Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 367 * 16. децембар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

16.12.2018.

У овом броју: Ускоро одлука о превознику Очи у очи са политиком Лична одговорност за здравље Краљево град чуда Операције 1. новембра 1915. Тромбон заменио флауту Сусрет са великанима Живе књиге у Библиотеци

2

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 14 22 30 38 46 54 60

68 72 78 84 86 88 90 92 94

Фото: М. Радовановић

Љутња не попушта Дан библиотекара Србије Зима у мом граду На репертоару Биоскопа „Кварт“ Иза решетака због злоупотреба Рибница - Борац ЖКК Краљево - 021 Слога - Раднички Времеплов

3

4

МАГАЗИН 16.12.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 7692,3 динара. ХВАЛА!

5

6

МАГАЗИН 16.12.2018.

7

8

МАГАЗИН 16.12.2018.

9

Седамдесет четврта седница Градског већа

МАГАЗИН

16.12.2018.

УСКОРО ОДЛУКА

10

- Предмет концесије је поверавање обављања градског и приградског превоза у периоду од десет година на три градске и 24 приградске линије. Рок за предају понуда истиче шездесетог дана од објављивања у Службеном гласнику. - Јавни позив је објављен на српском и енглеском језику, а понуде морају бити на српском писане ћириличним писмом. - Услов за учешће на јавном позиву да понуђач има на располагању најмање тридесет шест аутобуса, најмање седамдесет возача и три дипломирана саобраћајна инжењера. - Минимални захтев по питању емисије штетних гасова за возило је Еуро четири, с тим да најмање половина возила мора да поседује норму Еуро 5

Фото: М. Радовановић

А О ПРЕВОЗНИКУ

11

П

МАГАЗИН

16.12.2018.

одатак да је између две последње седнице Градског већа прошло само седам дана сматра се основним разлогом што је за дневни ред предложено само седам тема од којих је, бар према редоследу, најзначајнијом оцењено расписиавње јавног позива за прикупљање понуда за давање концесије на пружање услуга градског и приградског превоза путника на територији града Краљева. Стручни тим за припрему Пројекта јавно приватног партнерства са елементима концесије за потребе доделе уговора и пружања услуга градског и приградског превоза путника на територији града Краљева доставио је Одсеку за стамбено-комуналне послове саобраћаја Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности предлог одлуке којом се објављује јавни позив за прикупљање понуда за давање концесије. Скупштина града је 8. новембра усвојила Концесиони акт за поверавање обављања градског и приградаског превоза путника који је израдио стручни тим формиран решењем од 6. јула прошле године. Након што је добијено

12

позитивно мишљење Комисије за јавно-приватно партнерство Владе Србије стекли су се услови за покретање поступка доделе јавног уговора на основу јавног позива који ће бити објављен у Службеном гласнику Републике Србије, дневним новинама које имају тираж на целој територији земље и Порталу јавних набавки, као и интернет страници града Краљева. Након што пристигну понуде задатак Стручног тима је да спроведе поступак прегледа и оцене, или предложи поништење поступка давања концесије, као и остале послове потребне за реализацију поступка. Градско веће је утврдило текст јавног позива по коме заинтересовани превозници могу преузети конкурсну документацију са интернет странице наручиоца, а додатна обавештења добиће и путем електронске поште. Предмет концесије је поверавање обављања градског и приградског превоза у периоду од десет година на три градске и 24 приградске линије, а рок за предају понуда истиче шездесетог дана од објављивања у Службеном гласнику. Иако је јавни позив објављен на

српском и енглеском језику понуде морају бити на српском писане ћириличним писмом. Право на достављање имају превозници регистровани код надлежног органа под условом да нису осуђивани за неко од кривичних дела против привреде и дела против животне средине, примање и давање мита или кривично дело преваре. Додатни услови за понуђача укључују измирење пореза и других дажбина, у складу са прописима, и поседовање важеће лиценце за обављање домаћег линијског превоза путника издату од стране министарства надлежног за послове саобраћаја. Учесник на јавном позиву мора да докаже да је поштовао обавезе које произилазе из важећих прописа о заштити на раду, запошљавању и условима рада, заштити животне средине, као и да нема забрану обављања делатности која је на снази у време подношења понуде. Услов за учешће на јавном позиву је да је остварио укупан пословни приход од најмање шест стотина милиона динара у периоду од последње три године, не рачунајући 2018. да није имао регистрованих блокада пословног рачуна у дванаест месеци

који претходе дану објављивања јавног позива и да се не налази у поступку стечаја и ликвидације. У обзир за разматрање узеће се само пријаве превозника који је у претходне три године обављао услуге градског и приградског превоза путника у најмање два града на територији Србије и да на располагању има најмање тридесет шест аутобуса. Од десет намењених градском превозу путника врсте М3 класе један, пет мора да буде са запремином испод шест хиљада кубика, а од двадесет шест исте врсте класе два бар половина са мотором запремине не веће од три хиљаде кубика. Минимални захтев по питању емисије штетних гасова за возило је Еуро четири, с тим да најмање половина возила мора да поседује норму Еуро 5. Концесију за обављање градског и приградског превоза не може да добије превозник на територији Србије, без територије Косова и Метохије, ако нема на располагању центар за одржавање возила уз ангажовање најмање седамдесет возача и три дипломирана саобраћајна инжењера. Понуђач је обавезан да достави

средство финансијског обезбеђења за озбиљност понуде и то банкарску гаранцију на обрасцу приложеном у конкурсној документацији на износ од пет милиона динара са важношћу од тридесет дана дуже од истека рока важења понуде, укључујући и продужења. Без ових пара може да остане ако пре истека рока за подношење понуде повуче, или опозове, своју понуду, ако благовремено не потпише уговор о јавној набавци или, по добијању посла, не поднесе средство обезбеђења за добро извршење у складу са захтевом из конкурсне документације. Наручилац се обавезује да свим понуђачима са којима није потписан уговор одмах по закључењу уговора са изабраним врате банкарске гаранције. Саставни део јавног позива су критеријуми за избор најбољег понуђача по којима се максималних педесет бодова добија у зависности од износа концесионе накнаде. Од преосталих педесет највише тридесет пет може да се добије у зависности од емисије штетних гасова возила, а петнаест у зависности од године производње. Одлуком је предвиђено да се, уко-

лико избор најповољније понуде није погуће извршити јер је две или више понуда оцењено истим бројем бодова, као најбоља буде изабрана она која је добила највише за критеријум Концесионе накнаде. Рок за доношење одлуке о избору најповољније понуде истиче жездесет дана од истека рока за достављање понуда, а правна заштита у поступку доделе јавног уговора обезбеђује се у складу са законом којим се уређују јавне набавке. Свако лице које је заинтересовано за учешће, или учествује, у поступку доделе уговора за обављање јавног превоза може поднети захтев за заштиту права против одлука јавног тела које спроводи поступак. Пред члановима Градског већа нашла се одлука о ценама за обављање стручних послова поверених Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“, давање сагласности Месној заједници Милаковац да изда у закуп пословни простор који је својина града и четири решења о отуђењу катастарских парцела најповољнијим понуђачима на јавном огласу од 26. октобра. Т. Радовановић

13

Недеља парламентаризма у Краљеву

ОЧИ У ОЧИ СА А

МАГАЗИН

16.12.2018.

- Концепт „Недеље парламентаризма“ развијен je по угледу на „Parliament Wеек“ који је 2011. године покренуо Парламент Велике Британије, а од прошле године ова манифестација је уврштена у агенду редовних скупштинских активности. - У оквиру „Недеље парламентаризма“, градоначелник Предраг Терзић примиo студенте Факултета за машинство и грађевинарство Универзитета у Крагујевцу и ученике средњих школа са територије Краљева. - Млади треба да изађу на изборе и гласају, али и да буду кандидати за одређене позиције у систему власти. - И поред тога што са осамнаест година немају превише животног искуства, млади имају добре идеје које треба надоградити, убацити у систем и реализовати.

14

А ПОЛИТИКОМ

15

Н

МАГАЗИН

16.12.2018.

ародна скупштина Републике Србије четврту годину за редом организује „Недељу парламентаризма“ са циљем бољег повезивање и упознавања грађана са радом највишег законодавног органа. Овогодишња „Недеља парламентаризма“ одржава се у оквиру обележавања 160 година од Светоандрејске скупштине и доношења првог Закона о Народној скупштини 1858. године. Имајући у виду ове важне историјске датуме почела je 12. децембра, на дан када је пре 160 година са радом почела Светоандрејска скупштина. У периоду од 12. до 19. децембра организован је низ догађаја са циљем да се отвори простор за дебату о учешћу грађана у демократским процесима, значају отворености парламента као институције, као и различитим начинима комуникације грађана и њихових директно изабраних представника. Народна скупштина jе у сарадњи са школама, факултетима, као и различи-

16

тим институцијама и организацијама, организовала сусрете и разговоре народних посланика и грађана, симулације рада Народне скупштине у више градова у Србији, како би младима приближили процедуре доношења за-

кона. Предвиђен је и „Дечји дан“, у оквиру којег су организоване радионице за децу и обиласци Народне скупштине како би се упознали са радом Парламента. У централном холу Дома Народне

скупштине током читаве „Недеље парламентаризма“ изложен је први Закон о Народној скупштини, стенографске белешке са седница Светоандрејске скупштине, као и сачувана фотографија овог историјског догађаја. Концепт

„Недеље парламентаризма“ развијен je по угледу на „Parliament Wеек“ који је 2011. године покренуо Парламент Велике Британије, а од прошле године ова манифестација је уврштена у агенду редовних скупштинских активности.

Град Краљево се и ове године укључио у „Недељу парламентаризма“, a у петак 14. децембра у сали 1 Градске управе, у којој се одржавају седнице Скупштине града, градоначелник Предраг Терзић je са сарадницима примиo студенте Факултета за машинство и грађевинарство Универзитета у Крагујевцу и ученике средњих школа са територије града Краљева. Намера је и овога пута била да се млади суграђани упознају са радом локалног парламента и града Краљева, а добрим начином за то оцењена је могућност да градским челницима поставе питања везана за функционисање ових органа, али и све друго што би могло да их интересује. „Недеља парламентаризма“ повод је да представници законодавне и извршне власти угосте чланове ученичких парламената краљевачких школа и разјасне недоумице везане за функционисања скупштинског система. Значајнијим од чињенице да је сала за

17

16.12.2018.

МАГАЗИН

18

одржавање седница била пунија него приликом редовних седница локалног парламента сматра се неуобичајено висок степен интересовања преточен у питања представницима локалних власти. Очи у очи, једни наспрам других, још једном су седели ученици средњих школа и студената, и високи представници локалне самоуправе. Највиши међу њима је двометраш Марко Матовић, помоћник градоначелника за социјална питања, потом градоначелник Предраг Терзић са помоћником за омладину и спорт Николом Радевићем, заменик председника Скупштине града Владимир Мимовић, заменица секретара Скупштине града Лидија Кнежевић Павловић и координатор Канцеларије за младе Виктор Цвијић. - Циљ оваквих сусрета је да се деца упознају са начином функционисања

институција у нашем граду, наше Супштине и извршне власти, Градског већа и градонаелника, али и да им се покаже шта је политика. Кад са њима разговарате о политици они углавном говоре о политичарима, политичким странкама, различитим идеологијама. Ми желимо да покажемо да је политика начин решавања проблема који се тичу њиховог непосредног окружења. Деца треба да размишљају како да реше проблеме који постоје у њиховом непосредном окружењу, како да у њиховом окружењу постоји амбуланта, како направити тротоар, како у школском дворишту изградити одређени терен. Као што ја као градоначелник морам да размишљам како решити највећи проблем Краљева, а то је незапосленост, одборници треба да размишљају како да решавају проблем у свом месту, у свом делу града, у заједници у којој живе. Када тако присту-

пимо решавању проблема од дна, од друштвене базе, од самог почетка, и када деца крену са таквим размишљањем од дана када пуне осамнаест година, они ће кроз неколико година моћи да размишљају о читавој заједници и о држави - објаснио је градоначелник. Активности локалне самоуправе сличне овој оцењују се посебном приликом да будући бирачи на време схвате колико је важно да се на време укључе у друштвени живот. Податак да се политика протеже кроз све сфере друшвеног живота основа је на којој се заснива став да се бави свим припадницима заједнице због чега градоначелник посебно значајним оцењује потребу да млади изађу на изборе и гласају, али и да буду кандидати за одређене позиције у систему власти. Градоначелник верује да, и поред тога што са осамнаест година немају преви-

ше животног искуства, имају добре идеје које треба надоградити, убацити у систем и реализовати. Уверење да имају више енергије, снаге и полетности сматра се довољним да, у комбинацији са искуством, доведу до квалитетних резултата. - Не треба политиком да се бавите да би сутра преко неке странке добили посао. Није то решење. Политиком треба да се бавите због тога што је потребно направити тротоар у месту где живите, што недостаје спортско игралиште, због тога што хоћете више зелених површина, зато што вам је потребна теретана на отвореном, зато што вашој баки и деки недостаје амбуланта близу њихове куће. То је политика - поручио је градоначелник и потврдио да живот професионалних политичара није ни мало једноставан ни лак, посебно не у Краљеву које, после Београда, по површини предста-

вља највећу јединицу локалне самоуправе у земљи. Растојање између две најудаљеније тачке од скоро сто четрдесет километара представнике локалне власти обавезује да организују градски јавни превоз, обезбеде здраву хигијенски исправну воду, поведу рачуна о чишћењу путева током зимских месеци и асфалтирању током преосталог дела године, отварају фабрике, створе услове за квалитетну примарну здравствену заштиту и културни живот. Чула се по која реч и о бризи за рад у средњим школама и потреби да Факултет за машинство и грађевинарство у оквиру органа Универзитет у Крагујевцу има завидно место. - У историји учите гомилу сувопарних података који не показују ништа. Паметном човеку омогућавају да на основу података нешто закључи. Морате да имате ширину. Морате пробле-

ме да решавате и да посматрате суштински. То је политика, не идеологија. Морате као млади људи да се организујете од школских парламената, студентских парламената, и да се сутра за нешто питате. Ово је вероватно најмлађе руководство Краљева после оног из деведесете године, а најстарији међу нама има четрдесет година. И то је тај полет. Али то не значи да млађи од нас немају право да се питају. То је суштина и онда схватите шта је политика. Политика није само идеологија у међународним односима. Политика је како да омогућимо боље услове за ваше школовање и сутра за ваш рад - поручио је градоначелник пре него је гостима отворио простор да поставе питања везана за теме које се тичу решавања бројних проблема у локалној заједници. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 16.12.2018.

21

Опасности и како их препознати

МАГАЗИН

16.12.2018.

ЛИЧНА ОДГОВОРН

22

НОСТ ЗА ЗДРАВЉЕ

- Током последњих тридесет седам година у Србији регистровано три хиљаде и седам стотина случајева заражених вирусом ХИВ, од којих 1.232 нису међу живима. - Подаци краљевачког Завода за јавно здравље потврђују да је на подручју Краљева, Врњачке Бање и Рашке регистровано четрдесет седам особа инфицираних вирусом. - Од 1989. године на подручју Краљева регистровано четрдесет заражених, од којих су три жене, Врњачке Бање три особе мушког пола и Рашке по два мушкарца и жене. - Доминантан пут преношења болести сексуални, првенствено међу особама мушког пола, потом хетеросексуални између мушкараца и жена. - Последњих пет година кроз Саветовалиште за добровољно поверљиво тестирање на ХИВ и друге полно преносиве болести прошло више од седам стотина клијената

23

П

МАГАЗИН

16.12.2018.

о дефиницији ХИВ вирус изазива синдром стечене имунодефицијенције што га карактерише као узрочника опадања способности имунског система организма. Најчешће напада делове имунског система и води до њиховог крајњег уништења који, кад је производња лимфоцита као главних покретача одбрамбеног система равна нули, скоро да и не функционише. Вирус директно напада органе као што су бубрези, срце и мозак, што доводи до прекида њиховог рада, а многи проблеми са којим се оболели суочавају су обичне болести, типа прехладе, од којих би у нормалним условима организам могао да се одбрани. Довољну концентрацију вируса за могућу инфекцију у себи садрже пет телесних течности, крв, сперма, предејакуларна течност, вагинални секрет и мајчино млеко. Зато се вирус преко њих преноси током аналног, вагинал-

24

ног и оралног секса, путем трансфузије крви, несавесним коришћењем игала зависника од интравенске употребе дрога, између мајке и фетуса преко плаценте и дојењем беба са мајке на новрођенче. Од 1983. године, кад су научници у Француској први открили вирус који доводи до болести сиде, утврђено је постојање два типа овог вируса, ХИВ-1 и ХИВ-2. Први је опаснији, има већи степен заразе и лакше се преноси са особе на особу, а у великом броју је главни узрочник сиде, док је ХИВ-2 локализован на делове западне Африке. Утврђено је да вирус има омотач од протеина и масти који га чине осетљивим на дезинфицијенсе и раствараче, и да је веома неотпоран у спољашњој средини. Ван људског организма живи тек неколико секунди, осетљив је на повишене температуре, а може живети једино на веома ниским од минус седамдесет степени.

Сида, или синдром стечене имунодефицијенције, је полно преносива болест која представља последњи стадијум инфекције организма вирусом хумане имунодефицијенције, а карактерише је прогресивно слабљење имунског система што појединце чини подложним широком спектру инфекција и тумора. Иако су повезани, појмови ХИВ позитивна и особа оболела од сиде су различите ствари које се често погрешно поистовећују. ХИВ позитивна особа је заражена истоименим вирусом што не значи да има сиду јер до појаве болести може да прође период од две до десет година. Таква особа може да изгледа потпуно здраво а способна је за рад, или било коју другу активност, попут здравих појединаца. Како још не постоји ефикасан лек, или вакцина, који гарантују излечење у многим земљама се, у циљу превенције, спроводе различите активно-

сти са сврхом едукације о начину преношења вируса и мерама које се могу предузети како до инфекције не би дошло. Адекватне активности у том циљу спроводи и краљевачки Завод за јавно здравље што је повод за активно учешће у пројекту усмереном ка очувању репродуктивног здравља који је реализован на подручју града Краљева и општина Врњачка Бања и Рашка. Др Верица Ђукић подсећа да је од првог регистрованог случаја заразе вирусом ХИВ у свету прошло пуних тридесет седам година, да у свету има око тридесет седам милиона инфицираних особа, у Европи око два ми по милиона а да је у Србији регистровано три хиљаде и седам стотина случајева. Иако је у таквој ситуацији, уз све напоре здравствених радника усмерених ка информисању јавности и едукацији, нормално очекивање довољне количине знања и вештина о начинима заштите, првенствено младих, подаци са

терена често демантују што потврђује податак да се сваке године региструје између сто и две стотине нових случајева. Од укупног броја заражених 1.232 више нису међу живима а два пута толико и даље живи са овим вирусом. Подаци краљевачког Завода за јавно здравље потврђују да је на подручју три локалне самоуправе на којој је реализован пројекат, регистровано четрдесет седам особа инфицираних вирусом, од 1989. године на подручју Краљева четрдесет, од којих су три жене, Врњачке Бање три особе мушког пола и Рашке по два мушкарца и жене. Истраживања потврђују да је доминантан пут преношења болести сексуални, првенствено међу особама мушког пола, потом хетеросексуални између мушкараца и жена. - Последњих година региструјемо мање инфицираних у популацији интравенских корисника дрога, што мо-

жда може да нам говори да је програм са њима дао најбоље резултате, односно да су сви препознали ризике и потрудили се да избегну ризик за пренос ХИВ. Најзначајнија ствар је пренос са мајке на дете где, мерама које се у гинекологији предузимају паметним вођењем трудноће, порођаја и дојења, имамо пренос са 39 на један до два процента. Тако на територији наше општине имамо мајке које су ХИВ позитивне, а које су родиле здраву децу. Савет за јавно здравље у свом саставу има и Саветовалиште за добровољно поверљиво тестирање на ХИВ и друге полно преносиве болести које је, као и у свету, препознато као једно од најбољих мера за превенцију. И пре него што се звало тако ми смо, природом посла, радили такву врсту анализа са пацијентима, а од 2004. смо као тренери и саветници и обучени да водимо саветовалиште. Последњих пет година кроз савето-

25

16.12.2018.

МАГАЗИН

26

валиште је прошло 717 клијената који су тестирани на ХИВ и већи број који је саветован. Од тих 717 код седморо је доказано присуство вируса у крви. Од 582 тестираних на хепатитис Б и 576 на Ц, а овде су и подаци за територију Новог Пазара и Тутина па имамо повећан број позитивних, 52 је позитивних на хепатитис Б и 86 на хепатитис Ц. Кад причамо о ових 86 то се дешавало у годинама кад је у наше саветовалиште дошао велики број интравенских и интраназалних корисника дрога. Они су без икаквог упута закуцали на наша врата и једни другима преносили искуство које су стекли код нас. Од 466 тестираних на сифилис имамо осморо позитивних - каже др Ђукић. Искуство потврђује да се површна знања младих заснивају на информацијама прикупљеним на различите начине, и на различитим местима, на интернету у штампи или од вршњака, али и недовољну способност да се научено у школи примени у свакодневном животу. Све води ка ставу о недовољној способности да се препознају ризична понашања, било да је у питању алкохол, дроге или нешто треће, због чега није редак случај да се подлегне утицају вршњака у уверењеу да је њихово понашање, ма какво да је, нормално за узраст на коме се налазе. Одлука да се посебна пажња посвети средњошколској омладини заснива се на уверењу да припада најосетљивијој популацији, посебно кад је у питању ступање у сексулане односе. Ма колико да средњошколци били најодговорнији за своје здравље најчешће нису ни физички ни психички спремни за све изазове које доноси живот, а то је један од разлога да им здравствени радници приђу на адекватан начин и помогну да схвате колико је, у периоду кад су најспремнији да упијају нова знања, значајно да усвоје праве вештине и спремно дочекају период изазова. - Циљ нам је био да повећамо знање о полно преносивим болестима, али стварно, битно, суштинско знање о томе како се преносе, како да добијају, како да заштитим себе и друге, да научимо да препознамо ризична понаша-

ња. Кад се понашамо онако како не би требало тада повећавамо ризик за добијање, па треба да знамо да ли сваки одлазак на журку носи тај ризик, да ли умем да кажем не алкохолу, дроги... Хајде да усвојим моделе који воде ка смањењу ризичног понашања, да не попијем толико пића, а прихватање онога што намеће било ко од одраслих треба да буде само ваша одлука - поручује младима др Ђукић. Искуство саветовалишта у Заводу за јавно здравље потврђује постојање бројних ограничења које младе, и поред толико информација које указују на неопходност, и даље спречавају да се јаве на време и на правом месту потврде, или одагнају, сумње у здравствено стање. Проблем заражених вирусом ХИВ, или оболелих од полно преносивих болести, огледа се и у осуди околине због које се често осећају изолованим. У таквим околностима један од циљева радионица реализованих у оквиру пројекта усмерен је на понашање младих у случајевима кад је жртва неко од блиских особа. Неопходност да свако са и најмање сумње да је заражен потврди свој статус води ка потреби да до 2020. године бар деведесет одсто потенцијалних носилаца вируса то сазна. Следећи корак води ка ставу о потреби да деведесет одсто оних којима је потврђен позитиван статус буду укључени у процес лечења, а да исто толики проценат њих редовно узима терапију и тако продужи животни век. Начином да се утврди колико су радионице делотворне показало се тестирање учесника пре одржавања које потврђује различит степен информисаности о одређеним проблемима, често и у зависности од средине у којој неко живи. Брине податак да нема довољно знања о путевима преношења вируса, па код великог броја младих и даље постоји дилема о томе да ли је то социјалним контактом као што је руковање, седење у истој канцеларији, кашљање, пливање у базену или путем инсеката. На питање каква је разлика измеђи ХИВ и АИДС, и да ли је ХИВ излечив, иако је у Краљеву потврђен виши ниво знања него у друге две локалне самоу-

праве, четрдесет одсто анкетираних није знало тачан одговор. Тај проценат је за десетак одсто већи пред дилемом да ли ХИВ добијају само хомосексулане особе и шта од наведеног спречава могућност заразе сексуалним путем. Посебно алармантним оцењује се податак да скоро четрдесет одсто анкетираних средњошколаца не зна да је кондом једини начин заштите од ХИВ и других полно преносивих болести. Да се не може пренети руковањем зна само двадесет посто анкетираних, а да ли вирус могу пренети инсекти близу 35 посто није знало одговор. - Последње питање било је да ли бисте прекинули дружење са другом за кога знате да има ХИВ. Иако због предрасуда има несигурности у Рашки нема особе која је рекла да би прекинула, али је у укупном броју готово педесет посто и даље несигурно. Тридесет посто не препознаје путеве преношења вируса иако, увек када кажемо да се преноси сексуалним путем, нема велике мудрости да ли је то анални, вагинални или орални начин. Највећа вероватноће за пренос је аналним путем, због саме анатомске регије и велике прокрвљености, а поред сексуалног то је пренос путем крви и то највише је код интравенских корисника дрога. Трансфузију крви више не рачунамо зато што је под контролом, али ХИВ позитивна трудница може током трудноће, порођаја или дојења, да пренесе вирус на дете. Четрдесет четири посто младих не зна да ли је ХИВ излечив, а 37 посто не зна разлику између ХИВ и ЕИДС - каже др Ђукић. Колико су радионице овог типа делотворне потврђује однос учесника у све три средине, а сем одзива радује и пажња са којом су пратили излагање здравствених радника. Податак да је велики број њих препознао ризике који прете води ка ставу да сличне активности треба наставити и у наредном периоду. Отуда и оптимизам организатора заснован на потреби ширења знања о одржавању што квалитетнијег здравља, посебно репродуктивног, као начина за здраво потомство. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Др Верица Ђукић

27

28

МАГАЗИН 16.12.2018.

29

30

Милорад Којић

МАГАЗИН 16.12.2018.

Краљевчани у свету: Милорад Којић (4)

КРАЉЕВО ГРАД ЧУДА - Половином осамдесетих година рођена прва идеја о сплаву на Ибру који не би био класична и сувопарна кафана, у којој би се уз музику задовољавала потреба за јелом и пићем, већ место са одређеним бројем културних садржаја каквих нема на другим местима у граду. - Сплав је виђен као место на коме би, у миру и тишини, посетиоци могли да уживају у вечерима поезије, уметничке музике и ликовних изложби. - Мало потреба за послом а мало инат утицали су на жељу да се уместо кафане отвори спортски објекат који јача дух и тело. - Срби су научили да вежбају бицепсе бацањем алкохола у грло, а друге мишиће тако што гурају шанк

31

16.12.2018.

МАГАЗИН

32

У

време кад се у Краљеву приватни бизнис сводио на ситне занатлије, а бити приватник представљало готово срамоту и родитељску претњу слабијим ђацима, они који су имали срећу да отпутују до Трста по фармерице и по коју мајицу да би лепо изгледали на корзоу, долазили су у контакт са другачијим светом. Краљевчани који су имали мало више могућности, па се усудили да посете још по коју од западноевропских земаља, а међу њих се убраја и јунак наше приче Милорад Којић Шерпа, могли су да виде, а потом схвате, колике могућности пружа приватни бизнис. Већ такво сазнање Којићу је било довољно да брижљиво у блокче од кога се није одвајао записује идеје које су се рађале на путовањима кроз Аустрију, Немачку, Француску... Током студија у Београду Ада Циганлија је била место на коме су се појавили први сплавови, „Плава лагуна“, „Баракуда“ и Клуб „Сава“ направљен на остацима неког старог брода... На

Дунаву се стационирао тек један чији је власник, стицајем околности, био Краљевчанин Бранко Јанковић у то време члан популарног састава „Рокери с Мораву“. Његов сплав „Беле бутине“ био је састајалиште различитих музичара који су често након џем сешна настављали дружење са ромским колегама до раних јутарњих часова. Чест гост сплавова био је и Шерпа који је као заљубљеник у Ибар почео да машта о једном уз леву обалу реке испод Малих таласа у висини популарног водомера. Нешто што се у то време граничило са немогућим могло је да се роди само у глави човека какав је био Шерпа који је пре пуних 30 година прву подршку добио од екипе краљевачких пројектаната. Иако је пет хиљада немачких марака било превише пара за израду пројектне документације јачи од свих ограничења био је животни циљ да се река оплемени реализацијом идеје која се учинила интересантном и представницима локалне власти. Идеја која је оцењена

врхунском наилазила је на похвале што је давало доста оптимизма да Краљево буде први град у Србији, после Београда, који може да се похвали оваквим објектом. И док су постојећи били постављени на бурићима од нафте краљевачки пројекат је подразумевао изградњу чврстог објекта на понтонском мосту за форсирање реке какав се по сазнању инвеститора већ налазио на војном отпаду у Нишу. - Не размишљајући ни тренутак скокнем до Ниша и нађем те понтоне који су били неупотребљиви за војску, али у здравом стању и погодни за оно што је било предвиђено пројектом. Требало је да купим четири у облику чамца, као што је било планирано, и поставим их поред леве обале Ибра са крмом у смеру кретања воде. Кад је требало решавати питање фекалних вода и органског отпада из кухиње, а да не загађујемо реку, дошли смо на идеју да искористимо искуства бродоградилишта у Сплиту где су ми рекли да постоје хемикалије које се користе

на великим прекоокеанским бродовима. Отпадне воде се задржавају у посебном танку и посипају хемикалијом која их разграђује да би се након тога све вратило у океан. И управо један од четири понтона требало је да користи за одлагање отпадних вода – прича Којић. Према пројектованом броју гостију израчуната је количина отпада која би се из будућег ресторана избацила за седам дана, па се дошло до сазнања да само један део понтонског моста може да задовољи његове потребе. Ношен ентузијазмом који је водио ка реализацији несвакидашње идеје будући ресторатер се потрудио да обави све формалности и врло брзо добије потребне дозволе за градњу. Паралелно са овим делом посла у глави су се ројиле идеје о месту које неће бити класична и сувопарна кафана, у којој би се уз музику задовољавала потреба за јелом и пићем, већ место са одређеним бројем културних садржаја каквих нема на другим местима у граду.

Сплав је већ виђен као место на коме би у миру и тишини посетиоци могли да уживају у вечерима поезије, уметничке музике и ликовних изложби. У средини сплава облика шкољке требало је да буде шанк, а око њега око две стотине места за посетиоце. На врху јарбола високог двадесетак метара планирано је да се виори државна застава, а од ње до подножја буду сајле до сваког сепареа којима би се подешавао положај једара у случају да посетиоци пожеле да се заклоне од јаког сунца у летњим месецима. Између свака два стола предвиђено по једно једро, а само од посетилаца зависило у каквом ће положају оно да буде. Облик основе површине 150 квадратних метара одредио је и име „Плава шкољка“, а функционалности целог објекта требало је да допринесе модерно опремљена кухиња иза шанка и санитарни чвор поред ње. Да ништа није препуштано случају доказује сазнање да је власник као добар познавалац свега што у овој обла-

сти нуде други угоститељски објекти будућим гостима пожелео да пружи више. Зато је поред традиционалне кухиње и морских специјалитета планирано да се услуга обогати могућношћу да сами, уз помоћ посебно одабраног особља, учествују у припремању хране и служењу пријатеља са којима су дошли. Све је требало да, уз богату понуду у до тада невиђеном објекту, омогући и осећај интимне кућне атмосфере. Био је Којић свестан и опасности каквима су због честих несугласица за запосленима били изложени власници краљевачких ресторана па је, да би предупредио непријатности због евентуалног одласка неког од важнијих радника, посебно кувара, и сам стекао потребна знања у угоститељској школи. Тада је још било тешко отварати приватне објекте, али се назирало време у коме је добра иницијатива наилазила на разумевање и подршку, а несвакидашњи пројекат је изазивао

33

16.12.2018.

МАГАЗИН

34

само речи хвале. На основу документације врло брзо су добијене потребне дозволе за прикључак на струју и воду, а канализација је већ решена тако што би се након разлагања у понтону испуштала у реку као техничка вода која није реметила флору и фауну реке. Посебним техничким решењем вешања помоћу четири сајле, од којих су две причвршћене на стубове поред обале а друге две на посебне држаче испод површине реке, сплав је заштићен од великих бујица јер је могао сигурно да се подиже и спушта у зависности од висине воде. Статика је обезбеђивала сигурност сплава при највећем оптерећењу, а сајле могле да издрже и три пута јаче бујице него што је тада имао Ибар при измереној брзини од једнаест метара у секунди. Понтони су изгледали као брод, и ако би при високом водостају наишао по неки пањ одбијао би се да не прави било какву штету. - Скоро све је било решено, али се као велики проблем појавило само још прибављање сагласности водопривре-

де региона чије је седиште било у Чачку. Одлазим тамо, носим документацију, они су одушевљени и кажу да ће ме после разматрања обавестити о исходу. Убрзо стиже негативно решење са образложењем да брзина реке може да буде опасна, да може да откине сплав, направи штету и повреди неког. Време пролази, а ја се жалим и тражим вештачење републичке коморе за водопривреду, јер сам већ дао капару за понтоне. Никад се нисам бавио криминалним радњама, па ми није падало на памет да дајем паре некоме за нешто што не смета никоме у мом родном граду, али смета Чачанима. Скоро годину је трајао поступак од пројекта до коначног негативног решења због чега сам дигао руке од свега и кренуо у други бизнис, први фитнес центар у Краљеву – прича Којић посебно разочаран сазнањем да је већ у пролеће 1986. поред бране у Међувршју код Чачка постављен први сплав. Једино што се као могућност отварало професору физичког васпитања била је специфична школа за физичко

вежбање каква никако није могла да се уклопи у прилично строге прописе који су се односили на извођење било какве наставе. То је био повод за отварање првог фитнес центра у Србији под називом „Палестра“ заснованог на сазнању о значају физичког васпитања коме се посебна пажња поклањала још у гимназијама старе Грчке у којима су под истим називом припремани спортисти за учешће на Олимпијским играма. Мало потреба за послом а мало инат утицали су на жељу да се уместо кафане отвори спортски објекат који јача дух и тело. Стотинак квадрата породичне куће у Улици војводе Путника 60 било је довољно за смештај справа за вежбање, две свлачионице, купатила и санитарног чвора. Добијена је и дозвола за превођење стамбеног објекта у пословни простор, а колико је Краљеву био потребан фитнес центар показало се врло брзо након отварања у јесен 1986. године. Све што је ново одувек је, бар у почетку, привлачило пажњу средине, овом приликом и медија на који-

ма је Којић као редован гост давао савете о правилном развоју духа и тела. У то време је, посебно код жена, био популаран аеробик, па је поред тридесетак суграђанки које су редовно долазиле да вежбају у „Палестри“ из дана у дан бивало све више мушких кибицера од којих су неки само покушавали да покажу мишиће припадницама лепшег пола. Врло брзо се испоставило да се то негативно одражава на оне које су желеле да вежбају далеко од погледа „уљеза“, па је и посета почела да се осипа до тренутка кад су тренинзи за жене и мушкаре одржавани у различите дане. „Палестра“ је пружала могућности и за побољшање физичке спремности активних спортиста, па је врло брзо прерасла у тренажни центар у који су након кошаркаша долазили фудбалери. - Кад сам отварао „Палестру“ долазили су пријатељи и сваки донесе по флашу пића. Још онда сам схватио да би ово могла да буде врло лепа кафана, јер су Срби научили да вежбају би-

цепсе бацањем алкохола у грло, а друге мишиће тако што гурају шанк. Након дуге и оштре зиме стигло је пролеће, а са првим лепим данима опало интересовање за вежбање, јер Краљевчани све више времена проводе поред Ибра и у природи. „Палестра“ умире преко лета, а ја не знам шта да радим и сетим се на оне догодовштине око пића приликом отварања. Објекат је био стар 120 година и са ручно тесаним храстовим гредама имао посебно топлу душу, па дођем на идеју да избацим сву опрему напоље и ставим је на распродају, а нешто сам и позајмио људима који су ми помагали. У Болоњи сам већ јео добру пицу, па потражим оно блокче у које сам још тада све записивао и тако се роди идеја о отварању пицерије „Пера Ждера“. Хтео сам да одржим аутентичност оригиналног амбијента, па сам преградио неколико сепареа, прерадио купатила у кухињу и тако је кренула прича. У пицерији сам проводио по 24 сата дневно, а готово четири године нисам

видео ни небо ни сунце. У Верони сам од једног од најбољих мајстора научио како да правим различите врсте пица, како да одредим дебљину теста и време печења у зависности од температуре. Знао сам да се у пећи са силикатном опеком, која се ложи дрвима, при температури од 400 степени пица пече до минут и по. Пећи на струју омогућавају печење на температури од највише 300 степени па, је потребно нешто дуже време. Пробао сам да озидам пећ на дрва, али то није ишло, па сам користио оне на струју и гас у зависности од тога шта је у одређеном тренутку било економичније – прича Којић. Врло брзо се показало да је отварање пицерије прави потез после два безуспешна покушаја у Краљеву пре тога. Називи свих пица, сендвича и пасти били су на италијанском језику, а у врло кратком периоду „Пера Ждера“ је постало место редовних састанака оних који су увек тражили нешто ново. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 16.12.2018.

37

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (40)

МАГАЗИН

16.12.2018.

ОПЕРАЦИЈЕ 1. Н

38

- Задатак команданта Ужичког одреда био је да редовно пратит ток догађаја на левој обали Западне Мораве, а артиљеријом са десне обале потпомаже одржавање западних положаја Котленика. - Најупорнија одбрана на свима могућим положајима у југоисточном правцу ка левој обали Врдилске реке и линији Краљево – село Богутовац на улазу у Ибарску клисуру. - Дринска дивизија другог позива бранилa je фронт на линији село Берановац на реци Рибници – село Матаруге. - Један батаљона са једним митраљезом на маршу уз реку Рибницу са задатком одбране непријатељевог надирања тим правцем

НОВЕМБРА 1915.

39

16.12.2018.

МАГАЗИН

40

Операције 11. немачке армије

Операције 1. бугарске армије

Операције 2. бугарске армије

На фронту западно од Велике Мораве према 6. и 25. дивизији српске снаге су у току ноћи између 31. октобра и 1. новембра напустиле простор јужно од Петровачког потока и повукле се на висове јужно од Крагујевца. Последњи делови трупа напустили су Крагујевац 1. новембра око два сата ујутру, а у вароши су остали само четници. Предњи делови 25. дивизије достигли су 1. новембра линију Велико брдо – кота 210 северно од Крагујевца, a патроле прошле кроз варош и избиле на њену јужну ивицу где су, са суседних висова, дочекане пешадијском ватром српских трупа. Око десет сати немачке трупе су заузеле линију висова кота 249 – кота 307 код Белошевца, а на фронту источно од Велике Мораве трупе 10. немачког резервног корпуса подилазиле су главним српским положајима на линији Мали Поповић – Дубрава – Витлиште – Пландиште – Пасуљиште.

Трупе 6. бугарске дивизије нападале су на положаје западно од села Планиница на правцу Зајечар – Бољевац, а у Књажевцу се налазила 3. бугарска бригада. Трупе 8. дивизије дејствовале су на правцу Књажевац – Соко Бања и водиле борбу са надмоћнијим српским снагама на положајима кота 765 – село Скробница – кота 919 – до Сврљишког потока. На фронту 9. бугарске дивизије њене трупе на правцу село Кална – Сврљиг под борбом прелазе на леву обалу Сврљишког Тимока, док је левокрилна бригада ове дивизије заузела планину Плеш и висове северно од ње. На фронту 1. бугарске дивизије деснокрилна бригада потиснула је српске трупе у нишавској долини на правцу Пирот – Ниш са положаја код Новог села.

Наступање трупа 2. бугарске армије долином Јужне Мораве и Ветернице ка северу заустављено је од стране српских снага, од Бујановца ка Кончуљу њихово наступање је настављено док је код Качаника стање било без промене. Док су из правца Скопља ка Тетову упућене слабије бугарске снаге, које су напале делове 13. српског пука и потисле их ка селима Матка и Грумшин, на јужном фронту 2. бугарска армија бригада пуковника Писимова без успеха је нападала положаје српских снага на Свињичкој глави на правцу Велес – Прилеп. Зато је бугарска Врховна команда 1. новембра наредила издала наређење следеће садржине: „Друга армија да се организује за одбрану линије Свињичка глава – Преслап планина –Градско – село Мужјанци – Чифлик Вардар – Серта планина – Плачковица планина. Овој армији придаје се 5. и 11. ди-

визија.“ Истога дана наредила је команданту 2. армије да заузме Приштину према којој пуковник Попов наступа од Качаника преко Урошевца, а бригада пуковника Радојкова преко Гњилана.

Операције српске војске Операције 1. армије На основу директиве Врховне Команде ОБр. 23521 од 31. октобра, командант 1. армије је већ око 1,30 следећег дана командантима Дринске и Дунавске дивизије другог позива и Ужичког одреда, издао директиву ОБр. 8897 следеће садржине: „Начелник штаба Врховне Команде са ОБр. 23521 од 31. октобра наредио је да после упорних борби на главном одбрамбеном положају леве обале реке Западне Мораве, све трупе 1. армије у даљим својим одбрамбеним операцијама да се базирају на правац Краљево – Рашка. Овако базирање трупа

армије у будућим операцијама захтева доста умешности и довољно обазривости, велике солидарности команданата и командира при извођењу операција на главним одбрмбеним положајима леве обале Мораве. Од поменуте умешности, обазривости и солидарности зависиће и правилно пребацивање трупа на десну обалу реке Западне Мораве са затварањем северног улаза у Ибарску клисуру. Обзиром на садашње главне одбрамбене положаје трупа 1. армије, главна акција непријатељских снага може у главноме бити овако управљана: Главном снагом право са севера на фронт наших положаја, а мањим снагама у правцу Вујна и села Коњевића. Главном снагом од Вујна и села Коњевића против западног фронта Котленичких положаја, а слабијим деловима право са севера, и напослетку може бити и овај случај: Подједнаком снагама са севера и са правца Вујна и села Коњевића. Ако би наступио први случај, онда обзиром на јачину наших положаја,

као и обзиром на осведочену упорност и хладнокрвност наших трупа, поткрепљено све то окретношћу и солидарношћу команданата и командира, уверен сам, да ћемо лако одолети непријатељу, нанети му велике губитке и натерати га на повлачење. У томе случају зависиће од општих прилика на војишту, хоћемо ли продужити гоњење побеђеног непријатеља или остсти и на даље за неко време на тим положајима, или ћемо отпочети покрет ради пребацивања на десну обалу реке Западне Мораве. За овај случај команданту Дринске дивизије другог позива стоји на расположењу мост код Камиџоре и понтони или скела на Морави према селу Врби, а команданту Дунавске дивизије другог позива стални мост код села Милочаја и понтони или скела код села Сирче. Ако би наступио други случај, онда упорно а по потреби и активно дејство Дунавске дивизије другог позива и подесан маневар јаче резерве Дринске дивизије преко села Церовца, или иначе дејством у леви бок непријатеља са

41

42

МАГАЗИН 16.12.2018.

могућим дејством артиљерије Ужичког одреда са десне обале реке Западне Мораве у десни бок непријатељских делова, уверен сам да би се осујетио намеравани план непријатеља, бар за извесно нама потребно време ради пребацивања трупа на десну обалу реке Западне Мораве. Напослетку ако би наступио трећи случај, онда сам такође убеђен, да би наше трупе својом упорношћу и солидарношћу у дејствима и у томе случају одбиле непријатеља, или би нам створиле толико времена да неузнемиравано отпочнемео постепено пребацивање трупа. Ма који од ових случајева наступио, командант Ужичког одреда редовно ће пратити ток догађаја на левој обали реке Западне Мораве, својом артиљеријом са десне обале Мораве потпомагаће одржавање западних положаја Котленика, наравно ако он не буде у исто време нападнут од села Марковице и Чачка. Буде ли он нападнут у исто време, онда за њега предстоји најупорнија одбрана на свима могућим положајима у југоисточном правцу ка левој обали Врдилске реке и линији Краљево – село Богутовац на улазу у Ибарску клисуру. Како бих пак, могао пратити догађаје на главним одбрамбеним положајима и да би према општој ситуацији испред целога фронта армије могао наређивати евентуално пребацивање трупа, морате ме редовно и благовремено извештавати. Овом приликом напомињем, да ће у евентуалном поседању и одбрани улаза у Ибарску клисуру у главноме улоге дивизија бити следеће: Дринска дивизија другог позива поседа и брани фронт: село Берановац на реци Рибници – село Матаруге, именујући још сад један од својих батаљона са једним митраљезом, који ће у доцнијем евентуалном покрету на југ, маршовати уз реку Рибницу са задатком одбране непријатељевог надирања тим правцем. Дунавска дивизија другог позива поседа и брани фронт Лакат кота 369 – село Лопатница (кота 455–кота 496) са упорном борбом предњих делова на положају код села Беглука и села Кона-

рева, именујући одмах један пук и једну батерију, који би угодним правцем могао одмаршевати да послужи као резерва Ужичком одреду у одбрани његовог фронта, ако буде потреба. Ужички одред поседа и најупорније брани фронт положаја Јастребар – Чучањ – Чукер – Ћава – кота 360 северозападно од села Врдила. Један батаљон из Ужичког одреда, који маршује од Пожеге преко Ариља ка Ивањици треба да поседне положај код саме Ивањице, са кога ће најупорније бранити надирање непријатељево било преко Кушића ка Јавору, или преко села Будожеља и Велике Ливаде (кота 1332) ка мнастиру Студеници. Овај одред појачати са наоружаним обавезницима последње одбране стараца. Детаљнији налози по свему горњем следоваће у своје време на основу тока догађаја. Кад се исцрпе потребе и храна у Краљеву, магацини хране биће на Ушћу. Ради опште обавештености и поступака командантима по свима предњим питањима шаљем своје погледе и наређења: Дана 1. новембра по подне командант 1. армије добио је непоуздану вест, да непријатељ покушава прелазак преко реке Западне Мораве код Чачка. На основу тога наредио је у 15,55 да се коњица Дунавске дивизије другог позива одмах упути у правцу села Љубића и села Коњевића ради извиђања непријатеља, с тим да пошаљу извештај да ли је и где је примећен непријатељ од правца Вујна. Око 16,00 сати 1. новембра код села Слатине била је 1. и 2. дринска позицијска батерија, а у близини и комора Ужичког одреда. Све је ово било у покрету, а у то доба на привременом застанку ради одмора. Добијена је вест, да су Аустријанци ушли у село Трнаву и да даље иду па је код коморе завладала паника. Командири позиционих батерија доводе у ред комору и упућују је друмом ка Краљеву, а своје батерије пласирају за дејство на 500 метара. Од коморе сакупили су око 30 војника наоружаних пушком и 70 војника Црногораца, који су пратили 1. позицијску батерију, и све их упутили под командом једног водног официра

ка селу Заблаћу у сусрет непријатељу са задатком да обе батерије осигурају за ту ноћ. Од вода коњаника, који је био у долини реке Западне Мораве, упутили су једно коњичко одељење од седам коњаника са једним наредником да оде до Трнавске механе, да види где се налази непријатељ, да са њим одржава везу и у даљем извештава о току догађаја. После овога командир 2. позицијске батерије капетан Џимић, како није имао телефонску везу са Ужичким одредом због покрета, везао се на друму за главну линију и о свему извршеном у 17,00 послао извештај команданту 1. армије. Од њега је добио наређење да се у току ноћи пошто пото држе на положају, а као појачање форсирним маршом шаље се 7. пешадијски пук првог позива, који ће у јутру 2. новембра бити у селу Слатини. Капетан Џимић послао је о свему овоме извештај команданту Ужичког одреда, саопштавајући му и наређење команданта 1. армије, да непријатеља пошто пото протера на леву обалу реке Западне Мораве, те да у овом циљу трупе рокира на линију: Бело брдо – село Кулиновци – село Лозница. Око 18,00 командант 1. армије је наредио команданту Дунавске дивизије другог позива да се један од најближих пукова упути преко села Лађеваца и моста код села Милочаја, те да са два брзометна топа остану код села Мрсаћа како би се могао кренути даље ка Чачку. Командант Дринске дивизије другог позива добио је наређење да упути један пешадијски пук од Грабовца ка Краљеву. Командант 1. армије у склопу дневног извештаја ОБр. 8895 у 04,05 часова између осталога извештава Врховну команду: „ У току јучерашње борбе Соколска бригада заробила је једног непријатељског официра, 3 наредника и 120 подофицира и војника. Сутра трупе продужују прикупљање на својим главним положајима.“ Командант 1. армије у извештају ОБр. 8905, достављеном у 09,40, обавештава Врховну команду: „Данас по подне армијски штаб полази за Витановац.“ Р. Вукосављевић

43

44

МАГАЗИН 16.12.2018.

45

16.12.2018.

МАГАЗИН

46

Света Раденковић

Родоначелник музичке династије: Света Раденковић (1)

ТРОМБОН ЗАМЕНИО ФЛАУТУ

Фото: М. Радовановић

- За куповину гитаре петогодишњем унуку Душан Раденковић продао краву и теле. - Након бројних сељакања због природе посла Раденковићи се непланирано заувек сместили у Краљеву. - Као гимназијалац Света Раденковић најстарији ученик прве генерације Музичке школе у Краљеву. - Избачен из школе због забавне музике. - Једини ученик који је два пута завршио нижу музичку школу. - Иза наизглед тврде фасаде првог директора Музичке школе у Краљеву Бранка Младеновића крила се душа од човека који је до крајности био посвећен послу и сваком ученику понаособ. - Сваком ученику два инструмента

47

16.12.2018.

МАГАЗИН

48

К

ао уметност стварања уређених односа између тонова са три основна елемента, мелодијом, ритмом и хармонијом, музика је, више него било која друга уметност, током историје окупирала највећи број светске популације. Значајно место међу њима припада ауторима, ништа мање важно интерпретаторима који су оставили мањи или већи траг у срединама у којима су радили. У локалним оквирима посебно место заузима Света Раденковић, родоначелник својеврсне музичке династије чији се настављачи сврставају међу значајна имена на међународној музичкој сцени. Није необично да дете пропева непосредно након што буде у могућности да манипулише одређеним бројем речи, али јесте ако је љубав према овој врсти изражавања толико јака да је за куповину првог инструмента, већ у петој години живота, потребно продати краву и теле. На овај корак се у првим годинама друге половине двадесетог века одлучио деда

Душан да би унуку купио гитару. Било је то неколико година пре него су се Раденковићи, пореклом из Беле Паланке на пола пута између Рима и Истамбула, скрасили у Краљеву. Доласку су претходила бројна сељакања каква су у то време била саставни део живота запослених на железници. У потрази за бољим животом отац Коља је, као отправник возова, службовао у разним местима, у Обилићу као шеф транспорта у руднику Белаћевац, Сисевцу, Сарајеву... У време кад је притисак локалног становништва у Обилићу достигао врхунац Раденковићи су кренули даље, овога пута према Травнику где је Коља неколико година раније добио прво запослење након завршене школе, упознао будућу супругу и засновао породицу. Као раскрсница важних железничких путева Краљево је било место где је требало сачекати на претовар у вагон на прузи узаног колосека који је, преко Чачка и Пожеге, водио према Босни. Разговори

са колегама на станици били су добра прилика да се прекрати време до поласка, а да Раденковићи заувек остану у Краљеву податак да у значајном железничком чвору има посла за искусног отправника возова. Могућност да врло брзо добије стан била је довољан разлог за одлуку да се коначно скраси и стави тачку на сељакања са неизвесним крајем. Било је то прве године седме деценије двадесетог века, некако у време кад је Света требало да крене у пети разред. Повољна околност за ученике Основне школе „4. краљевачки батаљон“ била је да музичко васпитање предаје изузетан педагог Бранко Младеновић који је на време схватио да Раденковић има смисла за музику. Приметиле су то комшије неколико година раније, у време док су Раденковићи боравили у Обилићу, што је било повод за препоруку да детету купе неки инструмент. Био је то довољан разлог да деда Душан прода краву и теле како би у једној приштинској

продавници шестогодишњем унуку купио гитару. Пред крај седме деценије живота Света се још сећа да те ноћи уопште није спавао. Иако дуго није знао ни да наштимује инструмент сећа се да је ипак научио да једну композицију одсвира од почетка до краја. Била је то песма „Кад си била мала Маре“ Драгише Недовића који у круговима стручњака и данас слови за једног од најбољих текстописаца и композитора. Повратак неколико деценија уназад прилика је за подсећање на време у коме се телевизор могао видети једино у ресторану Раднички у Обилићу, а у време кад је у радничким срединама фудбал био најзначајнији вид разоноде разумљиво је сећање на пренос утакмице између репрезентација Југославије и Совјетског Савеза на Олипијским играма у Риму. Музички живот у основној школи сводио се на учешће у хору што је била привилегија оних који су способност за

то успешно потврдили пред посебно строгим Бранком Младеновићем који, ни кад је постао директор Музичке школе, није заборавио ђаке који су показивали посебну склоност према музици. Света је већ пошао у гимназију у време кад је добио позив да се, као најстарији у класи, придружи првој генерацији ученика Музичке школе. - Не знам због чега сам желео да свирам флауту, али ми је одређено да свирам тромбон. У нижу музичку школу деца се, зависно од инструмента, уписују већ од другог или трећег разреда основне школе, дувачи од петог, а како сам био најстарији запао ми је и највећи инструмент. Школа је била смештена у просторијама Хотела Париз, а већина наставника су били војни музичари јер је Краљево, као значајан центар, имало гарнизонску музику. Тромбон је за мене био сасвим непознат инструмент који никад раније нисам видео, сем на слици а први наставник мени и близанцима бра-

ћи Матас, чији је отац био официр, неки Панов. Иако сам пристојно свирао тромбон нисам напустио гитару ма колико се Бранко љутио због тога. У време кад су у Краљеву „Вршњаци“ већ важили за довољно познат бенд добио сам позив да нешто одсвирам са њима, а кад је Младеновић то сазнао избацио ме је, јер ученицима Музичке школе није било дозвољено да свирају било шта сем класичне музике из школског програма - сећа се Раденковић. Позив да се поново упише уследио је након препоруке професора да настави студије музике, а како су строги услови уписа то у многоме отежавали ученицима који после две године ниже нису наставили средњу музичку школу, требало је одржати континуитет и добро се припремити за све што очекује на пријемном испиту. Управо то био је један од разлога за поновни упис због чега Раденковић представља јединствен случај уче-

49

50

МАГАЗИН 16.12.2018.

ника који је два пута завршио нижу музичку школу. Музичка школа се за разлику од других у Краљеву разликује и по бројним сељакањима из једне зграде у другу, та пракса је настављена и касније а ученици су и данас, после оштећења које је некадашња зграда претрпела од последица земљотреса у новембру 2010. године, у подстанарском статусу. Разлози су били различити, најчешће све већи број ученика чије је музичко образовање захтевало ангажовање адекватних кадрова. Шездесетих година прошлог века то су били професионални музичари међу којима и Попе Михајлов из Апатина који је, сем тромбона, предавао још кларинет и хармонику. Иако у седмој деценији живота до крајности је био посвећен послу па, уместо појединачног рада са ученицима, у исто време држао часове за целу класу. Због тога му је било посебно тешко кад је, зато што нису били спремни за час, изостало присуство свих са класе што је било повод да тешко сакрије сузе. У време кад је тешко замислити да би у данашње време нешто тако могло да се деси не бледи сећање некадашњег ученика Музичке школе на решеност да не дозволи да икада на час дође неспреман. Прве године рада Музичке школе у Краљеву обележио је рад Бранка Младеновића који је важио за строгог директора са којим се најчешће тешко могло и разговарати. Иза наизглед тврде фасаде, каже Раденковић, крила се душа од човека који је до крајности био посвећен послу и сваком ученику понаособ. А у првој генерацији било је ђака који ће касније обележити музички живот Краљева, и шире. Међу њима су били Момчило Станојевић, Лазар Ристовски, Света Томић Каубој, Жика Антић, Аца Матић и други а свако је, поред основног, морао да свира бар још један инструмент. Школа је имала озбиљан оркестар са двадесетак виолина, по четири тромбона, трубе, фагота и других дувачких инструмената. Поред класичног репертоара дувачи су свирали корачнице, посебно за Међународни празник рада Први мај, а ни друге свечаности у граду нису се могле замислити без оркестра Музичке школе. - Сада тога више нема и ништа се не може поредити са данашњим временом.

Средњошколски период је обележило много дружења, а ја сам са посебним нестрпљењем сваке године чекао да дођу Октобарске свечаности и паљење Пламена слободе испред Споменика отпора и победе у парку код железничке станице. Годинама је ту долазио Рале Дамјановић, а једне целу ноћ рецитовао испред споменика - каже Раденковић уз подсећање на богат музички живот у Краљеву чији су само један сегмент чинили наступи у Спомен парку. Живот тинејџера профилисала су строга правила понашања, посебно за ученике краљевачке гимназије којима није дозвољено да после осам сати увече буду у граду без присуства родитеља. За-

то највећи број њих и није био у ситуацији да боље упозна музички живот који се, по правилу после тог времена, одвијао у Хотелу Турист. Случај је хтео да Раденковићи добар део живота у Краљеву проведу у једном од три железничка солитера у Улици Зелена Гора, непосредно уз надвожњак преко пруге која води ка југу земље. Само неколико десетина метара даље, са друге стране пруге, живеле су породице Стојановић и Ђорђевић. Интересовање за музику зближило је вршњаке са две стране улице, Свету Раденковића са Слободаном Стојановићем Кепом, касније бубњарем најбоље југословенске групе Смак, и хармоникашем Мидом из породице чувеног кларинетисте Милоша Ђорђевића. На тај период сећају повремене заједничке свирке које су претходиле првом наступу Смака на кошаркашком игралишту Слоге у центру града. Другу половину шездесетих година обележиле су традиционалне игранке недељом у сали на последњем спрату зграде Електрокомбината, или у Дому ЈНА. Била су то једина места забаве, углавном тинејџера, уз наступе ансамбала 3+3, Вршњаци или војног оркестра. Иако су сале по правилу биле испуњене до последњег места никада, каже Раденковић, није било инцидената било које врсте, посебно не у просторијама Дома ЈНА. Онима који су гајили посебан интерес за музику била је то јединствена прилика да из прве руке чују неку од популарних композиција, а Раденковић се сврстава међу оне који су из прикрајка осматрали сваки покрет музичара у жељи да запамти што више како би већ сутрадан покушао да одсвира. У време кад је телевизија правила прве кораке, а и грамофонске плоче представљале реткост и велико богатство, једини начин да се чује забавна музика биле су не тако честе емисије на програмима радио станица. Већина младих је са посебним нестрпљењем очекивала неки од фестивала забавне музике који су се одржавали у Београду, Загребу, Сплиту, Опатији, Љубљани... Прве композиције скидане су захваљујући развијеном слуху, а тек касније су се у продаји појавиле, не тако јефтине, ноте и различити аранжмани. Т. Радовановић

51

52

МАГАЗИН 16.12.2018.

53

Знање су лествице које воде ка небесима

МАГАЗИН

16.12.2018.

СУСРЕТ СА ВЕЛИКАНИМА

54

- Извођењем представе под називом „Знање су лествице које воде ка небесима“ ученици Основне школе „Вук Караџић“ подсетили вршњаке на живот великана какви су били Михајло Пупин, Вук Караџић и Никола Тесла и њихове сусрете са значајним личностима тог доба какви су Јохан Гете, Марк Твен и други. - Вредности из периода живота славних научника ни после много година нису изгубиле на значају. - Никола Тесла је до пред смрт читао збирку епских народних песама, а посебно обележена у књизи била је песма Смрт мајке Југовића. - Велики поштовалац дела Вука Караџића био је и Михајло Пупин који није крио да му је, као Тесли и Миланковићу, омиљена песма Марко Краљевић и Муса Кесеџија. - Милутин Миланковић је у своје време важио за најбољег математичара међу физичарима, а као професор однеговао најбоље математичаре, физичаре и електротехничаре двадесетог века од којих су четворица добили Нобелове награде

55

К

МАГАЗИН

16.12.2018.

ао процес промене личности усвајањем различитих садржаја, у зависности од узраста и потреба, образовање укључује и васпитне који се стичу у школи као најзначајнијој институција образовно-васпитног карактера. Образовање је процес у коме друштво, с генерације на генерацију, преноси акумулирано знање, вештине и различите вредности због чега има значајну функцију у сваком друштву, јер се кроз образовни систем развијају осећања за властиту културу, поштовање принципа и солидарност, обликује се свест и гледиште појединца о различитим процесима. Као израз друштвеног система образовање значи једнакост шанси које отвара могућност мењања положаја које појединци стичу рођењем или наследством. Оно је основа еманципације човека, веома функционалан инструмент преко кога се остварује идентитет појединца чија су знања и вештине веома применљиви и употребљиви у привредном и практичном животу. Поред знања које се стиче кроз реализацију плана и програма сваке по-

56

јединачне школе постоје и бројне друге могућности, а једну такву су вршњацима пружили ученици Основне школе „Вук Караџић“. Извођењем представе под називом „Знање су лествице које воде ка небесима“ у Краљевачком позоришту подсетили су присутне на живот великана какви су били Михајло Пупин, Вук Караџић и Никола Тесла и њихове сусрете са значајним личностима тог доба какви су Јохан Гете, Марк Твен и други. Представа је инспирисана исцрпним истраживачким радом Александре Нинковић Ташић којој је, као специјалном госту, уручена захвалница за допринос истраживањима којима осветљава значајне, а недовољно познате, детаље живота великана из различитих области науке. Уверење да је кроз представу потврђен смисао тог рада, и да вредности из периода живота славних научника ни после много година нису изгубиле на значају, прилика је за подсећање на речи Милутина Миланковића да њихово прихватање сигурно води успешности у животу. Нису то

увек материјлане вредности, па Миланковић даје предност духовним које и бескућника могу учинити богатим. Уз помоћ учесника који су, ангажовањем наставника, у представу уплели речи научних дивова са ових простора посетиоцима је пружена прилика да се подсете на тешке периоде у животу кроз које су прошли а, по сопственом признању, никад нису били сиромашни духом. По много чему специфична представа, по оцени специјалног госта чак савршена, прилика је за потврду жеље да је погледа што више основаца, чак и у другим школама на простору Србије. На оно што није могло да се види у представи краљевачке основце је подсетила Александра Нинковић Ташић и потврдила како је Никола Тесла до пред смрт читао збирку епских народних песама, а посебно обележена у књизи била је песма Смрт мајке Југовића. Велики поштовалац дела Вука Караџића био је и Михајло Пупин који није крио да му је, као Тесли и Миланковићу, омиљена песма Марко Краљевић и Муса Кесеџија. - Тесла пише да овај свет никада ни-

57

16.12.2018.

МАГАЗИН

58

је упознао већег јунака од Марка Краљевића, не због тога што је био најснажнији него што је био најчојственији. Милутин Миланковић каже да је имао само шест година када му је отац први пут прочитао песму коју највише воли. Каже да је одмах почео да плаче, јер Марко који излази из затвора страшан, очи су му крваве а нокти црни. Другог дана отац каже, Милутине, док не порастеш ја ти ову песму више нећу читати. Трећег дана Милутин пронађе оца и описује претходну ноћ. Уместо снова њему долазе речи песме и он је целу памти. Почне да говори оцу стихове, а он почиње да плаче. Више му никада није рекао да је мали. Иако невин Милутин Миланковић је затворен у ћелији толико малој да у њој нема прозора. Узима каменчић и нокте користи да у тој мрачној ћелији исцртава звезде. Пише да је то била најсветлија просторија коју је икад видео, јер му је постало јасно шта се дешава сто двадесет хиљада година у круг. Ту, у том малом простору без светлости, поставио свој канон осунчавања, а од укупно три у светској науци једини прихваћен после Галилеја је канон Милутина Миланковића - каже Нинковић Ташић. Као Миланковић и друга двојица светских великана, Тесла и Пупин, су још као дечаци, по сопственом признању, посматрали велико и вечно звездано небо изнад себе. Због тога је Пупин потврдио да, као и Никола Тесла, не би постигао нешто значајно у животу да као мали није био загледан у звезде. Потврда да су српском земљом ходали највећи светски умови огледа се у чињеници да Миланковић припада групи од пет од којих нема значајнијих на свету. Закључак се заснива на ставу да је у своје време важио за најбољег математичара међу физичарима, а као

Александра Нинковић Ташић

професор је однеговао најбоље математичаре, физичаре и електротехничаре двадесетог века од којих су четворица добили Нобелове награде. Његова величина се огледа и у чињеници да, ма колико да је у математици грешка могућа, није направио ни толику која би се могла поредити са статистичком. Прилика да се најмлађи подсете да је било и таквих повод је за потврду да су ученици школе „Вук Караџић“ проговорили правим језиком у представи у којој ни једна реч није случајна, па представља најбољи путоказ. - Знање то су златне лествице у небеса. Знање је светлост која осветљава ваш пут и води вас у живот будућности пун вечне славе. Пославши га у свет неписмена мајка Пијада Пупин свом сину не даје ништа сем ових порука. Даје му једну шубару и један кожух, јер нема ништа друго. Михајло Пупин 1932. године добија највећу награду у Америци, а познати научник пред највећим научницима и индустријалцима тог времена каже: „Замислите се добро, овај младић када је стигао у Америку давне 1874. године није знао енглески језик. Није имао пријатеље ни познанике, није имао новац. Ви бисте рекли није имао ништа, а како бисте погрешили. Дошао је носећи снагу са својих пашњака, носећи своју амбицију, а већу од те амбиције свој идеал. Носио је са собом своје идеале, ишао је у потрагу за знањем“. А Михајло Пупин каже. „Ја сам стигао у Америку као печалбар. Нисам кренуо у потрагу за знањем да бих увећао имање. Било је обрнуто. Прво сам у животу тражио царство небеско. А све друго, и моје знање и моје имање, дошло је после тога“. Та храброст, та неустрашивост не може се наћи у науци - каже Александра и подсећа да су Тесла и Пупин са-

рађивали више него што је то познато јавности. Један од доказа је Теслино писмо српском конзулу у Америци са поруком да поразговара са њим, јер одбија да послуша свог пријатеља. - Он је болестан човек, једе и пије као да је здрав, а не сме да једе суво месо које толико воли. Не сме да пије то вино које толико воли, а неће да ме слуша. Неће ни вас да слуша. Шаљите вашу драгу супругу. Она је жена. Можда будемо имали среће - каже Александра уз подсећање на бројне чланке из америчке штампе о сарадњи два Американца српског порекла који ће заједничким радом спасити свет од ратова. Да у бројним документима има још довољно простора за истраживање потврђује шест стотина страница текста које је на адресу Александре Нинковић Ташић упутио Конгрес Сједињених Америчких Држава. За истраживање значајна грађа потврђује да је Пупин пред Конгресом, као и у свакој другој прилици, сатима бранио Теслу и његов научни рад. - Пупин почиње своје излагање речима: „Ни у шта научник, а ни обичан човек, не може бити сто посто сигуран. Ево, драги пријатељи, ја сам сигуран у овом животу само у једну ствар. Ја сам сигуран да је Никола Тесла у праву“. Ми то не видимо у букварима. Ви нисте само направили не представу, него сте отворили буквар на најбољој, најјезгровитијој и заборављеној страници. Ви сте оживели бесмртне јунаке, ставили испред нас оне који су били заборављени, а учинили да наш народ буде бољи - поручила је Александра ученицима и наставницима Основне школе „Вук Караџић“. Т. Радовановић

59

Крај кампање 16 дана активизма против насиља над женама

МАГАЗИН

16.12.2018.

ЖИВЕ КЊИГЕ У

60

- Трећина ученика средњошколског узраста сматра да је звиждање, или било који други тип непријатности, примерено особи женског пола уколико је на било који начин провокативно обучена, или нашминкана. - Настојање да се особе женског пола на овом узрасту оснаже и подстакну на елиминисање стереотипа и даље не даје жељене резултате. - У женским удружењима је и даље присутан став да, ни скоро свакодневно подсећање на ниво демократских процеса, није помогло да се крене напред. - „Жива библиотека“ представља разговарање са особом која је претрпела неку врсту дискриминације без обзира да ли се везује за пол, степен инвалидности или образовања, припадност сеоској и градској средини, ЛГБТ популацији и другим

Фото: М. Радовановић

У БИБЛИОТЕЦИ

61

16.12.2018.

МАГАЗИН

62

У

периоду од 25. новембра до 10. децембра сваке године обележава се „16 дана активизма против насиља над женама“ као део глобалне кампање коју, са циљем подизања свести и преузимања акција за сузбијање насиља, обележава хиљаду и седам стотина организација у више од сто држава. У склопу кампање се организују различите активности, а знаменитости у градовима осветљавају наранџастом бојом, као званичном бојом кампање, која симболизује светлу и оптимистичну будућност ослобођену од насиља. Обележавање овог дана је прилика да женске организације проговоре о проблемима са којима се жене суочавају, изнесу податке који указују на величину овог проблема, али и да дају предлоге за решења. Кампањи „16 дана активизма против насиља над женама“ придружило се и краљевачко Удружење „Феноме-

на“ као део Мреже југозападне Србије против насиља према женама, коју чине и друге организације посвећене борби против насиља према женама, деци и насиља у породици. Све заједно у овом периоду упућују апел представницима државе и локалне самоуправе да обезбеде одрживе услуге за жртве насиља, сигурне куће, СОС телефоне и доследну примену закона. Кампања почиње 25. новембра Међународним даном борбе против насиља над женама а завршава се 10. децембра кад се обележава Међународни дан људских права. Између ова два датума су Светски дан борбе против АИДС-а 1. децембра, Међународни дан особа са инвалидитетима 3. децембра и годишњица Монтреалског масакра 6. децембра. Циљевима кампање означени су подизање свести о родно заснованом насиљу као пробле-

му људских права на локалним, националним, регионалним и интернационалним нивоима, јачање локалног рада на спречавању насиља над женама, стварање јасне везе између локалних и интернационалних напора да се насиље заустави, исказивање солидарности са женама широм света које су организоване против насиља и стварање алата којима би се притиснуле локалне владе да примене обећања која дају у вези са заустављањем насиља над женама. Последња у низу активности којима је Удружење Феномена укључено у кампању је перформанс под називом „Жива библиотека“ на Међународни дан људских права у Народној билиотеци „Стефан Првовенчани“. Волонтерка на СОС телефону и организаторка „Живе библиотеке“ Весна Ристовић подсећа да је шеснаест дана активизма у Краљеву обележио низ активно-

сти међу којима значајна места заузимају радионице на тему родно заснованог насиља у Пољопривредно-хе мијској школи „Др Ђорђе Радић“, Гимназији и Медицинској школи. - У тим радионицама се младићи и девојке углавном освешћују на тему родног насиља у нашем систему, насиља у породици, у партнерским односима и према особама женског пола. Кроз радионице се сензибилишу и подстичу да другачије размишљају и искључују из стереотипа које имамо у нашим срединама о томе да су дечаци главни, а оне морају да трпе, да за девојчицом која носи мини сукњу треба звиждати, а оној која је мало јаче нашминкана треба слати првокативне коментаре - каже Ристовић. Бројна ранија истраживања потврдила су постојање многих стереотипа који опстајавају и поред бројних покушаја да се укаже на њихову неоправ-

даност. Једним од значајних сматра се уверење трећине ученика средњошколског узраста да је звиждање, или било који други тип непријатности, примерено особи женског пола уколико је на било који начин провокативно обучена, или нашминкана. Ма колико да на почетку двадесет првог века такво понашање изазива изненађење и даље је узрок бројних непријатних ситуација, по који пут и са тешким последицама. Настојање да се бар особе женског пола на овом узрасту оснаже и подстакну на елиминисање стереотипа и даље не даје жељене резултате па је у женским удружењима и даље присутан став да, ни скоро свакодневно подсећање на ниво демократских процеса, није помогло да се крене напред. Искуство потврђује да много разумевања за промене нема ни у школа-

ма где одговорни најчешће немају времена ни жеље да се баве овим питањима, а показују приличан степен резерве према организацијама цивилног друштва. Посебна пажња усмерена је према женама из руралних подручја којима је пружена прилика да изнесу ставове о различитим облицима насиља које им прети. Резултати не охрабрују понајвише због потврде да највећи број о томе не жели ни да разговара због страха да ће бити обележене у својој средини, или потврдити сумњу да и у њиховим породицама има насиља. Да је оно ипак присутно потврђују бројни случајеви, а трагичан исход тридесет у којим је само ове године убијено исто толико жена потврђује невеселу чињеницу да је трећина страдала од руку своје деце. Подаци из Витановца и Витковца потврђују мало интересовање за радионице ове врсте и одсуство жеље особа млађих од че-

63

16.12.2018.

МАГАЗИН

64

трдесет пет година и да им присуствују. Последња активност у оквиру 16 дана активизма против свих врста насиља над женама је „Жива библиотека“, настала у земљама Западне Европе пре шест година. Као веома корисна наишла је на погодно тле и на простору бивше Југославије, прво у Загребу, потом у Београду и Новом Саду, а Краљево је један од ретких градова са лиценцираним особама за учешће у манифестацијама ове врсте. Лиценцирање организатора „Живих библиотека“ је последњи ступањ обуке за ову врсту рада уз подршку Повереника за заштиту равноправности који прати све акције. „Жива библиотека“ представља разговарање са особом која је претрпела неку врсту дискриминације без обзира да ли се везује за пол, степен инвалидности или образовања, припадност сеоској и градској средини, ЛГБТ популацији и другим. - Прошлогодишња Жива библиотека је имала око 270 читалаца, што је сјајна ствар, а бестселер у је била Жртва породичног насиља чиме се потвр-

ђује да негде у подсвести ипак имамо сазнање да код нас нешто није у реду и да га на неки начин треба исправљати. Популација која је читала наше живе књиге су углавном старији основношколци, ученици седмих и осмих разреда, средњошколска омладина и грађанство, а имали смо и групу људи који су дошли да то чују и виде. Били су у могућности да одједном читају и пет књига, а за сваку је дозвољено између пет и двадесет минута о чему се брине волонтер који прати време читања и води рачуна о књизи. Ове године нам је једна књига била жртва породичног насиља, потом феминисткиња, жена која је преживела рак и Ромкиња. Све оне говориле су о својим животима и потврдиле да су такве особе углавном вишеструко дискриминисане - каже Ристовић. „Жива библиотека“, која у просеку траје између три и четири сата, смештена је у период између 11 и 14 како ученици који желе да им присуствују не би морали да изостају са часова. Подршку одржавању и ове године је пружила Народна библиотека „Стефан Првовен-

чани“ чија су врата по правилу отворена за све манифестације ове врсте, али и друге које реализује Феномена. Податак да удружење има лиценцу за организацију „Живе библиотеке“ повод је да сличне манифестације реализује на подручју три управна округа, Рашком, Расинском и Моравичком. У сарадњи са омладинским удружењем „Жива бибилиотека“ је прошле године организована у Крагујевцу, а гостовала у Чачку, Новом Саду и током два дана на Сајму књига. Значајну улогу у рализацији активности током године, посебно у периоду шеснаест дана активизма против насиља над женама, имају волонтерке које на најбољи могући начин потврђују толерантност и пажњу према свима којима су потребни. Иако се Међународни дан људских права ове године обележава у време кад се навршава седам деценија од ступања на снагу Конвенције о људским правима пример Краљева потврђује постојање великог броја становника који су жртве различитих облика дискриминације због чега су последњих година незадовољство по-

Весна Ристовић ложајем у коме се налазе најчешће изражавали на улицама. Међу њима су, каже Ристовић, бројни учесници ратова, бивши радници краљевачких предузећа који су остали без посла, болесни, особе са различитим степеном инвалидитета, Роми и други. Спровођење било каквих активности

усмерених ка побољшању њиховог положаја изискује значајна материјална средства, а она којима локална самоуправа годишње подржава Удружење Феномена нису ни приближно довољна за задовољење ни минималних потреба. Мала је утеха уверење да овакав начин указује на кршење Истамбулске конвенције која обавезује државу на улагање у специјализоване услуге удружења која се баве заштитом жена и других особа које су дискриминисане на било који начин. Брине податак да не постоји меродавна база података о особама које трпе било какав облик насиља или дискриминације, па се и о најтежим случајевима закључује само на основу медијских извештаја. Ма колико се и то можда учинило добрим није довољно да се створи ни приближна слика о стању у земљи, али и локалној заједници. Због тога се све значајнијим сматра залагање за формирање националне СОС мреже, а два претходна покушаја да се успостави нису дала резултат због замерки које је упутила мрежа Жене против насиља над женама указујући на

кршење три значајне одредбе Истамбулске конвенције. Да активности Удружења Феномена не јењавају и поред недовољне подршке локалне самоуправе потврђује дуга листа активности које се реализују током године. У важније се убраја обележавање Дана фемицида 18. маја, Дана СОС волонтерки седам дана касније, промоција новог броја СОС телефона претпоследњег дана октобра ове године и друге. Податак да на активностима удружења по правилу нема представника локалне самоуправе не даје превише оптимизма да би однос према овом типу организација цивилног друштва могао да се промени. Иако је „Жива библиотека“ и прошле године била доступна свима који су показали минимум интереса за положај оних који су били спремни да говоре о својим проблемима међу присутнима није било представника локалне самоуправе. Први минути „Живе библиотеке“ ове године добра су прилика за потврду да не треба очекивати значајнију промену. Т. Радовановић

65

66

МАГАЗИН 16.12.2018.

67

68

МАГАЗИН 16.12.2018.

Маме су љуте и не одустају од захтева док се у целости не реше

ЉУТЊА НЕ ПОПУШТА

- Охрабрујуће изјаве министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику по правилу долазе уочи протеста Иницијативе #МамеСуЗакон, или непосредно након њих. - Препорука мајкама да, ако им надокнаде од хиљаду, две или три динара нису довољне да покрију трошкове живота док су на породиљском одсуству или одсуству ради неге детета, могу остварити и додатну зараду флексибилним радом од куће са бебом. - Иницијатива #МамеСуЗакон потврђује да неће одустати од захтева све док се суштински не уваже, посебно након потврде да у буџету за следећу годину нису планирана додатна издвајања за садашње и будуће мајке. - За козметичке измене закона нема превише разумевања

69

Н

МАГАЗИН

16.12.2018.

акон изјаве министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику проф. др Славица Ђукић Дејановић како је у припреми измена Закона о финансијској подршци породици са децом, и још једне најаве да се већ почетком следеће године те измене могу наћи на дневном реду Народне скупштине, из Иницијативе #МамеСуЗакон стиже упозорење да то није први пут да труднице и породиље у Србији добијају слична уверавања. Посебно указују на податак да сличне изјаве по правилу долазе уочи протеста Иницијативе #МамеСуЗакон или непосредно након њих. Из Иницијативе стиже подсећање да је 18. септембра, непосредно пре одржавања велике протестне шетње у Београду на којој је било преко хиљаду садашњих и будућих мама и оних који подржавају њихове захтеве, министарка најавила измене закона до краја године. Како предлог још није стигао у Скупштину, која је пре само неколико дана усвојила буџет за наредну годину

70

у коме нису планирана средства за маме и будуће маме, поставља се питање на какве је измене министарка мислила. И три недеље касније је, у изјави „Слободној Европи“, потврдила да Закон о финансијској подршци породици са децом захтева најчешће измене. Из Иницијативе стиже потврда да је, у периоду од децембра 2017. до средине ове године, закон претрпео измену уводећи, на први поглед добру, новину али није решено ниједно спорно питање у вези са већ тада предвидљивим проблемима у примени истог. Петог дана новембра министарка је, у изјави за РТС, проценила да је спорни закон „пронаталитетан“ и додала несвакидашњи коментар у којем каже да „млада мајка може да ради од куће, да не стагнира док је на породиљском“ осврћући се на то колико је данас тешко ускладити посао и родитељство. Ни у овом случају Иницијативи није до краја јасно на шта је тачно министарка мислила и у каквој је

вези коментар са спорним законом, осим што се изјава може протумачити као препоруку мајкама да, ако им надокнаде од хиљаду, две или три динара нису довољне да покрију трошкове живота док су на породиљском одсуству или одсуству ради неге детета, могу остварити и додатну зараду флексибилним радом од куће са бебом. Народна посланица Татјана Мацура је на конференцији за медије 6. децембра најавила протест под називом #МамеСуЉуте, према плану Иницијативе планиран за 15. децембар у подне на платоу испред зграде Владе. Као и у сличним ситуацијама раније био је то повод да министарка већ следећег дана најави да ће „неправда бити исправљена“ и подсети на неколико измена. Прва се тиче мајки које имају највиша примања у Србији и тога да ће максимална надокнада која може бити исплаћена бити повећана са три на пет просечних републичких зарада, како је било у претходном законском решењу.

Иако се ради о малој групи жена похвалним се оцењује престанак кажњавења оних које имају срећу да зарађују више од три просечне зараде. Из Иницијативе стиже потврда да се министарка осврнула и на мајке које раде мање од шест месеци и изјавила да њихова примања „не смеју бити деградирајућа“. Без довољно потврде шта би то могло да значи наслућује се да је планирано увећање надокнада, можда и примена неке нове формуле, али није познато на који начин и на коју се надокнаду тачно односи, на надокнаду за породиљско одсуство или негу детата? - Није објављена ни информација о коликом увећању је реч – ако је мајка добила решење на рецимо 900 динара повећање је, ако ће јој будућа надокнада бити и 3000 динара, и даље деградирајуће. О коликом се увећању тачно ради, на шта се односи и да ли ће ова измена важити ретроактивно за оне жене које већ јесу применом лошег закона деградиране не знамо ништа.

Министарка се осврнула и на тек запослене жене које су приморане да користе боловање ради одржавања трудноће и навела да ће и њима надокнаде бити увећане. Подсећамо министарку да проблем корисница трудничког боловања нису само надокнаде и да је много већи проблем то што трудничко одсуство са посла не улази у обрачун до пуног износа надокнаде. То у пракси значи да је запослена будућа мајка која мора да користи трудничко боловање од првог дана за систем једнако невидљива као и она која је незапослена јер време које проведе на таквом боловању не улази у „чаробну формулу“ за исплату пуне надокнаде. За последње две ситуације решење је у новој формули која би се примењивала, а према којој би свака мајка, без обзира да ли је била у радном односу или не, имала право на фиксну надокнаду у висини републичког минималца, док би се варијабилни део односио на то колико је мајка радила пре отварања породиљског, обавезно рачунајући

и трудничко. Такође, велики је проблем и то што је одређено да мајка мора у континуитету радити 18 месеци, што би у односу на објективну ситуацију на тржишту рада било примерено да се смањи на максималних 12 месеци - наводи се у саопштењу достављеном медијима. Све то је повод за још једну препоруку представницима Владе Републике Србије, посебно министрима задуженим за ова осетљива питања, да се пажљиво ослушкују изјаве и начин на који се козметичке измене најављују као велике. Из Иницијативе #МамеСуЗакон стиже потврда одлучности да неће одустати од захтева све док се они суштински не уваже, посебно након потврде да у буџету за следећу годину нису планирана додатна издвајања за садашње и будуће мајке што мора хитно да се промени, јер за козметичке измене закона нема превише разумевања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

71

16.12.2018.

МАГАЗИН

72

Краљевачки библиотекари обележили значајан датум

ДАН БИБЛИОТ - Од двадесет објављених током године у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ десет су песничке књиге домаћих а пет страних аутора, тема две су критике и књижевна теорија а једне есеји. - Издавачку делатност допуњава зборник научних радова о прошлогодишњем добитнику Жичке хрисовуље Моши Одаловићу и каталог изложбе о овогодишњем добитнику престижног признања Стевану Тонтићу. - Краљевачкој Библиотеци припала Медаља Светог Саве коју додељује истоимено друштво, најстарије у земљи формирано 1886. године. - Огранак Библиотеке у Матарушкој Бањи из оронуле зграде Агенса пресељен у нове просторије

ТЕКАРА СРБИЈЕ Б

иблиотекарско друштво Србије основано је 14. децембра 1947. године у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић са мисијом да унапређује и развија библиотечкоинформациону делатност, да је модернизује и приближи новим светским библиотечким стандардима и трендовима. Подстицање перманентног развоја и повезивања библиотека и библиотечких радника, њихова едукација и стручно усавршавање организовањем стручних саветовања, научних скупова, конференција и семинара, представаљају приоритетне циљевe, a подизање и развој свести о важности

и вредности библиотекарства као науке и струке, професионално деловање и промоција у јавности неодвојив су чинилац свих активности Библиотекарског друштва. Дан када је основано Друштво од 1974. године се обележава као Дан библиотекара Србије чесму се придружују и краљевачки библиотекари. Тим поводом је у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ одржан пригодан програм у коме су учествовали и библиотекари и читаоци, а најмарљивијима припале пригодне награде. Програми ове врсте прилика су за подсећање на значајне резултате из-

међу два празника и дружење запослених међу којима од скора нема неких који су читав радни век провели у овој установи. Уз захвалност запосленима који су, сваки на свој начин, допринели значајним резултатима у години кад Библиотека обележава сто педесету годишњицу од оснивања Карановачке читаонице није без значаја ни помоћ локалне самоуправе као оснивача која је, подсетио је директор Миша Милосављевић, прискакала у помоћ сваки пут кад је то било потребно. Да се значајни јубилеј, век и по организованог читања у Краљеву, обеле-

73

16.12.2018.

МАГАЗИН

74

жи на достојан начин помогло је Министарство културе и информисања без кога, потврдио је Милосављевић, ни један сегмент рада предвиђен за ову годину не би могао да се спроведе на адекватан начин. Обележавање јубилеја отпочело је књижевном вечери уз учешће писаца који су били или су запослени у Библиотеци, Горана Петровића Драгана Хамовића, Дејана Вукићевића, Живорада Недељковића, Дејана Алексића, Милоја Радовића, Верослава Стевановића и Милоша Милишића. Централна манифестација обележавања значајног јубилеја била је Свечана академија уз присуство представника Министартсва културе и информисања, локалне самоуправе, бивших и садашњих руководилаца ове установе. У склопу прославе приказана је изложба под називом „Библиотека некада и сада“, а у пригодном програму учествовали су глумци из Краљева и Београда и ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“. - Више од седамдесет библиотекара из Србије учествовало је на струч-

ном скупу „Бибилиотеке у културном животу Србије“, а одржан је и програм „Читалиште Наташе Ковачевић“ посвећен недавно преминулој професорку књижевности о којој су говорили некадашњи ученици, данас признати глумци и писци. Био је то завршни програм обележавања, а оно што је остало јесте монографија коју ћемо представити следеће године. Очекујемо велики искорак у квалитативном смислу с обзиром на монографије које су писане о другим библиотекама, а подршка нам је тим који стоји иза рада на монографији - подсетио је Милосављевић. Да није било овог догађаја међу најзначајније би се, верују у Библиотеци, сврстало потписивање протокола о сарадњи са библиотеком из Херцег Новог где је представљена издавачка делатност и организован један програм за децу, а после гостовања краљевачких библиотекара у овом граду, већ следеће се очекује да колегама буду добри домаћини у Краљеву. После награде Меша Селимовић коју су ранијих година заслужили запо-

слени у Библиотеци, Горан Петровић, Живорад Недељковић и Дејан Алексић, ове године је истим признањем Дејану Илићу за збирку песама „ Долина Плистос“, потврђен квалитет издавачке делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“. Додатно га учвршћују награде које носе имена Васка Попе и Ђуре Јакшића за књигу песама „У обручу“ Бојане Стојановић Пантовић. Од двадесет објављених током године десет су песничке књиге домаћих а пет страних аутора, тема две су критике и књижевна теорија а једне есеји. Издавачку делатност допуњава зборник научних радова о прошлогодишњем добитнику Жичке хрисовуље Моши Одаловићу и каталог изложбе о овогодишњем добитнику престижног признања Стевану Тонтићу. Поред београдског Сајма књига часопис „Повеља“ представљен је у Новом Саду и посебно организованим програмима у Нишу, Новом Пазару и Херцег Новом, а изложба названа „Стефан Првовенчани у књижевности и

историографији“ након Србије кренула је по земљама региона и постављена у Херцег Новом Подгорици, Беранама и Никшићу Ове године је двадесет седми пут заредом организован Жички духовни сабор Преображење коме је претходило представљање зборника радова са научног скупа посвећеног прошлогодишњем добитнику Жичке хрисовуље у Библиотеци града Београда. Велики успех су, на фестивалима у Нишу и Лазаревцу, остварили полазници књижевне радионице, а краљевачкој Библиотеци је припала и Медаља Светог Саве коју додељује истоимено друштво, најстарије у земљи формирано 1886. године. Запослени у Библиотеци учествовали су на бројним значајним скуповима, у Требињу на конференцији библиотекара Републике Српске, првој међуанродној конференција библиотекара у Националној библиотеци Црне Горе и скупу у Загребу. Значајним достигнућем у овој години оцењен је семинар за школске библиотекаре у Новом Пазару, у окви-

ру програма сталног стручног усавршавања, и чињеница да је огранак Библиотеке у Матарушкој Бањи из оронуле зграде Агенса пресељен у нове просторије, а колико је корак био оправдан најбоље потврђује податак о све већем броју корисника. Настојање да се оствари боља комуникација са средњошколцима повод је за покретање новог серијала чији је први гост био Марко Шелић Марчело, а богату културну понуду допуњава и програм „Архитектонски записи“ реализован у сарадњи са краљевачком секцијом Инжењерске коморе Србије. У библиотеци су на достојан начин обележени Савиндан и Дечја недеља, а програм посвећен учешћу жена у Првом светском рату реализован је у сарадњи са Колом српских сестара. Стогодишњица завршетка Великог рата повод је да у програму „Кроз историјске изворе“ посебна пажња буде посвећена учешћу деце у овом историјском догађају, а други да са Друштвом за српски језик и књижевност буде обележен 21. фебруар

као Међународни дан матерњег језика, потом Национални дан без дуванског дима, Међународни дан старих, 1968. година, двеста година од објављивања Српског речника Вука Стефановића Караџића, сто година од стварања Краљевине Југославије, седамдесет пет година од формирања СФРЈ... Поред награда које сваке године додељују најистакнутијим коринсицима услуга Библиотеке ове су, поводом 150 година постојања, јубиларне повеље за специјалне заслуге и развој библиотекарства у Краљеву добили Драгана Типсаревић, Емилија Димовска, Владимир Шекуларац, Митар Митровић и Милоје Радовић, а захвалнице сарадници са којима су реализовани добри и квалитетни програми. Као и ранијих година Дан библиотекара је обележен бесплатним уписом нових чланова, а већ први подаци наговестили су да ће бити премашени раније постављени рекорди. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

75

76

МАГАЗИН 16.12.2018.

77

Изложба радова најмлађих основаца

МАГАЗИН

16.12.2018.

ЗИМА У МОМ ГРАДУ

78

- Изложба ликовних радова ученика три основне школе на задату тему. - Број учесника ограничен простором за излагање у згради Градске управе. - Интересовање за учешће на изложби премашило очекивања па је, уместо очекиваних шездесет, изложено осамдесет седам радова. - Уједначен квалитет одлучујуће утицао на оцену да сви заслужују награду, улазницу за новогодишњу представу у Краљевачком позоришту. - Задатак стручног жирија, састављеног од ученика завршног разреда Уметничке школе, да издвоји десет најкреативнијих којима ће припасти посебне награде, комплети књига. - При крају израда Локалног акционог плана за младе. - Почетком јануара наредне године јавна расправа о најзначајнијем документу за младе у који су инкорпориране жеље проистекле из анкета међу средњошколцима, студентима и незапосленима

79

К

МАГАЗИН

16.12.2018.

ао локални сервис младих и за младе Канцеларија за младе града Краљева формирана је са циљем да информише ову категорију суграђана о значајним питањима која се односе на образовање, запошљавање, могућности за активно и квалитетно провођење слободног времена, бављење спортом, неговање здравих и безбедних стилова живота, омладинску размену, одрживи развој и друге области у складу са националном стратегијом. Канцеларија спроводи омладинске и волонтерске активности, организује обуке, семинаре и различите манифестације, обезбеђује простор, материјалну и техничку помоћ за реализацију активности и пројеката омладинских организација и иницијатива младих, комуницира са њима и подстиче њихово учешће у доношењу одлука, успоставља сарадњу са свим релевантним партнерима и ради на њиховом умрежавању у циљу задовољења потреба младих, учествује у изради и спровођењу локалних акционих плано-

80

ва за младе. Као таква пружа младима већу видљивост, утиче на повећање активизма, стицање искуства и знање путем неформалног образовања, већу и бољу информисаност, побољшава квалитет живота кроз волонтирања и учествовања у различитим програмима, повећава мобилност кроз учешће у међународним програмима и разменама У својству сервиса намењеног свим младима, без обзира на пол, расу, националну припадност, верско убеђење, језик, друштвено порекло, имовинско стање, чланство у политичким, синдикалним и другим организацијама, психички или физички инвалидитет, здравствено стање, физички изглед, сексуалну оријентацију и друга стварна,односно претпостављена лична својства Канцеларија за младе специфичним пројектима, креираним у односу на локалне потребе, спроводи различите програме што омогућава да по бројним активностима буде јединствена и прилагођена младима у својој заједници. Једним од начина за то пре-

позната је прилика да се ученицима прва четири разреда основних школа, у децембру само три, омогући да суграђанима представе своје виђење најхладнијег годишњег доба. Позив је упућен ученицима основних школа „4. краљевачки батаљон“, „ Димитрије Туцовић“ и „Живан Маричић“, а пред просветне раднике стављен одговоран задатак да изаберу по двадесет најбољих у школи како би били изложени у холу испред Свечане сале Градске управе. О размерама интересовања за учешће на изложби најбоље сведочи податак да је, уместо шездесет очекиваних, пристигло осамдесет седам радова, а у Канцеларији за младе потврђују да је уједначен квалитет одлучујуће утицао на оцену да сви, оцењени као најбољи, заслужују награду, улазницу за новогодишњу представу у Краљевачком позоришту. Задатак да од приспелих радова издвоје десет који се бар за нијансу издвајају по креативности припао је стручном жирију

састављеном од ученика завршног разреда Уметничке школе. За учешће на изложби у децембру позване су три школе, учешће осталих док се не исцрпи списак заинтересованих предстоји наредних месеци, а у Канцеларији за младе потврђују да је број учесника ограничен само простором за излагање у згради Градске управе. - Позвали смо учитеље и питали да ли постоји интересовање деце да искажу таленат и тражили од сваке школе да пошаљу по двадесет ликовних радова. Ово је прилика да се ученици нижих разреда осећају битним, а да своју креативност јавно покажу и другима. Са друге стране желели смо да, на почетку озбиљније сарадње са ученицима Уметничке школе, помогнемо да се осећају битно и да оно што су научили у претходне три године примене кроз оцењивање радова. Аутори десет најкреативнијих радова имаће прилику да присуствују часовима цртања и сликања у Уметничкој

школи где ћемо изнедрити неке нове таленте и будуће уметнике. Деци сам дао врло кратак рок да спреме радове, јер је поента да ураде што могу на часовима ликовног а не, као у припреми за конкурс, да им у томе помажу родитељи. Изложба нема наградни карактер, па су због тога сви проглашени најбољим - каже координатор Канцеларије за младе Виктор Цвијић. Организатор потврђује жељу да се утврди како ученици нижих разреда основних школа реагују на задату тему „Зима у мом граду“ и да се, у време кад нема снега, подстакне њихова креативност. Да су очекивања оправдана потврђује различито виђење годишњег доба које једни препознају по Снешку Белићу, други по Деда Мразу док неке треће на зиму подсећа споменик у центру града. Када стручни жири кроз неколико дана саопшти имена десет аутора који су показали највећи степе креативности, а препоручено је да не буду превише строги, очекују их награде у виду

комплета књига. У исто време учитељима ће бити доступна образложења и коментари са жељом да у будућем раду подстичу развој уочених талената. Након ове наредне изложбе са неким другим темама треба очекивати и у месецима који следе, а из Канцеларије за младе стиже потврда да ће бити организоване док год за то постоји интересовање у основним школама са територије града. Да се активност Канцеларије за младе не завршава овом и сличним активностима потврђује податак да се приводи крају израда Локалног акционог плана за младе. Већ почетком јануара наредне године очекује се јавна расправа о најзначајнијем документу за младе у који су инкорпориране жеље младих проистекле из анкета међу средњошколцима, студентима и незапосленима, а Цвијић очекује да критике током јавне расправе, било да су позитивне или негативне, у знатној мери допринесу да документ буде што квалитетнији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 16.12.2018.

83

МАГАЗИН

16.12.2018.

На репертоару Биоскопа „Kварт“

84

Астерикс: Тајна чаробног напитка На филмска платна враћају се Астерикс и Обеликс, два највећа стрип јунака и галска хероја, који доносе

препознатљив хумор у којем ће уживати све категорије посетилаца. „Тајна чаробног напитка“ је нова филмска адаптација о пустоловинама непобедивих јунака који пред велико платно доводе целу породицу. У овој причи Чудомикс одлучује да је време за осигурање будућности села, па заједно с Астериксом и Обеликсом креће у потрагу за младим друидом којем може пренети тајну о чаробном напитку који осигурава трајну заштиту. Анимирану породичну авантуру у 2Д и 3Д формату синхронизовану на српски језик, у трајању од сто пет минута, по сценарију написаним са Ренеом Гошинијем режирао је Александар Аситер у сарадњи са Лујем Клишијем, а у верзији синхронизованој на српски језик ликове тумаче Боки Миливојевић, Бода Нинковић, Марко Марковић, Милан Тубић. Филм се приказује до 19. децем-

бра, а пројекције почињу у 18 сати.

Краљ Петар Први Краљ Петар Карађорђевић је као млад протеран из Србије од стране супарничке династије Обреновића, па никада није успео да направи чврсту везу за земљом из које је потекао, народом чији је потенцијални краљ, нити титулом која му по праву припада.Када се сплетом историјских околности вратио у домовину, увео је парламентарну демократију на двору и започео обнову Србије. Али, Србији се није дало да напредује јер атентатом у Сарајеву почиње Први светски рат у коме Аустро-угарска показује сву немилосрдност. После две херојски битке добијене на Церу и Колубари, Влада доноси одлуку да је повлачење ипак неминовно. Током мучног повлачења преко албанских планина краљ упо-

знаје Макрену, мајку војника Маринка. Немоћна да сина пронађе у непрегледним колонама војске и народа, она заветује самог краља да му преда пар чарапа које је исплела. Нажалост, краљ прекасно налази Маринка, а Макрена умире на гробу младог аустријског војника, оплакујући у име свих мајки све синове – невине жртве рата. Српска војска уз страшне губитке стиже до Крфа и острва Видо – острва смрти, али и српског васкрснућа! Ратну драму у 2Д формату, чије трајање за пет минута премашује два сата, настала је по сценарију који је редитељ Петар Ристовски написао са Владимиром Ћосићем, а у главним улогама наступају Лазар Ристовски, Радован Вујовић, Милан Колак, Даница Ристовски, Иван Вујић, Танасије Узуновић, Светозар Цветковић. Филм се приказује до 12. децембра, а пројекције почињу у 19,45.

Смртоносне машине Хиљадама година након што је цивилизација уништена услед катаклизмичног догађаја, људи су се прилагодили на услове и нови начин живота је еволуирао. Гигантски градови у покрету, сада лутају планетом, немилосрдно освајајући мале. Том Нетсворти који потиче са нижег нивоа Лондона, чувене метрополе која је у покрету, наћи ће се у борби за опстанак, након што упозна опасну одметницу Хестер Шо. Две супротности, чији путеви никад нису смели да се укрсте, нерадо ће склопити савез који је предодређен да промени будућност. Фулмска авантура са елементима научне фантастике у 2Д и 3Д формату за осам минута премашује два сата. Настала је према сценарију Френ Воша и Филипа Бојенса, у режији Кристијанса Риверса, а главне улоге тумаче Хера

Хилмар, Хуго Вивинг, Роберт Шихан, Леила Џорџ, Стивен Ланг, Френки Адамс, Карен Писториус, Колин Солмон, Андрју Лис, Сара Мун, Ронан Рафтери, Џоел Тобек. Филм се приказује до 19. децембра у пројекцијама које почињу у 22 сата.

85

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

16.12.2018.

ИЗА РЕШЕТАКА ЗБ

86

БОГ ЗЛОУПОТРЕБЕ

П

рипадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву ухапсили су педесетједногодишњег М.М, седам година старијег М.С, Д.К. рођеног 1966. и Ђ.З. 1985. због постојања основа сумње да су извршили кривично дело које Кривични законик препознаје као злоупотребу положаја одговорног лица. Сви осумњичени терете се да су, као лица са стварним управљачким правима у привредном друштву „Gо&Dо“ из Чачка, по претходно постигнутом договору у децембру прошле године, на основу уговора о преносу удела пренели сто одсто оснивачког капитала са једног лица на друго. Они су осумњичени да су након тога, на основу истог уговора, од јануара до јула ове године наручивали робу од већег броја привредних друштава и продавали је на „црно“, не измирујући обавезе према добављачима нити уплаћујући новац на пословни рачун предузећа „Go&Do“.

Инспектори Криминалистичке полиције процењују да су на овај начин остварили противправну имовинску корист од 6.895.226 динара због чега им је одређено задржавање до 48 сати након чега су, уз кривичну пријаву, приведени Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Краљеву. Припадници Министарства унутрашњих послова, Одељења за борбу против корупције, по налогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Краљеву, поднели су кривичну пријаву против трговца у малопродајном објекту привредног друштва „Кондор“ у Врњачкој Бањи због постојања основа сумње да је починио кривично дело проневера у обављању привредне делатности. Осумњичени се терети да је од јануара до маја ове године присвојио пазар из продавнице у износу од 862.640 динара, као и робу у вредности од 128.625 динара. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

- Четворо осумњичених остварили противправну имовинску корист од 6.895.226 динара због чега им је одређено задржавање до 48 сати након чега су, уз кривичну пријаву, приведени Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Краљеву. - Tрговaц у малопродајном објекту привредног друштва „Кондор“ у Врњачкој Бањи од јануара до маја ове године присвојио пазар из продавнице у износу од 862.640 и робу у вредности од 128.625 динара

87

МАГАЗИН

16.12.2018.

Рибница - Борац 3:0

88

89

90

МАГАЗИН 16.12.2018.

ЖКК Краљево - 021 66:76

91

92

МАГАЗИН 16.12.2018.

Слога - Раднички 80:78

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 16. И 22. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

16.12.2018.

16. децембар

94

1598. — Корејска морнарица адмирала Ји Сан-шина је поразила јапанску флоту у бици у Норјаншком мореузу. 1653. — Вођа енглеских парламентариста у грађанском рату против монархиста Оливер Кромвел проглашен доживотним лордом протектором Енглеске, Шкотске и Ирске. 1689. — Парламент Енглеске је усвојио Повељу о правима. 1773. — Незадовољна високим увозним царинама и британском колонијалном влашћу, група америчких колониста, маскирана у Индијанце, у Бостонској луци са једног британског брода у море побацала сандуке чаја. Тај догађај, касније назван „Бостонска чајанка“, наговестио Амерички рат за независност, започет 1775. 1835. — У великом пожару који је захватио Њујорк уништено 600 грађевина. 1838. — Бури су се током Велике сеобе сукобили с племеном Зулу и у бици на Крвавој Реци побили 3.000 припадника тог племена. 1885. — У Сарајеву почео да излази српски књижевни лист „Босанска вила“ 1916. — Група руских племића предвођена Феликсом Јусуповим је убила мистика и пустолова Григорија Распућина. 1920. — У једном од најтежих земљотреса у свету у кинеској провинцији Гансу погинуло око 180.000 људи. 1934. — Пуштен у саобраћај први београдски друмски мост преко Саве, назван „Земунски мост краља Александра“. Дигнут у ваздух у априлу 1941, а на месту висећег моста 1957. подигнут мост незванично назван Бранков мост.

1944. — Немци у Другом светском рату у Арденима пробили америчке линије одбране и почели контраофанзиву на Западном фронту. У борбама окончаним немачким поразом савезници изгубили 77.000 војника, а Немци 130.000. 1949. — Вођа борбе за независност Ахмед Сукарно изабран за првог председника Индонезије после стицања независности земље од Холандије. 1960. — Два путничка авиона су се сударила у ваздуху због густих облака изнад Статен Ајланда, при чему су погинуле 134 особе. 1966. — Савет безбедности Уједињених нација на предлог Велике Британије једногласно изгласао економске санкције против режима беле мањине у Родезији. 1971. — Пакистанске трупе предале се индијској војсци и Ослободилачкој армији Источног Бенгала. Тиме окончан Индијско-пакистански рат и сачувана независност нове државе Бангладеш, прокламоване у марту 1971. 1993. — Шест земаља-чланица Европске уније, односно Уједињено Краљевство, Немачка, Француска, Италија, Холандија и Данска, упркос противљењу Грчке, признало Бившу Југословенску Републику Македонију. 1995. — Савет безбедности УН дао снагама НАТО овлашћење да преузму надлежност над мировним операцијама у Босни и Херцеговини. Тиме је окончана мисија УНПРОФОР-а и створени правни услови да НАТО почне мисију надгледања спровођења мира у Босни. 1997. — Петнаест косовских Албанаца оптужених за тероризам и припадност илегалној организацији

Ослободилачка војска Косова осуђено у Приштини на казне затвора од четири до 20 година. 2001. — Први амерички брод од 1962, када су САД увеле ембарго против Кубе, стигао у луку у Хавани, носећи око 500 тона смрзнуте хране. 2002. — Пред Трибуналом у Хагу почела тродневна расправа о пресуди бившој председници Републике Српске Биљани Плавшић, која је признала кривицу за злочине против човечности током рата у БиХ.

17. децембар 497. п. н. е. — Храм на Римском форуму је посвећен богу Сатурну; годишњица овог догађаја се се обележава као Сатурналије.

1531. — По наређењу папе Клемента VII, у португалској престоници Лисабону установљена инквизиција. 1538. — Папа Павле III из римокатоличке цркве искључио енглеског краља Хенрија VIII, који се претходно прогласио поглаварем Англиканске цркве. 1583. — Војска Ернеста Баварског је у Келнском рату поразили војску Гебхард фон Валдбурга у опсади Годесберга. 1903. — Браћа Вилбур и Орвил Рајт извела први успешан лет авионом у историји ваздухопловства. Њихова летјелица „Флајер I“ над пешчаним динама близу места Кити Хок у Северној Каролини, у САД, узлетела четири пута, задржавши се у ваздуху најдуже 59 секунди. 1908. — После победе Младотурске револуције, одржана прва седница парламента Отоманског царства. 1926. — У државном удару у Литванији, војска је збацила демократски изабраног председник Казиса Гринијуса и на његово место поставила Антанаса Сметону. 1939. — У заливу Ла Плата код Монтевидеа у Другом светском рату потонуо немачки бојни брод „Адмирал

Граф фон Шпе“, који је претходно био оштећен у бици с британским крстарицама. Капетан брода Ханс Лангсдорф потом извршио самоубиство. 1948. — У покушају да поново успостави власт у Индонезији, која је 1945. прогласила независност, Холандија напала Индонезију, њене трупе упале у главни град Џакарту и ухапсиле председника Сукарна и друге индонежанске лидере. Споразумом у Хагу 1949. Холандија признала суверенитет Индонезије. 1960. — Војници одани етиопском цару Хајле Селасију су угушили покушај државног удара који је почео 13. децембра. 1973. — Арапски екстремисти убили 32 особе на аеродрому у Риму, када су бацили бомбу на авион компаније „Пан Америкен“ и из митраљеза изрешетали зграду терминала. 1983. — Привремена ирска републиканска армија је детонирала аутомобил-бомбу испред робне куће Херодс у Лондону, убивши шест особа и ранивши још око 90. 1983. — У дискотеци у Мадриду у пожару погинуле 83 особе. 1985. — Војна влада Уганде и припадници герилаца потписали мировни уговор којим су поделили власт и окончали готово петогодишњи грађански рат. 1989. — У Румунији избиле масовне демонстрације против диктаторског режима Николае Чаушескуа, у којима је погинуло око 1.000 људи. Немири који су почели у Темишвару и Араду потом захватили Букурешт и проширили се на целу земљу. Чаушеску и његова жена Елена ухваћени у бегу 22. децембра, осуђени на смрт и стрељани. 1989. — Прва епизода Симпсонових Simpsons Roas^ng on an Open Fire је емитована у САД. 1990. — На првим демократским изборима у Хаитију за председника изабран популистички свештеник Жан Бертран Аристид. 1991. — Савет министара Европске заједице је усвајањем нове Декларације о Југославији одлучио да призна независност свих југословенских репу-

блика које прихвате критеријуме за признавање нових држава у источној Европи и Совјетском Савезу. 1992. — Скупштина Републике Српске на Палама изабрала Радована Караџића за првог председника Републике Српске. 1995. — Вођа делегације Републике Српске на мировним преговорима у Дејтону Слободан Милошевић одбио да посланицима Скупштине РС поднесе извештај о мировним преговорима на којима је постигнут споразум о окончању рата у БиХ. 1996. — Побуњеници перуанског левичарског герилског покрета „Тупак Амару“ заузели јапанску амбасаду у Лими, запретивши да ће побити 490 талаца ако власти Перуа не ослободе из затвора 300 припадника њиховог покрета. 1997. — Мински центар УН објавио да у Босни и Херцеговини има још 750.000 до милион нагазних мина и да је током 1996. и 1997. од експлозија мина повређено око 1.000 људи, међу њима велик број деце. 1999. — Немачки, амерички и источноевропски званичници закључили историјски споразум о надокнади за принудан рад за време нацистичке Немачке, 54 године после Другог светског рата. 2000. — У Женеви одржана конференција о новом програму заштите права глумаца и њиховог рада у филмској и ТВ индустрији, музичким спотовима и на Интернету, којој су присуствовали делегати из око 90 земаља. 2000. — У Сава-центру у Београду одржава премијера цртаног филма Кирику и вештица, чија синхронизација је прва српска званична биоскопска синхронизација. 2001. — Наоружани командоси упали у Националну палату на Хаитију, у Порто Пренсу и убили два полицајца и два пролазника пре него што је полиција успела да заузме зграду. 2002. — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.

95

МАГАЗИН

16.12.2018.

18. децембар

96

218. п. н. е. — У бици код Требије у Другом пунском рату картагински војсковођа Ханибал је нанео тежак пораз римској војсци. 1271. — Кублај-кан је променио назив свог царства у Јуан, означивши званични почетак династије Јуан у Кини и Монголији. 1398. — Монголски војсковођа Тимур Ленк заузео је индијски град Делхи. 1499. — Муслимани у Гранади су се побунили против својих владара због присилне конверзије на католицизам. 1642. — Абел Тасман је постао први Европљанин који је допловио до Новог Зеланда. 1777. — У САД је прослављен први Дан захвалности, чиме је прослављена недавна америчка победа над британским генералом Џоном Бергојном у бици код Саратоге у октобру. 1787. — Њу Џерзи је постао трећа америчка држава која је ратификовала устав САД. 1865. — Амерички државни секретар Вилијам Сјуард је објавио да су три четвртине америчких савезних држава ратификовале Тринаести амандман на Устав САД, чиме је он ступио на снагу. 1903. — Америчко-панамским уговором зона Панамског канала је стављена под контролу САД уз годишњу ренту. 1916. — Победом Француза завршена је десетомесечна битка код Вердена у Првом светском рату, у којој су обе стране имале огромне губитке погинуло је 543.000 Француза и 434.000 Немаца. 1935. — Едвард Бенеш је изабран за председника Чехословачке, четири дана после оставке првог шефа те државе Томаша Масарика. 1940. — Вођа нацистичке Немачке Адолф Хитлер наредио је у Другом светском рату Врховној команди Вермахта да припреми инвазију на СССР према тајном плану под шифром „Операција Барбароса“. 1966. — Амерички астроном Ричард Вокер је открио Сатурнов сателит Епиметеј.

1970. — У Италији је ступио на снагу закон о разводу брака, упркос противљењу Римокатоличке цркве. 1972. — САД су у Вијетнамском рату почеле масовно бомбардовање Ханоја које је трајало непрекидно 12 дана и ноћи. 1972. — Стенли Берет је пробио звучни зид на земљи, возећи аутомобил на ракетни погон брзином већом од 1000 km/h на писти у Калифорнији. 1989. — Европска економска заједница и Совјетски Савез су потписали споразум о трговини и економској сарадњи. 1993. — У Загребу обновљен рад Српског привредног друштва Привредник укинутог 1946. године. 1999. — Председница Шри Ланке Чандрика Кумаратунга повређена је у експлозији бомбе у којој је погинуло 33 и рањено 137 људи. Власти у Коломбу оптужиле тамилске сепаратисте за подметање бомбе. 2000. — У Бриселу су обновљени преговори о сукцесији бивше СФР Југославије, након што су нове југословенске власти одустале од става да је СР Југославија једини наследник бивше државе, који је тврдо заступао бивши председник СРЈ Слободан Милошевић. Преговори су успешно завршени у мају 2001. 2003. — Скупштина Косова усвојила је у начелу Закон о сарадњи са Трибуналом у Хагу. Хашки трибунал осудио је босанског Србина Драгана Николића, званог Јенки, на 23 године затвора. Он је признао кривицу за ратне злочине почињене над муслиманским заробљеницима у логору Сушица код Власенице, чији је командант био у лето 1992. 2006. — У Уједињеним Арапским Емиратима одржани су први избори од оснивања те земље.

19. децембар 1154. — Хенри II је крунисан у Вестминстерској опатији, као први енглески краљ из династије Плантагенет. 1793. — Наполеон Бонапарта добио је прву значајну битку када је окон-

чао британску опсаду Тулона. 1842. — САД су признале независност Хаваја, али амерички утицај остао је доминантан. Хавајска острва су анектирана 1898, а 31. августа 1959. постала су 50. држава САД. 1863. — Енглески проналазач Фредерик Волтон патентирао је у Лондону подни прекривач - линолеум. 1905. — Кнез Никола Петровић-Његош је донео Никољдански устав, први устав Црне Горе, којим је држава конституисана као уставна монархија. 1920. — Константин I се вратио на престо Грчке након смрти свог сина Александра I и референдума. 1941. — Тројица ронилаца на људским торпедима Италијанске морнарице су детонирали магнетне мине на британским бродовима у Александрији, онеспособивши два бојна брода. 1941. — После неуспеле офанзиве на Москву, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом. 1944. — Ослобођена је Подгорица у Другом светском рату. 1946. — Почео је Први индокинески рат када су припадници Вијетмина

напали француске колонијалне трупе у Ханоју. 1950. — Савет НАТО-а именовао америчког генерала Двајта Ајзенхауера врховним командантом снага НАТО у Европи. 1958. — Председник САД Двајт Ајзенхауер упутио, први пут у свету, божићне честитке преко сателита. 1965. — Са 54,5 процената гласова бирача Шарл де Гол је победио на председничким изборима у Француској Франсоа Митерана. 1971. — Филм Паклена поморанџа, редитеља Стенлија Кјубрика, премијерно приказан у Лондону. 1972. — Јужнокорејски танкер „Јужна звезда“ испустио више од сто хиљада тона нафте поред Омана. Капсула васионског брода „Аполо 17“ спустила се у Тихи океан. Тиме је окончан амерички програм „Аполо“ летова на Месец са људском посадом. 1984. — Британски и кинески премијери Маргарет Тачер и Џао Цијанг потписали су у Пекингу споразум према којем Хонгконг од 1. јула 1997, после 99 година британске управе, прелази под суверенитет Кине. 1986. — Совјетски вођа Михаил

Горбачов је ослободио Андреја Сахарова након четири године унутрашњег прогонства у Горком. 1991. — Република Српска Крајина прогласила Книн за главни град, а Милан Бабић, дотадашњи председник владе, преузео је функцију председника Републике. Тиме су уједињене две територијално неповезане јединице у Хрватској под контролом Срба - Крајина и Српска област Славонија, Барања и Западни Срем. РСК је престала да постоји у августу 1995, када су хрватске снаге заузеле те територије, а око 250.000 Срба избегло је у Босну и СР Југославију. 1995. — Први војници из Русије стигли у Босну где ће се укључити у мисију очувања мира (ИФОР), која је по одлуци Савета безбедности УН поверена снагама НАТО. 1997. — Сингапурски путнички авион „Боинг 737-300” срушио се близу индонежанског града Палембангаре, што није преживео нико од 104 путника и чланова посаде. 1998. — Представнички дом САД је покренуо процедуру опозива предсеника Била Клинтона након афере Левински. 2001. — У социјалним немирима који су захватили Аргентину на хиљаде људи широм земље опљачкало је око 100 самопослуга. Протести у којима је погинуло више од 20, а рањено преко 100 људи, избили су када је влада најавила да ће увести строже економске мере како би отплатила страни дуг од 132 милијарде долара. 2002. — Хрватска влада усвојила је Резолуцију о приступању ЕУ. Словенија добила нову владу чији је премијер Антон Роп. 2004. — Почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке „Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве. 2016. — Руски амбасадор Андреј Карлов је убијен пред новинарима у уметничкој галерији у Анкари.

20. децембар 69. — Војска одана римском војско-

вођи Веспазијану је ушала у Рим и збацила цара Вителија. 1192. — Аустријски војвода Леополд V је заробио енглеског краља Ричарда Лављег Срца приликом његовог повратка у Енглеску након склапања мира са Саладином. 1522. — Сулејман Величанствени је у опсади Родоса прихватио предају преосталих Витезова са Родоса, којима је дозволио да се евакуишу. 1582. — У Француској прихваћен Грегоријански календар. 1860. — Јужна Каролина је постала прва савезна држава која је покушала да се отцепи од САД. 1912. — У Лондону почела мировна конференција Турске и балканских земаља, после победе балканских савезника и освајања готово свих турских поседа у Европи. Конференција завршена потписивањем Лондонског мировног уговора 30. маја 1913, којим се Турска одрекла европских провинција до линије Енос-Мидија, али су сукоби балканских савезника око разграничења водили у нови рат. 1915. — Последње аустралијске трупе су евакуисане са Галипоља. 1917. — Основана је Чека, прва совјетска тајна полиција. 1924. — Адолф Хитлер је пуштен из затвора Ландсберг. 1945. — Карл Ренер изабран за првог председника аустријске Друге републике. 1951. — У Ајдаху је почела с радом прва експериментална нуклеарна електрана која је производила електричну енергију. 1960. — Основан Фронт националног ослобођења Јужног Вијетнама, комунистичко политичко крило антиамеричких герилских снага Вијетконг. 1970. — Под притиском радничких немира и штрајкова у Пољској, оставку поднео шеф владајуће Пољске уједињене радничке партије Владислав Гомулка. Наследио га Едвард Гјерек. 1971. — Председник Пакистана Ага Мохамед Јаја Кан поднео оставку после пораза пакистанских трупа у рату са Индијом у Источном Пакистану и предао власт Зулфикару Али Бутуу.

97

16.12.2018.

МАГАЗИН

98

1986. — У највећим демонстрацијама од почетка Културне револуције у Кини, преко 30.000 студената протестовало у Шангају тражећи демократске слободе. 1987. — У судару филипинског ферибота Доња Паз и једног танкера, најтежој мирнодопској несрећи на мору, преживело је 24 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота. 1989. — САД почеле инвазију на Панаму с 12.000 војника, којима се придружило још толико америчких војника стационираних у Панами, ради збацивања бившег америчког штићеника, премијера Мануела Антонија Норијеге. 1990. — Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварнадзе, кључна личност совјетских реформи које су довеле до окончања Хладног рата, поднео оставку упозоривши Парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи. 1991. — Председник реформске владе СФРЈ Анте Марковић поднео оставку због опструкције реформског програма Савезне владе коју су спроводили републички политички лидери. Марковић није хтео да прихвати савезни буџет који је назвао ратним буџетом. После његове оставке реформе заустављене, а Југославија се убрзо распала. 1992. — У Југославији одржани превремени савезни, републички и локални избори. На изборима за председника Србије Слободан Милошевић у првом кругу победио Милана Панића. Представници опозиције указали на бројне неправилности и манипулације током избора. 1995. — Амерички авион „боинг 757“ са 164 путника и члана посаде, који је летео од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије. Несрећу преживело четворо људи и један пас. 1996. — У Београд допутовала комисија ОЕБС на челу с бившим премијером Шпаније Фелипеом Гонзалезом како би испитала регуларност локалних избора у Србији пошто је, под притиском иностране јавности и

свакодневних протеста широм Србије, председник Слободан Милошевић био присиљен да прихвати арбитражу ОЕБС. 1998. — Американка нигеријског порекла Нкем Чукву родила осморке, што је био први такав познат случај. Најмања беба умрла седам дана касније. 1999. — На основу оптужнице Међународног суда за ратне злочине, СФОР ухапсио генерал-потпуковника Војске Републике Српске Станислава Галића, команданта Сарајевско-романијског корпуса од октобра 1992. до маја 1994. Галића 5. децембра 2003. Хашки трибунал осудио на 20 година затвора због злочина против човечности над цивилима у Сарајеву од 1992. до 1994. 2001. — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о слању Међународних безбедносних снага за помоћ Авганистану под командом Велике Британије, као подршку привременој антиталибанској влади. 2002. — У Немачкој, на основу потернице Интерпола, ухапшена власница пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафина Милановић и изручена Београду, где је оптужена за проневеру око 19 милиона марака.

21. децембар 69. — Веспазијан прихваћен за римског цара чиме је окончана политичка криза започета уклањањем Нерона 68. године (Година четири цара). 1124. — Ламберто Сканабеки је постап папа под именом Хонорије II. 1781. — Аустријски цар Јосиф II Едиктом о толеранцији признао слободу вероисповести и одузео католичкој цркви положај државне цркве. 1881. — У Београду основано Друштво новинара Србије, једно од најстаријих у Европи. У Београду тада излазила 22 листа и часописа. Председник првог Управног одбора Друштва био српски писац Лаза Костић, тада уредник „Српске независности“. 1920. — Рудари рудника Крека код Тузле се придружују генералном штрајку рудара Словеније. Штрајк ће

да прерасте у крвави оружани сукоб, познатији као „Хусинска буна“. 1937. — У Холивуду одржана премијера филма Волта Дизнија „Снежана и седам патуљака“, првог целовечерњег цртаног филма у филмској историји. 1941. — Формирана I пролетерска НОУ бригада у Рудом. 1948. — У Ирској потписан закон о конституисању Ирске Републике. Ирска 1949. прогласила пуну независност од Уједињеног Краљевства и иступила из Комонвелта. 1958. — Генерал Шарл де Гол изабран за првог председника Пете републике. 1967. — Луј Вашкански, први човек којем је пресађено срце, умро у јужноафричком граду Кејптауну 18 дана после операције. 1968. — Лансирана је мисије Аполо 8 из свемирског центра Кенеди, која је одвела своју посаду по први пут у Месечеву орбиту. 1972. — Источна и Западна Немачка потписале уговор о добросуседским односима и успоставиле дипломатске везе, формално окончавши непријатељство које је трајало више од две деценије. Тиме отворен пут и за међународно признање Источне Немачке. 1973. — У Женеви отворена прва мировна конференција посвећена

Израелу и његовим арапским суседима. У раду конференције учествовали Јордан, Израел, Египат, САД, СССР и Уједињене нације. 1979. — У Уједињеном Краљевству потписан мировни уговор којим су окончани седмогодишњи герилски рат у Родезији и 15-годишња побуна против британске круне. 1988. — Авион америчке компаније „Пан Ам“ на линији Лондон-Њујорк експлодирао изнад шкотског места Локерби. У несрећи погинуло свих 259 људи у „боингу 747“ и 11 на земљи. Либија касније оптужена да је одговорна за тај терористички акт. 1990. — Влада Албаније наредила уклањање свих Стаљинових статуа и свих симбола који носе његово име. 1993. — Председник Русије Борис Јељцин распустио Министарство безбедности, бивши КГБ, јер га није благовремено упозорило на опасан развој догађаја у земљи и рекао да институцију која је деценијама застрашивала грађане није могуће реформисати. 1997. — У другом кругу председничких избора у Србији, на које је изашло 50,98 одсто бирача, победио, с 59,23 одсто гласова, Милан Милутиновић, кандидат коалиције Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и Нове демократије. Његов ривал Војислав Шешељ добио 37,57 одсто гласова.

2001. — Председник Аргентине Фернандо де ла Руа поднео оставку после жестоких сукоба демонстраната и полиције у највећим социјалним немирима у историји Аргентине и пошто је перонистичка опозиција одбила да му да подршку. 2007. — Естонија, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка почеле да примењују одредбе Шенгенског споразума на копненим и поморским границама.

22. децембар 640. — Арапи муслимани заузели Александрију, две године после почетка инвазије на византијски Египат. 1790. — Руске трупе под командом Александра Суворова од Турака преузеле град Исмаил, важну луку у делти Дунава. 1894. — Француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус осуђен на доживотну робију на основу лажне оптужбе да је Немцима продавао војне тајне и послат у затвор на Ђаволска острва у Француској Гијани. Под притиском јавног мњења рехабилитован 1906. 1917. — У Брест-Литовску у Првом светском рату почели мировни преговори сила Осовине и нове руске владе, успостављене Октобарском револуцијом. 1956. — Последњи британски и француски војници напустили египатски лучки град Порт Саид по завршетку Суецког рата. 1968. — Северна Кореја, после 11 месеци заробљеништва, ослободила 82 члана посаде америчког шпијунског брода „Пуебло“. 1975. — После двадесеточасовне опсаде седишта ОПЕЦ у Бечу, палестински терористи с таоцима одлетели авионом, који им је уступила Влада Аустрије, у правцу Блиског истока. 1988. — Јужна Африка, Куба и Ангола у Уједињеним нацијама потписали споразум којим је Намибија, последња колонија у Африци, добила независност. Та бивша немачка колонија од Првог светског рата била под управом

Јужне Африке. 1989. — У страху од побуњеног народа, председник Румуније Николае Чаушеску са супругом Еленом хеликоптером побегао из Букурешта, чиме је окончана његова 24-годишња диктаторска владавина. Брачни пар ухваћен и три дана касније стрељан у месту Трговиште. 1990. — Лидер синдикалног покрета „Солидарност“ Лех Валенса преузео, после изборне победе, дужност председника Пољске. Сабор Хрватске усвојио нови Устав којим је Република Хрватска проглашена за националну државу хрватског народа. 1993. — Јужноафрички парламент састављен од белаца окончао еру апартхејда, изгласавши већином од 237 према 45 Прелазни устав земље, што је омогућило одржавање првих сверасних избора у Јужној Африци. Алина Фернандес Ревуелта, кћерка председника Кубе Фидела Кастра, напустила Кубу и добила политички азил у САД. 1994. — Премијер Италије Силвио Берлускони, због оптужби за корупцију, поднео оставку седам месеци пошто је дошао на чело коалиционе конзервативне владе, 53. од Другог светског рата. 1996. — Герилци перуанског левичарског покрета „Тупак Амару“ ослободили 225 талаца у јапанској амбасади у Лими, а задржали 140. 2000. — Светска здравствена организација упозорила на могућност ширења болести „лудих крава“ ван Европе. Болест која се сматра вероватним узроком нове варијанте смртоносне Кројцфелт-Јакобове болести мозга код људи, откривена 1986. у Великој Британији. 2002. — На неуспелим председничким изборима у Црној Гори највише гласова, преко 80 одсто, освојио кандидат Демократске партије социјалиста Филип Вујановић. 2009. — Србија је поднела кандидатуру за чланство у Европској унији. 2016. — завршена Битка за Алеп након 4 године,5 месеци и 3 дана.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs