Issuu

МАГАЗИН Година VII * Број 371 * 13. јануар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

13.1.2019.

У овом броју: Да међу људима влада љубав У славу заштитника хора Време срдачности и хуманости Сложно против непогоде Боља услуга за мање пара? Против страха и апатије Краљево град чуда

10 18 26 28 36 40 48

54 62 72 82 90 92 100 106

Фото: М. Радовановић

Операције 3. новембра 1915. Четврт века посвећених деци Непознати Пупин Победник и губитник На репертоару Биоскопа „Кварт“ Здраво и корисно Новогодишњи ибарски крос Времеплов

МАГАЗИН 13.1.2019.

МАГАЗИН

13.1.2019.

Бадње вече у Храму Светог Саве

ДА МЕЂУ ЉУДИМ - Црквена порта прекривена снегом старије суграђане је подсетила на атмосферу божићних прича из детињства уз очекивање још једног изненађења. - Вечерње богослужење је, кроз богослужбену химнорафију, читање светописамских текстова и појање божићног тропара, најавило радост још једне витлејемске ноћи. - У чаши Христовој причасници су постали многи парохијани који нису пожалили ноћног сна како би дочекали избавитеља људског рода Припремајући се за најрадоснији хришћански празник, рођење Христово, Српска православна црква и верници славе Бадње вече и последњи дан четрдесетодневног поста. Овај дан се свечано прославља у свим храмовима на територији Епархије жичке а, по

традицији, најмасовније у Манастиру Жичи и две краљевачке цркве, Храму Свете Тројице и Храму Светог Саве. У сусрет Богомладенцу Христу, сабрање верних при Храму Светог Саве, заједно са епископом жичким Јустином, учествовало је у вечерњем бого-

служењу које је кроз богослужбену химнорафију, читање светописамских текстова и појање божићног тропара најавило радост још једне витлејемске ноћи. Славословљу пастира, свих старозаветних праведника који су очекива-

ли дан Христовог рођења, и свих новозаветних проповедника великог дана незалазне светлости, присајединили су се бројни Краљевчани сабрани под сводовима Светосавског храма, а црквена порта прекиривена снегом старије суграђане је подсетиле на атмосферу божићних прича из детињства уз очекивање још једног изненађења. Уз литургијско сабрање око епископа жичког Јустина кроз словесну службу и псалмопој узнет је велегласни свештени принос, а Духом Светим дариван на освећење душа и тела. У чаши Христовој причасници су постали многи парохијани који нису пожалили ноћног сна како би дочекали избавитеља људског рода. Речи Божићне посла-

нице архијереја Српске православне цркве приближиле су умовима присутних Тајну надумну, „другу заједницу“ пресаздатељну и далеко преславнију од прве творачке добродетељи, којом су верници осењени у необичној ноћи када се небо спустило на земљу спустило да међу људе сиђе син божји. У навечерје празника Христовог рођења, уз жељу да нова година буде срећна и богословена, пуна свега онога што је недостајало празник је честитао старешина Храма Светог Саве Сандо Радоја уз подсећање на потребу да међу људима влада љубав. - Да је гајимо и да је што више и срцима својим недримо у домовима својим, а касније ће она сама из срца

наших отићи и кренути ка другима. То је основни предуслов за срећан и богословен живот. Нек је срећно и благословено навечерје празника, нека буде благослов господњи над свима домовима вашим, здрави и благословени били - поручио је он. Пре него је изнесен из храма и запаљен бадњак је премазао медом и целивао епископ жички Јустин. Као и сваке године око ватре се окупио велики број суграђана, међу њима и велики број деце, којима ће овај догађај сигурно још дуго остати у сећању. Онима мало старијима приређено је пригодно окрепљење које је свакоме добро дошло у прохладној јануарској ноћи. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

МА ВЛАДА ЉУБАВ

МАГАЗИН 13.1.2019.

МАГАЗИН

13.1.2019.

Обележен дан Светог архиђакона Стефана

У СЛАВУ ЗАШТ - На дан кад православна црква и верници славе Светог Стефана Мешовити хор „Свети архиђакон Стефан“ слави свог небеског покровитеља, првомученика и архиђакона. - Хор који је постојао и пре Другог светског рата обновљен 2001. године са благословом епископа жичког Стефана. - Хор окупља велики број заљубљеника у певање, адвокате, правнике, студенте, лекаре који се на пробама окупљају два пута седмично, а сваке недеље наступају у црквеним службама. - Светом архијерејском литургијом у Храму Свете Тројице началствовао је епископ жички Јустин. - Уз благослов старешине храма Свете Тројице Јована Ђорема у децембру прошле године формиран дечји црквении хор

ТИТНИКА ХОРА ешовити хор „Свети архиђакон Стефан“ при краљевачком Храму Свете Тројице постојао је и пре Другог светског рата, али је због политичких прилика у земљи после ослобођења земље престао са радом све док 2001. године није обновљен са благословом епископа жичког Стефана. Од тада 9. јануар сваке године, кад православна црква и верници славе Светог Стефана, хор слави свог небеског покровитеља, првомученика и архиђакона. У попразничном божићном дану Светом архијерејском литургијом у Храму Свете Тројице началствовао је

епископ жички Јустин, а саслуживали су му архимандрити Дамјан и Сава, архијерејски заменик протојереј ставрофор Љубинко Костић, архијерејски намесник протојереј ставрофор Ненад Илић и старешина храма протојереј ставрофор Јован Ђорем, са гостима. Непосредно пред Свето причешће владика Јустин се обратио присутнима и подсетио на Свету тајну Оваплоћења, преднајављену великим пророцима Старог завета и посебно указао на тајну Новог савеза, завета у Христу рођеном у витлејемској пећини. - Данас је велики дан за свету цркву божију, за све нас хришћане, а повод

зашто смо данас овде јесте слава хора чији је зашитник свети првомученик и архиђакон Стефан. На много векова пре доласка господа Христа, и оваплоћења његовога од пресвете Богородице, пророци су наговештавали да ће се родити цар у Израиљу. Пророк Исаија каже, ето девојка ће зачети и родиће сина и назваће га Емануил, што значи сами Бог. Знали су то првосвештеници, знали су то вође народне и очекивали да виде ко ће бити тај вођа народа израиљевог. И очекивали су да тај вођа народа буде силан човек који ће њима дати царство да владају читавим светом.

МАГАЗИН 13.1.2019.

13.1.2019.

МАГАЗИН

А господ Бог, наш спаситељ, родио се смирено у пећини у јаслама где су пастири затварали своје стадо. Он који је створио читав свет овај, логос божији, рађа се као смирени човек, прима нашу палу људску природу осим греха, прима људе и дарује им царство небеско. Бог се оваплотио да би се ми људи обожили. И када је дошло време да се Бог роди у Израиљу Ирод се побоја, јер је знао да се рађа цар царева и господар господара. Плашио се да то није тај који ће га склонити, њега збацити, и нареди да се побију сва деца у Јерусалиму до две године старости, не би ли тако погубио и сина божјег. Али, господ који је својим промислом све устројио, и све чинио на спасење рода људскога, спасао је господа нашега тиме што је Јосифу на сан дошло да бежи у Египат. И био је у Египту до смрти Иродове да се испуни у Светоме писму. Из Мисира и Египта дозва сина свога, сина јединороднога.

Нема већега догађаја него да се деси овакво чудо које никада нико није могао да помисли, да ће девојка зачети од Духа светога и родити сина божијега. Тако је господ Бог замислио да спаси род људски. Могао је речју својом да спаси читав род људски, као што је речју својом и створио свет. Могао је да пошаље закон и књиге, па да народ чита и да се тако спасава, али како би га препознали када га нису препознали, када је живео са њима тридесет три године и страдао на крсту проливши своју пречасну крв да спере грехе наших прародитеља и грехе рода људскога до дана данашњега. Данас славимо сведока његовога светога Стефана, архиђакона и првомученика, који је роду израиљском сведочио јавно и прекорио што су сина славе разапели, јер су чекали другога месију. Они су још живели у старом завету који је господ Бог рођењем својим

и животом својим испунио и собом донео нови савез, или нови закон у љубави. Господ Бог толико заволе свет овај да је сина свога јединороднога жртвовао за живот овога света. Ето, то је неколико речи поуке овог данашњег нашег празника, не само празника данашњег него ове прославе и ове радости да је господ Бог друго лице Свете Тројице добио, тело људско и нас људе почастовао да после његове смрти, васкрсења и седење са десне стране Бога и Оца, и нашу палу природу људску постави са десне стране Бога и Оца. То је господ Бог из превелике љубави учинио за нас и ако ишта схватимо од свега овога потребно је да схватимо да је једини човекољубац, да толико воли човека да је све чинио, и чини, за нас пале људе. А од нас тражи само једно, да будемо са њим, да са њим заједничаримо, да од њега примамо божанске силе и постанемо бесмртни

још овде на земљи. Јесте да човек умире привремено, али тамо где је господ Бог тамо нема смрти, нема жалости, нема болести. Тамо је живот вечни. Живот са Оцем, Сином и Духом Светим. Тамо су и свети апостоли и анђели, арханђели, мученици угодници божји. Тамо су и краљеви и цареви који су схватили да без Бога нема победе, без Бога нема живота. Нека да господ Бог да се и ми нађемо у царству небеском и да славимо Бога у тројици у све векове и сву вечност - поручио је епископ жички Јустин честитајући славу. Литургијском сабрању присуствовали су и начелник Рашког управног округа, заменик градоначелника Краљева, председник Скупштине града, начелнци Полицијске управе и Саобраћајне полиције, представници Војске Србије, Школске управе, Здравственог центра „Студеница“, Електродистрибуције и других институција града Кра-

љева. После Литургије приређен је свечани ручак током којег се, у поздравној беседи, присутнима обратио старешина храма протојереј ставрофор Јован Ђорем, уз захвалност на присуству и љубави коју несебично показују према овом храму. Посебно се захвалио Епископу жичком Господину Јустину на бризи за напредовање у свакој врлини свих хришћана епархије и пожелео срећну славу хористима уз жељу да узрастају у Христу и напредују у молитвеном сагласју певања. Значајним датумом славу сматрају и чланови хора који је у овој средини први формирао владика Николај Велимировић. Пауза у раду настала је након завршетка Другог светског рата. а традиција настављена пре пуне две деценије кад је хор основала Дуња Милосављевић и руководила њиме пуних петнаест година. Након тога хор је у неколико наврата мењао дириген-

та па су диригентску палицу, једни од других, преузимали Сенка Мијаиловић, Александар Јаковљевић и коначно Милена Стојановић која подсећа да је ову врсту музике неговао и омладински хор Свети Сава који је окупљао образоване музичаре и ученике Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Хор су водиле сестре Оливера и Братислава Барац које су успеле да га уведу у ред најбољих у земљи. Хор Свети архиђакон Стефан тренутно окупља двадесет пет чланова а, у зависности од њихових обавеза, повремено варирају и број и састав. Значајним се оцењује податак да је у децембру прошле године, уз благослов старешине храма Јована Ђорема, формиран дечји црквени хор од кога се тек очекује да, наступима са великим, потврди квалитет. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 13.1.2019.

Хуманитарна акција Месне заједнице Берановац

ВРЕМЕ СРДАЧНОСТИ И ХУМАНОСТИ

оследњи месец у години, кад је пред вратима озбиљна зима, период је припрема за славске и новогодишње трпезе, радост на лицима и сумирање утисака једне пре него се, са великим надама, закорачи у нову годину. То је и време даривања, период у коме се појачава занимање за поклоне намењене ближњима, члановима породице и пријатељима, али и време када се изражава срдачост и хуманост. Да их има и у Краљеву потврђено је првих дана ове године кад су пригодне поклоне добили чланови осам

породица слабијег материјалног стања. Председник Месне заједнице Берановац Петар Шалинић подсећа да овакве акције нису неуобичајене, посебно кад је потребно помоћи члановима старачких домаћинстава или деци ометеној у развоју. Акцију коју је покренуо прихватили су донатори међу којима се истиче власница „Верокс“ у Јовцу Маја Радовановић па је на Божић, поклон пакетима пуним прехрамбених артикала и средстава за хигијену, обрадовано осам породица а једна и телевизором набављеним уз подршку локалне

самоуправе. Активности Месне заједнице Берановац повод су за уверење да ће овај пример следити и друге како би суграђанима слабијег материјалног стања омогућили да лакше преброде одређене периоде у животу, посебно у дане празника какав је Божић. Из локалне самоуправе стиже потврда да ће и у будућности подржавати сличне активности, а колико су оне значајне најбоље потврђују реакције оних који су на овај дан обрадовани као никад раније у животу. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

- У акцији коју је покренуо председник Месне заједнице Берановац поклон пакете са животним намирницама добило осам породица слабијег материјалног стања. - Уз подршку локалне самоуправе једној породици телевизор. - Сличне акције очекују се и у другим срединама на територији града. - Помоћ старачким домаћинствима и деци ометеној у развоју

Ванредна ситуација на целој територији града

МАГАЗИН

13.1.2019.

СЛОЖНО ПРОТИВ НЕПОГОДЕ

- У најудаљенијим деловима територије града снежни наноси премашили висину од једног метра. - У складу са препоруком Градског штаба за ванредне ситуације градоначелник Краљева донео Одлуку о проглашењу ванредне ситуације на целој територији града, која почиње да се примењује од 11. јануара у 11.00 сати. - Проходни сви главни путни правци. - Најкритичније у Студеници, Мланчи, на Рудну, у Бзовику, Гокчаници, Ласцу и Буковици. - Школа у Гокчаници није радила последњег радног дана у недељи. - Довољне количине соли и калцијум хлорида који се користи кад температуре падну далеко испод нуле. - Из текуће буџетске резерве милион динара за закључивање уговора са привредним друштвима и другим правним лицима у циљу отклањања снежних наноса и успостављање путне комуникације на угроженој територији

МАГАЗИН 13.1.2019.

а Краљево као претходних година ни ове неће бити поштеђено последица непредвидивих ћуди природе показало се већ почетком јануара кад су обилне снежне падавине биле повод за седницу Градског штаба за ванредне ситуације на којој је разматрана актуелна ситуација. Исцрпна анализа стања на простору највеће локалне самоуправе у земљи повод је да, у складу са препоруком Штаба за ванредне ситуације, градоначелник донесе Одлуку о проглашењу ванредне ситуације на целој територији града Краљева, која се примењује од 11. јануара у 11.00 сати. Градски штаб за ванредне ситуације предложио је градоначелнику да прогласи ванредну ситуацију на територији града услед обилних снежних падавина које су довеле до прекида путне комуникације и нарушавања других основних животних услова. Како не постоји могућност да се редовним ангажовањем градских служби отклоне последице по људе и имовину стекли су се услови прописани законом о проглашењу ванредне ситуације. Имајући у виду чињеницу да су постојећи капацитети недовољни посебном наредбом Штаба наложена је употреба свих расположивих снага система смањења ризика од катастрофа и управљања ванредним ситуацијама. Ванредна седница Градског већа са само једном тачком дневног реда заказана је истог дана како би се обезбедила додатна средства за отклањање последица елементарне непогоде. Средствима из текуће резерве само се увећава износ који је буџетом за ову годину намењен реаговању у оваквим ситуацијама, а користи се искључиво у време елементарних непогода за покривање трошкова који се очекују наредних неколико дана. Градско веће је, на предлог Одељења за привреду и финансије а у складу са законом, донело решење о употреби средстава текуће буџетске резерве у износу од милиона динара која су намењена закључивању уговора са привредним друштвима и другим правним лицима

МАГАЗИН

13.1.2019.

у циљу отклањања снежних наноса и успостављање путне комуникације на угроженој територији. Правни основ за доношење решења садржан је у одредбама одлуке о буџету за ову годину којима је прописано да се средства сталне буџетске резерве користе за финансирање расхода и издатака на име учешћа града у отклањању последица ванредних околности као што су земљотрес, поплава, суша, пожар, клизишта, снежни наноси, град, животињске и биљне болести, еколошка катастрофа и друге елементане непогоде, односно других ванредних догађаја који могу да угрозе живот и здравље или проузрокују штету већих размера. Пре него је заказао седницу Градског већа градоначелник Краљева је обавестио медије о доношењу одлуке којом се проглашава ванредна ситуација на целој територији града. Иако висина снежног покривача у самом центру није нарочити велика на 1.530 квадратних километара колико покрива, посебно у селима која су удаљена сто и више километара, снежни наноси су достигли висину која премашује један метар што је било довољан разлог за ангажовање свих привредне субјекте који су оспособљени за заштиту и спасавање у време ванредних ситуација. Поред јавних предузећа Закон о ванредним ситуацијама омогућава ангажовање и других привредних субјеката који су у бавези да се одазову на позив како би учествовали у рашчишћавању снега и снежних наноса на великом броју регионалних и локалних путева. Градоначалник је потврдио да су, непосредно по проглашењу ванредне ситуације, сви субјекти оспособљени за деловање у ванредним ситуацијама изашли на терен како би помогли Јавном комуналном предузећу „Путеви“ у рашчишћавању снега и снежних наноса. Први подаци са терена потврђују да је ситуација најкритичнија у Студеници, Мланчи, на Рудну, у Бзовику, Гокчаници, Ласцу и Буковици што је повод за утврђивање приоритета и деловање на адекватан начин како ни један пут-

ни правац не би био завејан у дужем периоду. Иако због великих снежних наноса само школа у Гокчаници није радила последњег радног дана у седмици значајним је оцењена потреба да се настави са чишћењима како би се обезбедило несметано функционисање свих привредних субјеката и институција у граду. И поред оцене да је ситуација у центру града далеко од критичне преовладава уверење да је у другим деловима прилично озбиљна, што повећава потребу за адекватним реаговањем како би се помогло најугроженијем становништву. Из локалне самоуправе стиже потврда да су екипе Црвеног крста и примарне здравствене заштите спремне и да ће адекватно реаговати у свим ситуацијама где се процени да је то неопходно. И док су у чишћењу главних путних праваца остварени добри резултати први проблеми видљиви су у мањим местима, јер „Путеви“ немају довољно машина оспособљених за рад на уским саобраћајницама, посебно не у селима и на некатегорисаним путевима где се ефикаснијом потврђује коришћење трактора. Градоначелник подсећа да су и у селима проходни главни путни правци, а да је саобраћај отежан до заселака и до удаљенијих усамљених кућа, због чега се очекује значајније ангажовање локалног становништва. - Мештани треба и самостално да делују, да се удружују и са саветима месних заједница помогну како бисмо сви заједно изашли из ове ситуације. До пре неколико година су сами чистили путеве и готово да није било проблема, јер су навикли да се организују у случају већих снежних наноса. У последњих неколико година они су се мало и олењили и увек очекивали од града да реши сваки проблем. У овој ситуацији треба заједно да делујемо како би нам свима било боље - каже градоначелник уз потврду да су обезбеђене довољне количине соли и калцијум хлорида који се користи кад температуре падну далеко испод нуле. Т. Радовановић

МАГАЗИН 13.1.2019.

13.1.2019.

МАГАЗИН

Телевизија „Мелос“ најповољнија

БОЉА УСЛУГА ЗА МАЊЕ ПАРА?

- Предузећу за издавачку делатности телевизији „Мелос“ д.о.о. поверено да до краја године врши директне телевизијске и интернет преносе седница Скупштине града. - Цена услуге од 140 динара нето по минуту што са порезом на додату вредност од двадесет посто достиже 168 динара. - Уколико се не прекорачи очекиваних шест хиљада минута директних телевизијских преноса седница Скупштине града током године очекује се да укупни трошкови за само осам хиљада премаше милион динара. - За преносе седница локалног парламента три пута мање пара него до сада. - Од три учесника на јавном позиву један одбијен јер није доставио тражени доказ о решењу којим се потврђује упис у Регистар медија

13.1.2019.

МАГАЗИН

бавеза локалне самоуправе да обезбеди директне телевизијске преносе седница Скуштине града основа је на којој је пре више године склопљен уговор са три локална емитера чиме је направљен преседан у овој области. Уз потврду да су тако трошкови преноса били три пута већи од потребних јавност је дуго уверавана да су уговори склопљени на начин којим је за раскид била неопходна сагласност свих потписника. У време кад се на свим нивоима функсионисања државе акценат ставља на штедњу прилично парадоксално је деловао податак да то у овом случају и није случај, а податак да трошкови преноса сваке од најмање десет седница локалног парламента током го-

дине коштају чак три хиљаде евра сведочи о одливању значајних средстава из градске касе чије је пуњење у све већим проблемима. Од последње промена локалне власти 2012. године тек повремено се помињала могућност другачијем приступу решавању овог проблема па је коначно, 11. децембра прошле године, председник Скупштине града расписао јавни позив за прикупљање понуда за поверавање директног телевизијског и интернет преноса седница локалног парламента у овој години. Износ планираних средстава за то утврђен је одлуком о буџету за ову годину, и финансијским планом наручиоца, а јавним позивом је дефинисано да ће, уко-

лико су испуњени сви други услови, критеријум за избор најповољније понуде бити најнижа понуђена цена по минуту преноса. Искуства из претходних година потврђују очекивање да локални парламент до краја ове године не заседа више од десет пута, а да максимално време преноса не премаши шест хиљада минута. Уз овај услов учесницима у надметању постављено је дванаест строгих критеријума који подразумевају снимање са најмање четири камере, уз захтев да понуђач поседује техничке могућности да преноси седнице Скупштине града и ван зграде Градске управе града. Да директни телевизијски преноси седница буду квалитетнији

треба да омогући испис имена и презимена сваког одборника за време излагања, по потреби и више пута, уз строго дефинисан начин промена кадрова. Од понуђача се очекује да отвор бленде на свакој од камера подеси на приближно исту величину, да пренос седница има јасан почетак и завршетак, са шпицом која ће садржати број седнице, дан, месец и годину одржавања, и да не сме бити комерцијално прекинут. У горњем левом или десном углу екрана у току преноса све време мора да стоји да је пренос уживо, да буде видљив логотип телевизија а да сви инструментали буду у складу са ауторским правима Републике Србије. Обавеза изабраног понуђача је да у року од 48 сати од

завршетка седнице достави две копије седнице у ДВД издању и омогући директан пренос седница на сајту града. На основу јавног позива и предлога комисије за спровођење поступка избора најповољнијег понуђача председник Скупштине града је 10. јануара ове године донео одлуку да директне телевизијске и интернет преносе повери Предузећу за издавачку делатност и телевизију „Мелос“ д.о.о. Као најповољнији понуђач ова телевизија ће до истека године вршити директне преносе седница Скупштине града по цени од 140 динара нето по минуту што са порезом на додату вредност од двадесет посто достиже 168 динара. Уколико се не прекорачи очекиваних шест хиљада

минута директних телевизијских преноса седница Скупштине града током године очекује се да укупни трошкови за само осам хиљада премаше милион динара што је више него три пута јефтиније него што је ова услуга коштала до сада кад су пренос вршиле три локалне телевизије. Из одлуке председника Скупштине града може се закључити да су се на јавни позив одазвала још два понуђача, Радио телевизије Краљево и РТВ „Голија“ из Ивањице чија је понуда одбијена као неприхватљива, јер није достављен тражени доказ о решењу којим се потврђује упис у Регистар медија. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

Пешице од Краљева до Београда

МАГАЗИН

13.1.2019.

ПРОТИВ СТРАХ

ХА И АПАТИЈЕ

- Четвородневно пешачење до Београда прилика да се прође кроз добар део земље и становницима мањих места на траси пута укаже на важност протеста и теме везане за откривање убица Оливера Ивановића. - Видно обележени на пут кренуло једанаест најодважнијих фронтоваца, међу њима и четири одборника у Скупштини града. - Позитивна енергија највећег дела становништва спутана страхом од губитка посла и апатијом због уверења како ништа не може да се промени. - Млади људи који у земљи не виде перспективу сву енергију троше на учење страних језика како би што пре отишли. - Премене у земљи спречава виши интерес припадника власти, лични и партијски интерес, богаћење, запошљавање својих, лечење комплекса

13.1.2019.

МАГАЗИН

окушај да се скрене пажња јавности на одређене теме манифестује се на различите начине, а један од њих су мирни грађански протести који се, неколико последњих недеља узастопно, одржавају у Београду. Поред редовних термина суботом за наредну седмицу је заказан још један, у среду 16. јануара на годишњицу убиства Оливера Ивановића у Косовској Митровици. Од првог окупљања у Београду подршку протестима пружа краљевачко удружење Локални фронт чији су чланови одлучили да на прво наредно сре-

дином следеће недеље пођу пешице. Испред просторија удружења на пут је кренуло једанаест најодважнијих уверених да би током наредна четири дана могли да им се придруже истомишљеници из средина кроз које пролазе. Одлука да се и на овај начин искаже подршка онима који истрајавају у изражавању незадовољства тренутним стањем у земљи мотивисана је уверењем да, због својеврсне медијске блокаде, у највећем делу земље нема довољно информација о размерама протеста локализованог на Београд и

само неколико покушаја у другим срединама. Пешачење до Београда у временски веома неповољним условима оцењује се као прилика да се прође кроз добар део земље и становницима мањих места на траси пута укаже на важност протеста и теме везане за откривање убица Оливера Ивановића. Податак да за годину дана нема потврде о значајнијем напретку у истрази међу фронтовцима појачава уверење о неспособности државе да функционише у складу са потребама становништа. Уверење да убиство Оливера Иванови-

ћа има политички карактер појачано је информацијама да је, током предизорне кампање на територији јужне српске покрајине, био изложен различитим врстама притиска и претњама о чему је обавестио државне органе. - Желели смо да пружимо јасну поруку да је важно да се пронађу убице и укаже на то да држава у овом случају уопште не функционише. Дошли смо на ову идеју јер смо сматрали да није довољно да се шета смо у центру Београда и тамо где су људи више обавештени шта се дешава. Морамо да кренемо из Краљева, да прођемо кроз

Србију како би људи видели да неко протестује и да тим гестом покажемо да овде постоје озбиљни проблеми, да неко има још енергије и да морамо да нађемо енергију да их решимо и да изведемо промене. Енергије сигурно има али је у мањим градовима присутан проблем егзистенцијалне природе. То је страх од губитка посла, егзистенцијални страх и апатија да ништа не може да се промени, па људи ту енергију каналишу на начин што желе да оду из ове земље. Млади људи који овде не виде перспективу сву енергију троше на то да

уче стране језике и неке занате, да заврше школе и иду из земље. Енергије има, али је покривена апатијом, страхом, егзистенцијалном и политичком уценом која влада у целој земљи - каже одборник Локалног фронта у Скупштини града Никола Аџић. О погубности тренутне ситуације најбоље сведоче искуства оних који су већ отишли из Краљева као града на високом месту лествице оних из којих одлази највише младих. Озбиљност ситуације потврђује и последња седница локалног парламента на којој је, у једном од докумената за расправу, потвр-

МАГАЗИН

13.1.2019.

ђено да се просечна старост становништа приближава педесетој години. Аџић указује на невеселу чињеницу о негативном природном прираштају и разлици између броја умрлих и рођених који се на годишњем нивоу креће између шест и седам стотина. Конзервативније процене наговештавају могућност да би, без одласка у иностранство, број становника са простора по површини највеће локалне самоуправе у земљи до 2040. године могао да падне испод сто хиљада, што је најбоља потврда тезе о умирању града. Да Краљево није изузетак сведоче подаци из других делова земље и да се из Београда, коме стреми највећи број

оних који траже запослење и боље услове за живот, годишње исели више људи него што у њега дође. Ако се зна да у главни град из унутрашњости сваке године пристигне тридесет хиљада особа онда је јасно зашто фронтовци сматрају како наступа последњи час да се нешто промени, људи пробуде и узму судбину у своје руке, јер у наредних десет и више година за то неће имати прилику. Они који подржавају овакве ставове верују да без одлучне борбе нема превише изгледа да би било шта могло да се промени у позитивном смислу. - Морамо да се боримо и бар покушамо, а борба мора да буде таква да људи схвате како од њих све зависи, јер

морају да узму судбину у своје руке, а то што је узимају на начин да оду у иностранство вратимо да остану овде. Није у питању само промена власти, него функционисања целог система у земљи. Да ли ће опстати зависи од људи који су ту, и од њихове спремности да то раде, а наш гест је само да кажемо пробудите се, морамо, задњи је час. Ови на власти су свесни тога али имају виши интерес, лични и партијски интерес, богаћење, запошљавање својих, лечење комплекса и то се у Краљеву добро види. Тако је и на нивоу Републике, јер имамо једног човека коме је подређена армија чланова СНС, седам стотина хиљада људи који делују као војна организација и на сваки

његов миг ће урадити било шта јер су уцењени, или послом или им је дата нека нада да ће неко негде радити. Осим промене власти важно је да променимо систем и покушамо да устројимо земљу на бољи начин - каже Аџић. Последњу декаду минуле године обележио је покушај анимирања Краљевчана да се активније укључе у изражавање протеста и тако пруже подршку истомишљеницима у другим срединама. Једносатно окупљање испред просторија Локалног фронта било је прилика да се баци мало више светла на београдске протесте, и отклоне дилеме око њиховог карактера, али и охрабре суграђани како би им се придружили. Сличан мотив повод је за

шетњу до Београда од које се очекује да пробуди успавану енергију и неутралише страх за који се верује да постоји у великом делу становништва. - Ми смо то организовали на начин да народ буде обавештен да се у Краљеву нешто дешава јер су овде људи, колико год желели да изађу на протест, застрашени, неко ће да их види, да их слика и слично. Одласком у Београд желимо да покажемо људима у Краљеву, и људима у Београду, да постоји енергија у градовима и да ће вероватно све да се заврши када само један човек оде, јер ће цела пирамида да се сруши - каже Аџић. По тачно утврђеном плану за прелазак одређеног броја километара током

једног дана на пут је Ибарском магистралом кренуло једанаест најодважнијих, а разлог изостанка масовније подршке објашњава се одсуством позива суграђанима. То, каже Аџић, не искључује могућност да се фронтовцима на путу до Београда придружи још по неко. Због уверења да Ибарска магистрала пружа могућност несметаног кретања свима који за то осете потребу овај начин изражавања незадовољства се у Локалном фронту не сматра протестном шетњом. Једанаест видно обележених планира да у Београд стигне пред почетак протестног окупљања заказаног за 16. јануар. Т. Радовановић

МАГАЗИН 13.1.2019.

Милорад Којић

МАГАЗИН 13.1.2019.

Краљевчани у свету: Милорад Којић Шерпа (8)

- Са оне стране океана и до првог пријатеља често треба прећи сто километара, а кад је гужва у саобраћају утрошити много драгоценог времена за одлазак и повратак. - У развијеном свету највећи број људи живи за провод петком увече и суботу, да би недељу искористили за одмор пред напорни посао који следи већ од наредног дана. - Поразно делује сазнање да 99 одсто Краљевчана нема никакву представу о томе колико квалитетних вредних и јаких људи из овог града живи у дијаспори. - Канада пружа много повољније услове за живот него Сједињене Америчке Државе које се битно разликују од оних из седамдесетих година прошлог века

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВО ГРАД ЧУДА

деја о укључивању деце из Србије у кошаркашки камп чинила се интересантном организатору, а и родитељима чија је обавеза била само да покрију трошкове превоза до Канаде. Бесплатан смештај обезбеђен је у породицама канадске деце, а све требало да води ка учвршћивању веза са земљом порекла родитеља у којој многа од њих никад нису била. Ма колико то чудно звучало идеја никад није реализована због захтева Миорада Којића да се на пут преко океана пошаљу деца из целе Србије која су то заслужила радом и резултатима у школи. У читаву акцију је требало да буде укључен конзулат у Торонту и амбасада у Отави, и ма колико је са свих страна стизала вербална подршка нико није био спреман да и финансијски помогне одржавање кампа. Тако је пропала још једна, у бројним круговима оцењена као изузетна, акција и полако сплашњавала еуфорија све док се није угасила. Камп остао само још једна епизода о животу у далекој земљи на коју се присећа тек у ретким приликама као што је ова. Највећи број оних који су се у тешким временима одлучивали на одлазак из земље веровали су у брз повратак кад прође криза. Зато се ваљда колоквијално и називају радницима на привременом раду у иностранству. При томе мало ко размишља о чињеници да деца, а све је већи број рођених тамо, одрастају као држављани стране земље и ништа их посебно не везује за земљу порекла родитеља. Искусили су то и Којићи кад су деца постала Канађани који боље говоре енглески него српски. Иако се у њиховом дому говорило искључиво српски о озбиљнијим темама које не могу да схвате разговара се на енглеском. - У тромилионском Торонту ме људи познају као Шерпу из Србије, јер Милорад не могу ни да изговоре, а кад им објасним шта је шерпа убију се од смеха. У време кад се све више питамо какве су наше будуће визије, и шта треба да радимо, купујемо прву кућу, али нам расту апетити и желимо најбоље школе за децу, па у Торонту купујемо

МАГАЗИН

13.1.2019.

другу.У Канаду смо и отишли са циљем да створимо што боље услове за живот себи и деци, а синови су то што смо уложили у њих оправдали на најбољи могући начин. Кад је старији стасао за студије схватили смо да за то треба 120 хиљада долара. Поред нове гране инжењеринга на којој је дипломирао бави се манекенством и музиком, а врло је успешан диск џокеј који прави техно и хаус музику. Млађи је окупиран бизнисом а жеља му је, пошто воли новац, да ради као берзански трговац јер има циљ да до тридесете године купи ауто вредан 200 хиљада долара – прича Којић. Иако деца одрастају у новом окружењу какво нема посебних додирних тачака са српским на одређеном узрасту, а код старијег Александра се то јавило у седамнаестој години живота, почиње да се појачава интерес за земљу у којој је рођен а које се готово и не сећа. Буђење српства је код њега отпочело у време одржавања Светског првенства у фудбалу пре четири године у Јужној Африци. Појава репрезентације Србије била је повод за жељу да се претвори у ватреног навијача са државном заставом кад се игра са децом из других земаља. То је, објашњава Којић, најлепше што има Канада која прима придошлице из целог света. Сви су дошли од некуда, а једини прави становници су домороци који су од памтивека живели на овим просторима у вековном настојању да се одупру покушајима бројних освајача да их ставе под контролу. Ништа лепше није могао да доживи Миорад Којић од сазнања да деца покушавају да размишљају на српски начин и осећају потребу да, иако Канађани, искажу српски идентитетет. А он се најбоље показивао већ поменутом заставом и крстом окаченим о ланчић око врата. На такав став утиче и дружење са бројним земљацима међу којима има и доста Краљевчана. - Док пролазе године повремено се питамо шта ми ту више тражимо. У Србији нема побољшања, нити услова за покретање неког бизниса. Како године пролазе ситуација је све лошија, од локала који сам издао све теже могу да

наплатим ренту а морам да плаћам трошкове за струју, воду, телефон. Онима који су изнајмили простор секу и струју због неплаћених дугова, један оде други дође а трошкови расту, па 2006. године дође време кад треба да донесемо одлуку да ли остајемо или се враћамо. Ситуација какву смо овде оставили никако нам није одговарала, па одлучимо да останемо док деца не заврше студије. До пензије ми је остало још шест година, а онда ћемо опет да седнемо и видимо шта је најбоље за све нас. Деца одлазе својим путем, а ја можда и дођем у ситуацију да се вратим, али верујем да то неће бити сто посто. Иако двадесет година живимо тамо ни овде не осећамо да нам недостаје нешто што тамо имамо, а кад смо тамо недостаје нам српска срдачност, комуникација и мало опуштенији начин живота. Тога тамо нема, све је у пресингу и скоцкано са временом а време је новац – прича Којић. Са оне стране океана и до првог пријатеља често треба прећи сто километара, а кад је гужва у саобраћају утрошити много драгоценог времена за одлазак и повратак. Недостаје и непосредност и кафа попијена при ненајављеном сусрету са пријатељима. Нема ни седења по кафићима као овде, нити причање разноразних прича, некада сасвим празних и непотребних. У развијеном свету највећи број људи живи за провод петком увече и суботу, да би недељу искористили за одмор пред напорни посао који следи већ од наредног дана. По ко зна који пут Милорад Којић подсећа на велику срећу да има лак посао који не захтева дуготрајно ангажовање, па радни дан између 8,30 и 15,30 током пет дана у недељи сматра довољно лаганим и у шали често пореди са трудничким. Да је до успеха у послу потребно много рада потврђује супруга Милена која је само тако напредовала, креирала козметичку линију и доспела до места менаџера у једној од најјачих фармација за продају козметике на северноамеричком континенету. Прави план и програм познатог козметичког бренда и путује

13.1.2019.

МАГАЗИН

по целом свету што јој представља велико задовољство. - Много је везана за мене, а ја у свему уживам док седим код куће, чувам децу и женку пса која се зове Коко која највише воли мене и кад одавде причам са њима телефоном залаје чим чује мој глас на спикерфону. После толико година Канада ми је све дража, јер се у њој осећам као у својој земљи, имам доста пријатеља различитиг профила од доктора наука до професора универзитета. У Канади има много становника са простора бивше Југославије, међу њима и велики број Краљевчана. Урош Зекић је дошао у Торонто да би се бавио фотографијом, а годинама се успешно бави компјутерским бизнисом. Данило Дробњаковић, старији син краљевачког фризера Грујице познатијег као Мајор, један је од првих Краљевчана који је стигао у Канаду. Владимир Спичановић је завршио академију на једном од најпрестижнијих универзитета у Монтреалу и сада је веома цењен декан једне од највећих школа за сликарство у Канади. Поразно делује сазнање да 99 одсто Краљевчана нема никакву представу о томе колико квалитетних вредних и јаких људи из овог града живи у дијаспори. Између осталих ту је мој школски друг Пеђа Поповић који је одавде након Детроита отишао у Њујорк и уз све канадске и америчке специјализације посветио се геријатрији и радио као начелник у болници у Виндзору, а сада је доцент и предавач на Колумбија универзитету у Њујорку. Предаје геријатрију и начелник је геријатријског одељења на универзитету. Ту је и мени јако драга Краљевчанка Биља Вуковић Маринковић која као врло успешан архитекта ради статику за највише зграде у Торонту у коме се налази половина свих кранова у целој Северној Америци – прича одушевљено Којић. Канада је пребогата земља, а Торонто град који доживљава велику експанзију. До статуса светске велесиле земљи са 35 милиона становни-

ка треба бар још два пута толико иако по пространству може да прими и до 200 милиона људи. Толико пространство, и професионалне обавезе, спречавају многе од њих, убрајајући и Којиће, да се интензивније друже али се, кад год је то потребно, пронађу они који могу да помогну. Показало се то приликом градње куће када су ангажовани мајстори са ових простора, а међу њима има цењених зидара, керамичара, електричара, водоинсталатера и других. И ма колико да су квалитетни не разликују се много од колега у домовини, бар кад треба да се попије по која ракија или испоштују рокови. Више од две деценије у белом свету извор су великог искуства из којег проистиче чврст став да они који икада крену сличним путем пре доношења коначне одлуке треба да преиспитају себе, али и породицу. - Никоме не желим да иде сам, јер је у белом свету тешко без икога свог. Ако породица жели да створи себи будућност, и види себе у неком новом свету мој савет је да прво преиспита породичне квалитете, да ли је хемија те породице толико чврста да ће и у најтежим тренуцима залећи једно за друго, да ли ће подржати децу и хтети да жртвују комодитет за њихове потребе. Ако нису сигурни, и не верују једни у друге, никако не треба да иду. Као друго морају да припреме добро знање енглеског језика, што ће им у старту омогућити бољи полаз, и да погледају које се струке траже у Канади. Једно од десет златних правила за Србе у Канади је да не примају у кућу продавце усисивача, јер то као први посао којим се баве раде наши људи – каже у шали Којић. Али треба да понесу и извесну количину новца довољну за живот док не нађу одговарајући посао, а за скроман живот у Канади је потребно између 30 и 40 хиљада долара. Ма колико да Канада омогућава усељеницима из целог света да дођу у ову земљу провере и услови да се добије дозвола за боравак су далеко ри-

гирознији него пре двадесет година. То је и повод да они који буду одбијени приступају непопуларним мерама и склапању брака са особама сумњивог морала које су спремне да се за извесну количину новца упусте у ову авантуру. Они други ризикују да, кад буду откривени, остану без пара, проведу извесно време у затвору а затим буду трајно протерани. И поред свега Канада пружа много повољније услове за живот него Сједињене Америчке Државе које се битно разликују од оних из седамдесетих година прошлог века. По скромном уверењу нашег саговорника обећана земља из тог периода све више подсећа на земљу која се налази на ивици беде и глади. О томе сведочи податак да скоро 45 одсто становништва не ради ништа и живи од бонова за храну које добија као социјалну помоћ. За њих може да се купује само роба која је произведена у Америци, па најчешће узимају најскупље детерџенте како би их продали у пола цене и набавили дрогу или пиће. То је Америка о којој се врло мало зна, а много разликује од само неколико великих градова као што су Сијетл, Сан Франциско, Лос Анђелес, Мајами, Њујорк и Чикаго. У посебном положају је само још Тексас који располаже огромним налазиштима нафте - Начин на који представљају Америку у светлу у каквом је ми видимо је лаж и превара, јер тамо може да се наиђе само на горчину. Канада је много боља, у њој се много боље живи, али је најтеже то што је много далеко. Најлепше би било да никад ни ја нити било ко други нисмо морали да одемо од куће, јер ме ни живот са парама које сам однео није чинио сретним. Зато често сањам Краљево и кућу у којој сам порастао, а још увек немам неке праве снове у Канади. Сви моји снови су везани за моју породицу и детињство овде у Краљеву – каже на крају дугог разговора о животу ван родног краја Милорад Којић и ван Краљева познатији као Шерпа. Т. Радовановић

13.1.2019.

МАГАЗИН

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (45)

ОПЕРАЦИЈЕ 3. Н Операције 3. аустроугарске армије дмах после поноћи 2. новембра у штаб 3. аустроугарске армије стигла је директива команде армијске групе Макензен Бр. 1213 за продужење гоњења. Одред Сорсића има да се прикупи у Моравској долини и продужи наступање од Пожеге ка Ивањици с тим да у Ужицу остави један мањи одред. Де-

ветнаести корпус има да упути ка Пожеги две бригаде које су биле остављене позади фронта корпуса, 205. ландштурмску и бригаду Шварца, у циљу да са одредом, који је у Ужицу, приме заштиту ка западу. У исто време 10. брдска бригада, за којом треба покренути једну од бригада две линије, седаменсте или деветнаесте, има задатак да потисне противника пред собом и продужи наступање ка Ивањици, а 20. брдска бригада са још једном преосталом тог корпуса,

продужује наступање ка Краљеву. Из 22. резервног корпуса, 26. пешадијска дивизија је добила задатак да сутрадан заузме Краљево а да за њом, у Моравску долину, наступа 44. резервна дивизија. Четрдесет трећа пешадијска дивизија требало је да се привуче ближе долином Груже, а 8. корпус да дејствује ка левом боку и позадини противника, који се налази пред фронтом 3. немачког корпуса чије је лево крило, како се чинило, на положају код Стражаре. Када стигне коњичка брига-

ОВЕМБРА 1915. да треба је упутити ка Чачку. При овако детаљној директиви команде армијске групе Макензен команда 3. армије није имала шта да дода па је у истом смислу, око 13,00 сати, издала своју диспозицију. Иако су Срби успели да 19. корпусу препрече пут Моравском долином ка Краљеву, кад је команда армијске групе издавала директиву, изгледало је да би „повијањем 22. резервног корпуса у Моравској долини ка истоку“, још било могуће припремити Србима ката-

строфалан пораз и тако их казнити због дрскости што су се споро повлачили пред 11. армијом и левим крилом 3. армије. Међутим, већ у току 3. новембра, код команде армијске групе Макензен та нада је почела полако да ишчезава, јер су Срби знатно скратили фронт пред 11. немачком армијом и 8. корпусом, док су се са успехом одупирали 22. немачком резервном корпусу.

Дејство 8. корпуса Педесет седма дивизија отпочела је наступање у 8,00 сати. Бригаде ове дивизије су неузнемиравано стигле до Клика, Трњине и на јужне падине Бојовог тора, једна чета предњих делова до Церове а две до Дрена и Трешњевика. Према исказима српских заробљеника, 5. и 6. пук другог позива почели су повлачење ка Краљеву у 6,00 па је командант 57. дивизије сте-

13.1.2019.

МАГАЗИН

као утисак да су се Срби пред 8. и 3. армијским корпусом повукли на велико одстојање и да северно од Западне Мораве вероватно више неће пружати озбиљнији отпор. Источно, у вези са 57. дивизијом, 3. немачки корпус је још пре поподне стигао до линије Стражара – Гребен Баљковачке косе. Да између армијских крила не би остала празнина командант корпуса је, у споразуму са командантом 57. дивизије, упутио један одред из састава 25. дивизије преко Мумурузишта на Водице и Богаљиначку косу, док је командант 57. дивизије примио обавезу да један одред, јачине батаљона и вода артиљерије, преко Голог брда и Иверка упути на Присоје. Пошто су код Рековца и Белушића констатоване јаке српске снаге, командант 3. армијског корпуса намеравао је да у току 4. новембра изврши напад са обе стране друма у том правцу. Педесет девета дивизија наступала је неузнемиравана од противника, али је имала да савлада тешко земљиште. Када су трупе око 11,00 стигле на линију Честин – Остревица, командант дивизије је наредио да се наступање продужи до линије Врбета – Кречани – Велики врх, а дивизијска артиљерија је заноћила позади десног крила код Селишта. Командант 8. корпуса је наредио да се 4. новембра продужи наступање до линије Стражевица – Гледић – Гомиле, главнина бригаде Хауштајна требала је да дође до Вучковице и Љубића, а целокупна тешка артиљерија корпуса била је упућена ка тој бригади.

Дејство 22. немачког резервног корпуса Четрдесет трећа резервна дивизија заузела је Балосаве, затим Оштру главицу, одмах поподне село Губеревац и Ћуби гај, а њени предњи делови избили су до Голог брда и коте 222. Двадесет шеста дивизија је узалудно нападала висове код села Тавника и Вољавче, а Срби су поподне вршили чак и контранападе, додуше без успеха. Четрдесет четврта резервна диви-

зија, која је као средња уведена у корпусни фронт, под борбом је заузела вис Камениту косу и Ракљасту косу, где су се Срби огорчено одупирали.

Дејство 19. корпуса У току ноћи између 2. и 3. новембра поново је оживела борба око Чачка, пошто су на том фронту Срби у више наврата снажно нападали. У духу армијске диспозиције, око 5,00 у борбу је уведена и главнина 17. брдске бригаде која је придата као појачање команданту 10. брдске бригаде генерал мајору Дрофи у циљу бржег напада у општем правцу ка Ивањици. Генерал мајору Понграцу наређено је да са 20. и 21. брдском бригадом упорно продре ка Краљеву, а два батаљона 17. брдске бригаде, која су прошлог дана била упућена ка истоку, требало је да се, као корпусна резерва, прикупе у Чачку. За 205. ландштурмску бригаду и бригаду Шварца морало је да остане на снази већ издато наређење како би 4. новембра у њихов састав могли да се врате привремено одузети ешелони за снабдевање, па је померање бригада ка Пожеги могло да дође у обзир тек 5. новембра. На фронту код генерала Дрофе цело пре подне је употребљено за артиљеријску припрему напада, као и за груписање пешадије. Сат иза поднева одред је, са главнином на левом крилу, отпочео напад са линије Бељина – кота 393 – кота 466 на дотдашње српске положаје Мрамор – Јанковина – Јелица. Две српске бригаде, које су ујутро вршиле неколико напада, отпочеле су да се повлаче у правцу југозапада, па је линија Јанковина – превој између кота 759 и 679 борбом заузета до пет сати поподне али су се Срби и даље задржали на гребену планине Јелице, вероватно у циљу даљег отпора. Лево крило одреда генерала Понграца стигло је већ ујутру до Трнавске механе, док је десно крило још чекало како би могло садејствовати у нападу са групом генерала Дрофе. Већ око 10,00 са правца од села Балуге отпочео се испољавати српски контранапад против одреда који је, наступајући дуж

друма, избио до села Заблаћа. Српски контранапад је задржан дејством једне батерије која је била на положају код Љубића, северно од Западне Мораве, и дејством артиљерије која је била груписана на простору Чукара – Орничина. Због ноћних борби, јединице 20. и 21. брдске бригаде биле су помешане па је уређивање трајало све до 10,00 због чега је генерал Понграц за 3. новембар бригадама означио само ограничене циљеве. Тако је 21. брдска бригада добила наређење да садејствује са групом генерала Дрофе до коте 532 и источне падине те коте, а 20. брдска бригада да избије до виса са црквом и до потока Карача. У 13,00 пешадија је отпочела са новим нападом па се ускоро развила јака борба на десном крилу код 21. брдске бригаде, док су на левом крилу Срби предузели јачи контранапад против делова 20. брдске бригаде источно од Трнавске реке, а око два пука са десет топова потисли су 20. брдску бригаду на западну обалу. За појачање тога крила од Чачка је упућена корпусна резерва од два батаљона 17. брдске бригаде и у 15,00 стављена на располагање команданту 20. брдске бригаде. У ово време бригада Шварца, која је у 9,00 одмаршевала од села Срезојеваца, стигла је код села Трбушани. Генерал Шварц је добио наређење да код Чачка постави два батаљона као корпусну резерву, а један да упути на положај северно од Западне Мораве на положаје са обе стране реке Чемернице, како између 19. корпуса и 26. пешадијске дивизије не би остала потпуно отворена празнина. Срби су до ноћи продужили напад на 53. пешадијску дивизију, али нису могли да остваре никакав успех. Противник, који се појавио код Чачка на фронту 19. корпуса, ценио се у свему на око двадесет батаљона и то: Соколска бригада, 2. прекобројни пешадијски пук трећег позива, 4. пешадијски пук трећег позива и око пет црногорских батаљона. На основу армијске диспозиције одред генерала Сорсића је потчињен команди 19. корпуса, а команду над снагама које су биле упућене ка Поже-

МАГАЗИН 13.1.2019.

ги и Ужицу имао је да прими најстарији командант бригаде на том правцу. Командант 19. корпуса, који је о стању код одреда генерала Сорсића био слабо обавештен, наредио је по подне: „Да одред генерала Сорсића енергично наступа ка Ивањици, и при томе обезбеди оба бока. Источни бочни обезбеђујући одред треба упутити преко Крстац планине с тим да се креће преко Главичорка – Механа кота 629, и тражи везу са 10. брдском бригадом.“

Дејство одреда генерала Сорсића Генерал Сорсић је у 1,20 од стране команде 3. армије добио следећу радио депешу: „Хаузера оставити у Ужицу, даље наступање следује“, а команда 3. армије је послала заповест на основу директиве команде армијске групе Макензен Бр. 1212 од 3. новембра. Поменута депеша и искази мештана да се на Златибору, око 20. километара југозападно од Ужица, налазе два црногорска батаљона, и да је 29. октобра отуда одмаршевало више батаљона ка Ариљу, давало је основу за даљи рад генерла Сорсића, па је за 3. новембар наредио да главнина одреда пуковника Франца са два и по батаљона и једном батеријом дође у Пожегу, један полубатаљон продужи осматрање Западне Мораве на одсеку између села Видове и друма Пожега – Ариље, а бригада Штрајта, која је до била на зачељу маршевског распореда одреда, буде упућена ка селу Расни на простор јужно од Пожеге. Пуковник Франц је требало са својим трупама да буде стављен под команду генерала Штрајта, а бригада пуковника Шиса да дође на простор код Механе кота 340, четири километра северозападно од Пожеге. Пуковнику Хаузеру наређено је да држи код Ужица два батаљона у маршевској приправности, а са једним батаљоном да обезбеди висове западно и јужно од Ужица, код

Орловца и Рујевца. Наслоном на заштитне делове пуковника Хаузера, заштитну линију осталих бригада требало је успоставити тако да се бригада Шиса лоцира преко Шереља кота 716 – кота 694 – кота 682 – кота 618, бригада Штрајта у рејону Црква кота 464, пуковник Франц у рејону коте 575 – мост југоисточно од села Свилаићи, а простор источно од Пожешке котлине да извиђа пуковник Франц најмање до линије Ариље – Караула Главичорак и да тражи везу са 19. корпусом. Тек када су горе наведена наређења била издата, у 3,45 часова стигла је шифрована радио депеша команде 3. армије: „Одред Сорсића, без одреда Хаузера, има да продужи наступање ка Ивањици. Од Чачка наступају две бригаде 19. корпуса ка Ивањици. Бригаде Шварца и 205. ландштурмска бригада, од Сувобора и села Бањани долазе у Пожегу и обезбеђују са Хаузером ка западу. Командант најстарији бригадир“. На основу тога наређења, генерал Сорсић у 10,00 издаје заповест за преноћиште. У циљу заштите Ужичког мостобрана пуковнику Хаузеру је стављен на располагање цео његов одред, с тим да још прошири мостобран јужно до линије кота 828 – Видино брдо кота 802 – Ограђена локва кота 800 – Рујевац. Поред тога имао је да истури предње делове ка југоистоку до Криваче кота 800 у циљу везе са одељењем које генерал Шис има да упути на Јоцово брдо кота 791. Даље према истоку генерал Штрајт упућује предње делове до Благајског гребена Жираве кота 834 – Карауле – Клика кота 489. Пуковник Франц има да упути једно одељење ка истоку до Бјелошевца кота 639, а један његов полубатаљон да се прикупи јужно од Западне Мораве на друму код Механе кота 629, на пола пута између Пожеге и Чачка. Остале трупе требало је да преноће на просторима који су били одређени према маршевској диспозицији, а једино је бригада Штрајта упућена нешто да-

ље, ка механи северозападно од села Почече. Због порушених мостова трупе су већим делом тек касно увече стигле на одређене просторе. За 4. новембар генерал Сорсић је намеравао да заузме само висове на обема обалама Западне Мораве северно од Ариља, те да на томе одсеку сачека док две бригаде 19. корпуса не избију до реке Бјелице. Сходно овом циљу наредио је да генерал Штрајт заузме висове Жираве кота 834 – Клик кота 489 а источно и, у вези са њим, пуковник Франц да заузме линију Јанковац – раскрсница путева југозападно од села Вуковићи. Његова побочница има да избије на Караулу и да је утврди како би се могла поуздано одржати у случају надмоћнијег напада од стране противника. Осматрачка одељења треба истурити четири километара напред, отприлике до линије Небеска кота 999 – Драча кота 648, а једно слабије одељење, у циљу везе са 19. корпусом, на Шибине кота 504. Бригада Шиса има да се постави као резерва јужно од Пожеге на простору Вајзовина кота 407 – Механа – раскрсница путева око два километара јужно од Пожеге. Намера генерала Сорсића да на висовима северно од Ариља сачека долазак делова 19. корпуса, који су били упућени ка Ивањици, била је противуречна са наређењем команданта корпуса који је тражио да његов одред енергично наступа ка Ивањици, јер би се могла пропустити згодна прилика да се противнику пресече одступница. Одлука да се сачека наслон на 19. корпус објашњава се тиме што поменута заповест 19. корпуса још није стигла у штаб одреда генерала Сорсића који у време издавања наређења није знао да су српске снаге, упорном борбом код Чачка, задржале две бригаде 19. корпуса, које су биле упућене ка Ивањици, те није имао представу да би било могуће дејствовати у позадини противника. Р. Вукосављевић

13.1.2019.

МАГАЗИН

Др Славица Сочанац

Знамените Краљевчанке: Др Славица Сочанац (2

- Лечење најмлађих је тимски рад у коме су сви учесници усмерени ка истом циљу и подједнако значајни елементи компликоване машинерије. - Деца су светиња и нешто најлепше на свету. - Службе којима је поверена брига о здрављу најмлађих суграђана добро су опремљене, а располажу и са довољно стручног кадра различитих специјалности. - Пренетална дијагостика је боља, срчане мане се откривају много раније и боље се коригују, што сведочи о напретку у медицини, па нема тако фаталних исхода као што је раније било. - Мање поштовања здравствених радника последица чињенице да су пацијенту дата широка права, а готово заборављене обавезе. - Здравствени радници и родитељи на истом задатку, да одгаје здраво и добро дете

Фото: М. Радовановић

ЧЕТВРТ ВЕКА ПОСВЕЋЕНИХ ДЕЦИ

МАГАЗИН 13.1.2019.

док неколико деценија уназад и они који су рођени на селу траже начин да што пре оду из средине која не пружа довољно могућности ни за размишљање о угодном животу, поготово ако се налази на периферним деловима територије града до кога дневно стижу само три аутобуса, тешко је пронаћи довољно аргумента којима се др Славица Сочананац водила при одлуци да професионалну каријеру почне у таквој. Ако би разлоге требало тражити у жељи да се одржи што чвршћа веза са струком, или чињеници да није ни знала где су Роћевићи, мало је вероватно да би то могло бити очекивање свега са чим се сретала на терену. Много година касније по мало гротескно делује потврда да је, у селу у коме није било ни ветеринара, по који пут требало помоћи мештанима спремним да одвоје више средстава за лечење стоке него за себе. А колико су везани за земљу, и обавезе које из тога проистичу, можда најбоље потврђује податак да у време сезоне пољских радова најчешће нема превише оних који траже помоћ лекара. Прилика за то су по правилу празници, посебно они који су у православном календару обележени црвеним словима. Потврдило се да преданост раду у оваквим срединама представља и могућност стицања знања која немају превише додирних тачака са струком, у случају др Сочанац сазнања о орезивању воћа по коме је овај крај познат и далеко од локалне средине. И док би некоме не толико чврстог карактера оваквог живота било доста после само неколико месеци, можда и пре, др Сочанац је издржала пуних пет и по година а можда би и дуже да се није појавила могућност одласка на специјализацију и испуњење сна због кога је и кренула овим путем. Растанци са драгим особама никад нису пријатни, поготово не кад емотивна повезаност далеко надмаши професионалне обавезе. У таквој ситуацији тешко је проценити коме је било теже, њој која је одлазила или мештанима међу којима је тињала жеља да се томе супроставе по сваку цену. Оно што

је лепо, а то су сећања, остаје дуго па и данас по који пут испливају слике чланова старачких домаћинстава којима је лекар овог типа био више од могућности да одржавају здравствено стање на довољно високом нивоу. Деценијама је Дечји дом здравља и физички био одвојен од комплекса Здравственог центра „Студеница“, па није имао готово никаквог додира са болницом јер су све потребе задовољаване у згради у којој су биле амбуланте, диспанзер, Дечје одељење, Стоматолошка служба, Развојно саветовалиште... чији је рад, посебно у периодима велике кризе и ратних дешавања, координирао велики хуманиста др Раде Вукашиновић. - Тада смо сви радили као једна душа, сачекивали возове са избеглицама, пружали помоћ и ишли у избегличка насеља. Била су то мучна времена кад су колеге одлазиле на ратиште а ми и у време бомбардовања дежурали у Дечјем диспанзеру у близини зграде СУП-а. Кад забораве да кажу како треба да се замрачимо током бомбардовања седим са медицинском сестром у лекарској соби и молимо бога да дочекамо јутро. Под сиренама одлазимо у Витановац и Стубал, а док се враћамо гледамо како лете авиони. На срећу то време је прошло а има ствари којих и не треба да се сећам - каже др Сочанац. Оно чега треба сигурно је апсолутна подршка старијих колега у трагању за појединим одговорима, посебно у ситуацијама кад је присутна дилема који би од начина лечења најмлађих дао најбоље резултате. Ни тако дуг период школовања и радно искуство нису увек довољна гаранција која елиминише страх од грешке, поготово што је сваки случај сам по себи специфичан. Ако се зна да је реч о деци, и поступцима који у знатној мери могу да утичу на њихову будућност, онда није необична потреба за консултацијом са колегама, чак и оним млађим и са мање искуства. Све то потврђује тезу о значају тимског посла у коме су сви учесници усмерени ка истом циљу и подједнако значајни елементи компликоване машинерије.

Здравствена заштита, као и друге области свакодневног живота, подложна је променама и прилагођавању условима које условљавају различити фактори. То је и разлог различитих ставова о улози изабраног педијатра чије је увођење у здравствени систем показало бројне предности, али и недостатке. Сви они, као и бројне тешкоће у раду, успешно се неутралишу у светлу чињенице да су деца светиња и, каже др Сочанац, нешто најлепше на свету иако их је, из године у годину, све мање. Све је мање и оних који се сећају таласа избеглица са простора Косова и Метохије и породица са четворо и петоро деце. Последњи подаци потврђују да тога више нема ни међу њима, па се као куриозитет посебне врсте истиче податак о више од 1.500 ђака рођених 1993. године и скоро дупло мање последњих година. Деветогодишње искуство начелника диспанзера за децу предшколског и школског узраста довољно је за уверење да су службе којима је поверена брига о здрављу најмлађих суграђана добро опремљене, а располажу и са довољно стручног кадра различитих специјалности. И поред тога присутна је жеља за поновним успостављањем посебног саветовалишта намењеног деци која имају развојну дисхармонију баш као што је постојало некада, основано као треће у земљи. Четвртвековно искуство у раду потврђује да је на овом узрасту најзаступљенија респираторна патологија чији се узроци тумаче све већим бројем деце у вртићима. Ако се има у виду да мајке, због обавеза на послу, често нису у ситуацији да одсуствују док дете потпуно не оздрави није необично да као таква негативно утичну на другу у колективу. И поред тога лекари нису склони веровању да су деца мање отпорна него у ранијем периоду кад су мајке радиле краће и имале више времена за бригу о њима. - Има и тешко болесне деце, али мање него што је било јер смо доста радили на превенцији. Пренетална дијагостика је боља, срчане мане се откривају много раније и боље се коригују, што сведочи о напретку у ме-

МАГАЗИН 13.1.2019.

13.1.2019.

МАГАЗИН

дицини, па нема тако фаталних исхода као што је раније било. Посао нам је да лечимо болесну децу, радимо на превенцији и вакцинацији како се не би разболела. Вредна и радна служба је млада и добра, има нас доста, а долазе и млађи јер сам, као начелник, имала добру сарадњу са директорима и успела да издејствујем дванаест специјализација тако да, у поређењу са остатком земље, имамо довољно педијатара - каже др Сочанац. Ма колико имали разумевање за забринутост родитеља здравствени радници често не одобравају њихово понашање, посебно у ситуацијама кад пре педијатра помоћ траже међу информацијама које круже интернетом. Последице се огледају у мање поштовања према здравственом раднику, често и због чињенице да су пацијенту дата широка права, а готово заборављене обавезе. Неспорна је чињенице да је рад са предшколском децом тежак и одговоран због чега захтева посебну посвећеност која се по који пут мери спремношћу да се поднесе велика жртва. Такву је поднела др Сочанац после дана у коме је са максималном преданошћу настојала да заустави напредовање болести код више од педесет најмлађих пацијената. Премор, пад концентрације и много тога другог одлучујуће су утицали да тело поклекне под превеликим теретом и претрпи повреде које се санирају у дугом периоду. Али, и то се лакше подноси кад неко од пацијената поклони цртеж који се у досадашњој каријери показао као најбоља награда. Педијатри су последњих година суочени са појавом која није уобичајена у остатку света а то је доза неповерења према професији коју показују родитељи, посебно кад је у питању вакцинација. Здравствени радници разлоге таквом стању траже у активностима антивакциналног лобија и интересу појединаца који подлегну њиховом утицају. - Не могу да верујем да родитељ може да верује Јелени Карлеуши и сличнима, а не верује људима који су

се школовали да лече децу. За мене нема ништа светије од детета, што значи да му никад не бих дала нешто што може да наруши здравље. Времена се мењају, па је и лекар свима много достунији него кад сам ја била дете. У таквој ситуацији родитељи могу да питају све што их интересује и разреше евентуалне дилеме, али мора да постоји узајамно поверење и да верујемо једни другима јер смо на истом задатку, да одгојимо здраво и добро дете. Од много љубави никоме ништа није фалило, што не значи да треба размазити дете. Ипак, имам утисак да савремене мајке, због обавеза на послу, немају довољно времена да се баве децом и то је најтужније у савременом добу - каже др Сочанац. Можда је то цех који плаћају генерације које не памте хуманије и лепше Краљево са почетка приче које је имало и својих мана. И поред тога било је лепо, а лепота се огледала и у немерљивом броју познатих лица која су се готово сваког дана сретала на улицама. Иако је од тада прошло много времена код др Сочанац није избледело сећање на баба Дару која је на Младенце свакоме даривала младенчиће, за ускрс богато украшена јаја. Данашњи темпо живота оставља све мање времена за дружење на начин како се то чинило пре више децнија па су, уместо кућа, место за то постале кафане у којима су млади сконцентрисани на куцање СМС порука, по правилу на слепо као секретарице. Трагови тешких времена с почетка деведесетих година прошлог века још нису у потпуности елиминисани, а последице подједнако трпе и они који су силом прилика морали да напусте своје домове, као и они који су од рођења у овој средини. Последице транзиције видљиве су и у области здравствене заштите, посебно код особа који из различитих разлога још нису остварили право укључења у систем, неки само зато што нису платили порез. Са аспекта педијатра са дугогодишњим искуством позитивним се оцењује чињеница да бар деца не морају да брину да ли ће им на време, и квалитетно,

бити пружена адекватна здравствена заштита. Није неуобичајено да човек сазревањем постаје осетљивији на савремена кретања, а таквом утиску не може да се отргне ни др Сочанац, посебно због чврстог уверења да се град убрзано мења на начин какав се не сматра примереним. - Смета ми што нема старе зграде Шах клуба који ми је и онакав какав је био дражи него урбанистичка решења која нису усклађена са амбијенталном целином која чува дух старог Краљева. Смета ми идејно решење Трга Светог Саве које се не уклапа у целину у коју би се и некадашњи тенк уклапао боље него решење са оштрим ивицама и онолико бетона. Смета ми што неко не адаптира Дом војске да ту имамо позориште и да има више пара за културу. Некада смо, ако ништа друго, ишли у Халу спортова, слушали све познатије групе, у препуној дворани гледали кошаркашке и одбојкашке утакмице. И спортски живот је био динамичнији него сада кад ми се чини да су сви некако потонули. Ми смо ишли у Партизан за џабе, а сада мораш да платиш школу спорта, иако би предшколском узрасту то требало да се обезбеди да деца не буду дебела, да немају равне табане и деформитете кичме - каже др Сочанац, непоправљиви оптимиста који верује у скори економски опоравак као једини начин да се ситуација у граду поправи. Слична уверења дели и велики број младих лекара без посла чије је школовање много коштало и државу и родитеље. Неспорно је да на такво стање утиче хиперпродукција кадрова са великог броја медицинских факултета, што се неминовно одражава и на пад квалитета. Др Сочанац спада у ред оних који верују у боље дане, а то је један од основних разлога за одлуку да остане у Краљеву. Једина жеља јој је, каже на крају, да у граду који воли одрастају здрава деца која неће учити стране језике само да би отишла из ове средине. T. Радовановић

МАГАЗИН 13.1.2019.

Највећи српски добротвор од средњовековних краљева

МАГАЗИН

13.1.2019.

НЕПОЗНАТИ ПУПИН

- Михајло Пупин највећи дародавац од времена српских средњовековних краљева. - Пупин је помагао цркве, манастире и школе, доделио више од двадесет хиљада школских стипендија, слао новац за девојачке миразе, помагао певачка друштва, Удружење слепих девојака, удружења новинара, глумаца и друга. - Да није било огромног утицаја Михајла Пупина Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца не би имала Банат, јадранску обалу, Барању, Међумурје, а Словенија не би постојала као држава. - Михајло Пупин је први Србин који је добио Пулицерову награду. - Највећи борац за право, правду и слободу српског народа, а то не сме бити заборављено. - Углед Пупина одлучујући при одлуци да Србија добије две значајне грађевине на Менхетну и зграду Универзитетске библиотеке у Београду

Александра Нинковић Ташић

ородично наслеђе, ма колико било, одувек се сматрало посебно значајним, а у случају Александре Нинковић Ташић посебну вредност у њему представљала је огромна кутија коју је било тешко и отворити. Кад јој је то ипак успело испод поклопца су се указале две књиге и низ илустрација у боји, монографија Манастира Дечани каква се студенткињи Филолошког факултета учинила посебно вредном након потврде да је настала у издању Српске краљевске академије средствима фонда Михајла Пупина. Од тог тренутка, а било је то пре пуних петнаест година, траје потрага за документима који се тичу српског народа а које до сада нико није превео, нити приказао. Накупило их се више од двадесет хиљада, потрага за изгубљеним српским наслеђем и даље траје, а са сваким новим документом Александрин ентузијазам добија на интензитету. Иза хиљада добрих дела Михајла Пупина стоје чак четири фондације овог великана светске науке који се доказао као највећи дародавац српског народа од времена српских средњовековиних краљева. Посебно поражавајуће делује сазнање како се врло мало зна да је Пупин помагао цркве, манастире и школе, после Првог светског рата доделио више од двадесет хиљада школских стипендија, слао новац за девојачке миразе, помагао певачка друштва, Удружење слепих девојака, удружења новинара, глумаца и друга. Милионима које је зарадио бавећи се науком током нешто мање од пола века помагао је српски народ, српски, хуманитарно, политички и на сваки могући начин. Мало је познато да је највећи легат било ког појединца, који се чува у Народном музеју, баш легат Михајла Пупина који је куповао дела Уроша Предића, Паје Јовановића, Константина Данила, Влаха Буховца и тако спречио да заврше у некој од приватних колекција у иностранству. Сопственим новцем изливао је црквена звона, подигао цркву Светог Саве у Либертвилу, помагао српске светиње у Дечанима, Грачаници, Сопоћанима, Милешеви, у

МАГАЗИН

13.1.2019.

Бихађу, Мостару и многим другим местима. Чини се да се о вишегодишњем трагању више зна у Сједињеним Америчким Државама него у Србији, па није чудо да на Александрину адресу НАСА пошаље седам стотина страница до тада непознатог материјала, Конгрес шест стотина, потом Колумбија универзитет, Америчка академија наука, Вилсонов институт и други. Хиљаде страница текста никад преведених на српски језик сведоче о човеку који је имао срце веће од ума, а ум му је био бриљантан. Бројна непозната документа потврђују да је Пупин био један од највећих генија који су ходали овом земљом, човек велике душе и срца који је све што је стекао научним радом оставио српском народу, а био је један од најбогатијих Амероканаца двадесетог века. И док се о томе у Србији не зна готово ништа Американци добро знају да је Пупин као председник Њујоршке академије наука и професор Колумбија универзитета проглашен за једног од пет најпознатијих и најбољих професора електротехнике свих времена који је, менторским радом, однеговао неколико нобеловаца. Најбољи физичари и електротехничари двадесетог века су Пупинови студенти, а првог Американца који је добио Нобелову награду за физику Роберта Миликена Пупин је подржавао у научном раду, али и платио његове постдипломске студије у Европи. Овакво понашање објашњавао је жељом да створи научнике боље и од себе самог што му је и успевало. - Последње је време да се не сахрани и убије нешто што је тако велико и сјајно као што је име Михајла Пупина. Када сам у једној од књига пробала да испишем добра дела Михајла Пупина показало се да за то нема довољно места. Све што је он давао само је грам, комадић од онога што ми данас познајемо као дарове Михајла Пупина и за шта имамо папире. Америка је отворила све институције, чак и Федерални истражни биро, и када сам питала да ли имају нешто о Пупину неки човек ми је послао цео досије са подигнутом ознаком тајности. На сто тридесет три

стране видите неустрашивог човека који даје све што има, који се бори спреман да изгуби сопствени живот, а за светог владику Николаја каже да је Свети Сава нашег времена - прича Александра. О скромности великог научника сведочи податак о признању да је био прост говедар у Банату, а узет од говеда да јавља људима чудесна дела господња у природи. Да није било огромног утицаја Михајла Пупина Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца не би имала Банат, јадранску обалу, Барању, Међумурје, а Словенија не би постојала као држава. Пупин се сматра заслужним што је после Првог светског рата на мировној конференцији у Паризу, што новцем што лобирањем, успео да исцрта границе нове земље. Сем што је био пријатељ америчког председника Вудро Вилсона значајним се сматрају исто толико присни односи са најбољим америчким картографом, секретаром Њујоршке академије наука, који је са Јованом Цвијићем исцртао све што је Пупин замислио а Вилсон потписао, чиме је у једном тренутку промењен ток историје. О полемици са најзначајнијим америчким медијима сведоче бројни докази, између осталих више од четири хиљаде и двеста чланака објављених у штампи, између осталих о Светом Сави на првим странама Њујорк тајмса. Александра открива да су на вратима Пупиновог кабинета на Колумбија универзитету постојале две цедуљице, једна са информацијом када професор прима студенте на консултације и друга кад је доступан за оне које занима Србија. И док су многи још за његовог живота сматрали да није довољно Југословен, и да је сувише Србин, у периоду комунизма властима је више сметала његова вера. Михајло Пупин је први Србин који је добио Пулицерову награду, за књигу „Са пашњака до научењака“ која је убрзо постала обавезна лектира у америчким школама. Одмах је преведена на немачки, француски, италијански, шпански, јапански и шведски језик, а врло брзо и на руски. Куриозитет посебне врсте је податак да су само из

13.1.2019.

МАГАЗИН

српског издања избацивани поједини делови, између осталих предговор Милоша Црњанског и делови о Светом Сави. Много година је прошло до данашњих дана када је и српској јавности доступно оригинално издање књиге из које је учио и градио се светски подмладак. Иако је у јавности познат као Михајло, Александра открива да је његово крштено име Михаило коме додаје назив Идворски и Пупин како би га увек пратило место из кога је потекао. - Он пише, моје место је толико мало да се не може наћи ни на једној земљописној карти. У тренутку кад треба да изађе његова аутобографија издавач од поштованог професора тражи да пошаље најбољу фотографију а Пупин црта један круг, у круг ставља пастира, пастир свира фрулицу, изнад њега су звезде а испод њега стадо. Шаље цртеж издавачу и каже, видите овај дечак сам ја, ово вам је моја најбоља фотографија. Док је био жив на свим његовим аутобиографијама утиснут је само овај пастир, нигде Пупинове слике, ни фотографије, ни имена књиге а ни његовог имена. Немци објављују Пупинову књигу и стављају државну напомену: „Ова се књига мора давати у руке најбољим ђацима, јер је најбољи морални образац који треба следити“. Дугујемо му због огромног политичког утицаја, дугујемо му што се српска застава вијорила над Белом кућом, што је дан након атентата Гаврила Принципа над Фердинандом почео одбрану српског народа речима: „Питајте мене шта ради Гаврило Принцип. Ја знам, ено га седи у затвору у Сарајеву, смеши се. Он је млад човек. Досегао је докле својом руком може да досегне. Немојте да вас вара аустроугарски вишегодишњи план да нападне српски народ“ и објашњава паметно и мудро читаву историју нашег народа. То је за срп-

ски народ, и не сме бити затамњено, био највећи борац за право, правду и слободу нашег народа, а то не сме бити заборављено - каже Александра. О величини Пупиновог дела сведочи податак да у свим телекомуникацијским уређајима постоје три патента, два његова и један његовог ученика. Његово писмо професору сведочи да су на патенту радили заједно, али је Пупин инсистирао да га пријави ученик јер њему као старијем човеку који већ има све то и није превише потребно. Бројна документа која стижу на адресу Александре Нинковић Ташић сведоче колико је Пупин био изумитељски грандиозна личност, велики добротвор правичан и непоколебљив у националном заносу. Један од докумената пристиглих са оне стране Атланског океана сведочи да је Пупин пред полазак на мировну конференцију у Паризу 1919. године први пут затражио амерички пасош. У време кад је већ био председник Њујоршке академије наука и три друга значајна удружења од њега је тражено да достави само име и презиме и занимање. - Име и презиме ћирилицом, Михаило Идворски Пупин, занимање земљорадник. Тај велики човек, који је у то време члан две академије наука, доктор, професор, академик, научник, председник научних удружења, за себе пише да је земљорадник. При том се не шали, него сматра да је то највише и да више од тога не може да досегне, ни да постигне. Добио је пасош за један дан, стиже у Париз и мења историју - каже Александра уз потврду да је био много мудрији од Николе Тесле јер су тимови адвоката штитили његове патенте широм света, у читавој Европи, на Новом Зеланду, у Мексику, Индији и другим земљама. Из чињенице да су његове прона-

ласке куповале највеће светске компаније, између осталих Сименс који је стекао право за производњу система калемова, стекао је богатство које се мерило милионима долара. Успео је да успешно лобира код Рокфелера, Карнегија, госпође Хелен Џенкинс која је због Пупина поклонила Србији две значајне грађевине на Менхетну. Помагала је да се опремају болничарке из различитих делова света да иду у Велики рат и помаже српском народу. Због јаког бугарског утицаја Карнегијава фондација није ништа учинила за српски народ све док Пупин није успео да их убеди у потребу градње Универзитетске библиотеке у Београду. Фотографије са полагања камена темељца сведоче о присуству српског краља, патријарха и представника фондација, а пре него је зграда завршена Пупин је претплатио библиотеку на најзначајније светске научне часописа уверен да не треба спречавати знање да допре до оних којима је потребно. Њима је наменио и сопствену библиотеку и допринео да прва Британика стигне на Београдски универзитет. У најтежим тренуцима успео је да оствари јединство дијаспоре и прикупи значајну помоћ за Србију, а као близак пријатељ два садашња свеца, епископа Николаја Велимировића и Магдарија Ускоковића, са тридесет хиљада долара помогне завршетак цркве посвећене Светом Сави у Либертвилу. Три куће у Норфолку обложене су каменом који је стигао из Србије, а на улазу у прву постављен је велики мермерни круг са два вола у бакру који симболишу српског сељака. У унутрашњости куће полурељеф Филипа Вишњића са групом деце која га слушају и оргуље које је свирао успешно колико гусле и гајде. Трагање за документима о животу и раду Михајла Пупина открива и бројне недовољно познате детаље о Николи Тесли уз потврду да је још у априлу 1927. покренута кампања са

13.1.2019.

МАГАЗИН

циљем да завади двојицу значајних Срба, по природи довољно различите особе којима то није сметало да буду чврсто један уз другог. - Нажалост, најпродаванији биограф Николе Тесле у Америци Маргарет Чејни преводи чланак из Политике и пише како се нису подносили. Нашла сам транскрипт са суђења Николи Тесли који ме је уверио да је Пупин велики. Амерички Конгрес ми шаље шест стотина страна о томе како Пупин брани Теслу доказујући да је његов полифазни систем бољи од онога што нуди Едисон, или било ко други. Са Колумбија универзитета добијам једно од Пупинових предавања и читам сто пута, а не могу да верујем. Пупин каже, човек ни у шта не може да буде сигуран. Нисам ни ја осим у једну ствар, потуно сам сигуран да је Никола Тесла у праву. Постоје писма пуна љубави која потврђују да је Пупин био ратоборан, Тесла не на тај начин али су се обојица итекако штитили у Америци, Тесла Пупиново здравље, Пупин Теслину науку. Ми о томе ништа не знамо, а у време шпијуна и аустроугарских лобиста ни Војна мисија није радила што је требало него је роварила, често против интереса свог народа - каже Александра. Резултат недовољног познавања свега што је учинио огледа се и у демонстрацијама београдских студената у време одржавања мировне конференције у Паризу после Првог светског рата. Повод је уверење да Пупин даје предност српским а занемарује интересе друга два конститутивна народа. Мало је познато и да су чланови словеначке делагације плакали јер су добили земљу којој се нису надали. Михајло Пупин је имао посебан однос са америчком војском којој је дао на коришћење два патента, сонар и систем за комуникацију између авиона у лету што је у значајној мери утицало на одлуку Сједињених Америчких Држава да уђе у Први светски рат након уверавања како је наука спремна да га добије. Познато је како је Пупин у више наврата долазио у Србију, пре свега да би

у Идвору посетио мајку. Од десеторо деце колико је имала преживело је четворо, три кћерке и син кога је добила у петој деценији живота. - Том дечаку који је питао шта је светлост каже: „Сине ја ти на то тешко питање не могу одговорити. Никада нисам видела ни сеоског учитеља ни, сеоску школу“. Каже му да је снивала Светог Саву који је ставио руку на њену главу, и главу њеног сина, и рекао: „Кћери Пијада, зар не видиш. Идвор је сувише мали за твоје дете, пошљи га у свет“. Она му ставља шубару и кожух и шаље у свет без игде икога, без игде ичега, без знања енглеског језика, без новца и имовине, а то дете постаје један од најугледнијих Американаца двадесетог века и највећих заштитника које је наш народ имао - каже Александра уз подсећање на велико одушевљење Михајла Пупина након што је, у атељеу Уроша Предића, испуњена његова велика жеља да упозна војводу Живојина Мишића. У време кад Србија није имала довољно новца за набавку оружја за учешће у рату Пупин је, и поред сумњичавости банкара, био спреман да уложи сву своју имовину као гаранцију да ће бити враћен. Резултати обимних истраживања материјал су за шест изложби од којих је једну, по обиму највећу, током петнаест месеци посетило више од две стотине хиљада особа. Уз Николу Теслу и Милутина Миланковића Михајло Пупин је само један од заборављених великана. И поред петанестогодишњег трајања за новим документима није ослабило уверење да много тога о њему још није ни приближно расветљено. Оно што је за српски народ учинио Пупин води ка ставу да у неким другим условима другима не би било могуће ни за три живота. Ипак, чини се да његов лик најбоље описује потврда да није стигао у Америку као печалбар да би зарадио новац, већ да би стекао знање а оно му је, поред богатства, донело много више, царство небеско. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 13.1.2019.

Александар од Југославије

ПОБЕДНИК И ГУБИТНИК - Са свега 24 године Александар Карађорђевић је повео војску против Отоманске империје. - Био је то почетак похода за одбрану земље у два балканска и Првом светском рату кад је, као врховни командант српске војске и вршилац краљевске власти, остварио историјске победе. - Силе Антанте, савезнице Србије у Великом рату, оствариле три блиставе војничке победе и све три војска којом је командовао Александар Карађорђевић. - На српском делу Солунског фронта извучена темељна цигла из пирамиде Централних сила која је срушена за само неколико дана

исање нове књиге увек представља велики изазов, кад је тема у било каквој вези са историјским догађајима и велику одговорност, а да је тако потврђује и Вук Драшковић, по многима најчитанији и најтиражнији српски писац свих времена. Разлог више који обавезује на опрезност лежи у чињеници да је најновији роман везен за регента, и будућег краља, Александра Карађорђевића. Ма колико ставови према историјској личности били контрадикторни у овом случају је превагнуло уверење да се ради о грандиозној, Драшковић верује о највећој у историји Срба. Закључак се темељи на ставу да је као нико до тада, сем Александра Македонског, са свега 24 године повео војску против Отоманске империје. Био је то само почетак похода за одбрану земље у два балканска и Првом светском рату кад је, као врховни командант српске војске и вршилац краљевске власти, остварио историјске победе. Историјска истина је да су силе Антанте, савезнице Србије у Великом рату, оствариле три блиставе војничке победе и све три војска којом је командовао Александар Карађорђевић. Након епских победа српске војске на Церу и Колубари 1914. године, пробојем Солунског фронта уследио је муњевит, хировит и олујан поход који је унео кошмар међу бугарске немачке и аустријске трупе и одлучујуће деловао на одлуку о крајњем победнику у Првом светском рату. Потврда лежи у чињеници да је на српском делу Солунског фронта извучена темељна цигла из пирамиде Централних сила која је срушена за само неколико дана и учинила да за њих рат буде изгубљен. Александар Карађорђевић се сматра највећом личношћу у историји Србије због чињенице да је створио прву државу Јужних Словена, не рачунајући Бугаре, од насељења њиховог на Балкан. Створио је државу у којој су сви Срби, први пут у својој историји, били под истим државним кровом. Као творац Мале Антанте, савеза балканских држава које је требало да буду противтежа надирућем нацизму и фашизму, био је прва жртва фашизма у Европи. Све то само су неки од разлога за уверење да је било веома ризично упустити се у писање романа о оваквој личности. Разлог више је податак да у историји Срба нема историјске личности која је толико оклеве-

МАГАЗИН

13.1.2019.

тана као ова, пре свега од припадника сопственог народа. - Анализа тих оптужница је стравична. Прва оптужница, која је нарочито актуелна после слома Александрове Југославије деведесетих година прошлог века, гласи да је он крив за тај слом. И друга Југославија, Титова Југославија, била је Александрова Југославија. Она је била Титова, комунистичка, само по државном уређењу, али по крштеници и по рођењу она је била Александрова. Да није створена 1918. не би могла бити створена више никада, нити би могла бити обновљена 1945. године, а на неки апсурдни начин да није било Александра не би било ни Тита, ни Комунистичке партије. Рушиоци те велике државе, пре свега међу Србима, данас га оптужују да је крив за злочин убиства те државе, а да је злочин у томе што је уопште стварао ту државу. Кажу, да је није створио не би имали деведесетих шта да разбију. Друга тачка оптужнице је да је стратешки промашио и направио велики злочин и грех кад је 1918. године створио Југославију а није хтео, а могао је кажу, да створи Велику Србију. При томе никада не кажу у којим границама и како. Прећуткују истину да је тај Александар 1918. створио највећу могућу Србију од Алпа до Солуна, додуше у заједници са народима готово истог језика са којима смо се први пут нашли у истој држави, а вековима смо живели једни поред других - каже Драшковић. Александар Карађорђевић је био мета напада црквених великодостојника, колико Српске православне цркве толико и католичке. По првима је проглашаван за јеретика јер је православне Србе ујединио са католицима јеретицима, а за друге јер их је ујединио са источном шизмом. Аутор романа „Александар од Југославије“ великим грехом и злочином сматра понашање свих који на тај начин гледају на догађај с почетка последњег месеца 1918. године. Ако је ово што је настало на рушевинама велике земље срећа коју су хтели њени народи, а да им то није дала Југославија, онда је Александар Крађорђевић, каже Драшковић, велики грешник на кога ће пасти историјско проклетство. Ако није, ако је ово сада помрачење и пропадање у амбис свих, ако је заиста испуњење Александровог пророчанства из јула 1921. године уочи једне компликоване операције, када је

МАГАЗИН 13.1.2019.

веровао да је неће преживети па је диктирао тестамент кнезу Павлу и рекао: „И да нисмо морали да стварамо Југославију морамо да је чувамо, јер ако је разбијемо у недоглед ћемо очи једни другима вадити“, онда би се можда и могло поверовати ставу аутора о значају краља, а најбоља потврда огледа се у ставу да сви живе његово пророчанство. Још краљ Александар је говорио како је Југославија била држава у којој су се први пут нашли заједно исток и запад, ћирилица и латиница, азбука и абецеда, католици и православни, цивилизована Европа и Отоманска империја, разни племенски међусобно супростављени обичаји. Због свега тога нормалним се сматрало уверење да ће све то под истом државном капом да производи затегнутости различите врсте, чак сукобе и мржњу, али све то је могуће стишавати, ублажавати и решавати само у заједничкој држави. Да је тачно показало се тек кад те државе више нема, па лудила, распојасане страсти, мржње и лажи више нема ко да обуздава, још мање да заустави. - Нема тога ауторитета, нема тог громобрана. Југославија је од свог оснивања 1918. године производила громове, сукобе унутар себе, али је била и громобран и то се данас најбоље види. Иначе на фотографијама, а мало је нажалост остало филмских записа, не можете или ћете ретко видети овог човека насмејаног. Он јесте био највећи победник у историји Срба, али је био и највећи губитник а то да је пекло и раздирало. Никад није могао да преболи чињеницу да је Србија у Великом рату биолошки осакаћена, да је изгубила половину мушких глава, трећину популације, да су га попови и владике салетали кад је ушао у опустошену Србију и преклињали да дозволи доношење уредбе по којој би за неко време било дозвољено вишеженство. Када је 1918. године телефонирао председнику француске владе Клемансоу и рекао „Ја вас преклињем, сад из ваших болница крећу хиљаде наших инвалида, ратних инвалида, не пуштајте инвалиде без ногу јер ми коња за инвалиде без ногу немамо“. Србија је

била не само биолошки него и економски сатрвена и уништена. Њега је болело то проклетство да му је уништена Србија. Екстремисти у њој а пре свега утицајни врхови цркве и злочиначка Аписова организација Црна рука, а пуна му је војска била њених следбеника, замерала му је уједињење 1918. године са пораженим ратним непријатељем, како су говорили. При томе су говорили да су поражени ратни непријатељи само Хрвати и муслимани. Заборавили су да је међу пораженим ратним непријатељем, и онима који су били у асутроугарској војци и борили се против Србије 1918. у Војводини, Босни, Хрватској, Славонији, Далмацији, било више Срба него Хрвата или муслимана - каже Драшковић. Уз жељу да по сваку цену уједини српски национални корпус краљ Александар је веровао да су Срби, Хрвати, Словенци тога времена и босански муслимани листови исте детелине, један исти народ, троплемени или троједан, а и околности и окружење са оне стране Дрине и Саве подупирале су ту његову велику жељу о уједињењу. Отуда и уверење да човека који 1918. године створио Југославију не треба гледати кроз наочаре из 2018. године, јер то нису његове наочари. Те године је на простору целе будуће земље ситуација била сасвим другачија. Није било ни Јасеноваца, ни Јадовних, ни геноцида, ни Олуја ни Вуковара... Стање на просторима некадашње Аустроугарске најбоље потврђује долазак српске војске у Сплит, како би спречила надирање Италијана низ јадранску обалу, и дочек који је војницима припремило локално становништво са председником општине Јосипом Смодлаком. Подршка уједињењу манифестована је и на скуповима у Загребу о којима сведоче стихови хрватског песника Тина Ујевића. У таквом расположењу је краљ Александар прихватио наредбу команданта савезничких снага Франша Депереа да српска војска пређе Саву и Дрину, да жури према западним границама и у Панонији што више потисне Мађаре, а оглушио се о препоруку војводе Живојина Мишића да то не чини. - Да ли је Александар погрешио?

Није погрешио. Неће проклетство пасти на њега који је створио Југославију. Историјско проклетство пашће на оне који су је убили. Већ данас на развалинама мртве државе, његове државе, чују се гласови озбиљних ауторитета, научника са запада. За народе на рушевинама Југославије закрвљене међусобно, слуђене, очајне, изгубљене, нема будућности, нити може бити будућности, ако је не потраже у прошлости, ако не схвате да се морају измирити на неки нови начин, не под Југославијом ни под тим именом, али неким европским, цивилизованим правилима да се опет повежу и да опет буду заједно. У противном побећи ће од себе, од своје мржње и јада, населиће Европу и раселити себе што се увелико догађа и у Хрватској и у Босни и у Србији и на Косову и Македонији - каже Драшковић који је у најновијем роману, кроз лик краља Александра, покушао да одговори на питање да ли је стварање Југославије било велико дело или трагична заблуда, са којим се дилемама, наслеђем и препрекама главни јунак срео након Првог светског рата кад су домаће и стране силе настојале да спрече стварање велике државе од Солуна до Алпа. Драшковић без улепшавања и омаловажавања, описује унутрашњу борбу и дилеме регента и краља, врховног команданта српске војске у Великом рату који, у драматичној исповести, износи визију државе угрожене многим пукотинама. Истовремено покушава да продре што дубље у разлоге његових поступака, одлука, дилема, визија, страхова и ма колико била велика историјска личност Александар је, како га представља аутор романа, и обичан човек са малим пороцима, здравственим проблемима и огрешењима, али и свешћу о њима и спремности на покајање и опраштање. Ово је повест о херојском времену, победама, поразима, успесима и суновратима који су праћени често трагичним сукобима и поделама, како међу јужним Словенима тако и међу самим Србима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 13.1.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Снежна краљица: Свет огледала

ренковим, а главне улоге тумаче Душица Новаковић, Марко Марковић и Боки Перић. Филм се приказује до 16. јануара, а пројекције почињу у 18 сати.

Краљ лопова

МАГАЗИН

13.1.2019.

Џулијет

Главна јунакиња филма је девојчица Герда која, за разлику од својих родитеља и брата, једина нема чаробне моћи. Једнога дана страшан краљ Харалд, који чаролију види као претњу „обичним“ људима, протера у Земљу огледала све чаробњаке, укључујући и Гердину породицу. Постоји само један начин на који Герда може да спаси своје родитеље, све остале чаробњаке и магију, а то је да открије своје чаробне моћи. Једина особа која јој може помоћи у томе је Снежна краљица. Осамдесетседмоминутну породичну анимирану авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, Роберт Ленс је режирао у сарадњи са Алексејом Цицилином, сценарио је написао са Андрејом Ко-

Ени је заглавила у дугогодишњој вези са Данканом, који је опседнут рокером Такером Кроуом. Када акустични демо Такерове песме од пре двадесет пет година изађе у јавност, почињу да се дешавају велике промене у животу рокера. Филм по роману Ника Хорнбија „Џулијет“ је комична прича о другим шансама. По ценарију Евгеније Перези и Џима Тејлора деведесетседмоминутну љубавну романсу режирао је Џеси Перес, а главне улоге тумаче Роуз Бирн, Итан Хоук и Крис О’Дауд. Филм је на репертоару бопскопа до среде 16. јануара у пројекцијама које почињу у 20 сати.

„Краљ лопова“ је невероватна истинита прича о највећој пљачки дијаманата у британској историји, у Хатон Гардену у Лондону, где је група старијих мушкараца, у касним шездесетим и седамдесетим годинама, из трезора украла благо укупне вредности две стотине милиона фунти. Пљачку су разрадили до детаља, у неколико фаза, први пут су у трезор ушли у четвртак увече а изашли идућег јутра, да би се вратили у суботу увече и побегли на Ускрс. Крими драму у 2Д формату, чије трајање за осам премашује сто минута, по сценарију Ентони Мек Картена и Питера Моргана режирао је Џејмс Марш, а у главним улогама наступају Мајкл Кејн, Чарли Кокс, Мајкл Гембон, Кели Ширли, Џим Броудбент у Пол Вајтхаус. Филм се приказује до 16. јануара, а пројекције почињу у 22 сата.

Школске активности на снегу

ЗДРАВО И КОРИСНО

МАГАЗИН

13.1.2019.

- Време проведено у природи, у зимском периоду на снегу, саставни део планова и програма школских активности у Основној школи „Браћа Вилотијевић“. - Добро обучени, и са свим потребним реквизитима за санкање и клизање, последњег радног дана у недељи на снегу стотинак ученика из шест одељења прва четири разреда ове школе. - Искуство показује да овакве активности, сем што се оцењују здравим и корисним, развијају солидарност међу ученицима. - Један школски час недовољан да задовољи потребе најмлађих основаца

и програма школских активности потврђују учитељи Основне школе „Браћа Вилотијевић“. Повољност да се локација погодна за санкање налази у неосредној билизини школе повод је за жељу да ђаци део наставе физичког васпитања проведу у природи. Уз сагласност родитеља, добро обучени и са свим потребним реквизитима за санкање и клизање, на брду се последњег радног дана у недељи појавило стотинак ученика из шест одељења прва четири разреда ове школе. Најмлађи међу њима су прваци чија учитељица Вера Тодоровић сведочи о одушевљењу ученика чињеницом да им је пружена могућност за овај вид наставе. По мишљењу основаца један школски час на снегу није довољан и верују да ће, уколико временске прилике то буду дозвољавале, са истом праксом наставити и наредне недеље. Излазак ђака у природу у овој школи није неуобичајен, јер посебну по-

вољност пружа њена локација. Да у екстремним временским условима треба бити опрезан, и не претеривати са дужим боравком на ниским температурама, сведочи податак да је активностима ове врсте намењен један школски час, а посебно повољним оцењује се податак да је последњи током радног дана што свима пружа прилику да се одморе. Уверење да је за овај вид наставе боље да деца буду на чистом ваздуху, него у затвореној учионици или фискултурној сали, основа је жеље да се настави са активностима које, сем што се оцењују здравим и корисним, развијају солидарност међу ученицима. И док деца са нестрпљењем очекују наредну недељу учитељица подсећа да су изласци у природу слични овом прилика за различита такмичења, поред санкања и клизања и за прављење Снешка Белића. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

док за многе неочекивано високи снежни наноси стварају проблеме путарима а у Краљеву је, као и у још неколико локалних самоуправа у земљи, због тога проглашена ванредна ситуација није мали број оних који су их једва дочекали. То су пре свега најмлађи суграђани којима је у време новогодишњих и божићних празника измакла прилика да се активније посвете зимским спортовима. Онима који нису у ситуацији да оду до познатијих зимских центара прилику да уживају у зимским радостима на снегу пружа тек по које значајније узвишење, а најпосећеније у граду је оно на имању Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ које се пружа дуж Улице војводе Степе. Повећано присуство најмлађих Краљевчана, претежно основаца, било је приметно са појавом првог значајнијег снега, а да време проведено на снегу може да буде саставни део планова

МАГАЗИН 13.1.2019.

Провера спремности пред почетак атлетских такмичења

МАГАЗИН

13.1.2019.

НОВОГОДИШЊИ И

100

- На старту деветог по реду Новогодишњег ибарског кроса више од сто такмичара. - Због радова на реконструкцији Атлетског стадиона траса кроса премештена у близину спортске дворане у Рибници. - У пет стартова наступ такмичара у десет категорија. - Сениори на стази дужине четири километра. - Стаза дужине 760 метара тежа него друге од километра. - Одсуство значајних имена због изостанка новчаних награда за победнике

И ИБАРСКИ КРОС

101

102

МАГАЗИН 13.1.2019.

Резултати Најбоља у категорији млађих пионирки била је Ленка Николић из Атлетског клуба Нови Пазар, а у мушкој конкуренцији Огњен Лекић из Ужица. У групи нешто старијих, међу пионирима и пиониркама, кроз циљ су први прошли Мејра Мехмедовић из Новог Пазара и члан Атлетског клуба Краљево Никола Јеленић. Као што се очекивало у категорији млађих јуниорки доминирала је Саима Мурић из Новог Пазара, док је међу млађим јунирима кроз циљ први прошао Краљевчанин Андрија Поповић. Много изненађења није било ни међу јуниорима и јуниаркама где су тријумфовали Јована Миладиновић из Атлетског клуба Краљево и Џемал Хасановић из Новог Пазара. Победник деветог по реду Новогодишњег ибарског кроса је атлетичар Слободе из Чачка Јанко Урошевић. Други је кроз циљ прошао Ужичанин Јанко Урошевић, а трећи домаћи такмичар Никола Миладиновић.

103

13.1.2019.

МАГАЗИН

104

раљево је првог дана викенда девети пут било домаћин још једног значајног атлетског такмичења. Испред нове спортске дворане у Рибници у суботу тачно у подне дат је знак за старт прве трке Ибарског кроса покренутог другог дана 2011. године након што је изостао старт Новогодишње трке у Мрсаћу. Када је већ следеће у овом месту настављена дугогодишња традиција у Атлетском клубу „Краљево“ нису били спремни да одустану од организације кроса, али ни да се термини поклапају, па су за нови изабрали први дан Нове године по Јулијанском календару. Прве три године такмичење је одржавано у дане викенда након 14. јануара, а потом традиционално на први дан Нове године. Ибарски крос се одржава према правилима Атлетског савеза Србије, уз подршку локалне самоуправе, а право учешћа су и ове године имали сви заинтересовани у некој од категорија које обухватају млађе и старије пионире

и пионирке, јуниоре и јуниорке, потом сениоре, сениорке и ветеране разврстане у старосне групе са разликом од пет година старости. Програмом Ибарског кроса предвиђено је да млађи пионири и пионирке, а потом пионири и пионирке, трче на стази дугој осам стотина метара. Два пута дужа деоница намењена је млађим јуниоркама, јуниоркама и сениоркама, а процењено је да би млађи јуниори и јуниори најбоље резултате могли да постигну на стази оквирне дужине од две хиљаде и четири стотине метара. Онима који су у најбољим годинама за бављење овим спортом постављен је задатак да се докажу на стази дугој четири километра док је ветеранима, у зависности од старосне категорије, удаљеност циља од старта била између хиљаду шест стотина и четири хиљаде метара. Због радова на реконструкцији Атлетског стадиона траса кроса је ове године померена на нову локацију у

Рибници, а ни прохладно време са великим снежним наносима није спречило више од стотину такмичара да још једном дођу у Краљево. Најуспешнијима су намењене пригодне награде, медаље и дипломе за по три првопласирана у свакој категорији и пехари за победнике. Податак да се на старту кроса прве године појавило тек четрдесетак такмичара, да је из године у годину све већи, даје довољно повода за наду да би сваке наредне такмичење могло да буде још масовније. Организациони одбор, на чијем је челу председник Спортског савеза Краљево Милош Симовић, успео је да обезбеди услове за квалитетно такмичење на стази коју је трасирао познати атлетски радник Предраг Цвијовић. Проблемом посебне врсте показала се конфигурација терена која омогућава трасирање стазе од само 615 метара због чега је на појединим местима морало да се одступи од правих делова

како би се продужила на 760. И поред тога искусном спортском раднику није промакла чињеница да је стаза знатно тежа него неке дугачке и хиљаду метара. Повољном се сматра чињеница да је снег допринео да се елиминишу неравнине а неповољним податак да ће, након што отпочне градња новог тржног центра, већ наредне године и ова локација бити недоступна. Учешће више од сто такмичара потврђује уверење успешности кроса на коме је у пет стартова, зависно од старости ученика, према циљу кренуло десет категорија атлетичара. Неколико дана пре почетка стаза је припремана на начин да се направи пртина каква одговара атлетичарима, а тек на неколико места довољно велика проширења која спремнијима омогућавају претицање. Искуство из ранијих година, и са других такмичења, потврђује да се тркачи најчешће крећу у колони и чекају погодну позицију да, пре доласка на сто педесет метара од циља,

заузму што бољу позицију. Из тог разлога је и овај део стазе проширен како би најспремнијима омогућио да покажу како су се припремили за још једну сезону такмичења. Мало је познато да се Ибарски крос организује скромним средствима која обезбеђује локална самоуправа, по правилу за набавку медаља и пехара чија је вредност ове године премашила четрдесет хиљада динара. Податак да на такмичењима ове врсте нема значајнијих атлетских имена тумачи се чињеницом да није могуће обезбедити новчане награде. Искуство из година кад их је било довољно је за пидсећање да је сваки пут учествовало бар троје од значајнијих имена у овом спорту. И поред тога девети по реду Ибарски крос сматра се успешним тим пре што је одржан у отежаним временским условима и на тешком терену, а дугогодишњи атлетски радник др Милан Матијевић га оцењује значајним

јер атлетичарима пружа могућност да провере спремност пред следећу такмичарску сезону. Све до ове године атлетичари су трчали на стази која је пре много година коришћена за Крос Србије, а иако због неколико бетонских површина није била права крос стаза сличном се чинила због неколико елемената низбрдице и узбрдице. Краљевачки атлетски радници за ову годину најављују учешће на свим такмичењима које организује Атлетски савез Србије, а прилику за бољу припрему виде у реконструкцији Атлетског стадиона поред Ибра која би требало да буде завршена у првој половини јула кад се очекује одржавање балканског првенства за јуниоре. Спортске раднике радује и потврда почетка пројектовања новог фудбалског стадиона са два помоћна терена на локацији код Магнохрома на којој су већ регулисани имовинско правни односи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 13. И 19. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

13.1.2019.

13. јануар

106

532. — У Константинопољу је избио устанак Ника против цара Јустинијана. 1842. — Приликом повлачења из авганистанског града Кабула, британске трупе од 9000 војника масакриране су у Кибер Пасу. 1847. — Потписан је мир из Кауенге, чиме су незванично окончане борбе у Калифорнији током Америчко-мексичког рата. 1854. — Јапански шогун Токугава Ијесада потписао је први трговински уговор којим су за САД отворене неке јапанске луке. Касније су потписани уговори с Великом Британијом, Русијом, Француском, чиме је Јапан прекинуо политику изолованости и почео да се укључује у међународне односе. 1898. — Француски писац Емил Зола је под насловом „Оптужујем“ објавио у листу „Л’Орор“ отворено писмо председнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора. 1910. — Емитован је први радиопренос опере уживо из њујоршке Метрополитен опере, Леонкавалови „Пајаци“ и Маскањијева „Кавалерија рустикана“. 1915. — У граду Авецано у централној Италији у земљотресу је погинуло 30.000 људи. 1935. — На плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припа-

јање Немачкој. 1963. — У војном удару је убијен први председник Тогоа, Силванус Олимпио, и војска је на власт довела Николаса Границког, који је од 1961. био у избеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом власт је преузео потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема. 1972. — Војска је у Гани збацила цивилну владу председника Едварда Акуфа Ада, а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг. 1985. — Приликом пада воза у провалију, око 250 km источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено. 1991. — Совјетски војници су напали присталице независности Литваније код ТВ торња у Вилњусу, усмртивши 14 особа. 1991. — На светском првенству у аустралијском граду Перту југословенски ватерполисти освојили су златну медаљу. 1993. — На основу одлуке немачког Уставног суда обустављен је судски поступак против бившег председника Демократске Републике Немачке Ериха Хонекера. Суд је закључио да процес против 80годишњег Хонекера, тешко оболелог од рака представља повреду људског достојанства. Хонекер је након 169 дана проведених у истражном затвору емигрирао у Чиле где је умро у мају 1994. 2001. — У земљотресу у Салвадору погинула је 701 особа и 3.883 је рањено, а 160.598 стамбених објеката је уништено, озбиљно оштећено или затрпано земљом. 2012. — Италијански крузер Коста Конкордија се насукао на гребен код обале острва Изола дел Ђиљо и делимично потонуо.

14. јануар 1301. — Смрћу Андрије III окончана је владавина Арпадоваца над Угарском. 1504. — Папа Лав X је издао папску булу против ропства. 1504. — Шпанија је анектирала Кубу. 1784. — САД ратификовале мировни уговор са Великом Британијом, чи-

ме је и формално окончан Амерички рат за независност. 1809. — Велика Британија и Шпанија склопиле савез против француског цара Наполеона I. 1814. — Дански краљ Фредерик VI је према Килском споразуму препустио Норвешку Шведској у замену за повраћај Помераније. 1826. — У Пешти основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића и уз помоћ богатих српских трговаца из Пеште и Будима. 1867. — У оквиру балканских национално-ослободилачких савеза против Отоманског царства, Влада Србије у Букурешту с бугарским револуционарним комитетом склопила споразум о стварању заједничке државе која би се звала Бугаро-Србија или Србо-Бугарска, а за владара био предвиђен срп-

ски кнез Михаило Обреновић. 1907. — Земљотрес разорио град Кингстон на Јамајци и усмртио око 1.000 људи. 1943. — У Казабланки почела конференција лидера савезничких снага у Другом светском рату Рузвелта, Черчила и Де Гола. На конференцији која је завршена 26. јануара закључено да силе Осовине морају безусловно капитулирати и прецизиран датум искрцавања савезника у Италији. 1953. — Народна скупштина Југославије изгласала уставни закон којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача. Уместо владе и министарстава уведена извршна већа и државни секретаријати. Први председник Савезног извршног већа постао Јосип Броз Тито. 1969. — Лансиран совјетски васионски брод „Сојуз 4“ с космонаутом Владимиром Шаталовим, дан касније „Сојуз 5“ у ком су били Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов. Два брода се потом спојила, космонаути Јелисејев и Крунов прешли у „Сојуз 4“. То је било прво спајање васионских бродова с људском посадом у Земљиној орбити. 1991. — У Тунису убијена три блиска сарадника Јасера Арафата, међу којима Абу Ијад, један од оснивача Палестинске ослободилачке организације. 1996. — Председник Гватемале Алваро Арсу позвао, преузимајући дужност шефа државе, левичарске герилце да почну преговоре о окончању 35-годишњег грађанског рата. 2000. — Пет босанских Хрвата Зоран, Влатко и Марјан Купрешкић, Владимир Шантић и Драго Јосиповић проглашени кривим пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу за масакр 116 Муслимана у Ахмићима у Босни 1993. Осуђени на затворске казне од пет до 25 година. Купрешкићи 23. октобра 2001. проглашени невиним и ослобођени, а осталој двојици казна смањена. 2005. — Сонда Хајгенс се спустила на Сатурнов месец Титан. 2010. — Јемен је објавио рат против Ал Каиде.

2011. — Бивши председник Туниса Зин ел Абидин бен Али је побегао у Саудијску Арабију, што се сматра годишњицом Туниске револуције и почетком Арапског пролећа.

15. јануар 69. — Отон је постао римски император, али је остао на власти само три месеца. 1535. — Енглески краљ Хенри VIII преузео врховно поглаварство над Црквом Енглеске према повељи коју је претходно усвојио енглески парламент. 1559. — Елизабет Тјудор, кћерка Хенрија VIII и Ане Болен, крунисана у Весминстерској катедрали у Лондону као Елизабета I, један од најзначајнијих владара у историји Енглеске. На престо ступила после смрти краљице Мери I. 1582. — Пољска и Русија, уз посредовање папе Гргура XIII, потписале мировни уговор којим је Русија изгубила излаз на Балтичко море. 1804. — Јањичарске старешине, дахије, које су 1801. узурпирале власт у Београдском пашалуку, почеле „сечу кнезова“ у покушају да спрече побуну српског народа против јањичарског зулума. На превару је ухваћено и погубљено око 70 најугледнијих српских кнезова, виђених људи и свештених лица, међу којима Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Хаџи Рувим и Хаџи Ђера. Тај догађај убрзао избијање Првог српског устанка. 1895. — У Санкт Петербургу премијерно изведен балет “Лабудово језеро” Петра Иљича Чајковског у својој коначној верзији, у којој се изводи и данас. 1910. — Француски Конго постао део Француске Екваторијалне Африке. 1912. — Током италијанско-турског рата први пут из авиона бачени пропагандни леци. 1919. — Фрајкори су убили вође немачког радничког покрета Роза Луксембург и Карл Либкнехт у Берлину после неуспелог устанка. 1920. — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена про-

107

13.1.2019.

МАГАЗИН

108

хибиција (Волстедов закон). 1943. — Америчке трупе у Другом светском рату потиснуле Јапанце са пацифичког острва Гвадалканал и тиме зауставиле њихово напредовање према Аустралији. 1943. — У Арлингтону, Вирџинија (крај Вашингтона) отворен за рад Пентагон, највећа административна зграда на свету у којој је смештено Министарство одбране САД. 1945. — Основана италијанска новинска агенција АНСА. 1970. — Муамер ел Гадафи прогласио се за премијера Либије. 1970. — Бијафра се предала након 32-месечне борбе за независност од Нигерије. 1971. — Председници Египта и Президијума Врховног совјета СССР Анвар ел Садат и Николај Подгорни свечано отворили Асуанску брану на реци Нил. Радови трајали 11 година. 1973. — Премијер Израела Голда Меир у Ватикану разговарала с папом Павлом VI, који је том приликом рекао да подржава међународни статус Јерусалима. То је био први сусрет једног председника Владе јеврејске државе с поглаварем римокатоличке цркве. 1973. — Амерички председник Ричард Никсон је суспендовао све офанзивне акције против Северног Вијетнама наводећи као разлог напредак у мировним преговорима. 1985. — Бразилски конгрес је изабрао Танкреда Невеша за председника Бразила, чиме је окончана 21-годишња владавина војне хунте. 1992. — Европска заједница признала бивше југословенске републике Словенију и Хрватску као независне државе. 1993. — САД наредиле поморску блокаду Хаитија, уз образложење да „талас избеглица из те земље може довести до масовног губитка живота у мору“. 1998. — Инаугурација Мила Ђукановића за председника Црне Горе изазвала бурне протесте присталица бившег председника Момира Булатовића, вође промилошевићеве струје у Црној Гори. Тај догађај означио озбиљан расцеп у југословенској владајућој

номенклатури. Председник Југославије Слободан Милошевић никада није признао победу Ђукановића, што је савезну државу довело у стање провизоријума, које се одржало и по одласку Милошевића са власти, у октобру 2000. 1999. — У селу Рачак на Косову нађена тела 45 Албанца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да се ради о масакру цивила, тај догађај пресудно утицао на доношење одлуке о НАТО-бомбардовању Југославије од марта до јуна 1999. 2000. — У предворју хотела „Интерконтинентал“ у Београду убијен Жељко Ражнатовић Аркан, вођа парамилитарних јединица у ратовима на простору Југославије, лидер Странке српског јединства. Ражнатовић био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу. 2001. — Сенат Камбоџе донео закон о формирању трибунала, састављеног од камбоџанских и међународних судија, који ће судити лидерима Црвених Кмера за злочине почињене током њихове владавине од 1975. до 1979, када је умрло од глади, болести или било убијено око 1,7 милиона Камбоџанаца. 2001. — Покренута је енглеска верзија Википедије.

16. јануар 27. п. н. е. — Римски Сенат је доделио назив августа Гају Октавијану када је овај постао први римски император. 929. — Кордопски емир Абдурахман III се прогласио за калифа, основавши тако Кордопски калифат. 1547. — Иван IV Грозни је крунисан у Москви за првог руског цара. 1778. — Француска је признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе. 1780. — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила шпанску флоту у бици код рта Свети Винсент.

1864. — Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У Другом шлезвичком рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије. 1908. — У Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на месту кафане „Велика Србија“. 1920. — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон). 1920. — У Лондону одржана прва седница Друштва народа. 1945. — Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника.

1969. — У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968. 1969. — Совјетски космонаути у свемирским бродовима „Сојуз 4“ Владимир Шаталов и „Сојуз 5“ Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити око Земље. 1979. — Шах Ирана Реза Шах Пахлави је напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт. 1987. — Генерални секретар Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг поднео оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео Џао Цијанг.

1991. — САД и западни савезници почели, у Заливском рату, операцију „Пустињска олуја“ масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду. 1993. — У опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду. 1996. — Заменик премијера Русије Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео оставку. 1998. — У експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара. 2000. — За председника Чилеа изабран Рикардо Лагос, први председниксоцијалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом. 2001. — У покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф. Кабила на власт дошао у мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа. 2002. — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже „Ал Каида“ и остатака талибана у Авганистану и ван те земље. 2018. — У атентату који се десио у Косовској Митровици убијен Оливер Ивановић, бивши државни секретар за Косово и Метохију.

17. јануар 38. п. н. е. — Октавијан Август се развео од своје супруге Скрибоније и оженио се Ливијом Друзилом, што је окончало крхки мир између Другог тријумвирата и Секста Помпеја. 1377. — Папа Гргур XI је обновио папско седиште у Риму и тиме окончао Авињонско ропство римских папа. 1562. — Француска регенткиња Катарина Медичи је Сенжерменским

едиктом загарантовала хугенотима ограничену толеранцију. 1773. — Британски морепловац Џејмс Кук је бродом „Резолушн“ први прешао Антарктички круг. 1781. — Континентална војска под командном бригадног генерала Данијела Моргана је бици код Каупенса поразила британске снаге под командом потпуковника Банастрија Тарлтона. 1834. — Почеле су да излазе Новине србске, прве новине у Кнежевини Србији. 1852. — Уједињено Краљевство је признало назависност бурске колоније Трансвал. 1912. — САД су преузеле у свој посед острво Вејк у Тихом океану. 1912. — Капетан Роберт Фалкон Скот је стигао до Јужног пола, један месец након Роалда Амундсена. 1913. — Ремон Поенкаре је изабран за председника Француске. 1919. — САД су платиле Данској 25 милиона долара за Девичанска острва. 1919. — Пољски композитор Игнаци Јан Падеревски, пијаниста светског гласа, постао је први премијер републике Пољске, успостављене после завршетка Првог светског рата. 1920. — У САД ступила на снагу прохибиција, законска забрана производње и продаје алкохола. 1929. — Први пут приказан цртани филм Морнар Попај. 1945. — совјетске трупе и Пољске патриотске снаге су у Другом светском рату ослободиле Варшаву, више од пет година након пада главног града Пољске у руке немачких нациста. 1946. — У Лондону је одржана прва седница Савета безбедности Уједињених нација. 1947. — Проглашен је први Устав Народне Републике Србије. 1959. — Сенегал и Француски Судан донели су одлуку о формирању федералне државе под називом Република Мали. Одлука је ступила на снагу у априлу. 1961. — Убијен је конгоански државник Патрис Лумумба, бивши премијер Конга, творац независности земље, симбол борбе против колонијализма и херој „црне Африке“.

109

13.1.2019.

МАГАЗИН

110

1966. — У судару изнад Шпаније америчког бомбардера „B-52“ и шпанског авиона за снабдевање горивом погинуло је осам људи, а бомбардер је био принуђен да у Средоземно море баци хидрогенску бомбу, која није експлодирала. 1991. — САД и западни савезници извели су у Заливском рату други и трећи талас масовног бомбардовања циљева у Ираку и Кувајту; три ирачке ракете „скад“ експлодирале су у Тел Авиву. 1995. — У земљотресу који је погодио шире подручје јапанског града Кобе погинуло је више од 6.400 људи, а материјална штета је процењена на 85,5 милијарди долара. 1997. — У Даблину је суд прогласио први развод брака у историји Ирске, на основу закона одобреног на референдуму, чему се жестоко противила римокатоличка црква. 2000. — У Центру безбедности у Цетињу регистрована је Црногорска православна црква. 2002. — У ерупцији вулкана Њирагонго у Демократској Републици Конго разорени су град Гома и околна села, живот је изгубило више од 100 људи, а десетне хиљада остало је без својих домова. 2002. — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни. 2003. — Бугарска влада укинула је санкције против СР Југославије уведене 1998. али су остала замрзнута средства која припадају бившем председника СРЈ Слободану Милошевићу, његовој породици и осморици бивших високих функционера.

18. јануар 350. — Римски војсковођа Магненције збацио легитимног цара Констанса I. 470. — Малолетни Лав II ступио на источноримски (византијски) престо. 532. — Малобројне царске трупе предвођене Велизаром савладале устанак Ника у Константинопољу. Победа над устаницима трајно учврстила

режим византијског цара Јустинијана I. 1520. — Краљ Данске и Норвешке Кристијан II победио је Швеђане и освојио Шведску. 1535. — Шпански конквистадор Франсиско Пизаро основао је Лиму, сада главни град Перуа. 1654. — Вођа запорошких козака хетман Богдан Хмељницки признао је врховну власт руског цара, чиме се Украјина ујединила с Русијом, што је изазвало руско-пољски рат (1654-67). 1778. — Енглески морепловац Џејмс Кук открио је Хаваје, које је назвао Сендвичка острва по имену лорда Сендвича. 1788. — 736 кажњеника прогнаних из Енглеске искрцало се у Ботани Беј, чиме је формирана прва кажњеничка колонија у Аустралији. 1871. — У Дворани огледала палате у Версају пруски краљ Вилхелм I проглашен је за првог цара новоствореног Немачког царства. 1896. — Прва јавна демонстрација икс зрака. 1919. — Француски премијер Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију након окончања Првог светског рата. 1944. — Након седмодневних борби совјетске трупе су у Другом светском рату окончале блокаду Лењинграда, у којем је током немачке опсаде од септембра 1941. од исцрпљености и глади умрло око 620.000 људи. 1963. — Основан Протекторат Јужне Арабије. 1974. — После седмодневних преговора Египат и Израел потписали су споразум о дезангажовању војних снага дуж Суецког канала. 1977. — У авионској несрећи близу Сарајева погинули су председник владе СФР Југославије Џемал Биједић, његова супруга Разија и још шест путника. 1977. — У најтежој железничкој несрећи у Аустралији, око 80 људи је погинуло када је воз у Сиднеју ударио у бетонски мост. 1989. — четврти дан заредом хиљаде Чехословака сливало се ка централном прашком тргу Вацлавске намести певајући „слобода“, „истина“ и „људ-

ска права“ у мирном протесту против комунистичких власти. 1991. — Парламент Јордана је осудио ваздушне нападе на Ирак у операцији „Пустињска олуја“ и позвао арапске и исламске земље на акцију против САД и њених савезника; Ирак је лансирао осам ракета „скад“ на Израел, у покушају да јеврејску државу увуче у Заливски рат. 1996. — Владајућа социјалистичка партија (ПАСОК) изабрала је Костаса Симитиса за премијера Грчке, након што је тешко оболели оснивач ПАСОКа Андреас Папандреу поднео оставку. 1997. — Франц Враницки поднео је оставку на положај аустријског канцелара на којем је био скоро 11 година. 1999. — Одлука владе СР Југославије да представника ОЕБС на Косову Вилијама Вокера прогласи „персоном нон грата“ и да ускрати дозволу главном тужиоцу Међународног суда за ратне злочине Луиз Арбур да уђе у земљу, додатно је заоштрила југословенске односе с међународном заједницом.

2001. — САД су укинуле санкције СР Југославији уведене почетком 1999. због политике режима Слободана Милошевића према Албанцима на Косову. Америчким фирмама тада је било забрањено да послују са Југославијом. Поред скидања те забране, укидање америчких санкција отворило је врата за улазак страних кредита у СР Југославију. 2002. — Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила. Рат против владе водио је Уједињени револуционарни фронт (РУФ) познат по својој бруталности. 2003. — На Шестом ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије (СПС) за председника партије поново је изабран хашки оптуженик Слободан Милошевић. 2006. — НАСА лансирала најбржу свемирску летелицу у оквиру мисије Нови хоризонти, што је прва мисија посвећена Плутону.

19. јануар 379. — Римска војска окупљена у Сирмијуму (данашња Сремска Митровица) прогласила за цара источног дела царства Теодосија I. 1419. — У Стогодишњем рату Француске и Енглеске град Руан предао се енглеском краљу Хенрију V, који је тиме окончао освајање Нормандије. 1520. — Данска војска је победила је Швеђане у бици код Богесунда. 1795. — У Холандији је проглашена Батавијска република, чиме је званично окончано постојање Низоземске републике. 1806. — Уједињено Краљевство је заузело Рт добре наде. 1839. — Британска источноиндијска компанија је заузела Аден. 1853. — У Риму први пут изведена Вердијева опера Трубадур. 1899. — Велика Британија и Египат успоставили заједничку контролу над Суданом. 1916. — Краљ Никола I након аустроугарске инвазије напустио Црну Гору. 1916. — На грчко острво Крф у Јонском мору почеле да стижу прве јединице српске војске после повлачења преко Албаније у Првом светском рату. До априла на Крф пребачено око 140.000 војника. 1918. — Бољшевици у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије. 1919. — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменила Јулијански календар Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби. 1938. — Ваздухопловство генерала Франсиска Франка бомбардовало, у Шпанском грађанском рату, Барселону и Валенсију, при чему је погинуло најмање 700 људи. 1945. — Совјетска Црвена армија у продору ка Берлину у Другом светском рату заузела пољски град Краков. 1945. — Црвена армија је ослободила Лођски гето. 1966. — Индира Ганди изабрана за шефа Владе Индије, осам дана после

изненадне смрти премијера Лала Бахадура Шастрија. Сиики-екстремисти, припадници њеног личног обезбеђења, убили је 31. новембра 1984. испред резиденције у Њу Делхију. 1978. — У Фолксвагеновој фабрици у Емдену произведена последња “буба”; производња настављена у Јужној Америци све до 2003. године. 1983. — У Боливији ухапшен Клаус Барби, нацистички шеф Лиона у Француској под немачком окупацијом у Другом светском рату. 1983. — Епл је представио Apple Lisa, свој први комерцијални лични рачунар са графичким корисничким интерфјсом и рачунарским мишом. 1986. — Brain, први рачунарски вирус за персоналне рачунаре, се почео да се шири. 1989. — СССР саопштио да ће једнострано повући из Европе део нуклеарних ракета кратког домета. 1993. — Прве америчке јединице напустиле Сомалију после неуспеле интервенције САД у тој афричкој земљи. 1995. — Руске трупе заузеле председничку палату у Грозном, главном граду Чеченије. 2001. — САД укинуле економске санкције против Југославије, чиме су се стекли услови за обнављање економских веза две земље, што је била једна од последњих наредби тадашњег председника САД Била Клинтона. 2006. — У паду словачког војног авиона Антонов Ан-24 у Мађарској на лету са Косова и Метохије погинуло су 42 особе. 2007. — Потписивањем уговора о купопродаји, Телеком Србија и званично постао већински власник Телекома Српска, са 65% акција државног капитала откупљених од Републике Српске за 646 милиона евра. 2011. — Европски парламент усвојио Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом и Резолуцијом о Србији подржао даље евроинтеграције Републике Србије. 2012. — ФБИ је угасио сајт за размену података Megaupload.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs