Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 366 * 9. децембар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

9.12.2018.

У овом броју: Много пуку према буџетској резерви Уз помоћ локалне самоуправе „Миломир“ са Берановца Вредни поклони на крају године Краљево град чуда Операције 1. новембра Чвршћа основа за живот Увод у вечни живот

2

10 18 26 34 40 48 54 62

Четврти фестивал науке Поп иконе - носталгија Поверење награђено осмехом и загрљајем У години јубилеја свечано и радно На репертоару Биоскопа „Кварт“ ЖКК Краљево - Студент Врбас - Слога Ниш - Рибница Времеплов

68 78 88 96 98 100 102 104 106

Фото: М. Радовановић

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

3

4

МАГАЗИН 9.12.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 7692,3 динара. ХВАЛА!

5

6

МАГАЗИН 9.12.2018.

7

8

МАГАЗИН 9.12.2018.

9

Седамдесет трећа седница Градског већа

МАГАЗИН

9.12.2018.

МНОГО РУКУ ПРЕМА Б

10

БУЏЕТСКОЈ РЕЗЕРВИ

- Три и по милиона динара средстава текуће буџетске резерве намењено накнади штете за повреду или штету нанету од државних органа. - Извршење на наведеној позицији сто посто, закључена су вансудска поравнања за исплату штета физичким лицима, а принудна наплата извршења свакодневно се спроводи у њихову корист.

- Шесто педесет хиљада динара за исплату накнаде штете на име бесповратног коришћења пољопривредног земљишта у државној својини по основу предлога вансудског поравнања. - Четири милиона динара за измирење судских трошкова месних заједница. - Шест стотина хиљада динара за измирење обавеза за струју и воду због недовољно планираних средстава код месних заједница. - Месним заједницама двадесет пет милиона

11

МАГАЗИН

9.12.2018.

Н

12

акон што је Скупштина града Краљева донела одлуку о покретању поступка пред члановима Градског већа се нашао предлог решења о образовању стручног тима за спровођење поступка избора стратешког партнера за реализацију гасификације широке потрошње. За председника комисије предложен је директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ Александар Несторовић, за чланове представнци истог предузећа Мила Богдановић, Сретен Симеуновић и Марко Зечевић, директор Јавног енергетског предузећа „Топлана“ Драган Арсенијевић, одборник у Скупштини града Иван Матовић, а испред Градске управе Снежана Капларевић. Задатак комисије је да до 18. децембра утврди начин избора стратешког партнера и по спроведеном поступку избора припреми предлог одлуке о избору за седницу Скупштине града. Решењем је предвиђено да стручно-техничке и административне послове врши Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбенокомуналне делатности Градске управе, а да председник и чланови комисије немају право на накнаду за рад у складу са одлуком о накнадама за рад, путним трошковима одборника, шефова, заменика шефова, техничких секретара одборничких група у Скупштини града, радних тека Скупштине, градоначелника и Градског већа. Чланови већа сагласили су се са препарцелацијом ради формирања једне грађевинске парцеле за потребе озакоњења објекта и отуђење две катастарске парцеле у својини града ради формирања грађевинске парцеле. Градско веће је у јулу 2016. године донело решење о образовању Савеза за грб и именовању његових чланова којим је утвђено право на накнаду за рад у складу са одговарајућом одлуком о накнадама за рад и путним трошковима. Изменама одлуке престала је да важи претходна и утврђено да члановима радних тела Градоначелника и Градског већа припада право на накнаду уз учешће у раду само у случају када је образовање радног тела прописано одредбама закона или другог републичког прописа. Према новом решењу, а према новој одлуци, председник и чланови Савета немају право на накнаду за

обављање задатака. Градско веће је донело решење о коришћењу средстава текуће буџетске резерве којим је три и по милиона динара намењено накнади штете за повреду или штету нанету од државних органа. Градоначалник је за то поднео предлог Градском већу на основу захтева Одељења за заједничке послове Градске управе у коме је наведено да су средства потребна обезбедити имајући у виду чињеницу да је извршење на наведеној позицији сто посто, да су закључена вансудска поравнања за исплату штета физичким лицима као и да се принудна наплата извршења свакодневно спроводи у њихову корист. Додатних шесто педесет хиљада динара из градске касе намењено је за исплату накнаде штете на име бесповратног коришћења пољопривредног земљишта у државној својини по основу предлога вансудског поравнања између Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“. Школа је Одељењу за друштвене делатности поднела захтев у коме се наводи да је 20. септембра ове године извршен инспекцијски надзор од стране пољопривредне инспекције ради контроле физичког стања и правног основа коришћења пољопривредног земљишта које је изузето, односно није обухваћено закупом или давањем на коришећење без накнаде. Том приликом је утврђено да школа користи одређене контролисане катастарске парцеле, пољопривредно земљиште у државној својини, без правног основа те налаже предузимање радњи у поступку решавања питања обештећења Републике Србије као власника земљишта. Одељење за друштвене делатности је 21. новембра Одељењу за привреду и финансије поднело захтев за ангажовање 650 хиљада динара за исплату накнаде штете која би била реализована закључењем вансудског поравнања ресорног министарства и школе. Нових четири милиона динара намењено је измирењу судских трошкова месних заједница. Одлуком о буџету града за ову годину у оквиру програмске активности Функционисање месних заједница десет хиљада динара из буџета и пола милиона сопствених средстава планирано је за нов-

13

МАГАЗИН

9.12.2018.

чане казне и пенале по решењу судова. Јавно правобранилаштво је писаним путем обавестило Одељење за заједничке послове да су пред Привредним судом у Краљеву и Управним судом Одељење у Крагујевцу окончани поступци против тужених месних заједница Лешево, Обрва и Шумарице. Предмет спорова је дуг месних заједница по рачунима из 2013. године, а за увођење јавног осветљења и ремонт нисконапонске преже. Правобранилаштво је на тужбе правовремено уложило жалбе, али су оне пресудама другостепеног суда одбијене као неосноване. Како би се избегли додатни трошкови, који би настали покретањем поступка извршења, потребно је што хитније извршити плаћања према овим пресудама. Главни дуг Месне заједнице Лешево од скоро милион и девет стотина хиљада динара је, са трошковима парничног поступка и припадајућим каматама, порастао за скоро сто педесет хиљада динара. Месна заједница Обрва је дуговала нешто

14

преко триста хиљада динара, који су за трећину оптерећени затезном каматом и трошковима поступка, а Месна заједница Шумарице за трошкове управног спора дугује 43,5 хиљаде динара. Иако збир потраживања једва достиже два и по неко је израчунао да за то треба издвојити пуна четири милиона динара. Да ово нису једина средства која потражују месне заједнице потврђује захтев да се одобри додатних шест стотина хиљада динара за измирење обавеза за струју и воду због недовољно панираних средстава код месних заједница. Захтев за доделу пара 22. новембра је упутило Одељење за зајдничке послове Градске управе, а правни основ нашло у одредбама одлуке о буџету за ову годину којом је прописано да се средства текуће буџетске резерве користе за непланиране сврхе за које се у току године покаже да апропријације нису биле довољне, да Градско веће на предлог Одељења за привреду и финансије до-

носи решење о употреби средстава текуће буџетске резерве и да се средства распоређују на директне кориснике средстава током фискалне године. Одлуком о буџету за програмске активности функционисања месних заједница планирано је четири милиона динара средстава из буџета уз још половину сопствених. Изменом и допуном Закона о токовима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, према коме је уведена обавеза евиденције фактуре, месне заједнице на територији града Краљева преузеле су обавезу подмирења трошкова струје за бројила која се налазе

у објектима капела и сеоских гробаља, као и струју за пумпе за воду. Месне заједнице су преузеле обавезу и за трошак воде коју мештани користе за своје потребе. Како нема редовне наплате потрошње воде и струје од мештана појединих месних заједница, а немају других прихода, обавезе по рачунима се не измирују у роковима па долази до блокаде рачуна града Краљева, што онемогућава даље функционисање. Зато је оцењено да из текуће буџетске резерве треба обезбедити додатна средства у укупном износу од шест стотина хиљада динара. Из Одељења за заједничке послове

стиже предлог да се усвоји решење о распоређивању буџетских средстава месним заједницама као индиректним корисницима буџетских средстава. Стални трошкови шездесет осам месних заједница достижу четири милиона и шест стотина хиљада динара, трошкови за услуге по уговору нешто преко пет, специјализоване услуге четири стотине четрдесет хиљада, а текуће поправке и одржавање четрдесет хиљада преко десет милиона. Уз по пет стотина хиљада динара за материјал и машине и опрему, хиљаду динара за порезе и четири милиона за новчане казне и пенале по решењу судова укупан износ за сто једанаест хиљада премашује двадесет пет милиона динара. Руку према градској каси пружили су и спортисти, а решењем Градског већа Фудбалском клубу Грдица је за реновирање терена намењено шесто педесет хиљада динара. У образложењу захтева за доделу средства наводи

се да би то омогућило проширење клуба, повећало број деце чланова клуба и омогућило здрав и правилан развој као и дружење и ширење пријатељства. Иако је процењено да је за ово потребно више од милион и двеста хиљада динара Градско веће се сагласило о одобрењу само половине средстава. Уз захтев ФК Грдица приложен је и предлог Комисије за избор годишњих и посебних програма у области спорта да се девет милиона динара одобри Међуоппштинском одбојкашком савезу као организатору Одбојкашке лиге нација. Градско веће је разматрало и десет жалби изјављених на решење Одељења за инспекцијске послове - Инспекција за саобраћај и путеве и Комуналне инспекције, као и један приговор о одбацивању захтева за издавање локацијских услова за изградњу мини хидро централе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

16

МАГАЗИН 9.12.2018.

17

Од наредне године лепши изглед града

МАГАЗИН

9.12.2018.

УЗ ПОМОЋ ЛОКАЛ

18

ЛНЕ САМОУПРАВЕ

- Средствима из буџета града до бољег квалитета стамбеног фонда у четири области, санацији кровова, сређивању фасада, повећању енергетске ефикасности и других који воде ка истом циљу. - Град ће са највише половином укупних трошкова финансирати инвестиционо одржавање стамбених зграда. - Велики број стамбених зграда не задовољава ни минималне услове који обезбеђују довољан степен сигурности. - Очекује се да позитивна искуства из прве године примене буду основа за проширење круга корисника и количине средстава током наредних. - Просечна старост зграда четрдесет пет година. - Прокишњавање кровова најизраженији проблем код више од седамдесет одсто стамбених зграда

19

Н

МАГАЗИН

9.12.2018.

ајава да би већ у првом кварталу наредне године требало очекивати расписивање конкурса за доделу средстава којима локална самоуправа учествује у стварању услова за комфорнији живот у зградама за колективно становање повод је за интензивније активности Јавног предузећа Градско стамбено Краљево како би га председници стамбених заједница и професионални управници што спремније дочекали. У том циљу настављене су активности са циљем да се окупи што више управника како би се на адекватан начин, и правовремено, информисали о прикупљању потребне документације и избору правог пројекта као начина за добијање средстава које ће, буџетом за наредну годину, определити локална самоуправа. Обука организована у Свечаној сали Градске управе само је наставак активности подстакнутих жељом да се побољша квалитет стамбеног фонда у четири области, санацији кровова, сре-

20

ђивању фасада, повећању енергетске ефикасности и других који воде ка истом циљу. Од комисије која ће спроводити конкурс очекује се да дефинише јасне критеријуме за учешће и остваривање права на финансијска средства, али и да врши сталну контролу трошења. Град ће са највише половином укупних трошкова финансирати инвестиционо одржавање фасада ради спречавања штетних последица по безбденост грађана, унапређење енергетских својстава зграде ради смањења негативних утицаја на животну средину, санацију кровова и друге активности којима се спречава настанак штетних последица по живот и здравље људи. Повод је поуздано сазнање да велики број стамбених зграда не задовољава ни минималне услове који обезбеђују довољан степен сигурности и податак да на многима још нису саниране све последице земљотреса који је у новембру 2010. године погодио

Краљево. Одлуком коју су, након изјашњавања чланова Градског већа, подржали и одборници Скупштине града дозвољена је могућност да се, поред стамбених заједница, право за учешће на конкурсу омогући и власницима других стамбених објеката, а очекује се да позитивна искуства из прве године примене буду основа за проширење круга корисника и количине средстава током наредних. Истраживање спроведено пре доношења одлуке потврђује да је у Краљеву регистровано око 760 стамбених заједница. Податак да их у појединим зградама има више од једне пред становнике доноси нове проблеме, посебно при доношењу одлуке о извођењу неопходних радова на површини за које поједини нису заинтересовани. Анализа две стотине педесет зграда у стамбеном фонду, изграђених пре 1995. године чије је одржавање пове-

рено Градском стамбеном, потврђује просечну старост од четрдесет пет година што се сматра једним од значајних фактора при одређивању износа који је сваки власник обавезан да издваја за инвестиционо одржавање. Највећи број ових зграда прикључен је на централно грејање док се остатак загрева на комбинацију чврстог горива и електричне енергије, или само електричне енергије. Анализа потврђује да је прокишњавање кровова најизраженији проблем код највећег броја стамбених зграда, чак у седамдесет један одсто случајева, а затим термоизолација. Иако је прописима који су важили од 1972 године минимална дебљина термоизолације одређена на пет сантиметара после 2010. је скоро удвостручена. То води ка ставу да зграде изграђене у ранијем периоду немају никакву термичку заштиту што је повод за препоруку да се, паралелно са санацијом фасаде, учине напори како би се реновирањем побољшала и

енергетска ефикасност. Један од првих докумената који је неопходно прибавити за учешће на конкурсу је извод из листа непокретности са копијом плана катастарске парцеле, потом доказ да је подносилац захтева обезбедио свој део средстава потребних за реализацију пројекта. Уз захтев је потребно приложити решење грађевинског инспектора о свим интервенцијама које треба извршити што би требало да допринесе одлуци комисије о давању предности онима које се процене хитним. Уз захтев да одлуку о потреби извођења радова донесе скупштина стамбене заједнице потребно је доставити извод из програма одржавања зграде за наредну годину и доказе о раније извршеним радовима инвестиционог и текућег одржавања. Значај овога огледа се у чињеници да ће комисија, према утврђеним критеријумима, при одлучивању о додели средстава више бодова додељивати онима који су и раније ви-

ше улагали у одржавање. На скупу са председницима стамбених заједница, професионалним управницима и другим заинтересованим за унапређење стања у области одржавања стамбених зграда чуло се да је програм одржавања зграда прописан законом и правилником, а подразумева озбиљну припрему и низ активности које укључују попис свих заједничких делова зграде, опреме, инсталација, тренутних и потенцијалних недостатака и кварова, као и мерење површина заједничких просторија, крова и фасаде. Предлог мера за отклањање недостатака и кварова и унапређење квалитета зграде може подразумевати ангажовање стручњака за неке од области, посебно ако се ради о потрошњи енергије, бољем решавању кровних површина, избору боја за фасаду и сличних уз поштовање прописа којима је дефинисано шта сме да стоји на фасади а шта не сме. Потреба да се одре-

21

22

МАГАЗИН 9.12.2018.

де приоритети, и решавање проблема према хитности, засновано је на искуству из ранијег периода које потврђује да су у појединим случајевима прескакане ствари које су у грађевинском смислу битније. Енергетски преглед зграде подразумева анализу свих енергената који су коришћени у згради како би, након изведених радова на санацији, могло да се закључује о коначним ефектима и оствареним уштедама, а пракса показује да их треба очекивати тек након неколико година. Значајним за адекватну оцену стања у каквом се објекти налазе оцењују се пројекти према којима су грађени, а највећи број оних насталих пре 1995. године већ се налази у архиви Градског стамбеног. У овом предузећу потврђују спремност да их уступе на коришћење при изради пројеката санације зграда, а власнике оних за које не постоји адекватна документација упућују на градски или Историјски архив. Није без значаја потреба да предлог мера за унапређење својстава зграде потекне од лиценцираних инжењера на основу којих би скупштина стамбене заједнице донела одговарајућу одлуку. Потреба за рационалним коришћењем сопствених и средстава локалне самоуправе упућује на адекватну израду предмера и предрачуна радова као укупног износа вредности инвестиције што се сматра битним фактором при одлучивању за доделу средстава. Према одлуци усвојеној на седници Скупштине града учешће локалне заједнице лимитирано је на половину укупних средстава што не значи да ће по сваком предложеном пројекту бити издвојено толико, па ће се за сваки од пројеката одлучивати о проценту учешћа. Податак да се очекује учешће на конкурсу и стамбених заједница из централне градске зоне од којих су неки под заштитом државе воде ка ставу о потреби правовременог прибављања сагласности Завода за заштиту споменика културе којим се потврђује да нема сметњи за обављање радова. У ситуацијама кад је за обављање радова неопходно заузеће површине у вла-

сништву града потребно је од надлежних органа локалне самоупрве прибавити и решење о заузећу јавне површине. Све ово, и много тога другог, треба да знају председници стамбених заједница и управници зграда, а како се ради о озбиљном послу разумљива је жеља Градског стамбеног да их на време припреми за све изазове који могу да се испрече добијању средстава из градске касе. Да све буде транспарентно треба да потврди објављивање јавног позива за избор најповољнијег извођача радова на сајту града, а из Градског стамбеног поручују да се при одлучивању треба пре свега руководити квалитетом и референцама, а тек потом понуђеном ценом. Скупштинском одлуком је предвиђено да надзор над извођењем радова врши Градско стамбено што обавезује све стамбене заједнице које добију средства за санацију било ког дела зграде да међусобне обавезе регулише посебним уговором са овим предузећем. Тачку на цео пројект треба да стави решење о техничком пријему након што буду завршени сви радови предвиђени пројектом на основу кога су добијена средства. Податак да су за извођење озбиљнијих радова на санацији објеката потребна значајна средства поједине стамбене заједнице ставља у неповољан положај јер банке нису спремне да за то одобре кредите. И у овим случајевима повољност нуди Градско стамбено из кога стиже потврда спремности да помогне уобезбеђењу средстава, али само за зграде које су са овим предузећем потписале уговор о онвестиционом и текућем одржавању. У сачињавању одлуке коју је усвојила Скупштина града учествовало је Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне послове као орган који издаје одобрење за извођење радова.

- Одељење стоји на располагању свима којима је потребан било какав податак из архива о предметима који се чувају у Градској управи, а све остало би требало да потраже у Историј-

ском архиву. Ми ћемо се потрудити да обезбедимо потребна документа, а потрудили смо се да не тражимо много документације. Закон о планирању и изградњи је до 6. новембра прописао да је за поправке фасада, лимарске радове и замену кровних покривача довољно решење којим се дозвољава извођење радова за инвестиционо одржавање и та пракса се показала као добра. Сада се решење издаје кроз обједињену процедуру, а обавеза стамбених заједница је да ангажују лиценцирано лице које би, на основу документације, изласком на терен направило квалитетан технички опис и предмер радова. Одобрење за извођење радова на енергетској санацији зграде захтева нешто јачи пројекат због прорачуна основе и фасаде, а решење је идентично и издаје се без велике процедуре. У одлуци коју смо радили постоје и обавезујуће ствари везане за спољашњи изглед зграде за сваку од три конкретне зоне. Имали смо дилему да ли у одлуци о суфинансирању да кренемо са делом који се односи на надзор и спровођење, или само део који се односи на суфинансирање, па смо донели одлуку да иде на помагање у смислу суфинансирања. Нисмо се определили за казнене одредбе и надзор, а кроз бодовање смо дали предност неким зонама у граду у жељи да се за неких пет или шест година поново видимо а зграде буду саниране са задовољством. Предлог је да се издвоји десет милиона динара, што није довољно, али ћемо у складу са интересовањем стамбених заједница настојати да касније буде опредељењно више средстава - каже начелник Одељења Звонко Ковачевић. Сем што доприноси уштеди енергије повећање енергетске ефикасности утиче на смањење загађења животне средине, а мањи проценат угљендиоксида и других гасова у ваздуху у знатној мери утиче на здравље људи. Иако нема поузданих података која су у овој области вршена у земљи довољно поузданим сматрају се светска искуства. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

23

24

МАГАЗИН 9.12.2018.

25

Још једна значајна донација канадског добротвора

МАГАЗИН

9.12.2018.

„МИЛОМИР“ СА БЕРАНОВЦА

26

- После милион евра за градњу моста преко Ибра и пола милиона намењених куповини уређаја за магнетну резонанцу донација од двеста хиљада евра за градњу вртића на Берановцу. - Отворен тринаести вртић у систему Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. – Решење проблема родитеља деце са подручја Кованлука, Берановца, Метикоша, Драгосињаца, Јовца и Каменице која гравитирају овом подручју. - Град у буџету за ову годину издвојио 25 милиона за завршетак објекта. - Вртић предат на употребу на деведесет четврти рођендан донатора. - У три образовне и две јаслене групе места за сто десеторо деце. - Посао за тринаест васпитачица и медицинских сестара. - Крај рада мешовите групе за децу од три до пет година. - Вртић опремљен по најсавременијим стандардима. - Један од најбољих ове величине у овом делу Србије

27

МАГАЗИН

9.12.2018.

Д

28

ан Краљева Краљевдан је време кад се додељују октобарске награде и признања заслужним појединцима, предузећима, установама, удружењима грађана, а листа је последње две године богатија и због специјалне награде за подстицај хуманости која носи име Миломира Главчића. Познат као значајан донатор Главчић је новчаном делу ове награде од сто хиљада динара прошле године додао још хиљаду евра, а чин уручивања је био повод да се званично објави информација о његовој жељи да, износом од две стотине хиљада евра, помогне градњу дечјег вртића на Берановцу. Само десет дана касније уследило је потписивање уговора овлашћеног представника донатора и представника локалне самоуправе чиме су створени предуслови за реализацују значајног пројекта. После милион евра за градњу моста, којим је омогућено спајање две обале Ибра у продужетку Скопљанске улице, и пола милиона намењених куповини уређаја за магнетну резонанцу

за потребе Опште болнице „Студеница“ средства за градњу вртића на Берановцу представљају трећу значајну донацију Краљеву која омогућава смештај деце са подручја Кованлука, Берановца, Метикоша, Драгосињаца, Јовца и Каменице који гравитирају овом подручју. Иако је на овом простору пре три године почела да ради ме-

шовита група Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, а следеће још једна, проблем није решен на начин да задовољи све потребе становника ових простора што води ка потреби да се изгради нови вртић. И поред тога што је првобитни прорачун потврђивао да ће донација од 200 хиљада евра бити довољна да се

објекат стави у функцију кроз процес пројектовања се дошло да закључка да квадратура не задовољава потребе становника овог дела града. Због тога се приступило проширењу како би се задовољили бројни стандарди, а локална самоуправа предузела обавезу да обезбеди остатак средстава за завршетак објекта, његово опремање и

уређење околног простора. Рачуница показује да је за градњу објекта потребно 280 хиљада евра, а за спољашње уређење и опремање додатна средства. И пре него је отпочела реализација пројекта донатору је предложено да вртић на Берановцу понесе његово име, а он се сложио да то буде „Мило-

мир“ са чим су се сагласили запослени у Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ и представници локалне сампоуправе. Иако је првобитно најављено да ће вртић бити завршен до пролећа ове године сви услови за пријем првих корисника створени су касније, а као датум да званично буде предат на употребу изабран деведесет четврти рођендан донатора 6. децембар. Тога дана испред новоизграђеног објекта окупили су се представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, директори јавних предузећа, рођаци Миломира Главчића и мештани крајева који гравитирају овом подручју да присуствују свечаности поводом пуштања у рад тринаестог по реду вртића из система Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. Објекат површине осамсто десет квадратних метара, са пет просторија, краљевачки „Техномаг“ је изградио по пројекту Атељеа АЛ из Новог села. Отварањем мешовите групе Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ само делимично је решен проблем де-

29

30

МАГАЗИН 9.12.2018.

31

МАГАЗИН

9.12.2018.

це и родитеља са овог простора која и даље нису могла да проводе цео дан у вртићу. Изградњом новог објекта ситуација је знатно побољшана, па су најмлађим становницима периферије града и неколико околних села обезбеђени услови какве имају и вршњаци из најужег градског језгра. Значајним за то оцењује се подршка министарке без портфеља у Влади Србије задужене за демографију и популациону политику др Славице Ђукић Дејановић која је помогла да се вртић опреми по најсавременијим стандардима и сврста у ред најбољих ове величине не само у Краљеву него у и овом делу Србије. Капацитет три просторије за васпитне и две за јаслене групе од максимално сто десет деце добра је прилика да се за толико растерете удаљени вртићи у које су уписана деца са овог подручја. До сада су сагласност за премештај потврдили родитељи осамдесеторо деце, а већ почетком наредне године очекује се расписивање конкурса за попуну преосталих места. До

32

тада треба очекивати нову скупштинску одлуку о мрежи Предшколске установе, којој се додаје тринаести објекат, потом одлуку Управног одбора којом се потврђује стварање услова за обављање васпитно образовног рада као услов за верификацију ресорног министарства. Већ је познато да ће о деци

бринути тринаест васпитачица и медицинских сестара, али да ће конкурс бити расписан за мање извршилаца јер се очекује повратак одређеног броја са боловања. Почетак рада вртића на Берановцу означава и крај рада мешовите групе за децу од три до пет година, јер посто-

је услови за целодневни боравак деце. Податак да је Миломир Главчић у градњу објеката различите намене на простору Рашког управног округа уложио седам милиона евра добра је прилика за очекивање да његовим путем крену и други донатори.

Мотиви Значајне донације Краљеву током неколико последњих година појачавају знатижељу суграђана за мотиве који су утицали на Главчића да у ову средину уложи значајна средства. Градња још једног значајног

објекта прилика је за подсећање на догађај од пре седам и по деценија кад је момчић из поткопаоничког села Попе, након бомбардовања Београда у априлском рату 1941. године, без динара у џепу и гладан кренуо кући. Док је чекао воз за Рашку поред њега се нашао један од путника спреман да време до доласка прекрати ужином, па упитао Миломира да ли је гладан.По природи скроман Главчић није био спреман да призна горку истину, али га је непознати понудио комадом хлеба како би бар заварао глад. Познанство се учвршћивало током путовања до Краљева одакле се те вечери није могло даље након информације да је пруга минирана. Идеја да у чекаоници проведе време до следећег дана, а потом потражи начин да настави пут, сапутнику се није превише допала па га је повео до пријатеља и обезбедио преноћиште. Миломир је следећег дана,након доручка, наставио пут али није заборавио то што се догодило у пролеће 1941. Иако никада више није видео доброчинитеља његов поступак је био мотив за бројна доброчинства која је чинио у будућности. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

33

Подстицај унапређењу воћарске производње

МАГАЗИН

9.12.2018.

ВРЕДНИ ПОКЛОН НА КРАЈУ ГОДИНЕ

34

- Највећи број пољопривредних произвођача који имају пријављене површине под воћем преузео додељене количине вештачног ђубрива. - Као једној од двадесет седам локалних самоуправа Краљеву припало нешто више од 206 тона вештачког ђубрива намењеног носиоцима пољопривредног газдинства. - До истека рока за пријављивање 12. новембра, захтеве поднело 719 носилаца пољопривредних домаћинстава. - У зависности од пријављене површине пољопривредницима припало између 333,9 и 3,9 килограма вештачког ђубрива КАН. - Расподела према утврђеном распореду до среде у времену од девет до четрнаест сати у просторијама Јавног комуналног предузећа „Пијаца“

35

36

МАГАЗИН 9.12.2018.

П

оред средстава којима локална самоуправа сваке године подстиче развој пољопривредне производње није без значаја ни допринос државе која је ове године одлучила да додатно помогне пољоривреднике доделом одређене количине вештачког ђубрива. Основ за реализацију је закључак Владе Србије која је на седници од 11. октобра дала сагласност Републичкој дирекцији за робне резерве да бесповратно испоручи минерално ђубриво КАН јединицама локалне самоуправе како би било подељено физичким лицима носиоцима пољопривредних домаћинстава. За ову сврху обезбеђено је три хиљаде и петнаест тона ђубрива, а право на расподелу остварило је двадесет седам локалних самоуправа међу којима је и Краљево. Локалним самоуправама је препуштено да утврде критеријуме и начин расподеле, а у Краљеву је одлучено да се нешто више од 206 тона додели носиоцима пољопривредних газдинстава који имају пријављене засаде под воћем. Обавеза локалне самоуправе била је да подмири трошкове превоза од фабрике у Панчеву, створи услове за складиштење и расподелу, што је било повод да Градско веће за ове сврхе одобри коришћење седам стотина хиљада динара средстава текуће буџетске резерве. За складиштење је одабран простор Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ који пружа оптималне услове за то, при чему не треба занемарити чињеницу да је цена услуге повољнија него на другим местима. На јавни позив за доделу одређене количине ђубрива могли су да се пријаве носиоци пољопривредних газдинстава која у структури ове године имају пријављене површине под воћем, а правом на расподелу могли су

бесповратно да добију највише 500 килограма по хектару, и највише за један хектар пријављене површине. Већ први дани подношења захтева наговестили су велико интересовање што најбоље потврђује податак да је, до истека рока за пријављивање 12. новембра, потребна документа доставило 719 носилаца пољопривредних произвођача. Комисија за проверу исправности утврдила је да само један не испуњава услове постављене у јавном позиву, па је закључена коначна листа од 718 пољоривредника којима је, у зависности од пријављене површине, припало између 333,9 и 3,9 килограма вештачког ђубрива КАН. Расподела ђубрива је отпочела у уторак 4. децембра у просторијама Јавног комуналног предузећа „Пијаца“, а настављена до краја недеље. Да би се избегле гужве утврђен је распоред по коме су првог дана ђубриво могли да преузму пољопривредни пороизвођачи из Адрана, Бапског Поља, Бара, Бзовика, Богутовца, Бојанића, Брезове, Бресника, Буковице, Витановца и Врбе, следећег они који имају пријављено пребивалиште у Врдилима, Врху, Гледићу, Годачици, Дедевцима, Долцу и Драгосињцима, а трећег воћари из Дракчића, Дрлупе, Ђакове, Жиче, Заклопаче, Закуте, Замчања, Засада, Јарчујка, Камењана, Кованлука, Ковача и Конарева. Последњег радног дана у првој недељи децембра право на расподелу остваривали су пољопривредници са пребивалиштем у Краљеву. Расподела ђубрива се наставља и следећих дана, па ће већ сутра прилика да преузму додељене количине бити пружена носиоцима пољопривредних газдинстава који имају пријављено пребивалиште у Лађевцима,

Ласцу, Лешеву, Лозну, Лопатници, Матаругама, Матарушкој Бањи, Метикошима, Милаковцу, Милићима и Милочају, а дан касније они из Мланче, Мрсаћа, Мусине Реке, Опланића, Орље главе, Пекчанице, Петропоља, Печенога, Полумира, Поповића, Предола, Прогорелице, Раванице, Ратине и Рибнице. Расподела се завршава у среду 12. децембра кад по следовање утврђених количина, у складу са површинама под воћем, могу да преузму пољопривредници са пребивалиштем у Роћевићима, Рудну, Рудњаку, Самаилима, Сибници, Сирчи, Стублу, Тавнику, Тадењу, Тепечима, Толишници, Ушћу, Цветкама, Церју, Чибуковцу, Чукојевцу и Шумарицама. Први утисци потврђују задовољство пољопривредних произвођача који су на истеку календарске године добили вредне поклоне. Они који су већ преузели додељене количине потврђују задовољство због бриге о пољопривредним произвођачима који се годинама уназад суочавају са све већим проблемима. Потврда задовољства долази и из Савета за пољопривреду у коме подсећају да се Краљево нашло на листи за помоћ након сазнања да је последњих неколико година било на мети различитих елементарних непогода које су се на најнегативнији начин одразиле на пољопривреднике. Значајним се оцењује податак да су право на расподелу остварили сви који су поднели захтеве и одговрајућом документацијом доказали да испуњавају постављене услове. Остваривање права на расподелу доказује се личном картом, а они који преузимају ђубриво за другог дужни су да доставе овлашћење оверено од стране јавног бележника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 9.12.2018.

39

40

Милорад Којић

МАГАЗИН 9.12.2018.

Краљевчани у свету: Милорад Којић (3)

- До времена кад Србија стекне право за улазак у Европску унију ова ће да се распадне, а главни кривац за то ће опет бити Србија.

- Милорад Којић је био први прави угоститељ у граду чији су радници имали здравствено, пензијско и животно осигурање, а свакоме је два пута годишње омогућено да о трошку фирме обави систематски преглед. - Аутор песама „Аој Бушу, Бушу, Бушу“ и „Ало, ало, ники се не јавља“ Аца Намешталка прва џез хармоника града Краљева. - Као што је свирао у лету након наглог кочења аутомобила на чијој је хауби седео Намешталка је летео кроз ваздух и кад су га Којић и пријатељи који су прослављали рођење сина бацили на перду испред „Пере Ждере“ већ избушену хицима из пиштоља

Фото. М. Радовановић

КРАЉЕВО ГРАД ЧУДА

41

9.12.2018.

МАГАЗИН

42

Пре него што је донео одлуку да заувек напусти Краљево и крене на пут преко океана Милорад Којић је био власник прве хамбургернице у граду која је врло брзо прерасла у познату пицерију под називом „Пера Ждера“ на месту истоименог тржног центра у Улици војводе Путника. Добри резултати у пословању и предузетнички дух водили су увек даље па је у Краљеву, након што је увезена квалитетна машина из Вероне, почела производња тестенина. Уз неповољну околност да суграђани нису показали довољно разумевања за нови производ и надолазећа криза је све више угрожавала рад извозно увозног предузећа „Шерпатон“ у коме је у једном тренутку било ангажовано 24 радника. Милорад Којић и данас са пуно ауторитета тврди да је био први прави угоститељ у граду чији су радници имали здравствено, пензијско и животно осигурање, а свакоме је два пута годишње омогућено да о трошку фирме обави систематски преглед. Иако смањеног обима пословање је могло да се поднесе све док се није појавила финансијска полиција са циљем да паушално одређеним износима казни пуни државну касу. Уверен да то није прави начин да се ствари доведу у ред, поготово не са онима који редовно испуњавају обавезе, никада није платио ни ону у великом износу немачких марака. Некоректан однос оних чији је задатак био да утерају порез довео је до одлуке да се са супругом Миленом, која је чекала принову, и сином Александром упути преко океана према Канади. Иако је већ добро разрађен локал у Улици војводе Путника још пре поласка изнајмио дотадашњим радницима све до 2004. године се „Пера Ждера“ водио на име Милорада Којића, а затворен је кад су због лошег пословања направљени велики дугови. У време кад су се појавили први проблеми са исплатом девизне штедње, средства из Југобанке узимала на кашичицу, а за куповину често непотребних ствари платном картицом био потребан одлазак до Италије, човеку који основ за напредовање види у уре-

ђеном систему није преостало ништа друго него да напусти земљу.

- Кад сам отишао у Канаду схватио сам где почиње демократија, неки демократски систем сличан шведском који је у овим земљама грађен 150 година. Они су преболели мито, лаж, превару, криминал, Ал Капонеа и Елиота Неса, па су и деца великих играча постали људи са факултетима јер нису желели да буду криминалци. Нама овде треба да прође бар сто година, и пуне четири генерације, да достигнемо тај ниво демократије. Понекад се насмејем, а то је сурова истина, при помисли да ће до времена кад Србија стекне право за улазак у Европску унију ова да се распадне, а главни кривац за то ће опет бити Србија – каже Којић. Пре него се упустио у озбиљан бизнис Милорад Којић се заносио мишљу да би могао да постане значајан естрадни уметник. Прва размишљања у том смеру јавила су се између 1985. и 1987. године када је поред базена на градској плажи отворен ресторан и потреба да у вечерњим часовима новом популарном састајалишту младих понуди било какву забаву. Једино чиме се тада располагало била су по два грамофона и звучника и скромно појачало. Скупљало се поред базена више стотина младих, а звуци музике уз помоћ нове изнајмљене опреме трештали по цео дан. Трајало је то све док средином лета предузимљиви пријатељи Драган и Цеца у изнајмљеном објекту наспрам аутодрома на Берановцу нису отворили ресторан „Милошев конак“. Са раније помињаном екипом у којој су Бато Поп, Љубо Коњ, Буле Митић, Војо Бандовић, Џо и други, уз велики број оних који су се до тада окупљали поред базена, пред јунаком наше приче почели су да се отварају нови хоризонти. Уз два микрофона укључена у скромно појачало, која су колико толико успевала да покупе и звуке гитаре и клавира марке „Петроф“, нешто млађи Слободан Јелић и Ненад Вишњић изводили су врло популарну композицију из филма „Цигани лете у небо“.

- Певају стидљиво и тихо и зову да им помогнем. Устанем, узмем микро-

фон и отпевам једну, другу па трећу песму и направим дар-мар у дупке пуној кафани. Бато који је држао пиљару код болнице почне да баца паре на музику, па је до пет ујутру пред нама била читава гомила. Цеца тражи да сутра дођем опет, а ја цео дан радим на базену. Око седам одем да одспавам, а Гаги дође увече да ме одвезе као велику звезду. Кад се напуни локал је могао да прими до 300 гостију, а дође више од 500. Нисам ни друго вече хтео да узмем паре, а Јелке и Неша ме позову да певам са њима. Тако као прва тројка у историји музике у Југославији почнемо под називом „Ла кампанела“ да би врло брзо постали „Три боема“. Од првих пара смо купили појачало и три микрофона, а за месец и по дана зарадили још гомилу пара – прича Којић. И ма колико да је све у почетку било забавно није било лако цео дан радити на базену, а увече у кафани. Није било ретко, каже Којић, да ујутру из „Конака“ крене право на базен. Као рођени шоумен Којић је привлачио све већу пажњу посетилаца који су долазили и из околних градова, Трстеника, Крушевца, Крагујевца, Чачка... Кафана се чинила све мањом, а апетити музичара све већим. У ситне сате кад би гостима понестало пара није било необично да се чудовишни певач упути између столова па најупорнијима подели по нешто пара да би могли да наруче још по коју песму. Више од свега волео је да уступи микрофон неком од гостију међу којима је било и добрих певача. Али, било је и оних који су само мислили да знају да певају, па кад чују себе баце микрофон.

- Колико је било позитивне енергије, љубави, лепоте и здравог света чинило ми се да би после једне упаљене шибице, или упаљача, од набоја цела кафана могла да експлодира као бомба и одлети у ваздух. Касније су Штављо и екипа направили копију, предивно радили и наследили нас у „Конаку“, али нису имали такав успех. Нас ангажује УТРО „Србија“ да од 1. децембра до априла следеће године наступамо у Камин сали „Ибар баште“, да би током следећег лета ишли од хо-

43

44

МАГАЗИН 9.12.2018.

тела до хотела и врло успешно наступали на јадранској обали. Касније су се појавиле нове клавијатуре са уграђеним електричним бубњевима и матрицама и пружале нове могућности добрим певачима да раде и сами, а ја се увек радо сећам људи и свега што је давало тон и печат средини осамдесетих година прошлог века – каже Којић. У доба које се сматра просперитетним за Краљево све је функционисало на најбољи могући начин. Угоститељи су плаћали на време, па је било задовољство бавити се музиком. У време док су „Три боема“ наступала у „Конаку“ на повратку са фестивала у Врњачкој Бањи на кратко је у локал свратила глумачка екипа Југословенског драмског позоришта. Још је било рано да отпочне свирка, па су глумци мало причекали, а кад је почео програм нису могли да оду све до раних јутарњих сати следећег дана. Задовољство је било довољно за позив за гостовање на сцени „Бојан Ступица“ и ангажман у ресторану позоришта који нису могла да прихвате друга два члана ансамбла. Био је то повод да Којић размишља о отварању сопствене кафане. Током зимског дела године Милорад Којић је радио као инструктор скијања на Гочу у време кад је рестораном у то време тек отвореног хотела управљао познати краљевачки конобар познат као Покер. Био је изузетно педантан и вредан и сваком госту прилазио са препознатљивим манирима, а имао обичај да се и по четири пута за ноћ пресвуче да би оставио утисак на госте. У време кад је температура напољу достизала десет степени испод нуле отпочињао је радни дан у зимској гардероби, а завршавао га у хавајској кошуљи и кратким панталонама. За незаборавне тренутке једног од најлепших периода у животу везују се бројне анегдоте које би једног дана могле да нађу место у књизи као трајном документу о једном времену.

Клијентела хотела на Гочу разликовала се од оне поред базена или у „Конаку“, што је утицало и на састав оркестра у коме се поред већ доказане тројке нашао међу великим бројем Краљевчана по мало већ заборављени хармоникаш Аца Намешталка. Више од сазнања да у ресторану неће бити у ситуацији да чују певачицу госте је изненадило сазнање да је Намешталка најављен као прва џез хармоника града Краљева и аутор песама „Аој Бушу, Бушу, Бушу“ и „Ало, ало, ники се не јавља“. Посебно интересантан човек, увек лепо испеглан и зализан са као снег белом кошуљом и краватом имао је, прича Којић, посебан ритуал за одржавање отменог изгледа. Увече пре спавања сако окачи на офингер, а панталоне сложи и стави испод душека. Кад ујутру обуче кошуљу и стави кравату, обује ципеле и стане под туш да би под танким млазом воде очистио прашину са одела. Доласци из Канаде су све ређи, али су увек прилика за сусрет са бројним пријатељима из младости. Много пре него што је поред Ибра направљен базен на месту на коме се данас налази сваког дана се током већег дела године играо фудбал. И касније кад за то више није било услова окупљала се поред земљаног лонца у коме се нешто крчкало стара екипа, Биндер, Роне, Гуџула, Ђерка, Јанез, Мрва, Јездо...

- Увек кад дођем волим да их обиђем. Однео сам неко пиће, гајбе пива, и одем да покупим Намешталку. Кад смо се приближили каже да мора нешто да одсвира док прилазимо браћи. Подигнем га на хаубу од аута, ја притиснем сирену, а он засвира и запева „Пионири малени“. Поред Ибра краљевачка Будва, сви гледају Шерпу, а ја натерам кола и закочим поред лонца на ватри поред које седе и играју карте. Немашталка са све хармоником полети на њих као птица и падне, али останемо до три ујутро. Цигани не спавају у мраку, јер се плаше вампира, а ја једне но-

ћи по доласку из Канаде потражим Намешталку да забавља друштво. Улазим у кућу, а Боса каже да спава сам у једној соби, а у другој њих десет све једно преко другог. Извадио протезу и ставио у чашу поред стола, отворена му уста, а ја хоћу да умрем од смеха. Узмем код Босе мараму, угасим светло и почнем да имитирам вампира, а он онако крезав скочи преко мене и истрчи на улицу - прича Којић. Ма колико да се некоме учини како се поједини делови приче не чине сасвим реалним неспорно је да је Милорад Којић захвалан саговорник. Све што у налетима излази из његових уста обојено је посебном топлином, а пажљивом слушаоцу не може да промакне толика количина детаља којима описује време у Краљеву пре одласка у Канаду. А некако у то време требало је прославити рођење првог сина уз незаобилазног Намешталку који је надимак добио на основу сумње да се и на томболи раде неке нечасне радње, а добици намештају само одређеним особама. Музичари су током радног века доживљавали различите мање или више непријатне ситуације и увек их ћутке подносили у настојању да не разочарају муштерије. И као што је свирао у лету након наглог кочења аутомобила на чијој је хауби седео летео је кроз ваздух и кад су га Којић и пријатељи који су прослављали рођење сина бацили на перду испред „Пере Ждере“ већ избушену хицима из пиштоља. Задовољство поносног оца било је појачано сазнањем да се његов првенац пре пуне 23 године нашао у друштву пет девојчица. Под приличним „гасом“ је екипа скокнула до оближњег породилишта да би мајци Милени отпевали „Тихо ноћи моје драго спава“, а затим се Улицом војводе Путника упутили према СУП-у док су полицајци на путу према послу отпоздрављали начелнику који је прослављао рођење кумчета. Т. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 9.12.2018.

47

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (39)

МАГАЗИН

9.12.2018.

ОПЕРАЦИЈЕ 1. НОВЕМБРА

48

- Због важности брзог наступања од Чачка ка Краљеву у циљу пресецања српских одступница ка југозападу, команданту 19. корпуса наређено је да 10. и 20. брдску бригаду упути јужно од Западне Мораве ка Краљеву, а остале привуче што је могуће више напред. - Заповест фелдмаршала Макензена је закључена са напоменом: „Што скорије избијање код Краљева и потискивање противника од његове тамошње одступнице ка југу од пресудног је значаја“. - Команда 3. армије доставила је наређење команданту 19. корпуса и додала: „Средства земље искористити како би се постигла независност од дотурања из позадине“.

49

К

МАГАЗИН

9.12.2018.

оманда 3. аустроугарске армије није рачунала да ће код Чачка доћи до озбиљније борбе са српским снагама, а имала је сазнање да су Црногорци код Вишеграда увели у борбу јаче снаге. Српски 4. пук, који се тамо налазио, отишао је ка Ужицу а по другој верзији и даље ка Чачку. Пред фронтом генерала Сорсића налази се 4. пук трећег позива и један до два комбинована батаљона трећег позива. Снаге које су биле испред 19. корпуса, 5. пук трећег позива, 6. пук трећег позива и делови 2. пука трећег позива, изгледа да су се преко Чачка повукли на јужну обалу реке Западне Мораве, док се за Дунавску дивизију другог позива, која је била у повлачењу ка Краљеву, претпостављало да се налази на простору између села Бечањ и Тавник. Главнине 22. резервног корпуса и 8. корпуса, преко Крагујевца и простора југозападно од те вароши, потиснуле су Дринску и Тимочку дивизију другог

50

позива, Комбиновану дивизију, 7. и 15. пук тре’ег позива. Ове српске трупе су се повукле, углавном до линије Грабовац – Стражара, па је изгледало да су се јединице, нарочито око Крагујевца, у доброј мери помешале.

Дејства 19. корпуса Слабије српске заштитнице задржале су за кратко време 20. брдску бригаду на Стражевици и Илијаку, а на Зрнцу су заплењена два српска топа. Линија кота 327 – Механа кота 239 – кота 366, на коју су се Срби повукли, напуштена је већ при подилажењу претходнице која је до 13,00 сати избила до Механе на коти 239. Истурени одред пуковника Холиа из 17. брдске бригаде, већ око подне је стигао до Механе, кота 237 северно од Чачка, а друмски и железнички мост код Чачка је дигнут у ваздух по дванаест метара са обе стране реке. Српске снаге у ја-

чини од око два батаљона повукле су се преко Чачка ка југу, а на вису кота 427 западно од овог места осмотрена је српска пешадија. Десета брдска бригада је око 14,00 сати стигла пред Чачак, а друмски мост преко Западне Мораве до 16,00 је већ толико поправљен да је пешадија могла да отпочне прелаз преко њега. Чачак је биo потпуно напуштен а један бугарски лекар, који је био интерниран у ово место, саопштио је да се српске трупе у главном повлаче ка Новом Пазару. Командант 10. брдске бригаде истурио је обезбеђујуће делове на висовове западно и јужно од Чачка, као и низводно у Моравску долину. Главнина бригаде заноћила је у вароши, за њом је ушла и пешадија 20. брдске бригаде, а обезбеђујући делови дошли су још у току ноћи у додир са српским снагама. Поред до сада констатованих српских снага, утврђено је да се пред фронтом 19. корпуса налази и више

црногорских батаљона. Како би се у предстојећој пресудној борби могле употребити што јаче снаге командант 19. корпуса je већ раније предложио да се две бригаде, 205. бригада и бригада генерала Шварца, зауставе како би се њихове коморе могле употребити за редовно снабдевање предњих бригада. Командант 19. корпуса, за одбрану од очекиваних српских контранапада, код Чачка је имао на располагању бар четири бригаде па је у 19,15 наредио да 21. брдска бригада маршује ка Љубић брду, а 17. брдска бригада да дође код села Трбушана као корпусна резерва. Уз то, наредио је 10. и 20. брдској бригади да на линији кота 427 – Придворичко брдо кота 538 – Лозница кота 466 – кота 451 – Орничина кота 264 одмах обезбеде Чачак у виду мостобрана, а у исто време 205. ландштурмској бригади и бригади Шварца да остану на дотадашњим местима.

Дејства 22. резервног корпуса Главна снага овога корпуса, 43. и 44. дивизија, око 11,00 сати је стигла на линију Брестовац – Гривац – Дрповац, а увече 1. новембра на линију Борачки крш – Кусовац – село Брњица. Одвојена 26. дивизија избила је до линије Зелена Бара – Орловац – Оштрица кота 811, а на правцу напада 22. резервног немачког корпуса у току дана није било значајнијих борби са српским снагама.

Дејства 8. корпуса Командант 8. корпуса је наредио својим трупама да 1. новембра продуже даље наступање, 59. дивизија на простору између линије Парлог – Брњачки поток – раскрсница путева кота 288 и линије Копиловац кота 458 – кота 395 – Циганско поље. Педесет сед-

ма дивизија је добила задатак да наступа источно у вези са 59. дивизијом до линије Велико брдо – кота 317 – Сумаре кота 277 – Ердеч, придoдати делови бригаде Хауштајна остали су у саставу дивизије, а остатак бригаде Хауштајна је, као корпусна резерва, размештен око Дебељака. Бригада Мразека је, као армијска резерва, упућена ка селу Чумићу, у току ноћи између 31. октобра и 1. новембра Срби су напустили Крагујевац, а једно извиђачко одељење левог крила 57. дивизије је између 7,00 и 8,00 сати ушло у варош. Пре тога поједина одељења немачких трупа већ су прошла кроз град ка јужној ивици вароши, па је педесет седма пешадијска дивизија у 8,00 сати отпочела наступање са дотадашњих положаја, тако да је 2. брдска бригада стигла пре подне на линију друм Дивостин – Крагујевац и ту чекала на 6. брдску бригаду која је, због тешког терена,

51

9.12.2018.

МАГАЗИН

52

до поменутог друма избила тек око подне. Командант 57. дивизије се код школе, кота 325, пре подне срео са командантом 3. немачког корпуса, па је споразумно утврђено да се десно крило ове јединице протегне до парног млина, источно од слагалишта хране у Крагујевцу, а да 57. дивизија поседне вис Сумаре. На основу тог договора командант 57. дивизије наредио је да дивизија овога дана заузме линију Соколац – кота 283 – Сумаре која је, после кратке али жестоке борбе са српским снагама, достигнута између 15,00 и 16,00 сати. Дивизијска артиљерија увече још још била код школе у Десимировцу, тешка артиљерија на Дебељаку, а са суседним немачким корпусом се одржавала тесна веза. Српске трупе повукле су се на линију јужно од села Цигани – Орнице – кота 232, док је њихова артиљерија била на Пландишту. Педесет девета дивизија је после 9,00 сати, са 18. брдском бригадом и једним батаљоном из 9. брдске бригаде, наступала ка гребену Кутлово – Лак, док је главнина стајала у маршевској колони у долини Клисурског потока. У 10,00 сати, чим је констатовано да су Срби напустили гребен, 9. брдска бригада је добила наређење да се, у циљу продужења наступања, гру-

пише поред 18. брдске бригаде дуж друма код села Кутлова. Бригада још није кренула из друге линије, када је осмотрeно да немачке трупе наступају ка Метаљци. Због тога је командант 59. дивизије у 11,00 наредио да 18. бригада одмах наступа главнином до Грубиног гроба кота 475 – Рујевице кота 486, а предњим деловима до линије Косице – кота 395. Пошто 43. немачка пешадијска дивизија на свом одсеку није имала одговарајућег друма два немачка батаљона са артиљеријом упућена су у рејон одређен за наступање 59. дивизије, о чему њен командант није био обавештен па 9. брдска бригада није имала простор да се развије те је преноћила у селу Рогојевцу. Осамнаеста брдска бригада наступала је главнином до линије Косица – кота 395, која је била одређена за њене предње делове, а једну чету истурила до Змијевца кота 364. Бригадна резерва са бригадном артиљеријом заноћила је на Грубином гробу и код села Драче, а дивизијска артиљерија у селу Кутлову. Српске снаге јачине две чете са митраљезом око подне су одступиле са Метаљице, а на другим местима биле су осмотрене само слабије патроле трећег позива.

Дејства одреда генерала Сорсића У току 1. новембра трупе овог одреда стигле су до одређених маршевских циљева не наишавши на противника па је главна колона пуковника Хаузера заноћича у селу Карану, генерал Шис на Градини, а генерал Штрајт и штаб одреда у Косјерићу. Споредна колона пуковника Франца је са главнином заноћила у Мађеру, а са једним батаљоном на Годуну док су слаби обезбеђујући одреди, истурени западно од главне колоне, ноћ провели на Кадињачи и Ђаковом камену а извиђачко одељење, које је било упућено ка Ужицу, нашло је још увече 31. октобра напуштену варош. Сви извештаји указивали су да је противник напустио простор Рогачица – Бајина Башта – Вишеград и да је одмаршевао ка Чачку. Генералу Сорсићу није било познато када ће 62. пешадијска дивизија од Вишеграда стићи код Ужица, па је наредио да одред пуковника Хаузера 2. новембра истури један батаљон око километар западно и источно, преко Ужица на висове Забучје и Орловац, у циљу поузданог затварања путева који воде од Бајине

Баште, Вишеграда и са југа ка Ужицу. Бочни обезбеђујући делови маршују преко села Дупци ка Ужицу, а остатак одреда пуковник долази ка механи Татинац, северно од ове вароши. Задатак генерал-мајора Шиса био је да са главном снагом стигне на простор код раскрснице путева кота 370 западно од села Добри до, а заштитним трупама на јужни гребен између Шереља и коте 420, јужно од Пожеге. У исто време главнини одреда пуковника Франца наређено је да маршује ка вису Смишаљ и упути једну чету ка Пожеги, а слаба обезбеђујућа оделења у Моравску долину до Врнчанског потока. Одвојени батаљон, који од Годуна треба упутити на Велико поље, добио је задатак да извиђа од Моравског теснаца, преко Овчарске клисуре, до источне границе Каменица поток. Генерал-мајор Штрајт наступао је у другој линији ка Белој цркви иако материјално стање овог одреда није било повољно. Нарочито је било рђаво стање обуће и одеће, па су многи војници били скоро потпуно боси, а већи део имао је само летње одело. Све ово морало се још неугодније одразити у планинском пределу јужно од линије Ужице – Пожега због чега је генерал

Сорсић намеравао да, после заузимања Ужица и Пожеге, привремено обустави даље наступање, како би се то рђаво стање могло бар донекле поправити.

Дејство 62. дивизије У току 1. новембра Црногорци су постепено потискивали заштитничке делове ка заузетој новој линији положаја село Дринско – Суха гора – јужно од села Добруна – Орљина кота 872, и нападали те положаје, а нарочиту активност развијали су на одсеку село Дринско и Суха гора, али су сви напади били одбијени. Црногорска артиљерија била је неутралисана артиљеријом 62. дивизије, а на левом крилу једно слабије противничко одељење је, преко Липа врха, обухватало чету која се налазила код села Станисавца. Команда 3. аустроугарске армије је у току дана примила извештаје авијатичара и дошла до сазнања да на просторима око Пожеге и Чачка није било осмотрених снага противника. Одступање комора од Чачка осмотрено је ка југу и на путу ка Краљеву, а пред Краљевом констатовано нагомилавање

велике масе комора. Оваква ситуација указивала је на важност брзог наступања од Чачка ка Краљеву у циљу пресецања српских одступница ка југозападу, па је команда 3. аустроугарске армије у 21,30 наредила команданту 19. корпуса да 2. новембра упути 10. и 20. брдску бригаду јужно од реке Западне Мораве правцем ка Краљеву, остале привуче што је могуће више напред, а команданту 22. и 8. корпуса да са трупама избију до линије Бечањ – Мајдан – Баљковац. Ова заповест поклапала се са жељом команде армијске групе Макензен која је истога дана у 22,30 наредила наступање ка Краљеву, предњим бригадама 19. корпуса јужно од реке Западне Мораве, а 26. дивизији северно од те реке. Заповест фелдмаршала Макензена је закључена са напоменом: „Што скорије избијање код Краљева и потискивање противника од његове тамошње одступнице ка југу од пресудног је значаја“. Команда 3. армије доставила је то наређење команданту 19. корпуса и додала: „Средства земље искористити како би се постигла независност од дотурања из позадине“. Р. Вукосављевић

53

Здравље младих услов за опстанак будућих генерација

МАГАЗИН

9.12.2018.

ЧВРШЋА ОСНОВА ЗА ЖИВОТ

54

- Период одрастања обележен је брзим и бурним променама, а у њему су веома испреплетени биолошки, психолошки и социјални аспекти. - Циљ Светске здравствене организације је да се морталитет и инвалидност младих, узрокован насиљем и саобраћајним несрећама, смањи за педесет посто, у знатној мери ризична понашања коришћењем дрога, дувана и алкохола учесталост трудноћа најмање за трећину. - Сваки трећи ученик првог разреда средње школе бар једном је запалио цигарету, први пут у петнаестој години живота, половина свих ученика пробала је алкохол а четвртина се бар једном опила. - Марихуану је пробало 12,5 посто ученика првог разреда средње школе док је два посто њих конзумира свакодневно

55

9.12.2018.

МАГАЗИН

56

Др Мирјана Крчевинац

С

ветска здравствена организација дефинише здравље као стање телесне, психолошке, емоционалне и социјалне равнотеже, а кад су све четири компоненте у потпуној равнотежи сматра се да је особа здрава. На ово указује директорка Дома здравља Краљево др Мирјана Крчевинац уз потврду да здравствени радници поклањају посебну пажњу младима у периоду адолесценције који карактерише потпуно физичко, психолошко, емоционално и социјално одрастање, а траје од краја детињства до одраслог доба. И док једни аутори сматрају да адолесценција траје од петнаесте до осамнаесте године други заступају тезу да је то период до двадесет четврте године живота. Упркос томе и једни и други се слажу да је период одрастања обележен брзим и бурним променама а да су у њему веома испреплетени биолошки, психолошки и социјални аспекти. Да је здравље младих приоритет, не само локалне средине и земље већ и шире, сведочи податак из Светске здравствене организације која је за Европу одредила двадесет један циљ заштите становништва у овом првом веку. Четврти по реду односи се на здравље младих, а потврђује да деца и адолесценти треба да буду спремни и способни да направе здраве изборе у животу. Циљ је да се морталитет и инвалидност младих, узрокован насиљем и саобраћајним несрећама, смањи за педесет посто, у знатној мери ризична понашања коришћењем дрога, дувана и алкохола а учесталост трудноћа код младих најмање за трећину. Истраживање Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ потврђује да је сваки трећи ученик првог разреда средње школе бар једном запалио цигарету, први пут у петнаестој години живота, половина свих ученика пробала је алкохол а четвртина се бар једном опила. Марихуану је пробало 12,5 посто ученика првог разреда средње школе док је два посто њих изјавило да марихуану конзумира свакодневно. Скоро четвртина најмлађих

средњошколаца имало је сексуалне односе, половина прво сексуално искуство са петнаест година а има и доста млађих. Истраживања потврђују да је сваки четврти ученик седмог разреда прекомерно ухрањен, и то чешће дечаци, једанаест од сто деце никада не вежба мимо наставе, у првом разреду средње школе физички је активно само шест посто девојчица, а готово четрдесет посто деце више од сата дневно проводи гледајући телевизијске програме и играјући видео игрице. Посебно забрињавајуће делује податак да је чак четрнаест посто анкетираних, једном или више пута, било жртва вештачког насиља у школи, а петнаест посто је изјавило да је на различите начине злостављало друге ученике. Поразни резултати истраживања један су од основних разлога да ове теме буду стављене у центар рада Саветовалишта за младе при Дому здравља Краљево.

- Институт за јавно здравље каже да је седамдесет посто младих узраста од 15 до 19 година ступило у сексуалне односе. Према прорачунима Светске здравствене организације у свету годишње настане 315 милиона случајева сексуално преносивих болести а да је, од укупног броја оболелих, 150 милиона млађих од 25 година. Све је ово био аларм да се у Краљеву 2005. године оснује Саветовалиште за младе проистекло из потреба и проблема који их муче. Саветовалиште смо основали по пропозицијама оних од којих смо учили, а то су многобројни страни консултанти и земље које имају дугогодишње искуство на овом пољу. Потврдило се како саветовалиште мора да има дискретан засебан улаз, и уређен простор за одржавање креативних радионица, а посебно за адекватно опремљену гинеколошку ординацију. У њему раде стручњаци, гинеколог, педијатар, психолог и струковна медицинска сестра, а радно време је свакога дана од 12 до 14 часова. Имамо бројне сараднике у двадесет три основне и девет средњих школа, два факултета, Црвеном крсту, многобројним удружењима, СОС Дечјем селу на Берановцу, Дому ученика

средњих школа, Центру за социјални рад, Заводу за јавно здравље, Вишем суду, саветима родитеља, осталим службама Дома здравља, Оштој болници „Студеница“, локалној самоуправи и многим другим. У раду најчешће користимо индивидуални рад разговор у четири ока са децом, спроводимо креативне радионице, бројна предавања, трибине у основним и средњим школама и на факултетима, тако да је много више сати наших стручњака у Саветовалишту него што званично каже радно време - каже др Крчевинац. Индивидуалне разговоре карактерише поверљива комуникација без тенденције за оптуживањем, са упутствима за превазилажење евентуалних проблема, а реализују их особе које су посебно обучене за овај тип активности. Искуство потврђује да индивидуални разговор заузима централно место у раду Саветовалишта за младе, а има за циљ да развије информисано, добровољно, самостално одлучивање младих које доводи до промена у понашању и животном стилу, помаже да се разуме корист од промена понашања, а спроводе их гинеколог, педијатар и психолог. Неколико последњих година потврђују интензивнију сарадњу на захтев Вишег суда и Центра за социјални рад по чијем се налогу са адолецентима спроводи индивидуална психотерапија у циљу превазилажења животних проблема и тешкоћа. Најчешћи разлози су, каже др Крчевинац, поседовање или конзумирање психоактивних супстанци, зависност од алкохола и коцке, вршњачко и друго насиље, малолетничка деликвенција. Посебно популарним показале су се креативне радионице уз учешће свих чланова који кроз асоцијације, квизове знања, игрице, решавање задатака, приказе случајева и играње туђих улога, стичу нова сазнања и искуства. Као посебан вид рада предавања су намењена широком аудиторијуму коме се пружају потребне информације и знања о заштити и унапређењу здравља, а учесници су углавном па-

57

МАГАЗИН

9.12.2018.

сивни слушаоци. У Саветовалишту за младе потврђују да су теме произашле из оних које су се показале најзначајним у светским размерама, а укључују превенцију алкохолизма, наркоманије и пушења, предавања о правилној исхрани, адекватној физичкој активности, заштити, очувању и унапређењу репродуктивног здравља, превенцији полно преносивих болести, проблема злостављања и занемаривања, превенције вршњачког насиља и друге. Подаци Саветовалишта за младе потврђују да је током редовног радног времена од два сата дневно кроз неки од видова рада прошло око тридесет пет хиљада младих, међу њима значајан број оних који долазе због емотивних проблема одрастања и учења. Ако се томе дода много више укључених у рад ван овог термина онда је јасно каква је улога Саветовалишта у време адолесценције. Досадашње искуство потврђује да млади најчешће, у више од половине случајева, посећују гинеколога, скоро

58

трећина је потражила савет од психолога а остали неког од других сарадника. Повољним се оцењује податак да за долазак није неопходно ни поседовање здравствене књижице, али и поверење засновано на чињеници да се разговори обављају у интимном простору без присуства било кога сем гинеколога, психолога или педијатра. Значајним у раду оцењује се покушај утврђивања узрока проблема младих због којих су принуђени да траже помоћ надлежних органа или физичких лица, директора, наставника, пријатеља и других. Баш они, кажу у Саветовалишту, чине основу за покушај да се у сваком тренутку пружи адекватна помоћ. Недовољна информисаност младих о овим темама потврђена је и кроз недавно реализован пројекат оријентисан на спровођење мера популационе политике који је реализован на територији града Краљева и партнерских општина Врњачка Бања и Рашка.

- Кроз три радионице ми смо виде-

ли да деца су отворених уста слушала све што им је речено и да им је било врло занимљиво. Упијали су сваку реченицу, а кроз интерактивни рад смо констатовали да нису довољно информисани а да су им знања о свим темама површна. Знамо шта нас све бомбардује са ТВ канала, а недовољна је и умреженост институција које се баве младима. Деца кажу да је део омладине потпуно изгубљен, имамо сиромаштво и недовољну упућеност родитеља у стварне потребе деце, а да не причамо о породицама у којима су чланови потпуно отуђени. Постоји поремећај и пад система вредности, али и бројни проблеми у школству који додатно отежавају формирање идентитета младих, непостојање инфраструктуре за квалитетно спровођење слободног времена, недовољан број спортских терена за рекреативно бављење спортом и недовољно спровођење законских мера везано за продају алкохолних пића, дувана, доступности

кладионицама и коцкарницама. То је тачно, али су у задњих годину и више дана евидентни велики напори и помаци свих надлежних институција, просвете, судства, полиције, локалне самоуправе и здравствене заштите у свим аспектима где смо препознали највеће проблеме. Циљ нам је да оснажимо комуникацију младих и стручног тима, развијемо индивидуалну одговорност и активно учешће младих јер недовољно ангажовање образовног и здравственог система са једне, и доминантна улога вршњака и медија са друге, стране резултира порастом процента ризичних облика понашања. Највећи утицај на децу имају вршњаци и медији, већи него учитељи, наставници или лекари, због чега је неопходна едукација младих о овим темама као једини прави пут, и начин, да смањимо проблеме са којима смо окружени - каже др Крчевинац. Кочницу представља чињеница да у систему образовања нема предмета који би се бавио овим темама, па један

од закључака округлог стола на крају реализације пројекта води ка потреби да се убрза повратак здравственог образовања, пре свега у основне школе, понајвише због податка да се код средњошколске омладине примећује да је много тога пропуштено у основној школи. Значај ширења знања основа је задатка здравствених радника да га преносе првенствено на младе како би, применом стеченог од правих институција и одговорних особа, спремније дочекали изазове који прете у животу. Знање се сматра добром основом за формирање система вредности, ставова и мотивације за процес одлучивања у многим областима живота. Сазнање да оно утиче на филозофију живљења, тиме и на ставове, погледе, уверења и вољу, довољно је за закључак о неопходности овладавања потребним вештинама и примени у будућем животу. Значајну помоћ у том процесу нуди Саветовалиште за младе са задатком да

заштити младе и створи способне и здраве генерације са добрим капацитетом за квалитетно репродуктвно здравље које има пресудан утицај на будућност младих људи, на њихово потпуно биолошко и социјално остварење. Интерес за тим има и целокупно друштво, јер репродуктивно здравље представља најбољу основу за здраве и образоване генерације пуне знања. Месец и по дана реализације пројекта, и три радионице са осамдесет учесника, сматрају се довољним за адекватне закључке и предлоге локалној самоуправи о начинима за побољшање квалитета здравља младих, пре свега репродуктивног. Колико је оно важно сведочи и податак да је пројекат подржала министарка без портфеља задужена за демографију и социјалну политику која је препознала како овај начин учења може да послужи и као добар пример другима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59

60

МАГАЗИН 9.12.2018.

61

МАГАЗИН

9.12.2018.

Слава Удружења „Пријатељство за нова времена“

62

УВОД У ВЕЧ - Удружење „Пријатељство за нова времена“ уз благослов игумана Манастира Хиландара обележава један од дванаест највећих хришћанских празника Ваведење Пресвете Богородице којој је Православна црква посветила многе молитве, иконе, храмове и манастире. - Пресвета Богородица се сматра најузвишенијим људским бићем које је икада живело на земљи, јер се одрекла свега створеног у животу. - У периоду између две славе Удружење грађана „Пријатељство за нова времена“ је интензивирало активности и на достојанствен начин представљало град на различитим манифестацијама у земљи и иностранству

ЧНИ ЖИВОТ У

дружење „Пријатељство за нова времена“ се од многих других разликује по томе што су његове просторије сваког дана отворене подједнако за чланове и пријатеље, али и оне који случајно покуцају на врата. Нешто веселије него обично годинама уназад је четвртог дана децембра кад Удружење као крсну славу обележава Ваведење Пресвете Богородице. Ваведење је и слава Манастира Хиландара са чијим братством „Пријатељство за нова времена“ дуги низ година одржава присне везе, што је било повод да заступник Удружења Хаџи Момир Бакрачевић од игумана Манастира Хи-

ландара Методија затражи, и добије, благослов да слави исту славу. Од тада сваке године у присуству чланова и пријатеља удружења, и свештеника Епархије жичке, уз сечење славског колача „Пријатељство за нова времена“ обележава овај радостан дан, један од дванаест највећих хришћанских празника. Тако је било и ове година кад су се у просторијама на почетку Омладинске улице окупила добро позната лица уз по које ново, што је већ препознатљива пракса у овој средини.

- У овом смутном времену све је на проби и свако од нас, чини ми се, да је данас на проби. Столећима су грађени

системи наших вредности, а многе светиње су оскрнављене или остављене под безобзирним знаком питања како одолети том искушењу. На овај велики празник поставља се питање како се одупрети најездама нових зала овог времена. То су вечна питања са којима се суочавало свако поколење српског рода и народа, а данашњи празник нам даје можда најбољи одговор на то, и многа питања друга. Одговор имамо и у речима славног деспота Стефана Лазаревића који гласи: „Колико је моћи, ми нашу песму морамо да плетемо“. Стање у којем српски народ данас

63

9.12.2018.

МАГАЗИН

64

живи није мање трагично него после изгубљене Косовске битке, а сигурно је теже него после велике сеобе под великим патријарсима јер смо данас расејани по свим континентима. Неко је избројао да се српски народ и наша деца налазе у 120 држава света. За нас отаџбина мора бити светиња, али нас то осећање не ограничава, и та љубав не спутава, да будемо људи слободног духа и морално независни. Ипак, има нешо што је узвишеније и од отечаства, а то је људска савест која нас је определила у свим историјским судбинама. Како каже патријарх Данило Трећи у похвали кнезу Лазару, боље нам је у подвигу умрети него у стиду живети. То је опредељење за царство небеско над царством земаљским. Ова дилема је страшна и трагична, дилема око које су се спотицали многи у нашем народу. Међутим, определење за вечно царство божије далеко надмашује границе националног и својом суштином придружује се

највећим тековинама људскога духа. Определење за вечан значи одрећи се свега онога што је варљива добит у животу и што је лажна слава. И поред великих победа наших предака, над Византијом, Татарима и Бугарима, ми смо ипак изабрали да национални празник буде косовски пораз. Народни вођа цар Лазар, честито колено, свесно иде у смрт иако је пред Богом и народом одговоран као земљски кнез. Он је унапред знао да ће изгубити земаљско царство, да ће изгубити сопствени живот јер се заветовао небеском царству, и народ га не проклиње већ га учвршћује и поставља у светитеље рода свога. А народ који може на такав начин да погледа истини у очи не штеди себе, те да продире у дубине своје савести и призна несрећу као небески дар, да јасно изрази да му је живот недостојан и да због тога мора привремено пострадати и умрети као свесна и слободна личност. Тај народ показује силну вољу за новим и

бољим животом. И од таквог пораза добија се нова победа. Зато је данашњи празник увођења Пресвете Богородице у храм заиста празник хришћанске победе над опаким особинама, победе над злим снагама и импулсима у самоме себи, над онима који нас развлаче и разједињују појединачним и групним слабостима и ускогрудостима. Али, победа као и пораз никада нису коначни. Са таквог гледишта смисао данашњег празника има веома изузетно место у души свакога крштеног човека. Зато је овај празник као наук и даље актуелан и спасоносан за нас Србе и наш народ. Најтежи пораз који нам прети, сваком појединцу и нама као народу, јесте унутрашњи пораз од нас самих. Зато би свако од нас требало често да се упита и да каже, сачувај Боже мене од мене и све нас од нас. Тако и њему дугујемо заборав и незнање. Ако хоћемо да преживимо морамо се препородити свесно

оцењујући пређашње путеве своје. То јесте врлетна стаза преображења нашега, и тешко је по њој ићи, али изгледа друге лакше нема на путу спасења нашег рода и народа. Очигледно да смо далеко од оних савршених хришћанских љубави које треба да досежу и до непријатеља наших. Отровани мржњом нашли смо се на беспућу и на великој раскрсници и у великом расулу. Стварајмо заједнички језик међусобног поверења и братске слоге, опраштајмо једни другима што пре, док то још не буде касно, љубимо непријатеље своје, сународнике и браћу своју јер, где је љубав и слога ту станује Бог, истина и љубав и тај народ има будућност, има благослов Божији - поручио је протојереј ставрофор Јован Ђорем честитајући празник са жељом да уведе у вечни и благословени живот, како на земљи тако и у будућној вечности. Ваведење Пресвете Богородице се

обележава у спомен на дан када је Богородица, тада трогодишња девојчица, као уздарје Богу уведена у Јерусалимски храм. Бездетни родитељи Јоаким и Ана су молитвама од Бога измолили дете и одмах одлучили да девојчицу посвете Господу, што представља промисао спасења људског рода. У тропару и покладној песми овог празника каже се да је то дан наговештаја, дан најаве благовољења, божије благе вести Христове, дана најаве доласка спаситеља на свет. Пресвета Богородица се сматра најузвишенијим људским бићем које је икада живело на земљи јер се одрекла свега створеног у животу и саму себе уложила у ризницу Господњу. Борећи се само за оно што је једино потребно постигла је највећи степен светости, племенитости, послушности у испуњавању Божије воље, а пошто је достигла највише достојанство људског рода постала је богомајка. Четвртог дана децембра сваке го-

дине у просторијама удружења на почетку Омладинске улице живље је него обично. И овога пута свраћали су током читавог дана најоданији пријатељи како би указали поштовање и подсетили се онога што је учињено од претходне славе. Хаџи Момир Бакрачевић подсећа да је удружење током последњих годину дана реализовало бројне активности и на достојанствен начин представљало град на различитим манифестацијама у земљи и иностранству. Удружење је од оснивања најзаслужније за организацију традиционалног матурског плеса на крају сваке школске године, одржавање пријатељских веза са словеначким градом Марибором и пољским Зелена гора. Четири пута је било домаћин Дана српске културе који се сваке године одржавају у Пули, а чланови су сваке године радо виђени гости на обележавању славе Манастира Каково. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

65

66

67

Лакше до одлуке о избору факултета

МАГАЗИН

9.12.2018.

ЧЕТВРТИ ФЕС

68

СТИВАЛ НАУКЕ

- Четврти по реду Фестивал науке у Медицинској школи нова прилика за упознавање са предностима које нуде Природно-математички и Фололошко - уметнички факултет из Крагујевца, чачански Агрономски факултет и Факултет за машинство и грађевинарство из Краљева.

– Разговор матураната са студентима, асистентима и истраживачима прилика да се из прве руке добију информације које могу бити одлучујуће у избору будућег занимања. – Жеља организатора, Школске управе Краљево и Медицинске школе, да Фестивал науке постане традиционална манифестација. –– На Агрономском и Природно математичком факултету студије само о трошку буџета. - Професори и студенти Природно-математичког факултета приказали интересантне огледе и експерименте за свих шест студијских програма

69

МАГАЗИН

9.12.2018.

Ц

70

иљ бројних фестивала науке који се одржавају различитим поводима је да афирмишу познате и промовише неафирмисане научнике са домаћих и страних простора, али и да подстичу интересовање за науку врло једноставном демонстрацијом чињенице колико је она сама по себи интересантна, инспиративна и забавна. Домаћин једног таквог фестивала ове године је четврти пут, у сарадњи са Школском управом Краљево, била Медицинска школа која је представницима Прородно-математичког и Филолошко - уметничког факултета из Крагујевца, Агрономског факултета из Чачка и краљевачког Факултета за машинство и грађевинарство пружила прилику да будућим студентима представе своје студијске програме. Иако је првенствено намењен ученицима завршних разреда основних и средњих школа фестивал је још једном привукао велику пажњу многобројних посетилаца који су током четири сата, с намером или случајно, свратили до фискултурне сале Медицинске школе. Поред великог броја занимљивих огледа, експеримената, мозгалица и другог краљевачким матурантима је пружена прилика да разговарају са студентима, асистентима и истраживачима и из прве руке добију информације које могу бити одлучујуће у избору будућег занимања. Неспорна је чињеница да природне науке немају адекватан третман у средњим школама, јер су због лоше материјалне ситуације различити кабинети прилично осиромашени или потпуно затворени, па су манифестације сличне овој посебна прилика да се ученицима кроз интересантне експерименте прикаже само део онога што пружају. Циљ да се презентацијом програма три факултета допринесе промоцији науке и експеримената повод је да позив за присуство буде упућен ученицима свих средњих

школа из Краљева, али се потврдило да је оваква манифестација довољно атрактивна и за велики број млађих. Претходне три године потврдиле су да је презентација студијских програма ових факултета значајна ученицима који завршавају средњу школу, јер пружа прилику да се детаљно упознају са свим што је потребно за доношење коначне одлуке. Професори и студенти Природно-математичког факултета и ове године су приказали интересантне огледе и експерименте за свих шест студијских програма у оквиру којих се изводи настава. На факултету потврђују да је интересовање за сваки од њих из године у годину готово идентично с тим што се у последњих неколико појачава за област информатике. То је повод да, уз подстицај Министарства просвете, науке и технолошког развоја, буде обезбеђен већи број места за студенте који се школују на терет буџета, а на факултету верују да ће овај тренд бити настављен и у годинама које долазе. Декан Природно математичког факултета др Срећко Трифуновић потврђује да се на овој високошколској установи у четири потпуно независне групе природних наука и математике школују студенти математике, информатике, биологије, екологије, хемије и физике. Од прошле године се уписују и студенти психологије а заједнички програм реализује се у сарадњи са Факултетом медицинских наука из Крагујевца, Факултетом педагошких наука из Јагодине и Фололошко-уметничким факултетом из Крагујевца.

- Фестивал нам доста значи јер смо схватили да имамо повећан број деце са овог подручја која уписују наш факултет што нам је битно, а деца која су се уписала нису разочарана јер стичу диплому цењеног факултета. Захваљујући математици наш универзитет је, поред универзитета у Београду, Нишу и Новом Саду, међу најбоље рангирним на свету

71

72

МАГАЗИН 9.12.2018.

73

74

МАГАЗИН 9.12.2018.

што потврђује чувена Шангајска листа где су, другу годину заредом, сва четири високо рангирана у области математике што, поред математичара са Техничког факултета у Чачку, довољно говри о научном доприносу математике у Крагујевцу. Заинтересованост за наше студијске програме повећана је због иницијативе Владе и премијерке да се повећа број студената информатике, тако да на прву годину уписујемо сто студената. За разлику од нас, који имамо проблем како задржати најбоље, они немају проблема јер ловци на таленте долазе из разних информатичких кућа да врбују студенте и пре него што заврше факултет а то нам отежава да реализујемо наставу - каже др Трифуновић. Одлазак најбољих пре завршетка студија није специфичност природно математичког факултета у Крагујевцу већ бољка сличних као што су београдски Факултет организационих наука и Електротехнички факултет, као и Технички факултет у Новом Саду. Значајним за овај факултет оцењује се податак да су дипломе које стичу студенти након успешно завршених основих студија признате свуда у свету, јер су програми по којима се изводи настава усклађени са програмима свих светских факултета. На шест студијских програма сваке године се уписје триста десет нових студената који се школују о трошку буџета, а факултет специфичним чини то што нема самофинансирајућих. Др Трифуновић потврђује да су услови студирања из године у годину све бољи што доприноси да, и поред несразмере уложених средстава и квалитета, државни још увек држе довољно висок ниво знања са којим излазе дипломирани стручњаци различи-

тог профила. Чачански Агрономски факултет већ четрдесет година успешно школује пољопривредне инжењере који стичу знања у оквиру студијских програма опште агрономије, воћарско-виноградарске и зоотехнике, као и смеру прехрамбене технологије. Сваке године се уписује до 120 студената, а и овај факултет се сврстава у ред ретких на коме се сви школују на терет буџета што је последица атрактивности пољопривреде и развојне шансе које јој се пружају.

- Обзиром да се ради о Агрономском факултету који има неколико одсека ми смо за данас припремили нешто што може да буде симпатично средњошколцима, и свим другим посетиоцима сајма, са становништа да их упознамо са оним што је делатност наше индституције, плодовима неких сорти јабуке и могућностима да се прерађују на начин како то предајемо студентима. Деветог октобра ове године смо прославили честрдесет година постојања и за то време, уз жестоке напоре и помоћ других институција са територије Србије, дошли до нивоа да имамо преко 85 процената сопственог кадра. Наставници и сарадници факултета су учесници бројних научно истраживачких пројеката којима дајемо допринос укупном развоју региона и шире заједнице. Основна делатност факултета је везана за образовање студената кроз четири студијска програма. То су општа агрономија, воћарство - виноградарство, зоотехника и сточарство и као финале прехрамбена технологија а студенти, потенцијални и текући, могу да стекну најновија сазнања везана за ове дисциплине. Сви студијски програми су акредитовани, а имамо

мастер и докторске студије што значи да можемо да образујемо комплетне кадрове од инжењерског до будућих доктора наука - каже проф. др Тома Милошевић. На Агрономском факултету знања из различитих области пољопривреде стиче око пет стотина студената, а већ почетком наредне школске године овај статус може да очекује сто двадесет нових. Скоро дванаест година настава се одвија у складу са Болоњском конвенцијом што потврђује стварање свих предиспозиција за студирање какво се на разликује од оног у највећем броју европских земаља. Агрономски факултет је редовни учесник Фестивала науке од његовог оснивања а о ефектима најбоље сведочи упис великог броја студената са овог подручја. База за то је, каже др Милошевић, Пољопривреднохемијска школа „Др Ђорђе Радић“ са којом се годинама одржава сарадња на високом нивоу. Ништа мање атрактивна није ни понуда краљевачког Факултета за машинство и грађевинарство који је на Фестивалу науке представио део опреме коју користи у настави и истраживачким пројектима. На овом факултету се, поред машинских, последњих шест година школују и грађевински инжењери, и док машинским прилику за даље усавршавање пружају мастер и докторске студије грађевинским се прилика за то пружа на Факултету техничких наука у Новом Саду. Интересовање које су током прве три године показали посетиоци, али и задовољство учесника, добра је основа на којој организатори граде став да манифестација постаје традиционална. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

75

76

МАГАЗИН 9.12.2018.

77

Пред прву самосталну изложбу: Димитрије Даниловић Џими

- На двадесетак слика јунаци поп културе приказани као средњевековне иконе. - На изложби су заступљене слике различитог формата, највећи број димензија тридесет пута четрдесет сантиметара, рађене претежно акрилним бојама на дасци уз по коју уљем на платну. - На два пријемна испита први испод црте. - Портрет Доналда Трампа као свеца, у стилу православне иконе, изазвао експлозију на друштвеним мрежама.

- За прву изложбу је битно да буде посећена и медијски добро испраћена. - На отварању у костиму посебно кројеном за ову прилику и реквизитом у складу са оним што је на сликама. - Врхунац каријере младог уметника у Краљеву повремена замена професора ликовног васпитања у некој од основних школа

МАГАЗИН

9.12.2018.

ПОП ИКОНА - НОСТАЛГИЈА

78

Димитрије Данилоиивћ Џими

79

Фото. М. Радовановић

80

МАГАЗИН 9.12.2018.

К

ао делатност која има за циљ стимулисање људских чула, ума и духа уметност чини скуп активности и објеката створених са намером да пренесу одређене емоције и идеје. Уметност припада сфери културе, и у суштинском смислу је јединствена са њом, а разумевање овога неопходно је да би се боље схватило како и зашто у њој постоје различитости, зашто јој се мењају интелектуални и други укуси, стилови, правци. Није тајна да се квалитет уметничког дела обично процењује на основу количине стимулације коју изазива, утиска који оставља на људе, број људи у којима је изазвало неку емоцију, у коликој мери се цени, као и ефекат или утицај који оставља, или је оставило у прошлости. Посебно место у овој области припада сликарству као изразу идеја и емоција са одређеним естетским квалитетима у дводимензионалном ликовном језику у коме се линија, облици, боја, тонови и текстура користе на различите начине како би на равној површини произвели осећај запремине, масе, простора, покрета и светлости. Они се комбинују са ликовним изразом у циљу постизања представе стварних или нестварних феномена, нарације или апстрактних визуелних односа. Одлука уметника да користи одређени сликарски медиј заснива се на чулним квалитетима и могућности израза, али и ограничењима одабраних опција или њихових комбинација. Избор медија и форме, и на крају властито стваралачко умеће као коначни резултат, дају јединствено сликарско дело а довољна количина таквих основа је на којој Димитрије Даниловић темељи потребу да их прикаже широком кругу љубитеља уметности. За прву самосталну изложбу названу „Поп икона - носталгија“ одабрао је просторије Канцеларије за младе у Земуну где ће посетиоци у четвртак моћи да виде двадесетак слика на којима су јунаци поп културе приказани као средњевековне иконе. Прва слика овог серијала настала је током кампање за председничке изборе у Сједињеним Америчким Државама кад је републикански кандидат

Доналд Трамп насликан са ореолом. Због ироније коју носи слика је брзо изазвала позитивне реакције на друштвеним мрежама, што је младом уметнику било довољно да, у традиционалном маниру по којем је Србија препознатљива, наслика јунаке Ратова звезда, игре Воркрафт, Супер Мариа и других икона генерације којој припада. Са позиције студента мастер студија на Филолошко уметничком факултету у Крагујевцу Даниловић признаје да се значајнији интерес за сликарство код њега појавио тек током средње школе. Много раније препознао га је отац Роберт и схватио да таленат није довољан без одговарајуће надградње, за шта су најбољу прилику пружали краљевачки уметници са довољно ис-

куства у раду са онима који се тек припремају да уђу у свет невиђених могућности. И као што то често бива у основношколском узрасту интензитет интересовања за различите ствари варира, па је и код Димитрија за сликарство напрасно спласнуло баш као што се и појавило. Разлоге таквом расположењу нико није ни покушавао да утврди, а кад се пред крај прве фазе образовања поново појавило било је јасно да се не може назад. Податак да Уметничка школа образује будуће стручњаке различитих профила у овој обасти повод је за жељу да се акценат стави на школовање у овој средини.

- Крајем седмог и почетком осмог разреда појачано је интересовање за Уметничку школу па почињем интензивније припреме. Дан пред пријемни

81

9.12.2018.

МАГАЗИН

82

испит возио сам бицикл и након наглог кочења на низбрдици полетео напред и одрао прсте на десној шаци, али сам наставио да радим. Првог дана испита црта се мртва природа, другог је сликање а трећег вајање на основу фотографије предмета из различитих углова. Иако сам тај део најбоље урадио на коначној листи сам био први испод црте иза четрдесет другог од деведесет пријављених кандидата. Молба упућена школи решена је позитивно, па сам се уписао на смер графички дизајн и тако оправдао очекивања. Усијане главе у то време сам био лењ па нисам имао мотивацију за било шта, поготово што средња школа, иако битна, често не одређује чиме ћеш да се бавиш у животу. Из школе сам понео осећај за дизајн, и научио да радим у разним програмима, а тек касније на факултету почео да радим више - признаје Даниловић, у уметничким круговима познат и као Џими. Полазак на факултет је велики изазов за бројне свршене средњошколце, посебно ако се изабере онај на коме се број студената прве године ограничава на тек неколико. Са дипломом примењеног уметника, стеченој на одсеку за зидно сликарство, Џими се сећа периода кад је, пред упис на факултет, интересовање за историју, социологију и право, чак психологију, претило да угрози статус који има данас. И као што то често бива на коначну одлуку је утицало случајно познанство са Драганом Пешићем који на Филолошко уметничком факултету предаје неколико стручних предмета. Прва сазнања о условима уписа била су довољна да се интензивирају припреме и изађе на пријемни испит на коме је, током четири дана, требало још једном доказивати довољну количину знања које, на одсеку за графички дизајн, треба брусити током наредне четири године. Прва позиција испод црте којом је стављена тачка на број оних који се примају и овога пута је претила да судбину окрене у другом смеру. Да не мора да буде тако потврдило је мање

интересовање студената за друга два смера а Џими се, у конкуренцији са унутрашњом архитектуром, определио за зидно сликарство и тако у потпуности одбацио идеју да студије, бар у једном периоду до преласка на други факултет, настави на подручју Косова и Метохије. Година дана на режиму самофинансирања је прилика за проверу способности међу тринаест кандидата којима је једини услов за наставак студија о трошку буџета довољан број бодова у складу са Болоњском конвенцијом, без обзира на просек оцена. Уверење да је већи део онога што се научи током студија применљиво у пракси довољно је за одлуку да се одустане од жеље за преласком на смер графички дизајн који ће и даље бити предмет интересовања, али само

као хоби. Као и многи слични, ни крагујевачки Филум нема сопствену зграду па се настава на, по много чему фантомском, факултету одвија на више локација што се, по који пут и подсвесно, у значајној мери одражава на студенте, али и професоре. Џими не пропушта прилику да подсети како поједини делови града делују прилично депресивно, посебно они у којима мирис сумпора и издувних гасова Крагујевцу дају карактер индустријске средине, па особе посебног сензибилитета, поготово будући уметници, не виде много могућности које би им привукле пажњу и ову средину задржале у дужем сећању. Након завршених основних до краја мастер студија остала је само још одбрана завршног рада на изабрану

83

9.12.2018.

МАГАЗИН

84

тему, а она је реализована на двадесетак слика које ће половином недеље моћи да виде и љубитељи уметности у Земуну.

- Рад треба да говори уместо уметника и слика више од речи што ће већ почетком године бити у прилици да виде сви који буду присуствовали завршном испиту. Зачеци идеје за изложбу потичу из 2016. године у време предизборне кампање у Америци. Из шале урадим Доналда Трампа као свеца, у стилу православне иконе, а колико се та идеја свидела другима потврђује експлозија на друштвеним мрежама. У то време још нисам ни кренуо на мастер а касније, кад се крају приближавао други семестар, професор ми је за завршни испит предложио поп иконе Елвиса Прислија, Дејвида Боувија, Принца... Они јесу поп иконе, али мени ништа не значе

ма колико да сам упућен у њихов рад. Пошто сам радио Трампа предложим да, у истом маниру, урадим ликове из видео игара, а идеја се свидела и професору иако можда у животу није играо ни једну игру. Припадници моје генерације, и млађи, упућени су у то а ови су за нас на неки начин поп иконе, а не Мајкл Џексон и Елвис. Зато сам разрадио причу, урадио скице и баш сам се бацио у рад - каже Џими. Резултат истраживања је потврда да нешто слично у сфери ликовне уметности не постоји што је додатни мотив за напор како би се, првенствено западу, приближила уметност православне иконе карактеристична за источну и југоисточну Европу. На изложби су заступљене слике различитог формата, највећи број димензија тридесет пута четрдесет сантиметара, рађене претежно акрилним

бојама на дасци уз по коју уљем на платну. Први утисци оних који су били у прилици да их виде потврђују да ликови рађени на основу фотографија на прави начин одражвају личности које су на њима, поготово Трампа и Путина. Најава да ће за излагање и у овом простору од почетка наредне године бити расписиван конкурс добра је прилика за потврду да се ухвати последњи воз и пред београдску публику уђе на мала врата. Те вечери очекује се велики број посетилаца из јавног живота, студената ликовних академија и одређеног броја оних који ће, специјално за ову прилику, допутовати из Краљева.

- Определио сам се за Београд јер пуцам на високо, а за прву изложбу је битно да буде посећена и медијски добро испраћена. Како је битан први утисак на изложби ћу се појавити у костиму посебно кројеном за ову при-

лику и реквизитом у складу са оним што је на сликама јер сматрам да уметник и физичким изгледом треба да буде занимљив, а не само на основу радова. Наравно, не да изгледа као клошар, и као да га је поплава избацила, него дотеран да створи позитиван утисак а то што имамо доста мутавих уметника, који згледају као клошари, сматрам да је погрешно јер су остали на нивоу изложби на сваких месец или два и све време проводе у јазбинама које називамо атељеима - каже Џими. Иако би након прве током наредне године требало очекивати сличну изложбу у Краљеву уметник не крије жељу за наставком каријере у Београду као месту које пружа много више могућности за рад. Овакав закључак заснива се на ставу да је врхунац каријере младог уметника у Краљеву повремена замена професора ликовног васпитања у некој од основних

школа, а да је тако потврђује и даље велики број оних који одлазе према метрополи. Ограничене могућности за напредовање у локалној средини не искуључују прилику да се од уметности живи а она, каже Даниловић, зависи од више фактора, поред квалитетног рада од комуникативности и способности успостављања контаката са онима који нешто значе у овој облсти. Иако није тајна да само мали број сликара живи од рада у струци то не умањује ентузијазам уметника на почетку каријере спремног да се прихвати и послова који немају много веза са оним за шта се школовао.

- Добро је да се ради у струци, али је проблем што је тешко упасти у државне фирме. Зато треба да се заврши мастер бар да будеш шегрт код професора кога одабереш, или који тебе одабере, па учиш и положиш државни

испит а онда је питање да ли ћеш и замену да добијеш. Иако су људи превише оптерећени тиме мислим да ни политичко опредељење није битно. То може да буде одскочна даска, али знам доста људи који немају политичку позадину а имају нормалне послове. Не мораш да подржаваш власт, али је најбоље да јавно не критикујешп да не би извукао дебљи крај - каже Џими и најављује серију нових слика у истом маниру. Међу њима би могли да се нађу ликови политичара који су обележили последњих неколико деценија живота у Србији, а једино што се у овом тренутку чини извесним је да ће коначни резултат бити занимљив. У ситуацији кад новац не познаје идеологију битно је да се живи од нечега па и уметници, каже Џими, по који пут треба да потисну понос. Т. Радовановић

85

86

МАГАЗИН 9.12.2018.

87

Краљевачки форум: Уметност не познаје аутизам

МАГАЗИН

9.12.2018.

ПОВЕРЕЊЕ НАГРАЂЕНО О

88

- Унија организација особа са инвалидитетом града Краљева организатор Смотре стваралаштва особа са инвалидитетом са циљем промоције њихових способности и афирмације могућности за проактивно учешће у друштву. - Представљени разноврсни уметнички радови настали током реализације пројектних активности. - Радови настали у петнаестак креативних радоница укључених у пројекат „Уметност не познаје аутизам“. - Посебан вид комуникације са одраслима кроз цртеж и слику добар начин да се скрене пажња.

- У оквиру пројекта организоване су две ликовне колоније уз учешће двадесетак афирмисаних сликара из Краљева и Београда

Фото. М. Радовановић

ОСМЕХОМ И ЗАГРЉАЈЕМ

89

9.12.2018.

МАГАЗИН

90

И

ако постоји више дефиниција под инвалидношћу се најчешће подразумева стање које произлази из губитка, или редукције, способности да се изврше очекиване или специјално дефинисане активности социјалних улога у дужем временском периоду, због хроничне болести или оштећења. Према савременим схватањима инвалидно лице дефинише се као особа која значајно или потпуно нема способности вида, слуха, локомоторних радњи, или има интелектуалну инсуфицијенцију. Немогућност да се изведу одређене активности које већина људи може, често као резултат физичког или менталног стања, онемогућава инвалидне особе у развијању социјалне комуникације, што значајно утиче на њихову партиципацију у многим сегментима живота. Због тога постоји веома осмишљен покрет за смањење психолошких, социјалних и свих других

препрека који ометају инвалидне особе да остваре способности којима располажу и чијим испуњењем могу остварити значајне личне и социјалне успехе. Много пута је потврђено да инвалидност није само здравствени проблем, већ сложен феномен који одражава интеракцију између особина тела особе и особина друштва у којем живи. Дискусија о дефиницији инвалидности је, седамдесетих година прошлог века, у Сједињеним Америчким Државама и Уједињеном Краљевству проистекла из Покрета за права особа са дисабилитетом, што је довело у питање начин на који је медицински концепт инвалидности доминирао перцепцијом и дискурсом о инвалидитету, а дебате о прикладној терминологији и њиховој имплицираној политици настављају се у инвалидским заједницама и академском пољу инвалидских студија.

Међународни дан особа са инвалидитетом обележава се од 1992. године када је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обележавање тог дана са циљем да се особама са инвалидитетом омогући једнако уживање људских права и равноправно учествовање у друштвеном животу. Дан особа са инвалидитетом треба да укаже на боље разумевање, помогне да људи постану свеснији права, достојанства и добробити особа са инвалидитетом, и да се подигне ниво свести о важности њиховог интегрисања у све аспекте живота, од економских и политичких, до друштвених и културних. Процена да особе са инвалидитетом чине десет одсто светске популације, а да у Србији неки облик инвалидитета има 560 до 700 хиљада особа, повод је да се 3. децембра сваке године подсети на неприступачност,

непостојање услуга социјалне заштите, незапосленост и непостојање свести о тешкоћама и проблемима са којима се особе са инвалидитетом сусрећу, али и потврду да се њихова права у Србији и даље крше и недовољно остварују. Особе са инвалидитетом су у статусу маргинализоване друштвене групе која се још увек бори за приступачност и неометано кретање, због чега су једна од најрањивијих и невидљивих изложених стереотипима и предрасудама које се споро мењају. Да није увек тако потврђује Унија организација особа са инвалидитетом града Краљева која је на овај дан, у просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, организовала Смотру стваралаштва особа са инвалидитетом са циљем промоције њихових способности и афирмације могућности за проактивно учешће у друштву. На Смотри су представљени разноврсни уметнички радови деце и одраслих са

инвалидитетом настали током реализације пројектних активности, а значајним партнером у реализацији оцењен је Краљевачки форум који је као циљну групу препознао особе са аутизмом. За њих је током већег дела године одржан низ креативних радионица укључених у пројекат „Уметност не познаје аутизам“ реализован уз финансијску подршку локалне самоуправе. Дугогодишње искуство Краљевачког форума стицано кроз активни рад у сфери хуманитарног рада и друштвене одговорности, указивања на инфрасруктурне аномалије и организацију различитих догађаја из сфере културе, овом приликом је обогаћено радом са посебно осетљивом групом најмлађих суграђана. Заступник Удружења Бојан Оташевић признаје да је идеја потекла након сазнања о сличним активностима у другим срединама чија су искуства била довољна за примену сличног модела у Краљеву. Добар партнер про-

нађен је у Удружењу Аутизам Краљево, а први резултати били су видљиви већ током марта ове године кад је започела реализација пројекта.

- Већ сам имао искуства у раду са најмлађима, предавао ликовно васпитање и држао различите радионице након чега је посебан изазов био рад са децом која имају проблем аутизма. У почетку нисам знао како ће да реагују, а да одагнам све страхове помогло је раније искуство и способност да се прилагодим и овој категорији суграђана. Од првобитних десетак деце направили смо селекцију од шест до седам редовнх који су већ првих месеци показали одређено интересовање и таленат за ликовно и примењено стваралаштво. Показало се да деца имају неко радионичко искуство, али недовољно кад су у питању ликовне радионице. Давао сам им различите материјале за сликање, цртање и обликовање, и раз-

91

92

Бојан Оташевић

МАГАЗИН 9.12.2018.

не врсте боја, јер сам желео да видим како се понашају јер су са већином први пут дошли у контакт - прича Оташевић. Више него за рад са материјалима бојазан је стварала неизвесност колико ће дуго моћи да се одржи концентрација и пажња ове категорије деце. И док у неким другим условима има деце код којих пажња не попушта ни после сат времена, а код других интересовање бледи већ после десетак минута, радује податак да су деца са аутизмом, уз подршку родитеља и волонтера Краљевачког форума, стрпљиво стварала између пола сата и пуног школског часа . Страх да би интересовање за ликовно стваралаштво могло да спласне показао се неоправданим, а најбољи доказ је повећано интересовање и стварање атмосфере посебног поверења према руководиоцу радионице, што најбоље потврђују њихове реакције. Познато је да особе са аутизмом имају ограничену способност вербалне комуникације и да користе неке основне термине, а то је један од кључних фактора за покретање ликовне радионице. Колико је оправдан потврдило се током месеци стрпљивог рада који је, у недостатку довољног фонда речи, доказао постојање посебног вида комуникације кроз цртеж и слику које су оценили као добар начин да се скрене пажња одраслих.

- Код особа са аутизмом је јако битан ликовни израз, јер на тај начин лакше комуницирају. У одређеном тренутку им је лакше да нешто нацртају него да кажу, а трансфер мисли кроз ову врсту радова показао се јако значајним за особе које немају толико развијен вербални интерес. Ми не знамо како особа са аутизмом реагује на свој цртеж, али је вероватно задовољна јер је хтела да се тако изрази, а приметио сам да су мало незадовољни ако им се неко са стране меша у одабир боја и то што су нацртали. Зато их треба пустити да раде и сами покажу унутрашња осећања, а то нам говоре кроз фигуру, облик, колорит... Људи

који знају то да читају виде шта та деца поручују и шта желе у том тренутку, а поверење награђују загрљајем и осмехом као начинима невербалне комуникације - каже Оташевић. Иако су у радионице укључена и деца која немају проблем са овом врстом поремећаја то се није одразило на функционисање, а у ситуацији кад није било могуће обезбедити довољан број волонтера добрим сарадницима на заједничком задатку показали су се родитељи. Осим ликовних уметника у тим за реализацију пројекта укључени су и здравствени радници сконцентрисани на праћење понашања полазника и пружање подршке у случајевима кад је то потребно. Пројекат је реализован у просторијама Хендикеп центра које користи неколико удружења особа са посебним потребама, поред аутистичних параплегичари, квадриплегичари и она која окупљају слепе и слабовиде особе. Финансијске могућности ограничиле су рад на петнаестак радионица једном недељно, сем у време летњег распуста који је, као и за ученике редовних школа, намењен за одмор. У оквиру пројекта организоване су две ликовне колоније уз учешће двадесетак афирмисаних сликара из Краљева и Београда, једна у августу а друга у октобру ове године. Радови настали у оквиру колонија 21. децембра ће бити изложени у холу испред Свечане сале Градске управе и понуђени на продају, а остварен приход употребљен за наставак креативних радионица сличног тима и током наредне године. На Међународни дан особа са инвалидитетом Унија организација особа са инвалидитетом града Краљева организовала је смотру стваралаштва чланова више удружења насталих у оквиру креативних радионица па су се једни поред других, поред слика и цртежа аутистичних особа, нашли декупажи које су радили њихови родитељи, параплегичари и квадриплегичари. Ликовним радовима смотри су се придружили чланови Удружења глувих и наглувих и заокру-

жили причу четири од седам удружења чланица Уније.

- Мислим да овакав пројект ангажовања деце са аутизмом у ликовном и примењеном стваралаштву нигде није организован на овакав начин и у оваквом трајању. Да прихватим велики изазов и покренем га највише ме је подстакла друштвена одговорност према заједници и нашим суграђанима. Велики изазов је био покушај да ту децу социјализујемо, помогнемо да буду друштвено активнији, остваре неко ликовно стваралаштво, побољшају невербални потенцијал и укључе се у свакодневицу. Док је трајао пројекат упознао сам људе који воде друга удружења особа са посебним потребама, као и њихове чланове, и свима се свидео овакав начин рада јер им је потребна било каква врста подршка за извлачење из комфорне зоне у којој немају значајнију понуду друштва. Не постоје активности које омогућавају да изађу из оквира четири зида, кроз рад смо се упознали и договорили о даљим активностима, а средства ћемо некако да нађемо. Уметност је захвална јер и помоћу конца и конопца може да се нешто уради, и направи неко дело, а један од циљева који смо остварили је да да им се пружи подршка и материјал како би кроз својеврсни издувни вентил скренули пажњу са проблематике која их бичује кроз живот - каже Оташевић. Позитивна искуства из ове године добра су основа за планирање активности у следећој, а у Краљевачком форуму обећавају да ће у неке нове бити укључен већи број особа са различитим потребама. Да би се у периоду који следи створиле бар скромне могућности за цртање, сликање и вајање наопходно је више слуха за ове категорије суграђана, првенствено у институцијама локалне самоуправе. Оташевић очекује веће ангажовање појединаца са довољно друштвене одговорности да минималним средствима помогну функционисање, пре свега израду планова даљих активности. Т. Радовановић

93

94

МАГАЗИН 9.12.2018.

95

Програми Народне библиотеке у децембру

МАГАЗИН

9.12.2018.

У ГОДИНИ ЈУБИЛЕЈА

96

- Сутра радионица „Жива библиотека“ посвећена борби против дискриминације. - Дан касније ће, у оквиру програма Архитектонски путописи, о Ротердаму говорити Урош Радосављевић, а седам дана касније о Амстердаму Зоран Радоњић. - На истеку прве половине месеца Дан библиотекара. - Богату понуду различитих програма током године у којој је обележено сто педесет година организованог читања Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ завршава новогодишњом приредбом „Звездано јато“ у којој учествују полазници Књижевне радионице, Гордана Тимотијевић и Хор СОС Дечјег села Краљево „Звездице“ под управом диригента Лидије Спаски

У

години кад је облежена сто педесета годишњица од оснивања Карановачке читаонице у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, као њеном наследнику, не јењавају активности којима ће до краја године бити обогаћена понуда културних догађаја. Трећег дана децембра, на Међународни дан особа са инвалиди-

тетом, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ угостила је чланице Уније организација особа са инвалидитетом. Била је то посебна прилика да се организује Смотра стваралаштва особа са инвалидитетом са циљем промоције њихових способности и афирмације могућности за проактивно учешће у друштву. На Смотри су пред-

стављени разноврсни уметнички радови деце и одраслих са инвалидитетом насталих у оквиру пројектних активности спроведених током године. Следећег дана Завичајно друштво „Краљево“ и краљевачко Друштво за српски језик и књижевност организовали су свечану доделу награда по традиционалном литерарном конкурсу

А СВЕЧАНО И РАДНО који, под називом „14.октобар – Дан сећања“, заједно реaлизују целу деценију. Уз обележавање седамдесет седме годишњице страдања у Краљеву октобра 1941.године, литерарни конкурс је прилика за наставак неговања културе сећања међу младима, пре свега ученицима основних и средњих школа. Увече истог дана Библиотека је угостила историчара Предрага Ј. Марковића који је у оквиру програма Јубилеји, а поводом стогодишњице стварања Краљевине Југославије, говорио „За и против Југославије“. Да у години јубилеја не јењавају активности Библиотеке потврђује и пети дан децембра у коме су рани поподневни сати предвиђени за представљање наградног конкурса под називом Европски дневник, нешто касније за наставак програма Архитектонски путописи у оквиру кога је Драган Викторовић гворио о Барселони. Нова књига песама „После потопа“ Ивана Новчића представљена је у четвртак 6. децембра, а у оквиру пригод-

ног програма поред аутора говорила је мр Милица Миленковић. Последњи радни дан у првој недељи децембра посвећен је рок поезији Бранимира Џонија Штулића. Ово је тема докторског рада Златомира Гајића названог „Рок поезија Бранимира Штулића и њени медијски одјеци“, а гост атрактивног програма је био мр Владимир Маровић. Богат програм је планиран и за следећу недељу кад ће, већ првог дана, у оквиру кампање Шеснаест дана активизма против насиља над женама бити одржана радионица „Жива библиотека“ посвећена борби против дискриминације. Дан касније ће, у оквиру програма Архитектонски путописи, о Ротердаму говорити Урош Радосављевић, а седам дана касније о Амстердаму Зоран Радоњић. Између два атрактивна предавања краљевачки библиотекари ће се 14. децембра придружити колегама из целе земље који тога дана традиционално обележавају Дан библиотекара. Да је посвећеност књизи основни

задатак сваке библиотеке потврђују и краљевачки библиотекари у чијим ће просторијама 21. децембра бити представљена књига песама „Битка“ Вере Илић. Планирано је да нешто више о њој проговори песник Милоје Радовић а стихове, уз клавирску пратњу др Петра Илића, чита глумица Биљана Талић. Четири дана касније биће одржано књижевно вече у оквиру кога ће, у програму названом „Песнички дуо портрет: Повељини аутори“, бити представљени Драган Јовановић Данилов и Дарко Даничић. Да година јубилеја буде завршена у свечарском духу треба да покаже Новогодишња приредба „Звездано јато“ у којој учествују полазници Књижевне радионице, Гордана Тимотијевић и Хор СОС Дечјег села Краљево „Звездице“ под управом диригента Лидије Спаски. Из Бибилитеке стиже потврда да се сви програми одржавају на трећем спрату, а да организатор задржава право на евентуалне измене. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

97

98

МАГАЗИН 9.12.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Крцко Орашчић и четири краљевства

главне улоге тумаче Кира Најтли, Мекензи Фој, Метју Мекфајден, Хелен Мирен, Морган Фримени други. Филм се приказује до 12. децембра у пројекцијама које почпињу у 18 сати.

Краљ Петар Први

Једино што Клара жели је кључ, јединствени кључ који може да отвори кутију која садржи драгоцени поклон. Златна нит, која јој је показана на годишњој забави њеног кума Дроселмајера, одвешће је у непознати и мистериозни паралелни свет. У том свету Клара упознаје војника по имену Филип, банду мишева и регента који владају у три краљевства: Земљи пахуљица, Земљи цвећа и Земљи. Породичну авантуру са елементима фантазије у 2Д формату титловану на српски језик по сценарију Ешли Пауел режирао је Ласе Халстром, а

Краљ Петар Карађорђевић је као млад протеран из Србије од стране супарничке династије Обреновића, па никада није успео да направи чврсту везу за земљом из које је потекао, народом чији је потенцијални краљ, нити титулом која му по праву припада.Када се сплетом историјских околности вратио у домовину, увео је парламентарну демократију на двору и започео обнову Србије. Али, Србији се није дало да напредује јер атентатом у Сарајеву почиње Први светски рат у коме Аустро-угарска показује сву немилосрдност. После две херојски битке добијене на Церу и Колубари, Влада доноси одлуку да је повлачење ипак неминовно. Током мучног повлачења преко албанских планина краљ упознаје Макрену, мајку војника Маринка. Немоћна да сина пронађе у непрегледним колонама војске и народа, она заветује самог краља да му преда пар чарапа које је исплела. Нажалост, краљ прекасно налази Маринка, а Макрена

умире на гробу младог аустријског војника, оплакујући у име свих мајки све синове – невине жртве рата. Српска војска уз страшне губитке стиже до Крфа и острва Видо – острва смрти, али и српског васкрснућа! Ратну драму у 2Д формату, чије трајање за пет минута премашује два сата, настала је по сценарију који је редитељ Петар Ристовски написао са Владимиром Ћосићем, а у главним улогама наступају Лазар Ристовски, Радован Вујовић, Милан Колак, Даница Ристовски, Иван Вујић, Танасије Узуновић, Светозар Цветковић. Филм се приказује до 12. децембра, а пројекције почињу у 19,45 и 22 сата.

99

100

МАГАЗИН 9.12.2018.

ЖКК Краљево - Студент 70:68

101

МАГАЗИН

9.12.2018.

Врбас - Слога 63:74

102

103

104

МАГАЗИН 9.12.2018.

Ниш - Рибница 3:2

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 9. И 15. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

9.12.2018.

9. децембар

106

536. — У Готском рату источноримски војсковођа Велизар освојио Рим од Острогота.

1824. — У Перуанском рату за независност снаге јужноамеричког револуционара Симона Боливара поразиле шпанску армију у бици код Ајакуча што је било пресудно за стицање независности Перуа.

1905. — У Дрездену изведена премијера опере једночинке „Салома“ Рихарда Штрауса, компоноване према причи Оскара Вајлда. Публика се згражавала над скаредношћу представе.

1905. — Представнички дом Француске је усвојио закон о одвајању државе од цркве.

1917. — Турске трупе у Првом светском рату Британцима предале Јерусалим.

1941. — Кина у Другом светском рату објавила рат Јапану, Немачкој и Италији.

1948. — Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила конвенцију о геноциду, која правно дефинише геноцид и саветује својим потписницима да спрече и казне таква дела.

1961. — Тангањика је стекла независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом Њеререом.

1967. — Николаје Чаушеску постао је председник Румуније.

1978. — Одиграна је прва утакмица женске професионалне кошаркашке лиге (WBL). Играла је екипа Chicago Hustle против Milwaukee Does-а.

1979. — Научна комисија Светске здравствене организације је потврдила да је вирус великих богиња искорењен међу људима.

1985. — Бивши председник Аргентине, генерал Хорхе Рафаел Видела, и његов следбеник, члан војне хунте, адмирал Емилио Масера, осуђени на доживотну робију због учешћа у рату против градске гериле и политичких противника, током којег је нестало 9.000 људи.

1985. — Генерална скупштина Уједињених нација једногласно прихватила резолуцију којом се сви акти тероризма осуђују као криминал.

1990. — Лех Валенса, бивши лидер синдиката Солидарност, је победио на првим председничким изборима у Пољској.

1990. — На првим вишестраначким изборима у Србији након 45 година владавине комуниста, победила Социјалистичка партија Србије, бивши комунисти, а за председника Србије изабран лидер те партије Слободан Милошевић.

1992. — Поштујући санкције УН против Југославије, Светска фудбалска федерација забранила југословенској репрезентацији да учествује у квалификацијама за Светско првенство у САД 1994.

1994. — Партија Шин Фејн, политичко крило Ирске републиканске армије, први пут после више од 70 година почела мировне разговоре с Владом Велике Британије.

1995. — Врховни суд Пољске потврдио победу Александра Квасњевског на новембарским председничким изборима и одбацио жалбу присталица његовог пораженог ривала Леха Валенсе.

1996. — УН одобриле примену дуго одлаганог споразума са Ираком о продаји ограничених количина нафте за храну, чиме се Ирак вратио на светско

тржиште нафте први пут од инвазије на Кувајт 1990.

1999. — Власти Србије осудиле председницу Лиге албанских жена, песникињу Фљору Бровину, на 12 година затвора. Фљора Бровина пуштена на слободу 2000, по одласку Слободана Милошевића са власти.

2000. — Југославија и бивша југословенска република Словенија успоставиле дипломатске односе.

2002. — Америчка авионска компанија Јунајтед ерлајнс поднела захтев за банкрот, највећи у историји авио-индустрије.

2016. — Председница Јужне Кореје Парк Гун Хеј је смењена након корупционашког скандала.

10. децембар 1508. — Формирана Камбрејска лига, савез против Венеције који су склопили папа Јулије II, француски краљ Луј XII, арагонски краљ Фердинанд II и римско-немачки цар Максимилијан I. 1520. — Немачки црквени реформатор Мартин Лутер у Витенбергу јавно спалио булу у којој му је папа Лав X запретио проклетством ако се у року од 60 дана не одрекне јереси. У јануару 1521. Лутер екскомунициран из римокатоличке цркве.

1708. — Савезничке снаге су почеле опсаду француског град Лил током Рата за шпанско наслеђе.

1768. — У Лондону је основана Краљевска академија, а за првог председника је постављен Џошуа Рејнолдс.

1810. — Наполеон Бонапарта Француској прикључио немачке градове Хановер, Бремен, Хамбург, Лауенбург и Либек.

1845. — Енглески грађевински инжењер Роберт Томпсон патентирао прве пнеуматске гуме.

1848. — Луј Наполеон надмоћном већином од преко четири милиона гласова добио изборе за председника Француске. Четири године касније извео државни удар и прогласио се царем Наполеоном III. 1868. — Први семафори за регулисање саобраћаја у свету почели да раде у Лондону, на тргу испред зграде парламента Велике Британије.

1895. — Основано Друштво за унапређење и улепшавање Сокобање, што се сматра зачетком туризма у Србији. Сокобања, у којој су често на одмору боравили кнезови Милош и Михаило Обреновић, помиње се као лечилиште још у старом Риму и раној Византији.

1898. — Потписан Париски мировни уговор којим је окончан америчкошпански рат. Шпанија се одрекла Кубе и Порторика, а за 20 милиона долара уступила Американцима Филипине и Гвам.

1902. — Завршена је изградња Асуанске бране у Египту, којом је регулисан ток Нила.

1936. — Абдицирао британски краљ Едвард VIII јер није желео да се одрекне женидбе са Американком Волис Симпсон, како је то од њега тражио премијер Стенли Болдвин. После абдикације добио титулу војводе од Виндзора. Наследио га Џорџ VI. 1941. — Јапански авиони у Другом светском рату у Јужнокинеском мору потопили британске ратне бродове „Рипалс“ и „Принц од Велса“, на којима је погинуло око 800 људи.

1948. — Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Универзалну декларацију о правима човека. Тај датум обележава се као Дан људских права.

1954. — Српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик.

1963. — Занзибар, британски протекторат од 1890, стекао независност у оквиру Британског комонвелта. Наредне године постао република и с Тангањиком створио нову државу која је добила назив Танзанија.

1964. — Нобелову награду за мир добио Американац Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права црнаца.

1967. — Прва комерцијална термонуклеарна експлозија извршена у Новом Мексику у САД ради вађења природног гаса.

1980. — Милтон Оботе проглашен за председника Уганде, као први афрички шеф државе који се вратио на власт после збацивања војним ударом. Војска га 1985. други пут збацила са власти.

1991. — југословенска народна армија се повукла из Загреба и Хрватске, али су борбе Срба и хрватских снага настављене.

1996. — Председник Јужне Африке Нелсон Мандела потписао Устав којим су сви грађани, без обзира на расу, изједначени пред законом, као завршни чин у демонтирању система апартхејда у тој земљи.

1998. — Хашки трибунал осудио босанског Хрвата Анту Фурунџију на 10 година затвора због мучења и силовања заточеника у босанском рату. То је била прва пресуда којом је силовање означено као ратни злочин.

2001. — У Приштини конституисана Скупштина Космета, прва од доласка међународних снага у Покрајину, у јулу 1999. За председника изабран Албанац Неџат Даци, а представници Срба Оливер Ивановић и Гојко Савић постали чланови петочланог Председништва Скупштине. Генерални секретар УН Кофи Анан добио Нобелову награду за мир.

2003. — Шеф УНМИК-а Хари Холкери у Приштини представио документ „Стандарди за Косово“ чија ће примена бити од значаја код оцењивања да ли је Космет достигло стандарде демократског друштва које међународна заједница тражи пре почетка решавања статуса Космета. Документ прихватио и Савет безбедности УН. Хашки трибунал осудио бившег официра Војске Републике Српске Драгана Обреновића, који је признао кривицу, на 17 година затвора због ратних злочина над муслиманима у Сребреници у јулу 1995.

107

МАГАЗИН

9.12.2018.

11. децембар

108

630. — Мухамед води војску од 10.000 да освоји Меку.

1858. — Светоандрејска скупштина извршила смену династија у Србији збацивши кнеза Александра Карађорђевића. На престо враћен Милош Обреновић, а за његовог наследника проглашен његов син Михаило.

1888. — Скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка. Уставом, писаним по узору на белгијски устав из 1831, у Србији уведена парламентарна демократија.

1894. — У Паризу отворена прва светска изложба аутомобила, на којој се представило девет произвођача.

1937. — Фашистичко Велико веће донело одлуку да се Италија повуче из Лиге народа.

1941. — Немачка и Италија су у Другом светском рату објавиле рат САД, а Конгрес САД истог дана објавио рат тим земљама. Пољска објавила рат Јапану, а Куба, Костарика, Никарагва, Доминиканска Република и Гватемала Немачкој и Италији.

1946. — Генерална скупштина Уједињених нација основала УНИЦЕФ, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци у земљама разореним ратом.

1972. — Амерички астронаути из брода „Аполо 17“ Јуџин Кернон и Харисон Смит спустили се на Месец, у последњој мисији у оквиру програма „Аполо“.

1973. — Западнонемачки канцелар Вили Брант и чехословачки премијер Лубомир Штроугал потписали уговор којим је формално поништен Минхенски пакт из 1938, којим су Велика Британија и Француска препустиле нацистичкој Немачкој област Судета у Чехословачкој.

1991. — У Мастрихту уобличен Споразум о монетарној и политичкој унији чланица [[Европска заједница|Европске заједнице.

1992. — Савет безбедности Уједињених нација, на захтев Македоније, одобрио упућивање 800 војника УН у

ту бившу југословенску републику.

1994. — Руски председник Борис Јељцин је наредио руској војсци да успостави контролу над Чеченијом.

1997. — У Кјоту је потписан Протокол о заштити животне средине који предвиђа и смањење производње угљен-диоксида и других штетних гасова за које се сматра да изазивају ефекте стаклене баште и глобално загревање. САД нису ставиле свој потпис уз објашњење да би то нанело штету њиховој привреди.

2000. — Израел и Палестина обновили контакте на вишем нивоу у циљу окончања сукоба и налажења начина за обнављање мировних преговора.

2001. — Врховни суд САД осудио Француза Закариаса Мусауиа због учешћа у нападима у САД 11. септембра 2001, што је прва казна у САД која се директно односи на те нападе.

12. децембар 627. — У бици код Ниниве византијски цар Ираклије је однео победу над Персијанцима, којом је одлучен исход највећег и последњег од свих византијско-персијских ратова.

1830. — У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије.

1873. — У Србији уведен динар као новчана јединица, чиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца - дуката, форинти, талира.

1894. — Јапанске трупе почеле инвазију Кореје.

1896. — Гуљелмо Маркони у Лондону први пут јавно приказао бежичну радио-телеграфију.

1913. — Слика Леонарда да Винчија „Мона Лиза“ пронађена у Фиренци, две године пошто је украдена из париског музеја „Лувр“.

1915. — Председник Републике Кине Јуан Шикај је поново увео монархију и прогласио се кинеским царем.

1915. — Полетео први авион начињен у потпуности од метала, који је конструисао Немац Хуго Јункерс.

1918. — Српска војска, по завршетку Првог светског рата, ушла у Земун, чиме је окончана двовековна владавина Хабзбуршке монархије у том граду.

1920. — Конституисана Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Рад скупштине, којом је председавао хрватски политичар Иван Рибар, трајао је више од шест месеци и окончан је доношењем Видовданског устава 28. јуна 1921.

1936. — Маршал Џанг Сјуељанг је ухапсио кинеског генералисимуса Чанг Кај Шека.

1940. — Краљевина Југославија, у Другом светском рату, потписала с Мађарском пакт о вечном пријатељству, у намери да побољша односе с Немачком.

1942. — Немачке снаге су започеле операцију Зимска олуја, покушајући да одблокирају опкољене осовинске снаге током битке за Стаљинград.

1963. — Кенија постала независна држава у оквиру Британског комонвелта с Џомом Кенијатом као премијером. На исти дан 1964. постала је република, а Кенијата први председник.

1969. — Грчка се повукла из Савета Европе и тиме избегла да због војног режима и кршења људских права буде избачена из те европске институције.

1979. — Група генерала извршила војни удар у Јужној Кореји и преузела

власт.

1983. — Шиитски екстремисти активирали аутомобиле бомбе испред америчке и француске амбасаде у Кувајту. Пет особа је погинуло, а 86 рањено.

1992. — На индонежанским острвима Флорес и Баби, у земљотресу погинуло најмање 2.200 људи.

1993. — Руси на референдуму, првом слободном изјашњавању од 1917, изгласали нови устав којим је председник Борис Јељцин добио широка овлашћења. Спор око устава довео је почетком октобра до трагичног конфликта са комунистима и екстремним националистима у којем је погинуло више од 150 људи.

2000. — Еритреја и Етиопија потписале у Алжиру мировни споразум којим је окончан двогодишњи рат око граница.

2001. — Израелски авиони бомбардовали палестинске безбедносне циљеве у граду Гази само неколико сати пошто је 10 Израелаца убијено и око 30 рањено у нападима на јеврејске насељенике на Западној обали и у појасу Газе. Израелске снаге ушле су у палестински град Џенин на Западној обали. Вођа кубанског шпијунског прстена Герардо Хернандез, осуђен у САД на доживотну казну затвора за учешће у

инфилтрирању у једну америчку војну базу и за смрт четворице Американаца кубанског порекла, чији су авиони оборени.

2002. — У Бечу, Стални савет ОЕБСа одлучио да продужи мандате својих мисија на простору бивше Југославије.

13. децембар 1545. — Тридентски концил, који је у мају 1542. сазвао папа Павле III, почео рад, Екуменски концил, на којем је до краја изграђен статус католичке цркве као догматске, противреформацијске, милитантне установе с папом-аутократом на челу, с прекидима заседао до 1563. — На основу закључка овог скупа вођен противреформацијски покрет који је довео до Тридесетогодишњег рата прокатоличких и протестантских снага у Европи, од 1618. до 1648.

1570. — Миром у Шћећину Данска признала независност Шведске.

1642. — Холандски морепловац Абел Тасман открио Нови Зеланд, али се није искрцао из страха од ратоборних домородаца, па је заслуга за откриће припала Енглезу Џејмсу Куку, који се 1769. искрцао на једно од новозеландских острва.

1806. — Српски устаници у Првом српском устанку ослободили београдску варош и натерали Турке да се повуку у Београдску тврђаву. Тврђава је освојена почетком 1807, а по слому устанка 1813. Турци су поново заузели Београд.

1877. — Српски краљ Милан Обреновић, на позив Русије, по други пут објавио рат Отоманском царству. У марту 1878. рат завршен мировним споразумом Русије и Турске у Сан Стефану, којим је Русија покушала да оствари премоћ на југу Балкана.

1921. — САД, Велика Британија, Француска и Јапан потписали Вашингтонски уговор о међусобном поштовању острвских поседа у Пацифику.

1937. — Јапанске трупе окупирале кинески град Нанкинг и у наредних шест седмица побиле око 200.000 Кинеза, махом цивила, а крвопролиће ушло у историју као „силовање Нан-

кинга“. Основана је државна индонежанска новинска агенција Антара.

1939. — У првој великој поморској бици у Другом светском рату британске крстарице „Ексетер“, „Ајакс“ и „Ахил“ код залива Ла Плата у Атлантском океану тешко оштетиле и онеспособиле немачки бојни брод „Граф Шпе“, који је током гусарског крстарења у јужном Атлантику и Индијском океану претходно потопио девет трговачких бродова.

1944. — Јапански авион напуњен експлозивом, којим је управљао пилот-самоубица, у Другом светском рату ударио у америчку крстарицу „Нешвил“ и усмртио 133 члана посаде.

1967. — Војна хунта у Грчкој спречила контраудар, а краљ Константин, приморан да напусти Грчку, побегао с породицом у Рим.

1978. — Фудбалски клуб Партизан освојио Средњоевропски куп.

1981. — Генерал Војћех Јарузелски завео ратно стање у Пољској, забрањен рад независног синдиката „Солидарност“, а на хиљаде синдикалних активиста притворено.

1982. — У земљотресу у Северном Јемену, у провинцији Дамар, на стотинак километара југоисточно од главног града Сане, погинуло 3.000 људи.

1988. — У Конгу потписан протокол Анголе, Кубе и Јужне Африке, уз посредовање СССР и САД, којим је отворен пут ка независности Намибије и окончању грађанског рата у Анголи, започетог 1975.

1991. — Бивше совјетске републике Казахстан, Киргизија, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан одлучиле да се прикључе Заједници Независних Држава.

1996. — Кофи Анан изабран за генералног секретара Уједињених нација. Са обављањем ове дужности почео 1. јануара 1997.

2000. — Председник Русије Владимир Путин дошао на Кубу у прву посету једног руског државника Фиделу Кастру од распада СССР 1991.

2001. — У самоубилачком нападу екстремиста на зграду индијског парламента у Њу Делхију убијено 13 осо-

109

ба. За напад осумњичени муслимански сепратисти који се од 1989. боре против индијских власти у Џаму и Кашмиру.

2002. — На самиту у Копенхагену Европска унија донела одлуку о проширењу Уније за 10 држава, а то су Пољска, Чешка, Мађарска, Словенија, Словачка, Естонија, Летонија, Литванија, Кипар и Малта, 1. маја 2004.

2003. — Амерички војници су током операције Црвена зора пронашли и заробили бившег ирачког председника Садама Хусеина.

МАГАЗИН

9.12.2018.

14. децембар

110

557. — Разоран земљотрес је тешко оштетио Константинопољ.

1481. — Турски војници су после дуже опсаде заузели Нови, а Херцеговина је ушла у састав Османског царства.

1542. — Шест дана стара Марија Стјуарт је наследила престо Шкотске.

1782. — Браћа Монголфје су у Авињону први пут извели експеримент са балоном пуњеним врућим ваздухом.

1819. — Алабама је примљена у Унију као 22. америчка држава.

1822. — У Верони завршен Конгрес Свете Алијансе на којем је одлучено о интервенцији против грађанске револуције у Шпанији. Помоћ Грчкој у борби за ослобођење од Турске није изгласана.

1836. — Усвајањем одлуке „прозебле конвенције” незванично је завршен Толидски рат између Охаја и суседне територије Мичиген.

1900. — Немачки физичар Макс Планк објавио „Квантну теорију“, према којој енергија радијације потиче из невидљивих делића, кваната, и није континуирана, како се раније мислило.

1911. — Норвешки истраживач Роалд Амундсен је постао први човек који је стигао на Јужни пол.

1916. — Грађани Данске су на референдуму гласали да Данска Западна Индија буде продата САД за 25 милиона долара.

1918. — У Великој Британији први пут на изборима гласале жене и добиле право да се кандидују за Парла-

мент. Прва жена која је изабрана била грофица Маркиевич, ирски националиста, али није могла да заузме своје место у Парламенту јер је била у затвору.

1918. — Фридрих Карл је одбио да буде краљ Финске због свог немачког порекла по крају Првог светског рата.

1927. — Уједињено Краљевство признала независност Ирака и подржала пријем те земље у Лигу народа.

1935. — Први председник Чехословачке Томаш Масарик је поднео оставку, а на положај шефа државе четири дана касније изабран дотадашњи шеф дипломатије Едвард Бенеш.

1937. — Јапан успоставио марионетску кинеску владу у Пекингу.

1939. — Лига народа искључила СССР због агресије на Финску.

1939. — У сукобима током демонстрација радника и студената Београдског универзитета са полицијом и жандармеријом у Београду убијено је 9 особа.

1950. — Основан је Комесаријат Уједињених нација за избеглице.

1959. — Архиепископ Макариос III је постао први председник Кипра.

1960. — Потписана Париска конвенција о оснивању Организације за економску сарадњу и развој. Конвенција ступила на снагу у септембру 1961.

1962. — Сонда Маринер 2 је постала прва летеница која је успешно извршила планетарно сусретање прошавши поред Венере.

1962. — Кенет Каунда у Северној Родезији формирао прву владу којом су доминирали Африканци.

1963. — Брана која је држала језеро Болдвин Хилс у Лос Анђелесу је попустила, изазвавши бујицу која је уништила 277 домова.

1964. — Врховни суд САД је пресудом у случају Мотел Срце Атланте против Сједињених Држава да Конгрес може да користи уставне одредбе о трговини да се бори против дискриминације.

1981. — Кнесет је проширио израелске законе, надлежности и управу на Голанску висораван, чиме је фактички анектирао територију коју је освојио

од Сирије у рату 1967.

1989. — Опозициони лидер Патрисио Ајлвин изабран за председника Чилеа на првим слободним изборима у тој земљи од 1970. Претходни демократски изабран шеф државе, социјалиста Салвадор Аљенде, убијен у војном пучу 1973, а на власт је дошао генерал Аугусто Пиноче.

1994. — Председник Републике Српске Радован Караџић затражио од бившег председника САД Џимија Картера да посредује у постизању мира у Босни и Херцеговини.

1994. — Почела је изградња бране Три клисуре на реци Јангце.

1995. — У Јелисејској палати у Паризу потписан мировни споразум о окончању 44-месечног рата у Босни, који је постигнут 21. новембра у Дејтону, САД. Потписе на споразум ставили председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић. Тим споразумом БиХ подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску, а надгледање спровођења мира поверено снагама НАТО.

1998. — У оружаном нападу маскираних особа на кафић у центру Пећи на Косову убијено шест младића српске националности.

1998. — У сукобу Војске Југославије и наоружаних Албанаца у близини Призрена погинуло 36 Албанаца, шест повређено.

2001. — Тужилаштво Међународног суда за ратне злочине у Хагу објавило оптужницу против генерала Војске Републике Српске Винка Пандуревића, оптуженог геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995.

2004. — Пуштен је у саобраћај вијадукт Мијо, са 343 m највиши мост за возила на свету, који премошћава реку Тарн код места Мијо.

2008. — Ирачки новинар Мунтазар ел Зејди је гађао ципелом америчког председника Џорџа Буша на конференцији за штампу.

2012. — 28 особа је убијено у пуцњави у основној школи у месту Њутаун у америчкој савезној држави Конектикат.

15. децембар 1640. — Војвода од Брагансе крунисан као Жоао IV, први португалски краљ после шездесетогодишње шпанске владавине и први из династије Браганса која је владала Португалом до 1910.

1711. — У Копенхагену избила епидемија куге, од које је умрло више хиљада људи.

1791. — Ратификовано је првих 10 амандмана на Устав САД, колективно познатих као Повеља о правима.

1801. — Одметнути јаничари, које су предводиле четири београдске дахије Аганлија, Кучук-Алија, Фочић Мехмед-ага и Мула Јусуф, убили београдског валију Хаџи Мустафа-пашу и завели терор у Београдском пашалуку. Насиље је убрзало избијање Првог српског устанка 1804.

1806. — Француске трупе под командом Наполеона Бонапарте ушле у Варшаву.

1840. — Ковчег с посмртним остацима француског цара Наполеона I положен у „Дом инвалида“ у Паризу, 19 година после његове смрти у изгнанству на острву Света Јелена.

1890. — Убијен поглавица индијанског племена „Сијукс“ Седећи Бик, који је предводио индијанска племена у бици код Литл Биг Хорна 1876. против америчке Седме коњичке дивизије, под командом Џорџа Кастера.

1914. — Ослобађањем Београда у Првом светском рату завршена Колубарска битка. Победа за коју изузетне заслуге припадају команданту Прве армије, генералу Живојину Мишићу, подигла углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.

1938. — Испробавајући нов тип ловачког авиона, погинуо руски пилот Валериј Чкалов. 1937. прелетео Северни пол, без спуштања од Москве до Ванкувера, 12.000 km, за 64 часа и 25 минута, што је признато као светски рекорд лета на даљину.

1961. — Генерална скупштина Уједињених нација одбацила совјетски предлог о пријему Кине у светску организацију.

Бивши нацистички функционер Адолф Ајхман, организатор и извршилац геноцида Јевреја у Другом светском рату, осуђен на смрт у Јерусалиму, а потом обешен. После рата под лажним именом живео у Аргентини до 1960, када су га открили и ухапсили припадници израелске тајне службе.

1965. — Амерички свемирски бродови „Џемини 6“ и „Џемини 7“ остварили први космички сусрет и направили две кружне путање летећи један поред другог.

1967. — Срушио се Сребрни мост преко реке Охајо између градова Појнт Плезант и Галиполис, усмртивши 46 особа.

1970. — Совјетски васионски брод „Венера 7“ спустио се на планету Венеру и почео да шаље сигнале.

1991. — Око 500 људи изгубило живот када је трајект „Салем експрес“ ударио, испред египатске луке Сафага, у корални гребен и потонуо.

1996. — Под снажним притиском свакодневних протеста грађана због фалсификовања изборних резултата, општински суд у Нишу потврдио победу опозиционе коалиције „Заједно“ у другом кругу избора за локалне органе управе, 17. новембра.

1999. — Шеф УНМИК-а Бернар Кушнер потписао, у Приштини, споразум с представницима косовских Албанаца о формирању Прелазног административног већа Косова. Срби са Косова одбили да потпишу споразум, али су касније делегирали свог представника у то тело.

2000. — Затворена нуклеарна централа у Чернобиљу у Украјини у којој је крајем априла 1986. експлодирао један блок централе изазвавши најтежу нуклеарну катастрофу од почетка употребе нуклеарних централа.

2001. — Криви торањ у Пизи у Италији поново отворен за посетиоце, после 12 година паузе због санације.

2002. — Посматрачи УН званично окончали мисију на Превлаци, почету у марту 1992, и предали властима Хрватске контролу над тим полуострвом.

2011. — Скупштина града Београда званично именовала Мост на Ади.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs