Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 368 * 23. децембар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

23.12.2018.

У овом броју: Подршка предлогу буџета Краљево у Великом рату Операције 1. новембра Изневерени добротвори И на земљи - Мир људима За деценијекоје следе Правда по мери детета Краљево град чуда

2

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 18 24 32 40 46 58 66

74 80 88 96 98 102 90 104 106

Фото: М. Радовановић

Ко ближе девојци њему и девојка Саобраћај запретио музици У друштву малих људи Објективно На репертоару Биоскопа „Кварт“ Радивој Кораћ - ЖКК Краљево Смедерево Царина - Рибница Младост Слога Времеплов

3

4

МАГАЗИН 23.12.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 7692,3 динара. ХВАЛА!

5

6

МАГАЗИН 23.12.2018.

7

8

МАГАЗИН 23.12.2018.

9

Седамдесет пета седница Градског већа

МАГАЗИН

23.12.2018.

ПОДРШКА ПРЕД Д

10

- Укупни приходи и примања од продаје нефинансијске имовине у 2019. години 3.803.043.735, а расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине 3.807.642.735 динара. - Планиран буџетски дефицит од 4.599.000 динара, односно кориговани фискални дефицит у износу од 4.000.000 који се финансира из неутрошених средстава из претходних година умањених за издатке за отплату главнице дуга. - Предлог одлуке о буџету и планови јавних предузећа описани на више од пет стотина страница. - Највећи приход очекује се од пореза на доходак, добити и капиталних добитака, пореза на имовину, добра и услуге и друге пореске приходе. - Приход по основу трансфера од другог нивоа власти скоро осам стотина милиона динара

ДЛОГУ БУЏЕТА

11

ако је за дневни ред седамдесет пете седнице од конституисања актуелног сазива Градског већа предложено двадесет седам тема, од којих се најзначајнијим сматрају разматрање одлуке о буџету града за наредну годину, програм уређивања грађевинског земљишта, стамбена стратегија и програми пословања јавних предузећа, обимни материјал је члановима упућен дванаестак сати пре почетка. На основу податка да су само предлог одлуке о буџету и планови јавних предузећа описани на више од пет стотина страница довољно јасно потврђује да у том периоду ни приближно нису могли да се упознају са проблематиком о којој одлучују. Као и ранијих година предлог одлуке о буџету садржи рачун примања и прихода, расхода и издатака, укупне приходе и примања и пренета сред-

МАГАЗИН

23.12.2018.

И

12

ства из ранијих година, приходе и примања буџетских корисника из осталих извора финансирања, укупне расходе и издатке исказане по економској, функционалној и програмској класификацији, преглед капиталних издатака за текућу и наредне две буџетске године, као опредељена средства сталне и текуће буџетске резерве. Планирана средства за 2019. годину заснована су на приходима и примањима у складу са одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе која се остварују по основу изворних и уступљених прихода, трансфера, примања по основу задуживања и других прихода. Укупни приходи и примања од продаје нефинансијске имовине утврђени су у износу од 3.803.043.735 динара, а расходи и издаци за набавку нефинансијске имовине 3.807.642.735 динара,

што потврђује да је планиран буџетски дефицит од 4.599.000 динара, односно кориговани фискални дефицит у износу од четири милиона који се финансира из неутрошених средстава из претходних година умањених за издатке за отплату главнице дуга. У складу су са одредбама закона које се односе се на недовољно планиране или непланиране расходе и издатке код буџетских корисника, који нису могли бити сагледани у тренутку доношења одлуке, предвиђено је да би тридесет шест милиона динара било довољно за текућу буџетску резерву. Од продаје нефинансијске имовине очекује се 3.803.643.735 динара, што је у за 1,75% мање у односу на претходну годину. Највећи приход, чак 67,22% што премашује две и по милијарде динара, очекује се од пореза на

доходак, добити и капиталних добитака, пореза на имовину, добра и услуге и друге пореске приходе. Од пореза на имовину очекује се 450 милиона динара, што чини 17,60% укупних, а од пореза на добра и услуге пореза, такси и накнада на моторна возила, коришћења добара од општег интереса, боравишне таксе и дела комуналних такси од забавних игара безмало 109 милиона. Очекује се да приходи по основу комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору коју, сагласно закону, прописује Скупштина града Краљева износ у градској каси повећају за више од шездесет једног милиона динара, а по основу трансфера од другог нивоа власти скоро осам стотина милиона и то као ненаменски трансфер од Републике од 746.289.000 динара што је на истом нивоу као и ове

године. Од других трансфера очекује се додатних 43,450.000 милиона тако да учешће ненаменских и других трансфера у укупним приходима и примањима достиже тек који процеант преко петине. Приходи од имовине, камата на средства консолидованог рачуна трезора, комуналне таксе за коришћење јавних површина, накнада за коришћење грађевинског земљишта, затим од продаје добара и услуга, које чине приходи од давања у закуп непокретноси, грађевинског земљишта, приходи остварени по основу пружања услуга боравка деце у предшколским установама, новчане казне и одузета имовинска корист од казни за саобраћајне прекршаје и мандатних казни, као и мешовити и неодређени приходи у планираном износу од 319.774.735 динара чине 8,41% у укупно планираним

приходима и примањима. Од продаје земљишта очекује се додатних сто милиона динара што чини 2,63% укупних прихода и примања. Према организационој, програмској, функционалној и економској класификацији очекује се да укупни планирани расходи и издаци не премаше 3.863.643.735 динара, а да се њихово финансирање обезбеди из општих прихода буџета, наменских трансфера и пренетих средстава из ранијих година. У структури консолидованих расхода и издатака за плате, додатке, накнаде запослених и социјални доприноси на терет послодавца планиран је износ од 757.368.000 динара што се приближава четвртини буџета. Треба им додати и остале расходе за запослене који се односе на трошкове превоза на посао и са посла, социјална давања и ју-

13

14

МАГАЗИН 23.12.2018.

биларне награде за шта је планиран утрошак од 45.530.000. Очекује се да укупни планирани расходи за коришћење услуга и роба достигну 1.197.814.135,00 динара а односе се на сталне трошкове, трошкове путовања, услуге по уговору, специјализоване услуге, текуће поправке и одржавање и материјал и чине скоро трећину укупних прихода и примања. За субвенције јавним и нефинансијским предузећима и организацијама, дотације невладиним организацијама, порезе, обавезне таксе и казне, новчане казне и пенале по решењу судова, накнаде штете за повреду или штету нанету услед елементарних непогода и накнаде штете за повреду или штету нанету од стране државних органа планиран је утрошак од 265.203.600 динара, за финансирање основног и средњег образовања и Центра за социјални рад додатних 452.126.000 а издвајања за незапослене породиље, прворођене бебе, вантелесну оплодњу, стипендије, превоз одређених категорија и НОР 111.900.000 динара. Финансирању капиталних инвестиција и набавци основних средстава намењено је 776.516.000 динара, или петина буџета, а за отплату главнице домаћим кредиторима још 56.000.000. Према програму за наредну годину у уређивање грађевинског земљишта биће уложено преко милијарду и триста пет милиона динара од којих 1,26 милијарди из буџета, тридесет милиона донације страних држава и петнаест нераспоређеног прихода из претходних година. Чланови Градског већа подржали су нацрт стамбене стратегије до 2020. године а разматрани су и програми пословања за следећу годину Јавних комуналних предузећа „Водовод“, „Путеви“, „Чистоћа“ и „Пијаца“, Јавног предузећа Градско стамбено Краљево, Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ и Јавног енергетског предузећа „Топлана“. Ако је ценити по обиму докумената највреднији су били у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта који су планове за наредну годину упаковали у 101 страницу. Нешто шкртији у образлагању планова били су у

„Пијаци“ којима је за то требало 86 страница потом „Чистоћи“ 71, „Водоводу“ 65 а „Топлани“ 62. На за зачељу су Градско стамбено чији су планови стали на 55 страница док је по обиму најскромнији документ „Путева“ који је стао на 52 странице. Градско веће се сагласило за захтевом Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ о расподели добити за покриће губитака из 2016. а Градском стамбеном да добит из прошле године искористи за покриће губитака из 2014. године. На седници Градског већа било је речи о ценама за обављање стручних послова поверених Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта, још једној измени Одлуке о максималном броју запослених у систему локалне самоуправе, кадровском плану и коефицијентима за обрачун и исплату плата изабраних и постављених лица у органима града Краљева. Усвојени су нацрти одлука о доношењу планова генералне регулације „Витановац“ и „Гробље у Готовцу“, престанку важења Одлуке о оснивању Фондације „Петар Богавац - Анђелко Савић“ и додели новчане награде „Анђелко Савић“ редовним ученицима средњих школа. Теме последње седнице биле су одлуке о давању на коришћење непокретности у јавној својини града установи Центар локалних услуга, предлог закључка о прихватању иницијативе Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ за достављање предлога за инвестиционо одржавање ојачањем коловозне конструкција и некатегорисаних путева, програм обављања димничарских услуга током наредне године и план чишћења и контроле димоводних и ложишних објеката и уређаја и вентилационих канала и уређаја. Листу тема завршио је Извештај о стручној оцени понуда за избор стратешког партнера за реализацију гасификације широке потрошње на територији града, а подршка свим предлозима довољна је за утврђивање предлога за седницу Скуштине града заказане за 28. децембар. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

16

МАГАЗИН 23.12.2018.

17

Представљено капитално историографско дело

МАГАЗИН

23.12.2018.

КРАЉЕВО У ВЕ Е

18

- Едиција „Краљево у Великом рату“ представља капитално дело какво је ретко присуство у српској историографској литератури. - Садржај рукописа подсећа, опомиње и обавезује на дужност сваколиког српства да мора поштовати хероје сопствених предака, како се у најтежим ратовима брани отаџбина и стиче слобода народа. - Едиција на јединствен начин даје посебан допринос обележавању стогодишњице победе у Великом рату. - Четири књиге едиције „Краљево у Великом рату“ оцењене су као прва епизода озбиљног истраживачког рада која треба да послужи као добар пример другим градовима и општинама да памте своју историју и све људе који су уткали животе у боље данас и боље сутра

ЕЛИКОМ РАТУ

19

д формирања Градског одбора за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата једном од најзначајнијих активности означено је издавање четворотомног издања едиције „Краљево у Великом рату“ артиљеријског мајора у пензији Рада Вукосављевића. Иако је као последњи рок за то одређен 11. новембар, датум када се обележава Дан примирја у Првом светском рату издавачу, Историјском архиву Карљево, учинило се да би примереније било да то буде 17. децембра кад ова установа обележава педесет осму годишњицу постојања и рада. Јединствено дело о стварању и распаду српске војске, историји балканских и Првог светског рата, града Краљева и околине у Великом рату плод је четворогодишњег истраживачког рада у више архива, Војном архиву, Историјском архиву Србије, Историјском архиву Београда, Међуопштинском историјском архиву у Чачку, Историјском архиву у Ужицу и Историјском архиву Краљево. Посебним истраживањем обухваћена су документа у београдском Војном музеју, Народном музеју у Краљеву, Центру за библиотекарство, војно научну документацију и информацију и библиотеци Војне академије у Београду. Потрага за подацима о дешавању у Краљеву током Великог рата настављена су у иностраним архивима, пре свих у Бечу за шта се потрудила Марија Карапанџић, а из Војног музеја у Паризу стигао је документ да се у њему већ деведесет девет година, међу заставама држава победница у Првом светском рату, чува и застава Четвртог пешадијског пука другог позива као ратне јединице српске војске која је највише страдала у борбама око Краљева. Ова јединица је за девет дана борбе изгубила 501 војника, 15 подофицира и 6 официра, а ратна застава која је 1919. учествовала на Паради победе савезничких снага остала је у сталној поставци Војног музеја међу заставама победничких земаља. - Пуно је тога што се први пут објављује у нашој историографији, па и графикон рата аустроугарске Врховне команде из 1914. године на коме се

МАГАЗИН

23.12.2018.

О

20

може јасно видети да после 16. децембра на Балканском ратишту, то значи у Србији, више нема непријатељских војника. Тада је војвода Путник рапортирао краљу да на територији Краљевине Србије више нема непријатељских војника, осим ратних заробљеника. Објављен је низ докумената, наредби и извештаја који дочаравају борбу јединица 1. армије на територији града Краљева првих дана новембра 1915. године. Посебно значајан докуменат је деловодник борбених дејстава 4. пешадијског пука на 34 странице где се, по данима и по часовима, тачно приказују све борбене активности на планини Чемерно, и шире, и тачно виде ти губици. Значајан докуменат је и један извештај који је пуковник Милош Васић доставио војводи Мишићу о томе како су аустроугарске трупе поступале према српским цивилима и становништву. Наиме, 1. армија је организовала јаку одбрану целе Ибарске клисуре, а како Аустроугари нису успели да је пробију на реци Дубочици испред себе су гурали српске цивиле и избеглице да наше трупе не би пуцале. Кад су то видели наши војници почели су да бацају наоружање, а више од пет стотина њих је напустило положаје, предало се да би отишли у аустроугарско заробљеништво одакле се трећина никада није вратила кући - каже Вукосављевић. Први светски рат је трајао од 28. јула 1914. до 11. новембра 1918. године, а Краљево је у том периоду, као и Србија, изгубило трећину од укупног броја становника. Едиција потврђује да је пре почетка Првог светског рата у вароши живело између пет и шест хиљада становника, а да је почетком новембра 1915. пристигао велики број избеглица из Подриња, Западне Србије, Мачве, Шумадије, чак и од Ниша. Различити извори потврђује да се број придошлих кретао између седамдесет и сто хиљада због чега је командант Прве армије војвода Живојин Мишић одлучио да, како би избегао жртве, не брани град већ да предњи крај јединица повуче на линију Лакат - Космајица - Врановац Каонски положаји и ту организује одбрану како би зауставио наступање аустроугарских трупа према Рашки, где су

се у то време налазила Врховна команда и Влада. Аутор едиције подсећа да су са тих положаја испаљени последњи плотуни артиљерије српске војске пре повлачења преко Албаније према Грчкој, а сведочи о великом страдању српске војске на овим просторима, посебно на Врановцу где је само 9. новембра 1915. године страдало 27, рањено 96 а контузовано 37 војника. Тога дана је са положаја испаљено преко 286 хиљада метака и бачено 124 бомбе што потврђује да је вођена жестока борба прса у прса а ручне бомбе коришћене у недостатку артиљерије. Све то повод је да баш на овом месту буде одржана централна манифестација обележавања стоте годишњице од завршетка Првог светског рата и буде подигнут Меморијал Ужичког одреда као амбијентална учионица за ученике Основне школе „Јован Дучић“ из Роћевића, где ће се наредних година знатно више говорити о догађајима из Првог светског рата на овим просторима. Значај подухвата у који се упустио аутор најбоље осликава академик Василије Крестић потврдом да је мало оваквих дела у српској историографији понајвише због чињенице да, као плод озбиљног и обимног истраживачког рада, по правилу настају у институтима као резултат рада групе аутора. - Мислим да је врло важно, не само због Краљева и целог подручја које је захватила ова књига, а краљевачки округ је један од ретких који је показао пут којим треба да иде целокупно наше друштво. Другим речима, да не заборавимо наше претке који су положили своје животе у темеље наше државе. Нажалост, врло мало је таквих дела, врло је мало пажње посвећено нашим прецима који леже у темељима наше државе, у темељима наше слободе. Ово би било добро кад би служило као пример осталим градовима и појединцима, а можда и неким институцијама да учине то што је учинио Раде Вукосављевић - каже Крестић. Да едиција „Краљево у Великом рату“ представља капитално дело какво је ретко присуство у српској историографској литератури тврди и рецензент

Раде Вукосављевић

21

23.12.2018.

МАГАЗИН

22

пуковник проф. др Милоје Пршић који је записао да садржај овог рукописа подсећа, опомиње и обавезује на дужност сваколиког српства да мора поштовати хероје сопствених предака, како се у најтежим ратовима брани отаџбина и стиче слобода народа. У години кад обележава педесет осам година постојања краљевачки Историјски архив се потврђује као институција која на мапи чувара националног и локалног идентитета, у оквиру примарне делатности, сређује и чува архивску грађу. Издавање едиције „Краљево у великом рату“ показује да се тај процес завршава тек кад се подаци истраживања систематизују и преточе у књиге као што су ове. То је и повод за потврду значаја издавачке делатности установе која за наредни период најављује нове публикације које треба да баце више светла на догађаје у Краљеву и околини из других периода историје. Важност и значај истраживачког рада у периоду који је претходио години јубилеја препознала је и локална самоуправа што је повод да подржи излазак из штампе рукописа којим је на једниствен начин дат посебан допринос обележавању стогодишњице победе у Великом рату. - Издање представља не микро књигу из историје једног града и његове околине, већ објашњава историју која се догађала на једној микро локацији, историју Великог рата који је у једном тренутку за средиште борбе између Краљевине Србије и Аустроугарске имао Краљево и његову околину. С обзиром да је грађа била обимна, аутор је успео да представи на најбољи могући начин догађаје од пре нешто више од сто година који су се одиграли на нашем подручју. Ми смо као град настојали да подржимо, и финансијски помогнемо, издавање овог дела а настојали смо да пронађемо и друге начине како бисмо обележили сто година од завршетка рата. Ове године је реконструисан и саниран споменик на Тргу српских ратника посвећен ратницима из балканских и Првог светског рата, а тражили смо и начине како

бисмо обележили сва места где је Врховна команда функционисала у периоду пре нешто више од сто година. Мислим да је јако важно да се сетимо не само људи који су се борили за нашу слободу у Првом светском рату, већ и оне који су животе дали у Другом светском рату а нарочито ратовима деведесетих година - потврдио је градоначелник Краљева Предраг Терзић уз подсећање на неопходност бриге о ратним војним инвалидима и породицама палих бораца. Четири књиге едициције „Краљево у Великом рату“ оцењене су као прва епизода озбиљног истраживачког рада која треба да послужи као добар пример другим градовима и општинама да памте своју историју и све људе који су уткали животе у боље данас и боље сутра. Пригодну свечаност на којој је јавности представљено капитално историографско дело употпунили су глумци Краљевачког позоришта подсећањем на Наредбу Штаба Прве армије број 8996 од 23. октобра 1915. коју је у Матаругама потписао Живојин Мишић.

Команданту Дринске дивизије другог позива Наредите да један ваш пук са једном батеријом крене одмах друмом уз клисуру преко Полумира, Ушћа и Манастира Студенице како би што скорије изашао на положај Голо брдо који се протеже од Орље главе 1432, па се повија на југ преко коте 1353, 1318 и 1143, прелазећи реку Студеницу избија на 871 у правцу крста западно од ових села Савово, Стрмоглавци, Бажали, Гуштерићи и Шиће. Задатак. Поседајући овај положај упорно и енергично одбијати вероватне покушаје надирања непријатељских делова који би се од Ивањице кретали преко Велике ливаде 1342 и коте 1316 код села Којиновиће и Деспотовиће ка манастиру Студеници и Ушћу. Јаче своје делове имати на самоме путу десне обале реке Студенице код крста између села Милића и Шића. Још из раније,

правцем Пожега - Ариље - Ивањица, креће се један наш батаљон ојачан са делом обвезника последње одбране и са два топа из састава Ужичког одреда, који је добио наређење да се, у покрету под борбом, задржи на положајима код Ивањице ради одбране правца Ивањица - Манастир Студеница. Избијајући на положај Голо брдо, по сваку цену пук да ухвати везу са поменутим командантом батаљона тражећи од њега шта уопште зна о непријатељу. Ако буде принуђен силом на повлачење од Ивањице, онда му препоручите одбрану јакога положаја код Великих ливада на правцу за ваш положај. Обратити пажњу на пут који преко села Савова води ка Полумиру бранећи га упорно. Не би рђаво било ако би батерија могла да се извуче од Манастира Студенице бар на положај крст 1019 који се налази на путу код села Гуштерића и Лесковца, јужно од села Церовца, ако се већ са пуком не би могла извући на главни положај. Исто тако постарати се да се учини телефонска веза преко Манастира Студенице са штабом армије на Ушћу. Магацин хране за овај одред налазиће се код Манастира Студенице, а слагалиште муниције на Ушћу, вероватно нешто и код Манастира Студенице. За пуком упутиће се друга пољска болница Моравске дивизије другог позива у Студеницу где ће ући у састав одреда. Тако исто упутиће му се и једно одељење армијског телеграфског одељења из Соколске бригаде. Правац Ивањица - Велике ливаде Манастир Студеница - Ушће необично је важан у односу трупа Прве армије на којој основи препоручујем команданту одреда да тај правац са свом енергијом, умешношћу и храброшћу што потпуније организује. Штабу армије слати што чешће извешће о свим питањима непријатељских предузећа тим правцем и стању својих трупа. О времену поласка пука известите ме одмах. Командант Армије војвода Мишић Т, Радовановић Фото: М. Радовановић.

23

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (41)

МАГАЗИН

23.12.2018.

ОПЕРАЦИЈЕ 1

24

- На правцу Чачак – Краљево непријатељ је увече, под заштитом ноћи, упутио снаге јачине око једног батаљона који је успео да дође до Слатине и у Трнави зароби телефонску станицу и део чете 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива, која је у том правцу упућена као осигурање. - Непријатељ је 1. новембра око 17,00 почео да прелази Западну Мораву код Чачка, преко моста који није био довољно порушен и у току дана на десну обалу реке успео да пребаци снаге јачине до три пешадијска батаљона. - Како би се обезбедио правац Чачак – Краљево командант Ужичког одреда је послао један батаљон 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива ка Заблаћу, са задатком да заузме положај на десној обали Јежевачке реке на Каменитом путу ради спречавања даљег надирања непријатеља ка Слатини и даље

1. НОВЕМБРА

25

Операције Дринске дивизије другог позива

МАГАЗИН

23.12.2018.

На фронту ове дивизије 1. новембра се водила само заштитничка борба, а ситуација је увече била следећа: 6. пук другог позива главнином снага држи положај Клик – Грошничка градина – Липничка глава – кота 102, а предњим деловима коту 230 – Винограде – Драгобраћку косу. Истог дана 4. пук другог позива главнином држи линију од коте 402 искључно кота 374 – кота 285 – Липов врх јужно од Кнића, а предњим деловима Мајдан (кота 389) – Стањачко поље (кота 265). Артиљерија је делом извучена, а делом се још извлачи на главну одбрамбену линију, а 5. пешадијски пук другог позива из заштитнице прикупља се код механе Грабовачке. - Непријатељ је до вечери избио на линију Брњица – Змајевац – Грошнички млин и испред Винограда. По извештају коњичких патрола које су биле одаслате да извиђају правце који изводе из долине реке Груже, непријатељ је до краја дана већ дошао до Кнића

26

Операције Дунавске дивизије другог позива Пред фронтом ове дивизије у току дана вођене су само слабије борбе. Заштитни делови дивизије држали су положаје на линији села Мрчајевци – Бресница - Гунцати, док су се положаји главнине Дунавске дивизије другог позива налазили се на линији Травкуша – Осоје – Ракљаста коса – Каменита – Тамничка планина – коса левом обалом Вољавчке реке – Мутапов мост и све до Западне Мораве.

Операције Соколске бригаде Соколска бригада је, по наређењу команданта 1. армије, стављена под команду команданта Дунавске диви-

зије другог позива. Командант бригаде јавља да је до краја дана дошао у село Мрчајевце, а сутра 2. новембра има се повући на положаје око села Катрге. Према извештају командира 2. дринске позиционе Дебанжове батерије, из састава Ужичког одреда, непријатељ је заузео Чачак. Око 15,15 његове патроле су ушле у варош а до вечери су непријатељски предњи де-

лови допрли до Трнавске механе, где је са њиме ухваћен додир. На правцу Чачак – Краљево код села Слатине налазе се слаби делови са две дебанжове батерије, а ноћу је од Лађеваца упућен 7. пешадијски пук првог позива на правац између села Мрсаћ и Слатина, а један пук из састава Дринске дивизије другог позива упућен је од Грабовца ка Краљеву.

Наређења Врховне команде 1. новембра 1. ОБр. 23549 у 09,00 часова–Команданту 1. 2. и 3. армије, Трупа Нове Области, Одбране Београда, Тимочке војске, и обавештење господину Министру Војном и ђенералу Сарају: „Штаб Врховне Команде полази у уторак 2. овог месеца у 09,00 часова железницом из Крушевца у Краљево, где ће бити истога дана на преноћишту. У среду 3. овог месеца продужава покрет сувим за Рашку, где стиже истог дана на преноћиште. У Рашкој штаб остаје до даљег наређења.“ ОБр. 23554. – Команданту 2. армије: „По вашим питањима ОБр. 9599 извештавате се: 3. армија повлачиће се постепено на Преполац, а Тимочка војска на Мердаре. Градску и тешку артиљерију упутите преко Преполца за Приштину. Убојну и профијантску спрему евакуишите из Прокупља за Приштину. Прокупље се намерава бранити 3. армијом и Тимочком војском.“ ОБр. 23580 у 10,35 часова – Команданту 1. армије: „За затварање правца од Грошнице за Краљево, који је на граници одбранбене линије ваших трупа и Одбране Београда, одредите потребан део снаге споразумно са командантом Одбране Београда, који је за тај циљ одредио један батаљон“.

27

Операције Ужичког одреда

МАГАЗИН

23.12.2018.

У духу раније директиве Врховне команде друмом за Ивањицу је, преко села Горачића, упућен 1. батаљон 2. прекобројног пука трећег позива са наређењем да са једном четом поседне положај Градину код села Радољева, да ту брани улазак у Моравичку клисуру и спречава надирање непријатеља ка Ивањици. Остале три чете са командантом батаљона продужавају пут ка Ивањици, где имају посести и најупорније бранити положаје код села Буковице, на левој обали Моравице, и Лису, на десној обали реке, те да тако заштите правац који води ка Јавору и правац који преко Будожеља и Великих ливада води ка Студеници. Уз то, команданту 1. батаљона 2. прекобројног пука трећег позива наређено је да,

28

по доласку у Ивањицу, захтева од месне команде да му се стави на располагање последња одбрана стараца, са којима ће ојачати батаљон који је ка Ивањици на извршење задатка пошао у 22,00. Још 31. октобра од стране команде из села Марковице је упућено телефонско сигнално одељење да код Трнавске механе успостави везу са селом Горачићи, где је дошао штаб Ужичког одреда сли, и поред највећег труда, одељење није успело да изврши наређење. Због недостатка телефонске везе командант Ужичког одреда није имао благовремене извештаје од коњичких патрола из долине Западне Мораве, које су тамо упуђене ради извиђања ка Заблаћу, а није имао ни телефонске везе са штабом 1. армије. Зато су извештаји коњичких патрола,

слати за штаб Ужичког одреда по ордонансима, стизали са закашњењем од четири до пет сати. У току дана вршен је распоред јединица на положајима и предузимано утврђивање поседнутих положаја тако да се на заштитничким положајима код села Марковице налазила Доњовасојевићка бригада са два брдска топа, на положају Бјело брдо, кота 809, налазио се 4. пешадијски пук трећег позива са једном дебанжовом брдском батеријом, а 2. прекобројни пешадијски пук трећег позива са положаја на левој обали Западне Мораве 31. октобра у 15,00 сати пребацио се на десну обалу и 1. новембра око 13,00 прикупио се на новим положајима на Буђевачкој Јелици. Први батаљон 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива налазио

се на путу ка Ивањици, пољска артиљерија распоређена је у близини друма западно од Слатине, а један од коњичких ескадрона извиђао правац од Чачка низ Западну Мораву, други делом преко села Паковраће уз Мораву и делом на правцу Ариље – Ивањица. Командант Ужичког одреда није имао везу са делом ескадрона одаслатим у долину Западне Мораве за извиђање правца ка Чачку, и одржавање везе са 4. пешадијским пуком трећег позива лево и Соколском бригадом са десне стране реке, па због тога није имао никаквих података о непријатељу са те стране. Како и поред свих предузетих мера није успео да добије телефонску везу са долином Западне Мораве он је, ради боље безбедности пута Чачак – Краљево, упутио једну че-

ту из састава 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива код Трнавске механе. Међутим, чета није успела да дође на одређено место јер је у 21,20 нападнута на коти 466 и ту је разбијена, па се повукла. Како би се обезбедио правац Чачак – Краљево, пошто још увек није било извештаја од коњичког ескадрона, командант Ужичког одреда је у 21,45 послао један батаљон 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива гребеном преко Црне Стене и села Јежевице ка селу Заблаћу, са задатком да заузме положај на десној обали Јежевачке реке на Каменитом путу ради спречавања даљег надирања непријатеља ка Слатини и даље. Једна чета из другог батаљона упућена је преко Црквине на Зовљак да тамо поседне и штити правац од села Трнаве, а непријатељски делови, ко-

ји су се приближили предстражним деловима Ужичког одреда на Чукару и коти 466, задржани су у току ноћи али су наставили да отварају повремено ватру на српске предстраже. На правцу Чачак – Краљево непријатељ је увече, под заштитом ноћи, упутио снаге јачине око једног батаљона који је успео да дође до Слатине и тако уз пут у Трнави зароби телефонску станицу и део чете 2. прекобројног пешадијског пука трећег позива, која је у том правцу упућена као осигурање. По извештају командира коњичког ескадрона непријатељ је већ 1. новембра око 17,00 почео да прелази Западну Мораву код Чачка, преко моста који није био довољно порушен, тако да је у току дана на десну обалу реке успео да пребаци снаге јачине до три пешадијска батаљона. Р. Вукосављевић

29

30

МАГАЗИН 23.12.2018.

31

Изостала помоћ Фондације „Анђелко Савић - Петар Богавац“

МАГАЗИН

23.12.2018.

ИЗНЕВЕРЕНИ ДОБРОТВОРИ?

32

– После пуних двадесет година први пут није додељена једнократна финансијска помоћ из Фондације „Петар Богавац-Анђелко Савић“ најбољим ученицима краљевачких средњих школа. - Средства од закупа за издавање објекта познатог као „Задужбина“ у буџету града. - Различите информације о износу на који могу да рачунају добри ученици слабијег материјалног стања, по једнима половину износа четири пута већег закупа него раније док траје реконструкција, по другима тек након што се одбије припадајући порез. - Ове године без парастоса добротворима. - Кад за нешто постоји воља увек се нађе решење, кад не постоји нађе се оправдање

33

очи дана када православни верници славе Светог Николу, најбољи и талентовани ученици средњих школа са територије града Краљева годинама су традиционално добијали једнократну финансијску помоћ из Фондације „Анђелко Савић-Петар Богавац“ која се, по речима градских челика, сматра једном од најуспешнијих и најстабилнијих јер ни у једном тренутку од оснивања није имала проблема у раду. Неколико последњих година износ је смањиван па је са 19, 18, 15 и 10,5 претходне сведен на само 8,5 хиљада динара са образложењем да је то једини начин да новац добију сви који су испуњавали услове конкурса. Разлог је нађен у чињеници да су средства од закупа локала „Задужбина“ пристизала само првих осам месеци у години након чега је отпочела детаљна реконструкција објекта који је издат другом закупцу. Председник

МАГАЗИН

23.12.2018.

У

34

Скупштине града, уједно и председник Скупштине Фонда, најавио је четири пута већи приход ове године од кога ће, док трају радови на реконструкцији објекта, моћи да се рачуна само на половину новца намењеног за исплату једнократне новчане помоћи најсиромашнијим и талентованим ученицима краљевачких школа. Реконструкција је завршена, најављени приходи пристичу, а једнократне финансијске помоћи најбољим средњошколцима слабијег материјалног стања ипак нема. - Морамо да извршимо завештање Анђелка Савића и Петра Богавца у коме се каже да из тих средстава помажемо добре и талентоване ученике из сиромашних слојева грађана Краљева. Ово је начин да помогнемо да сутра вратите то на неки други начин, кроз резултате рада и нове успехе на спортским или културним такмичењима –

рекао је пре годину дана председник Управног одбора Фонда Ненад Марковић уз захвалност закупцу који је обезбедио део средстава и директорима јавних предузећа „Топлана“, „Пијаца“ и „Водовод“ који су помогли да се обезбеди довољно за све ученике који испуњавају услове конкурса. Пригодној свечаности у Свечаној сали зграде Градске управе прошле године је, као и свих претходних, претходио парастос на старом краљевачком гробљу уз подсећање на делове из тестамента Анђелка Савића који је, у време када се приближавао крају овоземаљског живота, сву покретну и непокретну имовину завештао краљевачкој омладини, старима и изнемоглима. Ове године је изостала додела једнократне помоћи што је било повод да млади, на скупу организованом у сали за седнице Скупштине града поводом

Недеље парламентаризма, за разлоге упитају градоначелника Краљева. - Претпостављам да већина вас зна да Анђелко Савић и његова жена Татија нису имали деце. Направили су објекат који данас популарно зовемо „Задужбина“ у центру Краљева. После његове смрти они су оставили да се тај објекат издаје и да се од новца који буде добијен помажу ђаци слабијег материјалног стања који се школују. Са друге стране, такође краљевачки добротвор, трговац Петар Богавац, био је и сенатор тридесетих година прошлог века, оставио је једно здање граду Краљеву. На основу тога направљена је Фондација „Анђелко Савић и Петар Богавац“. Као што знате, деценијама уназад, „Задужбина“ је била кафана која се издавала и из тог прихода смо на крају сваке буџетске године делили новац ђацима. Сада је дошло до одређених про-

мена. Објекат је био у јако лошем стању што смо сви ми видели, па је морао да буде реконструисан у складу са правилима која ће да очувају његову аутентичност. Та правила је, наравно, дао Завод за заштиту споменика културе. Он је реконструисан и та зграда данас изгледа неупоредиво боље него пре годину дана, а закупац локала је постао „Лили“. Дуго се расправља да ли закупац треба да се бави искључиво угоститељством, или може да се бави другом делатношћу. Ми можемо само да говоримо о вољи тестатора, дакле Анђелка Савића и његове жене Татије, који ни једног тренутка нису рекли да треба да буде само ресторан. Ми нисмо смели да дозволимо да то буде локал у коме ће се обављати коцкање и нека друга непримерена делатност. Иначе да буде веледрогерија, да буде апотека, сасвим може.

Новац који добијамо у закуп сада је четири пута већи у односу на новац који смо добијали до прошле године с том разликом што половина тог новца иде за отплату реконструисања, које је коштало одређен износ, а половину, када се одбију порези, исплаћујемо деци. С обзиром да је законска регулатива сада измењена фондови као фондови не могу да постоје, али смо рекли следеће. Дакле, новац који се добије од издавања иде у укупну масу буџета, улази у целокупан буџет, а не каже се за шта се наменски троши. Ми смо онда рекли два милиона динара из укупне масе издвајамо, и тај новац одлази деци. Фондација као фондација у појмовном смислу са председником, а то је председник Скупштине, неће имати рачун на који ће директно њима да леже новац, него ће легати на општи рачун и ми ћемо приликом сваког

35

23.12.2018.

МАГАЗИН

36

доношења буџета када одборници, који седе ту где ви седите, буду гласали они ће гласати да тај новац добију деца Краљева која су добри ђаци, а слабог материјалног стања. И у предлогу буџета за 2019. годину, који ће се наћи пред одборницима претпостављам 28. децембра, наћи ће се предлог да два милиона динара иде деци - објаснио је градоначелник. Није познато каква је судбина других фондација у држави, и да ли ће све бити укинуте или трансформисане у неки други облик. Зна се да је Градско веће на последњој седници донело одлуку о престанку важења Одлуке о оснивању Фондације „Петар Богавац Анђелко Савић“. Ако би поступање по законским одредбама и могло да се разуме, нема оправдања за одсуство жеље да се, као и претходних двадесет година, на овај дан помену имена оних уз чију је помоћ више од хиљаду младих лакше пребродило један период школовања. И ове године се потврдило да је заборав значајна карактеристика и оних који стално подсећају на потребу да се негује култура сећања на догађаје у прошлости као залога сигурније будућности. А та култура је један од повода за подсећање на делове из тестамента Анђелка Савића, све до ове године. - Немајући своје деце, хоћу да се сетим сиромашне деце мога родног места Краљева. У другом реду сетићу се изнемоглих стараца и старица у Краљеву о којима се у првом реду брине сама та општина. Кад моја жена Татија умре, све своје имање непокретно припашће Фонду Анђелка Савића, трговца и жене му Татије, који ће се образовати у Краљеву – записано је у тестаменту којим је 14. септембра 1924. године сву непокретну имовину завештао граду кога је највише волео. Деведесет четири година касније уочи крсне славе краљевачког добротвора изостало је помињање његовог и имена супруге Татије. О завештаној имовини као добар домаћин све до последње седнице Градског већа старала се Фондација „Анђелко Савић – Петар Богавац“, а о њој као драгоценом наслеђу бринули највиши пред-

Анђелко Савић ставници градских власти. Фондација „Петар Богавац-Анђелко Савић“ основана је у децембру 1997. године са циљем да помаже талентованим ученицима и њиховим родитељима, али и да сачува сећање на двојицу краљевачких добротвора који су своју имовину и богатство завештали младим Краљевчанима. Фондација је од оснивања даривала преко хиљаду ученика краљевачких средњих школа који су сваке године подсећани да памте овај дан и кад постану успешни помогну некоме како би био настављен ланац доброчинства. Као успешан трговац и индустријалац Савић је имао непокретну имовину у Краљеву и Крушевцу и фабрике у Београду. Имовина се из године у годину увећавала, а како није имао потомство са супругом Татијом је

одлучио да све покретно и непокретно након смрти остави општини која би приход од имовине користила за бригу о младима, старима и изнемоглима. Татија Савић је дуго живела, а умрла 1941. године, па је задужбином руковао тадашњи закупац Хотела „Париз“, хотелијер Милан Јовичић. Реактивирањем задужбине испуњена је жеља задужбинара да се сваке године на дан његове крсне славе помене подушје њему и супрузи. Изостало је овог децембра још по што шта, између осталог и подсећање на речи нобеловца Иве Андрић записане у „Знаковима поред пута“ у којима истиче да човек вреди онолико колико је другима потребан. То, и подсећање да се још памти изрека „Добро чини и добру се надај“ допринело је да у Србији буде добротвора чија се доброчинства дуго памте. Такви су у Краљеву били Петар Богавац и Анђелко Савић, веома богати људи чије богатство није отргло њихове душе већ су обилато помагали другима, нарочито младима и сиротима. Међу онима који помније прате збивања на локалној политичкој сцени нису изостали различити коментари свега што се дешавало уочи Светог Николе, у највећем броју негативни. Јединствена карактеристика свих указује да је могло бити и другачије и да није било тешко наћи начин да се најбољима ипак додели заслужена помоћ, пре свега зато што су то ипак њихове паре. Није то ни много више од онога што је локална самоуправа издвојила да би средњошколцима омогућила да виде филм „Краљ Петар Први“, а ни далеко од истине уверење да би се готово сви они одрекли посете биоскопу зарад помоћи друговима. У неким круговима се помињу и средства из текуће буџетске резерве која су током године дељена готово свакоме ко је пружио руку према њима. И док критике, коментари и предлози не мањкају кроз велики број провејава мишљење да кад за нешто постоји воља увек се нађе решење, кад не постоји нађе се оправдање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 23.12.2018.

39

40

МАГАЗИН 23.12.2018.

Божићна посланица надбискупа Хочевара

И НА ЗЕМЉИ МИР ЉУДИМА! - Београдски надбискуп монс. Станислав Хочевар је 21. децембра у ординаријату Надбискупије одржао конференцију за новинаре поводом божићних благдана. Прочитао је божићну посланицу и свима пожелео срећан и благословљен Божић! оћ је то, браћо и сестре, ноћ у којој се рађа највеће светло и свемиром се разлеже најлепша мелодија. То је „света и блажена ноћ“ – како певају најзвучнији гласови Неба и Земље – која нам је поклонила „Светлост од Светлости“ и „Бога истинитог од Бога истинитог“. Ко од нас људи може замислити богатији садржај или представити узвишенију поруку? Удишући блаженост тог догађаја, радосно вас поздрављам, браћо и сестре Београдске надбискупије, браћо и сестре наше драге земље; поздрављам све вас, драги пријатељи, који припадате заједници људи „добре воље“. Тај поздрав мира је на завршетку ове, 2018. године – коју смо прогласили и живели као „Годину заједништва“ – посебно снажан и актуелан. Не само зато што смо се током

Н

ње посебним молитвама и горућим вапајима уздизали к Свевишњем, не само зато што смо појединачно и заједно много размишљали о миру и размењивали своја искуства, него и зато што смо радосно изражавали добродошлицу нашим посебним гостима, много радили, али још пажљивије сагледавали будућност! Ова божићна честитка и порука мира тако добија драматичну улогу управо због стања данашњег света, због толиких изазова који нас тако снажно животно дотичу…! Не може нам, наиме, пре свега, побећи из размишљања следеће болно питање: има ли смисла славити Божић и радосно певати „Слава Богу на висини и на Земљи мир људима добре воље“, ако се око нас толико тога руга миру и толико има оних који распаљују ватру неразуме-

вања? Има ли смисла, питамо се даље, очекивати мир од Њега, који је проглашен „Кнезом мира“, а прави мир – барем се тако чини – све удаљенији је од нас?! Хоћемо ли и ове године свом снагом славити дан Христовог рођења чак и ако је међу нама све мање рађања, а толико младих живота сели се одавде, где се некад толико снажно борило за живот, бранио животни простор, чувала слобода?! Браћо и сестре! Свакако бисмо могли да поставимо још питања и још јаче заоштримо ионако већ акутне проблеме… Хтео бих, заправо, на измаку ове тако значајне године, себи и вама поставити више животних питања. Упитајмо се искрено: да ли би без Божића и његових неописивих тајни у овом нашем свету било веселије и радосније? Рецимо: јесмо ли

41

42

МАГАЗИН 23.12.2018.

ми, као појединци и као заједница, досадаистински довољно стварно и свеобухватно славили неописиву Тајну оваплоћења Божјега Сина? Има ли у овим данима божићног славља Бого-Човек Исус Христос средишње место, или оно ипак припада нашим улицама, трговима и парковима, нашим кућама и трпезама, нашим путовањима и проводима? Изговарамо толико речи које, нажалост, не постају телом; речи које се не утеловљују у дела, које не преображавају ово наше друштво! Служимо се речима које ноћ не мењају у светлост и толику „буку“ овога света не претварају у благогласну хармонију! Средиште божићних дана, наиме, нисмо ми људи, нити наше жеље и толика наша очекивања, него Бого-Човек – Исус Христос, који једини може – да се послужимо предивним сликама великих пророка – нас не-људе преобразити у људе, нас који смо „не-народ“ – кажу даље пророци – може изградити у народ, нас који смо – наставља пророк – „не-љубљени“ преобразити у љубљене и нас који смо „невенчани“ у венчане, то јест читаво човечанство преобразити у Заручницу, „Заручницу Небеском Заручнику“, који као Најлепши ииспуњен радошћу долази међу нас?! Ако Христос нема прво и право место, онда нико од нас не зна где је и које је његово место. Ако Прворођени свега створеног није на почетку свега и на почетку свакога од нас, онда нико од нас не зна какав би требало да буде и који му је животни позив. Ако Оваплоћена Божја Реч није Свевишњи Господ нашем животу, онда нико од нас не зна којој заједници припада и која му је улога у тој заједници. Божић, свакако, није у бљештавилуспољашњег сјаја и светла, него у неизрецивом светлу дубоких спознаја и небеских открића. Божић није на првом месту дан даривања дарова, већ догађај даривања у љубави нас самих људима. Само тако, наиме, можемо постати једно!

Божић није, пре свега, у томе да се сусрећемо око богате трпезе него у нашем новом и искреном заједништву с онима које смо досад заборављали, гурали на руб живота, сматрали неподобним, неспособним или чак сувишним. Рађају се и друга питања: смемо ли ми, верници, који с толиким заносом певамо божићне песме, тако често искључивати оне који припадају другом народу, другој вероисповести, другој традицији? Зашто ми, који себе називамо хришћанима, и даље носимо у себи толико гордости и самодовољности да не тражимо опроштај једни од других, да своје успомене и сећања не просветљујемо целовитом истином? Смемо ли ми, који се клањамо Новорођеном – а Он се понизио до свих најдубљих понора људских слабости и, ено Га, лежи у јаслама – и даље с презиром гледати на наше комшије, с њима живети уз непоштена размишљања, селективне истине и селективну љубав? Верујемо ли ми, који се поносимо хришћанским именом, истински Небу које људе зове својим миљеницима? Поступамо ли тако са свим људима? Верујемо ли ми – који у светом богослужју тако помно пратимо поруку анђела да је Новорођени „радост за све људе“ – да је та чињеница стварна и могућа, и да је упућена и нама, становницима овога дела Европе? Мислимо ли ми, браћо и сестре, да је могуће стварати будућност на само досада схваћеној традицији Божића? Смијемо ли се називати хришћанима ако нисмо дословно „жедни“ и „гладни“ јединства хришћана? Није ли се Он, Бог мира, за тај дар тако усрдно молио на Последњој вечери, за тај циљ на крсту умро и у славиваскрснуо? Васкрсли Господ све поздравља апсолутном новошћу: „Мир вама!“ Баш онако како су у ноћи Његовог рођења свечано навестили анђели! Зато, браћо и сестре, нико од нас, ни као појединац, ни као члан заједнице, не може постати миро-

носцем и миротворцем ако не умре прво својим досадашњим селективним представама, и ако не васкрсне у потпуно, интегрално поимање вере. Божић није „клин“ којим на зид повести прибијамо само досадашњу праксу, него је дан слављења рођења по којем се у нама рађају нове спознаје, нови увиди, нови односи, целовитије учење, нова дела, нови нацрти живота и рада! Браћо и сестре, све што рекосмо ни у чему не затамњује нашу животну стварност и историјску истину. Божић о којем ми размишљамо велики је органски процес који увек изнова надилази досадашње спознаје и границе досадашњих поступака. Диже нас у оне висине у којима гледамо целину, откривамо нове могућности и путеве, дишемо чистији ваздух односа и добијамо снагу за напредак. Највиши степен интегралног живота јесте управо онај мир који је Христ Господ живео и по апостолима нама предао! Зато Га и зовемо „Сунцем Правде“, „Сјајном звездом јутарњом“, „Онај који долази“… Онај који једини заиста долази у све дубине нашега личног и друштвеног бића, нека вас испуни сваким благословом, срећом и миром! У том духу вам желим срећан и благословљен Божић! Браћи и сестрама источне традиције кличем: Мир Божји,Христос се роди! Ваистину се роди! Да, браћо љубљена и сестре предраге, нека 2019. година буде година рађања мира, година мирних односа, година у којој ће владати мир у читавом свету, у читавом свемиру! Ко у то верује и ко се за то моли, њему ће се тај небески дар и дати. У том духу вас, браћо и сестре, благосиљам уиме Оца, и Сина и Духа Светога, желећи вам: Мир људима на земљи – миљеницима Божјим! У Београду, 21.12.2018 + Станислав Хочевар, београдски надбискуп и метрополит

43

44

МАГАЗИН 23.12.2018.

45

Последња фаза реконструкције Трга српских ратника

МАГАЗИН

23.12.2018.

ЗА ДЕЦЕНИЈЕ

46

- У току радови на реализацији четврте фазе реконструкције Трга српских ратника. - У трошковима процењеним на 36 милиона динара Министарство културе и информисања учествује са четрнаест. - Средства добијена по основу пројекта „Трг у оку“ на конкурсу Министарства „Тргови у фокусу“. - Иако је уговор са извођачем радова потписан у јуну на кашњење до 24. септембра утицао је низ несрећних околности, између осталих поновна провера квалитета материјала за уградњу и радови на рестаурацији и конзервацији споменика. - Рок од шездесет дана за завршетак радова прекратак

Е КОЈЕ СЛЕДЕ

47

д тренутка кад је успостављен као специфично обележје града Трг српских ратника је у више наврата мењао и изглед и назив. О изгледу трга пре постављања споменика српским војницима страдалим у ослободилачким ратовима Србије, балканским и Првом светском рату од 1912. и 1918. године, нема живих сведока, а тек по која ретка фотографија потврђује да је у центру вароши била пијаца. Изглед најприближнији данашњем добио је 1934. године кад је у централном делу постављен споменик који је, из идеолошких разлога, 1961. дислоциран на простор Градског гробља. Ту је остао до пред крај лета 1982. године кад је враћен на првобитну локацију чиме је, верују Краљевчани, стављена тачка на даље сељакање. Управо тада трг је добио изглед према пројекту архитекте Алексе Маричића, а у каснијем периоду доживљавао само мање модификације. Идеја о реконструкцији, која још траје стара, је неколико година а почетак одлаган зато што локална самоуправа није била у ситуацији да обезбеди тридесет шест милиона динара колико је процењено да треба за финансирање радова. У два наврата је за мало пропао покушај да се за реконструкцију трга, као својеврсне позорнице за одржавање различитих културних манифестација, средства обезбеде из других извора, пре свега у оквиру пројекта „Градови у фокусу“. Центар за управљање пројектима и локални економски развој је, узимајући у обзир сугестије директора јавних установа, Народног музеја, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Краљевачког позоришта, Туристичке организације Краљева и представника организација цивилног друштва у области културе, успео да дефинише пројекат „Трг у оку“ и са довољно аргумената убеди комисију Министарства културе и информисања да у финансирању радова учествује са четрнаест милиона динара. Пројекат из 1982. године био је тема исцрпне нализе у настојању да се у конципирању новог задржи све што је било квалитетно, а посебна пажња по-

МАГАЗИН

23.12.2018.

О

48

Јела Марковић

49

50

МАГАЗИН 23.12.2018.

51

МАГАЗИН

23.12.2018.

свећена је избору материјала који би требало да обезбеде довољно дуг животни век. Према том пројекту од споменика у центру трга кружног облика полази тридесет шест зрака који симболизују исто толико битака током Првог светског рата. Круг по ободу дефинисан је као противпожарна саобраћајница и поплочан је каменим гранитним коцкама како би издржао пролаз тешких возила у посебним приликама. Да се у периоду који је уследио није много водило рачуна о томе, а да су тешки камиони различитим поводима пролазили у непосредној близини споменика, најбоље потврђују бројна оштећења на плочама чија дебљина није могла да поднесе толико оптерећење, јер су димензионисане

52

према захтевима пешачке комуникације. Нова модификација уследила је 1997. године кад је, по пројекту Марка Петровића и уз подршку професора Географског факултета, централном градском тргу дат изглед сунчаног сата. Пројектом санације Трга српских ратника из 2010. године предвиђено је одвијање радова у четири фазе, комплетна реконструкција спољног прстена до излога различитих локала, потом део Улице Топлице Милана и излаза према Улици цара Лазара. Иако се идеја о задржавању сунчаног сата чинила довољно атрактивном сумња да би били знатно повећани трошкови, са тим и могућност добијања потребних сред-

става од ресорног министарства, одлучујуће је утицала да се од тога одустане. Зато по захтеву инвеститора пројектом „Трг у оку“ није планиран сунчани сат, али се успротивио Завод за заштиту споменика културе који цео простор штити као историјску амбијенталну целину чији је он саставни део, па је задржан у пројекту који је за реализацију радова четврте фазе урадила дипломирани инжењер архитектуре Јела Марковић, запослена у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“. - Трг је био поплочан трахит плочама које имају лепу црвенкасто розикасту боју, али су порозне, а страдале су због дебљине од три сантиметра. Да је дебљина била седам до осам сантиме-

тара плоче би морале да се ваде из центра камена што значи да би биле отпорније на порозију. На крају смо одлучили да то буде гранит, јер су сиве плоче из каменичког Андезита биле дебље и боље издржале оптерећење. Коцка је наслеђена из 1982. године кад је половина трга била асфалтирана, а друга половина под коцком којом је касније поплочан у радијалном лепезастом слогу на песку. Причало се о томе којим каменом да се ради па је изабран росопорино који једини има розикасту боју и подсећа на боју трахита, јер је требало да се задржи концепција црвенкасте и сиве, а он подсећа на то. Од свих врста камена те боје и цена му је најприступачнија, а испоставило се да је доста квалитетан

материјал, лепо се уклапа па мислим да нисмо погрешили у избору - каже Марковић уз потврду да паљена површина плоча елиминише могућност клизања за разлику од оних којим је трг раније био поплочан. До застоја у реализацији пројекта дошло је због захтева да се за материјале достави атест релевантних институција, а иако га је испоручилац доставио уследила је накнадна провера методом случајних узорака која је потврдила квалитет и за извесно време продужила извођење радова. Квалитетан материјал дебљине пет сантиметара поставља се на слоју цементног малтера са фугама које се сматрају посебно значајним због потребе да се обезбеди довољно простора за

издужења под дејством различитих метеоролошких услова. Додатне проблеме извођачу радова, Јавном комуналном предузећу „Путеви“ са подизвођачем „Вибел“ из Врњачке Бање, представља израда сунчаног сата чије се извођење показало прилично компликовано. Кад је у другој половини деведесетих година прошлог века први пут реализована идеја о постављању сунчаног сата приступило се просецању постојећих плоча што се није потврдило као добро решење, јер је у знатној мери утицало да одређен број претрпи оштећења. Сада се радови на сату и поплочавању целог трга изводе паралелно што се, каже Марковић, показало као знатно квалитетније решење.

53

23.12.2018.

МАГАЗИН

54

- Размишљали смо да се уместо камених плоча уграде зраци од силумила, легуре силицијума и алуминијума, који изгледа рељефно и доста лепо. Он има неравну површину и лепо изгледа, али доста кошта што би много оптеретило укупне трошкове. У комбинацији је било и коришћење месинга, али је рад на пројекту и тендерској документцији потврдио да би и то било превелико оптерећење, па смо се одлучили на скромнију и јефтинију варијанту, а да са онолико пара колико имамо урадимо највише што можемо. Идеја Ротари клуба „Краљево“ била је да се у првом кругу око споменика, у гранитним плочама димензија шездесет са шездесет центиметара, ураде ћирилична слова висине 50 сантиметара - каже Марковић. Од времена кад су на овим просторима последњи пут гранитне коцке уграђиване у облику лепезе прошло је

доста времена због чега се посебним проблемом потврдила потрага за мајсторима вичним оваквом начину рада. Као путоказ новим, који се са овим нису сретали ни током школовања, требало је да остану два поља са којих коцке нису уклоњене као са преосталих тридесет четири. Уз савете неких из старије генерације, мало вежбе и шаблоне креиране специјално за ову прилику, и овај проблем је отклоњен што Јели Марковић, као надзорном органу над извођењем радова, даје довољно основа за закључак да је посао завршен квалитетно. Податак да су по претходном пројекту плоче постављене на подлози од песка у појединим случајевима деловале нестабилно повод је за одлуку да нове, димензија тридесет пута шездесет и дебљине пет центиметара, по најновијем буду на цементном малтеру са довољно великим фугама између.

Податак да је моравски песак крупнији са видљивим зрном повод је за одлуку за коришћење дунавског који обезбеђује знатно равнију површину. Од централног дела према ободу трга задржан је пад који треба да обезбеди одвод површинских вода. Реконструкцијом периферних делова трга претходних година већ је обезбеђено одвођење воде из олука у површинску канализацију, а исти поступак је примењен и при радовима на реконструкцији других улица у ужем центру града. Према најновијем пројекту задржане су и клупе по ободу централног круга, а њихова рестаурација очекује се наредне године кад за то буду обезбеђена довољна срдства, ако не за све бар да се на модернији начин дизајнира и замени дрвена површина на бетонској подлози. Ауторка пројекта четврте фазе реконструкције Трга српских ратника по-

тврђује да се, сем у избору материјала, није много одступало од првобитне идеје Алексе Маричића из 1982. године. Одступило се од постављање подне расвете која на овом простору, а ни на Тргу Светог Саве, није дала очекиване резултате, па ће само споменик у центру бити осветљен са неколико рефлектора. Уз два предузећа непосредно ангажована на извођење радова значајном се оцењује улога овлашћене геодетске организације „Геосистем“ која, каже Марковић, обезбеђује довољан степен сигурности да ће сваки елемент бити постављен на право место. Иако је уговор са извођачем радова потписан у јуну на кашњење до 24. септембра утицао је низ несрећних околности, између осталих поновна провера квалитета материјала за уградњу и радови на рестаурацији и конзервацији споменика. Како су ра-

дови одмицали постајало је јасније да је рок од шездесет дана за завршетак радова кратак, али на њега није могло да се утиче јер је тендер расписан у Београду. Реалнијим се сматра дупло дуже време за радове чак и у ситуацији да је ангажован већи број мајстора одређених специјалности. Посебно захтевним се показала уградња гранитних коцки што најбоље потврђује податак да је за завршетак једног од тридесет шест поља, површине само двадесет седам квадрата, уиграним мајсторима потребан цео дан, за друга и по дан и по. Ако се томе дода време потребно за припремне радове, демонтажу раније постављених плоча, бетонске радове и елементарне непогоде онда је јасно да рок за завршетак радова није дефинисан у складу са реалном ситуацијом на терену. У ситуацији кад су рокови пробијени акценат је стављен на

квалитет због уверења да би свака журба у знатној мери утицала да он буде нижи, посебно ако се зна колико је прецизности и педантности потребно да би се остварио циљ постављен пројектом. Иако је првобитно планирано да прилаз до центра града води главним противпожарним путем кроз Омладинску улицу од идеје се одустало због дужине и великог броја локала, па је процењено да је боље решење избор краћег из Улице Топлице Милана. Пројектант верује да ће након што буду окончани радови до неке наредне реконструкције проћи знатно више времена него што је то било од претходне до сада. Довољно гаранције пружају изабрани материјали, посебно гранит чији век није временски ограничен. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 23.12.2018.

57

Локални модел алтернативне подршке малолетницима

МАГАЗИН

23.12.2018.

ПРАВОСУЂЕ ПО

58

- Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела, који је ступио на снагу 2006. године, предвиђена је примена пет васпитних налога. - Један од пет утврђених васпитних налога траје најдуже шест месеци, а у току трајања може бити замењен другим, допуњен новим или потпуно укинут. - Васпитну меру изриче искључиво виши јавни тужилац, или судија за малолетнике. - Краљево један од неколико градова у Србији који има капацитет да подржи формирање локалне мреже и потписивање споразума о сарадњи какву је предвидео закон из 2005. године. - Малолетнички затвори и притвори су места где се не могу реализовати дечја права. - Ове форме су често својеврсни универзитети за криминал. - Светска истраживања показују да строги облици кажњавања врло често не дају довољно простора за корекцију која се очекује

Фото: М. Радовановић

О МЕРИ ДЕТЕТА

59

23.12.2018.

МАГАЗИН

60

аспитни налози су законом дефинисани као посебне мере које немају карактер кривичне санкције. Сврха им је да се због учињеног кривичног дела према малолетнику не покреће кривични поступак а да се, ако је покренут, обустави. Законом је прописано да један од пет утврђених васпитних налога траје најдуже шест месеци, да у току трајања може бити замењен другим, допуњен новим или потпуно укинут, а да ову васпитну меру изриче искључиво виши јавни тужилац, или судија за малолетнике, само у случајевима кад су испуњена два услова. Први подразумева кривично дело за које је прописана новчана казна, или казна затвора до пет година, а други да постоји одређени однос према кривичном делу и оштећеном лицу. При оцени става о

В

кривичном делу подједнако важним сматра се однос починиоца према извршеном делу као и према оштећеном лицу, али и став оштећеног лица нарочито ако се ради о малолетном. Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела, који је ступио на снагу 2006. године, предвиђена је примена пет васпитних налога, поравнање са оштећеним, извињење, како би се радом или на неки други начин отклониле у целини, или делимично, штетне последице, затим редовно похађање школе или редован одлазак на посао, укључивање без накнаде у рад хуманитарних организација социјалног, локалног или еколошког садржаја, подвргавање одговарајућем испитивању и одвикавању од зависности изазваних употребом алкохолних пића и опојних дрога и на крају укљу-

чивање у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој установи или саветовалишту. Изменама и допунама закона предвиђене су одређене модификације, пре свега у формулацији одређених васпитних налога, а уврштена су и два нова васпитна. Они укључују похађање курсева за стручно оспособљавање, или припрема за полагање испита, и укључење у одређене спортске активности, а пракса је показала да су овакви начини укључивања малолетника фукционални јер су дугорочно давали јасније и конкретније позитивне ефекте. Искуство показује да само извињавање није давало довољно простора ни учиниоцу кривичног дела ни оштећеном, а како је дуг период пролаза кроз процес утицао на изостанак дуго-

трајније добити у новом предлогу се акценат ставља на измирење, па тек онда на накнаду штете. Модификација је извршена и код налога за кориснике опојних дрога којом је прецизније дефинисано да укључују и кориснике забрањених психоактивних контролисаних супстанци, а пракса показује да су, са различитим модификацијама, све присутније на тржишту. Последњи од пет васпитних налога је промењен у смислу да подразумева групни или појединачни третман у овлашћеној организацији или здравственој установи. Поред развоја различитих услуга у локалној заједници од примене закона очекује се да развијају и организације са лиценцама за саветодавни рад и третмане којим ће моћи да се реализују овако дефинисани васпитни налози у устано-

вама, органима и организацијама локалне заједнице, јавним предузећима, цивилном сектору и другим правнм субјектима. Актуелност примене васпитних налога повод је за скуп представника установа, органа и организација поводом дефинисања основних смерница за будућу међусекторску сарадњу, а све у циљу изградње локалног модела алтернативне подршке малолетницима у сукобу са законом. Намера организатора је да се на овај начин и на локалном нивоу делује у складу са савременим стандардима и допринесе организовању малолетничког правосуђа по мери детета. Податак да су деца у сукобу са законом оцењена као посебно осетљива група повод је да се Краљево почетком године јавио на позив Уницефа и буде

један од неколико градова у Србији који има капацитет да подржи формирање локалне мреже и потписивање споразума о сарадњи какву је предвидео закон из 2005. године. Зато је за тему скупа изабрана примена васпитних налога, могућности и капацитети града у процесу имплементације, а међусекторска сарадња оцењена као посебно важна за унапређење примене васпитних налога. Значајним се оцењује податак да, за разлику од других средина, виши јавни тужилац већ примењује овај механизам у раду са малолетницима. Покушај да се разумеју разлози због којих малолетник дође у прилику да буде починилац кривичног дела доводи до различитих одговора, а запажено је да се временом долази до суштинских помака и уверења како би

61

23.12.2018.

МАГАЗИН

62

правосудни органи, изрицањем адекватне мере, требало да преобликују њихово понашање. Од усвајања Конвенције о правима детета из 1989. године дошло је до промене ставова, па је почело више да се о правима детета размишља из перспективе његових потреба. Податак да се сваки случај по много чему разликује од других повод је за потребу да се, при одмеравању васпитне мере, уваже и његове специфичности. Резултат је уверење да би примена васпитних налога малолетном починиоцу кривичног дела пружило прилику да се на неки начин искупи, а институције на локалном нивоу буду простор у коме може да разуме свој део одговорности за почињено дело. Коначни резултат огледа се у уверењу да би се радним ангажовањем или психосоцијалним третманом, не само починиоца него и његове породице, малолетнику помогло да се врати на прави пут. Стручњаци сматрају да васпитни налози не могу бити примерена мера

у односу на сваког починиоца кривичног дела, па је посебно важно да се при процени да за то има услова малолетник усмери на покушај да схвати одговорност а да при том не трпи озбиљније санкције кроз неку форму васпитних мера. Податак да идеја двадесет првог века подразумева правосуђе по мери детета води ка потреби да починилац пре примене васпитних налога призна да је извршио кривично дело, да има коректан однос и да се према њему односи са одоговорношћу, јер је то добар услов да му се пружи шанса и да кривична дела не понављају. Познато је да адолесценција, као изузетно буран период у животу сваке младе особе, носи бројне изазове али и да велики број деце кроз њега прође без већих тешкоћа. И поред чињенице да су добар пример другима евидентно је да медијски простор заузимају неке друге крајности. Стручњаци посебно значајним сматрају потребу да се ниједно дете не изједначава са кривичним делом, јер по-

стоји велики број индивидуалних фактора који га у неком тренутку определе да ли ће се профилисати у једном или другом правцу. Прва искуства показују потребу да се добро процени да ли постоје услови за реализацију васпитног налога, а накнадно смањују рецидиви да мање врше накнадна кривична дела. Потврдило се и да присуство васпитне мере у стандардном облику може да буде разлог стигматизације, због чега се малолетном починиоцу кривичног дела умањују шансе за социјални опоравак. На глобалном нивоу је уврежено уверење да су малолетнички затвори и притвори места где се не могу реализовати дечја права и да су ове форме, посебно затворених облика заштите, често својеврсни универзитети за криминал, а светска истраживања показују да строги облици кажњавања врло често не дају довољно простора за корекцију која се очекује. Искуства у примени васпитног налога су различита, а потврђују да се

најефикаснијом доказала примена два изречена истовремено. Важну димензију, кажу стручњаци, представља део који се односи на одговорност малолетника. Пресудним за одлуку да се крене у извршење кривичног дела често се истиче утицај околине, најчешће групе вршњака, у шта најчешће верују и родитељи малолетника који се огрешио о закон па уверење да проблем настаје на неком другом месту, а не у породици, родитеље на неки начин ослобађа могућности да делују адекватно. Такви ставови сматрају се погрешним јер одрасли, чак и у годинама када би могло да изгледа да су много мање потребни деци. Због тога је све чвршће уверење да све тешкоће овог типа настају у примарним релацијама, па и решења треба тражити у породици. И поред тога сматра се да, у процесу социјалног опоравка, малолетник треба да буде ослоњен не само на родитеље него и друге одрасле из локалне заједнице којој припада. Локалне заједнице се разликују по

количини ресурса које, у својим срединама, могу да понуде малолетницима. па се разликују и статистички подаци о ефектима примене васпитних налога. Значајним се сматра податак да васпитни налог није кривична санкција, да је трајање ограничено на шест месеци и да се не може изрећи без пристанка детета, родитеља или старатеља, а пракса потврђује највећу ефикасност примене у случајевима кад малолетник призна извршење кривичног дела. Пракса потврђује и да адвокати, приликом давања изјаве о извршеном кривичном делу, малолетницима сугеришу да се бране ћутањем што, кажу стручњаци, у контексту могућности да се искористи васпитни налог није добро. Иако је за изрицање васпитног налога овлашћен искључиво виши јавни тужилац али га, у предкривичном поступку или ако накнадно призна кривично дело, може изрећи и судија за малолетнике. Посебно значајном оцењује се благовременост и брза реакција надлежног органа јер, ако прође

много времена од извршења дела до могућности да створи могућност рехабилитације и прилике да малолетник добије прилику да се искупи за то што је урадио, све губи смисао. Иако је тужиоцу омогућено да изда васпитни налог и без укључења органа старатељства центрима за социјални рад се сугерише укључење у процес опсервације како би се, у сарадњи са тужиоцем, искристалисао предлог васпитних налога који би резултирао најбољим коначним ефектима. Искуство оних који су се последњих седам година интензивније бавили овом проблематиком у четири града, Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, потврђује да је центар за социјални рад свака два месеца извештавао вишег јавног тужиоца о реализацији васпитног налога, делимично или у целости. И поред свих ограничења која су се потврдила у пракси не јењава уверење да је, у контексту светских трендова у овој области, васпитни налог и даље велика шанса. Т. Радовановић

63

64

МАГАЗИН 23.12.2018.

65

66

Милорад Којић

МАГАЗИН 23.12.2018.

Краљевчани у свету: Милорад Којић (5)

- Мала фабрика у Краљеву могла је месечно да произведе до пет тона тестенина, осамнаест врста пасте различитих профила, пуњену пасту, њоке, тортелине, равиоле и лазање. - Пакована сува, смрзнута и свежа тестенина није наишла на погодно тржиште у Краљеву, а због све веће кризе је отежана куповина довољне количине брашна која је условљавана везаном куповином уља, шећера и других врста брашна које нису биле потребне. - Део послова је обављан преко увозно извозног предузећа које је по надимку Шерпа добило име „Шерпатон“, што је често било повод за објашњење да ли тргује грамофонским плочама или шерпама. - До данас је остало загонетно како је двадесет тона сардина продато трговцима из околних градова у кутијама од по тридесетак килограма директно са камиона који је робу допремио у Краљево. - Живот као позорница, а Којић велики глумац који се клања публици и жели увек да је задовољи

Фото: М. Радовановиц

КРАЉЕВО ГРАД ЧУДА

67

време кад повод за то није авантуризам одлука да се живот настави у некој од далеких дестинација углавном се образлаже потребом за запослењем које треба да омогући безбеднији живот породице. На такав корак најчешће се одлучују млађи људи, па се пoсебно интересантним учинило истраживање разлога за што се на такав корак на прагу пете деценије живота определио Милорад Којић тим пре што се и у Краљеву бавио бизнисом који је обећавао солидан живот. Колико је у то време била популарна прва у Краљеву пицерија „Пера Ждера“ сведочи податак да тржни центар настао на истој локацији и данас носи исто име. Уверење да и међу Краљевчанима има оних који су путовали

МАГАЗИН

23.12.2018.

У

68

по свету и тамо се сретали са италијанском кухињом, а пица се уз хамбургере сврстава у најчешће коришћене артикле брзе хране, било је довољно за осведоченог иноватора да се упусти у бизнис који ће донети многа задовољства, али и бројне веома необичне ситуације. Једна од анегдота везана је за прве старије посетиоце који су свратили да виде шта то толико привлачи бројне Краљевчане, па су власнику замерили што уз јело не сервира и хлеб. Интересантна прича о историјату пице трајала је тек толико док љубазни конобар није донео неколико лепињица направљених од истог теста. У време кад се почиње нови бизнис, без обзира колико се то власнику

чинило перспективним, увек постоји одређен ризик па се прилично опрезно приступа запошљавању нових радника. Због тога је Којић од почетка према потреби био конобар, кувар, судопера, шеф сале и ко зна шта већ са жељом да у сваком тренутку задовољи све потребе клијента од којег очекује да се врати још по који пут. Иако није био професионални конобар није пропуштао прилику да посаветује млађе које је запошљавао, а на основу искустава стечених посматрањем током бројних путовања по свету. Осим специјалитета куће, Пице а ла Пера Ждера, називи свих осталих из понуде били су на италијанском језику, кватро стађоне, фрути ди маре, калцоне, маргарита... И док је свака припре-

мана према тачно утврђеном рецепту она прва је трпела различите састојке чак и оне које Италијани никад не би ставили. Близина болнице утицала је да добар део конзумената буду здравствени радници, а поруџбину уредно исписану на комаду папира за више њих редовно донесе старија жена којој би по неко од радника увек помогао да до болнице понесе десетак картона пице. - Долази један дан, али без списка, и поручи за запослене на Хируршком одељењу исто као и прошли пут. Схвативши врло брзо да јој је непријатно да изговори назив онога што жели конобар упита да ли је то можда пица. „Еј мене како то зовете“ - успела је да проговори пре него су присутни прснули у

смех, а сам догађај био повод да се у понуду унесе још једна ставка. Пица под називом „Еј мене како то зовете“ постала је прави хит, а гостима пружена јединствена прилика да изаберу шта желе од надева тако да се у зависности од тога формирала и цена. То је била најоригиналнија идеја у пицерији, а безброј пута сам био у ситуацији да објашњавам како је настала – прича Којић. Иако се у то време солидно живело, у оптицају било доста пара а зараде угоститељских објеката солидне, никада није постојала посебна жеља да се статус, као код бројних других, потврђује куповином скупоценог аутомобила. Уз честа путовања по свету, најчешће првих десетак дана у години,

бројне повољности биле су намењене запосленима, а било их је четрнаест који су били легално пријављени и уживали све повољности радног односа, а пред десетодневни одмор на почетку године чашћавани тринаестом платом. Није то наилазило на адекватан однос код других угоститеља који су због великих обавеза често држали један број непријављених радника. Двадесетогодишње искуство рада у иностранству потврђује потребу о макисмалном смањењу свих обавеза које падају на терет предузетника као једином услову за запошљавање већег броја људи. Порески систем какав се примењује у Србији, и сазнање да судбину земље одређују интереси појединца из двадесетак различитих

69

23.12.2018.

МАГАЗИН

70

политичких партија не дају довољно оптимизма да би у догледно време могло да буде много боље. Ово је прилика за пре 20 година изречен став да Србија никада неће постати чланица Европске уније, а до времена кад би могла да стекне то право ова би могла да се распадне и за то, као и у бројним другим ситуацијама, кривица буде приписана Србији. У врема када се већ назирао распад Југославије обавеза надлежних органа била је да решење о отварању било какве занатске радње, а у њих су сврставани и угоститељски објекти, изда најкасније за седам дана од подношења захтева. Уколико се то не деси радња је могла да почне са радом што је утицало да између 1986. и 1993. када је коначно напустио земљу и упутио се преко океана имао чак четири различита бизниса, Фитнес центар „Палестра“, Пицерију „Пера Ждера“, пројекат првог сплава на Ибру „Плава птица“ и готов пројекат пекаре са француским пецивима вредан 450 хиљада марака чије је отварање спречио толико пута спомињани ембарго међународне заједнице. Уследила је мала фабрика која је месечно могла да произведе до пет тона тестенина, осамнаест врста пасте различитих профила, пуњену пасту, њоке, тортелине, равиоле и лазање. Био је то резултат само једног од бројних излета у свет и сазнање да у Италији постоји велика потреба за овим производима. Средства намењена инвестирању у производњу пецива искоришћена су за куповину две аутоматске компјутерски контролисане машине за производњу и сушару капацитета 500 кила тестенина дневно. Пакована сува, смрзнута и свежа тестенина није наишла на погодно тржиште у Краљеву, а због све веће кризе је отежана куповина довољне количине брашна која је условљавана везаном куповином уља, шећера и других врста брашна које нису биле потребне. По многима врло квалитетна паста са свежим јајима, и без икаквих адитива, није могла да се такмичи са производима великих система какав је у то време био новосадски Данубиус.

У исто време је део послова обављан преко увозно извозног предузећа које је по надимку Шерпа добило име „Шерпатон“, што је често било повод за објашњење да ли тргује грамофонским плочама или шерпама. Познанство са представником ријечке Фабрике сардина „Мирна“ за Србију било је повод за понуду шлепера ових производа пред Светог Николу и поред јако изражене сумње у могућност да се цела количина прода на тржишту, а нема ни довољно простора где би могло да се складишти 20 тона робе. И данас је остало загонетно како је цела количина трговцима из околних градова у кутијама од по тридесетак килограма распродата директно са камиона који је у Краљево допремио робу. - Куповао сам на тоне сир, кечап и шунку за пицерију све док пред крај осамдесетих добављач из Хрватске није наговестио да више неће моћи да ме снабдева. Почиње да ме хвата паника и купим све, али врло брзо крене рат и настане тотални распад система. Јавља се зебња око срца, видим да тестенине не иду, па одлучим да све продам човеку из Шида који има кућу на 500 метара од линије фронта. Смањио сам број радника, а имао сам и штедионицу у време кад је било популарно штицовање девиза. Био сам трн у оку многима у Краљеву у коме нема инвестиција и бизниса, затворене су границе, а све сам врло тешко доживео због ретко лепог детињства и боравка у разним местима од Порторожа преко Ровиња, Умага, Врсара, Пореча, Зелене и Плаве лагуне, Пуле... Нисам могао да схватим, јер су ме увек водили тренутак, бујица, ветар, сунце и немиран дух, да ми неко одузме златну рибицу каква је била југословенски пасош, па сам у шали, негирајући Дарвинову теорију о постанку света, говорио да сам ванземаљац. Врло сам селективан кад су неке ствари у питању, па не желим негативну енергију и нешто лоше. Суморна, тешка и уморна лица ми тешко падају и буде немир, па не желим да их видим. Мој живот је позорница, а ја на њој велики глумац који се клања публици и жели увек да је задовољи како би сви

око мене били срећни и лепо се осећали – каже Којић. Стављајући често у први план жељу да помогне људима подсећа и на позив из Регионалне привредне коморе да, као изузетан предузетник, буде представник свих угоститељских радника. Идеје за све чиме се бавио у животу Милорад Којић је црпео из бројних путовања по свету, на сајмовима мале привреде у Болоњи, Барселони и Минхену. И ма колико је био убеђен да нема те силе која би могла да га натера да напусти Краљево измењене околноси су утицале на све чвршће опредељење да то ипак учини. Рат који није доживљавао својим већ је буктео на већем делу некада заједничке земље, а све присутнија опасност да би и против воље могао да се нађе у његовом средишту све више је подгревала жељу да на сигурно склони породицу. - Ако одем због себе и остварим циљ због кога сам отишао и моја деца ће у будућности имати свој циљ. Ако погрешим никад га неће остварити. Свестан чињенице да се са 40 година не креће у печалбу, већ бира гробно место у граду у коме си рођен, схватам да се отварају различите могућности иако знам да сам у свакој другој земљи само никад пожељан странац. Игром случаја моја сестра одлази у Канаду 1989. године, а ја следеће први пут да је посетим и видим једну веома интересантну ствар. Пре тога сам већ био у Америци, а никада у Канади, и видим исто толико добру земљу као што је Америка само у много бољем издању. Видим и могућност да за три четири године добијем један од најбољих пасоша на свету и у мојој души и мозгу се јављају неке нове идеје. Све више размишљам о томе где да идем, и шта да радим, и схватам да ми је најбоља опција да одем у Канаду. Одлазак није променио ништа значајно, нити је изменио мој живот. Отишао сам вођен жељом за неким новим остварењима и новим подухватима, да створим нешто себи и омогућим деци да имају нову визију и димензију, а пружим и оно што су мени пружили моји родитељи – каже Којић. Т. Радовановић

71

72

МАГАЗИН 23.12.2018.

73

23.12.2018.

МАГАЗИН

74

Осврт на медијске конкурсе у 2018. години

КО БЛИЖЕ ДЕВОЈЦИ ЊЕМУ И ДЕВОЈКА

Фото: М. Радовановић

- На укупно 161 конкурс за суфинансирање медијских пројеката у 2018. години додељено милијарду 343.094.709. - Тридесет пет општина и град Крагујевац нису расписали конкурс за суфинансирање медијских п ројеката. - На конкурсу Министарства културе и информисања новац добио 384 сваки трећи пројекат. - Новац добили и медији који су вишеструко кршили новинарски Кодекс. - Листовима „Информер“ и „Српски телеграф“ и порталу srbijadanas.com додељено око 13 милиона динара у 17 локалних самоуправа. - Град Београд доделио новац таблоидима Ало, Информер и Српски телеграф, који вишеструко крше Кодекс. - Студио Б за три пројекта добио 16,1 милион, а фирме повезане са овим медијем око 20 милиона од укупно 89.800.000 динара

75

окалне самоуправе, Министарство културе и информисања и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницима расписали су у 2018. години укупно 161 конкурс за суфинансирање медијских пројеката на којима је, према подацима сајта finansiranjemedija.rs који је покренуло Удружење новинара Србије, додељено милијарду 343.094.709 динара. Удружење новинара Србије је утврдило да у Србији има 26 градских општина које немају обавезу расписивања конкурса за суфинансирање медијских пројеката, а да 35 општина и град Крагујевац нису расписали конкурс за суфинансирање медијских пројеката. У години на истеку конкурсе је два пута расписало једанаест општина: Алибунар, Чајетина, Ковачица, Кула, Нови Сад, Параћин, Рашка, Сремска Митровица, Тител, Врање и Градска општина Младеновац.

МАГАЗИН

23.12.2018.

Л

76

Разочарана новинарска и медијска удружења Министарство културе и информисања је у фебруару ове године расписало осам конкурса за суфинансирање медијских пројеката за које је определило укупно 262 милиона динара, што је за осам више него годину дана раније, а необјављивање састава комисије и спорна расподела новца изазвали су бројна реаговања новинарских и медијских удружења. Након сазнања да су по расписивању конкурса формиране комисије које су почеле рад, али њихов састав јавно није био објављен, Коалиција новинарских и медијских удружења и Асоцијација медија тражили су да се то објави јер, према њиховим сазнањима, комисије нису чинили представници репрезентативних новинарских и медијских удружења. Кад је ресорно министар-

ство објавило састав, али не и предлагаче изабраних комисија, Коалиција и Асоцијација су повукли своје представнике из свих комисија. Уследио је састанак у Министарству културе и информисања али су НУНС, Локал Прес, НДНВ, АНЕМ и Асоцијација медија остали при одлуци да не учествују, док су кандидати Удружења новинара Србије, поштујући договор у Министарству културе и информисања да буде измењен састав комисија, учествовали у њиховом раду. На конкурсу је од 1.147 пријављених новац добило 384 пројеката, односно сваки трећи. Након објављеног решења о расподели средстава редитељ, и директор агенције „Алтернатива“, Бошко Савковић је у јулу послао писмо медијима у коме је, између осталог, наведено да је продукција Г.Ф.Ц. која је на овом конкурсу добила 3,7 милиона динара, у пријави „искористила референтне филмове и филмске награде“ агенције

чији је он директор. На конкурсу је највише новца, односно 4, 9 милиона динара, добио и пројекат фирме „EssenSs“ која не производи медијске садржаје, нема запослене нити исплаћује хонораре. Удружење новинара Србије је утврдило да агенција за услуге рекламе и маркетинга „RayDream producSon“, која је на конкурсу добила четири милиона динара, нема доказа да ће пројекат реализовати путем медија, иако је према Правилнику за суфинансирање медијских пројеката била дужна да га достави. Због овакве расподеле новца, новинарска и медијска удружења послала су писмо министру културе и информисања Владану Вукосављевићу и позвала га да испита да ли су оправдане њихове сумње да је било незаконитости у пријави и реализацији конкурса. Да би наводи из писма „о потенцијалним недостацима и пропу-

стима при додели средстава на конкурсу“ били проверени, Вукосављевић је у августу медијима потврдио да је формирана Радна група министарства и да ће сутрадан саопштити закључак који није објављен ни до данас. Министарство је у септембру расписало још један конкурс и за њега определило око шест милиона динара, а од укупно пријављених 65, одобрено је 17 пројеката.

Новац медијима који крше Кодекс Новац на конкурсима у 2018. години добили су и медији који су, према мониторингу Савета за штампу у 2017. години, вишеструко кршили новинарски Кодекс. У Правилнику за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања стоји и да је један од кри-

теријума који комисија приликом одобравања пројеката мора да има у виду је и да ли су медију који конкурише у последњих годину дана изречене мере због кршења етичких и професионалних стандарда. Овим критеријумом се нису водиле све комисије које су оцењивале пројекте, па је у првој половини године листовима „Информер“ и „Српски телеграф“ и порталу srbijadanas.com додељено око 13 милиона динара у 17 локалних самоуправа. Крајем новембра и Град Београд доделио је новац таблоидима Ало, Информер и Српски телеграф, који вишеструко крше Кодекс, а у Решењу о расподели средстава види се и да је Студио Б за три пројекта добио 16, 1 милион, а фирме повезане са овим медијем око 20 милиона од укупно 89.800.000 динара издвојених за пројекте. Један од чланова комисије био је и Александар Симић, који је био у су-

77

78

МАГАЗИН 23.12.2018.

кобу интереса зато што је, иако запослен у Студију Б, оцењивао пројекте и више од трећине укупно расподељеног новца, са осталим члановима комисије, определио медију у ком ради, као и повезаним фирмама. Због овакве расподеле Удружење новинара Србије одрекло се 420 хиљада динара добијеним на истом конкурсу. У Удружењу новинара Србије потврђују да је телевизији Хепи на конкурсу министарства додељено два милиона динара, иако је Регулаторно тело за електронске медије овој телевизији изрекло четири упозорења и једну опомену.

Новац онима који нису оправдали средства Поједини медији који су 2017. добили милионске износе на конкурсима, а нису оправдали пројекте, у 2018. години су поново добили новац, а једина локална самоуправа која је због тога поднела тужбу је Смедерево, који је тужио ТВ Смедерево д.о.о. Ипак, на медијском конкурсу у Смедереву у септембру ове године, новац је добио и пројекат који ће бити реализован у сарадњи са овом медијском кућом. Овој локалној самоуправи и издавач портала еПодунавље фирма „Open View“ и Балкан продукција такође нису оправдали средства за пројекте који су на конкурсу у 2017. години добили укупно око дванаест милиона динара, а локална самоуправа није тражила повраћај.

Осим у Смедереву, почетком ове године пројекти панчевачке фирме „Брифинг Банат“, издавача портала Јужни Банат, градским управама Панчеву, Пландишту и Опову, правдани су текстовима који нису доступни на овом порталу, а за које су у 2017. години добили око седам милиона динара. Град Панчево је и ове године порталу Јужни Банат доделио 1,3 милиона динара, иако је пројекат за који је добио средства у 2017. години, а који је требало да буде реализован на овом порталу, правдан линковима који нису доступни.

Исте комисије у спорним расподелама Подаци сајта finansiranjemedija.rs показују да је Коалиција новинарских и медијских удружења, Удружење новинара Србије, Независно друштво новинара Србије, Независно друштво новинара Војводине, Локал прес и Асоцијација независних електронских медија, у комисијама за оцењивање пројеката у овој години имала 144 представника. Локалним самоуправама које распишу конкурс Коалиција од 2015. године предлаже по три кандидата, а осим њих ове године су пројекте оцењивали представници Клуба новинара Поморавља, Асоцијације електронских медија Војводине, Нове мреже Србије, Удружења ComNet из Суботице, Удружења спортских новинара из Београда, Друштва новинара Ниша, Професионално удружење новинара Србије...

Представници Клуба новинара Поморавља су у 2018. години оцењивали пројекте у Јагодини и, трећу годину за редом, сва средства доделили Коперникусу РТВ Јагодина д.о.о. из Јагодине, иако је Државна ревизорска институција, у извештају о пословању у 2016. години, навела да ова медијска кућа 3,2 од укупно 7,2 милиона динара колико је добила на конкусу те године, није искористила за „пројектне активности“. Осим у Јагодини, представници истог удружења оцењивали су пројекте и у Аранђеловацу када су доделили новац пројектима медијске куће чији је рачун у блокади, али и у Параћину где су највише новца доделили порталу који је регистрован непосредно пре расписивања конкурса. Представници Асоцијације електронских медија Војводине оцењивали су и ове године пројекте, иако је Основни суд у Новом Саду пресудио да је њихова пререгистрација из привредног друштва у удружење незаконита. Иначе, Асоцијација је од 2015. године као медијско удружење, иако то није било, предлагало чланове у комисије за оцену медијских пројеката. У Правилнику за суфинансирање медијских пројеката стоји да право на предлагање чланова комисије имају новинарска и медијска удружења која су регистрована најмање три године пре датума расписивања конкурса, и која уз предлог за чланове комисије подносе и доказ о регистрацији. Т. Радовановић

79

23.12.2018.

МАГАЗИН

80

Света Раденковић

Родоначелник музичке династије: Света Раденковић (2)

САОБРАЋАЈ ЗАПРЕТИО МУЗИЦИ - И инструменти на кредит. - Подједнако добар на више инструмената. - Синови срећни што нису положили пријемни испит за упис у музичку школу. - Музичари са међународним искуством умало без музичког образовања. - Са ноћне свирке на посао. - На репертоару старогардске, лака забавна и народна музика. - У стану више од седамдесет инструмената. - Земљорадник Раде Арсовић из Жиче музичка институција. - Школовање у иностранству после само једног дана радног стажа у полицијском оркестру. На Џез академији без џез искуства

81

реданост музици од најраније младости, уз подршка просветних радника који су на време препознали несвакидашњи таленат и упутили на усавршавање у Музичкој школи, учвршћивали су жељу Свете Раденковића да се после гимназије упише на Музичку академију. Да у животу све не иде увек онако како је планирано, и да он по који пут крене у неочекиваном смеру, потврдило се и у случају Раденковића кад се, на путу према овом факултету, испречила породична трагедија која ће одредити даљи животни пут особе на крају тинејџерског доба. Изненађујуће колико и смрт оца деловала је информација да су његове колеге Раденковића уписале на Саобраћајни факултет, обезбедиле стипендију за школовање и смештај у дому намењеном онима који су се школовали за рад у овој области. Посебно значајним сматра се радно место за мајку што је створило услове за додатну сигурност током студија. Саобраћајни факултет је у то време стациониран у згради на углу Таковске и Далматинске улице, недалеко од дома у Улици Здравка Челара што није без значаја у условима кад је било потребно водити рачуна и о новцу и о времену. Обавезе на факултету нису могле да потисну жељу да се, колико толико, одржи веза са музиком, а кратак осврт коју деценију уназад потврђује да је првих дана у Београду почела потрага за особама сличних афинитета. Повољност коју су уживали студенти из породица запослених на железници огледала се и у бесплатној карти за превоз до места становања због чега је и Раденковић током свих година студија викенде проводио у Краљеву. До железничке станице се по правилу путовало трамвајем, а чекање на долазак једном приликом било је прилика за познанство са групом музичара који су се спремали за одлазак на сахрану. - Упознам се са њима, кажем да сам тромбониста и где живим, а после два до три месеца портир у дому каже да ме траже неки људи. Сиђем доле и видим да су то исти они музичари на које

МАГАЗИН

23.12.2018.

П

82

сам већ заборавио. Кажу да им је умро тромбониста, па зову да дођем и свирам са њима. Сви су већ били пензионисани војни музичари са којима сам врло брзо почео да наступам. У Београду је посла ове врсте имало од десет пре подне до четири поподне, по некад и на десет места дневно. На факултету је било предавања на које нисам морао да идем, а зарада је била добра па сам свирао све док сам био на студијама - сећа се Раденковић уз потврду да је први новац зарадио на сахрани много пре одласка у Београд. Било је то приликом једног наступа краљевачког дувачког оркестра, а иако износ није био значајан разлог за посебно задовољство био је чињеница да је добијен од директора Музичке школе, још више што је додељен након наступа а не на крају полугодишта као што је био случај са другим члановима оркестра. У трубачким оркестрима су заступљена само четири инструмента, труба, тенор, туба или хеликон и бубањ, а у периоду кад више није било могуће користити неки из школе било је неопходно купити сопствени што, сећа се Раденковић, није било ни мало једноставно, па је једини начин за то био кредит. Ни пола века касније из сећања није избледела слика инструмента за који је било неопходно издвојити много више пара него данас. У време кад се телевизор последње генерације купује за износ минималне месечне зараде није лако поверовати да га је пре неколико деценија требало отплаћивати годинама. Ако се зна да добар инструмент кошта многоструко више, а да дувачки пропадају знатно брже него други, онда је јасно на колико је рада и одрицања морао да буде спреман свако ко се одлучио за овај начин живота. Крај студија представља нову фазу у животу, у случају Раденковића и због обавеза према железници која је обезбедила стипендију. Показало се да ни то није значајна препрека на путу до бољег радног места, а половином седамдесетих година прошлог века такво је могла да обезбеди војска. Прво запослење у Крагујевцу подразумевало

је свакодневна путовања од по стотину километара, а изгубљено време један од повода жеље за премештај у нешто ближи Трстеник и запослење у Наменској производњи Прве петолетке. Пракса испраћаја посмртних остатака уз звуке дувачког оркестра у Краљеву је интензивирана средином седамдесетих година, а две три сахране сваког дана посебна прилика за формирање оркестра који би се бавио овим пословима. Први је настао у крилу Добровољног ватрогасног друштва у чијим су просторијама одржаване пробе а оркестар, као ватрогасни, наступао на њиховим и свим значајнијим манифестацијама у граду. Сећање на тај период потврђује да ни једна значајнија није могла ни да отпочне без све популарнијег ватрогасног оркестра. - Непрекидно свирам са њима иако сам и пре тога почео да наступам по кафанама са саставом у коме су били клавир, виолина и гитара први пут сам наступио у Мошином гају. У време док сам радио у Крагујевцу свирали смо сваке вечери па се често дешавало да са свирке идем директно на аутобус како бих на време стигао на посао. Ресторан у Мошином гају био је у то време популарно место због чега је сваке вечери било доста посетилаца. Седамдесет посто репертоара чиниле су старогардске песме поред које смо свирали углавном лаку забавну и народну музику - каже Раденковић. Приближавање последње деценије двадесетог века наговештавало је појаву све већих проблема чак и у гигантима каква је била Прва петолетка, а све већим тензијама узрокованим националном припадношћу, посебно након распада државе, није могла да се одупре ни војска. Било је то видно и у фабрикама са карактеристикама наменске производње у којима је сваког дана било све мање оних који су долазили на посао. Дешавало се, признаје Раденковић, да по који од официра оде на годишњи одмор, а да се не врати на посао. Пред дилемом да ли остати у фабрици, и колико, или се посветити музици требало је помирити бројне изазове, пре свега у породици којој је

83

23.12.2018.

МАГАЗИН

84

требало обезбедити примерену егзистенцију. Подједнак значај доброг окружења у породици и на послу повод је за уверење да кад једно од тога не функционише треба размотрити и друге могућности. У конкретном случају музика се показала као добра прилика за одступницу и у најтежим ситуацијама и прилика да се, лакше него у другим ситуацијама, преброди тешка фаза у животу. - Одлучим да напустим посао и почнем само да свирам. Све до тада било је време када се и одмузике добро живело што доказује први ауто, нови фолксваген, који смо супруга и ја купили 1975. године, а ни она ни ја нисмо били запослени. У то време свирам са чувеним хармоникашем Радетом Арсовићем из Жиче, сељаком који се бавио пољопривредом, а био својеврсна музичка институција. Имао је писаћу машину, знао је ноте, па кад му дам касету он их запише а текст откуца - прича Раденковић уз потврду да од краја

седамдесетих до деведесетих година прошлог века није било ни једног дана паузе у свирци. Много пута се потврдило да музичари припадају посебном слоју људи спремних да донесу чудне одлуке и у време кад се то најмање очекује. Добра потврда је податак да су квалитетни оркестри доживљавали распад и у тренуцима кад су, каже Раденковић, били довољно усвирани и имали доста посла, а није тајна да разлог за то по правилу представља завист и суревњивост. У најплоднијем периоду музичке каријере није било неуобичајено да се, колико лети толико и током зиме, у неком од локала на јадранској обали проведе и више месеци, по који пут заједно са неким од великана југословенске музичке сцене а таквим је, током четири месеца наступа у Бечићима, оцењен изузетан забављач и дугогодишњи члан прослављених Седморице младих Милутин Васовић Васке.

Музика је прилика да се са различитим саставима, најчешће у оквиру културно уметничких друштава, прокрстари добрим делом Европе. У посебно повољном положају су они који свирају више инструмената, а Раденковић је подједнако добро свирао гитару, контрабас и дувачке инструменте. Колико је музика била присутна у дому Раденковића потврђује податак да се у једном тренутку у њему нашло чак седамдесет различитих инструмената који су тамо стизали на различите начине, не ретко и као поклони. У таквој атмосфери са толиком посвећеношћу музици најмање што се могло очекивати било је да и синови, Коља и Божа, крену очевим путем. И поред чврстог уверења да имају изузетно развијен слух разочаравајуће делује податак да у првим годинама основне школе нису показивали ни најмањи интерес за музику. - Једва их наговорим да полажу пријемни испит за упис у музичку шко-

академији у Грацу, а једина шанса да оде било је боловање после само једног дана проведеног на послу. У Грацу је у то време, поред Берклија, била најпрестижнија Џез академија на свету на којој предају највећи светски музичари, па је на пријемном испиту требало потврдити предност међу петнаест пријављених из различитих делова Европе. Оно што је показао било је довољно да, уз још два странца, буде примљен на академију на којој те године у овој категорији више није било места за домаће студенте. На један дан радног стажа подсећа само писмо у коме су, двадесет година касније, враћена документа Коље Раденковића. Поред инструмента за који су се определили током школовања, касније и студија, ни једном од браће, као ни оцу, нису били страни ни други што је у значајној мери допринело да врло рано почну да зарађују свирањем. Стопама старијег брата кренуо је и Божа, а податак да на домаћим факултетима нема студија хармонике у јед-

ном тренутку довео је у опасност даље бављење овим послом. Прилика да не одустане нађена је у теоретском одсеку Факултета музичких уметности као прилици да радни век проведе у некој од основних или музичких школа. Још пред крај студија почео је да се појачава притисак старијег брата да крене пут Аустрије и тамо докаже музичко умеће. Било је то у време кад је већ свирао са једним од најбољих музичких састава у земљи уз прилику да наступа на најбољим местима. Иако никада пре тога није свирао џез добро се спремио за пријемни испит у Грацу и успео да избори место међу реткима на престижној високошколској установи. Браћа Раденковић су, након завршене академије, музичку каријеру везали за Аустрију. Коља је професор гитаре у музичкој школи у околини Граца, и даље свира трубу, а Божа се после периода рада у приватној школи определио се да каријеру настави наступима у неколико оркестара.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

лу, а они се врате срећни јер нису примљени. У музичкој школи су све моји пријатељи, са многима свирам, све их познајем, али ником нисам рекао да су моја деца. Спремим се и правац код директора јер сам убеђен да су бољи од бар десет који су примљени, а хтели су да свирају кларинет и хармонику - прича Раденковић уз подсећање да је бурна реакција била довољна да ипак буду примљени. Иако је паралелно са гимназијом Коља похађао средњу музичку школу, а да се као гитариста и трубач потврдио на широком простору земље далеко ван Краљева, могућност уписа на факултет појавила се само у Приштини. И поред честих путовања на релацији између Краљева и Приштине, касније Косовске Митровице и Варварина где је премештан факултет, стигао је до дипломе и првог радног места у полицијском оркестру у Београду коме је био потребан гитариста који свира неки дувачки инструмент. Запослење се поклопило са пријемним испитом на Џез

85

86

МАГАЗИН 23.12.2018.

87

88

МАГАЗИН 23.12.2018.

Вече са Љубивојем Ршумовићем

У ДРУШТВУ МАЛИХ ЉУДИ

- Песници су лажови који увек говоре истину. - Писац не мора да доживи све оно о чему пише. - Љубивоје Ршумовић сврстава се у ред најславнијих, најчитанијих и највољенијих српских писаца. - Судбину песника одредио Душко Радовић кад је Ршумовићу, као ученику трећег разреда основне школе, доделио награду за песму објављену у Пионирским новинама које је уређивао. - Награда графитна оловка са гумицом на врху

89

90

МАГАЗИН 23.12.2018.

91

одатак да се Љубивоје Ршумовић сврстава у ред најславнијих, најчитанијих и највољенијих српских писаца довољан је повод за позив да дође у Краљево где се, почетком минуле недеље, срео са најоданијим читаоцима којима је потврдио да је у родном Љубишу почео да пише још као основац. Прве песме је објавио 1957. године као гимназијалац, најпре у Ужичким „Вестима“, а затим у „Књижевним новинама“. Судбину песника неколико година пре тога одредио је Душко Радовић кад је Ршумовићу, као ученику трећег разреда основне школе, доделио награду за песму објављену у Пионирским новинама које је уређивао. Награда једанаестогодишњаку огледала се у графитној оловци са гумицом на врху какву су, сазнао је много касније, добијали сви који пошаљу нешто за новине. Податак да неко ко није певач, глумац или фудбалер, под једним кровом окупи толико деце и одраслих довољан је за закључак како тако нешто може да учини једино Ршумовић, један од ретких међу писцима који су стекли тако велики јавни значај и углед. Уверење да се сврстава међу препознатљиве и због визуелног идентитета, као насушне потребе свих који се сматрају важним, потврђује се и у жељи припадника бројних генерација да, у посебним приликама као што је ова, заједничком фотографијом сачувају од заборава посебно значајан тренутак у животу. Увод у разговор са песником био је прилика за подсећање да онај ко никада није читао песме Љубивоја Ршумовића, макар онако на блиц у Политици за децу четвртком, никада није мога да сазна за постојање златиборске прашуме, шта је врзино коло а ко секретар за јужни ветар, нити како мирише смрка и да има домовину с војницима из дрвене лепоте у којој је песницима дато да пишу језиком који се као смарагдна река прелива уоданости псећој од љубави већој. Уз признање да се осећа кривим што баш сваку песму не мора да доживи Ршумовић се осврнуо на речи Жана

МАГАЗИН

23.12.2018.

П

92

Коктоа и потврду да су песници лажови који увек говоре истину. - То не важи само за песнике. Карл Мај, који је написао чувене романе Винету и друге са Дивљег запада, није крочио из Немачке а камоли завирио на Дивљи запад у Америци, а написао сјајне узбудљиве књиге. Писац ипак не мора да доживи све оно о чему пише јер, ако признамо да постоји нешто што зовемо инспирација а немачки песник Шилер то много назива изненађења душе, то је нешто што долази одозго. Кад је Стендал написао „Царски картузијански манастир“ почели су да га тапшу по леђима, као браво, одлично, а онда је он као скроман човек рекао, ја сам то добио одозго. То добијање одозго је надахнуће. Иако се усталио назив инспирација лепши је изненађење душе, или наша вечност каже Ршумовић уз подсећање на великог кинеског филозофа Конфућија који децу никад није назвао децом него младим људима. И управо то је утицало на песника да запише како „дете није дете играчка за стрине и тете, дете је дете да га волите и разумете“. Од 1965. године кад се запослио у редакцији програма за децу Радио Београда Ршумовић је уређивао емисије „Уторак вече - ма шта ми рече“, „Суботом у два“, „Весели уторак“ у којима се примећује „документарна поетика“, коју је усвојио од Змаја, и Душка Радовића, и Педагошка доктрина Џона Лока: „Што пре дете сматраш човеком - пре ће човек и постати!“ Кад је три године касније прешао у Телевизију настале су познате серије „Двоглед“, „Хиљаду зашто“ и „Хајде да растемо“, а телевизијски период рада остаће запамћен по податку да је написао, водио и режирао преко шест стотина емисија међу којима се најпопуларнијом серијом за децу и даље сматра „Фазони и Форе“ од сто чедрдесет две епизоде. Поред програма за децу Ршумовић је аутор неколико серија документарних програма, „Дијагонале - приче о људима и наравима“, у којима говори о појединим етничким групама, као што су Мијаци, Брсјаци, Малисори, Торбеши, Буњевци, Ере, Лале, Дубровчани,

Бодули, Шопови, Горанци, Пипери и други. Књижевни опус Љубивоја Ршумовића употпуњава осамдесет шест књига, углавном за децу, а најпознатије су „Ма шта ми рече“, „Причанка“, „Певанка“, „Још нам само але фале“, „Вести из несвести“, „Невидљива птица“, „Домовина се брани лепотом“, „Сјај на прагу“, „Рошави анђео“, „Зов тетреба“, „Успон вртовима“, „Песме уличарке“, „Северозападни крокодил“, „Пошто продаш то што мислиш“, „Опасан сведок“, „Не вуците ме за језик“, „Гујина стена“, „Буквар дечјих права“, „Три чвора на трепавици“, „Тајна ледене пећине“ и „Бели пакети“. У позориштима је извођено више његових дела: „Шума која хода“, „Невидљива птица“, „Баба рога“, „Рокенрол за децу“, „Успавана лепотица“, „Ау, што је школа згодна“, „У цара Тројана козје уши“, „Снежана и седам патуљака“ и друге, а за књиге преведене на више страних језика добио је бројне награде, између њих и две међунродне, „Пуља“ у Барију, за целокупно стваралаштво за децу, и награду УНЕСКО-а за „Буквар дечјих права“, на светском конкурсу за књигу која пропагира мир и толеранцију. Ршумовић је аутор три уџбеника за основне школе, „Деца су народ посебан“ - за изборни предмет Грађанско васпитање у другом разреду, а „Азбуквар“ и „Писменар“ за прваке. Упоредо са књижевним радом бавио се и спортом. Оснивач је, такмичар, и први председник Карате клуба „Црвена Звезда“, а био је председник Карате савеза Србије и савезни је судија у карате спорту. Био је директор Позоришта Бошко Буха, председник је Културно просветне заједнице Србије и један од оснивача и члан Управног одбора Задужбине Доситеја Обрадовића. Један је од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији Пријатељи деце Србије, у којој је актуелни председник Скупштине, a по сопственом признању живи и ради на Слободној територији, недалеко од Београда Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

93

94

МАГАЗИН 23.12.2018.

95

Уочи Фоторепортерске нове године

МАГАЗИН

23.12.2018.

ОБЈЕКТИВНО

96

оводом Фоторепортерске нове године, коју више од пет деценије наизменично организују фоторепортери дневних листова „Дневник“ и „Мађар со“, у Музеју Војводине је у петак отворена Шеста годишња изложба фоторепортера Новог Сада и Војводине под називом „Објективно“. Више од тридесет активних фоторепортера представљено је изложбом на којој је у галерији изложено 63 фотографије аутора који раде, или су поникли, у две највеће новинске куће у Војводини, али и фоторепортера који раде за „Вечерње новости“, „Блиц“, „Танјуг“, „Омладинске новине“, „Зрењанинске новине“, „Руске слово“… Изложени су радови аутора који су

П

одавно доказани на просторима бивше Југославије, и који су освојили мноштво значајних награда, Андраша Отоша, Геза Ленерта, Јарослава Папа, Мартина Цандира, Бранка Лучића, Имреа Сабоа, Зорана Јовановића Мачка, Николе Стојановића, Јована Његовића Дрндака,… На изложби су и „Дневниковци“ средње генерације који непрестано „бдију“ над Новим Садом, Слободан Шушњевић, Радивој Хаџић, Филип Бакић, те Горан Мулић и Илија Рамић. Част млађе генерације на изложби „бране“ Александар Камаси, Роберт Гетел, Ненад Михајловић, Андреј Пап, Ненад Карлић, Милош Миленковић и Дарко Дозет, а међу врсним фоторепортерима је и седам дама, Чила Да-

вид, Јелена Ивановић, Гордана Јовић, Марија Ердељи, Вероника Вујачић, Александра Ерски и Анабела Отош. Организатори овогодишње изложбе и прославе су Фото асоцијација Војводине, Музеј Војводине и виши кустос Даријуш Сами. - Omnia flumina intrant in mare... Све реке теку у море као што сви путеви уметности воде једном циљу – достизању и спознаји Вечног и Узвишеног. Тешко је живети у Новом Саду а немати присан однос са реком.Тешко је и поверовати да смо сведоци спровођења планинских река у пластичне цеви. Спрудови које је овог лета под притиском суше Дунав изложио погледу изазвали су велику пажњу грађана, али и бојазан да природа невољно ме-

ња свој лик. Посматрамо ли Влтаву на фотографијама насталим пре пола века за маестралну колекцију Pragensia, имаћемо осећај да се пред нама пружају простори океанских дубина. Фотографије су дело Владимира Червенке, једног од најзначајнијих и најутицајнијих фотографа у нашој средини. Овогодишњи избор фотографија показује да се фото-репортери све више окрећу скривеним лавиринтима који воде у дубине људске душе. На фотографијама не преовладава покрет, већ смирај – интересантно за време у коме су брзина и немир постали аксиоми. Траже ли фото-репортери тренутке у којима фотографија није само њихов

занат већ и средство духовне обнове? Спознаја да нас наше најближе окружење чини испуњеним и срећним упућује на то да на сваки начин поштујемо и чувамо оно што нам је на дохват руке – тврђаву, реку, врбак... - записао је у каталогу који прати изложбу Даријуш Сами. Селектор овогодишње изложбе је Боривој Миросављевић иза кога стоји седамдесет година фотографског искуства. Након диплома на Вишој школи за организацију рада и Економском факултету у Суботици Миросављевић је десет година био дописник „Вечерњих новости“. Годинама је сарађивао са многобројним југословенским листовима, био на многим истакнутим функцијама у фотографским, спорт-

ским и радним организацијама и учествовао на више од хиљаду изложби на свим континентима. Добитник је више од две стотине награда и признања међу којима су три за животно дело: „Анастас Јовановић“ за фотографију, „Спартак“ за спорт и награда Удружења новинара Србије за новинарство. Аутор је едиције фото-монографија „Златно око“ и добитник награде УНИЦЕФ-а за фотографију, а у Фото савезу Југославије стекао је звање мајстора фотографије. Носилац је националне пензије и титуле заслужног уметника у култури Републике Србије, a jедан је од најгласнијих бораца за оснивање музеја фотографије. Изложба је отворена до 15. јануара. 2019.

97

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

23.12.2018.

Астерикс: Тајна чаробног напитка

98

На филмска платна враћају се Астерикс и Обеликс, два највећа стрип јунака и галска хероја, који доносе препознатљив хумор у којем ће уживати све категорије посетилаца. „Тајначаробногнапитка“јенова филмска адаптација о пустоловинама непобедивихјунакакојипредвеликоплатно доводе целу породицу. У овој причи Чудомикс одлучује да је време за осигурање будућностисела,пазаједносАстериксоми Обеликсомкрећеупотрагузамладимдруидомкојемможепренетитајнуочаробном напитку који осигурава трајну заштиту. Анимирану породичну авантуру у 2Д и 3Д формату синхронизовану на српски језик, у трајању од сто пет минута, по сценарију написаним са Ренеом Гошинијем режирао је Александар Аситер у сарадњи са Лујем Клишијем, а у верзији синхронизованој на српски језик ликове тумаче Боки Миливојевић, Бода Нинковић, Марко Марковић, Милан Тубић. Филм се приказује до 26. децембра, а пројекције почињу у 16 сати.

његовој трансформацији у Спајдермена. У причу уводи тинејџер из Бруклина Мајлс Моралескојиоткриванеограниченемогућности Спајдермен света, али и то да није сам. Мајлсу ће позавидети многи јер има најнеобичнијегучитељанакојигаподучава спашавању света. Али, ствари нису онакве каквим се чине на прву лопту, а нова изненађења појављују се на сваком кораку. Анимирана породична авантура у 3Д и 2Д формату, синхронизовану на српски језик, настала је по сценарију Фила Лорда и Роднија Ротмана који се придружује редитељском тандему Боб Перчети и Питер Ремси. У филму коме недостаје три минута да би трајао два сата анимираним јунацима гласове су позајмили МатејаВукашиновић, Александар Радојичић, Марко Марковић, СрђанТимаров, ДраганВујић, ТамараАлексић, Бранислав Лечић, а до 26. децембра пројекције почињу у 17,45.

Спајдермен: Нови свет

Током бекства 1987. године Бамблби проналази уточиште на отпаду у малом калифорнијском граду поред океана. Чарли, којатекштоћенапунити18 годинаи тражи своје место под звездама, открива Бамблбија у ранама и ожиљцима од битке, а

Спајдермен није више соло играч, јер више њих носи ист маску. Зато нова прича о филмском јунаку преиспитује све што је до сада било познато о Питеру Паркеру и

Бамблби

кад га оживи схватиће да ово није обична жута фолксваген буба. Акциони филм са елементима научне фантастике у сто тринаест минута је, по сценарију Кристине Ходсон, спаковао Трејвис Најт, а главне улоге тумаче Хејли Стејнфилд, Јорге Лендеборг Јр. Рејчел Кроу и Памела Едлон. Филм је на репертоару биоскопа до среде 26. децембра, а пројекције почињу у 20 сати.

Аквамен Аквамен је још једна фантастична и акцијом набијена авантура студија Ворнер Брос, а открива причу у којој млади Артур КарисазнаједајенаследниктронаподводногкраљевстваАтлантидеукојеморада се врати како би спасао свој народ. Акциона авантура, којој недостаје седам минута да би трајала два и по сата, настала је према сценарију Дејвида Лесли Џонсон МекГолдрика и Вила Била у режији Џејмса Вона, а главне улоге тумаче Џејсон Момоа, Амбер Херд, Патрик Вилсон и Никол Кидмен. Филм се приказује до 26. децембра, а пројекције почињу у два сата пре поноћи.

99

МАГАЗИН

23.12.2018.

Радивој Кораћ - ЖКК Краљево 106:72

100

101

102

МАГАЗИН 23.12.2018.

Смедерево Царина - Рибница 1:3

103

104

МАГАЗИН 23.12.2018.

Младост - Слога 79:55

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 23. И 29. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

23.12.2018.

23. децембар

106

1588. — Током заседања Скупштине сталежа у дворцу Блоа, по налогу француског краља Анрија III, убијене су вође католичке Лиге војвода од Гизе, његов брат Луј и кардинал од Гизе. Кардинал Бурбонски ухапшен је и до краја живота био је у заточеништву. 1832. — Француска је заузела Антверпен и присилила Холандију да призна независност Белгије. 1861. — Турска је прихватила уједињење Влашке и Молдавије, Дунавских кнежевина под њеним суверенитетом, у једну државу под називом Румунија. 1920. — Француска и Велика Британија су одобриле конвенцију којом су утврђене границе Сирије и Палестине. 1943. — Врховна команда савезничких снага за Средоземље и Национални комитет ослобођења Југославије постигли су у Другом светском рату споразум о прихватању југословенских избеглица и њиховом пребацивању у северну Африку. 1948. — У Токију су погубљени бивши јапански премијер Хидеки Тоџо и још шесторица бивших високих функционера, које је Међународни војни суд осудио на смрт због злочина против човечности у Другом светском рату. 1949. — донето је Упутство о оснивању и раду радничких савета 1963. — На грчком путничком броду „Лаконија“, захваћеном пожаром после експлозије у северном Атлантику, погинуло је 128 људи, а 908 је спашено пре потонућа брода 29.

децембра. 1964. — Веома снажан циклон на Цејлону (Шри Ланка) проузроковао је смрт најмање 2.000 људи. 1972. — У земљотресу који је погодио главни град Никарагве Манагву погинуло је 7.000 људи. 1989. — САД су ојачале своје трупе од 24.000 војника у Панами са још 2.000 да би савладале неочекивано јак отпор присталица бившег панамског премијера генерала Мануела Антонија Норијеге. 1990. — Словенци су се на плебисциту изјаснили за издвајање из СФР Југославије. 1994. — Република Српска и босанска влада у Сарајеву, уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера, потписале су четворомесечно примирје које ће ступити на снагу 1. јануара 1995. 1995. — У индијском граду Дабали, северно од Њу Делхија, у пожару који је избио у свечаној сали за време школске забаве живот је изгубило 538 људи, међу којима највећи број деце између пет и 14 година. 2000. — На првим парламентарним изборима у Србији након одласка са власти Слободана Милошевића почетком октобра, убедљиву победу однела је Демократска опозиција Србије. 2001. — Нигеријски државни тужилац, Бола Иге, убијен је у својој кући у месту Ибадан у југозападној Нигерији. 2003. — У експлозији на налазишту природног гаса, на југозападу Кине, погинула је најмање 191 особа, а око 16.000 људи је евакуисано.

24. децембар 1777. — Џејмс Кук је открио Божићно острво, данашње Киритимати. 1814. — САД и Велика Британија потписале мир у Генту у Белгији, окончавши рат из 1812. 1838. — Под притиском Русије и политичких противника у Србији кнез Милош Обреновић прихватио „Турски устав“ којим је ограничена апсолутна кнежева власт. 1865. — У месту Пуласки у америчкој држави Тенеси основана расистичка организација белаца „Кју-клукс-клан“.

1871. — Премијера Вердијеве опере „Аида“ одржана у Каиру, месту где се и одиграва радња драме. 1914. — Немачки авион бацио једну бомбу на Довер, у Првом светском рату, што је био први напад из ваздуха у историји Велике Британије. 1914. — Почело је Божићно примије у Првом светском рату. 1924. — Албанија је постала република. 1942. — На немачком експерименталном полигону у месту Пенеминде извршена успешна проба нове ракете „земља-земља“ „ФЗГ76“, касније познате као „V-1“. 1943. — Амерички генерал Двајт Д. Ајзенхауер у Другом светском рату именован за команданта Врховног штаба савезничких експедиционих снага за инвазију на окупирану Француску. 1944. — У Новом Саду изашао први број дневног листа на мађарском језику „Сабад Вајдашаг“, који је у септембру 1945. променио назив у „Мађар со“. 1951. — Проглашено Уједињено Краљевство Либија са емиром елИдризом као сувереном. У септембру 1969. краљ Идриз свргнут у војном

удару под вођством Муамера Гадафија, који је потом прогласио републику. 1989. — Свргнути премијер Панаме, генерал Мануел Норијега, склонио се пред америчким окупационим трупама у дипломатско представништво Ватикана у Панама Ситију и затражио политички азил. 1994. — Исламски терористи приликом отмице француског путничког авиона у Алжиру убили две особе и узели за таоце њих 239. 1995. — На парламентарним изборима у Турској највише гласова освојила исламистичка Партија просперитета, што је била прва изборна победа исламиста у 72-годишњој историји секуларне Турске. 1996. — Током грађанског протеста у Србији због фалсификовања резултата локалних избора јаке полицијске снаге интервенисале у центру Београда да би раздвојиле присталице председника Србије Слободана Милошевића и опозиционе коалиције „Заједно“. Пред почетак митинга из пиштоља тешко рањен Ивица Лазовић, члан Српског покрета обнове. 1997. — Муслимански фундаменталисти у два масакра убили 59 цивила у Алжиру. 1999. — „Мали принц“, дело Антоана де Сент Егзиперија проглашено за књигу века у Француској. 2000. — Током четвородневне побуне у затворима у Турској убијено 28 људ

25. децембар 350. — Римски цар Констанције II у Наису (данашњем Нишу) натерао узурпатора Ветраниона да се одрекне царског положаја и затим га конфинирао на имање у Прусу у Малој Азији. 800. — Папа Лав III у Риму крунисао франачког владара Карла Великог за римског цара. Карлово царско крунисање сматра се за почетак Светог римског царства (немачке народности) које ће постојати све до 1806. године. 1000. — Крунисан први угарски хришћански краљ Стефан I Угарски. 1066. — У Вестминстерској опатији у Лондону нормански војвода Вилијам

I, освајач крунисан за краља Енглеске пошто је код Хејстингса потукао војску Харолда II, последњег саксонског краља. Од 1070, када је Вилијам освојио целу земљу, Нормани почели да се стапају с покореним Англо-сасима у енглеску нацију. 1741. — Шведски физичар Андерс Целзијус објавио скалу од 100 степени за мерење температуре. 1745. — У Дрездену потписан мировни уговор којим је окончан Шлески рат Аустрије и Пруске. 1914. — У Првом светском рату на Западном фронту ступило на снагу незванично „божићно примирје“ када су британски и немачки војници обуставили паљбу, изашли из ровова и срели се на „ничијој земљи“. 1926. — Јапански регент, принц Хирохито, наследио престо Јапана после смрти оца цара Јошихита. Хирохито умро 1989. 1932. — Британски краљ Џорџ V упутио први пут божићну поруку нацији преко радио-таласа. 1941. — Јапанска армија у Другом светском рату окупирала Хонгконг после 17 дана опсаде. 1942. — Немци у Београду стрељали српског композитора, диригента и музиколога Војислава Вучковића, професора музичке школе „Станковић“ и диригента Београдске филхармоније, сарадника многих листова и часописа, једног од покретача и главних уредника „Недељних информативних новина“. 1973. — Највећи дневни тираж новина „Политика“ 1974. — Циклон готово уништио аустралијски град Дарвин. 1979. — Совјетске трупе ушле у Авганистан, у првој војној интервенцији СССР ван Варшавског пакта, да би подржале владу Бабрака Кармала. У рату, из којег се повукао после 10 година, СССР изгубио 27.000 војника. 1991. — Михаил Горбачов поднео оставку на место председника СССР-а и предао дужност Борису Јељцину. 1997. — На Куби, први пут после три деценије, јавно прослављен Божић. Председник Фидел Кастро прогласио тај дан празником у част папе,

107

који је у јануару 1998. посетио Кубу. 2000. — У пожару у једној дискотеци у кинеском граду Љаојангу живот изгубило 311 људи. 2001. — Више од 540 људи погинуло у сукобима побуњеника и војске Бурундија приликом заузимања побуњеничког уточишта у шуми Тенга у близини главног града Буџумбуре. 2003. — У атентату на пакистанског председника Первеза Мушарафа у Равалпиндију најмање 14 пролазника погинуло, а 46 повређено. 2016. - Руски авион Ту-154 са 92 путника и чланова посаде пао је у Црно море; нико није преживео.

МАГАЗИН

23.12.2018.

26. децембар

108

1351. — У току рата између Хабсбурговаца и Швајцараца грађани Цириха су победили у бици код Детвила против војске Хабсбурговаца и њихових савезника. 1805. — Француска и Аустрија потписале, у Пожуну, (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове победе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку которску и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу. 1825. — У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају I избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији. 1874. — Феликс де Блохаузен постао премијер Луксембурга. 1898. — Пјер и Марија Кири открили први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум. 1908. — Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији. 1922. — Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио први део свог „Писма конгресу“, касније познатог као „Лењинов тестамент“, у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу „тестамента“, који је написао 4. јануара 1923. Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен

са места генералног секретара Комунистичке партије. 1941. — Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур прогласио је филипинску престоницу „отвореним градом“. Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града. 1943. — Британска Краљевска ратна морнарица је у Другом светском рату потопила „Шарнхорст“. 1968. — У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово. 1971. — У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветерана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци. 1975. — Летом на линији МоскваАлма Ата, Тупољев Ту-144 је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају. 1989. — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с Јоном Илијескуом на челу, дан после погубљења Николае Чаушескуа. 1990. — Скупштина Словеније прогласила самосталност те републике, након плебисцита 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу. 1991. — У Алжиру су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962. 1994. — Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсељу ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста. 1998. — Бивши лидери Црвених

Кмера Кије Сампан и Нуон Чеа предали су се камбоџанској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи. 1998. — Српске снаге безбедности на Космету почеле су напад на подручју места Подујево, након што је у селу Обранџе убијен један Србин. 2000. — У пожару у дискотеци у кинеском граду Лиојангу живот је изгубило 311 људи. 2001. — Израелски министар одбране Бенџамин Бен-Елизер изабран је за председника Лабуристичке партије. 2003. — У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 30.000 људи.

27. децембар 1831. — Енглески природњак Чарлс Дарвин испловио бродом „Бигл“ из Плимута. 1882. — Указом краља Милана Обреновића о одобрењу Трговинског споразума и Конзуларне конвенције са САД, успостављени дипломатски односи Србије и САД. 1927. — Један од вођа Октобарске револуције и први шеф совјетске дипломатије Лав Троцки искључен из Комунистичке партије пошто је у политичким сукобима победила фракција Јосифа Стаљина. Троцки потом протеран из Совјетског Савеза и убијен у Мексику 1940. по Стаљиновом налогу. 1945. — У Вашингтону основан Међународни монетарни фонд. 1945. — Кореја подељена на две државе - Северну и Јужну Кореју. 1948. — Власти Мађарске ухапсиле римокатоличког кардинала Јожефа Миндсентија због антикомунистичког деловања. 1949. — Холандска краљица Јулијана потписала документ којим је Индонезија добила независност после више од три века холандске колонијалне управе. 1956. — Флота УН почела чишћење

Суецког канала који су Египћани онеспособили током Суецког рата, потопивши у њему већи број бродова. 1969. — Либија, Судан и Уједињена Арапска Република су постигли договор о стварању војног, политичког и економског савеза. 1972. — Аустралија обуставила војну помоћ Јужном Вијетнаму и тиме окончала учешће у Вијетнамском рату. 1979. — Совјетски војници су заузели Таџбегову палату изван Кабула и убили авганистанског председника Хафизулу Амина и елиминисали његову елитну гарду. 1985. — У истовременим нападима палестинских терориста на путнике испред шалтера израелске авикомпаније „Ел Ал“ на аеродромима у Риму и Бечу убијено 16 људи, међу њима и један нападач, а повређено више од 100. 1989. — Египат и Сирија после 12 година прекида обновили пуне дипломатске односе. 1995. — Француска извршила пету у серији нуклеарних проба у Јужном Пацифику, што је изазвало осуде широм света. 1996. — У Руанди почело прво суђење за геноцид учесницима масакра над 800.000 припадника племена Тутси 1994. 1996. — Бивши премијер Шпаније Фелипе Гонзалес саопштио да је Комисија ОЕБС-а утврдила да је коалиција „Заједно“ победила на локалним изборима у 13 градова у Србији и у девет београдских општина. Потести грађана у Србији, који су тражили признавање изборних резултата, настављени упркос интервенцији полиције. 1998. — На северу Косова, после краткотрајног примирја, обновљени сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца. 1998. — Ирак саопштио да не признаје зоне забрањеног лета које је после Заливског рата 1991. Запад успоставио изнад севера и југа те земље и почео серију сукоба с америчким снагама. 2000. — Већина Руса за личност века изабрала вођу Октобарске револуције Владимира Иљича Лењина. 2000. — Кина и Куба у Хавани пот-

109

писале протокол о јачању војне сарадње. 2001. — На општим изборима у Замбији, трећим општим изборима у тој земљи од стицања независности, гласачи сатима чекали да гласају. 2007. — Бивша пакистанска премијерка Беназир Буто убијена је у терористичком нападу у Равалпиндију, Пакистан.

МАГАЗИН

23.12.2018.

28. децембар

110

457. — Мајоријан је крунисан за цара Западног римског царства и признат од папе Лава I. 484. — Аларих II је наследио свог оца Еуриха као краљ Визигота. 1065. — Освећена је Вестминстерска палата, која је грађена у периоду од 1045. до 1050. по налогу краља Едварда Исповедника. 1768. — Таксин Велики је крунисан за краља новоуспостављеног краљевства Тхонбури. 1836. — Шпанија признала независност Мексика, који су шпански конквистадори освојили 1526, разоривши државу Астека. 1869. — Вилијем Семпл из Охаја патентирао жвакаћу гуму. 1879. — У удесу путничког воза на линији Единбург-Данди у Шкотској, који се сурвао у реку када је попустио мост преко којег је прелазио, погинуло 90 људи. 1895. — У париском ресторану „Гран кафе“ браћа Луј и Огист Лимијер организовала прву филмску пројекцију. Приказани кратки филмови о изласку радника из фабрике, железничкој станици с путницима и возом који јури. Дан рођења кинематографије. 1908. — У земљотресу који је разорио Месину, други по величини град на италијанском острву Сицилији, погинуло више од 75.000 људи. 1920. — У крви је угушена Хусинска буна, штрајк рудара рудника Крека. 1942. — Јапански авиони у Другом светском рату бомбардовали индијски град Калкуту. 1943. — Након жестоких осмодневних урбаних борби, канадска 1. пешадијска дивизија је заузела италијански

град Ортону. 1948. — Током вишемесечних социјалних немира и насиља у Египту убијен премијер Нокраши-паша. 1950. — У Корејском рату, кинеске трупе прешле 38. паралелу. 1959. — У Винчи код Београда пуштен у рад први нуклеарни реактор у Југославији. 1962. — У Мозамбику, португалској колонији у Африци, основан Фронт за ослобођење Мозамбика, под чијим је вођством земља после дуготрајне борбе стекла независност 1975. По стицању независности избио грађански рат Фрелима и ривалског покрета Ренамо, који је трајао готово две деценије. 1966. — Кина извршила пету нуклеарну пробу. 1968. — У нападу на аеродром у Бејруту израелски командоси уништили 13 арапских авиона. 1973. — Амерички председник Ричард Никсон је потписао Закон о угроженим врстама. 1974. — У земљотресу који је разорио села у пакистанској планиској области Каракорум погинуло око 5.200 људи. 1989. — Бивши први секретар Комунистичке партије Александер Дупчек изабран за председника парламента Чехословачке, вративши се после две деценије на политичку сцену. 1989. — Литванија постала прва држава Совјетског Савеза у којој је уведен вишепартијски политички систем. 1992. — Инфлација у Југославији постигла светски рекорд, 19.810,2 одсто за ту годину. 1995. — На Аеродром „Београд“ слетела три транспортера НАТО с трупама из састава мировних снага Уједињених нација за Босну и Херцеговину. 2000. — Влада Црне Горе усвојила Платформу за редефинисање односа Србије и Црне Горе на основу које би те две федералне јединице Југославије требало да постану суверене и независне државе. 2001. — Европска унија објавила списак организација које се сматрају терористичким, посебно наводећи радикалне баскијске сепаратисте, и гру-

пе у Северној Ирској и Средњем истоку. 2003. — У Србији одржани ванредни парламентарни избори. Тадашња владајућа Демократска странка освојила свега 37 (од 250) посланичких места, а највише посланичких места освојиле опозиционе Српска радикална странка (82) и Демократска странка Србије (53). 2011. — Делујући на основу информације да курдски борци прелазе границу у покрајини Сирнак, два турска авиона F-16 су грешком отворили ватру на групу сељака, убивши 34 особе.

29. децембар 1170. — Надбискуп Томас Бекет убијен по налогу енглеског краља Хенрија II пред олтаром Кентерберијске катедрале. 1721. — Французи окупирали острво Маурицијус у Индијском океану. Острво 1810. потпало под британску власт, а независност стекло 1968. 1890. — Амерички војници код „Рањеног колена“ у Јужној Дакоти масакрирали више од 200 Индијанаца из племена Сијукс, међу њима велики број жена и деце. 1911. — Револуционарна привремена скупштина за првог председника Кине изабрала Сун Јат Сена, чиме је после више од три миленијума укинута монархија. 1914. — Почела битка код Сарикамиша у Првом светском рату, у којој је много слабија руска војска нанела тежак пораз турској армији. Турци изгубили 77.000 од 95.000 војника. 1920. — Влада Краљевине СХС је Обзнаном забранила рад Комунистичкој партији Југославије. 1937. — Слободна Ирска Држава је замењена са новом државом названом Ирска, заједно са увођењем новог устава. 1940. — Немачко ваздухопловство извело најтеже бомбардовање Лондона у Другом светском рату, које је британској престоници нанело највећа разарања од „великог пожара“ 1666, када су уништене четири петине града. 1944. — Совјетске трупе у Другом

светском рату ушле у Будимпешту. 1973. — Филипински диктатор Фердинанд Маркос наставио да влада по окончању другог председничког мандата, иако по Уставу није могао поново да буде биран. На основу ванредног стања које је завео 1972. владао декретима док у побуни 1986. није збачен са власти. 1989. — Парламент Чехословачке за шефа државе изабрао чешког писца Вацлава Хавела, дугогодишњег дисидента под комунистичким режимом, који је као „државни непријатељ“ провео пет година у затвору. Хавел наследио Густава Хусака који је претходно под притиском јавности поднео оставку. 1992. — Скупштина Југославије изгласала неповерење првој Влади СР Југославије и сменила премијера, српског бизнисмена из САД Милана Панића. За вршиоца дужности премијера именован потпредседник Владе Радоје Контић. Смењивање Панића уследило после његових сукоба с председником Србије Слободаном Милошевићем око спровођења мировне политике према бившим југословенским републикама. 1996. — Влада Гватемале и вође герилског покрета потписали споразум којим је после 36 година званично окончан последњи и најдужи грађански рат у Централној Америци. 1998. — Вође Црвених Кмера извињавају се због геноцида у Камбоџи за вријеме седамдесетих који је узео више од један милион живота. 1999. — У невремену које је захватило више европских земаља живот изгубило око 130 људи. 2000. — Министар одбране Русије Игор Сергејев потписао документ којим се дозвољава обука иранских официра у Русији. 2001. — У Кабулу први пут патролирале авганистанске и британске трупе, што је била проба за мировне операције. 2001. — Око 300 људи погинуло, најмање 120 повређено, у пожару који је изазвао ватромет у трговинском центру у Лими, главном граду Перуа.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs