се креће по свим градовима, Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Зрењанин, а најављен је и Чачак. У овом моменту није битно колики је број изашлих колико је битно да се људи ослободе страха да кренемо у борбу, не за задовољење било кога него за повратак институција, за фер изборе, слободне медије и тако даље - каже Матовић. Т. Радовановић

Пријава сезонских радника без папира

МАГАЗИН

20.1.2019.

СЕЗОНЦИМА И СТАЖ И ПЕНЗИЈА

Фото: НАЛЕД

- На сезонским радовима годишње ангажовано између шездесет пет и осамдесет хиљада грађана од којих чак деведесет пет одсто ради на црно. - Процедура пријављивања елиминише потребу уговора на папиру а трајаће мање од десет минута у односу на пет сати колико је захтевала регистрација по уговору о привременим и повременим пословима. - Издвајања за доприносе нижa за трећину у односу на претходни модел и износиће триста динара дневно. - Једне од кључних мера Националног програма за сузбијање сиве економије и реализацији важног корака у дигитализацији јавне управе. - Добар подстицај да се исто решење примени на грађевинарство и туризам

МАГАЗИН 20.1.2019.

ослодавци ће од ове године сезонске раднике у пољопривреди моћи да ангажују електронски, путем портала www.sezonskiradnici.gov, a поједностављена процедура подразумева да, уз упис јединичног матичног броја радника, означе врсту посла, било да је реч о брању, садњи, орезивању или другом, као и да у календару изаберу дан, или више дана, током којих ће радити. Податак да је на сезонским радовима годишње ангажовано између шездесет пет и осамдесет хиљада грађана остаје у сенци податка да само пет одсто ради у складу са позитивним прописима, а сви остали на црно. Поједностављена процедура пријављивања елиминише потребу уговора на папиру, а трајаће мање од десет минута у односу на пет сати колико је захтевала регистрација по уговору о привременим и повременим пословима. Издатак за порез и доприносе нижи је за чак трећину у односу на претходни модел и износиће триста динара дневно. Нови закон и портал креирани су током минуле године у сарадњи с Националном алијансом за локални економски развој уз подршку Немачке развојне сарадње ГИЗ. На представљању портала, којем су присуствовали министри за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, директорка Пореске управе Драгана Марковић и амбасадор Немачке Томас Шиб председница Владе Србије Ана Брнабић је захвалила на подршци усвајању једне од кључних мера Националног програма за сузбијање сиве економије и реализацији важног корака у дигитализацији јавне управе. Према њеним речима нови систем је показатељ посвећености Владе заштити права радника и стварању уређеног система за привреду, потврда одговорног вођења државних финансија, а представља победу за све три стране учеснице у пројекту. Национална алијанса је координирала израду портала за пријаву сезонских радника који је предат у надлежност Пореске управе, а повезан са Централним регистром обавезног социјалног осигура-

ња и Националном службом за запошљавање, што ће омогућити да током 2019. буде креиран регистар сезонских радника и тако олакшано повезивање послодаваца и лица са жељеним вештинама. Радницима се обезбеђује право на пензијско осигурање и здравствену заштиту у случају повреде на раду а на порталу ће моћи да, као и инспекције, у реалном времену провере да ли су пријављени. Представљање портала прилика је за потврду могућности да на сезонским пословима буду ангажовани запослени, пензионери, малолетници од шеснаест година, у складу са Законом о раду, као и незапослени и примаоци социјалне помоћи који притом не губе права на накнаде које су дотад примали. Иницијативу за реформу система пријаве сезонских радника још 2015. године покренули су пољопривредни произвођачи из Срема, заједно са Националном алијансом за локални економски развој и тадашњим градоначелником Сремске Митровице, а сада министром пољопривреде, Браниславом Недимовићем. Председник Управног одбора Националне алијансе Владимир Новаковић је, поводом представљања портала, истакао да је иницијатива пред Владом покренута након студијских посета Хрватској и Мађарској, а потом обезбеђена подршка Отвореног регионалног фонда за модернизацију општинских услуга за рад на реформи и израду портала Немачке развојне агенције. Очекује се да у наредних неколико месеци за послодавце и институције буде организовано шездесет обука и подржано успостављање сервисних центара у локалним самоуправама за помоћ пољопривредницима у коришћењу платформе. Поразни подаци о броју непријављених радника ангажованих на сезонским пословима воде ка ставу да би улазак бар половине у легалне токове у наредних пет година донео буџетске приходе од петнаест милиона евра и био добар подстицај да се решење примени на грађевинарство и туризам. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 20.1.2019.

Писали смо пре две године: МагазИН 263 од 15. јануара 2017.

Јединствена база података Краљевчана ван Краљева

МАГАЗИН

20.1.2019.

КРАЉЕВО ТЕ ЗОВЕ 48

- Покренута иницијатива за израду базе података што већег броја Краљевчана који живе изван Краљева како би, на основу информација које буду добијали од представника локалне самоуправе, у некој од њих могли да препознају интерес за улагање и тако допринесу остварењу обостраног бенефита. - Идеја се промовише као нестраначка, а од интерактивне апликације на званичном веб сајту града очекује да окупи што више оних који живе ван Краљева како би могли да добијају информације о започетим и пројектима чија реализације тек предстоји. - У базу података први се уписао прослављени кошаркашки интернационалац и дугогодишњи капитен репрезентације Србије Ненад Крстић

20.1.2019.

МАГАЗИН

Годинама уназад је добро позната ствар да Краљеву не цветају руже, а ни да бројни покушаји да се ситуација бар мало поправи нису дали било какве резултате. Све већи број незапослених, и растуће незадовољство становништва, повод су за повремену појаву нових и наизглед спасоносних идеја са ефектима који се изједначавају са нулом. Да идеје, макар и без конкретних резултата, не мањкају показује ових дана покренута иницијатива за израду базе података свих који су из било којих разлога напустили Краљево, а могу да помогну како би се ситуација у граду бар мало поправила. Идеја се родила у глави Марка Костића, а након што је добила подршку градоначелника Краљева др Предрага Терзића средином минуле недеље представљена јавности. Идеја се састоји у покушају да се као почетни корак направи база података што већег броја Краљевчана који живе изван Краљева како би, на основу информација које буду добијали од представника ло-

калне самоуправе, у некој од њих могли да препознају интерес за улагање и тако допринесу остварењу обостраног бенефита. Иницијатори идеје се уздају у моћ комуникације на различите начине уз позив свим релевантним факторима, како политичким тако и свим другим, да подрже њену реализацију. Први показатељи указују да вербална подршка постоји, а колико ће практичне користи бити остварено тек би требало да покаже време. Позив да се онлајн испуњавањем приступног обрасца на сајту града пријаве и упишу у базу података упућен је свим грађанима, посебно онима који су незадовољни различитим кретањима напустили Краљево и шансу да у пракси примене знања стечена током школовања потражили у иностранству. Од свих који су незадовољни ситуацијом у граду отишли пре или касније очекује се нека врста ктиторског односа који би допринео да бенефит остваре и они ко-

ји нису имали довољно храбрости да оду. Идеја се промовише као нестраначка, а од интерактивне апликације на званичном веб сајту града очекује да окупи што више оних који живе ван Краљева како би могли да добијају информације о започетим и пројектима чија реализације тек предстоји. Како представници локалне самоуправе већ дуго и безуспешно трагају за инвеститорима свима који изразе жељу да постану чланови јединствене породице пружа се прилика да буду чланови делегација које у различитим срединама трагају за партнерима спремним да улажу у нове производне капацитете. Прва истраживања наговештавају да интерес за овакав наступ постоји колико и жеља оних који су напустили Краљево да му помогну. - Људи су заинтересовани и мислим да ће остварити конекцију са градом где живе. Моћи ће да утичу на неке друштвене догађаје који се овде буду де-

сличне активности које су у неким другим срединама дале добре резултате. - Највећи број припадника наше генерације је отишао да живи ван Краљева, отишли су да студирају и данас живе у другим градовима или иностранству, а неки су направили јако добре каријере и желе да помогну свом граду. Сада ћемо им пружити могућност на начин да ћемо направити базу са именима тих људи, настојати да их упознамо са нашим плановима у наредним годинама и да на основу тога покушамо да их укључимо у реализацију различитих пројеката. Надам се да ће интересовање бити велико и да ћемо коначно као неки други начин имати свој јак лоби. Имамо доста успешних људи у различитим областима у земљи и иностранству, па треба тај потенцијал да искористимо и Краљево добије нешто од оних људи који су га одавно напустили а у свом срцу знају да су Краљевчани – каже др Терзић. У базу података први се уписао про-

слављени кошаркашки интернационалац и дугогодишњи капитен репрезентације Србије Ненад Крстић прихватајући идеју као патриотски чин - Част ми је да могу на било који начин да промовишем овај град, па и на овај начин што представља новину и за иностранство. Дванаест година сам провео у иностранству, а иако се све време осећала нека посебна повезаност нас Краљевчана, недостајала је савремена конекција. Људи су доста носталгични, желе да инвестирају и да се враћају, али им природа посла то не дозвољава, па мислим да ће са овим повезивањем то бити доста лакше. Мислим да треба доста времена да се повежу, али је ово добар пут и овакав вид комуникације има светлу будућност – каже Крстић уз позив свима да се одазову јединственој акцији чији ће значај бити потврђен кад први од оних који су се пријавили искаже интерес да инвестира у Краљево. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

шавали, да се прикључе делегацијама општине Краљево у срединама у којима живе и буду испоштовани као људи који су рођени овде. На почетку ће бити сумњи али ће, уколико се региструју, имати интерактиван однос са Краљевом. Ово није ограничено само за Краљевчане него и на све који су живели у Краљеву и Краљево осећају као свој град – каже Костић. Иако се највише очекује од оних који су ван Краљева направили успешну каријеру у било којој области живота база би требало да окупи и све друге који изражавају и минимум жеље да помогну. Уверење да су бројни од њих и раније показивали жељу да се укључе у одређене токове, а да није постојала организована акција да се окупе на једном месту, оправдава наду покретача идеје, а и представника локалне самоуправе, да би први резултати могли бити познати врло брзо. Довољну дозу оптимизма показује др Терзић и подсећа на

Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије?

МАГАЗИН

20.1.2019.

ИНФОРМИСАЊЕ

Фото: Прес центар

У ЧАБРУ

- Савет за штампу је четврти пут заредом представио резутате мониторинга осам дневних новина са националном покривеношћу. - Под лупом Ало, Блиц, Вечерње новости, Данас, Информер, Курир, Српски телеграф и Политика. - Са 929 кршења Кодекса новинара Србије током пет месеци Ало апсолутни шампион у овој области. - За пет месеци правила понашања у осам дневних новина прекршена 3.615 пута. - О суноврату поштовања професионалних стандарда сведочи податак о два пута више текстова у којима је прекршен Кодекс у односу на прву годину мониторинга. - Повређује се право на приватност, нагађања се представљају као чињенице, а озбиљне оптужбе утичу на приватни живот људи. - Министарство културе и информисања морало да се пробуди из дубоког сна и више посвети сопственом послу, посебно у ситуацији кад неки од медија крши закон

авет за штампу је основан као независно, саморегулаторно тело које окупља издаваче, власнике штампаних, онлајн медија и новинских агенција, и професионалне новинаре, да би пратио поштовање Кодекса новинара Србије у штампаним и онлајн медијима, као и у новинским агенцијама и решавао жалбе појединаца и институција на њихове садржаје. У надлежности Савета је медијација између оштећених појединаца, институција и редакција, као и изношење јавних опомена за кршење етичких стандарда утврђених Кодексом новинара Србије. Основним циљем у раду оцењена је тежња ка одговорном и професионалном новинарству како би се грађани заштитили од злоупотребе и подизање квалитета новинарства. Као такав Савет за штампу помно прати дешавања у медијима а „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2018. години“ била је тема трибине на којој су резултате петомесечног испитивања у прошлој години представили генерална секретарка Гордана Новаковић, новинари и експерти овог тела Тамара Скроза и Петар Јеремић. Савет за штампу је четврти пут заредом представио резутате мониторинга осам дневних новина са националном покривеношћу чији се посебан сегмент односи на прекршај Кодекса који су везани за извештавање о деци, односно младима до осамнаест година. Први мониторинг је извршен 2015. године на иницијативу Организације за европску безбедност и сарадњу, а ове уз помоћ Дојче веле академије. Петар Јеремић истиче да је основна идеја мониторинга поштовања Кодекса новинара Србије у дневним и штампаним медијима на основу упоредних података о броју жалби које долазе пред Комисију за жалбе и броја стварних прекршаја новинара који се свакодневно дешавају. У поређењу са претходне три године први резултати за прошлу потврђују да је ситуација све гора. Истраживачи су од 1. августа до 31. децембра сваког дана детаљно пратили писање осам дневних новина које

МАГАЗИН

20.1.2019.

се дистрибуирају на националном нивоу, сем спортских, и бележили само неспорне прекршаје Кодекса. То су Ало, Блиц, Вечерње новости, Данас, Информер, Курир, Српски телеграф и Политика. Непобитно је утврђено да је дневни лист Ало у августу 206 пута прекршио Кодекс новинара Србије, у септембру 174 пута, октобру 183, новембру 198 и децембру 168 што потврђује да је са 929 током пет месеци апсолутни шампион у овој области. Ситуација је још поразнија ако се зна да је евидентиран само број текстова у којима је прекршен Кодекс, а не и колико је то пута учињено у сваком од њих, као ни податак о тежини прекршаја. Са 769 прекршаја друго место чврсто држи Српски телеграф кога у стопу прати Курир са само 69 прекршаја мање. Следе Информер са шест стотина, Блиц 307, Вечерње новости 216 и Данас са 57 док зачеље чврсто држи Политика чији су новинари прекршили Кодекс 36 пута. Када се саберу резултати долази се до погубног податка да су за пет месеци правила понашања само у осам дневних новина прекршена 3.615 пута. У поређењу са претходном годином може се закључити да је Телеграф пао за једну позицију, да прво место чврсто држи Ало, треће Курир а четврто Информер. - Најчешће се кршила тачка 2 поглавља 1 која прописује истинитост извештавања, а каже да се коментари, нагађања и претпоставке не могу представљати као чињенице. Тога смо имали велики број, а предњаче таблоиди. У ауторским коментарима имамо мишљење које се представља као чињеница, и у озбиљним текстовима се разрађује теза која је некоме тог момента потребна, а заснива се на анонимним изворима који би по кодексу требало да буду изузетак. Међутим, они су правило јер за те изворе не постоји никаква релевантна потврда. То су наводи аналитичара опште праксе који су стручни да коменатаришу све и свашта, од убистава и спољне политике до теорија завере - каже Јеремић. О суноврату поштовања професионалних стандарда сведочи податак о

два пута више текстова у којима је прекршен Кодекс у односу на прву годину мониторинга. Истраживање показује да су током последњих пет месеци достигнути апсолутни рекорди у кршењу Кодекса новинара Србије а најдрастичнији примери били су присутни у штампи и првих дана ове године. - Сви морамо да ставимо прст на чело. Време нас је претекло, јер данас гледамо статистике из претходних година, и која су поглавља прекршена, а на киосцима имамо ово. Табеле и статистике падају у црну воду пред овим данас. Овакве стране треба да се држе и да се каче свуда да видимо докле смо дошли. Чињеница је да су гениталије Јелене Карлеуше једина вест на насловним странама Српског телеграфа, Информера и Курира. Са једне стране поништава све ово о чему причамо, а са друге доказује оно што је статистика већ показала. Дакле, убрзано идемо ка нечему што је ниже од дна, јер дно је већ ово. У случају Јелене Карлеуше повређено је све што је могло да буде повређено из кодекса новинара Србије. Повређено је право на приватност, нагађања су представљена као чињенице, изнете су озбиљне оптужбе које утичу на приватни живот људи. Ово је порнографски садржај, а Кодекс прописује да новинари не би смели да објављују порнографски садржај. Ако ово није порнографски садржај ја не знам шта јесте. Чак и пише „порно Карлеуша“. То је нешто што Кодекс забрањује и показује у каквом смо чабру - каже Скроза. Све указује како би Министарство културе и информисања морало да се пробуди из дубоког сна и више посвети сопственом послу, посебно у ситуацији кад неки од медија крши закон а не да, каже Јеремић, не ради ништа и забија главу у песак. Тема посебног интересовања током истраживања били су текстови у којима су на било који начин прекршена права младих и малолетних људи. Анализа објављених текстова потврђује да је у највећем броју случајева прекршена одредба која се односи на безбедност и приватност деце. Да се о томе није водило много рачуна најбо-

20.1.2019.

МАГАЗИН

ље потврђује податак да је у низу текстова, под фирмом обзнањивања педофилије, био откривен идентитет жртава и тако додатно виктимизована деца која су то била. Није мали број случајева у којима су се медији мешали у породичне односе и данима писали о најинтимнијим детаљима из живота породице, чак и резултати гинеколошког прегледа. - Кад су у питању самоубиства, и покушаји самоубиства малолетника, новинари изигравају психијатре и улазе у домен нечега што им је најстроже забрањено јер није на њима да истражују зашто је неко покушао да се убије. Медијима је случај занимљивији уколико је у питању нека вансеријски лепа особа. Они се лепе на такве ствари и то је празник за медије који су се утркивали ко ће да открије интимније детаље из живота, чак и техничке детаље о самоубиству. Да ли је то у јав-

ном интересу и кога би то требало да интересује? То је у крајњој линији и опасно, јер даје материјал људима који су сами у предсуицидалним стањима какао би могли да окончају живот. Медијима се забрањује да крше право на достојанство жртве, али ни достојанство мртвих нису поштовали а камоли живих. Имали смо низ трагичних случајева смрти деце, а једном су се медији посветили људождерски - подсећа Скроза. Права деце, посебно малолетне деце јавних личности, кршена су у естрадним текстовима а на положај бебе која је, не својом кривицом, постала риалити звезда не реагује ни ресорно министарство ни центар за социјални рад. Поред кршења права малолетних жртава било које врсте насиља по правилу се објављује и идентитет наводно осумњичених иако је током претходне

четири године у великом броју случајева потврђено да није било основа за сумњу да је починилац кривичног дела. Кршење права на претпоставку невиности се понавља све четири године мониторинга и најзаступљеније је у укупном броју прекршаја новинарског кодекса. - На предњим странама то се односи на политичке актере, и политичаре, који не уживају подршку медија, противнике власти који се, без икаквог доказа, оптужују за све и свашта. То су нагађања анонимног извора, или аналитичара опште праксе, и претпоставке без иједног доказа. Текстови често буду и коректни, али наслов и насловна страна прекрше претпоставку невиности па, по који пут, на насловној страни има онога што нема у тексту каже Јеремић. Закон о јавном информисању и медијима прописује да је за поштовање

њем Кодекса. Све води ка ставу о постојању зачараног круга са трагичним последицама које би лако могле да се елиминишу применом позитивних законских одредби. Иако савремена теорија медија формулу успеха таблоида види у три С, сензационализам, спорт и секс, има теоретичара који би јој додали и четврто, смрт. На трибини се чуло да је то оно што продаје новине, а иза свега стоји корист некога „ко је замислио да пуни људима главу смећем и да захваљујући томе добија медијски и политички неписмено становништво са којим може да ради шта хоће“. Грађанима преостаје да за правом истином трагају у више различитих извора и одустану од навике да, без поговора, верују само једном. Колико је потребан селективан приступ информацијама најбоље потврђују бројни примери из праксе у којима се ифор-

мације везане за исту тему битно разликују и у кратком временском периоду што води ка ставу да их неко намерно пласира како би произвео одређени ефекат. Све што у таквој ситуацији може да уради Савет за штампу је да евидентира сваки од таквих случајева, а Комисија за жалбе реагује само у случајевима да неко ко је погођен поднесе пријаву. У таквим околностима поразно делује уверење како не постоји политичка и друштевна атмосфера која би утицала макар на смањивање броја садржаја којима се крши новинарски кодекс. Она је таква, чуло се на трибини, да се поспешује неоправдано узбуњивање и застрашивање грађана, а тиме се на баве само медији него и људи који воде земљу. Добра потврда је уверење да из њихових уста на дневном нивоу долазе претње о ратовима, масакрима и катастрофама.

Т. Радовановић

његових одредби надлежно Министарство културе па, како прописује и заштиту малолетника, обавезује подношење кривичне пријаве против сваког ко се понаша супротно. Иако су по Закону о суфинансирању пројеката којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања прописане јасне санкције за оне који не поштују кодекс проблематичним се сматра формирање фантомских комисија, и фантомских новинарских удружења која их делегирају, а не поштују његове одредбе. И поред наговештаја из Министарства културе и информисања да медији који крше новинарски кодекс неће моћи да добијају новац из ових извора све је увреженије уверење да се крши у интересу владајуће већине. Да је тако потврђују комисије које одобравају средства, а одлуке образлажу уверавањем медија да ће престати са крше-

Три деценије на важном задатку

МАГАЗИН

20.1.2019.

ДВЕ СТРУКТУРЕ ЈЕДНОГ СТАБЛА

- Показало се да 252. оклопна бригада има изузетно добро организован војнички клуб чије су просторије у потпуности разорене током НАТО бомбардовања у пролеће 1999. године. - Две године узастопно најбољи у земљи. - Начелник војничког клуба са припадницима јединице и на ратиштима где су се припадници војске понашали у складу са дугогодишњом традицијом искусних и праведних ратника иза којих није остала ни једна негативна активност. - Међу припадницима јединице по три репрезентативна оркестра, забавни, народни и могућност организације концерата класичне музике. - Ко од врхунских уметника није дошао у Рибницу тај није ни постојао

Радослав Премовић

20.1.2019.

МАГАЗИН

еценијама је краљевачки Дом ЈНА, данас Дом Војске Србије, био средиште културног живота у граду и једино место где су се одржавале позоришне и биоскопске представе, концерти, изложбе, промоције књига, књижевне вечери... Старији Краљевчани сећају се опере Еро са онога света, балета Жизела, игранки, дочека и испраћаја штафета младости, предавања, Светосавских и Видовданских академија и много чега другог. Свега тога не би било да на челу Дома није било људи који су схватили значај кулурних догађања за локалну средину и стално настојали да обогате културну понуду. Последњих петнаестак година тог задатка се храбро прихватио начелник Дома Радослав Премовић који је последњег дана минуле године баш овде окончао радни век и отишао у заслужену пензију. Према њој је закорачио преко кућ-

ног прага у Јарињу много пре него што је ово место из студеничког среза, из политичких разлога, припојено територији Косова и Метохије. Основна школа у селу Бистрици је у то време у четири разреда окупљала 128 ученика што потврђује да је читав крај био изузетно жив, а доживео невеселу судбину да већ деценију и по нема ни једног. Током наредне четири године до школе у Лешку требало је пешачити по шеснаест кимометара дневно, осам у сваком смеру, што је, каже Премовић, била добра основа да у Учитељској школи буде један од најбољих атлетичара који је, без посебних припрема, редовно освајао прва места а као репрезентативац и бронзану медаљу на Балканском кросу у Ужицу. Није неуобичајено да последње године тинејџерског доба обележи лутање а то најбоље потврђује пример Радослава Премовића који се, после

извесног времена на правима и медицини, са закашњењем скрасио на студијама књижевности Универзитета у Приштини. Катедра за књижевност се током претходних шеснаест година доказала као место на коме су знања из ове области студентима преносили професори Драгана Недељковић са Сорбоне, Вук Филиповић, Растислава Тривунац, Владета Вуковић и друга велика имена са Универзитета у Београду. Постдипломске студије у Београду код Вука Филиповића и Владете Бована биле су прилика за уверење да би у будућности могао да буде асистент бар неком од њих, али су међусобна трвења утицала на повлачење са факултета због немогућности да се приклони једној или другој страни. На месту професора приштинске гимназије нашао се и пре него је стекао диплому, а неколико месеци рада не Телевизији Приштина, и наставак у

је ту и шта су му циљеви. Војска је била изузетно организована целина, све се знало и скоро да није морало да се размишља, сем да се понаша према правилима. Можада то и није било најбоље, јер је понекад изостала самосталност у одлучивању, зато што се очекивало да неко нешто одозго донесе - сећа се Премовић. Од првих дана у по мало затвореној средини показало се да 252. оклопна бригада има изузетно добро организован војнички клуб чије су просторије у потпуности разорене током НАТО бомбардовања у пролеће 1999. године. Резултати прве године рада у новој средини крунисани су потврдом да је баш овај војнички клуб најбољи на нивоу Југословенске народне армије. Оцена активности на пољу културе, и свега што није војнички живот у овој бригади, била је довољна да успех бу-

де поновљен и наредне, а кад су припадници очекивали и трећи тријумф отпочео је рат који је једне одвео у Западну Славонију, а друге на ратиште у околини Книна. Са јединицом је од почетка до краја био и Премовић који сведочи о различитим искуствима при доласку у хрватска села чији су становници показивали различито расположење, од одушевљења до нескривене мржње. Уверење да краљевачки оклопњаци на овом простору ни у једном тренутку нису имали достојног противника није могло да пољуља чврст став по коме су се припадници војске понашали у складу са дугогодишњом традицијом искусних и праведних ратника иза којих није остала ни једна негативна активност. - После повратка ништа није било исто као пре. Ја сам 1993. преузимањем прешао у Аутомобилско-наставни

Фото: М. Радовановић

гимназији, само су увод у дугу каријеру креатора културног живота у јединицама армије. - У време иредентистичког дивљања на Косовоу био сам секретар једне организације Савеза комуниста у школи где смо се према носиоцима таквих идеја односили како приличи, па смо затворили директора који је припадао иреденти и још два професора који су били директно повезани са њиховом организацијом у иностранству. После немилих догађаја из којих сам се извукао светла образа као припадник резервног војног кадра у Краљеву дошао сам на место начелника војничког клуба, где је требало да организујем културно уметнички живот у јединици и помогнем на плану моралног васпитања људи, да им се током служења војног рока олакша све оно што није војнички, да свима буде јасна мотивација и да сваки зна зашто је ту, са ким

МАГАЗИН 20.1.2019.

20.1.2019.

МАГАЗИН

школски центар у Рибници где је постојао изванредан, најбољи у земљи, функционалан војно питомачки клуб са свим садржајима за организацију културно-забавног и уметничког живота. У касарни је у сваком тренутку било хиљаду војника, а међу њима много оних који су сами могли да буду носиоци културних, музичких и других уметничких збивања. Имали смо по три репрезентативна оркестра, забавни, народни, а могли смо да организујемо и концерте класичне музике. По један смо увек давали Дому Војске за наступе у башти ресторана, а дешавало се и да родбина која долази у посету нашим војницима буде носилац културних активности. Долазили су нам сви који су нешто значили на пољу културе, забаве и музике, а ко од

врхунских уметника није дошао у Рибницу тај није ни постојао - прича Премовић. Велики број војника у Рибници, и ограничени капацитети војничког клуба од око четири стотине педесет седишта, основни су разлог што су значајнија културна и уметничка збивања понављана више пута у току дана. Крај деведестих година обележен је ратним дешавањима на простору Косова и Метохије што није могло да се не одрази и на носиоце културног живота у касарни, понајвише након што су и чланови оркестара као доборовољци одлазили како би помогли друговима у одбрани земље. Некадашњи начелник војничког клуба се и после скоро две деценије са тугом сећа

оних који се нису вратили. Сећања на њих чува и Спомен соба у оквиру Војничког клуба која сведочи о страдањима генерацијама оних који су настојали да остану своји на своме и бране кућни праг од периода балканских и Првог светског преко Другог светског рата да оних вођених у последњој деценији двадесетог века. На зиду туге уписано је сто шест имена оних који су деведесетих година, како је записано, оставили животе у темељима отаџбине. Поштовање им се исказује приликом традиционалног окупљања у децембру сваке године и на Петровдан кад се обележава Дан Друге бригаде Копнене војске чије је командно седиште у Краљеву. Као и друге области живота реорганизацији је, у складу са приликама у

земљи, подложна и Војска Србије а она спроведена 2007. године била повод да Радослав Премовић буде именован за начелника Дома у Краљеву. Иако су у то време у згради на Тргу Светог Саве радиле поједине службе везане за гарнизон Дом није био оно чему је намењен, стециште културно забавних дешавања. - Изузетна традиција је мало затупела и прво је требало да се обнови живот након што просторије, после зељотреса који је учинио своје, у грађевинском смислу приведемо намени. То смо учинили сопственим снагама тако да ни један динар није уложен у адаптацију. Имамо једну од најлепших сала у граду која прима близу пет стотина људи а, иако не може да одговори модерним захтевима

професионалних позоришних трупа, или као концертна дворана, акустика је задржала квалитет и у сали, оваквој каква јесте, са доста успеха може све да се уради. Знамо колико је војска била затворена средина и колико је свака промена у њој дочекивана са скепсом. Од када сам дошао у војску наилазио сам на пуну подршку командног кадра и симпатије за све што сам предузимао, иако је било и оних који нису веровали да ће имиџ војске да се подиже. Веровало се да ће цивили у затворену касарнску средину донети бахатост, распојасаност, видове некултуре и недисциплине, а десило се обрнуто јер су узрочно последично утицали једни на друге. Тако су и учесници у културним дешавањима и гости излазили са овог

места оплемењени новим сазнањима везаним за војничку струку - каже Премовић. Посебно значајним оцењује се сусрет младих, као носилаца културних активности, са припадницима војске. У такве спадају бројни концерти на отвореном, поред наступа културно уметничких друштава и концерт на Крапанџи 1991. године у време мобилизације резервног састава војске. У сећању оних који су се припремали за учешће у ратним операцијама ни данас није избледело сећање на учешће еминентних уметника кави су Лепа Лукић, Зана Нимани, Радиша Урошевић, Снежана Ђердан, који су наступали на импровизованој позорници направљеној од једног војног возила. Премовић сведочи да су таква дешавања била че-

МАГАЗИН 20.1.2019.

ста а међу онима који су увесељавали припаднике армије били су Седморица младих, Биљана Јефтић, Мирослав Илић и многи други чија се позитивна енергија вртложила и мешала, а сви учесници из касарне одлазили оплемењени. У време највеће популарности концерт Лепе Брене на Градском стадиону био је повод за посету касарни у Рибници и прилика да, уз пратњу војничког оркестра, отпева неколико песама. Радује податак да је Дом Војске Србије последњих година, више него раније, место одржавања бројних значајних јавних манифестација. О томе сведочи податак да их током година има више од сто што потврђује да се на овом месту скоро сваки трећи дан дешава нешто из области културе, историје, традиције и других области. Међу њима су дешавања од значаја за локалну заједницу у које су укључени сајмови запошљавања, обележавање имендана и Дана Краљева као и друга информативно-образовног и забавног карактера. Многе од њих су резултат сарадње са локалним културно уметничким друштвима, међу којима се издвајају „Абрашевић“, „Железничар“, „Краљевачка ризница“, „Карановац“ али и бројна из околних села. - У прошлој години смо планирали 81 јавну манифестацију, а реализовали 91, међу њима и оне које су се наметнуле у ходу, или смо добили могућност да реализујемо. Код нас је током ове године било око пет хиљада учесника у уметничким образовним и забавним програмима и преко 25 хиљада конзумената тих добара. Увек је лепо видети кад се измешају униформе, војничка, свештничка и цивили као што се то чини на наше две академије, Светосавској и Видовданској, када обележавамо два културолошко-историјска камена у развоју нашег националног бића. То су две традиције које остављам наследницима, јер традицију настављају они који је стварају, а за војску је то карактерна особина. На Петровдан 12. јула сваке године обележавамо Дан Друге бригаде Копнене војске да бисмо се одужили грађан-

ству за љубав и пажњу на коју наилазимо на сваком кораку, на свакој активности, јер смо у ономе што желимо да остваримо буквално две структуре једног стабла. То је да бранимо домовину од сваког агресора, да помогнемо народу кад год је то потребно и делимо са њим сваку судбину. На тај дан се одужујемо народу на начин што са репрезентативним оркестром Министарства одбране „Станислав Бинички“ испред Дома организујемо концерт за грађанство онолико дуго колико има стрпљења да ужива. Кад се томе дода да у војсци имамо Плесну групу „Тамо далеко“ задужену за игре из наше традиције, са двора и војске, ту уживају сва чула каже Премовић. Последњег дана минуле године навршило се три деценије рада у војсци током којих је делио и добро и зло сваке од етапа у њеном развоју. И поред свега, каже, ни уједном тренутку није зажалио иако су га многи још одавно видели као предавача на некој високошколској установи. Ако су многи и замерали што је скренуо са очекиваног пута код Премовића преовладава уверење да ни у некој другој ситуацији не би много мењао у професионалној каријери сем што би, кад би могао, заобишао периоде ратних збивања. Отуда и жеља да трновита стаза којом је стигао до краја радног века буде бар мало лепша онима који настављају од почетка ове године. Њима као традиционалне манифестације оставља у наслеђе две лепе академије, једну већ пред крај овог месеца. А да све што је остварено није резултат рада само једног човека сведочи податак да су у екипи били још Олга Голубовић, домаћин Дома Дејан Дамјановић, професионални војници Славиша Сеничић и Зоран Аничић и хигијеничарка Милена Паничић. Све их је судбина саставила на месту које обезбеђује егзистенцију њихових породица што је повод за жељу сада већ бившег начелника да љубав која је била основ свега, уз професионални однос у извршавању свих задатака и поверењење једних према другима буду настављени. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.1.2019.

МАГАЗИН

20.1.2019.

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (46)

ОПЕРАЦИЈЕ 4. НОВЕМБРА 1915. Операције 3. аустроугарске армије Основа за даље продужење операција створена је директивом команде армијске групе Макензен, коју је команда 3. армије добила 3. новембра a гласи: „Противник пред фронтом 8. и 10. корпуса одступио је. Велики одступни маршеви преко Параћина утврђени су. Армије има да отпочну енергично гоњење свима

својим деловима. Трећа армија има да упути 22. немачки резервни корпус долином реке Западне Мораве. Једанаеста армија има, наступањем са севера, да избије на линију: село Велика Дренова – Крушевац – Алексинац, тежећи да противнику, који се налази пред десним крилом и центром 1. бугарске армије, пресече одступницу. Граница између 3. и 11. армије треба да буде линија висова: Гувниште кота 635 – Голо брдо кота 733 – Иверак кота 805 – Кречана – се-

ло Велика Дренова. Ова места припадају 11. армији. Чим 8. корпус, због наступања 22. немачког резервног корпуса и 3. армијског корпуса, не буде имао пред собом простора за наступање, или ако тај корпус пред фронтом не би имао противника, онда треба све снаге које буду слободне да повуче позади левога крила 22. немачког резервног корпуса.“ Извод из ове заповести стигао је код појединих корпуса око поноћи 3. и 4. новембра.

МАГАЗИН

20.1.2019.

Дејство 19. корпуса

Задатак овог корпуса остао је непромењен. Према томе обе борбене групе, 20. и 21. брдска бригада под командом команданта 53. дивизије и 10. и 17. брдска бригада под командом генерал мајора Дрофе, имале су да наступају што је могуће даље у правцу Краљева, односно Ивањице. Бригада генерал мајора Шварца имала је да буде у корпусној резерви на простору села Трбушани – Чачак и да се као и 205. бригада, која 4. новембра остаје на своме месту, спреми како би могла одмаршовати 5. новембра. Померање ових бригада ка Пожеги требало је извршити у три дана марша и то 205. ландштурмска бригада, са артиљеријом бригаде Шварца, 5. новембра село Прањани, 6. новембра село Горња Добриња, 7. новембра Пожега. Бригада Шварца са артиљеријом 205. ландштурмске бригаде, која је уведена у борбу код Чачка, 5. новембра село Паковраће, 6. новембра Лучани, 7. новембра Пожега. Пошто су трупе биле преморене, 19. корпус у току 4. новембра није могао да овлада већим простором, иако су српске снаге у току ноћи 3./4. новембра одступиле. Да би маскирали повлачење Срби су око поноћи повећали борбену ларму. У јутру су обе борбене групе имале пред собом само слабе заштитничке делове. Генерал Дрофа је, под заштитом сталних побочница на висовима Градине и Хридине, друмом ка Ивањици упутио пет и по батаљона и пет батаљона ка селу Рогачи. Од тога три и по батаљона са једном батеријом преко Бијелог брда, Крљанског брда, Главице ка Брезјаку, са једном побочницом преко Скока – Златне ка линији села Новковићи – Корнет. Фронт који је до тада био окренут ка ју-

гозападу требало је да се повије око левог крила ка југоистоку до гребена Хридине – Корнет. Због велике заморености трупа генерал Дрофа је одустао од тога да трупе заузму ову линију, пошто је око 16,00 сати један батаљон, који је био истурен на Зовљаку кота 904, артиљеријском ватром био тучен са југозападног правца. Како трупе не би биле увучене у ноћну борбу, и изгубиле ноћни одмор, генерал Дрофа је наредио да се не прелази линија Зовљак – Механа – село Мариновићи па је главна колона заноћила на тој линији у развијеном борбеном поретку, а десна дошла иза деснога крила као резерва. Одред генерала Понграца могао је само са предњим деловима да наступа за противником. Остале трупе су због тридесетшесточасовних борби и губитака, који су нарочито били велики код 20. брдске бригаде, биле неспособне за било какву даљу акцију. Поред тога, требало је попунити муницију јер је код три батерије остало само по двадесет, а код две по четрдесет метака на топ. Главнине 20. и 21. брдске бригаде остале су у току дана југоисточно, односно јужно, од Чачка а њихови предњи делови достигли су линију Мали Вис кота 749 – Бањица – гребен Виљуше а извиђачка одељења преко ње

упућена ка противнику. Извиђачко одељење, које је наступало друмом, код села Слатине је дошло у додир са српским 7. пешадијским пуком првог позива, а одељење које је било упућено преко села Бањице морало се, у циљу протеривања противника са висова јужно од тог села, појачати са две чете. Исцрпљеност трупа овога одреда добро је дошла Србима, јер је са простора источно од Чачка на планини Јелици било осмотрено „велико кретање“. Један немачки артиљеријски дивизион 26. дивизије на положају код села Станчића, северно од Западне Мораве, јавио је пре подне да се дугачка колона „јачине једне дивизије“ повлачи са виса кота 835, делом у правцу југа, а делом у западном павцу преко планинског гребена. Узнемиравање српских снага у повлачењу од стране трупа генерала Понграца није било могуће, јер је његовим трупама неизоставно био потребан одмор.

Дејство 22. немачког резервног корпуса Ноћу између 3. и 4. новембра код села Катрге 26. дивизија је одбила један напад са великим губитцима по Србе, док је на осталим деловима фронта овог корпуса стање у току ноћи остало непромењено. До 15,00 4. новембра 26. пешадијска дивизија и 44. резервна дивизија успеле су да заузму село Тавник и Равни Гај, а 43. резервна дивизија је за ово време вршила напад на српске снаге у рејону села Печеног. Код српских снага је после подне наступила велика криза тако да су биле потиснуте са свих положаја, а том приликом је заробљено око 1.200 српских војника. Предњи делови 43. дивизије су потом енергично гонили српске снаге све до Коковог брда, тако да је једна бочна колона заузела вис Клупу. После овако значајног успеха командант 26.

дивизије намеравао је да, још у току 4. новембра, са предходницом заузме мост на Западној Морави код села Милочаја, али то није могао да изврши те је дивизија, груписана по дубини, заноћила дуж друма северно од реке. Зачеље дивизије, артиљеријски дивизион, заноћило је код села Станчићи, а 44. резервна дивизија је за то време добила задатак да, са наслоном на 26. дивизију, избије источно од села Милочаја до Западне Мораве, док је 43. резервној дивизији, у духу директиве армијске групе, дат задатак да настави даље да гони српске трупе у правцу ка Стублу.

Дејство 8. корпуса Командант овог корпуса је око 9,20 наредио 59. дивизији, која је већ отпочела наступање, да по могућству избије до линије између села Милаковац и Годачица. Са овом заповешћу, командант корпуса имао је намеру да доведе 59. дивизију на исту висину са 43. резервном дивизијом, која је око 9,30 часова отпочела напад на линију село Печеноге – Церјак.

МАГАЗИН

20.1.2019.

Срби који су источно од Груже држали положај Руденик, а на који је дејствовала артиљерија са Голог брда и Клинског брда, потиснути су у 15,30 са снагама одреда јачине једног батаљона са два топа који је заноћио у Годачици. Западно, у селу Милатковац, била је истурена једна чета, главнина 9. брдске бригаде заноћила је на линији Руденик – кота 446, а 18. брдска бригада на Записнику, док је дивизијска артиљерија била југозападно од села Закуте, где је био смештен и штаб дивизије. Командант 8. корпуса је истог дана ујутро, у духу директиве команданта армијске групе, означио дивизијама просторе за даље наступање. Западна граница корпуса два километара источно од друма у долини реке Груже, источна граница Гувниште – Голо брдо – Иверак – Велики Град – Кречана – Топоничка река. Граница између дивизија постављена је на линији Гледић – Међица – Лободерска река Бунта – западно од Грабовца. Ово наређење у току 4. новембра није условљавало никакве промене већ издатих наређења код 59. дивизије, а ни код 57. дивизије. Педе-

сет седма дивизија отпочела је наступање у 6,20 а њене бригаде су око подне прешле Дуленски Црни врх, па је око 16,30 6. брдска бригада достигла линију Гледић – Краса – Склад, 2. брдска је бригада са наслоном на 6. бригаду достигла гребен до Гомиле, а њен бочни одред дошао је на Присоје. Предњи делови избили су до Метаљице, Удгарова и Великог Града, а само на Гомили српски четници су покушавали да изврше напад. Један одред држао је везу са 3. немачким армијским корпусом источно од Доброселице, бригада генерал мајора Хауштајна и тешка артиљерија дошли су до села Љубића и Буковице, а бригада генерал мајора Мразека до Суморовца и Забојнице.

Дејство одреда генерала Сорсића У јутро 4. новембра стигла је депеша команде 3. армије следеће садржине: „Команда армијске групе наређује гоњење са свима деловима армије“. Истог дана пре подне добијен је извештај да је 19. корпус југозападно од

Чачка још увек у борби и да противник, на чијој страни има и црногорских трупа, отпочиње попустати. Како је генерал Сорсић оцењивао ситуацију показује део из заповести, коју је у подне издао својим трупама: „Трупе под мојом командом налазе се у позадини противника, који одступа, то је једна ситуација коју треба искористити пошто пото. Непријатељу стоје на расположењу само путеви и друмови, који воде од Чачка ка Ивањици. Због рђавог стања путева и вероватних застоја непријатељске коморе, чак и поједини одважни људи могу постићи знатан успех и код противника произвести панику. Подвизи, ма и појединих војника, могу у овом часу бити од пресудног значаја за повољан свршетак рата. Ово се има свима објавити. Позивам све команданте да уложе сав свој утицај, како би се ова врло повољна ситуација могла искористити“. Сходно томе пуковнику Францу наређено је да истури патроле састављене од одважнијих људи и да их упути преко гребена Крстац планине и Голупца у југоисточном правцу до друма. Генерал

Штрајт имао је задатак да одмах упути једну изабрану чету, са двадесет коњаника, ка друму у циљу заузимања висова са обе стране Клисуре, а да коњаници продуже наступање до Ивањице. То је било све што се могло учинити у ситуацији коју је требало искористити пошто пото. Због поплаве простора југоисточно од Пожеге, комора је већим делом стигла код трупа тек касно увече, а код бригаде Штрајта пешадија је морала вући возове. До 4. новембра није било могуће успоставити директну везу између 19. корпуса и одреда генерала Сорсића, па је команда 3. армије опозвала наређење од 3. новембра према коме је требало да дође под команду 19. корпуса, јер је сматрала како је боље да остане још неко време под непосредном командом армије.

Дејство 62. дивизије Ова дивизија интензивно је вршила припреме за напад, који је требало да отпочне 7. новембра. Први ешелон

бригаде Зубера, 6. ландштурмски батаљон, стигао је 3. новембра у Вишеград, а следећег дана пребачен на десну обалу Дрине. Остали ешелони ове бригаде су се у то време још кретали ка Вишеграду.

Операције 11. немачке армије На фронту западно од Велике Мораве 25. и 6. дивизија наступале су са обе стране друма ка Рековцу, 105. дивизија од Јагодине левом обалом реке Јужне Мораве, а 11. баварска дивизија налазила се у резерви код Јагодине. Српске трупе потиснуте су преко линије Рековац – Сантаровац, у Моравској долини заузето је село Трешњевица а на фронту источно од Велике Мораве Ћуприја и Параћин.

Операције бугарске војске Прва буарска армија наступа ка Кривом Виру и Соко Бањи. После борби које су вођене целога дана њене је-

динице успевају да заузму висове над Нишавом, коту 742 – коту 572 – коту 857 – Вишеград и достижу линију Крупац – Црвена Река – Тополница, а одред генерала Рибарова упорном борбом заузима линију Вучје кота 1019 – кота 967 – кота 1030. Дк је друга бугарска армија у току 4. новембра нападала српске трупе код Бујановца кроз Кончуљски теснац, и заузела десну обалу Биначке Мораве, а бригада пуковника Попова се још налазила на правцу Качаник – Урошевац. Бригада пуковника Писимова напада Србе на Свињичкој глави у правцу Прилепа, пета дивизија стигла је у Криву Паланку и Куманово. Једанаеста дивизија наступа ка Криволаку и 4. новембра успева да заузме висове североисточно од села Пепелишта. Због тога што је главна снага 2. армије упућена ка Приштини, у циљу пресецања одступнице српске војске, до свршетка операције није се могло предузети наступање на јужном фронту армије, где се јединице ове армије налазе у одбрани. Р. Вукосављевић

20.1.2019.

МАГАЗИН

- Јулијански, или стари, календар је у употребу увео Јулије Цезар 45. године пре нове ере. – Календар се у целој Европи користио до XVI века, кад су поједине државе почеле да прелазе на Грегоријански. - Хришћанска црква је на првом Васељенском сабору у Никеји 325. године прихватила јулијански календар који је направио грчки астроном Сосиген. - Почетна разлика између два календара од 10 дана, данас износи 13, а након 2100. увећаће се на 14. дана, што значи да ће православни Божић падати од тада 8. јануара. - Када је Јулије Цезар увео јулијански календар за почетак нове године је уместо дотадашњег 1. марта одредио 1. јануар. - У Византијском царству се почетак године рачунао од 1. септембра односно настанка света за који су утврдили да је био 1. септембра 5.509. године пре нове ере

Недоумице око рачунања времена

РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ КАЛЕНДАРА Јулијански календар По јулијанском календару година траје просечно 365,25 дана што се постиже убацивањем једног додатног дана сваке четврте године и на тај начин приближава временском периоду за који Земља обиђе око Сунца, односно орбиталном периоду Земље који износи тачно 365,2564 дана. Јулијанска година је нешто дужа од тропске, а ова разлика се акумулира на један дан сваких 128 година. По Јулијанском календару, свака година чији је број дељив са четири је преступна и садржи 366 дана, док остале садрже 365 дана. Након увођења овог календара је, грешком, свака трећа година била преступна све до 12. године нове ере од када је преступна свака четврта. Кад је грешка уочена, император Август је наредио да се избаце све преступне године између 9. године пре нове ере и 8. године нове ере чиме је заслужио да месец август понесе његово име. У ово време године се нису бројале од рођења Исуса Христа, већ од оснивања Рима 753. године пре нове ере, па је срећна случајност што су за преступне узете баш године дељиве са четири бројано од Христовог рођења. Јулије Цезар је првобитно одредио да сви непарни месеци имају по 31 дан, а парни по 30, осим фебруара који је у простој години имао 29 дана, а у

преступној 30. Месеци су се звали: Januarius, Februarius, MarSus, Aprilis, Maius, Junius, QuinSlis, SexSlis, September, October, November и December, да би 44. године пре нове ере месец QuinSlis преименован је у Julius у славу Јулија Цезара. Године 8. одлучено је да се један месец назове именом императора Августа, а како је он највише ратних победа однео у месецу SexSlis-у овај је по њему назван август. Пошто тај месец имао 30 дана, а Цезаров месец јул 31 дан, Августу се то није свидело, па је узео један дан из фебруара, који је ионако имао мање дана од осталих месеци, и пребацио га у август. Како су сада три узастопна месеца имала по 31 дан, Август је један из септембра пребацио у октобар, а из новембра у децембар тако да су успостављене данашње дужине трајања месеци. Јулијански календар није био савршен и његова се разлика у односу на тропску годину повећава за један дан сваких 128 година, а кад је то запажено на сабору у Никеји је одлучено да се из календара избаце 3 дана која представљају акумулирану разлику. Пошто је Јулијански календар и даље остао непромењен, разлика се до XVI века акумулирала на 10 дана, а када су ово уочили астрономи су одлучили да израде нови календар који ће бити усаглашен са тропском годином што је постигнуто увођењем Грегоријанског календара.

Миланковићев календар Док је Римокатоличка црква одмах прешла на коришћење грегоријанског календара, протестантске су једно време одбијале да усвоје „папски“ календар, па су постепено, пре свега ради лакше трговине, прелазиле на грегоријански, али не у исто време. Тако су Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир умрли 23. априла 1616, али Сервантес по грегоријанском, а Шекспир по јулијанском календару. Током 20. века су практично све православне земље прешле на употребу грегоријанског календара у световне сврхе. Њихове православне цркве нису желеле да користе „католички“ календар, већ су тражиле усвајање новог који би био прецизнији од грегоријанског, па је на Свеправославном конгресу, 30. маја 1923. године усвојен Миланковићев календар. Међутим, како су све православне цркве аутокефалне, неке су задржале употребу јулијанског календара, између осталих и Српска православна црква, иако је за нови календар усвојен њен предлог. После конгреса, Српска православна црква је Миланковићев календар начелно прихватила за употребу, али је његову примену одложила, а како одлуку о примени ни касније није донела у употреби је и даље Јулијански календар. У Краљевини Срба, Хрвата и Слове-

20.1.2019.

МАГАЗИН

наца грегоријански календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године. Овим законом одређено је да у целој држави на дан 15. јануара 1919. године по „старом“ престаје да важи стари календар и да се даном 28. јануара 1919. године, уводи рачунање времена по „новом“ календару. Држава је усвојила грегоријански календар у време када није постојао Сабор Српске православне цркве, па је тако она остала на старом календару. За време и после Првог светског рата, осим у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца јулијански календар су у ванцрквеној примени напустиле Бугарска, Грчка, Румунија и Русија, а у Турској грегоријански календар почео да се примењује 1925. године.

Грегоријански календар Грегоријански, или нови, календар је најкоришћенији календар на свету, а као модификацију јулијанског први га је предложио калабријски доктор Алојзије Лили да би га 1582. године путем папске буле прогласио папа Гргур XIII, а његове године се броје од године ро-

ђења Исуса Христа. Грегоријански календар је уведен пошто је просечна година у њему била незнатно дужа у односу на тропску, изазивајући да пролећна равнодневница полако иде уназад у календарској години, као и лунарни календар који се користио за одређивање датума Ускрса. Овај календар је решио ове проблеме избацивањем извесног броја дана, да би се календар вратио у синхронизацију са годишњим добима, односно, тропском годином, и малим скраћивањем просечног броја дана у календарској, избацивањем три јулијанске преступне године сваких 400 година. Папска була је садржала следеће одредбе: Из календара ће се изоставити 10 дана, тако да после четвртка 4. октобра 1582. следи петак 15. октобар. Преступна је свака година дељива са 4, осим година дељивих са 100 код којих су преступне само оне дељиве са 400. Преступна година има један дан више од просте који се ставља на крају месеца фебруара. Ускрс ће се одсад израчунавати по новом правилу, везаном за нови календар, а први дан у години биће 1. јануар. Разлика између два календара се

огледа у томе што грегоријански има 97 преступних година у сваких 400, а јулијански 100. У грегоријански календар уведано је такозвано „секуларно правило“ да су године дељиве са 100 просте, осим ако су дељиве са 400, у ком су случају преступне. То значи да су године 1700, 1800, 1900, 2100, итд. по јулијанском календару преступне, а по грегоријанском календару просте. Почетна разлика између два календара од 10 дана, данас износи 13, а након 2100. увећаће се на 14. дана, што значи да ће православни Божић падати од тада 8. јануара. Својевремено је постојао предлог британског астронома Џона Хершела да се уведе 4.000-годишње правило по којем би свака година дељива са 4.000 била проста уместо преступна, чиме би се просечна дужина трајања године смањила на 365,24225 дана, што је ближе тропској години, али овај предлог никада није прихваћен. Када је папа Гргур увео нови календар одмах су га прихватиле Италија, Пољска, Португал и Шпанија, а убрзо и остале католичке земље. Протестантске земље прешле су на грегоријански календар много касније, а православ-

не тек у 20. веку, с тим што њихове цркве нису прешле на њега. Године 523. папски намесник Бонифације наредио је монаху Дионисију Малом да одреди начин како ће се спроводити такозвано Александринско правило донето на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, а које каже да ће се године бројати од рођења Исуса Христа. Дионизије је погрешно израчунао да је Исус рођен 25. децембра 753. године од оснивања Рима, и одредио да хришћанска нова ера почиње 1. јануаром 754. године која је названа 1. година нове ере. Како је Дионизије установио датум Христовог рођења није познато, али је познато да је Христ рођен у време владавине цара Ирода Великог који је умро 750. године од оснивања Рима, што значи да је Дионизије погрешио за најмање 3 године. Иако је ово убрзо схваћено, овакво погрешно бројање година задржало се до данас. С обзиром да хришћанска ера почиње од рођења Исуса Христа, на први поглед изгледа нелогично да је он рођен 25. децембра, а не 1. јануара. То је, међутим, нормално, јер је у време Христовог рођења већ био одређен дана-

шњи распоред месеци и број дана у њима, и било би нелогично померати их. Касније су људи почели да називају године пре рођења Христа годинама пре нове ере, али пошто нула тада још није била позната 1. година нове ере следи одмах након 1. године пре нове ере. Када се у данашње време говори о датумима пре увођења Јулијанског календара нормално је да се он продужи у назад што се назива пролептички јулијански календар. У њему су преступне све године пре нове ере које при дељењу са 4 дају остатак 1. Постоји и пролептички грегоријански календар који се односи на датуме од пре 1582. године. Да не би дошло до забуне пролептички грегоријански календар се ретко користи, а уместо њега се за све датуме до 4. октобра 1582. користи јулијански, а од 15. октобра 1582. грегоријански. Пошто нису све земље прешле на грегоријански календар 1582, то се често неки датуми и после ове године рачунају по јулијанском календару уколико га је дата земља у то време још увек користила. Када се каже да је Октобарска револуција почела 24. октобра 1917. то се од-

носи на јулијански календар, док би по грегоријанском то био 6. новембар 1917.

Нова година Када је Јулије Цезар увео јулијански календар, за почетак нове године је уместо дотадашњег 1. марта одредио 1. јануар. Пошто се црква оштро противила прославама Нове године уз обиље алкохола, на Тридентском концилу 567. године је утврђено да је први јануар као почетак нове године узет грешком и да га треба променити, па су током средњег века коришћени различити датуми. У Византијском царству се почетак године рачунао од 1. септембра, али се године нису бројале од рођења Исуса Христа, него од настанка света, за који су утврдили да је био 1. септембра 5.509. пре нове ере. Од 18. века већина држава се вратила почетку године 1. јануара, осим Италије и Енглеске које су се 1. јануару вратиле 1750. године. Међутим, када су у питању преступне године, оне су се увек рачунале узимајући 1. јануар за почетак године. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.1.2019.

Прилог истраживањима етничког порекла рашких муслимана

МАГАЗИН

20.1.2019.

РАШКА ИЛИ САНЏАК

- Од деведесетих година прошлог века до данашњих дана код православних Срба је, уместо најадекватнијег имена Стара Рашка, у употреби име Рашка област. - Бошњаци не користе ниједан од ових назива, већ турски назив Санџак иако многи не знају, или неће да знају, његово право значење. - Спољне силе су настојале да на Балкану направе ситуацију да никад не буде мира. - Приоритет запада да спречи излаз Србији на Јадранско море, што је у основи тежње да се одвоји од Црне Горе. - Бројна документа и археoлошки налази потврђују и оно што се разликује од званичне историје. - Политичари често попуштају под тренутним интересима, а ако нешто тренутно постигну то је краткорочно, па се дугорочно прави велика и често непоправљива штета.

ао историчар, аутор дванаест књига и око стотину стручних и научних публицистичких радова, Салих Селимовић је био учесник многих домаћих и међународних научних скупова и округлих столова. Стални је сарадник више научних часописа, архива и музеја, редовни члан Матице српске, Развојне академије Србије и Удружења књижевника Србије. Истраживачки рад у области историје донео му је бројне награде међу којима посебно место има Вукова награда. Селимовић је чест гост Краљева а повод за то је сваки пут нека нова књига, последњи пут „Рашка или Санџак“. Књига је тематски везана за историју Старе Рашке, простора који чини ембрион српске средњовековне државности и духовности, а сведочи о етничком пореклу рашких муслимана. И док је од деведесетих година прошлог века до данашњих дан код православних Срба, уместо најадекватнијег имена Стара Рашка, у употреби име Рашка област Бошњаци не користе ниједан од ових назива, већ турски назив Санџак мада многи и не знају, или неће да знају, његово право значење. Професор Велибор Величковић подсећа да је санџак заједничка именица турског порекла која, у првој фази развоја Османске државе, означава заставу коју је султан додељивао бегу као симбол војне и управне власти на одређеној територији. То потврђује да је санџак био војни посед каквих је у пространом турском царству било много, а више се не помињу од 1921. године кад су укинути. Име се и даље помиње у свакодневној говорној, писаној и медијској комуникацији Бошњака, као и код неких српских политичара који не живе на овом простору. Иако је двојаки назив за исту територију Салиха Селимовића ставио пред дилему како да назове последњу књигу, представљену пред крај године у краљевачком Дому Војске Србије, одлучио је да назив буде у облику питања „Рашка или Санџак“. - Описујући стварање бошњачке нације академик Селимовић је дао велики допринос научном сагледавању дуго занемариване теме порекла да-

МАГАЗИН

20.1.2019.

нашњег муслиманског становништва. Овде фино осликава историјски положај муслиманског становништва и његову трансформацију, почев од српског православног преко српско исламског и муслиманског па до данашњег бошњачког опредељења које свој извор налази у настојању Бенџамина Калаја који је пројектовао бошњачку нацију. То најновије опредељење је, као плод екстремних Бошњака, створило антисрпско расположење изражено у тежњи ка сепаратизму, ка стварању аутономије Санџак - каже Величковић. Књига се састоји из три тематске целине од којих прва садржи избор научних радова о прошлости Старе Рашке, док се у другом делу бави питањем топонима Санџака на основу чланака и саопштења публикованих у дневним листовима и неким електронским медијима а треће је посвећено интервјуима које је аутор давао српским листовима, часописима, зборницима и магазинима. Уверење да је Селимовић писао објективно и храбро, служећи се само научном истином, добија на значају ако се зна да је у средини у којој живи и ствара требало имати довољно одважности за такав поступак. Пишући књигу аутор се држао максиме Меше Селимовића да оно што није записано и не постоји, а да се то не би десило насталаје ова књига коју, каже Величковић, треба прочитати и по могућству имати у кућној библиотеци, јер соба без књиге је слична телу без душе. Деведесетих година прошлог века на простору Рашке области ситуација је била прилично сложена, а ни до данашњих дана није битније промењена. Као таква утицала је на опредељење Салиха Селимовића да се укључи у политички живот али се, по сопственом признању, повукао и окренуо науци у тренутку кад је схватио да се ствари не одвијају онако како је замишљао. Истраживања су усмерена ка тражењу доказа о пореклу становника ових простора као сигурној основи за дефинисање става о томе шта се хоће у будућности. - У средини у којој сам се нашао то је било врло тешко, јер муслиманска

страна није хтела да прихвати оно што би било ван контекста у којем је кренула. У стварању индивидулитета, националног и сваког другог, верски није био споран. Свака вера као цивилизацијска ствар носи културу и то никад није било спорно. Вера је лично опредељење сваког човека, његова индивидуална ствар, а национално је нешто друго. Тамо је дошло до идентификације вере и нације што је било погубно за цео наш простор. Знамо да је Далмација великим делом била српска, са католицима као верницима, а у Босни муслимани, Срби муслимани. Онда су спољне силе настојале да на Балкану направе ситуацију да никад не буде мира, а људи су најосетљивији са верске стране, и онда су ту стално бушкали, подметали, измишљали, обећавали, једнима ово а другима оно, само да би направили неслогу и проблем који нас је деведесетих година много коштао. Кад су упитању Срби католици, којих је било много у Далмацији, Боки Которској, западној Херцеговини, Славонији, некадашњој Војној Крајини, на једној бискупској конференцији проглашено је да католици могу бити само Хрвати, Срби не могу. Сад се то десило и са муслиманима, могу бити само Бошњаци и ништа друго. Разбијао се српски национални корпус и на крају је дошло до стварања посебних држава, што је био стари програм - објашњава Селимовић. Ситуација се закомпликовала након повлачења Турске са балканских простора кад велике силе нису могле да спрече националне покрете који су на Балкану букнули током деветнаестог века. У таквој ситуацији западне силе су настојале да држе ситуацију под контролом, и подрже чак и слаб турски утицај на овим просторима, како би спречили долазак Русије до Босфора и Дарданела и даље излаз на Средоземно море. На том путу нашла се Србија а западу је, као и данас, сметала традиционална блискост два словенска народа. Зато је приоритет био спречавање Србији да изађе на Јадранско море што је у основи тежње да се одвоји од Црне Горе. Исти разло-

Салих Селимовић

20.1.2019.

МАГАЗИН

зи били су повод за стварање Албаније након што је, под притиском запада, српска војска морала да се повуче иако је стигла до Драча. Сличну судбину доживели су и Црногорци након што су, уз помоћ српске војске, освојили Скадар а под притиском запада морали да се повуку. И слаба Турска на овим просторима давала је подршку муслиманима који су се увек уздали у некадашњу империјалну силу, а много тога се није променило ни до данашњих дана. Иако се назив Стара Рашка сматра најадекватнијим за ембрион српске државности новија истраживања показују постојање нових елемената због чега треба бити обазрив. Податак да документа и архелошки налази потврђују и оно што се разликује од званичне историје отвара питање њене способности да превазиђе све препреке имајући у виду да су научне институције, без обзира колико су ауторитативне, ипак доста затворене за нове чињенице. Чињенице да су Срби веома стар народ који није лако уништити био је свестан и Адолф Хитлер што је потврдио у сусрету са Антом Павелићем који му је, током Другог светског рата, при доласку у Вучју јазбину понео на поклон теглу дечјих очију. И поред признања да су му нанели доста штете Хитлер је, уз подсећање да су стари европски народ, потврдио Павелићу да Србе не може лако уништити. Иако су бројне чињенице и документа били позанати великом броју људи у дугом периоду је било устручавања кад је требало јавно иступити и бранити такве ставове. Бројне критике доживео је и Селимовић, а указивање да за изнете тврдње нема довољно чврсто научно утемељење било је један од повода за последњу у низу књига са сличном тематиком, овога пута у знатној мери поткрепљеној релевантним страним изворима. - Највећи број европских интелектуалаца у другој половини деветнаестог, и почетком двадесетог, века писали су о муслиманима у Босни као Србима, о католицима у Далмацији као Србима. Славонија се дуго звала

Рас а знамо да је то синоним за Србе у Средњем веку. За њих ништа није било спорно, али је спорно међу нама па ни данас нисмо сложни о неким стварима. Политичари често попуштају под тренутним интересима, а ако нешто тренутно постигну то је краткорочно, па се дугорочно прави велика и често непоправљива штета. Проблеми су настали доласком Турака, јер је дошло до појаве исламизације која је добар део српског националног корпуса усмерила у другом правцу. Иако се за време Отоманске империје није водило рачуна о националној припадности, већ само верској, Турци нису Бошњаке називали тако по националној него по територијалној припадности. У Босни су увек постојале три вере, православна, католичка и такозвана црква босанска који нису богумили иако се позивају на муслиманско порекло. Богумили су секта, нису никаква нација, а у наше крајеве су дошли са истока. Страни историчари, који су докторирали на томе, доказали су да богумила ипак није било на овим просторима - каже Селимовић. Иако је било периода кад је ова тема потискивана у други план чини се да поново добија на актуелности у политичким круговима, понајвише због уверење да довољно пута поновљена лаж временом добија карактеристике истине. Озбиљнији истраживачи, а Селимо-

вић се сматра таквим, нису склони да без чврстих доказа прихвате тезу о богумилском пореклу ислама. Доказа за то има довољно, а један се везује за стећке из тог периода. И док они који настоје да покажу како ислам има дубоке корене доказ за то траже у стећцима заборављају да су на њима присутни крстови који су неспојиви са овом религијом. Они у богумилском веровању не постоје што је довољно за тврдњу о непобитним доказима. У ток контексту треба посматрати и позивање на повеље тадашњих владара на овим просторима који су били православне вере све до појачаног притиска са запада када су последњи босански краљеви прихватили католичанство. Основни разлог за то је обећана материјална и војна помоћ у борби против Турака која никада није стигла. Непобитна чињеница је да стопама владара полази и остатак становништва као и то да је превођење у католичку веру и на овим просторима изведено под великим притиском и на силу. У чврстој вези са овим је и појам бошњачке нације која, каже Селимовић, нема чврсто утемељење у науци. па се сматра последицом политике која је у једном тренутку у одређеној средини могла да има већину и изгласа оно што јој одговара. Један од јаких разлога да се упусти у озбиљно истраживање су и бројни обичаји које вековима гаје становници ових предела, између осталих и остатак хришћанских традиција код муслимана који потврђују да се поклапају са славама као што су Ђурђевдан или Илиндан кад се и у крајевима са претежно муслиманским становништвом одржавају велики сабори и слични скупови. Чврстим доказом о некада јединственом корпусу сматра се језик иако је при дефинисању нација на овим просторима дошло до политичке потврде постојања различитих. Добар пример је хрватизација језика на простору Старе Рашке као начин да се вештачким путем направи разлика а све се, каже аутор, у неким другим условима и ситуацији може поништити. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Снежна краљица: Свет огледала

открије своје чаробне моћи. Једина особа која јој може помоћи у томе је Снежна краљица. Осамдесетседмоминутну породичну анимирану авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, Роберт Ленс је режирао у сарадњи са Алексејом Цицилином, сценарио је написао са Андрејом Коренковим, а главне улоге тумаче Душица Новаковић, Марко Марковић и Боки Перић. Филм се приказује до 22. јануара, а пројекције почињу у 18 сати.

МАГАЗИН

20.1.2019.

Такси блуз

Главна јунакиња филма је девојчица Герда која, за разлику од својих родитеља и брата, једина нема чаробне моћи. Једнога дана страшан краљ Харалд, који чаролију види као претњу „обичним“ људима, протера у Земљу огледала све чаробњаке, укључујући и Гердину породицу. Постоји само један начин на који Герда може да спаси своје родитеље, све остале чаробњаке и магију, а то је да

„Такси блуз“ је романтична комедија, истовремено шармантни и узбудљиви „road movie“. Главни јунак приче је четрдесетдвогодишњи Марко, симпатични пропали драматург који годинама ради као таксиста и чије авантуре филм прати током једне урнебесне ноћи. Наизглед нормалан дан на послу претвориће се у хаос кад се у његова кола ушуња дечак Дамир који је, у потразу за својим оцем, побегао из дома за незбринуту децу. Вожња њих двојице у таксију током ноћи изнедриће гомилу сулудих ситуација које ће се смењивати заједно са мноштвом ликова који ће,

као муштерије, продефиловати кроз такси. Деведесетпетоминутну романсирану комедију у 2Д формату Мирослав Стаматов је режирао према сценарију који су написали Марко Бацковић и Татјана Илић, а у водећим улогама наступају Андрија Милошевић, Милена Предић, Тодор Јовановић, Александра Томић, Никола Ђуричко, Сергеј Трифуновић, Борис Миливојевић, Борис Комненић и Никола Пејаковић. Филм се приказује до 22. јануара, а пројекције почињу у 20 и 22 сата.

МАГАЗИН 20.1.2019.

ЖКК Краљево - Шабац 71:48

МАГАЗИН

20.1.2019.

Константин - Слога 92:95

МАГАЗИН

20.1.2019.

Рибница - Футог 3:0

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 20. И 26. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

20.1.2019.

20. јануар

1265 — У Вестминстерској палати први пут се састао енглески парламент који је сазвао Симон V Монфорт. 1320 — Владислав I Кратки је крунисан у Кракову за краља Пољске. 1841 — Велика Британија је заузела острво Хонгконг током Првог опијумског рата. 1876 — На Цетињу одржана прва конференција Црвеног крста Црне Горе. 1887 — САД и Хаваји склопили уговор по ком су Американци добили право да Перл Харбор користе као поморску базу. 1942 — Одржана је Ванзејска конференција високих нацистичких званичника на којој је разматрано извршење коначног решења јеврејског питања. 1944 — Немачка је започела евакуацију најмање 1,8 милиона становника Источне Пруске. 1945 — Френклин Делано Рузвелт четврти пут инаугурисан за председника САД. Једини председник у историји САД који је четири пута биран на ту функцију. 1961 — Џон Кенеди у 43. години инаугурисан за председника САД као најмлађи шеф државе у њеној историји. 1967 — У Бамбулабаду откривен фосил дотада непознате врсте горила, претпоставља се из неолита, који је решио недоумице око Дарвинове теорије и тим открићем људска генетика је доживела препород. 1969 — Ричард Никсон инаугурисан за 37. председника САД 1973 — У Конакрију убијен Амилкар Кабрал, један од вођа борбе против португалског колонијализма у

западној Африци, оснивач и генерални секретар Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва. 1977 — Џими Картер инаугурисан за 39. председника САД 1981 — Роналд Реган у 70. години преузео дужност шефа државе, поставши најстарији председник у историји САД. 1981 — После 444 дана у заробљеништву ослобођена су последња 52 америчка таоца отетих из амбасаде САД у Техерану. 1987 — У Либану киднапован Тери Вајт, специјални изасланик Кентерберијског надбискупа. У заточеништву провео скоро пет година. 1989 — Џорџ Х. В. Буш инаугурисан за 41. председника САД. 1990 — Совјетска армија је угушила протесте Азера у Бакуу који су тражили независност Азербејџана. 1993 — Бил Клинтон инаугурисан за 42. председника САД 1996 — Јасер Арафат, вођа Палестинске ослободилачке организације, изабран за председника Палестинске Управе са 88,1 % гласова на изборима у Гази и на Западној обали, одржаним према споразуму Израела и Палестинаца. 2000 — У Анкари се први пут од 1962. састали министри иностраних послова Грчке и Турске. 2001 — Филипински председник Џозеф Естрада повукао се са власти под притиском демонстраната и војске, а 16. априла се предао Специјалном суду за борбу против корупције. 2001 — Џорџ В. Буш инаугурисан за 43. председника САД 2003 — Бивши председник Србије Милан Милутиновић предао се Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за

злочине на Косову током 1999. 2006 — Осама бин Ладен најавио нове терористичке нападе у изјави снимљеној на аудио-касети. 2008 — Први круг председничких избора у Србији, изашло око 61% грађана, што је највећа излазност забележена, откад их посматра Цесид. Кандидат СРС-а, Томислав Николић је освојио преко 39%, а кандидат ДС-а и актуелни председник, Борис Тадић,

око 35%, остали испод 10%. 2009 — Барак Обама инаугурисан за 44. председника САД 2017 — Доналд Трамп инаугурисан за 45. председника САД

21. јануар 763 — Абасидски халифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа побуне смртно рањен у бици код Басре. 1276 — Папа Иноћентије V је наследио Гргура X као 185. римски папа. 1525 — Започео је анабаптистички покрет када су његови оснивачи Конрад Гребел, Феликс Манц и Јерг Блаурок поново крстили један другог и своје следбенике у Цириху јер су сматрали да је хришћанска пракса крште-

ња деце неважећа јер деца не могу да бирају своју веру. 1720 — Шведска и Пруска су потписале Стокхолмски мир. 1793 — Гиљотинирањем је погубљен Луј XVI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају. 1840 — Жил Димон д’Ирвил је открио Аделину земљу. 1911 — У Монте Карлу одржан први ауто-рели. 1919 — У Даблину конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Велика Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске. 1925 — Албанија је прогласила себе републиком. 1936 — Едвард VIII постао краљ Уједињеног Краљевства после смрти оца Џорџа V абдицирао у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон. 1942 — Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату. Мађарски војници у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома. 1954 — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“. 1968 — Почела је битка за Ке Сан у Вијетнамском рату. 1968 — Амерички бомбардер Боинг B-52 који је носио 4 хидрогенске бомбе се срушио на Гренланду. 1976 — Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона. У СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“. 1986 — У експлозији аутомобилабомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила,

погинуле 22 особе, 102 повређене. 1989 — Трупе побуњеничко настројених домородаца свирепо убили тадашњег градоначелника Бамбулабада Дармила Акрофила у намери рушења владе, при чему је настрадало око 3500 недужних цивила. 1993 — Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа. 1997 — Канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата. 1998 — На позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи. У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску. 2000 — Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК. 2007 — Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије.

22. јануар 565 — Цар Јустинијан I је свргнуо цариградског патријарха Евтихија, пошто је патријарх одбио царево наређење да усвоји принципе монофизитске секте афтартодокета. 1517 — Војска турског султана Селима и потукла, у бици код Рајданије, близу Каира, мемелучке снаге и седам дана потом ушла у Каиро, прикључивши Египат Отоманском царству.

20.1.2019.

МАГАЗИН

100

1771 — Шпанија уступила Фолкландска Острва Великој Британији. 1808 — Португалски краљ Жоао VI побегао пред Наполеоновим трупама, с краљевском породицом у Бразил и преместио двор из Лисабона у Рио де Жанеиро. 1840 — Први британски досељеници стигли на Нови Зеланд. 1863 — У делу Пољске који је на основу одлуке Бечког конгреса 1814. и 1815. прикључен Русији избио устанак под вођством „странке црвених“ Јарослава Домбровског. Устанак угушен после неколико месеци, а Пољска 1864. претворена у руску губернију. 1905 — Мирни демонстранти, предвођени оцем Гапоном, су масакрирани испред Зимског дворца у Санкт Петербургу. 1924 — Ремзи Макдоналд је ступио на дужност као први британски премијер из редова Лабуристичке партије. 1941 — Аустралијске и британске снаге су заузеле Тобрук од Италијана после 11 дана опсаде. 1944 — Савезници су започели операцију Шингл, амфибијско искрцавање против сила Осовине у области Анција и Нетуна у Италији. 1973 — У удесу јорданског „боинга 707“ с муслиманским ходочасницима на повратку из Меке, који се у пламену срушио на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло 176 особа. 1980 — Совјетски дисидент, физичар Андреј Сахаров, добитник Нобелове награде за мир 1975, ухапшен, одузете му почасти и протеран из Москве у Горки. 1984 — Епл је представио макинтош, први успешан лични рачунар који је користио графички кориснички интерфејс, током Супербоула XVIII. 1990 — Прекинут 14. конгрес СКЈ након одласка словеначких и хрватских делегата. 1993 — После годину дана релативног мира, поново се распламсао рат у Хрватској, када су хрватске снаге напале крајишке Србе у зонама под заштитом Уједињених нација. Председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић прогласио ратно стање и затражио помоћ Југославије, а у Србији почела при-

силна мобилизација српских избеглица из Хрватске. Паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана и Драгана Васиљковића из Србије стигле на хрватско ратиште. 1995 — У самоубилачкој бомбашкој акцији палестинског терористе у Израелу погинуло 19 и повређено око 60 људи, међу којима је био већи број израелских војника који су на аутобуској станици чекали превоз. 1998 — Амерички војници из састава СФОР у Бијељини ухапсили Горана Јелисића оптуженог за ратне злочине на подручју Брчког 1992. 2001 — Југославија добила статус специјалног госта у Савету Европе, као знак подршке демократским променама у земљи по одласку са власти Слободана Милошевића, у октобру 2000. 2002 — Босна и Херцеговина постала пуноправан члан Парламентарне скупштине Савета Европе. На дводневној међународној донаторској конференцији за обнову Авганистана, у Токију, обећана помоћ од 4,5 милијарди долара. 2006 — Поларна зима у Москви однела је још 5 живота - број умрлих од последица смрзавања се попео на 130.

23. јануар 393 — Римски цар Теодосије I је прогласио свог деветогодишњег сина Хонорија за савладар. 1368 — Џу Јуен-џанг је ступио на кинески престо, започевши династију Минг која ће владати Кином три века. 1556 — У најсмртоноснијем земљотресу у историји који је погодио кинеску покрајину Шанси, погинуло је око 830.000 особа. 1579 — Северне низоземске покрајине Холандија, Зеланд, Утрехт, Хелдерланд, Фризија, Гронинген и Оверејсел прогласиле су Утрехтску унију ради супротстављања шпанској власти. 1570 — Џејмс Хамилтон је убио Џејмса Стјуарта, у првом забележен атентата извршеним ватреним оружјем. 1719 — Уједињењем Вадуца и Шеленберга створена кнежевина Лихтенштајн.

1789 — Бискуп Џон Керол је купио земљиште на којем ће бити основан будући Универзитет Џорџтаун, најстарији католички универзитет у Сједињеним Државама. 1793 — Русија и Пруска споразумеле се о другој подели Пољске. 1878 — Током руско-турског рата Велика Британија, на захтев султана Абдул Хамида II, послала своју флоту у Истанбул. 1920 — Холандија одбила да савезницима изручи бившег немачког цара Вилхелма II, који је по абдикацији у новембру 1918. емигрирао у Холандију. Његово изручење тражено због злочина у Првом светском рату. 1943 — Британска Осма армија под командом генерала Бернарда Монтгомерија заузела, у Другом светском рату, Триполи у Либији. 1945 — Немачки велики адмирал

Карл Дениц је наредио почетак операције Ханибал, која је постала један од највећих евакуација морем у историји, са више од милион људи пребачених током 15 недеља. 1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату, напредујући ка Берлину, избиле на реку Одру у Пољској. 1950 — Израелски парламент (Кнесет) донео резолуцију којом Јерусалим постаје главни град Израела. 1960 — Батискаф Трст је заронио на рекордну дубину од 10.916 m у области Чаленџер дип Маријанског рова. 1968 — Морнарица Северне Кореје у територијалним водама заробила амерички шпијунски брод УСС Пуебло. 1997 — Медлин Олбрајт је положио заклетву као први женски државни секретар САД, чиме је постала највише рангирана жена у историји америчке владе.

1997 — Београдски студенти ватрометом, пиштаљкама и трубама обележили 100. сат непрекидног стајања пред полицијским кордоном у Коларчевој улици, у центру Београда. Полиција 24. децембра почела да спречава студентске и грађанске антирежимске демонстрације које су почеле 20. новембра због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. 2000 — Више од милион демонстраната прошло кроз центар Мадрида протестујући због ескалације насиља баскијске сепаратистичке групе ЕТА, у чијим је насилничким акцијама током 32 године убијено око 800 људи. 2002 — У пакистанском главном граду Карачију киднапован, а касније и убијен, дописник америчког „Вол стрит журнала“ Данијел Перл, који је истраживао исламске милитантне групе у тој земљи. 2003 — Пионир 10 је послао последњу поруку ка Земљи. 2006 — У железничкој несрећи у Црној Гори, 46 лица је погинуло и 130 повређено када је локални путнички воз који је саобраћао између Бијелог Поља и Подгорице исклизнуо из шина у месту Биоче. Тешка несрећа код станице Биоче (10 km северно од Подгорице) узрокована је кваром електромоторне гарнитуре. 2010 — У Саборној цркви у Београду устоличен 45. поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј.

24. јануар 41 — У завери Сената, војске и преторијанаца, припадници преторијанске гарде убили су римског цара Калигулу. 1458 — Четрнаестогодишњи Матија Корвин је акламацијом изабран за краља Угарске, захваљујући утицају свог стрица Михаља Силађија. 1742 — Карло Алберт Баварски изабран за цара Светог римског царства и краља Немачке, поставши тако Карло VII. 1848 — Џејмс В. Маршал је пронашао злато у Сатерс Милу у Коломи, што је довело до калифорнијске златне

грознице. 1838 — Семјуел Морзе је демонстрирао телеграф на коме је променио телеграфску шифру, од телеграфског речника са нумеричким кодом, у код за свако слово. 1915 — Британски ратни бродови су у бици код Догер Бенка у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи. 1924 — Некадашња престоница царске Русије, Петроград, добила је ново име - Лењинград, у знак сећања на вођу Октобарске револуције Лењина. 1927 — Амерички војници су напали Никарагву по наређењеу председника Калвина Кулиџа, интервенишући у Никарагванском грађанском рату. 1927 — Приказан први филм Алфреда Хичкока „Врт задовољства“ (The Pleasure Garden), у Енглеској. 1937 — Краљевина Југославија и Краљевина Бугарска потписале су пакт о вечном пријатељству. 1943 — Френклин Рузвелт и Винстон Черчил су окончали конференцију у Казабланки. 1946 — На основу резолуције Генералне скупштине УН, коју су иницирале САД, Уједињено Краљевство и Канада, основана је Комисија за атомску енергију. 1972 — Јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гвам, где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје. 1978 — Совјетски сателит Космос 954, са нуклеарним реактором у себи, је изгорео у атмосфери, раширивши радиоактивни отпад над канадским Саверозападним територијама. 1983 — У Италији су ухапшена 32 члана терористичке организације „Црвене бригаде“ под сумњом да су извршиоци криминалних дела, укључујући и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора. 1984 — У продају је стављен Епл Макинтош, први рачунар широке потрошње који је имао графичко сучеље и рачунарског миша, уместо тада стандардног текстуалног сучеља.

101

20.1.2019.

МАГАЗИН

102

1986 — Армија националног отпора бившег министра одбране Уганде Жоверија Мусевенија ушла је у главни град Кампалу и збацила владу генерала Тита Окела. Мусевени је 29. јануара проглашен новим шефом државе. 1986 — Свемирска сонда Војаџер 2 је имала свој најближи сусрет са Ураном, на удаљености од око 81.500 km од планете. 1989 — Амерички серијски убица Тед Банди је погубљен електричном столицом због убиства најмање 30 жена. 1994 — Гувернер Народне банке Југославије Драгослав Аврамовић је представио нови динар са односом 1:1 према марки са циљем да се заустави хиперинфлација у СРЈ. 1998 — У експлозији која је изазвала пожар у окну рудника угља Вангђиајинг у кинеској провинцији Љаонинг погинуло је 77 људи. 1999 — Јордански краљ Хусеин потписао је декрет којим је старијег сина Абдулаха одредио за наследника на престолу. 2000 — У Хрватској су одржани први председнички избори после смрти Фрање Туђмана у децембру 1999. Победом над Драженом Будишом у другом изборном кругу 7. фебруара, председник Хрватске постао је Стјепан Месић. 2002 — У Бејруту је убијен бивши либански министар Ели Хобеика, који се сматра једним од одговорних за масакре у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила 1982. 2001 — За директора британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс. 2003 — Влада Републике Српске позвала је све осумњичене за ратне злочине, укључујући и бившег председника РС Радована Караџића, да се добровољно предају Хашком трибуналу. 2006 — На парламентарним изборима у Канади победила Конзервативна партија (на челу са Стивеном Харпером) након 12 година власти либерала. 2011 — Најмање 35 особа је поги-

нуло, а више од 100 је повређено у самоубилачком бомбашком нападу на московском аеродрому Домодедово.

25. јануар 750 — Абасидски побуњеници су поразили Омејадски калифат у бици на Забу, што је довело до смене династија. 1533 — Ана Болен, која је већ била трудна са будућом краљицом Елизабетом, се потајно удала за енглеског краља Хенрија VIII. 1831 — Пољски парламент (Сејм) прогласио је независност Пољске и свргнуо руског цара Николаја I с пољског престола. Велики део Варшавског војводства, под називом Пољско краљевство прикључен је 1815. Русији, а руски цар постао је и краљ Пољске. Руси су у септембру угушили пољски устанак, укинут је устав и распуштен Сејм. 1874 — Сима Лозанић је постао редовни професор на катедри за хемију и хемијску технологију на Великој школи у Србији. 1899 — У Пожаревачком затвору је умро српски револуционар и публициста Васа Пелагић, један од првих поборника идеје социјализма у Србији и на Балкану. Био је плодан и популаран писац, а радови објављени за његовог живота штампани су у 250.000 примерака. 1904 — У Београду је почео да излази дневни лист Политика. 1916 — Црногорска војска је капитулирала у Првом светском рату, што је де факто био крај постојања Краљевине Црне Горе. 1924 — У француском граду Шамони отворене су прве зимске Олимпијске игре. 1942 — Тајланд је у Другом светском рату објавио рат Великој Британији и САД. 1961 — Председник САД Џон Кенеди одржао је у Стејт департменту у Вашингтону прву конференцију за новинаре коју је телевизија преносила уживо. Кенеди је одговорио на 31 питање. 1971 — Генерал Иди Амин је вој-

ним ударом оборио с власти председника Уганде Милтона Оботеа и потом се прогласио за председника. 1983 — Кинеске власти су преиначиле у доживотну робију смртну казну изречену истог дана 1981. Мао Цедунговој удовици Дјанг Ћин. 1987 — Избио је пожар у фабрици прехрамбеног комбината Агрокомерц, што је био повод за почетак афере Агрокомерц. 1991 — Скупштина (Собрање) Македоније је усвојила декларацију о независности и платформу за преговоре о будућности Југославије. 1996 — Парламентарна скупштина Савета Европе примила је Русију у чланство те организације и поред

оштрих критика због руског војног ангажовања у Чеченији. 1999 — У серији земљотреса у Колумбији, који је погодио регију узгајивача кафе, погинуло је око 2.000 људи, а стотине хиљада остало је без домова. 2000 — Припадници Сфора ухапсили су у Вишеграду Митра Васиљевића оптуженог за ратне злочине поцињене током рата у Босни и Херцеговини (1992-95). 2001. - ДОС формирао Владу Србије, прву после десетогодишње власти СПС-а. - Израелски и палестински преговарачи су сопштили да су постигли известан успех у преговорима око граница

будуће палестинске државе. 2006 — Одржани избори за Палестинско законодавно веће. 2007 — Светиславу Басари додељена 52. НИН-ова награда за роман „Успон и пад паркинсонове болести“. 2011 — Почео је први талас Египатске револуције, која је на крају довела до уклањања Хоснија Мубарака после скоро 30 година власти.

26. јануар 1500 — Шпански морепловац Висенте Јањез Пинзон открио Бразил. 1531 — Снажан земљотрес погодио Португал, главни град Лисабон потпуно разорен, а погинуло више од 30.000 особа. 1564 — Папа Пије IV потврдио је булом „Benedictus Deus„ одлуке Тридентинског сабора и затражио од католика да их се строго придржавају и под претњом екскомуникације забранио свако њихово неовлашћено тумачење. 1699 — Потписан Карловачки мир, којим је после 16 година окончан рат Турске и Свете алијансе. Споразумом који су у Сремским Карловцима с Турском склопиле Аустрија, Русија, Пољска и Венеција Турци изгубили Угарску, Славонију, Лику и Банију, задржали Банат и део Срема до Митровице. Венеција добила средњу Далмацију, Боку которску до Рисна и Мореју. 1885 — Судански устаници Мухамеда Ахмеда Абдуле заузели Картум и погубили енглеског генерала Чарлса Гордона. Британци поново преузели власт 1898. године, а Судан остао под британском влашћу до 1. јануара 1956. 1905 — Код Преторије у Јужној Африци пронађен највећи дијамант на свету, „Калинан“. У сировом стању тежио 622 грама и имао 3.106 карата. 1930 — Махатма Ганди, лидер покрета за независност Индије, почео марш кроз Индију због пореза на со. „Марш соли“ требало да охрабри Индијце да самостално производе со као симбол независности. 1934 — Потписан десетогодишњи немачко-пољски пакт о ненападању, који је Хитлер прекршио нападом на Пољску 1. септембра 1939.

1935 — Изашао први број београдског недељника „Недељне информативне новине“. 1942 — Прве трупе САД у Другом светском рату стигле у Европу, у Северну Ирску, а у борбе на европском ратишту укључиле се 1943. нападом на Италију. 1947 — У авионској несрећи у Данској погинуо шведски престолонаследник Густав VI Адолф. Без оца остало петоро деце, међу којима садашњи краљ Шведске Карл XVI Густаф. 1950 — Индија формално проглашена републиком у оквиру Британског комонвелта. 1965 — Хинду постао званичан језик Индије, што је изазвало немире на југу земље, где становништво говори другим језицима, па је Влада Индије у фебруару 1965. одлучила да у званичној употреби остане и енглески. 1972 — Изнад Чехословачке, после експлозије подметнуте бомбе, пао авион ЈАТ „DC-9“ на линији Копенхаген-Београд. Погинуло 26 путника и чланова посаде, преживела једино стјуардеса Весна Вуловић. 1993 — Књижевник Вацлав Хавел изабран за председника нове Чешке Републике, после распада Чехословачке федерације. 1994 — Румунија као прва земља из бившег Варшавског пакта потписала документ НАТО „Партнерство за мир“. 1996 — Сенат САД одобрио споразум „Старт 2“ о смањењу броја америчких и руских стратешких нуклеарних ракета. 2000 — Хашки трибунал донео коначну пресуду босанском Србину Душку Тадићу у поступку који је трајао скоро четири године. Први човек ком је суђено за злочине почињене током рата у Босни, од 1992. до 1995, осуђен на 20 година затвора. 2001 — У земљотресу јачине 7,7 степени Рихтерове скале у западној Индији погинуло око 18.000 људи. 2006 — У Приштини сахрањен председник Косова Ибрахим Ругова Пронађена најмања планета, ОГЛЕ2005-БЛГ-390Лб, слична Земљи ван Сунчевог система

103

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs