Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VII * Број 370 * 6. јануар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

6.1.2019.

У овом броју: Мир божји Христос се роди! Божићни празници и обичаји Како мали Перица замишља развој града? Успешан завршетак године Грађани нормалне земље Корени мржње и зла

2

10 18 24 32 40 48

54 60 70 78 82 92 94

Фото: М. Радовановић

Операције 2. новембра 1915. године Због деце на студије медицине Краљево град чуда Александар од Југославије Новогодишњи концерт На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

3

4

МАГАЗИН 6.1.2019.

5

6

МАГАЗИН 6.1.2019.

7

8

МАГАЗИН 6.1.2019.

9

10

МАГАЗИН 6.1.2019.

Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2018. године ИРИНЕЈ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

mir bo`ji - hristos se rodi! И Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу његову, славу као Јединородног од Оца, пун благодати и истине (Јн 1, 14). Речима Логос постаде тело изражава светиапостол,јеванђелистиљубљениученик Христов Јован велику тајну наше хришћанске побожности. Онај Који „беше у почетку”,тојестодискони,крозКогасвепостаде, и без Кога ништа не постаде што је постало,ОнајКојијеЖивот(Јн1,1-3),Логос, Слово, Реч Божја, постаде тело када наступи пуноћа времена (Гал 4, 4), како би свим људима уручио дар усиновљења и све их привео и узвео Свом и нашем Оцу небеском ради спасења и вечног живота (2 Кор 6, 18). Рођење Господа нашега Исуса Христа је догађај који људску историју дели на два дела,наоноштоседешавалопреЊеговог Рођења,ашторазумемокаоприпремуљуди за Месијин долазак, и на време после ЊеговогРођења,укомеимиживимо.Чак и они који из најразличитијих разлога не желе да помену Христово име и говоре о „старој“ и „новој“ ери, заправо на врло добар начин тумаче оно што Црква Христова већ две хиљаде година благовести: да је пре Христа све било старо, а са Христом је све ново, и човек, и његов живот, и целокупна историја (Отк 21, 5). Рођење Сина Божјег је за хришћане централни, кључни, најважнији догађај светскеисторијеињеговсмисаоуапсолут-

нојмериутемељујехришћанскиначинживота и хришћански поглед на свет. На ове темеље данас, када сте сабрани у светим храмовима, желимо да вас подсетимо, драганашадуховнадецо.Истицањејеванђелских темеља православне вере никада није сувишно јер смо сви склони да, готово неприметно,уверууносимосопственеставове. Нарочито лако се то дешава са судовима и ставовима света и времена у коме живимоиврлочестоњимапросуђујемоЈеванђеље и њима тумачимо догађаје из историје спасења. А за хришћане је једино супротан поступак исправан. Јеванђеље, смисао догађаја из историје спасења и евхаристијскоискуствоживотауЦрквитемеље нашу веру и суде свету и свакој историјској и цивилизацијској епохи. Почнимо најпре са благодарењем. Конежелиилинијеспособандаблагодари, вероватно не може ништа од хришћанскевередадокучи(1Сол5,8;Флп4,6). Акосмонеблагодарни,сматрамоданикомеништанисмодужнииданамсвеприпада по нашим сопственим заслугама. У том случају не дугујемо ништа својим родитељимаипрецима,друштвуукомеживимо, ближњима са којима живимо, а понајмање смо дужни Богу. Тако се манифестује животни етос крајње саможивости који

препознајемоиувременуукомеживимо. Аитекакосмодужниипрецима,иродитељима, и друштву чији смо део, а посебно Богу.„ЈерБогтакозаволесветдајеСинасвогајединородногдаоданикоковерујеуњега не пропадне него да свако има живот вечни“(Јн3,16).ОтацнамСвогаСинададе, не као плату и награду за наш труд већ као незаслуженидарЊеговељубави,јер„тако заволе свет“. Незаслуженаплатасесамоиискључиво са крајњом благодарношћу може примитизатоштојеона,просто,дар.Апоклања се онима који са љубављу данас приступају малом и „немоћном“ новорођеном детету Христу, јер се детету и не може другачијеприступитиосимсаљубављу.Дете само речи љубави разуме, баш као што иБогсамојезикљубавиговорииразуме.А дарјепотврдаизнакљубави.БогОтацнам данасдарујеСвогаСина,амисаљубављуу благодарности тај дар примамо. И тек на основу овог темељног става нашег хришћанског постојања можемо даље да говоримо о још неким аспектима данашњег Празника. Син Божји прима људску природу и у витлејемској пећини се рађа и полаже у јасле не престајући да бива Бог, а постајући потпуни човек, Богочовек. И ово је највећа

11

6.1.2019.

МАГАЗИН

12

тајна наше побожности да Бог може бити присутанучовеку(1Тим3,16).ОдДухаСветог и Марије Дјеве рађа се истинити Бог и истинитичовек,БогочовекИсусХристос.Од тогдавногвитлејемскогдогађајасвејеучовековом животу ново, исто тако као што је иовобионовијединствендогађајуисторији(2Кор5,17).Богсенераскидивосједињује са човеком и ко год се у крштењу и миропомазању роди од Духа Светог син је Очев,истинанепоприродикаоХристосвећ по благодати и усиновљењу (Гал 3, 26). Рађа се нови човек од Духа Светога, за спасење и вечни живот. И тако, Сâм Бог кроз Оваплоћење, а затим и наша вера, уздиже човека,итосвакогчовека,нанајвећемогуће достојанство – да буде пројава Божје присутности у свету. „Видех лице твоје као да видех лице Божје“(1Мој33,10),говориојепраотацЈаков своме брату Исаву. Ово сведочанство братскељубавиупотпуностијепосталомогућепослеОваплоћењаСинаБожјегиоставља најдубље последице на наш однос према другим људима, знаним и незнаним, пријатељима и непријатељима, премасвимакојиуђуунашживот,каоипрема онима којима ми уђемо у живот –да само преко њих и кроз изражену љубав према њима води пут ка Богу. Подвигом да заволимо ближњег ми пројављујемо истинску и праву љубав према Богу. Онај ко каже да воли Бога Кога не види, а мрзи брата свога којега види, само лаже и себе и Бога (1 Јн 4, 20). Сви ми, рођени од Духа Светог, попут БогомладенцаХриста,крштениимиропомазани, сви људи до дана данашњег, научениодДухаСветога,КојијеДухзаједнице, исповедамо да човек једино у заједници љубави истински живи као човек. И позванисмодатаквевезеградимоубраку,породици,ширемдруштву,асвакакоиуЦркви, којајепосвојојприродизаједницаљубави. Отудајенапочеткупоменутасаможивости самодовољност заправо хула на Духа Светог, болест од које се одмах треба лечити чимсеприметеинајмањизнацињеногпостојања. Саовиммислимаоблагодарности,заједници и јединству као дару Духа Светог

најављујемо вам, драга наша духовна децо, наступајућу 2019. годину у којој прослављамо велики јубилеј наше Цркве – осамсто година од добијања аутокефалије.ПремасведочењуДоментијанаиТеодосија, који „различитим речима исто кажу“, посвећењеСветогСавезапрвогсрпскогархиепископа и добијање самосталности Српске Православне Цркве збили су се 1219. године у Никеји благодарећи љубави и разумевању византијског цара Теодора I Ласкариса и тадашњег цариградског патријарха Манојла I Харитопула Сарантена.ЈасноједасеСветиСаваприхватиоовог подвига, добијања аутокефалије из бриге за ближње, превазилазећи саможивост, у жељи да разједињене хришћане српске државезближииистинскисјединиусветој Литургији. Другим речима, чинио је што је чиниоданашимпрецима,аисвиманама, пружимогућностдасеистинскинађемозаједноуЈеванђељуХристовом,уЦрквиЊеговој, у којој се сви народи и сви људи као децаБожјасједињујудасепричестеживотом Свете Тројице у једној, заједничкој ЛитургијикаоупредокушајуЦарстванебеског. Добившититулу„архиепископасвесрпске и поморске земље“, Свети Сава је своју архипастирскуслужбузапочеоуДомуСпасовом, у манастиру Жичи, трудећи се да, по Доментијановимречима,„душехристољубивехранидушекориснимбеседамаидуховнимречима“.ИспуњенХристомисвим духовним даровима, „потоке богословља свима изливаше“. У време светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве, седиште Српске Цркве биће премештено дубоко у тадашњу унутрашњост државе, у Пећ. Ево, из Пећке Патријаршије, већ осам векова, Српска Црква сведочи свету благу вест Јеванђеља о новорођеном Богомладенцу Који долази у свет да Својим искупитељским делом спасе свет и човека. НебоземнуистинудајепрвоГосподзаволеонас,адасмомипозваниданатуљубав одговоримо хришћанским животом, посведочилисунашисветипреци,показавши нам да се у оваквој историји, у оваквом свету, бије битка за Царство небеско. Утврдили су нас у вери да се подвигом улази у

вечниживотида,уколиконатајначинприђемо животу, нема подвојености на Царство небеско и царство земаљско, јер постојисамоједнаисторија,једнатворевина Божја, једно Царство, једна икономија Божјег Промисла и нашега спасења. Другим речима, ми историју у којој живимо, царствоземаљско,осветљавамоЦарством небеским,такодасеистовременоборимо за правду Божју и за Царство Божје, док ће нам се све остало, по речима Христовим, додати (Мт 6, 33; Лк 12, 31) у овом свету и у овом времену. БорећисезаправдуБожјуизаЦарство Божје и осветљавајући царство земаљско Царствомнебеским,позванисмодапосебну бригу покажемо према нашој браћи и сестраманаКосовуиМетохији.Свакодневно слушамо о „напретку и развоју људског друштва“ и о „посебној бризи за људска права“. Међутим, док ми, као и народи који нас окружују, имамо право на различите животне изборе, нашој браћи на Косову и Метохијиодузимајучакиосновноправона животдостојанчовека.Затосматрамодаје један од битних предуслова за решење проблема на Косову и Метохији изградња друштва заснованог на владавини права, у комељудиразличитогпорекламогудаживеумиру,узпунузаштитуипоштовањесвачијег верског, културног и народног идентитета. Говорити о трајнијем решењу проблеманаКосовуиМетохијибезуважавања ових предуслова значило би прихватити ратно и поратно етничко чишћење и отимачину као свршен чин и одбацити све вредности на којима, бар начелно, почива хришћанска Европа, али и читав свет. Ми тражимо поштовање једног од основних хришћанских начела: „Све што хоћетедачиневамаљудичинитеивињима” (Мт 7, 12). Све што захтевамо за нашу браћуисестренаКосовуиМетохијиспремни смо да пружимо и пружамо и свим народима који живе или на Косову и МетохијиилиудругимкрајевимаРепублике Србије. Али та слобода за српски народ изасведругенијемогућаусамопроглашеној лажној држави Косово! То најбоље доказују догађаји наших дана: варварско

13

6.1.2019.

МАГАЗИН

14

лишавање српског народа на Косову и у Метохијинамирницâ,лековаидругихствари неопходних за живот увођењем већ злогласних „такси”, сталне претње, хапшењаимногоштадруго,анајновијејеоснивањетакозванекосовскевојске,уциљудаљег застрашивањаиконачногизгонасвихСрба, какоонихјужноодИбратакоионихсеверноодтесрпскереке.Поновоистичемодаје за нас питање Косова и Метохије, између осталог, питање опстанка нашег народа, свештенства,монаштваи,нарочито,наших древних светиња, без којих не бисмо били оно што јесмо. Наше светиње нису само културно-историјски споменици већ имају дубљисмисаопостојања,првенственокао месталитургијскогсабирањанашегнарода, и то не само оног са Косова и Метохије већ и из свих крајева Србије и света где Срби живе.Унадидаћенамрадостноворођеног Богомладенца помоћи да заједно пронађемо пут и изиђемо из беспућа коме је узрок грех (Рим 7, 20), поздрављамо нашу браћу и сестре на Косову и Метохији у њиховимнапоримадаопстануиостануназаветној српској земљи, речима које Христос упућујеСвојимследбеницимакрозвекове: „Не бој се, мало стадо!“ (Лк 12, 32). „Јер све што је рођено од Бога побеђује свет; и ово је победа која победи свет –вера ваша“ (1 Јн 5, 4). У исто време, остајемо у нади да ће и кривце за тежак положај наших сународникаобасјатисветлостРођењаХристовоги да ће и они схватити дубину греха који чине,несамопреманамаинашојбраћиисестрама већ и према себи и своме потомству. Можда ће се сетити речи премудрог Соломона: „Праведне избавља правда њихова, а безаконици се хватају у својој злоћи“ (ПрС 11, 6). Сапастирскомбригомиодговорношћу позивамо нашу браћу и сестре у Македонијикојисуурасколуда,удухуХристовељубави, схвате да је аутокефалија искључиво црквена институција и да она треба да доприноси напретку и учвршћивању јединства међу помесним Православним Црквама. У том смислу се Српска Православна Црква трудила и радила свих про-

теклихосамвекова.Уколикобисе,пологици овога света, аутокефалија схватала на другачији начин, као елемент државне суверености, националне посебности или одвајања, онда она не доприноси јединствуиизграђивањуЦрквевећподстичесамодовољностисаможивост,постајеиона, парадоксално, хула на Духа Светога. Исти позив упућујемо и онима који говоре о некаквој „Црногорској Цркви”, који остају слепи код очију јер не виде древну Митрополију црногорско-приморску. Они заборављају да спасење није условљено изјашњавањем ко је Србин, а ко Црногорац. Искушење је исто као и у нама блиској и братској Украјини, где такође острашћени шовинисти-русофоби, предвођени корумпираним политичарима, уз „асистенцију“ унијатâ и, нажалост, уз неканонско саучесништво Цариградске Патријаршије, продубише и проширише постојеће расколе и озбиљно угрозише јединство Православља у целини. Христос није дошао да спасе само јеврејски народ, иакојетајнародбиоизабранодБогадасве народе припреми за долазак Месије, већ је дошао као Спаситељ свих народа, ма како се они звали (Рим 10, 12) и ма како се у ком времену изјашњавали. Радостдарованогнамспасења,поклона на коме сви треба да благодаримо, заједно можемо доживети само кроз међусобнопраштањеиизмирење.Имајући ово у виду, дубоко жалећи и саосећајући са српским и свим осталим жртвама несрећних ратова на простору Словеније, Хрватске,БоснеиХерцеговине,Србије,молимо се новорођеном Богомладенцу, Дародавцу сваког мира, да се мир коначно уселиунашасрца,даопростимоједнидругима јер је и Господ опростио нама сагрешењанаша(2Кор5,18).Једининачиндасе ослободиморобовањапрошлостиидневно-политичким интересима јесте праштање и помирење на које позивамо све народесакојимасмонекадаживелиуједној држави. Посебно се обраћамо нашој духовној деци у расејању, од Америке до Азије, од Европе до Аустралије, и позивамо их да

према свима увек и на сваком месту показују љубав на делу. Будите милостиви, не судитеинеосуђујте,опраштајте,помажите једнидругима(Лк6,37-38)иувекимајтена умуречиХристове:„Нећесвакокомиговори:Господе,Господе,ућиуЦарствонебеско нокотворивољуОцамојегакојијенанебесима“(Мт7,21).Будитесавеснииодговорни грађани земаља које су вам пружиле дом,молитесезаградовеукојимаживите јерћеуњиховомдобруивамадобробити (Јер 29, 7), али никада не заборавите своју веру, језик и отаџбину, земљу ваших предака, натопљену крвљу мученикâ. Све вас, децо наша духовна, позивамо на међусобно разумевање, љубав и праштање.Чувајмосетешкихинеопрезноизговорених речи, имајући на уму да друштвеноокружењеукомеживимостварамо управо речима. Благе речи лече, груба реч повређује, а ране од речи често су грубље и од физичких рана. Због тога нас премудриСоломонучидасусмртиживот умоћијезика(ПрС18,21).Уколиковидимо данамближњинаносинеправду,поступимо по јеванђелском начелу, разговарајмо са њим чинећи све што је у нашој моћи да добијемобратасвога(Мт18,15).Опраштајмо једни другима до седамдесет пута седам(Мт18,22),аусудовимакоједоносимо премадругимаруководимосеистиномкојутребадаобразлажемоблаго,сапоштовањем, добре савести (2 Кор 4, 2). Благодарећи Господу на овоме дану, у коме, по речима светог Романа Слаткопојца, „Дјева рађа Надсуштнога, а земља пећину нуди Неприступном; анђели и пастири заједно славе, а мудраци путују у друштву звезде; ради нас се као мало дете роди превечни Бог“, јављамо свету велику радост и све вас поздрављамо сверадосним божићним поздравом: Мир Божји –Христос се роди! Срећна и Богом благословена наступајућа Нова 2019. година! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2018. године.

15

16

МАГАЗИН 6.1.2019.

17

18

МАГАЗИН 6.1.2019.

Пред најрадоснији празник

БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ И ОБИЧАЈИ ако се, као највећи хришћански празник, Васкрс сматра празником над празницима, код Срба се Божић и празници везани за њега најсвечаније прослављају и обилују лепим обичајима, који време од неколико недеља чине најлепшим и најсвечанијим периодом у календарској години. Божић се празнује као успомена на дан рођења спаситеља света сина Божијег Исуса Христа. Чињеница да је то празник рађања новог живота, празник деце и детињства, родитељства очинства и материнства, украсила је код Срба овај празник најлепшим верским обичајима и обредима чији се основни смисао своди на један циљ, умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све то је изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“ Божићу се радује и старо и младо, и мушко и женско, а неколико недеља пре и после њега, од Никољдана до Савиндана, траје свечано празнично расположење. Народ се весели и радује, у кућама и породицама влада пријатно духовно расположење, у атмосфери се осећа тихо празнично блаженство, па се у таквим прилика-

И

ма људи мире, праштају једни другима увреде нанете преко године. У овом периоду најважнији празници су Детинци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњидан, Божић, Нова Година, Богојављење, Јовањдан и Савиндан, а за сваки од њих везани су лепи српски обичаји.

Детинци У трећу недељу пред Божић славе се Детинци кад рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш, гајтан, обичан канап или дебљи конац, а обично се завежу ноге или руке, а канап другим делом завеже за сто или столицу. Везивање на Детинце, Материце и Оце, има вишеструку симболику. Симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама са уверењем да ће се ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако откупити у свим споровима пред земаљским судовима, посебно на последњем Страшном суду где ће се само вредновати оно шта је добро у животу учинио. Добра и штедљива деца прикупе нешто средстава штедњом, па за тај дан набаве неку част и „дреше“ се онима који их вежу.

Материце Материце падају у другу недељу пред Божић и представљају највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем, на препад завежу мајку за ноге, на исти начин као што их је она везивала на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана, деца јој честитају празник, а она дели поклоне и на тај начин се „дреши“. Материце се у новије време свечано прослављају и при православним храмовима, нарочито по градовима, а богомољне жене у договору са свештеником припреме пригодну академију са програмом у коме учествују деца са прикладним рецитацијама и певањем. Потом везују присутне старије жене, а оне им се „дреше“ поклонима и припремљеним пакетићима, књигама, крстићима и другим. У појединим случајевима организује се посета болницама, нарочито дечјим одељењима, а деци носе поклони што овом празнику даје пун хришћански смисао.

Оци или Очеви Овај празник се празнује у прву недељу пред Божић, као и на Мате-

19

рице, деца везују очеве који им се „дреше“ поклонима. Оци, Материце и Детинци су породични празници за које домаћице припремају свечани ручак на коме се окупља цела породица. Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом, а зна се да је породица темељ друштва државе и цркве.

Туциндан

МАГАЗИН

6.1.2019.

На два дана пред Божић, 5. јануара, је Туциндан када се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се убијено или ошамућено прасе, или јагње, клало и редило. Зато је овај дан и назван Туциндан. За печеницу се обично коље прасе или јагње, а неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обичај везан за клање печенице води порекло из старих многобожачких времена, ве-

20

зан је за приношење жртве а Црква га је прихватила и благословила, јер после шестонедељног поста, добро дође јача храна, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме. По народном веровању на тај дан не ваља тући децу, јер ће целе године бити неваљала и боловати од чирева.

Бадњидан Дан уочи Божића зове се Бадњидан, назив је добио по томе што се тада сече бадњак и уноси у кућу, а са овим даном почиње Божићно славље. Рано ујутру, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак, а чим сване, ложи се ватра и уз њу приставља печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте и припремају трпезу за Божић.

Шта је бадњак? Бадњак је најчешћ младо, храстово или церово дрво, у неким крајевима јелово или борово, које се ујутру рано на Бадњидан сече и доноси пред кућу, а

уочи Божића пресеца и, са сламом и печеницом, уноси у кућу. Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак и бира обично млад и прав церић, ако га нема може и храст, а стабло треба да буде толико да може на рамену да га донесе кући. Кад одабере одговарајуће дрво домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању мора се посећи са три снажна ударца, а што секира не пресече од три ударца довршава се ломљењем или увртањем. Ломљени део на бадњаку се зове брада, а пожељно је да буде на сваком дрвету за које се води рачуна да падне директно на земљу без заустављања на неком другом. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер, а кад се бадњак донесе кући, усправи се поред улазних врата где стоји до увече. Бадњак симболички представља дрво, које су пастири донели и које је

праведни Јосиф заложио у хладној пећини када је рођен Христос.

Бадње вече Бадње вече спаја Бадњидан и Божић, па се за пријатељски блиске особе каже да су везане као Божић и Бадњидан. Кад падне мрак домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеницу обично двојица носе између себе на ражњу, а први који ступа десном ногом преко прага поздравља домаћицу и женску чељад речима: „Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!“, а оне посипају са зоби и пшеницом одговарајући: „Добро вече! Честити ви и ваша печеница!“ Печеница се уноси у собу где се обавља вечера на Бадњидан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило. Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, и тако уноси у кућу. Ставља се на огњиште, али ако га нема поред шпорета или пећи и одмах ложи једно др-

во, а тамо где нема пећи или шпорета, код печенице.

Бадњак и слама Стари обичај је био да се на дан пре Божића у кућу унесу три велика пања, који симболизују Свету Тројицу, и поставе поред огњишта. Из њихове ватре палиле су се свеће, често би се у ватру у којој су горели додао део гозбе и пића, а она је требало да донесе мир и добро укућанима. Бадњаком се називао само један велики пањ, или зелена грана која се обично прислањала уза зид са спољне или унутрашње стране дома. У кућу је обично отац породице уносио сламу која би се распрострла по поду, симболизујући Исусово рођење у штали. Слама би се поставила под столом уз певање божићних песама, жене би често извлачиле сламке, а она која ухвати дужу имала би већу и бољу преслицу. Од остатка сламе правили су се венци и снопови који су симболизовали плодност и добар род или би се слама поставила на сто прекривена,

најчешће белим, столњаком. На слами се седело и причало све до одласка на поноћку, а често се по ноћи на њој и спавало, симболизујући самог Исуса.

Божић Најрадоснији празник међу свим празницима код Срба је Божић који се празнује три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара кад ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православим храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује долазак Божића и Божићног славља. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију, а након тога примају нафору. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!“, а отпоздрављају са „Ваистину се роди!“, на исти начин све до Богојављења. Када домаћин дође кући из цркве, и поздрави све укућане божићним поздравом, они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.

21

МАГАЗИН

6.1.2019.

Положајник

22

Рано пре подне на Божић у кућу долази специјални гост који се обично договори са домаћином, а може бити и случајни намерник. Он се посебно дочекује у кући и зове се положајник, а симболички представља Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Требало би да буде здрав, крепак, весео што би дому донело срећу због чега су се домови унапред договарали о „случајном“ посетиоцу како се не би изазвала несрећа. Положајник поздравља дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета, отвара врата, џара ватру и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, колико варница толико парица, колико варница толико у тору оваца, колико варница толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља, Амин, Боже дај“. Након послужења домаћица га дарује прикладним поклоном јер је човек

који за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

Чесница Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу која се зове чесница. У њу се ставља метални новчић, златни, сребрни или обични, а одозго се боде гранчицом бадњака јер чесница има улогу славског колача. Кад буде печена износи се на сто где је већ постављен свечани ручак за који домаћин од печенице најпре исече леву плећку, негде и главу, део од ребара и срце. Срце се исече на онолико делова колико у кући има укућана, и сваки члан породице прво поједе по једно парче, а када сви стану за сто домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и присутне, па преда кадионицу неком млађем који кади целу кућу. Уколико неко зна отпева божићни тропар, а ако не наглас се чита „Оче наш“. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице која се окреће као славски колач, прелива вином и на крају ломи на онолико дело-

ва колико има укућана, а ко добије део у коме је новчић биће, по народном веровању, срећан целе те године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.

Божићна трпеза Православни хришћани на Божић иду на јутрење и Литургију и причешћују се, а затим долазе кући где је спремљена богата трпеза. Жене су дан раније припремиле божићни јеловник, а богат и свечан ручак је прилика за окупљање целе породице. После ручка се одлазило на честитање родбини и пријатељима, а потом осталим мештанима, а коледање, или честитарење, чинило се певајући традиционалне божићне песме. Честитарима су следовали дарови, а младићи су девојкама често као традиционални божићни поклон поклањали украшену јабуку божићницу. Ако би на Божић падала киша, веровало се да ће уродити све што се окопа мотиком.

Након Божића Дани по Божићу су празници који су такође имали своје обичаје. Православни верници други дан прослављају Сабор Пресвете Богородице, а трећи дан Божића се обележава као празник Светог Стефана, првомученика који је каменован због своје вере. У наредним данима ће верни прославити Обрезање Христово, а затим Богојављење које је значајно због тога што се приликом крштења Исуса Христа Бог јавио у три лица, Отац гласом, Син крштен, а Свети Дух у виду голуба.

Прослава Божића у свету Као традиционални породични празник када се дају и примају пригодни поклони Божић славе и многи нехришћани, а уз прославу су се развили бројни обичаји попут кићења божићног дрвца, певање божићних песама и даривање. На Тајвану је Божић неслужбено слављен будући да је тога дана 1947. године потписан устав Републике Кине

који се славио као национални празник, а иако је 2001. укинут по негде се слави неслужбено. У Мексику људи ,попут оних који су посетили малог Исуса, иду од врата до врата честитајући, а каткад их позову унутар домова где учествују у разбијању једне врсте шареног спремника на ужету испуњеног слаткишима. У Венецуели се на Света три краља деца буде и виде да недостаје слама коју су ноћ пре оставили поред кревета, а на њеном месту су поклони. Верују да су поклоне оставили мудраци и њихове деве, а ако имају црну мрљу на образу да их је, док су спавали, пољубио један од мудраца етиопски краљ Балтазар. У Аустралији и земљама истог поднебља Божић се слави усред лета због временске разлике између полулопти, а у Финској се Деда Божићњак назива Јоулупуки што у преводу значи „божићна коза“. Име му долази од старе традиције кад су се људи одевали у козју кожу и кружили кућама једући остатке од божићних јела.

Божић у урбаној средини Како су Срби Божић, као и крсну славу, славили у тешким ратним условима у рову, на стражи, на фронту, лакше га је славити у светлим, пространим, топлим и комфорним становима, у градским срединама чак и тамо где нема ватре ни огњишта, шуме, дрвећа и где је на високе спратове немогуће подизати велико дрво и сламу. Уместо њега узме се мања храстова гранчица, и мања количина сламе, па све заједно са печеницом уочи Божића уноси у кућу и ставља испод славске иконе. Запали се свећа и кандило које симболише ватру и огњиште, а кућа окади тамјаном, изговоре се молитве које се знају, или се прочитају из молитвеника, и то вече проводи у пријатној породичној атмосфери уз слушање црквене музике и песама са касета, или гледање филмова верске или моралне садржине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

23

Двадесет пета седница Скупштине града

МАГАЗИН

6.1.2019.

КАКО МАЛИ ПЕРИЦА ЗАМ М

24

- Буџет града на најбољи начин представља слику града у години за коју се доноси. - Најзначајнијем документу недостају потребна објашњења. - Предлогом најважнијег документа за наредну годину до препознавања доведена суштина преваре. - Буџет је препознат као заједнички новчаник који пуне сви грађани Краљева, али га не троше заједно. - Повећана давања за специјализоване услуге и туризам опозиција сматра обавезом плаћања коалиционих партнера за редован долазак на седнице. - Аплаузи одборника опозиције на сваки помен имена председника Српске напредне странке. - Према подацима Агенције за заштиту животне средине Краљево, уз Ваљево, Ужице и Панчево, спада у ред најзагађенијих градова у Србији. - Расправа уз присуство осам одборника опозиције, и само пет који припадају владајућој већини, најбоље осликава озбиљност којом се власт односи према тако значајном документу. - У обећања представника власти више не верују ни деца из млађих јаслених група

МИШЉА РАЗВОЈ ГРАДА?

25

26

МАГАЗИН 6.1.2019.

П

јим се 250 хиљада динара издваја за техничку помоћ за унапређење животних и стамбених услова ромске популације у подстандардним насељима, а код јачања културне продукције и уметничког стваралаштва Културном центру Рибница додели 88 хиљада динара за услуге по уговору а 462 хиљаде за сецијализоване услуге. Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ потребно је педесет хиљада динара за услуге по уговору, и милион динара за машине и опрему, а Дечјем одмаралишту „Гоч“ два милиона за наткривање спољашњег терена и израду равнајућег слоја у балон сали. Напредњаци процењују да је шест милиона динара довољно за изградњу дела саобраћајнице од новопланираног кружног тока на Ибарској магистралим код погона „Леони“, према Ратарском имању са потребном инфраструктуром, а паре за све треба обезбедити умањењем субвенција Јавном комуналном предузећу „Путеви“ од десет милиона динара. Скоро пола сата потрајала је процедура потврђивања одборничког мандата педесетом са изборне листе „Александар Вучић - Србија побеђује“ Марку Крндији, а након што су овлашћени представници Покрета Двери, Локалног фронта и Удружења Староседелаца Краљева и околине, захваљујући искуствима из рада у скупштинским комисијама, одбили да предложе кандидате за верификациони одбор у помоћ су прискочили радикали и тако отклонили могућност да буде блокиран рад локалног парламента. Да су ставови опозиционих странака оправдани покушао је да објасни одборник Никола Аџић указивањем на кршење Пословника о раду Скупштине града и питање у ком својству је председник парламента, иако није позван, учествовао у раду Изборне комисије и њеним члановима сугерисао шта треба да раде. Опозиција је покушала да сазна и зашто се није појавио на следећој седници исте комисије на коју је био уредно позван. Након три четврти сата од времена предвиђеног за почетак седнице обнародован је нови састав Одборничке групе „Александар Вучић Србија побеђује“ уз потврду да ће на њеном челу убудуће бити Милош Милишић, а заменик Ивана Базић. Образлажући одлуку о буџету градоначелник је током петнаестоминутног обраћања потврдио да су панирана средства за 2019. годину заснована на приходима и примањима у складу

Фото: М: Радовановић

оследња седница Скупштине града у години сматра се најзначајнијом јер је главна тема, по правилу, разматрање одлуке о буџету као основног документа којим се профилише живот локалне заједнице у наредној. Три дана пред крај претходне године био је тема око које су се готово пет сати ломила копља на двадесет петој седнице од конституисања актуелног сазива за коју је предложено још тридесет седам тачака дневног реда образложених на два килограма и триста педесет грама папира. Присуство педесет осам од седамдесет одборника било је довољно за почетак седнице тек неколико минута након времена предвиђеног за то а подршка тридесет једног одборника, уз три против и тринаест уздржаних, било је довољно да се без расправе усвоји извод из записника са претходне. До усвајања дневног реда требало је да прође петнаестак минута првенствено да би се образложили предлози за допуну који су стигли од представника најбројније одборничке групе. Испред Одборничке групе „Александр Вучић - Србија побеђује“ Снежана Јовановић је предложила да се у дневни ред уврсти предлог одлуке о изменама и допунама одлуке о локалним таксама са образложењем да је то потребно због стварања правног основа за утврђивање таксе за држање средстава за игру, а у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе и Одлуком о комуналним таксама. Од исте одборнице стиже предлог одлуке којом се неизграђено грађевинско земљиште, које се користи искључиво за гајење биљака, садног материјала или шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину за наредну годину, разврстава у пољопривредно односно шумско земљиште. Одборник Јован Нешовић је предложио амандман на предлог одлуке о буџету за наредну годину који се односи на развој туризма и промоцију туристичке понуде којим услуге по уговору треба преименовати у услуге по уговору - развој концепта и промоције туристичког комплекса Краљевград. У обрзложењу се наглашава да је овај пројекат најављиван као мотор будућег привредног, посебно туристичког, развоја града а како је у протеклих неколико година мало шта урађено на реализацији предлагач сматра да би се на овај начин обезбедила материјалан средства за развој идејног концепта и неопходне промоције прве фазе великог пројекта. Из табора напредњака стиже амандман ко-

27

6.1.2019.

МАГАЗИН

28

са одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе која се остварују по основу изворних и уступљених прихода, трансфера, примања по основу задуживања и других прихода. Укупни приходи и примања од продаје нефинансијске имовине утврђени су у износу од 3.803.043.735 динара, а расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине 3.807.642.735 динара, што потврђује да је планиран буџетски дефицит од 4.599.000 динара, односно кориговани фискални дефицит у износу од четири милиона који се финансира из неутрошених средстава из претходних година умањених за издатке за отплату главнице дуга. У складу су са одредбама закона које се односе на недовољно планиране или непланиране расходе и издатке код буџетских корисника, који нису могли бити сагледани у тренутку доношења одлуке, предвиђено је да би тридесет шест милиона динара било довољно за текућу буџетску резерву. Уз потврду да значајани документ на најбољи начин представља слику

града у години за коју се доноси први човек краљевачких демократа Вукомир Митровић је, поредећи га са градовима сличне величине као што су Зрењанин, Чачак, Шабац и нешто мања Јагодина, покушао да покаже како има карактеристике политичког а не развојног. Серију оштрих критика буџета наставио је Мирољуб Баковић који креаторима замера начин улагања средстава у развој сеоског туризма уз примедбу да их користе запослени у систему локалне самоуправе, иако нема потврде повећаног прихода од боравишне таксе нити података о повећаном запошљавању у овој области. Да опозициони одборници умеју да похвале сведочи податак да је медијима намењено пет милиона више него претходних година, а замерка је упућена онима који врше расподелу уз савет да то учине часније и поштеније него приликом суфинансирања информисања у 2018. Да брани предлог буџета први се усудио шеф Одборничке групе Српског

покрета обнове Драгиша Радевић чије је иступање послужило као повод за серију оптужби за кривицу због пропасти највећих краљевачких предузећа. Пословично оштар у критици свих активности представника већине у Скупштини града одборник Локалног фронта Никола Аџић сматра да најзначајнијем документу недостају потребна објашњења ,а став поткрепљује податком да су слични документи у другим локалним самоуправама образложени на неколико стотина страница. Према фронтовцима креатори буџета настављају тренд одсуства реалности у планирању што потврђују нерални приходи од чак пола милијарде динара. На овакав закључак наводи уверење да су приходи од пореза на зараде прецењени за читавих четири стотине милиона динара. Замерке су упућене и на субвенције јавним прдузећима поготово што искуства из претходних година не показују да је улагање у ову област било ефикасно. Властима се замера што нису приказане обећане уштеде на јавној расвети, а

недостаје и план капиталних инвестиција. Да је Туристичка организација посебна политичка прћија најбоље сведочи податак да туризам назадује што потврђује податак да су приходи од боравишних такси све мањи. Ништа блажи у осуди одлуке о буџету није ни први човек Староседелаца Краљева и околине Иван Матовић који верује да би документу више одговарао назив Одлука о финансирању Српске напредне странке и њених сателита за наредну годину. То је по Матовићу сигуран знак да се приближавају избори а паре су намењене партијској војци применом добро уходаних метода. Уверење да су напредњаци дошли на власт захваљујући обећањима о борби против партијског запошљавања и корупције а да су сада синоним за те појаве темељи се на ставу да у врху власти никад није било толико криминала. Да су овакве расправе често прилика за удаљавање од теме сведочи подсећање да је међу напредњачким одборницима више од двадесет некадашњих чланова Г17

плус, па се сматра како могу да формирају и посебну одворничку групу. Брине податак да је, и поред истог броја запослених, ставка којом се дефинишу награде удвостручена, да се највише новца крије у услугама по уговору за шта је планирано сто шездесет милиона динара више него пре четири године. Староседеоци указују на податак да су у значајној мери повећана давања за специјализоване услуге и туризам што се сматра обавезом плаћања коалиционих партнера за редован долазак на седнице. Податак да се градња затвореног базена из године у годину сваки пут помера за следећу довољан је за податак да га неће бити ни у 2019. иако је то био један од значајних адута напредњака пред последње локалне изборе. Серију реплика, одговора на њих и указивање на кршење пословника покренуо је шеф одборничке групе напредњака Милош Милишић. У време кад се расправа захуктала до усијања укључио се и први човек Покрета Двери Драган Весовић потврдом да је

предлогом најважнијег документа за наредну годину до препознавања доведена суштина преваре, а оно што чине представници власти указује баш на то. Буџет је препознат као заједнички новчаник који пуне сви грађани Краљева, али га не троше заједно, а замерке су упућене све већем износу пореза на стамбене објкете који су из године у годину старији. Мало ведрине у пољуљану атмосферу због бројних реплика и одговора на њих унела је заменица шефа Одборничке групе „Александар Вучић Србија побеђује“, а после констатације је његовом заслугом остварен успех који се мери са шездесет одсто гласова подршке свих који су изашли на биралишта најгласнији су били одборници опозиције који су аплаудирали на сваки помен имена председника Српске напредне странке. Да је Базићева једини одборник који је за политичку пропаганду добио аплауз тврди Вукомир Митровић уз подсећање да Краљево, уз Ваљево, Ужице и Панчево, према подациме

29

6.1.2019.

МАГАЗИН

30

Агенције за заштиту животне средине спада у ред најзагађенијих градова у Србији. Податак да је градња ски лифта на Гочу оцењена као капитална инвестиција добар је повод да одборник Покрета Двери др Зоран Чворовић упита да ли је пре доношења одлуке о томе направљен елаборат развоја туризма на овој планини. Да јесте вероватно би мало дана са снегом, без уређаја за оснежавање, било довољан разлог да се одустане од овог улагања. Упозорења да не одступа од теме није могло да спречи одборника Двери у потврди става да су одређене ставке у буџету конципиране на начин „како мали Перица замишља развитак града“ у коме ни у 2019. години неће бити боље без обзира на сва обећања која долазе из табора власти. На критике није могао да не одговори Милош Милишић што је још један повод за серију реплика и одговора на њих. Заменик шефа одборничке групе Локални фронт Предраг Воштинић сматра да је у званичној документацији присутан низ лажи, а сем што нема пара нема ни идеја како зарадити седам стотина милиона динара, колико износи разлика између прихода и расхода. Да је буџет резултат обавеза према коалиционом споразуму потврђује уверење да у њему неће бити планиране зараде од 3,8 милијарди динара. Полусатна пауза у раду продужила се петнаестак минута кад је Иван Матовић указао на чињеницу да је у сали за седнице, поред осам одборника опозиције, само још пет који припадају владајућој већини што најбоље осликава озбиљност којом се власт односи према тако значајном документу. Одсуство градоначелника, његовог заменика, помоћника и чланова Градског већа повод је да одустане од бројних питања, пр-

венствено о парама уложеним у јавни превоз и одсуство подршке приватним предузетницима. Замерке су упућене директору „Пластметала“ и издвајању за сеоски туризам, понајвише због уверења да значајна средства из године у годину добијају исти људи. У исто време Хотел Термал је, каже Матовић, зарастао у коров а бригу о њему води стечајни управник коме је тај посао поверен и у „Аутотранспорту“. До краја расправе о буџету, која је потрајала до двадесетак минута пре шеснаест сати, скупштинском говорницом су суверено владали одборници опозиције уз повремене покушаје шефа одборничке групе напредњака да им се супростави својим аргументима. До краја седнице значајнија расправа је, током нешто више од једног сата, вођена само о предлогу Програма уређивања грађевинског земљишта за 2019. годину који је, током петнаестак минута обраћања, покушао да одбрани директор Јавног предузећа за уређивање грађевинсмог земљишта Александар Несторовић. Уз подсећање да је заменом живиних сијалица штедљивим на јавној расвети остварена уштеда од 43 милиона динара одборницима је потврђено да се настављају радови на градњи северне обилазнице око града. У току је припрема документације и решавање имовинско правних односа, траса обилазнице је морала да се промени због депоније, а значајније радове треба очекивати тек ако Влада Србије одговори позитивно на захтев за доделу средстава. Из Јавног предузећа „Путеви Србије“ нема позитивних сигнала, јер се траса не поклапа са очекиваном деоницом дела будућег аутопута, а из овог предузећа спремају нови одговор са додатним објашњењима од којих се очекује да утичу на доделу средстава.

Податак да је Градско веће прихватило амандман Снежане Јовановић на Програм уређивања грађевинског земљишта довољан је за констатацију да се о њему не расправља, али није изостала констатација одборника опозиције да јавна расвета не ради, или ради и кад јој време није. Ивану Матовићу смета што је за одржаавње три фонтане, које добар део године не раде, планиран утрошак од седамнаест милиона динара али и одлука највиших представника локалне самоуправе да се паркинг гради на туђем земљишту. Податак да је конверзија војног у цивилни аеродром на све дужем штапу повод је за подсећање да је почетак цивилног саобраћаја био добар аргумент при одлуци да се град задужи, али се одустало и од тог улагања. У ситуацији кад почетак рада није известан додатну забуну уносе министри и председник државе који ову могућност најављују за половину 2019. године. У време кад је требало да буде завршена тек је почела урбана регенерација дела насеља у Доситејевој улици што је повод за тврдњу да у обећања више не верују ни деца из млађих јаслених група. О нереалним обећањима сведочи кашњење радова на реконструкцији Трга српских ратника, а након што је за месец дана већ премашен предвиђен рок посебно иритира захтев извођача да буде продужен за нових 45 дана. Кашњење радова је прилика да Предраг Воштинић потврди како је Краљево једини град чији ће становници на централном тргу дочекати нову годину са мајсторима. За мање од четири сата до краја седнице експресно се прешло преко нешто мање од четрдесет тачака дневног реда, а одборници нису посветили превише пажње ни плановима јавних предузећа за 2019. годину. Т. Радовановић

31

Где смо били, шта смо радили у децембру

МАГАЗИН

6.1.2019.

УСПЕШАН ЗАВР РШ

32

- Захваљујући великом хуманисти и добротвору из Канаде Миломиру Главчићу, завршен је нови савремени вртић на Берановцу. - Градоначелник и заменик председника Скупштине града примили студенте Факултета за машинство и грађевинарство и ученике средњих школа са територије града Краљева како би одговорили на њихова питања у вези са функционисањем ових органа. - У циљу унапређења наставе, подстицања запошљавања стручних кадрова и подизања степена њихове запошљивости, компанија Leoni Wiring Systems Southeast д.о.о. потписала је са факултетом уговор којим је предвиђен програм стипендирања најбољих студената, стручна пракса, дани отворених врата и посете компанији у Србији, такмичења у студијама случаја, предавања и радионице.

ШЕТАК ГОДИНЕ

33

оследњи месец у години отпочео је најавом да у великој хали на простору Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ почиње расподела ђубрива пољопривредним произвођачима са територије града Краљева, а на основу Закључка Владе о бесповратној испоруци минералног ђубрива КАН 27% Н физичким лицима – носиоцима пољопривредног газдинства са територије двадесет седам јединица локалне самоуправе, за радове у засадима воћа за 2018. годину. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је граду Краљеву одобрило бесповратну испоруку ђубрива, a на основу расписаног јавног огласа и захтева који су поднели пољопривредни произвођачи. Захваљујући великом хуманисти и добротвору из Канаде Миломиру Главчићу, почасном грађанину Краљева који је граду донирао двеста хиљада евра за изградњу дечјег вртића, и уз средства које су издвојили локална самоуправа и Кабинет министра без портфеља задуженог за демографију и

МАГАЗИН

6.1.2019.

П

34

популациону политику, завршен је нови савремени вртић на Берановцу. У част донатора, вртић, који ће похађати више од сто деце из овог дела града, добио је назив „Миломир“ а црвена трака на улазу пресечена у четвртак, 6. децембра када Главчић прославља рођендан. Истог дана у фискултурној сали Медицинске школе организован је четврти пут узастопно Фестивал науке за ученике четвртог разреда средњих и осмог разреда основних школа. Фестивал је организован уз подршку Школске управе у Краљеву, Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу, Агрономског факултета у Чачку, Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву и Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу. У холу испред Свечане сале Градске управе града Краљева, у среду 12. децембра отворена је изложба ликовних радова ученика од првог до четвртог разреда основних школа са територије града на тему „Зима у мом граду“ реа-

лизована у оквиру активности Канцеларије за младе града Краљева. Град Краљево се и ове године укључио у „Недељу парламентаризма“, коју од 12. до 19. децембра организује Народна скупштина Републике Србије. Тим поводом су у петак 14. децембра, у сали 1 Градске управе у којој се одржавају седнице Скупштине града, градоначелник и заменик председника Скупштине града, са сарадницима, примили студенте Факултета за машинство и грађевинарство и ученике средњих школа са територије града Краљева. Намера је била да, у „Недељи парламентаризма“, младе суграђане упознају са радом локалног парламента и града Краљева и одговоре на бројна њихова питања у вези са функционисањем ових органа. Почетак наредне недеље обележио је скуп установа, органа и организација поводом дефинисања основних смерница за будућу међусекторску сарадњу у циљу грађења локалног модела алтернативне подршке малолетницима у сукобу са Законом.

основу ангажовања и преданости у припреми радова и организовању школског такмичења, лаптоп рачунаром са пројектором, а награде су уручили представници Министарства за европске интеграције, Делегације Европске уније у Србији и програма ЕУ ПРО. Организовањем конкурса, ЕУ ПРО је наставио дванаест година дугу традицију коју су у јужној и југозападној Србији успоставили европски развојни програми који су му претходили, ПРО, ЕУ ПРОГРЕС и Европски ПРОГРЕС, пружајући тако подршку креативном стваралаштву младих. Активности програма који доприноси равномернијем друштвено-економском развоју Србије, Европска унија подржава са укупно 25 милиона евра. Програм има за циљ да допринесе повећању конкурентности микро и малих предузећа, побољшању пословног окружења и унапређењу социјалне кохезије у 99 јединица локалне самоуправе , у два региона: Региону Шумадије и западне Србије и Региону јужне и источне Србије, а активности на терену спроводи

Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге. Приближавање Божића повод је да градоначелника Краљева упути честитку суграђанима који рођење Исуса Христа славе по Грегоријанском календару. - Поштовани суграђани, у своје и име својих сарадника, Вама који рођење господа Исуса Христа славите по Грегоријанском календару, честитам најрадоснији хришћански празник Божић, уз искрену жељу да га, са својим најдражима, проведете у миру, здрављу, љубави, благостању. Честитам Вам празник радости да, у духовном благостању, у љубави, заједништву и међусобном уважавању, допринесемо успешном и спокојном заједничком животу. Да вам овај празник мира и доброте донесе свако добро и Божју благодат - поручио је градоначелник. После три године паузе у уторак 25. децембра додељена су признања најуспешнијим спортистима, екипама, тренерима и спортским радницима, а

Фото: М. Радовановић

Намера је да се на овај начин, на локалном нивоу, делује у складу са савременим стандардима и допринесе организовању малолетничког правосуђа по мери детета. Додела награда ученицама и ученицима, победницима ликовног конкурса „Србија у ЕУ - Чиме ћемо обогатити Европску унију?“, као и промоција календара развојног програма ЕУ ПРО за 2019. годину, одржане је у уторак, 18. децембра у Културном центру „Рибница“. Ликовни конкурс на ову тему организован је током октобра и новембра прошле године са циљем да подстакне ученике и ученице средњих школа и гимназија из 99 градова и општина да препознају и на креативан начин представе оно чиме ће Србија са друштвеног, културног и привредног аспекта допринети Европској унији. Од укупно 231 рада пристиглих на конкурс жири је одабрао 12 најбољих који се налазе на странама календара. Аутори су награђени лаптоп и таблет рачунарима и мобилним телефонима а најбоља школа, одабрана на

35

6.1.2019.

МАГАЗИН

36

организатор је био Спортски савез Краљева. Дан касније, у организацији Одељења за послове цивилне заштите Градске управе града Краљева, свечано су додељена уверења повереницима цивилне заштите и припадницима јединице цивилне заштите опште намене. Будући машински инжењери памтиће двадесет седми дан децембра по пригодној свечаности на којој је потписан уговор о пословно техничкој сарадњи између компаније Леони и Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву Универзитета у Крагујевцу. У циљу унапређења наставе, подстицања запошљавања стручних кадрова и подизања степена њихове запошљивости, компанија Leoni Wiring Systems Southeast д.о.о. потписла је са факултетом уговор којим је предвиђен

програм стипендирања најбољих студената, стручна пракса, дани отворених врата и посете компанији у Србији, такмичења у студијама случаја, предавања и радионице. Повод је податак да Леони у Краљеву гради четврту фабрику у Србији која би до 2023. године, када буде производила пуним капацитетом, требало да запосли пет хиљада људи, а кадрови машинске струке биће један од најтраженијих образовних профила. Компанија Leoni Wiring Systems Southeast д.о.о. је део Леони групе, глобалног произвођача решења за пренос енергије и података у аутомобилској и другим индустријама. Потписивању уговора присуствовали су декан Факултета за машинство и грађевинарство проф. др Миле Савковић, генерални директор, Leoni Wiring Systems Southe-

ast д.о.о. Клеменс Сакс, комерцијални директор Данијела Ивковић и директорка људских ресурса Јелена Спасић. У петак 28. децембра на згради Основне школе „Ђура Јакшић“ у Богутовцу, откривена је спомен-плоча борцу Ненаду М. Грачанцу из овог места који је истог дана 1991. године, као припадник ЈНА, погинуо код Карловца. Откривању спомен-плоче присуствовали су чланови породице и родбина палог борца, званични представници локалне самоуправе, представници Удружења породица палих бораца, Удружења ратних војних инвалида града Краљева, Удружења учесника ратова 1991-1999, представници школе, мештани и други. Истог дана у сали два Градске управе одржана je конференција за новинаре на којој је најављено одржавање

четрдесет осме манифестације „Новогодишње атлетске трке Мрсаћ 2019“, заказане за 2. јануар наредне године. За учешће на конференцији најављени су члан Градског већа задужен за спорт Иван Бунарџић, председник спортског удружења „Новогодишње атлетске трке Мрсаћ 1971“ Милан Николић, члан Извршног одбора Удружења Верица Воштинић, председник Спортског савеза града Краљева Милош Симовић, председник Месне заједнице Мрсаћ Милорад Ратковић и Драгиша Остојић из Судијске атлетске организације Краљева. Који сат раније градоначелник и помоћник задужен за културне манифестације и сарадању са партнерским градовима примили су добитнике признања на недавно завршеној манифестацији „Сусрети села Србије“,

одржаној 22. децембра у Елемиру код Зрењанина у организацији Културнопросветне заједнице Србије. За свеукупне резултате у Сусретима села Србије за 2018. годину, у групи села која имају мање од хиљаду житеља, друго место је припало Чукојевцу, а оних која имају између хиљаду и две хиљаде становника исти успех остварила су Самаила. Тако се, са неколико појединачних признања, Краљево сврстава међу локалне самоуправе са најзначајнијим резултатима. Златна медаља је припала двадесетседмогодишњем пољопривреднику Вукашину Игњатовићу из Чукојевца у чијем је домаћинству две стотине музних крава, али и Милунки Коловић из Самаила, пољопривредници са више десетина уматичених аутохтоних свиња расе „моравка“. Истим признањем окитили

су се Ацо Томовић из Ласца, чије породично домаћинство краси више десетина уматичених оваца, и приватни предузетник из Самаила Мирослав Терзић, познат као донатор у свим активностима овог села. За свеукупни уметнички рад на пољу очувања и афирмације народне музике златна медаља је припала Новици Неговановићу из Адрана, а Раши Павловићу из Обрве за посебност извођења и трајне записе српске народне песме као део културне баштине. Помоћнику градоначелника Сретену Јовановићу златна медаља је припала за вишедеценијско учешће у организацији културних садржаја и изузетан допринос у развоју села, а др Нинославу Крпићу за допринос организацији манифестације током последњих четрдесет година. Т. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 6.1.2019.

39

Из Краљева подршка београдским протестима

МАГАЗИН

6.1.2019.

ГРАЂАНИ НОРМАЛНЕ ЗЕМЉЕ

40

- Улога опозиционих лидера у протестима да не сметају. - Уверење да су протести политички обојени резултат уверења да се политика све више бави онима чија је једина жеља да буду грађани нормалне земље и да се баве послом за који су се школовали. - Проширена листа захтева, уз пет минута на јавном сервису оставка министра унутрашњих послова и имена убица Оливера Ивановића. - За две три недеље сто хиљада људи на улици. - До нових правила за излазак на изборе мора да се обезбеде већи степен равноправности, а до тога би могао да доведе само довољан број оних који су спремни да изражавањем незадовољства на улицама изврше додатни притисак на власт. - Један глас не може да кошта десет евра, кило кајмака или кило брашна

Бранислав Трифуновић

41

42

МАГАЗИН 6.1.2019.

предвечерје четвртог окупљања Београђана, који сваке суботе протестним шетњама улицама града изражавају незадовољство животом и односом власти према њима, испред просторија Удружења Локални фронт подржала их је група Краљевчана који деле исте ставове. Подршка фронтоваца београдским протестима данима пре тога била је предмет расправе на друштвеним мрежама, како одобравањем тако и бројним питањима везаним за будућност таквог понашања. Иако је највећи број суграђана интересовала будућност протеста није мали број оних који су, пре првог окупљања незадовољних, изражавали сумњу у успех због чега упућују критике свима који дају легитимитет оваквом понашању. На најчешће постављано питање, ко уопште стоји иза београдских протеста, у Краљеву је покушао да одговори Бранислав Трифуновић који се изненада нашао међу онима који су подигли Београд на ноге. - Организатори су студенти, клинци који су учествовали у Протесту против диктатуре. Позвали су нас прво вече и ја сам ту остао, не као организатор него као човек кога су убацили у организацију. Нисам могао да одбијем, јер више немамо времена за одбијање. Имамо само једног непријатеља да би, кад тог човека скинемо, отворили Пандорину кутију са триста милијарди проблема. Да бисмо ушли кроз врата где има триста хиљада проблема морамо прво да померимо овог човека и булументу полусвета која нам виси над главом и која нам не да да се бавимо својим животом, да ја будем глумац а да ви будете студенти, професори, шта год већ радите у животу. То је основна ствар. Ја више не гледам ко шета, из које је странке, да ли је десно, да ли је лево а мислим да људе више не занима ко стоји, ко седи, ко шета, ко неће да шета. Ми из суботе у суботу растемо дупло и надам се да ћемо прескочити фамозну цифру од педесет хиљада људи, која већ нешто значи потврдио је Трифуновић уз подсећање на улогу опозиционих лидера у протестима, да не сметају. Организаторима протеста, учесницима и свима који их подржавају већ од првог дана засметало је извештавање, посебно процене о броју оних који су изашли на улице. Процене да је број премашио четрдесет хиљада у знат-

У

ној је несразмери са оценом власти да их је било десет пута мање, што оправдано доводи у сумњу методологију по којој се врши пребројавање. Различите процене у електронским медијима са националном покривеношћу код оних који подржавају протесте појачавају сумњу у квалификованост представника државних органа, пре свега министра унутрашњих послова и егзактне математике каквом је оценио свој приступ овом проблему. Трифуновић подсећа на присуство озбиљне масе незадовољних, а посебно радује спремност да остану на улицама. Добра потврда је побуна великог броја њих након најаве о могућности да се направи пауза због новогодишњих и божићних празника. Организатори потврђују задовољство звог учешћа студената за које се веровало да већ губе интерес за бављење политиком а протести, каже Трифуновић, јесу политички обојени понајвише због уверења да се политика све више бави онима чија је једина жеља да буду грађани нормалне земље и да се баве послом за који су се школовали. Сем дилема око броја учесника, и бројних коментара на ову тему, у јавности је присутно уверење да, бар првих недеља, није било довољно јасно дефинисаних захтева. - Ми смо тражили да се појавимо на јавном сервису, који сви уредно плаћате, да нам дају пет минута да би објаснили о чему се ради. Нови захтев је да тражимо смену др Стефановића, рачунџије и корисника жардињера и улица, и да се открију убице Оливера Ивановића. То је оно што све нас тишти и мучи као људе који су на улици. Оно што ће нас сигурно занимати то ће бити пребијање Борка Стефановића због кога је све почело и стварни налогодавци паљења куће Милана Јовановића. Нећемо пристати на то да паљење куће кошта педесет хиљада динара, јер мислим да је то противно здравом разуму. Они сваки дан нуде захтеве, понуде нам нешто против чега ћемо се борити. Њихово је да нас спинују, а наше да будемо ту и да растемо. Сад не морамо да имамо много више конкретних захтева, јер ћемо се расплинути. Битно је да постојимо и правимо критичну масу, па и вас позивамо да шетате јер свака врста таквог притиска од њих чини кукавице, пошто они и јесу кукавице - каже Трифуновић. Да фронтовци немају превише респекта према локалним властима потврђују наступи

43

44

МАГАЗИН 6.1.2019.

њихових одборника у Скупштини града, а прво протестно окупљање потврђује став да бахатост заснивају на несразмерно великој подршци из Београда иако у граду не уживају богзна какав углед. Отуда уверење да без београдске енергије, пре свега метеријалне, не би могли било шта да ураде, понајмање да остваре значајнији резултат на изборима. У таквим околностима поставља се оправдано питање колико уопште има смисла организовати локалне изборе. - Мислим да има, јер морају да крпе много више рупа, а кад схвате да то није само Београд истина мора да исплива. Ми то не можемо, иако нас има више од четрдедсет хиљада, зато што не можемо да допремо до људи у малим градовима. Кад људи у малим градовима виде да неко шета бар ће се запитати зашто то ради, па ћете онда објаснити том комшији и том човеку, јер морамо да их ударамо са свих страна да би се изборили да живимо нормалан живот. Од протеста не очекујем ништа сем да расте. Сви смо позитивни и не смемо да одустнемо, јер нам се чини да је ово последња прилика, а ако сада изгубимо та крила нико нас неће саставити. Дуго смо били инертни и борили се на твитеру и фејсбуку. Та палац револуција ме ужасава, па ми се чини да смо решени да изгурамо до краја. И ако ништа не буде, мислим да су схватили да више не могу да нас зезају на тај начин, и толико, па ћемо видети докле ће то да иде. Њима смета сваки глас који је неко изговорио против њих и мисле да неко може да нас уплаши. Мислим да је тренутак када више не могу да нас уплаше, а надам се да за две три недеље буде сто хиљада људи на улици - каже Трифуновић. У ситуацији кад се сваки притисак ове врсте сматра жељом да се издејствују ванредни избори ни међу опозиционим првацима нема превише сагласнсти око тога да ли изаћи у условима који се сматрају крајње неравноправним. Повод више су дешавања у неколико локалних самоуправа, посебно у Лучанима где је у данима који

су претходили локалним избора било видљиво појачано присуство аутомобила са стране што је у редовима оних који се противе политици владајуће већине оцењено као посебна врста притиска на бираче. Због тога је све чвршће уверење да у таквим условима не треба излазити на изборе а да би до нових правила од којих се очекује да обезбеде већи степен равноправности, могао да доведе само довољан број оних који су спремни да изражавањем незадовољства на улицама изврше додатни притисак на власт. - Под овим правилима се више очигледно не излази на изборе, а то су почели да схватају и људи из опозиције који се стално боре за неку фотељицу и платицу. Свако ко под овим условима изађе на изборе за мене није опозиција. Многи од њих и даље нису опозиција, али имају доста времена да докажу свима нама који нисмо чланови странака да се боре за наше интересе - каже Трифуновић. Уверење да атријум испред просторија Локалног фронта у Омладинској улици представља тек парче слободне територије води ка ставу да и улице треба вратити њиховим власницима, пре свега онима који су се окупили да то траже. Као и много пута у сличним ситуацијама организатори протеста шаљу довољно разумљиву поруку да нема повратка назад. Повод је уверење да ни Краљевчани, као ни многи други становници Србије, немају резервни град, државу, улице, пријатеље ни родбину, а то је довољан разлог да наставе даље, првенствено због интереса суграђана. Информације из прве руке потврђују да је на првом протестном окупљању у Београду било видљиво присуство припадника средње класе којој се, како је време одмицало, придруживало све више младих и студената. Организатори протеста овакаво стање тумаче способношћу да убеде велики број суграђана у исправност поступака и потребу да се чује глас свих који су превише чекали да се деси нешто позитивно. Податак да међу

незадовољнима има припадника свих структура, како образовних тако и старосних, указује на значајно присуство пензионера али и познатих особа из јавног живота који се придружују суграђанима. - Имамо захтеве које смо поменули, то је оно на чему ћемо настојати да истрајемо, али је питање колико ће они моћи да одговоре на те захтеве. Наше је да их постављамо и да се боримо за њих колико будемо могли, а мислим да ћемо са овом акумулацијом енергије успети свашта да урадимо. Захтеви су преточени у јавне позиве и јавна писма, а то смо показали са РТС. Председник је после првог протеста рекао да неће испунити ниједан захтев ни ако нас је пет милиона, а сад одједном хоће да разговара. Годинама није хтео да разговара са нама јер смо издајници, олоши, наркомани, а један председник тако не разговара са грађанима. Зато смо рекли нека дође међу своје издајнике, олоше и наркомане и нека разговара са њима. Улице су наше и никога лично не зовемо, па се надам да ће доћи свако ко има потребу да дође. Вучић је у четвртак отворио дневник и само петнаест минута био у програму, а чим се полиција бави сликама са протеста и рачуна то их очигледно боли и говори колико су уплашени. Очигледно се плаше, јер нису рачунали на толику количину људи после свега што се десило, тако да верујем да ће притисак и тај број људи расти и бити довољно да нешто преокренемо. Људи морају да се боре за своја права, а нама су тренутно укинута основна људска права и због тога је народ на улици. Они и даље мисле да их је мало. Ако се скупи и хиљаду то је довољно за мали град да се чује како се нешто дешава, а да се сваком ко мисли другачије објасни о чему се ради, да један глас не може да кошта десет евра, кило кајмака или кило брашна - каже Трифуновић уз потврду подршке из Београда свима који у својим срединама покажу довољно храбрости да незадовољство покажу и на овај начин. Т. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 6.1.2019.

47

Тема о којој се предуго ћутало

КОРЕНИ МР

МАГАЗИН

6.1.2019.

- Лошији део хрватског друштва сматрао се кривим због почињених злодела, а Срби јер су их заслужили због великодиктаторске политике и експлоатације Хрвата између два рата. - Теорија која је до свести у Србији стигла са закашњењем присутна је од деветнаестог века, а потврђује да их треба уклонити физички, премеравањем или исељавањем. - Иза геноцида стоји идеја о стварању велике, етнички чисте и, колико је год могуће више, римокатоличке хрватске државе. - Хрвати би, када ни од кога неби зависили, за неколико сати решили српско питање. - У коренима хрватског геноцида стоји мржња, дефинитивно уобличена у оквирима Хабзбуршке монархије, као израз политике чији је циљ стварање велике хрватске државе

48

ЖЊЕ И ЗЛА

49

икада није било лако у локалну средину, без довољно јаког разлога, довести једног академика, посебно не икону српске историографије каквим се сматра проф. др Василије Крестић. Он је, по сопственом признању, за долазак на представљање четворотомне едиције „Краљево у Великом рату“ нашао чак три. Први је уверење да је аутор Раде Вукосављевић сам обавио огроман посао за који је у историографији најчешће ангажовано више аутора, још чешће специјализовани институти. Академик другим оцењује податак да је годинама уназад на челу друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у двадесетом веку, а трећи да је последњих тридесет седам година, поред професорског посла, и директор Архива Српске академије наука и уметности. Како је издавач значајне публикације краљевачки Историјски архив колегијална и професионална одговорност је разлог за учешће на скупу уз признање установи која је, уз подршку града, стала иза четири значајне књиге. Боравак у Краљеву прилика је за покушај да се објасне корени мржње и геноцида, начин како настају и ко их

МАГАЗИН

6.1.2019.

Н

50

ствара, како се и зашто тако брутално спроводе. Повод за то је потврда о злочинима које су током Првог светског рата на територији Србије починиле јединице аустроугарске војске, посебно од 28. јула до 24. августа 1914. године и касније током 1915, од стране хрватског Тринаестог корпуса формираног на подручју Осијека, Бјеловара, Загреба и Карловца. Иако сложена и врло обимна тема, која до данашњих дана није изгубила на актуелности, захтева да јој се посвети много више времена, никад јој ни историографски ни научно није посвећена пажња коју заслужује. Др Крестић указује на чињеницу да је у време једнопартијског комунистичког система та тема приказивана и решавана по шаблону по којим би кривица била подељена на две супростављене стране. Лошији део хрватског друштва сматрао се кривим због почињених злодела, а Срби јер су их заслужили због великодиктаторске политике и експлоатације Хрвата између два рата. - То је била шема коју је поставила Комунистичка партија и онај ко је хтео да је изучава на озбиљан, научно итраживачки, начин искакао је и био проглашен за националисту, шовинисту, за

творца теорије геноцидности хрватског народа и слично. Ја сам то и сам доживео, јер сам закукурикао и пре него што је време то дозвољавало. Негде 1986. године написао сам доста опширан текст и објавио га у два броја Српских књижевних новина, а назвао га „О генези геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској“. Поставио сам основне тезе о томе где су корени, зашто мржња, како она настаје, ко је ствара, и тада доживео стравичне нападе па ћете често наићи на мање обавештене људе који ме приказују као националисту, можда чак и шовинисту - каже др Крестић уз потврду да је и Фрањо Туђман писао о њему као творцу теорије геноцидности хрватског народа. Маколико да га је као историчара у дугом периоду прогањало ово питање исто толико није било одговора на њега све док се, са годинама, није повећавала количина информација потребна да се на озбиљан начин суочи са истином. Она лежи у констатацији да Хрватска, у односу на геополитички положај, није нимало срећно скројена. Она се све до 1918. године простирала од Земуна на истока према Славонском Броду, Сиску, За-

гребу и Ријеци, па низ јадранску обалу до Дубровника. Тако издужена и уска држава, која нема стратешку ширину, по многим хрватским геополитичарима и политичарима, није имала довољно услова за развитак јер нема ни једног већег града који је више од шездесет километара удаљен од државне границе. У складу са обликом земље није неуобичајено да се у историографији помиње као млад месец, ракречена кобасица, банана, хлеб без средине, чак и переца која нема будућност нити услова за озбиљнији развитак. За то јој је неопходна дубина која се може попунити једино територијом Босне и Херцеговине, то значи освајањем које прати насиље чему су се на овим просторима по правилу супростављали Срби. Теорија која је до свести у Србији стигла са закашњењем присутна је од деветнаестог века, а потврђује да их треба уклонити физички, премеравањем или исељавањем. Др Крестић подсећа да у темељима геноцидне политике лежи хрватско државно право уз чију помоћ треба остварити историјско право које може да се простире чак до времена угарских краљева са којима су Хрвати жи-

вели у заједници. - Ако су угарски краљеви, рецимо Матија Корвин, владали Босном и Херцеговином па читавом Хрватском, онда по основу тог историјског права и Хрватска има право да се домогне Босне и Херцеговине. Дакле, иза геноцида стоји идеја о стварању велике, етнички чисте и, колико је год могуће више, римокатоличке хрватске државе. И због тога је и у основама геноцида врло инволвирана римокатоличка црква Хрватске и Ватикана. Што су Хрвати више нападали Србе, и пришивали им великосрпске тенденције од Илије Гарашанина и Начертаније до Меморандума, толико су од револуције 1948. до наших дана радили на стварању велике, етнички чисте, и колико је год могуће више римокатоличке Хрватске. Познати хрватски политичар Еуген Кватерник један од твораца Странке права чији је најбољи садруг и истомишљеник Анте Старчевић који се налази у темељима хрватске геноцидне идеологије и геноцидне политике, написао је јуна 1869. године писмо пријатељу политичару из Далмације, вођи далматинских Хрвата дон Миховилу Павлиновићу. Кватерник није био за-

довољан како се у Далмацији развијају српско хрватски односи, и колико су толерантнији према Србима него што су, ексклузивно антисрпски опредељени Хрвати, у такозваној Банској Хрватској. Онда је казао „Накот вере православне треба уништити и ви у Далмацији треба да следите нас, да видите како смо ми притисли тај накот и како нестају“. Дакле, корен геноцида видите већ 1869. године и таквих примера, ескплицитних изјава о томе да се хрватско питање може решити геноцидом - каже др Крестић. У време Анексионе кризе 1908. године познати хрватски политичар, једно време министар богословља и наставе и врло образован и способан свеучилишни професор, Исидор Кршљанин је у својим записима подсећао на време када је владало уверење да све Србе ваља секиром тући. Разлог је што имају српску идеју и српску идеологију, а треба им се наметнути хрватска. Познат је случај хрватског бана Павао Рауха који је у разговорима са царем Фрањом Јосифом отворено потврдио намеру да покоље осамсто хиљада Срба, као и Јерка Павелића усред Сабора да би Хрвати, када ни од кога не би зависили, за не-

51

6.1.2019.

МАГАЗИН

52

колико сати решили српско питање. Колико је дубина мржња због жеље да се оствари велика Хрватска била усађена још у деветнаестом веку сведочи пример историчара, доктора Стева Гавранића, који је у уџбенику историје из 1895. године написао да би, кад не би зависили од аустријске државе, најстрашнији рат избио би између Хрвата и Срба. Таква мржња се шири и даље, а бројни примери сведоче о жељи да се Срби покољу и униште. Кад је 1848. године избила револуција и у Дубровнику план је био да се изведе покољ српског становништва о чему сведочи локални свештеник који на то указује владики Јеротеју Лукиновићу. Кад су за то чули Срби са подручја Херцеговине и Котора поручили су Дубровчанима да ће доћи њих десет хиљада како би их спречили да изврше намеру. Мржња се ширила на више начина, а да би Срби нестали ускраћивано им је право на име и писмо, Српска православна црква је називана грчком несједињеном црквом а где год је могло избегавано је српско име. Кад је на Хрватском сабору постављено питање назива службеног језика, да ли да се назове хрватски, хрватско-српски, славеначко далматински, народни, матерњи или другачије, упркос захтевима Срба да се назове хрватско-српски, донета је одлука да се зове југословенски. - Побегли су од помињања српског имена, јер га нису хтели ни по коју цену. Када је 1864. године одржана прва Хрватско - славонско - далматинска изложба објављен је велики каталог у коме је наведено како у Хрватској има највише Хрвата, па Немаца, Мађара и Цигана, а само Срба нема. Зашто, па не признају Србе. Они све време, током деветнаестог века до наших дана, желе да претворе Србе у православне Хрвате. Милом или силом, или ћете нам се покорити или ћете се уклонити. Због тога настаје велики проблем између Срба и Хрвата. Долази до великих сукоба, јер су Срби много раније од Хрвата постали национално свесни. Хрвати нису национално свесни све до усташког покрета кад су се геноци-

дом дефинитивно оформили као нација. Управо на тој основи читав деветнаести и двадесети век састоје се у непрестаној борби и жељи да се Србима ускрати право на српство, да немају могућности да оснивају своје институције, него да се подреде хрватству и да заједно са Хрватима граде етнички чисту Хрватску. И шта се догађа? Две опозиционе странке, Странка права и странка Јосипа Јурија Штросмајера, такозвана Народна странка, спроводе антисрпску политику. Велика је заблуда нас Срба, и српске историографије, што још увек слави Јосипа Јурија Штросмајера као Југословена. Написао сам посебну монографију где сам објаснио да Штросмајер уопште није био Југословен, не само Хрват него великохрват. Управо Штросмајер, који је био један од кључних политичара Хрватске током деветнаестог века, стоји на истим позицијама према државном праву на којима стоје Анте Старчевић и Еуген Кватерник. Може ли ту бити говора о југословенству ако гања српско име, ако не признаје Србе у Хрватској, ако их третира као православне Хрвате - пита др Крестић. Мржња стварана током више деценија, и негована са многих страна, довела је да су већ пред крај деветнаестог и почетком двадесетог века вршене пробе како ће се остварити геноцид. Једна од првих таквих манифестација десила се 1895. када је Загреб посетио цар Фрањо Јосиф а на православној цркви, Српској банци и згради Друштва Привредник подигнута српска застава. „Влашка крпа“ је изазвала озлојеђене франковце због чега је дошло до великих антисрпских демонстрација. Мржња је потврђена и четири године касније кад је песник Јован Јовановић Змај, као истински велики интегрални Југословен, намеравао да покрене лист под називом „Југославија“ и за то потражи помоћ од пребогатог, и по ондашњем мишљењу великог Југословена, Штросмајера. Потврда да за то не може очекивати ни форинту подгрева сумњу у југословенство и појачава уверење да је великохрват који

није спреман да се одрекне било чега хрватског, али није пропуштао прилику да тражи од Срба да се одрекну националног и верског идентитета. Др Крестић подсећа да у коренима хрватског геноцида стоји мржња, дефинитивно уобличена у оквирима Хабзбуршке монархије, као израз политике чији је циљ стварање велике хрватске државе. - Нема у хрватској политици ниједног озбиљнијег политичара који не заснива своју политику на темељу хрватског државног права. А они који се позивају на хрватско државно право не могу да буду Југословени, и нису били Југословени. Та политика уродила је погубним сломом, а оно што смо доживели у Подрињу, Посавини и читавој Србији, а поготово оно што се десило у Хрватској, резултат је огромне систематски и дуго неговане мржње недовољно препознате од многих Срба, поготово нас из Шумадије. Пречански Срби су осећали сву опасност тога, а занимљиво је да сви који су неговали Штросмајера као Југословена нису га следили, него су устајали против њега. Прозрели су његову римокатоличку политику, ту тежњу за унијаћењем, јер у интимној преписци са неким својим претпостављеним Србе није ни називао Србима, него шизматицима, бизантинцима, невјерницима ... Ако смо њега успели да негујемо као Југословена, и на универзитету славимо и изједначавамо са Његошем, Доситејем и Вуком Караџићем, да га често крајње несмотрено поредимо чак са нашим Светим Савом, онда је и у нама грех што то нисмо на време разобличили, што то није учинила наша историографија, него је била подређена идеологији стварања југословенске државе - каже др Крестић уз потврду да је велика идеја могла бити перспективна и плодотворна, али не са актерима које је имала Србија. Грех њене интелигенције огледа се у томе што није на време прозрела ту и такву политику. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Проф. др Василије Крестић

53

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (44)

ОПЕРАЦИЈЕ 2. Н

МАГАЗИН

6.1.2019.

Задатак Ужичког одреда био је да са свим трупама које затекне између Краљева и Чачка најенергичније крене у сусрет непријатељу, који се креће од Чачка и села Марковице, да га протера на леву обалу Западне Мораве или, у крајњем случају, спречи даље надирање. У току ноћи између 2. и 3. новембра непријатељ је покушао напад на Дунавску дивизију другог позива, али је био одбијен, а према исказу заробљеника рокирао се од Тавника ка Тавничкој планини. - Са напуштањем Ужица и груписањем Ужичког одреда према Чачку, кога је непријатељ такође заузео, престала је могућност да делови Ужичког одреда обезбеђују правац Ужице – Кокин Брод – Нова Варош

54

ОВЕМБРА 1915.

55

6.1.2019.

МАГАЗИН

56

Дејство одреда генерала Сорсића

Дејство 62. пешадијске дивизије

Трупе одреда генерала Сорсића 2. новембра су достигле маршевске циљеве према диспозицији од претходног дана па им је наређено да и следећег остану на заузетим просторима. Цео дан је требало употребити за поправку војничке обуће и искористити време за извиђање. Одред пуковника Хаузера имао је посебан задатак да на терену успостави везу са јединицама 62. пешадијске дивизије, чија је команда јавила телефоном да на Шаргану нема противничких снага. Заповест коју је добио око 22,00 изменила је намеру генерала Сорсића коме је, у духу директиве команде армијске групе Макензен, команда 3. армије наредила: „Одред генерала Сорсића прикупљати ка Пожези, са 62. пешадијском дивизијом тражити везу само са једним батаљоном. Три бригаде 19. корпуса воде борбу код Чачка, једна бригада југоистично од Чачка.“ По пријему ове заповести, генерал Сорсић је за 3. новембар наредио само приправност трупа како би оне у 06,30 наредног дана могле да крену даље.

Током 2. новембра Црногорци су продужили напад на положаје 62. дивизије, а два напада извршена су у јутро између 6,00 и 9,00 на одсеке села Дринско и Суха гора који су заустављени са великим губицима на црногорској страни. У даљем току дана, на целој линији фронта, вођена је углавном само артиљеријска борба у којој су аустроугарске батерије биле надмоћније. Пешадија 62. дивизије почела је да се опоравља чим је, помоћу понтонског моста преко реке Дрине, успостављен саобраћај што је омогућичо да се трупе редовно снабдевају са издшном храном. У току 2. новембра преко Дрине код Вишеграда пребачен је и последњи батаљон 62. дивизије, који је ту стигао са Сребреничког одсека.

Операције 11. немачке армије На фронту западно од Велике Мораве трупе 3. армијског корпуса нападале су линију српских главних положаја Кукова липа – Жежељ – Ли-

син лаз – Дрењак, поподне истог дана заузет је Жежељ. Трупе 4. резервног корпуса нападале су главни српски положај на десној обали реке Осанице, а на крајњем левом крилу заузете су Ковиљача и Парложиште. На фронту источно од Велике Мораве трупе 10. резервног корпуса продужиле су наступање ка главним српским положајима на линији Мали Поповић – Дубрава – Битлиште – Пландиште – Пасуљиште и успеле да заузму предње линије тих положаја, да би увече отпочеле напад на делове главног положаја српских трупа.

Операције бугарске војске Трупе 1. бугарске армије су 2. новембра, после упорних борби током дана, пред вече су успеле да заузму Бољевац, а 2. армија потиснула српске трупе око око овог мест на запад до линије између села Врбен и Добростин. Код Качаника је стање је било без промене, па је Качанички теснац и овог дана остао затворен за пролаз српске војске. Бугарске снаге су, упућивањем два батаљона са два топа, појачавале притисак у правцу ка Тетову, а ломандант 2. армије издао је диспозицију да се 4. новембра предузме енергично наступање ка Приштини и да се

заузме град. За тај дан било наређено да се заузме Тетово, слабије српске снаге одбаце на запад и продужи активно извиђање у правцу Призрена и Кичева.

Операције Српске војске Операције 1. армије Командант Дунавског коњичког дивизиона јавио је у 08,30 часова да је укупна непријатељска снага, која наступа правцем Вујан – Вујешница, око три пешадијска батаљона. У 15,30 поново је јавио да се непријатељски пук са два ескадрона коњице и брдском артиљеријом развија према фронту село Тавник – село Катрга. У току 2. новембра вођене су борбе на свима правцима пред фронтом 1. армије.

Операције Дринске дивизије другог позива Непријатељ је јаче нападао у правцу села Грабовица долином Брњичке реке, а слабије на правцу Липничке главе. На том правцу дејствује 204. и 205. немачки ландштурмски пук, а на правцу између села Грошница и Драго-

браћа аустријске трупе. Због повлачења трупа Одбране Београда са својих положаја и Дринска дивизија другог позива је принуђена да се у току ноћи између 2. и 3. новембра повуче на нове на положаје Џиновско гробље – Главица – Масно поље – Вербета – Кречане – Велики врх, са предњим деловима код села Балосаве.

Операције Дунавске дивизије другог позива Ова дивизија до подне није ступала борбу са непријатељским снагама, а Соколска бригада се повукла на нове положаје код села Катрга. Непријатељ је поподне са око два батаљона и две батерије напао фронт ове дивизије на линији између Тавника и Катрге и дошао на 500 метара од српских положаја. Трупе под командом команданта Дунавске дивизије другог позива током дана држе положаје Осоје – Ракљаста – Каменита – Тамничка планина са наслоном левог крила дивизије на реку Западну Мораву. Пред српским фронтом, на правцу од села Тавника, налазио се један непријатељски пук јачине три батаљона,

а бивачне ватре непријатељских трупа запажене су на Бумбаревом брду, Голом брду и Книћу. Седми пешадијски пук првог позива, из састава Дунавске дивизије другог позива, упућен ка Чачку потиснуо је у току дана непријатељске делове на десној обали Западне Мораве и предњим деловима избио на Бановину, а главнином на Каменити пут, чиме је привремено отклонио опасност од брзог продора аустроугарских снага на правцу Чачак – Краљево.

Операције Ужичког одреда Пошто су се сви делови Ужичког одреда, који су са трупама Соколске бригаде штитили правце од Маљена и Сувобора, пребацили на десну обалу Западне Мораве Ужички одред се груписао на северним огранцима планине Јелице према Чачку и на Марковачким положајима. На овим положајима сачињавао лево крило целокупне српске војске и зато имао задатак да га безусловно држи све док се српске трупе не пребаце на десну обалу Западне Мораве и осигурају кретање долином Ибра и планинским гребенима с једне и друге стране реке. Командант 1. армије је наредио ко-

57

МАГАЗИН

6.1.2019.

манданту Дунавске дивизије другог позива да 7. пешадијски пук првог позива са два брзометна топа, преко Милочајског моста, упути у село Слатину и да се стави под команду команданта Ужичког одреда али је, због проблема са везом, командант Ужичког одреда примио наређење тек 2. новембра у 4,50. Непријатељски снаге, које су биле пребачене код Чачка на десну обалу Западне Мораве, предузеле су рано ујутро око 07,00 часова напад на фронту од села Бељине до села Виљуше и даље до Трнавске механе. У то време 4. пешадијски пук трећег позива је, са једним батаљоном, држао линију положаја кота 466 – Чукара кота 451 са два брдска топа на Чукару, једним батаљоном на Јанковини и два батаљона и четири брдска Дебанжова топа на Бјелом брду. Други прекобројни пешадијски пук трећег позива са једним батаљоном од три чете био је на линији: део села Јежевице – положај Зовљак, једна чета код села Виљуше за везу са 4. пуком трећег позива,

58

шест чета и два митраљеза били су у резерви на Буђевачкој Зелици, а један батаљон овог пука упуђен је на положаје код Ивањице. Доњовасојевићка бригада била је на Марковичким положајима, а један батаљон ове бригаде ангажован на правцу село Паковраћа – Чачак. Ескадрон Дринске дивизијске коњице трећег позива је код Слатине извиђао и осигуравао долину Западне Мораве, док је једно коњичко одељење ангажовано на правцу Ариље – Ивањица, а позицијска батерија пласирана на положају у близини друма западно од села Слатине. Постојала је реална опасност да аустроугарске снаге ,дејством преко села Паковраћа, раздвоје Доњовасојевићку бригаду од 4. пешадијског и 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива и тако онемогуће груписање Ужичког одреда на правцу Бело брдо – Буђевачка Зелица – Црна стена и даље ка Вису на коти 836. Због тога је Доњовасојевићска бригада, од команданта Ужичког одреда, добила наређење да

се осигура према Пожеги и држи тесну везу са 4. пешадијским пуком трећег позива од Стражевице (кота 610) преко Борове косе и Лаза на коту 654 и Јанковину (кота733), те да упорно задржава непријатеља, а за случај потребе повлачења да се држи правца преко гребена планине Јелице на Црну стену (кота 968), где би се Ужички одред преко Виса (кота 835 ) и села Жаочани (кота 460) груписао за јачи отпор. Командант 7. пешадијског пука првог позива је, у долини Западне Мораве, од команданта Ужичког одреда добио наређење да енергично потпомаже акцију, дејствујући преко североисточних падина планине Јелице од села Слатине ка Чачку, и да једну чету преко села Жаочана упути на Вис (кота 835) и даље гребеном Јелице ради доласка у везу са нашим трупама. Непријатељ је у 07,00 у више колона предузео наступање из Чачка због чега је командант Ужичког одреда стекао утисак да непријатељ, који се пребацио на јужну обалу Западне Мораве, представља малу снагу па наређује да се

његови делови униште контранападом. Трупе Ужичког одреда развиле су се за борбу и напад је отпочео око 14,00 а непријатељске колоне су потиснуте на последње окомке Придворичке, Јездинске, Кулиновачке и Лепеничке косе. После 15,00 непријатељу непрестано стижу појачања а надмоћнија артиљерија укључује се у борбу и дејствује топовима већег калибра па напредовање Ужичког одреда заустављено је са наступањем ноћи. Јачина непријатеља у овој борби ценила се на пет батаљона и четрнаест топова 10. брдске бригадае. У току ноћи српске трупе су се утврђивале на заузетим положајима, а покушаји непријатеља да поврати неке од изгубљених положаја нису успели. Командант 1. армије није имао везу са командантом Ужичког одреда, а како је ситуацију код овог одреда сматрао за врло критичну наредио је да дужност команданта свих трупа, које су се налазиле на десној обали реке Западне Мораве између Краљева и Чачка, прими командант 7. пешадијског

пука првог позива. Његов задатак био је да са свим трупама које затекне између Краљева и Чачка најенергичније крене у сусрет непријатељу, који се креће од Чачка и села Марковице, да га протера на леву обалу Западне Мораве или, у крајњем случају, спречи даље надирање. Ако у току дејства наиђе на команданта Ужичког одреда да се све прикупљене трупе ставе под једну команду са истим задатком. Командант 7. пешадијског пука првог позива је, по пријему овог наређења, преузео команду и водио борбу са аустроугарским снагама, а командант Ужичког одреда му је упутио наређење са задатком шта да ради. У току 2. новембра предњи непријатељски делови су потиснути са положаја Каменити пут ка Бановини, предњи делови 7. пешадијског пука првог позива избили су на Бановину, а главнина на Камени пут. У току ноћи између 2. и 3. новембра непријатељ је покушао напад на Дунавску дивизију другог позива, али је био одбијен, а према исказу заробљеника рокирао се од Тавника ка Тавничкој

планини. Дринска дивизија другог позива повукла се у току ноћи на нове положаје Џиновско гробље – Главица – Масно поље – Врбета – Кечане – Велики врх. Командант 1. армије је 2. новембра команданту црногорске Санџачке војске следеће доставио обавештење: „Са напуштањем Ужица и груписањем Ужичког одреда према Чачку, кога је непријатељ такође заузео, престала је могућност да делови Ужичког одреда обезбеђују правац Ужице – Кокин Брод – Нова Варош, стога молим да овај правац осматра један батаљон Косовског одреда на десном крилу ваших трупа.“ Командант црногорске Санџачке војске јавља 2. новембра: „Борба на фронту Косовског одреда, која је отпочела још прекјуче, траје непрестано, дању и ноћу, а и сад се води са највећом жестином. Изгледа, да наши још држе положаје Вихру – Паштано брдо – Врановину – Варду брдо. Лим је непролазан. За сада на фронту реке Дрине нема ничега значајног.“ Р. Вукосављевић

59

6.1.2019.

МАГАЗИН

60

Др Славица Сочанац

Знамените Краљевчанке: Др Славица Сочанац (1)

ЗБОГ ДЕЦЕ НА СТУДИЈЕ МЕДИЦИНЕ

- Матурски радови у краљевачкој гимназији увек су били озбиљни, а пре него што су откуцани у три примерка и укоричени прошли су кроз дуг период консултација. - Матура је представљала превелики стрес и за одличне ђаке, а о строгим критеријумима који су карактерисали гимназију најбоље сведочи податак да у генерацији није било више од два вуковца. - Једини начин да се до заснивања радног односа одржи приснија веза са професијом био је волонтирање или рад у просвети, по правилу Медицинској школи. - Први прави посао у сеоској амбуланти. -До пацијената пешачењем од по неколико километара

61

62

МАГАЗИН 6.1.2019.

време кад је прошле године, поводом Међународног дана жена, градоначелник Краљева одлучио да прими суграђанке које су се, радом у областима којима се баве, истакле у граду и привукле пажњу шире јавности није било дилеме да међу њима буде и специјалиста педијатрије др Славица Сочанац. Љубав према овој грани медицине интензивирана је током средњошколског периода кад је постала идеја водиља при избору будућег занимања а професионалне обавезе једини разлог што је, од прилике да их мало више приближи, прошло толико времена. Овакви разговори ретке су прилике за повратак у прошлост и подсећање на време кад је староседелачко Краљево, више него данас, имало душу и словило за леп и хуман град. У једном таквом окружењу још у детињству се зачела идеја о студијама медицине које су за длаку измакле оцу Милану, па је морао да се задовољи физиком. Најранија сећања на идилично Краљево, као из бајке, везана су за кућу обложену циглом у Обилићевој улици и двориште пуно цвећа, нешто касније за зелену зграду при крају Улице Танаска Рајића у којој су поред Милана и супруге Милеве, геолога у „Магнохрому“, одрастали Славица и млађи брат Ранко, од пре две године носилац Дипломе заслужног грађанина Краљева. Ни после много година нису избледела сећања на Краљево с почетка приче у коме су се са посебном пажњом неговали блиски суседски односи. Ако не у целој згради онда бар на једном спрату сви су се осећали као чланови породице који подједнако деле и добро и зло на путу којим ће неко отићи нешто даље. Да средина у значајној мери утиче на формирање личности добро је могла да се увери и Славица у окружењу интелектуалаца који су припадали у оно време прилично бројној средњој класи а све то је, признаје, полако трасирало пут ка статусу који данас има у локалној заједници. - Одатле сам пошла у Основну школу „4. краљевачки батаљон“ где је учитељица Јосипа Вучетић била мелем за

У

душу и највише утицала на наше васпитање. Била је раритет за оно време, али и садашње, знала све да нас посаветује а за осми март и Нови годину почасти чоколадицама. Знала је да нас награди златном, а укори црном, звездицом што је морао да потпише родитељ са којим је имала свакодневну комуникацију. Научила нас је да се савршено дружимо, и будемо једна породица, а то што понесете из школе то вас обележи за цео живот. Сперанца Николић нас је учила лепим вештинама, како се лепо увија поклон, како се сервира, како се савијају салвете, правили смо цвеће од свиле, осликавали тањире и учили се лепом а то је оно што данашња деца не знају. Волела сам професорку Олгу Дубовик која је била јако строга, али праведна, и усадила ми љубав према биологији, али и лепе, неговане и дотеране Београђанке Ђурђице Јоветић која је дошла у Краљево, и ту остала, а генерацијама ђака усадила љубав према књизи и лепој речи - сећа се др Сочанац. У време док је Улица Танаска Рајића још била поплочана гранитним коцкама до не тако далеке школе по правилу се ишло у великим групама, а прилика за одмор најчешће било место код чесме на пола пута. Временом су једна по једна нестајале старе куће, а са њима и дух града који је одисао посебним шармом на који подсећају тек ретки разговори слични овом. У сећању генерација Краљевчана период одрастања памти се по рођенданима, у великим групама прослављаним у породичној атмосфери, играма у дворишту колико је то време дозвољавало уз повремене прекиде само да би се у кући освежило чашом воде. Све то је у знатној мери утицало на развијање блиских односа са вршњацима који нису проводили превише времена пред телевизором, а након што се уморни од игре врате кућама добра прилика за одмор било је читање књига и слушање музике са грамофонских плоча. - Са братом сам целог живота била врло блиска, а мајка је утицала на то да будемо једна душа. Мама је већ у шест

ујутру аутобусом одлазила у „Магнохром“, а враћала се у три, па нас је чувао тата који је у школи радио поподне, у паузи од пола један до три неко од рођака или из комшилука. Родитељи се нису мешали у избор школе и занимања, јер су желели да радимо оно што волимо, а логичан след догађаја био је природно-математички смер у гимназији зато што сам више волела природне науке. Друштво из основне школе било је на истом смеру тако да је сачувано језгро које се одржало до данас, а да останемо такви у знатној мери је утицао наш разредни, професор математике Миле Тошић. Сваког дана смо се сачекивали на раскрсници и од Женеве, кроз колонију, заједно ишли до гимназије а у повратку свраћали на бомбице у посластичарници Спасића и индијанце код Тржног центра Пера Ждера. Необично сам волела професорку Милеву Станковић која је код мене учврстила љубав према биологији - прича др Сочанац. Интересовање за природне науке у кући у којој се неговала лепа реч отпочело је у петом разреду основне школе кад је Славица постала поносни власник књиге „Са пашњака до научењака“, посвећена животу и раду Михајла Пупина. Прилику да се дође и до других у то време је пружала књижара „Нолит“ на почетку Омладинске улице у којој је по правилу трошен сав џепарац. На друштвени живот гимназијалаца деценијама су у значајној мери утицала строга правила понашања којима је ђацима забрањивано да после двадесет сати буду у граду без пратње родитеља, а нису их били поштеђени ни припадници последње генерације пре примене усмереног образовања. За изласке на корзо, који се протезао од половине Омладинске улице до центра града, резервисани су дани викенда, али не до поноћи, чешће петак вече него недеља јер је требало припремити се за одлазак у школу следећег дана. Свима је посебно годило ако су могли да буду у друштву годину или две старијих који су се сваки пут окупљали на истим местима, најчешће ис-

63

64

МАГАЗИН 6.1.2019.

65

6.1.2019.

МАГАЗИН

66

пред надалеко познатих продавница „Вартекс“ и „Муња“, или представништва београдског „Инекса“. Сем шансе да се буде бар у близини симпатије била је то прилика за размену књига или грамофонских плоча. У време појаве диско клубова један такав је постојао у просторијама Месне заједнице Стара чаршија, а они којима је више годила забава на вишем нивоу били су у ситуацији да погледају неку од представа са репертоара београдских позоришта, Атељеа 212, Народног позоришта и других. Много тога више нема. Нема олајем премазаних подова учионица ни пећи на дрва у углу сваке, али ни дружења које је потисло све израженије ривалство. Нема црних кецеља са белим уштирканим крагнама, амблема по којима су се разликовали ученици појединих школа, ни одлазака у Београд како би се сви матурантни једне школе, или бар највећи део, што боље опремили за последње заједничко дружење. Свечане хаљине и ципеле са штиклом, не превисоком, обележиле су и ту 1980. годину у којој се ни у таквим приликама нико није посебно издвајао. При избору гардеробе се више водило рачуна да буде функционална, па тек онда у складу са трендовима који су у централни део земље стизали са малим закашњењем до периода кад су отворене продавнице великих београдских предузећа каква сиу били Робна кућа „Београд“, Беко или Центротекстил. Више него избор гардеробе за матурско вече, а тих година најбољим је сматран Хотел „Термал“ у Матарушкој Бањи, било је полагање матурског испита јер је, поред матурског рада из изабраног предмета, требало показати и довољан ниво знања из Математике, српског и страног језика. - Биљке и цвеће су тада биле, а и данас су, моја велика љубав па сам за тему матурског рада изабрала „Цвет као репродуктивни орган биљке“. Матурски радови су били озбиљни, а пре него што су откуцани

у три примерка и укоричени прошли су кроз дуг период консултација. Матура је у то време представљала превелики стрес и за мене као одличног ђака. О строгим критеријумима који су карактерисали краљевачку гимназију најбоље сведочи податак да у генерацији није било више од два вуковца, а први се појавио четири генерације пре моје. Од скоро три стотине ђака из девет одељења завршног разреда највише је на студије одлазило у Београд и Крагујевац. Моја једина жеља је била медицина и да будем педијатар, јер сам се са том идејом и уписала на факултет. Сви моји другови из гимназије који су уписали факутет касније су постали врло успешни лекари, инжењери, архитекте, правници... - каже др Сочанац. Није тајна да се студије медицине по много чему разликују од других, сем по трајању и по великим обавезама сваког дана због чега остаје мање времена за дружење и друго што је карактерисало средњошколски период. Повод више за бригу био је блок систем наставе који је наметао обавезу да се после одслушана три предмета сви положе у наредна два испитна рока. Да се дипломом Медицинског факултета не завршавају сви проблеми уверили су се многи који су месецима након тога, неки и много дуже, чекали шансу да бар обаве обавезни стаж пре него се придруже онима који на евиденцији завода за запошљавање траже шансу за заснивање радног односа. Осам месеци чекања се др Славици Сочанац чинило прихватљивим до када је, као и други млади лекари, прилику за какву такву везу са професијом пружала Медицинска школа. И док су за искусне специјалисте били резервисани предмети какви су хирургија и психологија млађи су морали да се задовоље оним што је било у понуди, у случају др Сочанац патологија. Једини начин да се одржи приснија веза за професијом било је волонтирање на педијатрији, а прва права прилика за то су систематски прегледи. До

првог запослења требало је чекати у реду иза старијих колега, а кад се за то појавила прилика на две локације др Сочанац се учинило да амбуланта у Роћевићима пружа више могућности за учење од Службе хитне помоћи. - То је био празник за мене, јер је први посао, иако нисам знала ни где су Роћевићи. Села сам у аутобус а нисам стигла ни у Дракчиће кад сам помислила како је возач заборавио да ми каже да сиђем. У лепој згради дочекали су ме медицинска сестра Драгица Лишанин, фармацеутски техничар Јелица Милетић, стоматолог Владан Миловановић и Ратко хигијеничар. Била је то љубав на први поглед и за цео живот, јер је народ овог краја много добар, а деца која су ту некада била ђаци сада имају и унучиће. Пацијенти су ме несебично прихватили, и ја њих, а на првог ме и данас подсећа четири ораха које сам добила на поклон. Сеоска амбуланта је намењена одраслом становништву, а мени помогла да испекнем занат. У то време није било ни директне телефонске везе, него се успостављала преко поште, а некада никако. До Роћевића су током дана ишла само три аутобуса, а ако закасниш на један мораш да се начекаш док пође други - каже др Сочанац у чијем сећању посебно место заузимају кућне посете. По некад се до пацијента, у Роћевићима, Пекчаници, Врдилима, Ватрићевићима, деловима Ласца, Дедеваца и Дракчића, без обзира на метеоролошке прилике, пешачило и по неколико километара. Младом лекару жељном да провери стечено знање ништа се није чинило посебно тешким, чак ни у ситуацијама кад би села око Роћевића била окована високим сметовима. До појединих делова није могло да се стигне ни у тракторској корпи, а није било чудно ако се са врха до подножја брда стигне на начин какав није могао да се предвиди. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

67

68

МАГАЗИН 6.1.2019.

69

Краљевчани у свету: Милорад Којић Шерпа (7)

МАГАЗИН

6.1.2019.

КРАЉЕВО ГРАД ЧУДА

70

Фото: М. Радовановић

- Више него казна од 15 хиљада немачких марака у динарској противвредности на одлуку да напусти земљу утицало је понашање инспектора Финансијске полиције. – После шест месеци покушаја да избегне плаћање због велике инфлације казна спала на вредност три шољице кафе. – Прво запослење као тренер кошаркаша на универзитету. - Дивац је велико име у НБА лиги које се, као једним од највећих европских играча у Америци и Канади, изговара са великим поштовањем. – Успешан рад са хендикепираном и децом ометеном у развоју, али и оном која је због занемаривања у васпитању била склона проблематичном понашању. Од оснивања 1997. до 2006. године кроз прву српску школу кошарке у Канади прошло је више од три хиљаде, а кроз камп око хиљаду дечака и девојчица основношколског узраста

Милорад Којић Шерпа

71

бичном човеку је тешко да разуме зашто би неко ко се бави озбиљним бизнисом, а уз то остварује и солидну зараду, нешто више тражио далеко од родног краја. На сличан начин је размишљао и јунак наше приче до одласка у Канаду у коју је 1990. године допутовао да би посетио сестру и зета који се успешно бавио истраживачким радом из области физичке хемије на једном од канадских универзитета. Већ на први поглед одушевила га је земља широких и фасцинантнијих од свих до тада виђених пространстава која отвара до невиђене перспективе. У до пре само педесет година широкој и дивљој земљи без граница дивљи свет је полако почео да се повлачи пред урбанизмом. На дотадашњи период подсећа још по која дивља животиња, дабар, твор или ракун који у куће на периферији великих градова улази на различите начине и ту често праве поприличну штету. И док се дабар среће у коритима скоро свих река ракун је све чешћи гост и у урбаним де-

МАГАЗИН

6.1.2019.

О

72

ловима града у којима, у потрази за храном, на све стране растура отпад из контејнера. И поред тога спада у ред заштићених, а једини који несрећним власницима могу да помогну су специјализоване екипе које се баве овим животињама. Ширина и пространство земље подсећају на време када су једини становници били Индијанци који су се, на оба америчка континента, временом повлачили пред најездом енглеских и шпанских освајача док нису сатерани у резервате у којима, сем очувања језика и културе, нису у ситуацији да остваре бројна друга права. - Њихова земља је и у Канади отета, сила бога не моли, а ко је јачи узима па су и освајачи уништавали све што су ови људи вековима стварали. Уништили су високо развијену цивилизацију тог народа од Канаде преко Сједињених Америчких Држава до југа Латинске Америке, а крадући злато уништавали споменике и писана документа од којих је врло мало остало – прича Којић о првим утисцима са северноамеричког континента.

Тридесет осма година живота и није најпогодније време за одлазак у печалбу, а пред онима који су све више размишљали о животу у Канади отварале су се три могућности за легалан боравак у овој земљи. Прву су користиле избеглице са простора захваћених ратним сукобима, али и многи који су се, користећи различите начине, представљали као такви. Процес провере трајао је до годину дана након чега је Канада, према квотама за усељавање, примала одређени број становника из различитих делова света. Друга опција подразумевала је легалност боравка и једнака права са свим Канађанима, сем да гласају, што је уз задржавање пасоша из земље порекла користио велики број досељеника. Ову могућност користили су највише досељеници са британским пасошем који у читавом свету пружа веће повољности од канадског. Али, требало је обезбедити и 20 хиљада канадских долара као гаранцију да дошљак бар извесно време неће бити на терету државе у коју се усељава.

Трећу опцију користили су људи дубљег џепа који су намеравали да на овом делу северноамеричког континента започну нови бизнис уз улагање од најмање 250 хиљада канадских долара. Колико се стање током последњих двадесетак година променило сведочи сазнање да је у овој опцији данас потребно обезбедити пуних 400 хиљада долара. Уз све то предност су одувек имали досељеници са квалификацијама за којима је у Канади постојала већа потреба. Структура потреба се с времена на време мењала, а тренутно су најтраженије занатлије свих профила, посебно електричари, керамичари, водоинсталатери каквих само у Торонту тренутно недостаје око три хиљаде. Врло радо се прихватају и високо образовани кадрови, јер Канади омогућава да без долара улагања добије лекара, чије школовање кошта до 300 хиљада долара, или пилота који вреди три пута више. - Врло лако смо задовољили критеријуме, имали факултете, једно дете и друго на путу. Почињем да причам о

одласку, а сви питају зашто кад добро радим, имам довољно посла и добро зарађујем. Ипак осећам да је сваким даном све гора ситуација, теже се купује и долази криза бензина, а држава покушава на силу да узима новац од приватника, па се појави финансијска полиција и на врло дрзак и безобразан начин почиње да отима новац. То је била кулминација и оно што је долило уље на ватру. Као тренер кошаркаша Слоге био сам на турниру за Куп Србије у Новом Саду, а код супруге која је редовно намиривала све обавезе појављује се инспекција и након што је ослови са Шерпинице затражи да контролише књиге које су биле код књиговође. Имали смо предузеће „Шерпатон“, кафану, штедионицу и малу парфимерију. Кад су ме казнили са 15 хиљада марака у динарској противвредности схватио сам да више не припадам овде, да је кулминација то што неко поткрада мене који сам као позитиван пример истицан у новинама, на радију и телевизији – прича Којић о времену кад је био чврсто решен

да не плати казну и да се жали вишим органима. Скоро шест месеци трајао је процес у коме је покушавао да докаже да је у праву да би, након што су исцрпене све законске могућности, био принуђен да попусти. Инфлација је већ била толика да је првобитна казна у динарском износу била довољна да покрије цену тек три кафе. Нако што је измирен дуг, „Шерпатон“ стављен у стање мировања, а кафана издата у закуп до тада запосленим радницима, Којићи су се 3. октобра 1993. године коначно упутили преко океана, у обећану земљу која и није толико непозната, а сигурност бар за неко време може да омогуће сестра и зет. А управо он је и помогао да Шерпа врло брзо почне да ради као тренер кошаркашког тима на истом универзитету чији су студенти играли на нивоу најниже лиге у Србији. Са завршеним факултетом и лиценцом светске кошаркашке федерације, уз то играчким и тренерским искуством, није било тешко да се наметне озбиљним радом

73

6.1.2019.

МАГАЗИН

74

који је, како каже, одавао лудог Србина који хоће да убије играче који су му поверени. Стил рада земље која је могла да се дичи титулом светског првака, и бројним другим трофејима у овом спорту, знатно се разликовао од оног који је заступљен на универзитету. Због тога је до Којићевог доласка на утакмице у спортској дворани са две хиљаде седишта долазило тек неколико десетина најоданијих пријатеља и девојака оних који су играли кошарку. Зарада за пола радног времена била је четири пута мања од плате професора универзитета, али у прво време била мањи проблем него језик средине у којој свако говори специфичним сленгом. - Имали смо трзавице и порођајне муке као и сви остали. Радио сам само два сата дневно, од 6 до 8 увече, а Милена почела да ради у једној козметичкој радњи и после шест месеци постала менаџер у тој парфимерији. Проводио сам време са синовима у парку поред језера где су се појављивале мајке са децом, а како сам одувек волео да кувам размењивали смо рецепте и нико није знао да сам ожењен. Мислили су да сам самохрани отац са децом коју је мајка оставила све док једног дана нисмо сви заједно изашли у парк – прича Којић. Кингстон у коме су живели Којићи у слободном преводу на српски језик требало би да гласи Краљевград или Краљево. Иако нешто мањи од Краљева овај универзитетски град је био прва престоница Канаде, а у згради прве скупштине данас је смештен локални парламент. Ни то што је бар именом подсећао на родни крај није могло да задржи Којића који је у потрази за боље плаћеним послом кренуо даље. А први за петину боље плаћен посао пружао је факултет који је припремао припаднике канадске војске све до тренутка кад се појавила могућност да конкурише за место другог од четири тренера Торонто репторса који се такмичио у НБА лиги.

Са препоруком коју је потписао лично Владе Дивац, уједно и играч са којим је радио у краљевачкој Слоги, упутио се у најлепшем оделу који је имао, до савршенства изгланцаним ципелама и зализаном фризуром на интервју коме су присуствовали скаутинг директор, први тренер и генерални менаџер клуба. - Тражили су да направим пројекат како бих допринео да на виши ниво подигнем организацију клуба. Дивац је велико име у НБА лиги које се, као једним од највећих европских играча у Америци и Канади, изговара са великим поштовањем. И поред тога схватам да нећу моћи да прођем, јер немам толико потребно НБА искуство. Кад су ме питали чиме бих допринео да се доведе публика ја онако скоцкан као манекен, у најмању руку глумац, кажем да ће пет хиљада лепих жена које дођу на утакмицу довести бар три пута више мушкараца. Нисам добио шансу и схватио да сам завршио одисеју са кошарком у Канади па пређем у Торонто где сам аплицирао за лиценцу наставника – прича Којић. Систем школовања у Канади се знатно разликује од оног који се реализује у Србији, па свима са завршеним факултетом дозвољава да, уз годину дана додатног усавршавања, предају било који предмет. Овакав метод прихваћен из енглеског образовног система проистиче из сазнања да високообразовани кадрови имају довољно капацитета и могућности да стечена знања пренесу одређеној категорији ученика. Којић се од почетка оријентисао на оно од чега су други бежали, а то је рад са хендикепираном и децом ометеном у развоју, али и оном која је, због занемаривања у васпитању, била склона проблематичном понашању. Предложени пројекат подразумевао је формирање кошаркашког тима састављеног од проблематичне деце која би се кроз бављење спортом вратила настави. - Краљевачки шлиф и оно што сам научио на овој калдрми помогло ми

је да се успешно борим са децом која немају изграђен довољан ниво културе и васпитања, потенцијално су врло опасна, често спремна да потегну нож и ударе. Лако сам се носио са том децом и био омиљен међу њима, а успех у једној од три школе потврдио сам освајањем првог места у Торонту. Синови расту, супруга напредује у послу и из мале парфимерије прелази у једну од најскупљих и најлуксузнијих намењеној малом броју елитне клијентеле која није спремна да се меша са оном из средње и ниже класе. Успешно се бави тим послом, а ја радим у школи док моја деца треба да почну да се баве кошарком која се кроз игру учи од седме године, да би од дванаесте почело озбиљно бављење спортом – каже Којић. И управо то је био повод за оснивање првог српског кошаркашког кампа и школе кошарке у Канади. Од оснивања 1997. до 2006. године кроз школу је прошло више до три хиљаде, а кроз камп око хиљаду дечака и девојчица основношколског узраста. Доводили су полазници своје канадске другове и сви заједно певали српску химну док се на јарбол подизала српска застава. У слободном времену два учитеља су им помагала да уче српски језик и баве се уметношћу, пре свега ликовном. Гостовање у емисији радио Београда посвећеној онима који живе и раде далеко од родног краја било је повод за позив из Министарства спорта да у камп укључи и децу из Србије. - Желео сам да то направим на Гочу, а не да ми у Канаду долазе деца министара, и они који мају паре, него деца која су то заслужила јер су добри ђаци. Принцип је био да плате само авионске карте, а у Канади буду смештена код деце која долазе на камп. Тражио сам да се изаберу талентовани и добри ђаци из Србије који су то заслужили – каже Којић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

75

76

МАГАЗИН 6.1.2019.

77

МАГАЗИН

6.1.2019.

Представљен најновији роман Вука Драшковића

78

АЛЕКСАНДАР ОД - Вук Драшковић је први међу српским интелектуалцима који је проговорио о четрдесет година скриваним и забрањиваним темама. - Од првог романа Судија објављеног 1981. године Вук Драшковић се потврдио као најчитанији и најтиражнији српски писац свих времена. - Вук Драшковић је на почецима бављења књижевним радом скренуо на себе пажњу сазнајном журбом, разноврсношћу тема, препознатљивим стилом, храброшћу, провокативношћу, искреношћу, јасноћом и прецизношћу у изразу. - Александар Карађорђевић је једини српски краљ у новијој историји који у престоном граду нема улицу која се зове његовим именом. - Краљ Александар је највећа личност у српској историји, српски Бонапарта, или југословенски Гарибалди

Д ЈУГОСЛАВИЈЕ години јубилеја, сто тридесет година од рођења Александра Карађорђевића и сто година од заврештка Првог светског рата, исто толико од стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пред читаоцима се појавио најновији роман Вука Драшковића „Александар од Југославије“. Повод да Краљево буде изабрано за један од првих градова у којима ће бити представљен огледа се у чињеници да данашње име носи у част устоличења првог српског краља после Косовског боја, а податак да говори о краљу Александру Карађорђевићу аутор је оценио довољно симболичним да буде представљен баш на овом месту. У најновијем роману, аутор кроз лик краља Александра покушава да

У

одговори на питање да ли је стварање Југославије било велико дело или трагична заблуда, са којим се дилемама, наслеђем и препрекама главни јунак срео након Првог светског рата кад су домаће и стране силе настојале да спрече стварање велике државе од Солуна до Алпа. Оцењено је да Драшковић без улепшавања и омаловажавања, описује унутрашњу борбу и дилеме регента и краља, врховног команданта Српске војске у Великом рату који, у драматичној исповести, износи визију државе угрожене многим пукотинама. Представљање књиге прилика је да Александар Чотрић потврди како је Вук Драшковић први, и задуго једини, међу српским интелектуалцима који

је, ризикујући много тога, проговорио о четрдесет година скриваним и забрањиваним темама, а оно што се дешавало у прошлости сматра се значајним и због уверења да се без тога не могу разумети актуелана збивања на овим просторима, посебно ни наслутити шта би могло да се догоди у будућности. Од првог романа Судија објављеног 1981. године, који је до данас доживео педесет издања, Вук Драшковић се, без претеривања, потврдио као најчитанији и најтиражнији српски писац свих времена. Он је први после Другог свтског рата имао људске и стваралачке храбрости да на књижевни начин проговори о изопачености комунистичког, правосудног система и једнопартијског тоталитар-

79

6.1.2019.

МАГАЗИН

80

ног режима због чега је роман потврђен као најчитанији у тадашњој великој држави. Ни то, каже Чотрић, није било довољно да му се ода признање које је Народна библиотека додељивала и пре и после 1983. године у којој је одустајање од овога оправдано техничким разлозима. Драшковића је од првих дана књижевног стваралаштва привлачила сахрањена истина о трагедијама и злочинима почињеним и пре његовог рођења, па су тако настала дела о геноцидима над српским народом у Другом светском рату, посебно на територији Независне државе Хрватске описани у делима Нож, Молитва један и два. О страдању српског народа на Косову и Метохији Драшковић је проговорио у роману Руски конзул, а о патриотизму, слободарству, мучеништву југословенске краљевске војске у отаџбини и њеном команданту генералу Дражи Михаиловићу у роману Ноћ ђенерала. Ни о ратовима деведесетих го-

дина нико пре Вука није проговорио, поготово не на тај начин. Он је, каже Чотрић, први јасно и храбро жигосао злочине који су чињени у име српскога народа што потврђују романи Тамо далеко, Исусови мемоари, Ко је убио Катарину, у којима је тематизовао пропаст Југославије. Вук Драшковић је већ на самим почецима бављења књижевним радом скренуо на себе пажњу сазнајном журбом, разноврсношћу тема, препознатљивим стилом, храброшћу, провокативношћу, искреношћу, јасноћом и прецизношћу у изразу. Вукови романи никада нису били сувопарни и досадни. Они су пленили сложеном једноставношћу, проницљивошћу, аутентичношћу, директношћу, чврстим ауторским ставом. Због тога је стекао велику популарност, читаност и поверење милиона људи, не само овде већ на читавом југословенском простору и далеко од тих граница. Вукови романи преведени су на све најзначајније свет-

ске језике и стекли изузетну популарности и читаност у Сједињеним Америчким Државама, Француској Италији, Русији, Грчкој, Чешкој, Пољској, Бугарској, Албанији, Шпанији и другим, - У овом роману Вук успешно преиспитује улогу Александра Карађарђевића, успоставља људски лик краља од стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца пре сто година. Видимо како је помпезно обележена, на сваком кораку се томе причало, одали смо признање краљу и оним мученицима који су уложили животе у стварање највеће државе икада створене на овим просторима, прве државе јужних Словена од шестог века, када су се доселили на Балканско полуострво, у којој су се скоро сви Срби први пут нашли под једним истим државним кровом каже Чотрић. Стварајући роман аутор је свестрано проучио предмет интересовања, па умешно ређа фактографију, портетише

протагонисте и уверљиво преноси њихове дијалоге. Пре писања проучио је многобројне доступне домаће и иностране архиве, ишчитао оновремену домаћу и штампу савезника и Централних сила и дошао до закључка да је краљ Александар највећа личност у српској историји, српски Бонапарта, или југословенски Гарибалди. Зато се свима који буду читали ово изузетно дело, пружа прилика да се увере како аутор достигнута сазнања дочарава веома уверљиво, понајвише зато што пише једноставно, сликовито, лапидарно и јасно. Значајним се оцењује податак да у приступу аутора нема оштре поделе на позитивце и негативце, црно и бело, добро и лоше па је, у овој сложеној проблематици, читаоцима остављено да изводе закључке. - Дуго се на нашој књижевној сцени није појавило овако компетентно утемељено отворено дело, без заобилажења и калкулација. Пишчев приступ је веома свеж и провокативан, јер

је живот и дело Алескандра Карађорђевића сагледао веома комплексно из свих оштрих углова, са свим врлинама и манама главног јунака. Вук истовремено покушава да продре што дубље у разлоге његових поступака, одлука, дилема, визија, страхова и ма колико била велика историјска личност Александар је, како га Вук представља, и обичан човек са малим пороцима, здравственим проблемима и огрешењима, али и свешћу о њима и спремности на покајање и опраштање. Ово је повест о херојском времену, победама, поразима, успесима и суновратима који су праћени често трагичним сукобима и поделама, како међу јужним Словенима тако и међу самим Србима - каже Чотрић уз посебан нагласак на чињеницу да је роман, у време када се просечан грађанин тешко одлучује да прочита нешто више од наслова у таблоидима, кајрона на дну екрана у телевизијским емисијама или објавама на друштвеним мрежама,

био убедљиво напродаванији на београдском Сајму књига крајем октобра. Податак да је за само пет дана продато око две хиљаде примерака, да је за два месеца објављено већ четврто издање, наговештава да ће, упркос тешким материјалним приликама, бити најчитанија и најтраженија књига икада објављена на српском језику што је, каже Чотрић, само по себи равно чуду. И поред несумњивог значаја за стварање такве државе Александар Крађорђевић је једини српски краљ у новијој историји који у престоном граду нема улицу која се зове његовим именом. Податак да има споменик у Француској, али не и у Србији, сведочи да га је добио захваљујући овом роману. Радује податак да је председник Србије Александар Вучић обећао подизање споменика краљу Александру, а да је за то одређена локација између старог и новог двора. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

6.1.2019.

МАГАЗИН

82

Музичка школа „Стеван Мокрањац“ НОВОГОДИШЊИ КОНЦЕРТ

83

84

МАГАЗИН 6.1.2019.

85

86

МАГАЗИН 6.1.2019.

87

88

МАГАЗИН 6.1.2019.

89

90

МАГАЗИН 6.1.2019.

91

92

МАГАЗИН 6.1.2019.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Петар Пан и Магична књига Недођије

најомиљенијег јунака. Анимирана породична авантура у 2Д формату синхронизована на српски језик, у трајању од сат и по, настала је према сценарију Романа ван Лимта у режији Чандерскарана, а анимираним јунацима гласове су позајмили Јелена Гавриловић, Ђорђе Стојковић, Милан Громилић, Ања Мит, Мирољуб Турајлија, Драган Вујић и други. Филм се приказује до 9. јануара, а пројекције почињу у 17,30 сати.

Ралф растура Интернет: Разбијач Ралф

Чаробна земља Недођија је у великој опасности, јер је Капетан Кука решио да пронађе Магичну књигу и ослободи чудовишта како би једном заувек уништио Петра Пана. Одговор на питање да ли ће Петар уз помоћ верних другара, Звончице, Венди, Мајкла, Џона и Изгубљених дечака, успети да испуни пророчанство Магичне књиге и спасе Недођију и Лондон гледаоци ће наћи у новој авантури

У филму „Ралф растура интернет“ негативац из видео-игрице Ралф и његова најбоља другарица Венелопа фон Гриц напуштају удобност свог света, у покушају да спасу њену игрицу Шећерну грозницу. Њихова потрага уводи у непрегледан, очаравајући и узбудљиви свет интернета где ће, како би се лакше кретали кроз мрежу, морати да се ослоне на његове становнике. Јунакиње виртуелног света су главни алгоритам и срце и душа водећег сајта „BuzzzTube“ Јес и жестоки возач из ауто-игрице Шенк, места које је Венелопа тако искрено заволела, па се Ралф плаши да може изгубити јединог пријатеља кога је икада имао. Анимирану породичну авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, којој недостаје шест минута да би трајала два сата, Рич Мур је режирао са Филом Џонстоном коме се у писању сценарија придружила Памела Рибон, а гласове анимираним јунацима позајмили су Ђорђе Марковић, Маша Дакић, Мина Совтић, Јелена Гавриловић, Стефан Бузуровић, Срђан Чолич, Ана Штајдохар. Филм се приказује до 19. јануара, а пројекције почињу у 19 сати.

јањем стереотипа, постао један од најобожаванијих забављача на планети. Кроз пресек култних песама и револуционарног звука, филм прати метеорски брз развој и успон бенда, укључујући и експлозију истог метеора у време када се Фредијев животни стил отео контроли, али и тријумфални повратак концертом на Live Aid-u, када је Меркјури, гледајући у очи смртну болест, повео бенд у један од најзначајнијих и најфасцинантнијих наступа у историји рок музике. Уз стално јачање наслеђа бенда, који је увек био више као породица, група Queen у сваком тренутку, па и данас, неисцрпно надахњује бројне сањаре, аутсајдере и љубитеље музике. У улози Фредија Меркјурија нашао се Рами Малек, звезда серије „Мр. Робот“, који невероватно подсећа на енергичног фронтмена групе Queen. Малек ће у филму и певати, али ће његов глас бити допуњен Фредијевим. Биографска драма спакована у мјузикл за четрнаест минута премашује трајање од два сата, а по сценарију Ентони МекКартена и Питера Моргана настала је у режији Брајан Сингера док водеће улоге тумаче још Бен Харди, Гвилим Ли, Џое Мацело, Луси Бојнтон и други. Филм је на репертоару биоскопа до средине наредне недеље у пројекцијама које почињу у 21 сат.

Боемска рапсодија „Боемска рапсодија“ је биографски филм који слави групу Queen, њихову музику и изванредног фронтмена Фредија Меркјурија који је, пркошењем и разби-

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 6. И 13. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

6.1.2019.

6. јануар

94

1066. — Крунисан је Харолд II, последњи енглески англосаксонски краљ. Погинуо је исте године код Хејстингса у бици против претендента на енглески престо норманског војводе Вилијама Освајача. 1148. — Војска Иконијског султаната је поразила крсташе у бици на планини Кадмус. 1322. — У манастиру Жича крунисан је српски краљ Стефан Дечански. 1492. — Краљ Фернандо и краљица Изабела победоносно су ушли у Гранаду, након што је њихова војска поразила Боабдила, последњег емира Гранаде, чиме је окончана реконкиста. 1579. — Потписана је Арашка унија католичких низоземских провинција против северних протестантских провинција. 1810. — Миром у Истанбулу Османско царство је предало Русији полуострво Крим и област Кубањ. 1816. — Император Александар I Романов је потписао наређење за протеривање исусоваца из Санкт Петербурга и Москве. 1832. — Након низа покушаја да у сарадњи са Аустријом збаце владике из династије Петровића, последњи гувернадур Вуколај Радоњић је протеран из Црне Горе. 1916. — Почела је Мојковачка битка у Првом светском рату у којој су Црногорци под командом сердара Јанка Вукотића одбили офанзиву знатно јачих аустроугарских снага и тиме омогућили српској војсци одступницу према Јадранском мору. 1916. - Поштански брод СС Бриндизи потонуо је након што је ударио у ми-

ну усмртивши 450 путника (углавном Црногорце) 1929. — Југословенски краљ Александар I Карађорђевић укинуо је Видовдански устав, распустио Народну скупштину и завео личну власт у држави. 1941. — Председник САД Френклин Рузвелт је у говору у Конгресу дефинисао амерички циљ о „четири слободе“ - слободу говора, слободу религије, слободу од страха и слободу од сиромаштва. 1945. — Маршал Југославије Јосип Броз и шеф британске војне мисије Фицрој Маклејн су у Другом светском рату склопили споразум о успостављању ваздухопловне базе код Задра за потребе савезничког ваздухопловства у борби против немачких снага. 1950. — Уједињено Краљевство је признало Народну Републику Кину. 1963. — Ирански шах Реза Шах Пахлави почео је „белу револуцију“ увођењем аграрне реформе и права гласа за жене. 1978. — Круна Светог Стефана, првог хришћанског мађарског краља, коју су однели Американци после Другог светског рата, враћена је у Мађарску. 1995. — У провинцији Шанси на северу Кине погинуло је најмање сто људи у експлозији после судара два теретна воза натоварена тонама тринитротолуола. 2000. — Јаке полицијске снаге раздвајале су два скупа на Цетињу у Црној Гори где су Српска православна црква и самопрокламована Црногорска православна црква одржавале централно божићно славље на Бадњи дан. 2002. — Петнаестогодишњи Чарлс Бишоп погинуо је када се у авиону „Це-

сна 172“ обрушио на зграду Банке Америке у центру града Тампа на Флориди. У поруци која је потом пронађена изразио је симпатије према Осами бин Ладену и подржао терористичке нападе на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. 2003. — Мировни преговори Тамилских тигрова и владе Шри Ланке означили су мали помак у помирењу након 19 година дугог грађанског рата.

7. јануар 1598. — на руски престо је ступио Борис Годунов, после смрти Фјодора I, последњег цара из династије Рјурикович. 1610. — Италијански астроном и математичар Галилео Галилеј открио је Јупитерове месеце Ио, Европу, Ганимед и Калисто, данас познате као „галилејски месеци“. 1764. — SICULICIDIUM, покољ Секеља у Мадефалви 1785. — Џон Џефрис и Жан Пјер Бланшар први су прелетели канал Ламанш балоном напуњеним загрејаним ваздухом. 1789. — на првим председничким изборима у САД победио је вођа из Рата за независност Џорџ Вашингтон. Поново је изабран 1792., а 1796. је одбио да се кандидује. 1807. — Велика Британија је прогласила блокаду Француске и земаља савезница француског цара Наполеона I Бонапарте. 1872. — Изашао је први српски позоришни лист Позориште, који је покренуло Српско народно позориште у Новом Саду. Лист је излазио до 1908. 1920. — Трупе белоармејаца руског адмирала Александра Колчака предале се код Краснојарска. 1927. — успостављена је редовна трансатлантска телефонска веза између Лондона и Њујорка. 1946. — западне силе су признале Аустрију у границама из 1937. 1953. — председник САД Хари Труман је објавио да је у САД израђена хидрогенска бомба. 1979. — Камбоџански побуњеници су, уз помоћ вијетнамских снага након

двонедељне опсаде, заузели Пном Пен и срушили владу Црвених Кмера Пола Пота. Сматра се да је за време режима Црвених Кмера од априла 1975. у Камбоџи убијено или умрло од глади и исцрпљености између милион и два милиона људи. 1990. — Криви торањ у Пизи је први пут после 800 година свог постојања затворен за туристе ради рестаурације. 1992. — Авион Југословенске народне армије оборио је код Новог Марофа у Хрватској хеликоптер с посматрачима Европске заједнице. Погинуло је свих пет људи у хеликоптеру. Хеликоптер није имао дозволу за прелет. 1993. — Муслиманске снаге под командом Насера Орића, су у српском селу Кравица убили преко 40 људи. Све куће су попаљене. 1997. — У Алжиру је, у експлозији бомбе коју су у аутобус подметнули исламски екстремисти, погинуло најмање 13 и рањено око сто људи. 1998. — Ослободилачка војска Косова, која се прогласила одговорном за серију напада на полицијске станице на Косову и Метохији, преузела је одговорност и за терористичке акције у Македонији, иако је македонско Министарство унутрашњих послова демантовало повезаност ОВК с бомбашким нападима у Македонији. 1999. — Сенат САД почео је суђење у поступку смене (импичмент) председнику САД Билу Клинтону, прво после више од 130 година против актуелног шефа државе. Клинтон је био оптужен за кривоклетство и опструкцију правде у афери са бившом приправницом у Белој кући Моником Луински. 2002. — француски модни креатор Ив Сен Лоран повукао се из света високе моде. Модну кућу основао је 1962., а прославио се 1966. колекцијом првих смокинга за жене који су постали модни хит. 2002. — приликом ложења божићног бадњака у градском парку у Беранама, у Црној Гори јаке полицијске снаге спречиле су сукоб између присталица Српске православне цркве и

95

непризнате Црногорске православне цркве и ухапсиле више лица.

МАГАЗИН

6.1.2019.

8. јануар

96

1297. — Италијански племић Франческо Грималди, прерушен у фрањевца, је заузео тврђаву Монако. 1679. — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал открио је водопаде Нијагаре. 1807. — Српски устаници су у Првом српском устанку заузели Београдску тврђаву у коју су се Турци склонили након заузимања Београда 12. децембра. 1815. — Америчка војска на челу са генералом Ендруом Џексоном је поразила британску војску у бици код Њу Орлеанса током Америчко-британског рата. 1881. — Основана је Народна радикална странка, прва политичка странка у Србији. 1889. — Статистичар Херман Холерит је патентирао табеларну машину. 1923. — Након извештаја Репарационе комисије крајем 1922. да Немачка касни са испорукама угља на име ратне одштете Француској и Белгији, француске и белгијске трупе ушле су у Рурску област. Криза је споразумно решена средином 1924, а у јулу 1925. Французи су почели да евакуишу трупе из Рура. 1926. — Абдул Азиз ибн Сауд постао је краљ Хеџаса, а назив земље промењен је у Саудијска Арабија. 1959. — Генерал Шарл де Гол постао је први председник Пете републике Француске. 1959. — Фидел Кастро је тријумфално ушао у Хавану и постао нови кубански вођа. 1973. — Амерички и северновијетнамски преговарачи Хенри Кисинџер и Ле Дук То обновили су у Паризу преговоре о окончању Вијетнамског рата. 1998. — Арапски терориста Ремзи Ахмед Јусеф осуђен је на доживотну робију, као организатор подметања експлозива 1993. у Светски трговински центар у Њујорку, када је погинуло ше-

сторо људи. Две зграде Центра са преко сто спратова срушене су 11. септембра 2001. у самоубилачком терористичком нападу са два отета авиона. 2002. — У Албанији је у 117. години умрла Цхериме Хасан Барди једна од најстаријих Албанки и једна од неколико особа на свету које су живеле у три века. 2003. — Скупштина Црне Горе изабрала је нову републичку владу чији је премијер Мило Ђукановић. 2003. — Након неколико напада на припаднике америчких војних снага, у Кувајту је објављен религиозни проглас који забрањује убијање не-Муслимана, чиме су ојачани постојећи закони. 2006. — У Турској је 14 лица заражено вирусом птичијег грипа Х5Н1.

9. јануар 1792. — миром у Јашију, којим је окончан руско-турски рат, започет у августу 1787, Русија проширила своју границу до Дњестра. 1793. — Француз Жан Пјер Бланшар извео први лет балоном изнад северноамеричког континента. 1804. — испред манастира Моравица Турци убили српског архимандрита Георгија Ђорђевића Хаџи-Ђеру, народног првака у рудничком крају. Шест дана потом почела „сеча кнезова“, што је убрзало избијање Првог српског устанка. 1878. — у српско-турском рату српска војска ушла у Ниш, а Турци наредног дана предали тврђаву и варош, чиме је окончана турска управа у том граду. Борбе трајале 25 дана, а одлучујућа била победа Браничевске бригаде на Чегру. 1942. — у Петровграду, Кикинди и другим местима у Банату Немци у Другом светском рату стрељали 150 комуниста и симпатизера партизана. Истог дана мађарске окупационе власти почеле масовно хапшење и убијање Срба с друге стране реке Тисе. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стре-

љано 60 Срба. 1945. — почело искрцавање америчких трупа у Другом светском рату на највеће филипинско острво Лузон. Борбе окончане 15. августа капитулацијом јапанских снага. 1953. — потонуо јужнокорејски путнички ферибот, живот изгубило 349 особа. 1962. — СССР и Куба потписали трговински споразум на основу ког је Куба добијала робу по повлашћеним, ниским ценама. Уговор престао да важи 1991. 1978. — У Ирану је почела Исламска револуција у којој је годину дана касније збачен са власти шах Реза Шах Пахлави. 1992. — реагујући на одлуку босанских муслимана и Хрвата да затраже признање суверене Босне и Херцеговине од Европске заједнице, Срби прогласили Републику српског народа у БиХ и саопштили да је та република федерална јединица Југославије. 1996. — чеченски побуњеници заузели болницу и узели најмање 2.000 талаца у дагестанском граду Кизљар. Побуњеници тражили прекид рата у својој држави. 1996. — обустављен ваздушни хуманитаран мост за Сарајево, највећи ваздушни мост у историји ваздухопловства после совјетске блокаде Берлина. Током три и по године рата у Босни, обављено 13.000 хуманитарних летова којима је допремљено више од 160.000 тона помоћи. 1999. — приликом хапшења, припадници СФОР убили босанског Србина Драгана Гаговића, оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине почињене у рату у Босни. 2002. — САД укинуле санкције на продају оружја Југославији, уведене 1996. 2002. — влада САД покренула истрагу о стечају мултинационалне електродистрибутерске компаније „Енрон“, највећем банкротству у историји САД.

10. јануар 49. п. н. е. — Гај Јулије Цезар изговорио Коцка је бачена и прешао реку Рубикон. 1356. — на државном сабору у Нирнбергу прихваћен главни део Златне буле цара Карла IV, великог уставног закона немачке царевине, који је у својим основама трајао до 1806. 1863. — у Лондону отворена прва линија подземне железнице у свету. 1882. — Почео је Херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустроугарске, као одговор на увођења закона о војној обавези и регрутовања. Устанак, који је потајно подржала Црна Гора, угушен после неколико месеци. 1889. — Француска успоставила протекторат над Обалом Слоноваче. 1920. — у Женеви изабрано веће Лиге народа које су чинили Француска, Италија, Јапан, Велика Британија. Касније чланице Већа постале Немачка и СССР. Због политичког неуспеха Лига народа престала да постоји 1939, мада је формално укинута 1946, када је у Лондону одржана прва седница Генералне скупштине Уједињених нација. 1922. — Артур Грифит постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије. 1927. — премијерно приказан неми научно-фантастични филм Метрополис аустријског режисера Фрица Ланга. 1934. — у Немачкој погубљен Маринус ван дер Лубе пошто је проглашен кривим за паљење Рајхстага 27. фебруара 1933. 1969. — Шведска као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом. 1996. — Израел пустио из затвора стотине Палестинаца неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали. 1997. — Арнолдо Алеман постао председник Никарагве у првој демократској и мирној смени власти у модерној историји те земље.

97

1997. — током антивладиних протеста у Софији демонстранти пробили полицијски кордон, упали у зграду Парламента и демолирали је. 2001. — бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991. и 1992. током рата у Босни. Уз гаранције Владе Србије у септембру пуштена да се брани са слободе, а у октобру 2002. признала кривицу. 2002. — израелски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у Рафи, после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.

МАГАЗИН

6.1.2019.

11. јануар

98

1569. — У Енглеској је, под патронатом краљице Елизабете I, у катедрали светог Павла у Лондону први пут организована лутрија. Приход је коришћен за обнову утврђења, лука и других јавних радова. 1811. — Скупштина свих народних старешина у Србији основала је у време Првог српског устанка прва попечитељства (министарства). Министар просвете постао је најученији Србин тог времена, ректор Велике школе у Београду Доситеј Обрадовић. 1843. — Аустријски цар Фердинанд I је у време највећег успона Илирског препорода забранио употребу илирског имена, посебно у „новинама и јавним списима“. 1882. — Нападом устаника на пандурску станицу у Улогу почео устанак у Херцеговини против аустроугарске окупације. 1886. — У Њујорку је почео први шаховски меч за првака света између Вилхелма Штајница и Јохана Цукерторта, који је добио Штајниц резултатом 10:5, уз пет ремија. Титулу је одбранио 1889. и 1892. у мечевима против Михаила Чигорина, али је 1894. поражен од Емануела Ласкера. Написао је „Уџбеник модерног шаха“, који се сматра

основом модерне шаховске стратегије. 1919. — Румунија је анектирала Трансилванију која је била у саставу Аустроугарске монархије до њеног распада 1918. Миром у Тријанону 1920. Трансилванија је формално додељена Румунији. 1922. — Први пацијент излечен инсулином од шећерне болести је постао 14-годишњи Канађанин Леонард Томсон. 1923. — Војске Француске и Белгије су окупирале Рурску област како би присилиле немачку Вајмарску републику да плати одштету за Први светски рат. 1942. — Јапанци су у Другом светском рату заузели Куала Лумпур. 1946. — Уставотворна скупштина у Тирани је прогласила Народну републику Албанију. 1962. — Под снежном лавином, која је у перуанским Андима затрпала село Хуаскаран, живот је изгубило више од 3.000 људи. 1970. — Армија Нигерије је после 32 месеца борби у грађанском рату у којем је погинуло милион и по људи, угушила побуну сецесиониста у провинцији Бијафра. Вођа побуњеника генерал Чуквуемека Одумегву Оџукву напустио је земљу дан после пада Оверија, главног града Бијафре. 1989. — Испред Скупштине Црне Горе одржан је масовни митинг грађана на којем је затражено смењивање државног и партијског руководства. Под великим дводневним притиском демонстраната то руководство је поднело оставке, а на политичку сцену Црне Горе ступила је група младих комуниста на челу с Момиром Булатовићем и Милом Ђукановићем. 1992. — Референдум за територијалну и политичку аутономију Албанаца у Македонији 1998. — Наоружани нападач, исламски фанатик, убио је најмање 22 и ранио 51 шиитског муслиманског верника током молитве у џамији у па-

кистанском граду Лахор. 2000. — Председник Алжира Абделазиз Бутефлика донео је општу амнестију за припаднике Исламске армије спаса и за узврат затражио распуштање њихове организације. 2001. — Влада Бурундија и побуњенчка група Хуту, једна од две етничке мањине, постигли су договор о повлачењу својих трупа из Демократске Републике Конго. 2006. — Вулкан Огастин на Аљасци еруптирао два пута, што је прва његова ерупција од јануара 1986.

12. јануар 812. — Изасланици византијског цара Михаила I Рангабеа склопили мир у Ахену с франачким царем Карлом Великим, после више од деценије рата Византије и Франачког царства. Један од узрока рата било је то што је римски папа, потраживши ослонац у Франачком царству, крунисао Карла Великог. 1906. — Почео Царински рат између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије 1932. — Хети Каравај, демократа из Арканзаса, постала прва жена изабрана у Сенат САД. 1953. — Скупштина СФРЈ усвојила нов Устав. Укинуто Веће народа и формирано Веће произвођача, чиме је изгубљено национално обележје институционалне скупштинске структуре. 1964. — У Занзибару, месец дана пошто је земља стекла независност, збачен са власти султан и проглашена република с председником Абеидом Карумеом. Четири месеца касније Занзибар се ујединио с Тангањиком у Танзанију. 1969. — Објављен први албум британске рок групе Лед зепелин. 1977. — Израелци су масовним демонстрацијама изразили протест због одлуке Француске да пусти на слободу Абу Дауда, вођу палестинских терори-

ста који су 1972. извршили масакр над израелским атлетичарима на Олимпијским играма 1972. у Минхену. 1981. — Почела са емитовањем америчка ТВ сапуница „Династија“. 1990. — Румунски председник Јон Илијеску саопштио да је Комунистичка партија Румуније стављена ван закона. 1991. — Конгрес САД одобрио председнику Џорџу Бушу употребу војне силе да би присилио ирачку армију да напусти Кувајт. 1992. — Влада Алжира дан после оставке шефа државе Шадлија Бенџедида одложила другу рунду парламентарних избора, образложивши то „немогућношћу настављања изборног процеса“. На изборима водио исламски Фронт националног спаса. Исламисти се прихватили оружја и у наредним годинама убијено више десетина хиљада Алжираца. 1993. — Комесаријат Уједињених нација за избеглице саопштио је да је 1992. у свету било више од 18,5 милиона избеглица. Број избеглица повећан за 3,5 милиона у односу на 1991, од чега три милиона расељено и избегло са територије Југославије. 1996. — Прве руске јединице у саставу ИФОР стигле у Босну и Херцеговину, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата. 1998. — 19 европских држава потписало документ о забрани клонирања људских бића. У Београду почео штрајк Градског саобраћајног предузећа. Први пут у стогодишњој историји јавног превоза на београдске улице није изашло ниједно возило ГСП. Штрајк трајао шест дана. 2006. — У стампеду, за време ритуалног каменовања ђавола задњег дана Хаџа на Мини, Саудијска Арабија, погинула 362 ходочасника. 2010. — У земљотресу на острву Хаити погинуло око 316.000 особа.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs