Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 365 * 2. децембар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

2.12.2018.

У овом броју: Дан туге и поноса На ветрометини Челични бедем одбране Значајни догађаји из два светска рата У корак са светом Почиње расподела ђубрива Краљево град чуда Операције 31. октобра

10 16 24 34 43 50 52 60

Спремније за изазове Покретни панои на дан ослобођења Макетарство као опсесија У корак са Европом Млеко и крв На репертоару Биоскопа „Кварт“ Спартак - ЖКК Краљево Слога - Плана Времеплов

64 70 78 86 92 96 98 100 102

Фото: М. Радовановић

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

МАГАЗИН 2.12.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

МАГАЗИН 2.12.2018.

Обележен Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату

- Краљево је крај Другог светског рата дочекало са црним барјацима на кућама, као сведочанствима крвавих зверстава завојевачке осионости окупатора. - У страдалном граду готово да нема места које није натопљено крвљу тадашњих житеља чије жртве историчари још пребројавају. - На седамдесет четврту годишњицу живота у слободи венце на Споменик ослободиоцима Краљева положили представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Војске Србије, Полиције, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“ и организација цивилног друштва и удружења. - На дан кад је из Краљева истеран последњи немачки војник подсетили се малобројни грађани, претежно чланови организација које чувају традицију ослободилачких ратова. – Изостала Свечана академија у Свечаној сали Градске управе

Фото: М. Радовановић

ДАН ТУГЕ И ПОНОСА

д почетка октобра сваке године један за другим се нижу значајни датуми из историје Краљева од којих се неки у последње време обележавају са више одговорности него у ранијим временима. Последњи у низу је Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату као сећање на 29. новембар 1944. године када су, након вишедневних борби, у град умарширале партизанске и јединице совјетске Црвене армије. И ове године су се на истом месту, испред Споменика ослободиоцима Краљева у парку Пљакин шанац, на те дане подсетили

МАГАЗИН

2.12.2018.

малобројни грађани, претежно чланови организација које чувају традицију ослободилачких ратова. По устаљеном обичају обележавање дана кад су из града у јесен 1944. године протерани и последњи немачки војници отпочело је интонирањем химне Боже правде и венцима које су испред споменика положили представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Амбасаде Руске Федерације у Београду, Војске Србије, Полиције, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“, удружења бораца и њи-

хових породица, организација цивилног друштва, Кола српских сестара и политичких организација. Пажљивијим посматрачима овога пута није промакло да, у односу на неке друге догађаје, највиши представници локалне самоуправе придају све мањи значај овом догађају, а најбоља потврда је податак да овогодишњем одавању поште страдалим у борбама за ослобођење Краљева нису присуствовали ни градноначелник ни председник Скупштине града. Тако се полагање венаца свело на ниво заменика и помоћника градоначелника од којих је један предност дао партијској опцији којој припада. Полагање венаца је прилика за подсећање да су 29. новембра 1944. године здружене јединице Народноослободилачке војске Југославије и совјетске Црвене армије прешле Ибар и заузеле делове града око порушеног моста. Уследиле су жестоке уличне борбе након којих је командант Друге пролетерске дивизије Средоје Урошевић известио како су у току претходног дана освојени сви прилази а потом, уз

садејство Руса, на јуриш заузет и град. У борбама за ослобођење Краљева погинуло је 357 црвеноармејаца и 45 партизанских бораца, а 106 их је рањено. Краљево је крај рата дочекало са црним барјацима на кућама као сведочанствима крвавих зверстава завојевачке осионости окупатора. О томе сведочи податак да у страдалном граду готово да нема места које није натопљено крвљу тадашњих житеља чије жртве историчари још пребројавају. О данима за тугу и понос говорио је историчар др Јован Симјоновић подсе-

ћањем да се једна од најважнијих епизода у историји града, ослобођење од нацистичког ропства, после 43 дана борби и страдања догодила 29. новембра пре 74 године. У периоду кад се, с јесени 1944. године, одлучно ближио тренутак ослобођења од нацистичког окупатора нада у брз долазак слободе водила је у незаустављиво напредовање јединица Црвене армије. Након ослобођења Ниша, Крушевца, Београда и Крагујевца, Краљево је добило посебно значајан стратешки значај, јер је долином Ибра и Западне Мораве водио главни правац за повлачење немачких снага Групе армија Е из Грчке. То је био разлог за очекивање значајних снага совјетске армије на овом простору због чега је одбрана мостобрана око града још 14. октобра поверена 34. армијском корпусу с назнаком да се, до окончања повлачења немачких јединица, мора држати по сваку цену. Почетком новембра 1944. године снага 34. армијског корпуса мерила се са 23.530 добро обучених војника да би, током месеца, бројност била повећана до близу тридесет хи-

љада војника. Међу њима су били и припадници озлоглашеног 14. пука СС дивизије која је преузела главни терет одбране мостобрана. Према граду је надирала 293. дивизија 68. корпуса Трећег украјинског фронта Црвене армије са око пет хиљада војника, Друга пролетерска дивизија 14. корпуса Народноослободилачке војске Југославије, сачињене од 4. црногорске бригаде, 3. и 6. српске бригаде, и поново основаног одреда Јово Курсула. На истеку прве половине новембра на ратиште око Краљева пристигле су и јединице 25. дивизије. - Укупна бројност јединица које су учествовале у борбама била је око пет хиљада и седам стотина бораца. Прве борбе мањег интензитета за краљевачки мостобран почеле су 16. октобра, а прве значајније борбе 22. октобра. Трајале су до 2. новембра али, упркос напорима ослободилачких снага, виталне саобраћајне комуникације су и даље остале под немачком контролом. Борбена дејства су се потом концентрисала на покушаје пресецања праваца немачког повлачења у

2.12.2018.

МАГАЗИН

Ибарској клисури код Матарушке Бање. Ипак, расположиви борбени ефективи јединица Народноослободилачке војске нису били довољни да се потпуно успешно обави тај задатак. Истовремено, јединице Црвене армије су борбена дејства организовале тако да одрже притисак на што ширем фронту и настојале да по сваку цену затворе обруч око града. Према сведочењима команданата јединица Народноослободилачке војске команда Црвене армије је на највишем нивоу одлучила да избегне такав сценарио како би поштедела своје јединице и локално становништво превеликих разарања. У међувремену, 27. новембра, одмах по окончању извлачења зачелних јединица Групе армија Е започело је немачко повлачење из самог Краљева. Преостале су само јединице 7. СС дивизије које су се повукле на нове положаје на левој обали Ибра успут порушивши мост. Дана 8. новембра, у раним јутарњим часовима, започео је одлучујући напад 3. српске и 4. црногорске пролетерске бригаде у садејству јединица Црвене армије. Већ наредне ноћи, 28. на 29. новембар, град је био под потпуном контролом ослободилаца. Истовремено, 25. дивизија је на свом сектору форсирала Ибар, а 6. српска бригада усмерила напредовање ка Чачку. Приликом уласка у град нарочито су се истакли борци 3. српске и 4. црногорске пролетерске бригаде које су прегазиле Ибар рекао је др Симјоновић. Иако је ослобађање града протекло без већих разарања, и бројних цивилних жртава, Краљево није поштеђено разарања која су приликом одступања починили припадници 34. корпуса немачке војске, а велика штета је причињена на железничкој инфраструктури, аеродрому и свим важним постројењима. Према немачким изворима у уништавању објеката посебно

су се, за време боравка у граду, истакли делови дивизије Скендербег чији су припадници дигли у ваздух остатке Железничке радионице и два магацина. Ни после седамдесет четири године није поуздано утврђен број погинулих у борбама за ослобођење Краљева. Истраживања обављена у том периоду потврђују да су јединице Народноослободилачке војске у периоду од 16. октобра до 15. децембра, у операцијама за ослобођење Краљева и Чачка, имале чак 1.213 погинулих и 3.118 рањених бораца. Према записницима са ексхумације обављене 1962. године број погинулих Црвеноармејаца у борбама за ослобођење Краљева достигао је 340 војника, а само губици 223. дивизије Црвене армије мере се са 115 погинулих и 314 рањених бораца. Поразни подаци о броју погинулих добра су основа за чување сећања на жртве и страдања и обавезу преношења на будуће нараштаје како не би биле узалудне. За разлику од ранијих ове године је изостала традиционална академија у Свечаној сали Градске управе што је, иако нема званичне потврде разлога, повод за сумњу о различитим погледима на значај догађаја од стране чланица владајуће коалиције. Можда у том контексту треба посматрати и одусуство градоначелника Краљева и председника Скупштине града на церемонији полагања венаца жртвама палим у борбама за ослобођење Краљева у новембру 1944. године. Краљевчани су крај најстрашнијег догађаја у историји човечанства дочекали са радошћу, али у болу и тузи за изгубљеним члановима породица, рођацима и познаницима. Све то намеће обавезу да се овај дан памти као дан победе добра над злим, светлости над тамом. Чини се како је то поново почело да се заборавља. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.12.2018.

Седамдесет четири године живота у слободи

НА ВЕТРОМЕТИНИ - Поред борби за ослобођење Београда, борбе за ослобођење Краљева биле најобимније, најтеже и најдуже трајале у оквиру завршних битака за коначно ослобођење Србије у Другом светском рату. - Најразорније савезничко бомбардовање у ноћи 11. августа усмртило више од 50 цивила. - Непријатељски губици при заузимању Краљева 320 мртвих, око 600 рањених и 100 заробљених. Плен 7 топова, два тенка, три камиона, 23 вагона разне муниције, 250 пушака, 155 митраљеза, 400 вагона и локомотива, уништена 4 топа и 30 моторних возила. - Већ 30. новембра 1944. године јединице НОВЈ заједно са народом, посебно породицама жртава, изашле су на лагерско гробље и одале пошту стрељанима

акон ослобођења града 1944. године, већ од 1945. године, Краљево сваког 29. новембра слави дан када је последњи припадник немачких окупационих снага у Другом светском рату заувек напустио овај град. Четрдесет пет дана борби за ослобођење града од окупатора, који је у њему боравио од пролећа 1941. године, сведоче колико је Краљево због географског положаја и важних комуникација било важно за све сукобљене стране кроз историју. Велике и тешке борбе којима се ослобађало од непријатеља у овом крају су водили Карађорђеви устаници када су 1805. године жестоко нападали турске трупе у Боју на Карановцу, а читав век касније Краљево је доживело продор српске војске која је 1918. године протерала последње аустроугарске војнике са ових простора. Други светски је у Краљеву остао запамћен по најсуровијим траговима, а прва страдања везана су за злочин

МАГАЗИН

2.12.2018.

против човечности почињен у октобру 1941. кад је страдало цивилно становништво града и околине. Уследио је живот у страху испуњен сталним хапшењима, депортацијама у злогласне логоре, свакодневним вестима о погибијама рођака на фронту, или онима које су се дешавале услед неумитних ратних околности током година које су уследиле након најпогубније 1941. Већ 1943. године, као последица одмазде за губитке у рату, десила су се још два велика цивилна страдања, на стратишту Сењак код Старог аеродрома и Ратарском имању, на којима су у знатно мањем броју него октобра 1941. године страдали цивили. Неумитности смрти која је погађало цивилно становништво, разарања и страдања, Краљево није поштеђено ни последње ратне године након изненадног англоамеричког ваздушног напада. Највећи напади уследили су после заједничке стратегије усвојене на Техеранској конференцији, а од ју-

на до средине септембра поновљени у неколико наврата. Најразорнији је био 11. августа 1944. године када су потпуно промашени војни циљеви због чега је у Краљеву страдао велики број цивилних жртава. У јесен 1944. године Вардарско-моравском долином се из Грчке повлачило око 350 хиљада немачких војника одлучних да створе јединствен фронт са трупама које су се налазиле у Србији. Припадници Народно-ослободилачке војске су се у то време још налазили у Босни па су настојали да онемогуће, или бар успоре, повлачење Немаца. Подршку је требало да им пружи савезничка авијација која у појединим ситуацијама није била претерано прецизна, па су сем српских страдали и градови у Далмацији, Славонији и свуда где је претило груписање немачких трупа. На Ускрс 5. априла 1944. године бомбардован је Београд, а највећа страдања у историји са огромним бро-

јем цивилних жртава претрпео је Лесковац. Циљ савезничке стратегије био је да се погоде важни комуникациони путеви, железница и све што је служило за транспорт немачке војске, гађана је фабрика авиона „Рождански“ у Београду, а како је прилично промашена страдао је читав Дорћол. Промашени су војни магацини у Нишу, а погођено и породилиште у овом граду. Краљево је прво савезничко бомбардовање доживело 22. јула када је, са циљем да се онеспособи и успори повлачење и транспорт муниције и непријатељске војске, гађана железничка пруга између Витановца и Краљева. У знатној мери су промашени војни циљеви, а погођени цивилни објекти, па се на мапи страдања уочавају погођене зграде у Улице војводе Путника, Обилићевој и ужем градском језгру, а 2. септембра је поновљен напад на Чибуковац. Најразорније бомбардовање било је у ноћи 11. августа када је, по писању окупационог листа „Ново вре-

ме“, страдало више од 50 цивила. Погођена је католичка црква у којој су погинули жупник Рудолф Мациовшек и домаћица која је свирала клавир, а оштећена је пруга између Витановца и Краљева, мост на Камиџори и више цивилних објеката. О погубним последицама савезничког бомбардовања после ослобођења се дуго ћутало, па историчари тек у новије време истражују злочине над цивилима као жртвама рата, а најпрецизније податке о страдалима нуде парохијски црквени спискови вођени у том периоду. На основу књига црква је издавала родбини изводе из књига умрлих, а у протоколима у којима су уписани и узроци смрти наводи се и бомбардовање из авиона. Иако се претпоставља да је савезничка авијација у реону Краљева дејствовала у више наврата поуздано се зна за три која су по броју жртава била најразорнија. Савезници су на Техеранској конфе-

ренцији донели значајне одлуке, о подршци из ваздуха при ослобађању одређених делова окупиране територије, али и стварању интересних сфера и реаговању на њима. Конкретизоване су војне акције како би, стварањем јаких фронтова у Нормандији, северном делу Француске и Русији, Трећи Рајх био уздрман са три стране, па су Руси формирали чак 11 фронтова, Црвена армија продрла до Одре и Висле, а преко Црног мора на Балканско полуострво. Улога Црвене армије на територији Југославије договорена је између Јосифа Висарионовича Стаљина и Јосипа Броза у Москви, а после битака у Босни продором партизанских јединица створени су услови за заједничко дејство на простору Србије. Циљ ослободилаца је било пресецање линије повлачења немачке групе Армије Е из Грчке и груписање у јак фронт на територији Србије која је за Немце представљала кључ одбране Балкана. На овом простору Немци су током јула 1944. го-

2.12.2018.

МАГАЗИН

дине имали готово 28 хиљада војника, а на мапи војних стратегија сукобљених снага Краљево је имало значајну улогу, па не чуди да су, поред борби за ослобођење Београда, борбе за ослобођење Краљева биле најобимније, најтеже и најдуже трајале у оквиру завршних битака за коначно ослобођење Србије у Другом светском рату. Борбе за ослобођење Краљева трајале су 45 дана, а почеле 16. октобра 1944. када су се код Чукојевца снаге Треће српске бригаде Народно-ослободилачке војске Југославије у садејству са јединицама 65. корпуса Црвене армије, сукобиле са СС дивизијом Принц Еуген. Истовремено са жестоким борбама које је Трећа српска бригада водила у реону села Витановац, Шумарице, Сирча, Борча, Угљарево, Шеста српска бригада је јаким ударима против немачких снага деловала у Драгосињцима. Јединице 4. црногорске бригаде, у садејству Црвене армије, водиле су жестоке борбе на подручју Ратине и Врбе и ка Ћави, а у дејство је ступила и 23. пешадијска дивизија Црвене армије. Јединице Друге пролетерске дивизије су, током вишедневних борби крајем новембра, одбиле покушаје непријатеља да се пробију ка Краљеву. Претходну битку Трећа српска бригада је водила у Матаругама, Матарушкој Бањи и Прогорелици. Туда је водила пруга као важна железничка комуникација на правцу Краљево-Рашка битна за повлачење Немаца и транспорт муниције и трупа, а непријатељ се, пред налетом ослободилаца, повлачио рушећи за собом мостове и минирајући путеве. У ноћи између 28. и 29. новембра партизанске јединице, у садејству са трупама Црвене армије, прелазе Ибар и заузимају делове града око порушеног моста у близини места на коме се данас налази Споменик ослободиоцима Краљева, а дејствима Треће и Шесте српске и 4. црногорске бригаде, као и 1041. совјетског пука, почела је пресудна борба за град током борби у улицама које су водиле ка центру. Историјско сведочанство о борбама је

извештај команданта 2. пролетерске дивизије потпуковника Средоја Урошевића који о борбама извештава Главни штаб: „Освојивши у току јучерашњег дана све прилазе граду наше јединице су, у садејству Руса, прошле ноћи на јуриш заузеле Краљево. При директном нападу на Краљево нарочито су се истакли борци 4. пролетерске и 3. српске бригаде који су јуришајући прешли Ибар источно и западно од Краљева и у снажном налету наставили уличне борбе све до потпуног уништења непријатеља“. У дивизијском извештају који је уследио сутрадан 30. новембра забележено је: „Непријатељски губици при заузимању Краљева 320 мртвих, око 600 рањених и 100 заробљених. Плен 7 топова, два тенка, три камиона, 23 вагона разне муниције, 250 пушака, 155 митраљеза, 400 вагона и локомотива, уништена 4 топа и 30 моторних возила. Заплењени топови одмах су били окренути ка непријатељу и дејствовали су.“ Први дан у слободи био је 29. новембар, а већ 30. јединице НОВЈ заједно са народом, посебно породицама жртава, изашле су на лагерско гробље и одале пошту стрељанима о чему сведочи фотографија у краљевачком музеју. Краљево је након ослобођења било пуно рушевина насталих током борби за ослобођење, али и савезничког бомбардовања. Стање на најбољи начин потврђују сведочења људи који су преживели рат и говорили како је град био разорен, а речитије од свега фотографије које документују у коликој су мери биле уништене куће цивила у Улици војводе Путника. За нешто више од три године, колико су немачке трупе провеле у Краљеву, страдао је велики број цивила, а подаци о свим жртвама рата још нису прикупљени. Током периода окупације, а и касније након ослобођења, дуго је владала неизвесност о судбини чланова породица бораца који су били ангажовани у борбама на другим фронтовима, или депортовани у немачке логоре. Још од Првог светског

рата крајпуташи су подизани у славу оних за чије се гробове није знало где су, а неизвесност је дуго трајала и након Другог светског рата у граду са бројним удовицама које дуго нису знале за судбине својих мужева. Живот у Краљеву је донекле нормализован непосредно после октобарских догађаја 1941. године. Прорадила је градска пијаца, а чим је престала блокада поново дозвољено слободно кретање. Почеле су да стижу и строго контролисане прве дописнице из немачких логора, посебно војних у којима је тортура била блажа од коцентрационих у Аушвицу и Маутхаузену где су живот завршили и многи Краљевчани. Иако је највише жртава пало у лагерском стратишту октобра 1941. године немачка казнена експедиција је истог месеца починила стравичне злочине у Сирчи где је забележен случај паљења куће са цивилима. У то време бомбардован је и манастир Жича, а о тешкој ситуацији након доласка бугарских трупа на Ратарско имање сведоче искази старијих Краљевчана који су у време рата били деца. У потрази за храном деца су са металним посудама долазила до бугарских војника и узимали од њих остатак дневних следовања. Суморну слику током окупације додатно је отежавао положај жена које нигде нису биле запослене, а биле принуђене да се на различите начине сналазе како би прехраниле децу куваним копривама. О тешким временима сведоче и бројни примери људске солидарности и комшијске слоге који су током рата спашавали многе животе. Историчари још истражују све аспекте живота у Краљеву након ослобођења од немачке окупације након 29. новембра 1944. године. Истраживања се односе на успостављање власти, ликвидације и личне освете, начин на који су људи проглашавани за народне непријатеље, како је вршена конфискација имовине, које су биле цивилне, а које војне жртве Другог светског рата. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.12.2018.

Свечано обележен Дан 98. ваздухопловне бригаде

МАГАЗИН

2.12.2018.

ЧЕЛИЧНИ БЕДЕМ ОДБРАНЕ

Фото: М. Радовановић

- Припадници 98. ваздухопловне бригаде подршка снагама Копнене војске, достојни представници земљу у иностранству и активни учесници сваке акције помоћи цивилном становништву угроженом елементарним непогодама. - У великом броју вежби и провера борбене способности припадници 98. ваздухопловне бригаде показали су високу обученост, професионалност, људске и моралне квалитете. - Бригада тренутно бележи највећу исправност борбене технике од формирања у овом облику. - Током наредне године јединици предстоји модернизација авиона орао, у првој половини увођење у наоружање лаког вишенаменског хеликоптера Х-145 М, као тренутно најсавременијег у својој класи, као и наставак започете преобуке на једном од најсавременијих борбених хеликоптера Ми-35

МАГАЗИН 2.12.2018.

ојни аеродром у Лађевцима је у среду 28. децембра још једном био место свечаности обележавања Дана 98. ваздухопловне бригаде којој су присуствовали командант Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране генерал-мајор Душко Жарковић, командант 204. ваздухопловне бригаде бригадни генерал Жељко Билић, командант Друге бригаде Копнене војске бригадни генерал Жељко Кузмановић, командант 250. ракетне бригаде пуковник Тиосав Јанковић, командант 126. бригаде ВОЈИН пуковник Александар Дучић, припадници Министарства одбране и Војске Србије, некадашњи команданти бригаде, представници локалне самоуправе, Српске православне цркве, Безбедносно информативне агенције, Жандармерије и бројни гости. Након поздрава застави командант бригаде пуковник Дејан Васиљевић је постројене припаднике јединице подсетио на богато историјско наслеђе и постигнуте резултате рада од оснивања

МАГАЗИН

2.12.2018.

до данас уз потврду да је, у време кад је пре 69 година формиран 198. ваздухопловни ловачки пук чије светле традиције наставља ова бригада, Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана добила убојиту ваздухопловну формацију. - На застави славне 98. ваздухопловне бригаде записане су и славне традиције 423. јуришног пука, хероја ослобађања Југославије од нацистичког окупатора, као и Четвртог и Седмог бомбардерског пука, хероје априлског рата 1941. године. Иако су се преселили у историју остали су надахнуће генерацијама српских ваздухопловних витезова. Јединица је увек имала савремену ваздухопловну технику и високе борбене могућности. Красила нас је висока стручно борбена оспособљеност, снажан колективни дух и несаломиви борбени морал, како у миру тако и у рату и у годинама искушења. Нажалост, историја се поновила 1999. године када хероизам припадника 98. ловачког-бомбардерског авија-

цијског пука, који су тада били обавезујући наш идеал и путоказ у будућност, постају реалност. Херојство пилота, техничара и целокупног састава 98. ловачког-бомбардерског авијацијског пука омогућио је да као јединица ваздухопловства извршимо највише борбених летова. То надахњује и данас, да високо стручни, са богатом традицијом и огромним борбеним искуством и моралом, будемо челични бедем одбране слободе наше отаџбине, дајући допринос укупној моћи Ратног ваздухоповства и противваздухопловне одбране Војске Србије. Одржали смо способност ваздухопловне подршке снагама Копнене војске, достојно представили земљу у иностранству и били активни учесници сваке акције помоћи цивилном становништву угроженом елементарним непогодама - нагласио је пуковник Васиљевић. У периоду између два дана јединице припадници 98. ваздухопловне бригаде учествовали су у великом броју

вежби и провера борбене способности. Најзначајнијим се сматрају тактичке вежбе са бојевим гађањем „Зима 2017“ и „Садејство 2018“, тактичке вежбе „Заједнички удар 2018“, „Фалкон 2018“ и „Платинасти вук 2018“, по први пут са припадницима ратног ваздухопловства Румуније тактичка вежба „Air soluJon“ и на крају, као круна свега, највећа вежба Војске Србије „Век победника 1918-2018“. На свакој од њих, подсетио је пуковник Васиљевић, припадници 98. ваздухопловне бригаде показали су високу обученост, професионалност, људске и моралне квалитете. Обележавање дана јединице прилика је за подсећање да бригада тренутно бележи највећу исправност борбене технике од формирања у овом облику и да је, у периоду великих изазова и економске кризе, високим моралом и људским квалитетом константно развијала оперативну способност. Због тога се од сваког припадника и у наредном периоду очекује да разуме ризике и одговорно део заједничког времена

МАГАЗИН

2.12.2018.

посвети очувању безбедности грађана и угледа Републике Србије. Током наредне године јединици предстоји модернизација авиона орао, у првој половини увођење у наоружање лаког вишенаменског хеликоптера Х-145 М, као тренутно најсавременијег у својој класи, као и наставак започете преобуке на једном од најсавременијих борбених хеликоптера Ми-35. Схватајући да је највећа вредност у људима, њиховом знању, одговорном и професионалном приступу сваком задатку, основним циљем у наредном периоду оцењено је очување наших достигнутих способности уз максимално могућу одрживост исправности технике чиме се доприноси техничкој модернизацији бригаде и уздизању укупне моћи ваздухопловства и Војске Србије. Значајан фактор у том процесу

су припадници Ратног ваздухопловства, међу њима и припадници 98. ваздухопловне бригаде. - Са дубоким поштовањем према ваздухопловцима који су деценијама, не штедећи ни себе ни време, достојанствено с поносм постављали себи тешко достижне циљеве, не ретко уграђујући и своје животе у ту часну традицију наше јединице, са пуном одговорношћу и испуњен поносом што сам део овог строја позивам вас да и даље наставимо са испуњавањем постављених мисија и задатака на професионалан начин. Он што сте показали на вежби „Век победника“ је понос наше јединице, Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, Војске Србије и наше отаџбине Републике Србије. Сигуран сам да, гледајући са неба на

вас, ови мученици, хероји и победници Великог рата су поносни на своје наследнике - поручио је пуковник Васиљевић. Дан 98. ваздухопловне бригаде обележава се у знак сећања на 28. новембар 1949. године, када је формиран 98. ловачко-бомбардерски авијацијски пук, јединица са најдужом традицијом од свих које су ушле у састав данашње бригаде и најстарија формирана јединица у некадашњем Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани. Деведесет осма ваздухопловна бригада формирана је са циљем да пружа ватрену подршку јединицама Копнене војске, превожење ваздушним путем, извиђање из ваздуха, као и за борбено и логистичко обезбеђење сопствених и придодатих авијацијских јединица. У њеном саставу су 241. ловачко-бомбар-

дерска авијацијска ескадрила, 714. противоклопна хеликоптерска ескадрила, 119. мешовита хеликоптерска ескадрила, 98. ваздухопловно-технички базаљон, 98. батаљон за обезбеђење аеродрома, 161. батаљон за обезбеђење аеродрома и 98. артиљеријско-ракетни дивизион за противваздухопловна дејства. Ватрену подршку јединица Копнене војске у току извођења операција врше снаге ловачко-бомбардерске авијације и борбених хеликоптера, артиљеријско-ракетне јединице за противваздухопловна дејства реализују непосредну одбрану аеродрома, док је за реализацију превожења ваздушним путем намењена мешовита хеликоптерска авијацијска ескадрила, која у свом саставу има транспортне хеликоптере. Извиђање визуелним извиђањем и ае-

ро-фото снимањем задатак је извиђачке авијације, јединице за ваздухопловно-техничко и техничко одржавање намењене су за опслуживање авиона и хеликоптера у првом и другом степену, а за логистичко обезбеђење јединица које базирају на аеродромима Лађевци и Ниш и придодатих јединица намењени су батаљони за обезбеђење аеродрома. Бригада учествује у мировним операцијама и међународној војној сарадњи, пружа подршку органима цивилне власти у случају природних непогода, индустријских, других несрећа и епидемија као и у супротстављању тероризму и организованом криминалу. У наоружању 98. ваздухопловне бригаде су авиони типа Ј/НЈ-22 и ИЈ/ИНЈ-22, хеликоптери типа газела, авиони типа АН2ТД, хеликоптери ХТ-40, ХН-42/45М и

ХО-42/45, противавионски топови 40мм Л–70 бофорс и преносни ракетни системи 9К38М шило. Бригада је настала интеграцијом јединица Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране базираних на аеродромима Лађевци и Ниш, 161. и 285. ваздухопловне базе, 98. ловачкобомбардерског и 119. хеликоптерског пука и једног одељења 353. извиђачке авијацијске ескадриле. За дан јединице изабран је 28. новембар, датум када је 1949. године формиран 98. јуришни пук, чији је наследник 98. ловачко-бомбардерски авијацијски пук, који има најдужу традицију од свих јединица у саставу садашње бригаде. То је била и најстарија формирана јединица у некадашњем Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.12.2018.

Где смо били, шта смо радили у новембру?

МАГАЗИН

2.12.2018.

ЗНАЧАЈНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДВА СВЕТСКА РАТА

- Централна градска манифестација посвећена обележавању стоте годишњице завршетка Првог светског рата одржана је 11. новембра на Дан примирја у Првом светском рату на брду Врановац у атару села Пекчаница, делом и у селу Роћевићи. - На згради старе основне школе откривена и освештана спомен-плоча посвећена команди Ужичког одреда. - У склопу кампање „Безбедан пут до школе“ поводом почетка школске године одржан је саобраћајно - образовни час за ученике првих разреда за четири основне школе. - Уручени уговори о коришћењу подстицајних средстава у циљу економског оснаживања жена са руралних подручја у оквиру пројекта „Спровођење мера популационе политике јединица локалне самоуправе у Републици Србији у 2018. години“. - Након радионица у области репродуктивног здравља младих, одржан регионални округли сто у циљу унапређења локалних капацитета за спровођење мера популационе политике и значаја очувања и унапређења репродуктивног здравља младих

епосредно при ступању на дужност актуелни градоначелник Краљева је увео праксу редовних обилазака најзначајнијих привредних субјеката у граду како би се упознао са евентуалним проблемима у пословању, а све са циљем да локална самоуправа помогне у њиховом решавању. И као што је изненада отпочела пракса је убрзо прекинута, због чега се са великим интересовањем очекивала посета предузећу „Три јеле“ у Конареву, најављена за пети дан новембра. Да у локалној средини изненађења нису неуобичајена појава потврђује отказивање уз напомену да ће јавност бити благовремено обавештена о новом термину. Два дана касније Регионалног центар Министарства одбране Крагујевац – Центар Министарства одбране Краљево организовао је доделу значки и захвалница отаџбине лицима у резервном саставу Војске Србије. Нешто касније истог дана представљен је и пројекат „Одрживи повратак - подршка и оснаживање“, који спроводи Дански савет за избеглице са градом Крагујевцом и организацијама „Божур“ и „Свети Спас“, а уз сарадњу и подршку Градске управе града Краљева. Пројекат се реализује у блиској сарадњи са Канцеларијом за Косово и Метохију и Комесаријатом за избеглице и миграције Републике Србије са циљем да се пружи подршка одрживом повратку интерно расељених лица заинтересованих за повратак и промовисање социјалне и економске стабилизације. Реализација пројекта отпочела је у јулу ове године, и трајаће до маја 2020. као део ширег програма „ЕУ подршка одрживим решењима за интерно расељене и реинтеграцију повратника“, чија вредности износи 5,65 милиона евра. Уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, град Краљево, Школска управа Краљево, Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу и Дечје одмаралиште „Гоч“ договорили су реализацију мини истраживачког семинара Научни контакт или Игром до науке за ученике седмог

МАГАЗИН

2.12.2018.

и осмог разреда основне школе. У оквиру семинара, понуђене су две секције, Ја раСТЕМ – са физиком у дигитално доба и Од игре и уметности до математике и натраг. Обе имају за циљ промоцију интердисциплинарности односно STEM (Science, Technology, Engineering and MathemaJcs) образовања. Акција је усмерена ка подизању интересовања деце за науку и пружању подршке талентованим ученицима, а за циљ има промовисање науке у функцији изградње друштва заснованог на знању и гајењу здравих стилова живота. Актуелност ове врсте образовања у раној едукацији огледа се у чињеници да се на њему базирају многа занимања, природне науке, роботика, вештачка интелигенција, информационе технологије, али и да га карактеришу иновативност, сарадња, креативност и критичко мишљење. У духу STEM едукације, планиране су актвности из области физике које ће се реализовати кроз четири мини ученичка пројекта. Први је испитивање ултравиолетног зрачења на Гочу, а следе обновљиви извори енерегије, мини метеоролошка станица на овој локацији, и упознавање неба телескопом. Циљ свих активности је да, кроз интердисциплинарни приступ и мини пројекте, ученици успешно савладају убрзано учење, већу меморију, креативно размишљање и подстицање да буду креатори занимања модерне будућности. Секција Од игре и уметности до математике и натраг посвећена је повезивању математичких знања и неких на први поглед неочекиваних области, а ученицима су кроз две радионице представљене везе између математике и друштвених игара, као и између математике и уметности, уз реално очекивање да до многих закључака дођу сами кроз активности на решавању проблемских ситуацијама. Податак да радозналост и истраживачки дух карактеришу свако дете, а у одраслом добу су предуслов за бављење науком, води ка ставу да је игра начин да се нешто ново научи и развију интелектуални капацитети. Зато радионица користи блиско подручје разли-

читих друштвених игара да упозна полазнике са математиком која се налази у позадини разматраних проблема. У оквиру радионице Игре и математика учесницима је пружена прилика да анализрају и са математичког становишта сагледају игре Потапање бродова, Икс-окс, Пилос, разне водимензионалне и тродимензионалне слагалице, Јамб, Лото, Бинго и друге. Уверење да уметност и математичка знања представљају потребу сваког човека, иако је мали број оних који увиђају повезаност ове две области, основа је радионице Уметност и математика одржане са циљен да упозна ученике са садржајима који припадају сфери математике и начинима како могу обогатити уметност и обрнуто. Нераскидиву везу између уметности и математике ученици су упознали анализирајући више проблема попут поплочавања равни правилним многоугловима, проблема четири боје, а кроз бојење разних карата интуитивно дошли и до закључка о најмањем потребном броју боја. Централна градска манифестација посвећена обележавању стоте годишњице завршетка Првог светског рата одржана је 11. новембра на Дан примирја у Првом светском рату на брду Врановац у атару села Пекчаница, делом и у селу Роћевићи где је, на згради старе основне школе, откривена и освештана спомен-плоча посвећена команди Ужичког одреда. На стази преко пута старе основне школе у овом месту одржан је први комеморативни крос ученика основних школа из Роћевића, Конарева, Самаила-Ласца и Каоне, а присутнима је пружена прилика да погледају изложбу „Краљевачки споменици солунцима у славу“ Милана Матијевића и изложбе ђачких литерарних и ликовних радова на тему Први светски рат. Свештеници Епархије жичке су на брду Врановац служили парастос изгинулим на овим просторима у јесен 1915. године, а пригодан уметнички програм извели су глумци Краљевачког позоришта и ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Тринаести дан новембра посвећен је безбедности најмлађих суграђана у

2.12.2018.

МАГАЗИН

саобраћају коме би, верују у Савету за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима, највише могао да допринесе саобраћајно-образовни час под називом „Пажљивко“. У склопу кампање „Безбедан пут до школе“ поводом почетка школске године одржан је саобраћајно - образовни час за ученике првих разреда за четири основне школе, „Светозар Марковић“, „Јово Курсула“ „4. краљевачки батаљон“ и „Димитрије Туцовић“. Савет за родну равноправност и Повереница за заштиту равноправности су истог дана организовали обуку за представнике јединица локалне самоуправе на тему дискриминације и злостављања на раду, а градоначелник са сарадницима следећег обишао Основну школу „Јово Курсула“ где ће, у учионицама и медијатеци, стари под бити замењен ламинатом који је град Краљево добио као донацију. Друга половина месеца отпочела је појашњењима одлуке о обавезном инвестиционом одржавању зграда и су-

финансирању инвестиционих пројеката на територији града Краљева која су представили директорка Јавног предузећа „Градско стамбено“ и начелник Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности Градске управе. Истог дана најављено је одржавање регионалне смотре „Сусрети села Србије“ у организацији града Краљева и Културно-просветне заједнице Србије у Адранима уз учешће Смедерева, Великог Градишта, Чачка, Јагодине, Врњачке Бање, Велике Плане, Александровца, Петровца на Млави и Краљева. Градоначелник Краљева је 22. новембра уручио уговоре о коришћењу подстицајних средстава у циљу економског оснаживања жена са руралних подручја града Краљева, у оквиру пројекта „Спровођење мера популационе политике јединица локалне самоуправе у РепублициСрбији у 2018. години“. Средства добијена од Министарства задуженог за популациону политику и демографски развој удружена су

са сопственим, а 3.250.000 динара намењених оснаживању жена у руралном подручју расподељено је на начин да свака потписница уговора добије двеста педесет хиљада.. Краљево је 23. новембра посетио генерални директор Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“ Горан Пузовић са сарадницима и обишао две локације на којима се изводе радови на регулацији речних токова и заштити од поплава, деснообални насип на Западној Морави чијом изградњом је насеље на потезу Адрани – Грдица заштићено од поплава и леву обалоутврду реке Ибар, на трећој деоници кроз градско језгро дуж Карађорђеве улице, чији завршетак је планиран наредне године Јавну презентацију у оквиру пројекта „Подршка одрживом повратку интерно расељених лица на Косово“, организовао је Arbeiter Samariter Bund у сарадњи са локалном самоуправом и организацијом CenTriR. Циљем презентације означено је представљање програма помоћи породицама интер-

но расељених лица у њиховим настојањима за одрживи повратак на Косово. Повратницима на Косово је намењена помоћ у виду пакета намештаја и беле технике, обука за младе за рад у Информационо-комуникационом сектору, подршка развоју пословних идеја повратника, грантови у виду машина и опреме за почетак пословања и друго. Пројекат се спроводи у најмање десет локалних самоуправа међу којима су Крушевац, Крагујевац, Краљево, Чачак, Рашка, Врњачка Бања, Трстеник, Аранђеловац, Врање и Бујановац, а финансиран је средствима Европске уније у оквиру програма „ЕУ подршка одрживим решењима за интерно расељене и реинтеграцију повратника “. Из Савета за родну равноправност стиже потврда о почетку кампање 16 дана активизма против насиља над женама, која траје до 10. децембра. У кампању је укључено емитовање промотивног спота на локалним телевизијама, радионице на тему насиља над женама у Годачици и Витковцу, вр-

шњачка едукација о родно заснованом насиљу у Пољопривредно-хемијској школи, потписивање Протокола Мреже Југозападне Србије о међусобном упућивању корисница на услуге других организација из мреже и Жива библиотека. У среду, 28. новембра 2018. организован је регионални округли сто у циљу унапређења локалних капацитета за спровођење мера популационе политике. Град Краљево, општине Врњачка Бања и Рашка су са Кабинетом министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику потписали уговор о суфинансирању мера популационе политике јединица локалне самоуправе. У складу са њим, и Уговором о сарадњи на реализацији заједничких активности у оквиру пројекта Спровођење мера популационе политике јединица, и пријавом за доделу бесповратних средстава за суфинансирање тих мера, ове три локалне самоуправе и Дом здравља „Краљево“ су закључили Уговор о реализацији

едукативно саветодавне кампање. Након радионица у све три локалне самоуправе у области репродуктивног здравља младих, у Краљеву је одржан регионални округли сто у циљу унапређења локалних капацитета за спровођење мера популационе политике и значаја очувања и унапређења репродуктивног здравља младих. У раним преподневним часовима истог дана градоначелник Краљева је у Лађевцима посетио мајку шесторо деце Јелену Раденковић, носиоца пољопривредног газдинства, која је добила на коришћење подстицајна средства у циљу економског оснаживања жена са руралних подручја Претпоследњи дан новембра је по традицији време кад се обележава годишњица ослобођења Краљева у Другом светском рату. Тим поводом су, у парку Пљакин шанац, положени венци на Споменик ослободиоцима Краљева и одата пошта борцима палим за ослобођење града 1944. године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 2.12.2018.

Бољи однос према заштити животне средине

МАГАЗИН

2.12.2018.

У КОРАК С

- Поред деведесет тренутно запослених до почетка производње половином наредне године још толико радника. - Афарак и Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ на истом задатку чишћења историјског отпада. - Улагањем двадесет пет милиона динара уклоњено сто педесет тона јаловине и другог отпада складиштеног деценијама. - Министар подсећа да је мера цивилизованости једног друштва мера односа према животној средини, а да се Србија деценијама уназад није могла похвалити таквим односом према себи самој. - Као један од најлепших и најснажнијих привредних центара у Србији Краљево се поново враћа, враћање томе није могуће без заштите животне средине

А СВЕТОМ

МАГАЗИН 2.12.2018.

д тренутка кад је „Магнохром“, који се деценијама сматрао једним од најзначајнијих предузећа на територији Југославије, почео да посустаје под теретом све већих обавеза почела је да тиња жеља за проналажењем стратешког партнера који би помогао да бар стане на здраве ноге. Иако су годинама након тога радници очекивали било какву помоћ њихов број се смањивао, посебно након неуспеле приватизације која је додатно осакатила производне капацитете. Нада у опоравак није јењавала једино међу припадницима локалних политичких партија који су на њој заснивали останак на власти. Како је време пролазило било је све мање оних који су веровали да „Магнохром“ може да се врати на ниво бар приближан некадашњем, још мање да би могао да напредује. Да се ипак одржи у животу тренутно доприноси финска компанија „Афарак“, последњи власник највеће и најзначајније целине некадашњег гиганта који је, након завршетка двогодишњег тест пројекта синтерованог магнезита у овој фабрици, купио ту операцију и рударска права за различите руднике магнезита са потврђеним резервама од преко четири милиона тона руде. Према речима директора фабрике Дејана Филиповића у „Магнохрому“ је тренутно запослено деведесет радника, а до почетка производње која се

очекује до истека прве половине наредне године неопходно је ангажовање још толико. Први корак ка том циљу је споразум о научно техничкој сарадњи са Машинским факултетом, који се очекује током наредне недеље, као услов да производња почне у јуну наредне године. Да би фабрика могла несметано да функционише било је неопходно из круга предузећа изместити знатну количину наслага руде и јаловине, окарактерисане као историјски отпад који се годинама скупљао на овом месту. Поред запослених у „Магнохрому“ у реализацију обимног задатка укључени су радници Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, а завршетак пројекта збрињавања историјског отпада у овом предузећу повод је за долазак министра заштите животне средине Горана Тривана. Министар подсећа да је мера цивилизованости једног друштва мера односа према животној средини, а да се Србија деценијама уназад није могла похвалити таквим односом према себи самој. Због тога се значајним оцењују напори Министарства заштите животне средине који потврђују да се ситуација мења на боље. - То су почеци цивилизованог односа према животној средини, а то значи према нама самима. Као један од најлепших и најснажнијих привредних центара у Србији Краљево се поново враћа, враћање томе није могуће без заштите животне средине. Време,

стандарди и оно што ће развијени свет донети то је да нећете продавати своје производе у свету ако нису израђени у складу са свим могућим еколошким и научним стандардима, а Србија је на том путу. Данас смо овде да кажемо да смо за неколико месеци, уложивши око 25 милиона динара, уклонили сав историјски отпад који се налазио у кругу фабрике што је била обавеза наше државе. Ово је само почетак активности, а локација где имамо историјског отпада имамо преко стотину. Требаће нам огромна средства да се то уради, али један по један покушај ће показати да Србија то може кад има план и кад зна шта хоће - каже Триван. Завршетак посла на отклањању сто педесет тона индустријског отпада повод је за потврду министра да ће се и даље бавити сличним активностима, посебно проналажењем отпада закопаног на различитим локацијама и чишћењем из фабрика које не раде, или су у стечају. Позитивна искуства досадашње сарадње прилика су за поруку Краљевчанима да и у наредном периоду могу очекивати помоћ министарства на свим пројектима који доприносе заштити и очувању животне средине. Зато су врата овог министарства, каже Триван, отворена за грађане и руководство општине коме је упућен позив на заједнички рад како би град био лепши. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 2.12.2018.

Подстицај унапређењу воћарске производње

ПОЧИЊЕ РАСПО - Нешто више од 206 тона вештачког ђубрива носиоцима пољопривредног газдинства који имају пријављене засаде под воћем. - До истека рока за пријављивање 12. новембра, захтеве поднело 719 носилаца пољопривредних домаћинстава. - У зависности од пријављене површине под воћем пољопривредницима припало између 333,9 и 3,9 килограма вештачког ђубрива КАН. - Према утврђеном распореду расподела од уторка 4. децембра у времену од девет до четрнаест сати у просторијама Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ лада Србије је на седници од 11. октобра дала сагласност Републичкој дирекцији за робне резерве да бесповратно испоручи минерално ђубриво КАН физичким лицима носиоцима пољопривредних домаћинстава. За ову сврху обезбеђено је три хиљаде и петнаест тона ђубрива, а право на расподелу остварило је два-

МАГАЗИН

2.12.2018.

десет седам локалних самоуправа међу којима је и Краљево. Локалним самоуправама је препуштено да утврде критеријуме и начин расподеле, а у Краљеву је одлучено да се нешто више од 206 тона додели носиоцима пољопривредног газдинства који имају пријављене засаде под воћем. На јавни позив могла су да се пријаве физичка

лица носиоци пољопривредног газдинства која у структури ове године имају пријављене површине под воћем, а правом на расподелу могли су да бесповратно добију највише 500 килограма по хектару, и највише за један хектар пријављене површине. Већ први дани подношења захтева наговестили су велико интересовање

ОДЕЛА ЂУБРИВА по коме већ првог дана ђубриво могу да преузму пољопривредни пороизвођачи из Адрана, Бапског Поља, Бара, Бзовика, Богутовца, Бојанића, Брезове, Бресника, Буковице, Витановца и Врбе. Други дан је одређен за оне који имају пријављено пребивалиште у Врдилима, Врху, Гледићу, Годачици, Дедевцима, Долцу и Драгосињцима, а трећи за воћаре из Дракчића, Дрлупе, Ђакове, Жиче, Заклопаче, Закуте, Замчања, Засада, Јарчујка, Камењана, Кованлука, Ковача и Конарева. Последњег радног дана у првој недељи децембра право на расподелу оствариваће пољопривредници са пребивалиштем у Краљеву. Носиоци пољопривредних газдинстава који имају пријављено пребивалиште у Лађевцима, Ласцу, Лешеву, Лозну, Лопатници, Матаругама, Матарушкој Бањи, Метикошима, Милаковцу, Милићима и Милочају могу да

преузму ђубриво у понедељак 10. децембра, а дан касније они из Мланче, Мрсаћа, Мусине Реке, Опланића, Орље главе, Пекчанице, Петропоља, Печенога, Полумира, Поповића, Предола, Прогорелице, Раванице, Ратине и Рибнице. Расподела се завршава 12. децембра кад по следовање утврђених количина, у складу са површинама под воћем, могу да преузму пољопривредници са пребивалиштем у Роћевићима, Рудну, Рудњаку, Самаилима, Сибници, Сирчи, Стублу, Тавнику, Тадењу, Тепечима, Толишници, Ушћу, Цветкама, Церју, Чибуковцу, Чукојевцу и Шумарицама. Остваривање права на расподелу доказује се личном картом, а они који преузимају ђубриво за другог дужни су да доставе овлашћење оверено од стране јавног бележника. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

пољопривредних произвођача што најбоље потврђује податак да је, до истека рока за пријављивање 12. новембра, потребна документа доставило њих 719. Комисија за проверу исправности утврдила је да само један не испуњава услове постављене у јавном позиву, па је утврђена коначна листа од 718 пољоривредника којима је, у зависности од пријављене површине под воћем, припало између 333,9 и 3,9 килограма вештачког ђубрива КАН. На основу одобрења Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, које је граду Краљеву одобрило бесповратну испоруку ђубрива, јавног огласа и захтева који су поднели пољопривредни произвођачи, расподела ђубрива ће се вршити од уторка 4. децембра у времену од девет до четрнаест сати у просторијама Јавног комуналног предузећа „Пијаца“. Да би се избегле гужве утврђен је распоред

Краљевчани у свету: Милорад Којић (2)

КРАЉЕВО Г

МАГАЗИН

2.12.2018.

- Туче су биле неминовне увек кад с девојчицу, па се боре за превласт. - К завршавала кад један од учесника пад седамдесетих година, прво на пе наркомани, а како су углавном кори хашишари. - Заувек ће остати тајна д средини није схваћен њихов таленат у водило према пороку коме нису мо коштао главе. - Историјски спектак „Сутјеска“ утицали су да се у окршај к од противника штити штитовима од п

ГРАД ЧУДА

Фото: М. Радовановић

се два момка загледају у исту Користиле су се само руке, туча дне. - У Краљеву су се почетком ериферији, појавили први истили хашиш понели назива да ли их сазнање да у локалној у различитим врстама уметности огли да се одупру, а који их је кли приказивани у биоскопу рене са луковима и стрелама, а поклопаца са канти за отпатке.

ве док је служење војног рока била обавеза мушког дела становништва веровало се да годину или нешто више дана може у позитивном смислу да делује на смиривање оних мало несташнијих у које се тих година убрајао и Милорад Којић. Није био редак случај да родитељи, користећи углед у Општинском секретаријату за народну одбрану, ургирају како би синове уз већу дисциплину и обавезе боље припремили за живот након повратка. Био је то повод да отац јунака ове приче упути захтев да Милорад буде регрутован у најгори род, каквим се сматрала пешадија, и да тамо буде митраљезац. Најмање година дана у војсци давало је довољно времена за размишљање свима који до тада нису нашли право место у свакодневном животу. На сличан начин је размишљао и Цвијо Матић који је у секретаријату битно могао да утиче на место служења војног рока, па је и свог сина упутио у ауто јединицу стационирану у Ковину. Полазак у војску био је прилика за посебно славље какво се задржало све до деведесетих година, а последње

МАГАЗИН

2.12.2018.

дане у Краљеву Љубо Матић је заливао са друговима Којићем, Митићем, Лужњанином... Најпогоднијим местом се у то време чинио Хотел „Термал“ у Матарушкој Бањи, а од спорне јурњаве између столова је прошло већ годину дана, па се љубазни управник потрудио да између две ресторанске сале хотела убаци још столова. Госте је годинама у „Термалу“ забављала Група „Лукс“ у то време са певачицом Наташом Владетић. Омаленог раста са великим наочарима неодољиво је подсећала на учитељицу што је било повод да је Којић у тренутку кад је пришла да прими поруџбину назвао баш тако. - Она приђе а ја учитељице, па учитељице. Лупим руком о лимени сто који је зазвечао, а чаше одскочиле као и гости окупљени око околних столова. Мени је то било интересантно и стално понављам певај учитељице, певај учитељице. У једном мометну она почне да плаче каже да више не жели да пева пред кретенима и оде. Долазе директор и управник, музичари се жале да сам им отерао певачицу, па пристанем да се извиним што сам је увредио

иако нисам желео ништа лоше да кажем. Уз дубоки наклон пољубим је у руку и кажем како никад више нећу да је зовем учитељицом. После само пет минута викнем певај учитељице и рокнем о астал, она баци микрофон и бризне у плач, а нас истерају из „Термала“. Љуба смо испратили да брани државу, а он се заклео да ће верно служити Титу, народу и отаџбини – прича Којић. Много година касније са пријатељем који је студирао економију и више од свега волео певачице, а новац за живот зарађивао као возач министра пољопривреде, стигао је у ресторан на Ушћу у намери да упозна његову најновију девојку. Којићу није требало много времена да у њој препозна Наташу која је била повод за прогон из „Термала“. Опуштен разговор био је прилика да сазна како је провела извесно време у Краљеву, да је певала у тада веома популарном Хотелу „Термал“ за који је вежу пријатне успомене, и добра зарада, све до доласка најлуђе екипе коју је до тада срела, а која је у војску испраћала друга са надимком Коњ. Био је, каже, међу њима и неки кога су звали Шерпа, а који је певачицу

назвао учитељицом док је лупао о лимени сто донет из баште, јер у ресторану није било места. До детаља је описала све што се те вечери догађало, а врхунац изненађења било признање саговорника да је он изазвао инцидент. Период између 1985. и 1987. године Милорад Којић назива временом чуда у Краљеву и почетак авантуре ко-

Милорад Којић

ја ће се завршити са друге стране Атлантика. Забавни живот одвијао се у вечерњим часовима у кафанама поред Ибарске магистрале све док Свето Томић Каубој није у подруму Ресторана „Париз“ отворио прву дискотеку „ЛП 33“. Друга је потом почела да ради у „Туристу“, а добар део младих се у летњем периоду окупљао и у тада веома популарном дансинг ресторану на левој обали Ибра. Све је ипак било далеко од онога што је до седамдесетих година везивано за игранке у Дому ЈНА и Електрокомбинату у који је Којић први пут ушао са 14 година. Иако је још у то време због висине и углађености изгледао старије, за улаз је била потребна пратња старије особе. - Игранке у Електрокомбинату су биле невероватно откриће, нова музика рокентрол и евергрин. На вратима су радили Микић и Бранко Шериф, а уз њих увек Бодо који је касније као пијанац завршио у неком подруму. Остале су ми у сећању, јер сам први пут доживео да будем биран за плес. Имао сам прслук од зелене чоје, црне панталоне и лепе ципелице и био изненађен кад

ме је једна старија девојка изабрала. Училе су ме да играм, рокенрол, валцер, танго. Кад се играо неки „шиз“ само су се ноге померале у страну, а тело укочено као поштански стуб. Замишљао сам да ћу бити неки Мики Јевремовић у време док је све популарнији певач био Краљевчанин Дијего Варагић чија је сестра Драгана у Торонту имала школу глуме, а њен муж Душан Петричић радио запажене карикатуре за један од највећих листова у том граду – прича Којић уз подсећање да је и касније као момак био познат као један од главних „шизера“. „Шизење“ је, објашњава он, подразумевало акробатику која је извођена између радозналаца који би се размакли и направили довољно простора за главног играча баш као у филму „Грозница суботње вечери“. Дом ЈНА је био место на коме су наступали најпопуларнији југословенски бендови, Пепел ин кри, Јанез Бончина и Септембар, Тајм, Корни група, Ју група... а помоћни терен Кошаркашког клуба Слога место резервисано за локалне бендове. Из сећања не бледи слика Бобија Циганина, виртуоза на

2.12.2018.

МАГАЗИН

гитари који је и ликом подсећао на Џими Хендрикса, много година касније овековеченог у песми Boby Gipsy краљевачког бенда „Дечја радост“. У Краљеву су се почетком седамдесетих година појавили први наркомани, а како су углавном користили хашиш понели назива хашишари. На њих се гледало са презиром, у ретким случајевима са разумевањем. Прво су се појавили на периферији, а међу онима којих давно нема међу живимо било је момака из бољих кућа које је красио посебан таленат за различите врсте уметности. Заувек ће остати тајна да ли их је баш такво сазнање водило према пороку коме нису могли да се одупру, а који их је коштао главе. Милорад Којић потврђује схватање о људима нестабилног духа који су из различитих разлога, најчешће због уверења да таленат који имају није препознат у локалној средини, посезали за алкохолом, убрзо после тога и дрогом. У таквој ситуацији није могло много да им се помогне поготово у време кад је сваки помен дроге прихватан као наговештај нечега што још није стигло у ову средину. Главно и најлепше место за дружење, различите врсте разговора, грицкање семенки, кибицовање и по нека слободнија реч упућена девојчицама био је годинама надалеко познат краљевачки корзо. Они који нису доживели да бар део живота проведу на њему тешко могу да схвате шта је он значио младима током многих деценија. Свако дрво и продавница дуж Омладинске улице сваке вечери било је место састајања увек исте групе људи. Било је то, каже Којић, најлепше стајање свима који нису имали среће да са по којом девојчицом замакну под обалу поред Ибра. - Туче су биле неминовне увек кад се два момка загледају у исту девојчицу, па се боре за превласт у тучама које су биле врло поштене. Користиле су се само руке, а завршавале кад један од учесника падне. Поражени је морао да пружи руку, призна да је изгубио, да се повуче и никад више није смео да се конфронтира са победником кога је морао да респектује.

Код нас су главне табаџије били Микић и Бранко Шериф, набилдовани јаки момци који су увек имали виђеније девојке. Нису били образовани, али су имали уличног шлифа и уличну школу која је код тих девојака добро пролазила. Један период обележили су Дринкинци, Мико и Кире, Зоран Црногорац који није био громада, али је знао кад и где први да удари и обори и највећег. Били су то изузетни фрајери, атлете и талентовани спортисти, добри пливачи на Ибру од којих сам учио да скачем са врбе - прича Којић. По масовним тучама били су познати Пицмалци и Женевци, а дечаци из околине католичке цркве борили су се за превласт са вршњацима из осталог дела Хајдук Вељкове улице. Историјски спектакли приказивани у биоскопу „Сутјеска“ утицали су да се у окршај крене са луковима и стрелама, а до противника штити штитовима од поклопаца са канти за отпатке. И док су старији одапињали стреле млађи су додавали муницију, а последица дејства каменчића из праћки, али и блиског контакта након јуриша, била је и по која разбијена глава. Кад се после туче која се оцењивала фер и поштеном смире страсти најбољи из две мафије наставе да докажу ко је бољи у фудбалу Краљевачки жестоки момци разликовали су се од вршњака који су по сличном понашању обележили тај период у другим градовима. Милорад Којић са доста респекта говори о онима који су били јаки, али племенити, никад покварени. И док су највећи број њих у очима млађих генерација остали запамћени као улични витезови било је и по којег ко није могао да се одупре изазовима нарастајућег криминала. У време кад су безбол палице могле да се виде само у америчким филмовима приликом не тако честих претреса у џеповима оних агресивнијих, често и опаснијих, могао је да се нађе по који боксер, нож или бријач. Само један рез остављао би ожиљак за цео живот што је био посебан повод за страх при евентуалном сукобу са таквима. Момчићи са краљевачког асвалта

окупљали су се на помоћном терену Кошаркашког клуба Слога. После радног дана када би Моша Ерић закључао високу капију на улазу, много пре него је терен покривен и претворен у халу спортова, није било неуобичајено да се прескочи ограда и у полумраку заигра на један кош. Чинило се то и у другим ситуацијама, а они из комшилука добро су знали када је игралиште затворено. Један од најнижих кошаркаша, најбољи шутер са ивице пенала, кога је одликовало како се у то време говорило „срце за игру“ био је Мићко. Са двометрашем Којићем представљао је тандем који нико није могао да победи. Стицајем необјашњивих околности једном приликом су се нашли на супротним странама. - Дошло је до сукоба и Мићко ме удари песницом, па се потучемо. Бацим га на бетон кад у тучу улети његов нераздвојни пријатељ Бане Парастос. После тога више нисмо играли заједно, а ја престанем и да говорим са њима. Једном приликом задесимо се у исто време на вашару какав се током три летња дана одржавао на пијаци. Биле су ту неке вртешке и друге интересантне ствари, а ми пролазимо једни поред других и не говоримо. Закачим се са неким сељацима око рингишпила, један покуша да ме удари, а у секунди се појави Мићко, опали га и тако се ми помиримо. Мићко је покушавао да ме помири са Парастосом али није ишло иако смо се виђали на различитим местима – прича Којић. Последњег дана октобра тек десетак фамилија у Краљеву славило је Светог Луку, а Којић са славским колачем и парама за свећу од дедине куће у Улици војводе Путника ујутру кретао према цркви. Једног таквог дана је на путу према цркви срео Парастоса. Узајамни погледи на славске колаче завијене у белу бошчу указивали су на могуће сродство. Био је то повод да се изљубе на средини улице, заувек помире и сваке наредне године на тај дан заједно пођу према цркви. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 2.12.2018.

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (38)

МАГАЗИН

2.12.2018.

ОПЕРАЦИЈЕ 3

На основу стања на фронту 31. октобра команда армијске групе Макензен дефинитивно долази до сазнања да српска Врховна команда не води операције тако да би до одсудне битке са аустроугарским и немачким снагама, како се очекивало, дошло код Крагујевца. Tек тада Макензен је увидео да му је пропао још један покушај наметања одсудне битке, покушај окружења и уништења српске војске на малом простору.

Дејства аустријског 19. корпуса Због рђавог материјалног стања 19. корпус, који је претходног дана упућен ка Чачку, није могао да изврши наређење команданта 3. армије да одмах истури напред једну бригаду. Да би се задовољио важан оперативни захтев, према коме је требало што пре заузети порушене мостове на Западној Морави код Чачка, из састава 10. и 17. брдске бригаде одвојена су два батаљона и истурени на Јелен и Кобилу, где им је придата једна брдска батерија бригаде Шварца. Оба ова бата-

љона добила су задатак да 1. новембра заузму Чачак и тамо изврше реквизицију хране, па је команданту 10. брдске бригаде генерал мајору Дрофну наређено да појача претходна два са још два батаљона и целом брдском артиљеријом. Због повољног резултата реквизиције хране и стоке у Горњем Милановцу током дана су предузета мало енергичнија борбена дејства. Командант 53. дивизије је у Горњи Милановац, осим 20. брдске бригаде, упутио и 21. брдску бригаду, мада је њихов размештај у граду био отежан због ранијег доласка немачких тупа из 22. корпуса. Седамнаеста брдска бригада је са главнином размештена на простору Манастир Савиња – Кобила – Крвавац, а истурени одред пуковника Холна избио је до села Милићеваца. Десета брдска бригада је, у духу раније издате диспозиције, стигла на простор Механа – раскрсница путева југоисточно од села Теочина, а одред који јој је додељен из састава бригаде пуковника Франца, са два батаљона и половином пољске батерије, заноћио је у селу Брезни. Бригада генерал мајора

Шварца је, према диспозицији, била на простору села Дренова, а 205. бригада на простору код Цугуља. У току дана у Горњем Милановцу је реквирирано 300 грла крупне стоке за клање, тридесет хиљада килограма жита и мања количина варива. Извиђачка одељења 10. брдске бригаде и бригаде Шварца, која су раније била упућена ка Чачку, у 21,45 су известила да се на Вучјаку налазе две до три српске чете и да су висови Дробњачко брдо на кота 386 – кота 312 – кота 268 и даље гребен према истоку поседнути слабијим српским снагама. Српске коњичке патроле су опажене на реци Чемерници, а на основу ових сазнања командант 10. брдске бригаде у 22, 30 извештава команданта 19. корпуса да ће 1. новембра покренути бригаду ка Чачку. На Јелену је већ био истурен један батаљон, па командант бригаде намерава да, друмом преко Васкове главе на Јелен, упутити још два и три брдске хаубице, а два са једном брдском хаубицом и три митраљеска одељења од Кремена у југозападном правцу до села Прањана на коти 416 и даље преко стражаре до коте 607. Ова-

31. ОКТОБРА кво наступање 10. брдске бригаде било је замишљено с намером да се обухвати лево крило српских положаја јужно од реке Чемернице. Командант 19. корпуса одобрио је диспозицију команданта бригаде за 1. новембар а 20. брдској бригади наредио да, при наступању ка Чачку, преко Зелене баре упути један батаљон са задатком да штити леви бок 10. брдске бригаде, а 17. бригади да деловима дејствује ка боку и позадини српских положаја на линији Стражевица на коти 557 – Илијак на коти 485. Командант 19. корпуса је у 22,15 из команде 3. армије примио наређење: „Сви корпуси ће нападати и енергично гонити“. Наређење је команданту 3. армије команда армијске групе Макензен издала 31. октобра по подне, чим је команда 11. немачке армије известила да се Срби тога дана на целом фронту повлаче са свих положаја повлаче. У ово време главнина 3. армије, 22. и 8. корпус, већ је отпочела гоњење Срба на свом делу фронта.

Дејства 22. резервног немачког корпуса У току 31. октобра, 26. дивизија овог корпуса заузела је висове од Записа до Равног брда, јер су пред њом биле само слабе српске снаге. Иза 26. дивизије ка селу Доња Црнућа наступала је 88. бригада како би се што пре наслонила на 44. резервну дивизију, која је у подне отпочела наступање од Голог брда у правцу ка Кнежевцу и до пада мрака стигла до друма јужно од тог места. У исто време, 43. резервна дивизија кренула је од линије Божурова главица, јужно од Орнице, и са предњим деловима избила до друма Жуто поље – северни излаз из села Кутлова.

Дејства 8. аустријског корпуса Истог дана 59. пешадијска дивизија овог корпуса имала је задатак да после 9,00 сати наступа до линије кота 650 – Лупоглав – Студена вода, а њена 18. брдска бригада, која је наступала преко Студене

воде, успела је у 10,00 сати да заузме гребен између кота 490 и 428. Из рејона јужно од Ковионице и Градине против трупа 59. дивизије дејствовала је српска артиљерија, због чега је 18. брдска бригада чекала на линији између кота 490 и 428, док 9. брдска бригада не дође на исту висину. Девета брдска бригада је заноћила на простору села Мировић и јужно од тога места, док је 18. брдска бригада у 16,30 стигла на Видровачку главицу, док су вис Лис и гребен југозападно од њега у то време још били у рукама српске заштитнице. Педесет седма дивизија је у 7,00 отпочела наступање ка Пајазитову – Рајцу – Дебељаку, а 6. брдска бригада је, имајући пред собом само слабе српске патроле, још пре подне стигла до линије црква у селу Лужнице – село Пајазитово где је успостављена веза са 59. дивизијом. Тако је 2. брдска бригада у 11,33 заузела линију Петровац – Дебељак до школе и наставила гоњење Срба до линије Опорица – кота 245 јужно од Шљивовца. Шеста бригада је поподне заузела празнину између 2. бригаде и 59. дивизије и посела линију Товарница – Градина.

Дејства одреда генерала Сорсића

МАГАЗИН

2.12.2018.

Правац наступања одреда генерала Сорсића је претходног дана усмерен ка боку и позадини очекиваног новог српског фронта чије је лево крило, по њиховој процени, требало да буде код Чачка. У току 31. октобра заштитни делови су заузели положаје западно од главне колоне Ободњик и Црни врх, главна колона пуковника Хаузера село Брајковићи, генерал Шис село Скакавци – Ражана, а генерал Штрајт северни део села Ражане – Мрчићи. Одред пуковника Франца из споредне колоне стигао је са главнином у село Љутице, а један батаљон до Гојне горе на коти 723. Извиђачки делови заробили су четири српска војника који су изјавили да је 4. пук трећег позива упућен ка Чачку, на простор око Марковице. Командант одреда генерал Сорсић је, у духу директиве коју је примио од команданта 3. армије а која подразумева да уместо ка Ужицу

крене ка линији Пожега – Видова у циљу наслона на 19. корпус, потчињеним командатнима дао наређење за 1. новембар. Према њему две западне слабе споредне колоне требало је да се уједине на простору Дубци – Буар, а главна колона пуковника Хаузера да стигне на простор два километра северозападно од Беле Цркве, Шис да избије на гребен Црнокосе, а генерал Штрајт да стигне у Косјерић. Задатак Споредне колоне пуковника Франца био је да маршује до линије: Брезјаци – Мађер. Трупе генерала Сорсића још нису биле довољно попуњене артиљеријском муницијом, јер је први воз са следовањем тек пристигао у Ваљево. Још тежа ситуација била је са зимском одећом и обућом, коју су трупе жељно очекивале, а која се налазила дубоко у позадини. Један шлеп на који је тај материјал укрцан стигао је јужно од Шапца, а затим упућен ка Забрежју одакле је требало прекрцати опрему и даље транспортовати железницом до Ваљева.

Дејства 62. аустријске дивизије Поред неуспелих контранапада у току ноћи између 30. и 31. октобра на положаје ове дивизије Црногорци нису попуштали пред њеним фронтом, па су ујутро 31. октобра извршили напад на гребен западно од Пољанице и успели да потисну један ландштурмски батаљон и заплене један митраљез. Након увођења аустроугарске бригадне резерве у борбу стање је до 7,30 поправљено, заузет је вис и кота 942, па је напад аустроугарских трупа достигао врхунац. Црногорци су се у јутро 31. октобра спремили да, са правца Вихре ,обухвате десни бок 9. ландштурмске бригаде. Аустријски пуковник Шпидлер се надао да ће до доласка наговештеног појачања, од два батаљона тврђавске бригаде, моћи да одржи раније заузете положаје, па је молио да се појачање упути преко Сухе горе. Поред тога, било је наређено да делови тврђавске бригаде под командом

пуковника Ходуле наступају преко Лазе – Кобиље главе ка Вихри. Међутим, помоћ је стигла доцкан па је одред који је упућен на Кобилу, тек око подне прешао простор северно од села Дринског кад је 9. ландштурмска бригада већ била у повлачењу. Аустроугарске трупе су на овом простору од 29. октобра добијале само половину следовања хране, па су због слабе исхране и вишедневних борби биле изнурене. Због надмоћнијег црногорског напада извршеног у току пре подне, биле су принуђене да напусте Пољаницу, изгубивши том приликом четири топа. На хитну молбу да се губитак надокнади, командант 3. армије је наредио да брдска батерија, која је била одређена за 19. корпус и упућена у Земун, крене ка Рогатици у састав 62. дивизије чији је командант, осим пет чета које су морале да остану на вишеградском мостобрану јер је њихова комора била још далеко западно од реке Дрине, упутио све снаге које је имао на располагању ка Сухој гори са намером да одржи линију село Дринско – Кобила – Калуђер, југоисточно од Црног врха.

Међутм, намеру није могао да реализује, чак је био принуђен да нареди повлачење до линије висови код села Дринског – Суха гора – јужно од села Добруна – Орлиња кота 872. У току 31. октобра аустроугарске трупе су успеле да успоставе поузданију везу преко Дрине а и поред велике бујности реке пошло им је за руком да се, помоћу везаних понтона, преко реке пребаци неколико одељења за попуну трупа и нешто коморе. Наговештај да ће бригада пуковника Зубера стићи по ешелонима код Вишеграда у периоду од 3. до 5. новембра, и поред неповољног стања код 62. дивизије, давао је јак подстрек за хитно продужење покушаја подизања понтонског моста на Дрини, ради што бржег пребацивања трупа ове дивизије на десну обалу.

Операције 11. немачке армије Током дана 11. немачка армија је продужила наступање на фронту западно од реке Велике Мораве, а српске трупе су у потпуности потиснуте преко Лепенице и

повлачиле се ка линији главних положаја десна обала реке Осанице – Бабин гроб – Дрењак – Лисин лаз – Жежељ – Кукиве липе. После упорне борбе немачке снаге су у току ноћи заузеле Тривуново брдо.

Операције 1. бугарске армије После упорних борби вођених целог дана 6. дивизија је пред вече избила на линију село Оснић – село Планиница – село Врбовац, а 3. бригада се кретала ка Књажевцу. Осма дивизија је под борбом заузела линију село Бучје – кота 756 – вис западно од села Церовца – вис западно од Шуман топла, а девета дивизија се припремала за напад на положаје код Сврљига. Њена артиљерија је, због рђавог времена и магле, изостала па није учествовала у овој борби, а 1. дивизија је под борбом заузела вис код села Врандел и коту 850 јужно од њега. Одред генерала Рибарова добио је наређење да наступа низ реку Јужну Мораву и реку Ветерницу ка Лесковцу. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 2.12.2018.

СПРЕМНН

Значај репродуктивног здравља младих

НИЈЕ ЗА ИЗАЗОВЕ

Брига о репродуктивном здрављу жена почиње од рођења а нарочито је важна у периоду младалаштва, када се дешавају крупне промене у телесном изгледу и функционисању организма, доживљавању спољашњег света, начину размишљања и остваривања контаката са другим људима. - Репродуктивно здравље младих све угроженије, пре свега јер о томе не знају довољно. - Едукативно саветодавне кампање за младе са подручја Краљева, Рашке и Врњачке Бање се спроводе кроз Саветовалиште за младе Дома здравља. - Од оснивања Саветовалишта за младе 2005. године више од 35 хиљада деце прошло кроз различите видове едукација

МАГАЗИН 2.12.2018.

епродуктивно здравље жена подразумева усклађеност и нормално одвијање функција репродуктивног система у телесном, психичком и социјалном смислу, а битно је јер им омогућава да се осећају добро, воле, буду вољене и остваре родитељство као једну од најлепших улога у животу. Заштита репродуктивног здравља укључује едукацију о сексуалности и репродукцији, саветовање о планирању породице, здравствену заштиту репродукције, превенцију, дијагностику и лечење различитих болести и поремећаја, прекиде трудноће, као и превенцију сексуалног злостављања и бригу о жртвама. Није непознато да брига о репродуктивном здрављу жена почиње од рођења а нарочито је важна у периоду младалаштва, када се дешавају крупне промене у телесном изгледу и функционисању организма, доживљавању спољашњег света, начину размишљања и остваривања контаката са другим људима. То је период кад жену вребају многе опасности за настанак поремећаја репродуктивног здравља па су познавање карактеристика репродуктивног здравља и чинилаца који га одређују, полазна основа за процену здравствених потреба и активирање расположивих ресурса за њихово задовољење, односно унапређење здравља жена у контексту утврђеном за здравствене политике изражене иницијативом за безбедно материнство. На поразну чињеницу да је репродуктивно здравље младих све угроженије, пре свега јер о томе не знају довољно, све чешће упозоравају лекари а једна од прилика је и регионални округли сто у циљу унапређења локалних капацитета за спровођење мера популационе политике. Град Краљево, општине Врњачка Бања и Рашка су, са Кабинетом министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику, потписали уговор о суфинансирању мера популационе политике јединица локалне самоуправе. У складу са њим, и Уговором о сарадњи на реализацији заједничких активности у оквиру пројекта Спровођење мера популационе политике јединица, и пријавом за доделу бесповратних средстава за суфинансирање тих мера, ове три локалне самоуправе и Дом здравља „Краљево“ су закључили Уговор о реализацији едукативно саветодавне кампање која се спроводи кроз Саветовалиште за младе. Иако пројекат по финансијском обиму и времену трајања спада у мање у Дому здравља га оцењују посебно значајним због знања и дугогодишњег искуства Саветовалишта за младе усмерених ка едукацији младих са циљем да одрже, очувају и унапреде здравље како би се приремили за будући живот.

Жеља да се искуства пренесу партнерским градовима Рашкој и Врњачкој Бањи темељи се на раду стручног тима од оснивања Саветовалишта 2005. године у који су укључени гинеколог, педијатар, психолог, социјални радник и виша медицинска сестра. О значају Саветовалишта за младе најбоље сведочи податак да је од оснивања више од 35 хиљада деце прошло кроз различите видове едукација, индивидуалне разговоре, креативне радионице, трибине и предавања. Знчај је већи ако се зна да Саветовалиште ради само два сата сваког радног дана у недељи, а његови стручњаци су присутни у школама, на трибинама и предавањима. У Дому здравља потврђују даје циљ пројекта, који се реализује са партнерским градовима, да се модел који је дао добре резултате примени и у другим срединама. Уједно је потврђена спремност да се надлежним организацијама из партнерских градова и убудуће пруже потребна помоћ и подршка у напорима да се репродуктивно здравље подигне на виши ниво, а млађе генерације припреме како би спремније дочекале све изазове који их тек чекају. Основа за препознавање проблема су бројна истраживања Светске здравствене организације и Института за јавно здравље „ Др Милан Јовановић Батут“ на основу којих су здравствени радници препознали проблеме и главне теме интересантне за омладину. То је пре свега одвикавање од пушења и других болести зависности, као доминантних проблема међу младима, заштита од нежељене трудноће, вршњачког насиља и полно преносивих болести. Начином да се пренесу потребна знања оцењене су интерактивне радионице од којих је по једна реализована у сва три града, а округли сто је завршна активност на коју су позвани представници свих релевантних институција задужене за бригу о здрављу младих. Закључци округлог стола треба да помогну и укажу локалним заједницама на кораке којим би се још више унапредило здравље младих. Позитивним се оцењује чињеница да је локална самоуправа препознала значај и улогу младих у систему заштите репродуктивног здравља, а реализација пројеката сличних овом је прилика за излазак из полуанонимности у прве дане периода који се сматрају почетком нове ере. Сем основних података значају бриге о здрављу и раду Саветовалишта за младе, презентирани су резултати анкете који указују на начин како млади препознају проблеме, али и савете како да се заштите од полно преносивих инфекција и ХИВ. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.12.2018.

Перформанс Локалног фронта на улицама Краљева

МАГАЗИН

2.12.2018.

ПОКРЕТНИ ПАНОИ НАА

- Одбијање градских челника да за изложбу карикатура Предрага Кораксића и Душана Петричића одобри коришћење простора у згради Градске управе повод за улични перформанс као начин да се јавности укаже на овакво понашање. - Карикатура је израз уметности, уметност је поље слободе, а тамо где се уметност гуши сузбијена је и слобода. - Сузбијање слободе подразумева присуство диктатуре а диктатура, по природи ствари, жели да све институције поравна са духом владајућег режима, духом владајуће идеологије. - Уколико власт није спремна да истрпи критику задире у право сваког човека да јој се обрати за остваривање сопствених права. - Слободна територија у граду Краљеву зове се канцеларија Локалног фронта

Фото: М. Радовановић

А ДАН ОСЛОБОЂЕЊА

МАГАЗИН 2.12.2018.

2.12.2018.

МАГАЗИН

одаци из енциклопедије потврђују да карикатура означава заоштрено поентирани приказ друштвених или политичких, понекад приватних или опште људских, тема углавном средствима графике. Настала је у периоду барока али се захваљујући техникама штампе, пре свега литографије, ксилографије и гравире у челику, тек у 19. веку развила у општи облик изражавања који је познат и као уметнички медијум. Карикатури је често придодато текстуално објашњење, и краћи дијалог, или се више карикатура ниже хронолошки како би приповедале неку причу или ток догађаја. Наказни прикази познати су још од антике и средњег века, али та ликовна остварења делују гротескно или апсурдно и не налазе се ни у каквој вези са неким догађајем или личношћу, док контекстуална веза са неким актуелним догађајем чини модерну карикатуру оним што она јесте. Основна

претпоставка за карикатуру је због тога увек одређена друштвена чињеница, која намерним претеривањем разоткрива у својој противречности или се оптужује, често у спрези са хуморно-духовитом, подсмевајућом потком, понекад уједајући злобно и саркастично, али и са ставом погођености и меланхоличности. Критиковање друштвене беде у оквиру приказа у сликама било је од времена реформације уобичајно на лецима који се могу означити као претече политичке карикатуре и сатире у сликама. Време процвата карикатуре везује се за 19. век, што је последица либералних политичких стремљења и развоја новинарства, а и данас је активан велики број политичких и хумористичких карикатуриста. На простору Србије у последње време посебно интересовање јавности привлаче карикатуре Предрага Кораксића и Душана Петричића, понајвише

због става о догађајима чију актуелност потврђује политички карактер. Реаговање на актуелна збивања у земљи повод је за жељу Удружења грађана Локални фронт да организује изложбу радова двојице доказаних мајстора специфичног уметничког израза, а одбијање градских челника да за то одобри коришћење простора у згради Градске управе повод је за улични перформанс као начин да се јавности укаже на овакво понашање. Шеф одборничке групе Локални фронт у Скупштини града мр Владимир Маровић потврђује да се истоимено удружење у више наврата обраћало Градској управи тражећи одобрење да изложба буде постављена у просторијама Градске управе. У одговору на први захтев од 20. новембра потврђено је да за то не постоје услови, јер у предложеном термину није могуће обезбедити простор зато што је уступљен за програм једној градској уста-

нови. Одговора није било ни на два поновљена обраћања са захтевом да се одобри други термин, а на чврсту одлуку да то не дозволи указује одсуство спремности да се одговори ни на телефонске позиве. Довољно индикативним сматра се податак о истоветном понашању представника власти у још неким градовима. - Оно што желимо да кажемо и да поручимо јесте да је карикатура пре свега израз уметности, уметност је поље слободе, а тамо где се уметност гуши заправо је сузбијена и слобода. У овом случају имамо ситуацију да то сузбијање слободе подразумева присуство диктатуре а диктатура, по природи ствари, жели да све институције поравна са духом владајућег режима, духом владајуће идеологије. Узимајући то у обзир, пошто су нам институције отете, нама једино остаје да се за своја права боримо на улици на овај начин. Локални фронт жели да по-

каже како је могуће изборити се за та права те је стога грађанству карикатуре изложио кроз шетњу улицама. Кораксове и Петричићеве карикатуре су очито спорне у многим временима, а нарочито је спорно то сада. Карикатуре које су изложене јесу из савременог доба, готово из ових дана, а знамо да се о њима расправљало и у Народној скупштини. Оно што је познато јесте да карикатура са собом заиста носи сатирични моменат, пре свега критички моменат спрам власти, догађаја и личности те, уколико једна власт није спремна да истрпи критику, заиста задире у право сваког човека да јој се обрати за остваривање сопствених права. Овде се ради о чистом кукавичлуку, а тај кукавичлук је сам по себи довољан - објашњава мр Маровић. Чврсто решени да карикатуре Предрага Кораксића и Душана Петричића ипак прикажу јавности чланови Локалног фронта су одлучили да са њима,

непосредно након обележавања дана ослобођења града у Другом светском рату испред Споменика ослободиоцима Краљева, неколико пута прошетају градским улицама и у разговору са грађанима потврде значај начина на који најпознатији српски карикатуристи виде актуелно стање у земљи. Покретни панои били су присутни на улицама само 29. новембра, а из Локалног фронта стиже порука грађанима како у просторијама удружења могу да погледају двадесетак карикатура у терминима који ће накнадно бити објављени. - Слободна територија у граду Краљеву зове се канцеларија Локалног фронта. С обзиром да је данас 29. новембар, дан на који је овај град ослобођен у Другом светском рату, желео бих да грађане поздравим традиционалним антифашистичким поздравом „Смрт фашизму, слобода народу“ - поручује мр Маровић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.12.2018.

Хоби у сусрету са историјом

МАГАЗИН

2.12.2018.

МАКЕТАРСТВО КАО ОПСЕСИЈА

- У макетарству најзаступљенији војни авиони. - Први војни авиони су били прилично мали, са распоном крила од свега осам до девет и дужином седам метара. - Чврста веза авио макетарства и историје ваздухопловства чији се почеци везују за прве године двадесетог века кад су браћа Рајт извели први лет авионом. - У току Првог светског рата Француска произвела 59 хиљада авиона и 60 хиљада мотора. - Током Великог рата произведено више од 150 хиљада авиона. - До почетка Првог светског рата Србија је имала две ескадриле авиона, до краја две ловачке, неколико извиђачких и бомбардерских ескадрила са 139 авиона. - Француски пилот Ролан Гарос први употребио митраљез са дејством у правцу лета. - Југославија је деведесетих година прошлог века, са великим бројем авиона и пилота, била најјача ваздухопловна сила у Европи. - Краљевина Југославија је пред Други светки рат имала 2.600 оперативних авиона и око три и по хиљде обучених пилота

Милан Косић

Фото: М. Радовановић

од моделарством се подразумева хоби који се бави прављењем умањених, али функционалних, модела разних типова возила или летелица због чега су као посебне гране издвојени авио, ракетно, бродо, ауто, железничко и друга моделарства. Овако направљеним моделима као погон може да послужи гума, минијатурни мотор са унутрашњим сагоревањем, електромотор, млазни или ракетни мотор. Изазов израде модела је, пре пуних седам деценија, у многоме утицао на пут којим ће се кретати професор Милан Косић кога ће познавање француског и италијанског језика одвојити од рада са ђацима и увести у воде спољне трговине. Повод за недавни краткотрајни боравак у Краљеву била је изложба „Ратно ваздухопловство у Првом светском рату“ коју су, у склопу обележавања стоте годишњице од завршетка Великог рата, припремили краљевачки Макетарски клуб „Спинер“ и Макетарски клуб Чачак чији је најстарији члан Милан Косић. Осврт на неколико деценија уназад води до периода пред крај пете деценије

МАГАЗИН

2.12.2018.

прошлог века кад су прве једрилице које су могле да лете наговештавале озбиљније бављење ваздухопловним моделарством. Из сећања сведока бомбардовања Београда у априлу 1941. године нису избледеле слике авиона који су и касније летели преко овог подручја у правцу Будимпеште. У то време су авиони, поготово војни, на све припаднике исте генерације деловали много снажније него што би можда било данас, а прилика да се посвети бар њиховим моделима пружена је дечаку на прагу тинејџерског доба кад је у Ужицу формиран аеро клуб. Једна од активности била је градња једрилица од материјала који је био на располагању, дрвеног костура, папира и лепка, а прилика за потврду квалитета не тако честа такмичења ваздухопловних моделара. Период одрастања доноси бројне нове обавезе и изазове, што се у случају Милана Косића неумитно одразило и на смањен интерес за даље бављење овим хобијем. Да није потпуно ишчезао потврдило се почетком седме деценије

двадесетог века приликом службеног пута у Француску кад му је, током шетње кроз Париз, пажњу привукла кутија у излогу једне од продавница. Били су то делови макете што је подгрејало скоро ишчезлу жељу за бављењем некадашњим хобијем. Од тада је прошло више од пет деценија, а Косић и даље доказује како страст ка макетарству не бледи ни после толико времена. Данас је најстарији члан Макетарског клуба Чачак и истрајни трагалац за подацима који воде ка изради што вернијих копија било какве макете. Посао руководиоца службе спољнотрговинских послова у ужичком Првом партизану пружао је бројне повољности међу којима значајно место заузима могућност путовања по свету а то је, признаје Косић, прилика за сусрет са макетама каквих није било у земљи, чак ни у Београду. Потребе великог броја заљубљеника у ову област није могла да задовољи једна продавница у Загребу, у којој је ретко могло да се нађе све што је потребно, па су у посебно повлашћеном положају били сви који су могли да

путују у иностранство. Као један од таквих Косић се са путовања у Италију, Немачку, Чехословачку, Француску и друге земље, по правилу враћао са новим макетама каквих у приватној колекцији има око две стотине педесет. Обавезе на послу утицале су на прекид јачих веза са клубом па је највећи број макета, захваљујући неисцрпном ентузијазму и упорности, настао у кућним условима. - Онда сам се преселио у Чачак и видео да има људи који раде макете, па смо се договорили да их излажемо. Први пут је то било у Дому културе, а онда смо 2011. основали клуб и до сада организовали једанаест изложби. Врло добро сарадња са колегама из Краљева резултирала је заједничком изложбом у Народном музеју, а први утисци наговештавају да ћемо наставити ово што смо започели - каже Косић. Први утисак са изложбе потврђује да су макетари два града окренути према војним авионима, Косић каже и због тога што су они најзаступљенији у авио моделарству. Иако је раније било тек три или четири, а у последње време

двадесетак, произвођача делова од којих настају макете авиона ретко који од њих је нашао интерес за цивилно ваздухопловство, можда и због тога што је потражња за њима знатно мања. Дугогодишње искуство, а и краљевачка изложба, потврђује велики интерес посетилаца за ратно ваздухопловство и летелице из првих дана авијације. Више него за посетоце то је изазов за макетаре који се труде да направе савршену макету која на најбољи начин одражва оригиналну летелицу. Посебан изазов представља могућност да се у току процеса израде баци мало више светла на историјски период из кога потиче. Они који већи значај придају надметању са макетарима из других делова земље, и иностранства, добро знају да се посебна такмичења организују за сваку категорију макета, како по врсти тако и размери у којој је израђена у односу на оригинални објекат. Тежња ка савршенству водиља је сваког од њих, а потврда успеха по која награда на такмичењима.

На основу изложених макета које су 72, 48 или 32 пута мање од оригинала није тешко утврдити да су први војни авиони били прилично мали, са распоном од свега осам до девет и дужином седам метара. У време кад се авиони крећу брзином од две хиљаде километара на сат његова боја и није толико значајна као кад су летели споро и ниско, па били лак плен непријатељске одбране. Посебно значајним у таквим околностима сматрао се начин бојења које омогућава што тежу видљивост у различитим периодима године. У том контексту треба посматрати начин бојења авиона који су летели на европском континенту у односу на оне намењене летовима над Пацификом, чак и кад се ради о истом типу летелица. Колико се значаја придавало бојењу, као завршном делу обраде авиона пре поласка на задатак, најбоље сведочи податак да су Руси на различие начине фарбали авионе за активности у зимским условима у односу на оне који се користе током осталог дела године. Дугогодишње искуство је прилика за

МАГАЗИН

2.12.2018.

потврду о чврстој вези авио макетарства и историје ваздухопловства чији се почеци везују за прве године двадесетог века кад су браћа Рајт извели први лет авионом. Значај авиона у борбеним операцијама међу првима су схватили Французи као највећи произвођачи из чијих погона је током Првог светског рата изашло чак 59 хиљада авиона и 60 хиљада мотора. Податак да су их градили Енглеска, Немачка и Италија, нешто мање Аустроугарска и Русија, води ка рачуници да је током Великог рата произведено више од 150 хиљада авиона. Косић подсећа да су Французи, Енглези и Немци на западном фронту имали у оперативној употреби по две до три хиљаде оперативних авиона што доказује да нису имали дуг век због чега их је било неопходно мењати. Од 1912. године, кад је начелник штаба српске војске генерал Радомир Путник донео наредбу о формирању ваздухопловства, до почетка рата 1914. године Србија је већ имала две ескадриле авиона, до краја две ловачке, неколико извиђачких и бомбардерских ескадрила

са 139 авиона. На почетку рата по једна ескадрила додељене су Првој и Другој армији, а наредба Степе Степановића из тог периода сведочи да је једна ангажована на правцу од Босне преко Ужица и Чачка према Краљеву. - Сви пилоти су школовани у Француској а Михајло Петровић био је у првој групи од шест пилота у такозваној Фармановој школи који је, као најбољи питомац, добио диплому и значку међународне федерације авијације. Нажалост, погинуо је 1912. године приликом опсаде Скадра, кад је летео са задатком да извиђа турске положаје. Под јаким налетом буре авион се преврнуо а он испао из њега због чега је познат као прва жртва ваздухопловства у ратним операцијама - каже Косић. Изучавање историје српског ваздухопловства сведочи да су пилоти две зараћене стране током извиђања летели толико близу једни другима да су могли јасно да виде претње прстима и друге знаке који су долазили из непријатељских авиона. Једну такву је од стране мађарског доживео и српски пилот,

следећи пут и да запуца из пиштоља на њега, а жеља да му узврати истом мером била је повод да на следећи лет пође са пушком. Значај српске авијације на почетку рата огледа се у значајним информацијама које су потврдиле да Аустроугарска врши концентрацију снага на левој обали Дрине, а не Саве како се очекивало. Било је то довољно да се на прави начин организује одбрана и извојује значајна победа на Церу. Историја ваздухопловства потврђује да су у ратним дејствима први авиони служили само за извиђање, касније и за међусобну борбу. Кад су војни стратези дошли до закључка да авијација може имати значајнију улогу авиони су коришћени за бомбардовање, у прво време непријатељских положаја а касније и значајнијих објеката у дубини њихове територије. Податак да су били лак плен непријатељске авијације повод је за увођење у оперативну употребу авиона за заштиту који ће означити почетак нове епохе борби у ваздуху. И поред поштовања које су пилоти показивали у односу на непријатеље свака победа се

чинила посебно значајном, а они иза којих је стајао највећи број сврставани су међу асове. Листу таквих прва је успоставила Француска, а значајно место на њој заузима Ролан Гарос који је први употребио митраљез са дејством у правцу лета. На листу асова је, као најбољи пилот, доспео након што је за само неколико дана оборио пет немачких авиона а касније доживео сличну судбину и крај рата дочекао у заробљеништву. После рата је учествовао у егзибиционим летовима, а 1922. године погинуо током извођења једне акробације. На листи асова су имена пилота са више десетина ваздушних победа, међу њима и унук првог српског конзула у Француској Петар Пјер Мариновић који је, као припадник француске војске, из 22 ваздушне битке изашао као победник. Сличну листу имали су и Немци, а најзначаније место на њој заузима фон Рихтхофен са више од осамдесет ваздушних победа у Првом светском рату. Интензивнији развој ваздухопловства бележи се након Другог светског

рата, а Косић указује на податак да је деведесетих година прошлог века Југославија, са великим бројем авиона и пилота, била најјача ваздухопловна сила у Европи. Краљевина Југославија је пред Други светски рат имала 2.600 оперативних авиона, који су били способни за дејства, и око три и по хиљаде обучених пилота. Како су пилоти били подељени нису могли да покажу снагу, сем приликом бомбардовања Београда кад се непријатељу супроставила 11. ловачка ескадрила наоружана са месершмитовима и домаћим ИК3 који је био један од најбољих ловачких авиона произведених пред рат. - Југославија је до тада од Немаца куповала „месершмите“, а од Енглеза „харикене“. Имала је „месершмите“ 109Е и „харикен“ МК1, а онда су домаћи инжењери уградили чувени „харикенов“ мотор „ролс ројс“ у „месершмит“ и са њим постизали бољи успех него Немци. У краљевачкој фабрици авиона до почетка рата је направљено тридесет три двомоторна бомбардера „дорније“, који су носили две тоне бомби, а иако је током

рата ваздухопловна индустрија уништена на основу сачуваних планова 1949. године је направљен ловачки авион С49. године. Била је то копија авиона ИК3 у који је уграђен мотор француске производње - каже Косић. Значајним за посетиоце ове необичне изложбе сматра се сазнање великог броја чињеница које потврђују да су ваздухопловна индустрија и ваздухопловство у Југославији увек били на високом нивоу. Да у последње време није тако најбоље потврђује податак да нема довољно пара ни за много значајнија улагања. У ситуацији кад један авион кошта сто милиона долара, а и ремонт добијених на поклон изискује знатна материјална средства, тешко да би се могло говорити о степену развоја какво је ваздухопловство имало на овим просторима. Прилика за подсећање на таква времена су изложбе сличне овој каква је организована у Народном музеју, али и Музеј ваздухопловства који се, по мишљењу оних који боље познају стање у овој области, сврстава међу пет најбољих у свету. Т. Радовановић

МАГАЗИН 2.12.2018.

Дигитализација културног наслеђа и савременог стваралаштва

МАГАЗИН

2.12.2018.

У КОРАК СА А

- Дигитализација културе је део пакета у оквиру ширег стратешкг плана развоја Европске уније до 2020. године. - Министарство културе и информисања дефинисало стратегију дигитализације културног наслеђа за десетогодишњи период до 2017. године. - Интернет портал Еуропеана нуди приступ милионима књига, слика, филмова, музејских дела и архивских записа дигитализованих широм Европе. - Агрегат за излагање дигитализованог дела културне баштине са преко педесет милиона до сада дигитализованих објеката. - Дигитализација културе је шири друштвени, културни и технички процес који подразумева развој алата за заштиту, начин дуготрајног чувања и повезивање мреже информативних система о дигиталном наслеђу

Фото: М. Радовановић

А ЕВРОПОМ

зазови дигитализације архива у култури и укључивање интернет заједнице у креирање и промоцију садржаја установа културе у виртуелном окружењу тема је предавања у краљевачком Народном музеју у оквиру пројекта „Водич кроз дигитализацију културе у Србији“, који се реализује уз подршку Министарства културе и информисања. Предавања и представљање пројекта намењени су првенствено представницима установа и организација у култури, али и стручној и најширој јавности у више градова Србије. Водич кроз дигитализацију културе посвећен је промовисању значаја дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва, као и јачању капацитета учесника у том процесу кроз паралелне и интегрисане информативне и едукативне активности. Изазови дигитализације аудиовизуелних и писаних архива у култури тема су предавања др Весне Перић, а Проактивно укључивање интернет заједнице у креирање и промоцију културних садржаја установа културе у виртуелном окружењу – дигиталне комуникације др Тамаре Вученовић. Једним од циљева пројеката, који мапира стање дигитализације у установама културе, оцењена је могућност упознавања са ситуацијом на терену али и да се запослени у различитим установама културе упознају са примерима добре праксе у овој области. Др Перић указује да посебан значај у стварању услова за доступност дигитализованих културних садржаја има Еуропеана, интернет портал који нуди приступ милионима књига, слика, филмова, музејских дела и архивских записа дигитализованих широм Европе. Његовом развоју допринело је више од две хиљаде установа међу којима су Ријксмузеум у Амстердаму, Британска библиотека и Лувр. Пројекат Еуропеана представља дигиталну платформу културног наслеђа целе Европе, а и Србија са својим културним наслеђем учествује у овом пројекту који представља агрегат за излагање дигитализованог дела културне баштине са преко педесет милиона до сада дигитализованих објеката. Сви они не чу-

МАГАЗИН

2.12.2018.

вају се на серверу Еуропеане, него на мрежама локалних институција културе које су, као дигиталне збирке музеја, галерија и библиотека, умрежене и повезане. Дигитализација културе је део пакета у оквиру ширег стратешког плана развоја Европске уније до 2020. године, а први кораци Србије у овој области датирају од деведесетих година прошлог века појавом првих дигиталних носача звука. Др Перић подсећа да је Министарство културе и информисања дефинисало стратегију дигитализације културног наслеђа за десетогодишњи период до 2017. године, а као један од основних циљева утврдило формирање националног агрегатора, организације која сакупља форматира и управља подацима. Крајем прошле године издало је смернице за дигитализацију које дају оквир за уједначавање методологије и дефинисање квалитета дигиталних копија које ће се трајно чувати, а дефинишу се начини презентације и претраживање дигиталних садржаја. Пред крај прошле године су при Српској академији наука и уметности основани Аудио визуелни архив и Центар за дигитализацију са задатком да врше дигитализацију, стручну обраду, чување и представљање културног наслеђа у Академији, али и другим институцијама културе и приватним збиркама. Водич кроз дигитализацију културе потврђује да дигитализација није пуко пребацивање неке грађе, било да је писана, аудио визуелна или у физичком простору, из аналогног у дигитални облик. Стручњаци потврђују да је то много шири друштвени, културни и технички процес који подразумева развој алата за заштиту, начин дуготрајног чувања и повезивање мреже информативних система о дигиталном наслеђу. Искуство потврђује да први корак обимног посла представља одређивање приоритета за дигитализацију, селектовање и припремање извора, при чему треба водити рачуна о значају за културно наслеђе, учесталост кори-

шћења, могућност приступа физичким обележјима и стањима оригинала. Изузетно значајним оцењено је обезбеђивање сагласности на основу ауторских права, посебно за аудио визуелне и писане садржаје, што у знатној мери утиче на успоравање процеса дигитализације. Посебан изазов представља успостављање система мета података, креирање дигиталних докумената, формирање дигиталне збирке, дуготрајно чување објеката и приступ дигиталној збирци. - Треба поменути четири важне одреднице које се често чују. Дигитални документ је било који текст, слика, аудио или видео запис који је из аналогног пренет у дигиталн облик, а мета податак текстуални опис дигиталног документа, или хипер линк за проналажење, идентификовање, чување и управљање садржајима. Дигитални објекат представља дигиталну репрезентацију аналогног објекта и обухвата документ и мета податак, неколико дигиталних објеката који су организовани према садржају и формату чини дигиталну збирку, а неколико збирки дигиталну библиотеку - објаснила је др Перић. Успешност дигитализације културног наслеђа зависи од стандарда који се на националном нивоу дефинишу према међународним смерницама Унеска, Савета Европе, Европске комисије и других организација, а запосленима у култури препоручује се да, при креирању дигиталних објеката креирају мастер, или архивску, копију предвиђену за дуготрајно чување и друге које се користе у различите сврхе. Значајном кочницом оцењен је недостатак људских ресурса изазван забраном запошљавања у јавном сектору, због чега је у процес дигитализације у установама културе укључен недовољан број особа. Додатно отежавајућу околност представља чињеница да велики број оних који се баве информационим технологијама због ниских зарада нису спремни за рад у култури. На локалном нивоу проблем представља уверење да локалне самоуправе не препознају потребе институција културе за диги-

Др Весна Перић

2.12.2018.

МАГАЗИН

тализацијом чак ни у случајевима кад се путем различитих пројеката обезбеди одређена количина средстава. У таквим околностима много значаја се не придаје ни чињеници да се дигитализација сматрала једном од приоритетних оријентација. - Један од проблема са којим су се неке од институција суочиле је застаревање формата дигитализованих података, па је оно што је сачувано пред десетак година у форматима који данас нису препознатљиви, због чега се треба држати тачних смерница о форматима у којима нешто треба да буде дигитализовано. Од институција културе библиотеке су најраније укључене у процес дигитализације, па су стигле да обаве највећи део посла што не значи да њихови примери неће бити нека врста мотора и свим другим које се укључују у процес дигитализације - каже др Перић уз подсећање да су најстарији дигитализовани објекти Мирослављево

јеванђеље и периодика, Политика, часопис Зенит, слике, разгледнице, карте и мапе И док се код писаних документа пре дигитализације приступа конзервацији, потом скенирању па додели мета података, у случају аудио визуелних архива ситуација је обрнута. Није без значаја ни податак да дигитализација аудио визуелне грађе представља најобимнији, уједно и најскупљи, део процеса па није, каже др Перић, ни мало наивна ни у финансијском ни у временском смислу. Искуство потврђује да је у процесу дигитализације најдаље одмакла Југословенска кинотека са Центром за дигитализацију и дигиталну рестаурацију архива који постоји већ десет година. Значајним за процес дигитализације сматра се пројекат „ВИП Кинотека“ започет пре годину дана са идејом да се дигитализују и учине доступним јавности филмови који су обележили српску и југословенску кинематографију у

прошлом веку. Дигитализовани су и рестаурирани филмови „Ко то тамо пева“, „Маратонци трче почасни круг“, „Специјално васпитање“, „Национална класа“, „Варљиво лето 68“, „Лепота порока“, „Кад будем мртав и бео“ и „Скупљачи перја“. Колико је процес компликован најбоље потврђује податак да започиње проналажењем филма у неком од депоа, наставља се базичним чишћењем, ручно и машински или ултразвуком, након чега следи процес скенирања. Процес додатно компликује захтев да се у високој резолуцији скенира сличица по сличица, а ако се зна да их у свакој секунди има двадесет четири није тешко закључити колико дуго траје, што се неминовно одражава на цену. Није без значаја ни огромна количина података који се за сваки филм посебно похрањују у меморијске банке у одређеном формату, као ни податак да се истовремено дигитализује и врши рестаурација звука. Богатство Југословенске кинотеке огле-

да се у великом броју старих филмова на целулоидним тракама које је, као посебно осетљив материјал, неопходно довести у стање које омогућава дигитализацију након које се садржај чува у дигиталном облику или пребацује на 35 милиметарску траку. Настојање да се направи што квалитенији дигитални оригинал упућује на потребу скенирања оригиналне негатив траке, јер свака друга носи оштећења настала током пројекције. Значајним се чини и процес колор корекције, не да би се направио идеалан однос боја на коначном објекту већ задржала патина и квалитет колора из времена у коме је филм настао. Жеља да се што већи број филмова из фондова Југословенске кинотеке учини доступним великом броју посетилаца повод је да почеком ове године буде активиран званични јутјуб канал на коме су доступни краћи филмови са темама из области етнологије, фолклора и географије Србије и Југославије.

Кинотека је отишла корак даље издавањем ДВД колекције и учешћем у пројекту који обједињује све важне архиве у Европи. Процесу дигитализације приступила је и Радио телевизија Србије, а почетак се везује за емитовање дигиталног сигнала високе резолуције и омогућавањем доступности корисницима бројних садржаја у дигиталном формату, посебно оних из сфере културне баштине. Јавни сервис има и званични јутјуб канал на коме су емисије различитих редакција пребачене у дигитални формат, а почело је и емитовање дигитално рестаурисаних филмова и телевизијских серија из сопствених архива. Према доступним подацима дигитализовано је двадесетак хиљада наслова који ће, као део редовне програмске шеме, гледаоцима бити доступни у дигитално рестаурисаном облику. Кад је пре четири године обележавана годишњица постојања и рада Ра-

дио Београда, као најстаријег електронског медија на Балкану, покренут је пројекат „Радиовизија“ у оквиру кога су дигитализовани неки од говора значајних особа из сфере националне културе и науке који су били похрањени у архиву. У комбинацији са анимираним секвенцама начињени су атрактивни кратки аудио визуелни записи и као такви стављени на располагање широком аудиторијуму. Сваки од ових примера добре праксе у области дигитализације културног наслеђа потврђује постојање значајне инфраструктуре, људских ресурса и електронске управе способне да координира добрим делом процеса чији само један део чини дигитализација културе. Очекује се да најснажнији мотор дигитализације у култури буду креативне индустрије и доступност дигитализованих садржаја младим уметницима и њиховој уметничкој обради. Т. Радовановић

МАГАЗИН

2.12.2018.

Живот Слободана Пенезића Крцуна - слика једног времена

МЛЕКО И КРВ 92

Фото: М. Радовановић

- На основу архивске грађе која се чува у Историјском архиву Ужице представљен живот Слободана Пенезића Крцуна од рођења 1918. до погибије у саобраћајној несрећи 1964. године. - Изложба ужичког Историјског архива баца више светла на једну историјску епоху и личност која јој је дала значајан печат. - Архиви, и архивска грађа коју чувају, неумитни сведоци истине и главни ослонац у неговању културе сећања, без обзира о ком се историјском периоду ради и о којој историјској личности говори

МАГАЗИН 2.12.2018.

ише од седам десенија Краљево се сваког 29. новембра подсећа на време кад је, након вишедневних борби, из града протеран и последњи војник немачких окупационих снага. Дан ослобођења града у Другом светском рату је повод да допринос обележавању значајног датума да Историјски архив Краљева који је тим поводом, у сарадњи са Историјским архивом Ужице, организовао изложбу „Крцун Слободан Пенезић – Млеко и крв“ коју је припремио директор ужичког Архива Жељко Марковић. Поставка је посвећена контроверзној личности новије српске историје Слободану Пенезићу Крцуну, а на основу архивске грађе која се чува у Историјском архиву Ужице представљен је његов живот од рођења 1918. до погибије у саобраћајној несрећи 1964. године. У краљевачком Историјском архиву подсећају да су важни датуми, у које се сврстава и дан ослобођења у Другом светском рату, увек добра прилика за представљање архивске грађе и тако укаже на значај чувања архивског документа. Међу обимном архивском грађом посебно значајном сматрају се лични и породични фондови, а у саставу петнаест каквим располаже Историјски архив су најстарија документа која датирају од краја прве половине деветнаестог века. Причу из личног фонда Слободана Пенезића Крцуна доноси изложба Жељка Марковића, а назив „Млеко и крв“ најбоље потврђује колико се аутор трудио да јавности представи документа из личног фонда контроверзне личности југословенске револуцује. Отварање у Свечаној сали Градске управе прилика је за потврду да изложба ужичког Историјског архива баца мало више светла како на једну историјску епоху тако и на личност која јој је дала значајан печат. То потврђује да су архиви, и архивска

грађа коју чувају, неумитни сведоци истине и главни ослонац у неговању културе сећања, без обзира о ком се историјском периоду ради и о којој историјској личности говори. Изложба „Млеко и крв“ заснована је на архивској грађи из заоставштине коју је породица Слободана Пенезића предала на чување Историјском архиву Ужице, а садржи различита документа, забелешке, писма, изјаве, фотографије које га приказују као партизанског команданта, послератног функционера, породичног човека и начелника Одељења за заштиту народа. Документа приближавају призоре из периода Другог светског рата, сведоче о сусретима са председником Југославије Јосипом Брозом Титом, Александром Ранковићем и светским државницима. Поред фотографија Ужица, чијем је урбанистичком и привредном развоју допринео у значајној мери, посетиоцима је пружена прилика да виде и ону која приказује аутомобил у коме је страдао на Ибарској магистрали код Лазаревца и уз њу новинску вест под насловом „Узрок несреће блато“. Значајном за настанак изложбе аутор оцењује финансијску подршку Министарства културе и информисања и града Ужица који су одлучујуће утицали да добије облик који дозвољава да лако обилази све градове у Србији. Жељко Марковић подсећа да појачано интересовање за Слободана Пенезића датира из периода од пре десет година кад је, током рада на књизи која говори о градњи Трга партизана у Ужицу, трагао за материјалима везаним за ову тему. На централном градском тргу у овом месту је, поводом двадесетогодишњице устанка партизанских јединица, постављен споменик Јосипа Броза а кроз значајан део архивске грађе која се везује за овај догађај све време провејавало име Слободана Пенезића. Податак да

шездесетих година прошлог века власти нису биле спремне да подрже штампање Крцунових дневника, и сазнање да се налази у поседу чланова његове породице, повод су за трагање које је окончано у фебруару прошле године након сусрета са његовим сином Срђом Пенезићем. - Узимајући у обзир функцију коју је имао у време страдања ово је најзначајнији лични фонд који се налази у Историјском архиву у Ужицу. Породица је препознала Архив као установу која ће чувати архивску грађу, а Министарство финансирало пројекат који ће у фебруару гостовати у Архиву Југославије и касније у Бањалуци. Интересовање за Крцуна није интересовање само за његову личност већ и за време у коме је радио и живео. Контроверзност његове личности можда треба заобићи и схватити да је више контроверзно време у коме је радио. Када то будемо схватили, а надам се да ће то архивска грађа омогућити, лакше ћемо да схватимо и његову личност и функцију коју је имао у друштву - каже Марковић. Изложба баца светло на Крцунове ставове о тешким задацима везаним за ликвидацију наоружаних одметничких група, састанке са Александром Ранковићем кога сматра пресудно заслужним за организовање Озне, изградњу и васпитање њених кадрова. Крцун је говорио и о Космету уз потврду да је крај са осамдесет одсто неписменог становништва знатно напредовао. - Зато су илузорне наде, сметње и покушаји из Албаније да се осталом свету покаже тобоже тежак положај шиптарске националне мањине у Југославији - упозоравао је Крцун и на партијском пленуму 1959. године најбољом варијантом сматрао формирање два среза на простору јужне српске покрајине, један за Косово а други за Метохију. Т. Радовановић

МАГАЗИН

2.12.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Гринч „Гринч“ је прича о необичном мрзовољном цинику који креће у мисију да украде Божић, а чије се срце до краја те авантуре мења захваљујући необузданом духу девојчице која верује у чаролију празника. Духовит, топло и визуелно очаравајући, филм прича универзалну причу о празничном духу и несавладивој снази оптимизма. Гринч живи усамљеничким животом у својој пећини, а друштво му прави једино његов верни пас Макс. Пећина је препуна изума и иновативних справа које задовољавају његове свакодневне потребе, а суседе среће једино када остане без хране и мора да иде до града у набавку. Сваке године, пред Божић, Гринча све више нервира већа и светлија и гласнија празнична атмосфера. Када град објави да је у плану украшавање три пута веће јелке него до тада схвата да је једино шта му преостаје, како би себи обезбедио мало мира и тишине, да украде Божић, а како би то извео решио је да се маскира у Деда Мраза. Деведестоминутну породичну анимирану авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, по сценарију Мајкла ЛеСира и Томија Севрдлова режирали су Скот Мозер и Јароу Чени, а у главним улогама појављују се Милан Тубић, Небојша Илић, Мина Лазаревић и Зоран Кесић. Филм се приказује до 5. децембра, а пројекције почињу у 18 сати.

Заспанка за војнике „Заспанка за војнике“ је прича о војницима топџијске батерије у Првом светском рату који су, као и стотине хиљада других, учинили да слава српске војске постане бесмртна. Неки од њих били су младићи којима је то био први рат као главном јунаку Стевану, тек свршеном студенту биологије, кога отац прати у рат не знајући да ли ће га икад више видети. Други су већ прекаљени ратници, а опет само сељаци, који ће у тренуцима предаха мислити на своје

породице и родне њиве. Окупљени са свих страна Србије и бескрајно различити, кроз све тешке дане и битке постају једно у одбрани своје отаџбине. Ово је прича о њиховом херојству и пријатељству, слози и заједништву без кога нико од њих не би преживео. Преживео је само један, а филм је његово сећање на ратне другове, уједно и на пола милиона погинулих српских војника у Првом светском рату над чијим гробовима цвета мали плави цвет заспанка да их чува кад судбина и историја већ нису… Филм чија дужина за један минут премашује два сата настао је према сценарију који је редитељ Предраг Антонијевић написао са Наташом Дракулић, а главне улоге тумаче Љубомир Бандовић, Марко Васиљевић, Вук Јовановић, Марко Павловски, Небојша Глоговац, Тихомир Арсић, Наташа Нинковић, Радош Бајић и Ненад Окановић. На репертоару је до 5. децембра, а пројекције почињу у 19,45.

Крид 2 „Крид 2“ је наставак „Роки саге“ и наставак филма „Крид: Легенда је рођена“ из 2015. године, који је на благајнама широм света зарадио преко 170 милиона долара. Адонис Крид ће морати да усклади живот између личних обавеза и припрема за следећу велику борбу, а суочавање с противником своје породице само га још више мотивише за борбу у рингу. Роки и Адонис суочиће се са заједничким наслеђем и схватити да ништа није важније од породице. „Крид 2“ ће нам показати шта нас чини првацима и да запамтимо да, без обзира где се налазимо, не можемо побећи од своје прошлости. Филмску драму у 2Д формату, којој недостаје минут да би трајала сат и по, по сценарију Чео Ходари Кокера и Рајана Кугла режирао је Стивен Кепл јуниор, а главне улоге тумаче Мајкл Џордан, Силвестер Сталоне, Долф Лундгрен, Флориан Манто и Теса Томпсон. Филм се приказује још вечерас, а пројекција почиње у 22 сата.

Робин Худ

Овај епски лопов и ратник већ цели век тера филмаџије да осмишљавају нове приче о њему а захваљујући редитељу Оту Батурсту, који је Дубровник изабрао између десет светских локација, сцене овог филма су снимане на Страдуну, у тврђави Бокар и Посату. Нова верзија Робина Худа бави се младим данима познатог лопова и открива детаље који су га подстакли да се, ван закона, бори за малог човека. Као младић пун идеала Робин одлази у крсташки рат где доживљава само разочарања, али постаје искусни ратник. По повратку га онерасположи што је његова земља запала у корупцију, чему се мора супроставити, па Робин и његов заповедник подижу буну против корумпираног краља. Узбудљива акциона авантура у 2Д формату, препуна експлозија, лудих сцена борби и безвременске романтике, настала је према сценарију који су написали Џејмс Чендлер и Дејвид Џејмс Кели, а у главним улогама наступају Тарон Егертон, Џејми Фоџ, Џејми Дорнан, Ив Хјусон, Тим Манчин... Филм је на репертоару биоскопа до 5. децембра, а пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 2.12.2018.

Спартак - ЖКК Краљево 62:88

МАГАЗИН

2.12.2018.

Слога - Плана 109:63

100

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 2. И 8. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

2.12.2018.

2. децембар

102

1254. — Краљ Сицилије Манфред победио у бици код Фође папску војску и задржао своје краљевство. 1804. — Папа Пије VII у Паризу крунисао Наполеона Бонапарту за цара Француске. 1805. — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила руску и аустријску војску у бици код Аустерлица. 1823. — Председник САД Џејмс Монро у Конгресу САД објавио Монроову доктрину, којим је проглашена изолационистичка политика САД. 1848. — Аустријски цар Фердинанд I абдицирао у корист свог синовца Франца Јозефа I. 1852. — У Француској проглашено Друго царство с царем Шарлом Лујем Наполеоном III Бонапартом. 1859. — Милитатни аболационистички вођа Џон Браун је обешен због свог препада од 16. октобра на Харперс Фери. 1901. — Амерички проналазач Кинг Кемп Џилет патентирао први ножић за бријање с двоструком оштрицом. 1908. — Пу Ји је постао кинески цар у својој другој години. 1917. — Русија и Централне силе су потписале примирје у Брест-Литовску и започели мировне преговоре који су довели до Брест-Литовског мира. 1942. — На Универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе,

први пут је демонстрирана нуклеарна ланчана фисија. 1950. — Одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла у састав Етиопије као аутономна област. 1954. — Сенат Сједињених Америчких Држава изрекао јавни прекор сенатору Џозефу Макартију због његовог свирепог понашања током истражног поступка против хиљада људи који су били осумњичени да су комунисти. 1971. — Совјетски васионски брод без људске посаде “Марс III” спустио се на Марс. Од шест емирата у Персијском заливу, Абу Дабија, Дубаија, Шарџе, Аџмана, Ума ал Кајвајн и Фуџејра основана федерација Уједињених Арапских Емирата. 1972. — У пожару који је избио током музичког фестивала у јужнокорејском главном граду Сеулу погинуло најмање 50 особа. 1975. — У Лаосу власт преузели комунисти и прогласили крај 600 година старе монархије. 1982. — Хирург Вилијам де Врис на клиници Универзитета Јуте у америчком граду Солт Лејк Ситију је применио прво вештачко срце од полиуретана. Пацијент, пензионисан зубар Барни Кларк, живео с тим срцем 112 дана. 1990. — После уједињења Немачке, коалиција десног центра канцелара Хелмута Кола однела убедљиву победу на првим свенемачкима изборима од 1932.

1994. — Филипински ферибот с више од 600 путника потонуо у Манилском заливу после судара с теретним бродом. Живот изгубило 140 особа. 1998. — СФОР у Бијељини ухапсио Радислава Крстића, активног генерала Војске Републике Српске, и предао га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Хашки суд оптужио Крстића за геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995. и осудио га 2. августа 2001. на 46 година затвора. 2001. — Највећа енергетска компанија у САД, корпорација Енрон, поднела молбу њујоршком суду за заштиту

од банкрота. То је био највећи банкрот у историји САД, а изазвао је велики удар на финансијским тржиштима широм света. 2003. — Трибунал у Хагу изрекао казну од 27 година затвора Момиру Николићу, првом официру ВРС који је признао кривицу за учешће у убиству преко 7.000 муслимана у Сребреници у лето 1995.

3. децембар 1694. — У Енглеској усвојен закон према којем ће Парламент бити биран сваке треће године. 1800. — Француска војска под командом Жана Мороа је поразила аустријско-баварску војску у бици код Хоенлиндена. 1910. — У Паризу први пут приказана неонска лампа коју је изумео француски физичар Жорж Клод. 1912. — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату. Рат настављен 3. фебруара 1913, а ново примирје успостављено 23. априла, када су обновљени и мировни преговори у Лондону. 1944. — У Атини су почеле борбе

између ЕЛАС-а и владиних снага припомогнутим британском војском, што је био почетак Грчког грађанског рата. 1962. — Едит Спарлок Сампсон ступила на дужност судије у општинском суду у Чикагу, као прва црнкиња на месту судије у САД. 1967. — Јужноафрички хируг Кристијан Барнард у болници „Гроте Шур“ у Кејптауну први пут у историји медицине извршио трансплантацију срца. Пацијент Луис Вашкански потом, са срцем једне 25-годишње девојке страдале у саобраћајној несрећи, живео 18 дана. 1971. — Нападом пакистанског ваздухопловства на индијске аеродроме почео је Индијско-пакистански рат због Кашмира. 1973. — Сонда Пионир 10 је послала на Земљу прве слике Јупитера из близине. 1984. — У граду Бопал у Индији око 4.500 људи умрло, 500 ослепело, а 50.000 отровано гасом исцурелим из фабрике пестицида „Јунион карбајд“. 1989. — После пада Берлинског зида у Источној Немачкој оставке поднели лидер Јединствене социјалистичке партије Немачке Егон Кренц и сви чланови партијског Политбироа и Централног комитета владајуће партије. 1993. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Анатолиј Карпов. 1995. — Бивши председник Јужне Кореје Чун До Хван ухапшен под оптужбом да је одговоран за масакр у граду Квангџу у мају 1979, када је војска убила више од 200 демонстраната. 1997. — У Отави су представници 122 земље потписали Конвенцију о забрани противпешадијских мина. 2005. — У Београдском Дому омладине основан је локални огранак Викимедијине задужбине (Wikimedia FoundaJon) - Wikimedia Србије и Црне Горе, као пети огранак у свету.

4. децембар 1110. — Крсташи су освојили Сидон. 1154. — Николас Брекспир, први и једини Енглез који је биран за папу,

устоличен за поглавара римокатоличке цркве као Хадријан IV. 1639. — Енглески астроном Џеремаја Хорокс обавио прво посматрање проласка Венере. 1563. — Одржано је последње заседање Тридентског концила. 1791. — Изашао први број британског „Обзервера“, најстаријег недељног листа у свету. 1829. — Британци у Индији забранили обичај спаљивања удовица приликом спаљивања њихових мужева на посмртној церемонији. 1841. — Представом „Смрт Стефана Дечанског“ Јована Стерије Поповића у бившем складишту царинарнице на Сави у Београду отворено „Позориште на Ђумруку“. Штампан први позоришни плакат и наплаћиване улазнице. Организатори позоришта били глумац и редитељ Атанасије Николић и драмски писац Јован Стерија Поповић. 1943. — Председник САД Теодор Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и турски председник Мустафа Исмет Инени у Каиру разматрали заједничке акције у оквиру антихитлеровске коалиције. Турска, међутим, одбила да објави рат Немачкој. 1974. — У близини главног града Шри Ланке Коломба срушио се холандски авион „DC-8“. Погинули сви путници и чланови посаде, њих 191. 1977. — На југу Малезије погинуло 100 особа приликом пада авиона који је отела јапанска терористичка група „Црвена армија“. Диктатор Жан-Бедел Бокаса крунисао се за цара Централноафричког царства. Трошкови церемоније крунисања износили колико и четвртина националног производа земље. 1980. — У авионској несрећи близу Лисабона, за коју се сумња да је последица саботаже, погинуо премијер Португала Франсиско Са Карнеиро. 1991. — Отмичари ослободили последњег Американца, новинара Терија Андерсона, који је као талац у Либану провео 2.454 дана. Припадници исламског џихада киднаповали Андерсона 16. марта 1985.

103

1995. — Министри иностраних послова Европске уније на састанку у Бриселу суспендовали санкције Југославији, уведене 1992. због умешаности Владе Југословије у рат у Босни и Херцеговини. Први војници НАТО, претходница трупа за примену Дејтонског мировног споразума, слетели у два авиона на сарајевски аеродром. 1998. — Последњи борци Црвених Кмера“ предали се армији Камбоџе, чиме је после две деценије окончана борба тог маоистичког покрета против Владиних снага. 2001. — Израелска војска ушла у неколико палестинских градова на Западној обали и заузела међународни аеродром у Гази

МАГАЗИН

2.12.2018.

5. децембар

104

1766. — Лондонска аукцијска кућа „Кристи“ одржала је прву аукцију. 1917. — Делегације Совјетске Русије и сила Осовине потписале су примирје у месту Брест-Литовску у Белорусији. Мировни уговор, којим је Русија била присиљена да се повуче из Финске, Летоније, Естоније, Литваније, Пољске и неких подручја Турске и да Немачкој плати ратну одштету од шест милијарди златних марака, потписан је 3. марта 1918. 1931. — Храм Христа Спаситеља у Москви у Москви је уништен по налогу Јосиф Стаљина. 1933. — Конгрес САД ратификовао је амандман 21. Устава САД којим је укинута прохибиција, уведена у јануару 1920. на основу 18. уставног амандмана. 1934. — Жене су у Турској добиле право гласа. 1945. — Ескадрила од 5 торпедних бомбардера TBF авенџер Америчке морнарице је нестало током вежбе у области данас позната као Бермудски троугао. 1946. — национализован САРТИД и преименован у Државна железара у Смедереву 1952. — Густа магла која је Лондон прекривала наредна четири дана узро-

ковала смрт тровањем сумпор-диоксидом великог броја људи. 1952. — Основан Музеј Николе Тесле у Београду 1962. — САД и СССР су постигли договор о сарадњи у космичким истраживањима у мирољубиве сврхе. 1977. — Египат је прекинуо односе са Сиријом, Либијом, Алжиром, Ираком и Јужним Јеменом, арапским земљама које су се успротивиле започетом мировном процесу између Египта и Израела. 1978. — У Ирану је избио талас протеста, који су против шаха Резе Пахлавија подстакле исламске верске вође. Производња нафте је, због штрајкова, смањена готово на половину. 1993. — Градоначелник Беча рањен је у својој кући у експлозији писмабомбе. То је било пето писмо-бомба послато у току три дана новинарима, свештеницима и другим особама које су имале неку везу са имигрантском групацијом у Аустрији. 1995. — Чланице НАТО-а одобриле су упућивање 60.000 војника у Босну ради очувања мира постигнутог Дејтонским споразумом. Највећа операција савеза од његовог оснивања 1949. спроведена је под називом „Заједнички подухват“. Армија Шри Ланке заузела је Џафну, град на истоименом полуострву, који је пет година био главно упориште тамилских побуњеника. 2001. — Авганистанске вође договориле су се о формирању пост-талибанске владе, коју ће предводити Паштун Хамид Карзај. 2006. — Телеком Србија купио 65% државног капитала Телекома Српске за 646 милиона евра, чиме је за 179 милиона евра надмашио понуду Телекома Аустрија. Уговор о купопродаји потписан је 19. јануара 2007.

6. децембар 1492. — Кристифор Колумбо открио острво Хиспањола, сада подељено између Хаитија и Доминиканске Републике. 1507. — Немачки картограф Мар-

тин Валдземилер објавио прву географску карту новог континента, којем је дао назив Америка, према имену италијанског морепловца Америга Веспучија. 1768. — Изашло је прво издање енциклопедије „Британика“. 1774. — У Аустрији на снагу ступио Едукативни статут Јохана фон Фелбигера, први државни образовни систем у свету. 1792. — Вође жирондинаца у Француској револуцији донеле одлуку да изведу на суд краља Луја XVI. Револуционарни суд га потом осудио на смрт и краљ 1793. погубљен на гиљотини. 1865. — Робовласништво у САД је званично укинуто када је ратификован Тринаести амандман на Устав САД. 1877. — Амерички проналазач Томас Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерсију демонстрирао први звучни снимак, песму „Mary Had a Little Lamb“. 1907. — У једној од најтежих несрећа у рудницима САД погинуо 361 рудар у руднику угља код места Монона у Западниј Вирџинији. 1916. — Немачке трупе у Првом светском рату ушле у румунску престоницу Букурешт. 1917. — Фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија. Финска је од времена руског цара Александра I губила територије, а после Наполеонових ратова 1809. постала руско велико војводство. У судару француског брода „Мон Блан“ натовареног експлозивом, укључујући 5.000 тона тринитротолуола, с белгијским бродом „Имо“, у луци града Халифакс у Канади, погинуло више од 1.500 људи, око 8.000 повређено и велики део града разорен. 1921. — Велика Британија потписала мировни споразум са Ирском, према којем је успостављена Ирска Слободна Држава као чланица Британског комонвелта. 1938. — Француска и Немачка потписале споразум о неповредивости међусобних граница, који су Немци поништили у Другом светском рату. 1941. — Други светски рат: У Бици за Москву почела противофанзива Цр-

вене армије против Немаца, који су стигли на 25 km од Москве. До краја фебруара 1942. немачке трупе померене на 200 km од Москве. 1957. — Први покушај САД да лансира вештачки сателит је пропао након експлозије ракете Вангард TV3 на лансираној рампи у Кејп Канавералу. 1961. — У конгоанској провинцији Катанга избиле тешке борбе снага Уједињених нација и Катанге. 1970. — Пољски лидер Владислав Гомулка и немачки канцелар Вили Брант у Варшави потписали споразум о нормализацији пољско-немачких односа. Брант том приликом на коленима пред спомеником погинулим херојима устанка у Варшавском гету одао пошту жртвама немачког нацизма. 1971. — Индија признала Бангладеш, бивши Источни Пакистан, а Пакистан узвратио прекидом дипломатских односа са Индијом. 1978. — Шпанци на референдуму изгласали нов Устав, према којем је Шпанија дефинисана као уставна монархија с парламентарном демократијом. 1989. — Слободан Милошевић на седници Скупштине Србије проглашен за председника Председништва Србије, после референдума на којем је добио 86 одсто гласова. У најгорем масовном убиству у историји Канаде убица усмртио 14 студенткиња и ранио још 13 особа на Универзитету у Монтреалу и потом се убио. 1991. — почеле са радом Оружане снаге Украјине. 1992. — Хинду екстремисти уништили џамију у Ајођи на северу Индије, коју су, како се верује, муслимански освајачи изградили у средњем веку на згаришту великог хинду храма. У једномесечним сукобима хиндуса и муслимана погинуло око 2.000 људи. 1997. — Руски транспортни авион „Антонов Ан-124“ који је носио два борбена авиона, срушио се на стамбено насеље близу Иркутска. Погинуло је 85 људи. 1999. — Суд Уједињених нација за ратне злочине у Руанди осудио на до-

105

животни затвор Џорџа Рутаганду, лидера наоружаних група Хутуа, за геноцид почињен 1994. у Руанди. 2000. — Београдски центар Института друштвених наука за економска истраживања објавио анализу према којој 60 одсто становника у Србији спада у категорију сиромашних, док је богатих пет одсто. 2001. — Услед раскола у тадашњој владајућој коалицији ДОС, председник Скупштине Србије и функционер ДСС-а Драган Маршићанин поднео оставку, а за новог председника изабрана Наташа Мићић, посланик тада владајућег ДОС-а.

МАГАЗИН

2.12.2018.

7. децембар

106

574. — У Цариграду је Тиберије II Константин проглашен за савладара психички болесног цара Јустина II. 1787. — Делавер је постао прва америчка држава која је ратификовала Устав САД. 1869. — Амерички одметник Џеси Џејмс је извршио прву потврђену пљачку банке у Галатину у Мисурију. 1877. — Избила је Тополска буна када су два батаљона народне војске одбила да положе заклетву кнезу Милану Обреновићу. 1914. — Народна скупштина Краљевине Србије усвојила је у Нишку декларацију о уједињењу Јужних Словена у заједничку државу. 1917. — САД су у Првом светском рату објавили рат Аустроугарској. 1941. — Други светски рат: Јапански авиони напали су америчку поморску базу у Перл Харбуру на Хавајима и уништили велики број авиона и бродова, што је убрзало одлуку САД да се укључе у Други светски рат. Други светски рат: Уједињено Краљевство је у Другом светском рату објавило рат Мађарској, Румунији и Финској, земљама које су као чланице Тројног пакта учествовале у агресији на СССР. 1946. — Скупштина ФНР Југославије донела је закон о национализацији којим су обухваћена сва већа приватна предузећа. Тиме је ликвидиран и

инострани капитал, који је у индустрији и рударству предратне Југославије учествовао са око 50 одсто. 1949. — Чанг Кај Шек је на острву Тајван (Формоза), где је са остацима своје војске побегао након пораза од Народнослободилачке војске Кине, прогласио државу и установио владу. 1965. — Васељенски патријарх Атинагора и папа Павле VI укинули су међусобну екскомуникацију две цркве којом је 1054. почео раскол двеју хришћанских цркава. 1970. — Убедљива победа на изборима у Источном Пакистану Авами лиге, поборника аутономије Бенгала (касније Бангладеш), довела је до дубоке кризе између Источног и Западног Пакистана, која је наредне године ескалирала у грађански рат. 1971. — Совјетска васионска капсула почела је да шаље радио и телевизијске сигнале са Марса. 1974. — Кипарски председник архиепископ Макариос III тријумфално је дочекан на Кипру који је напустио 15. јула 1974. после државног удара. Преврат на Кипру организовали су грчки официри, али нису успели да задрже власт. 1975. — Индонежанска армија је ушла у Источни Тимор где је, након укидања тровековне португалске колонијалне власти, избио грађански рат. 1988. — Совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у УН унилатерално смањење совјетских трупа, тенкова, борбених авиона и артиљерије. У земљотресу у Јерменији погинуло је више од 25.000 људи, 12.000 је повређено, а пола милиона остало без домова. Уништено је десет одсто јерменске индустрије. 1992. — Влада Индије забранила је фундаменталистичке покрете после нереда у којима је погинуло најмање 400 Хиндуса и Муслимана. Током нереда разорена је џамија у Ајођи. 1995. — Сонда с америчког васионског брода Галилео је ушла у атмосферу Јупитера и 75 минута слала податке пре него што се распала. 1996. — Председник Алжира Лиамин Зеруал озаконио је својим потпи-

сом уставне реформе којима се забрањују политичке партије засноване на религији. 1997. — Након неуспелих избора у септембру, у Србији су поновљени избори за председника Републике на којима поново ниједан кандидат није добио потребну већину гласова. У други круг су ушли кандидати Социјалистичке партије Србије Милан Милутиновић и Српске радикалне странке Војислав Шешељ, а за председника је 21. децембра изабран Милан Милутиновић. 1999. — Америчко удружење дискографских кућа је поднело тужбу против Напстера, мреже за размену података због кршења ауторских права. 2001. — У грађанском рату у Авганистану Талибани су предали своје последње упориште Кандахар.

8. децембар 1524. — Франциско Ернандез де Кордоба је основао град Гранаду, најстарији хиспански град на копну западне хемисфере. 1854. — Папа Пије IX прогласио догму о безгрешном зачећу Богородице. 1863. — Британски боксер Том Кинг постао Први светски шампион у тешкој категорији победом над Американцем Џоном Хинаном. 1914. — Британска флота је поразила немачку флоту у бици код Фокландских острва. 1922. — Парламент Северне Ирске изгласао одвајање од Ирске Слободне Државе и останак унутар Уједињеног Краљевства. 1925. — Објављена књига Адолфа Хитлера „Мајн кампф“, у којој је изложена концепција „Новог поретка“ и расне супремације Немаца. 1941. — САД и Уједињено Краљевство објавиле рат Јапану, дан после јапанског напада на америчку базу у Перл Харбору на Хавајима. Немачка и Италија, у складу са обавезама из Тројног пакта, објавиле рат САД. ::: Јапан је истовремено извршио инвазију на Малају, Тајланд, Хонгконг, Филипине и Холандску источну Индију.

::: Почетак интернирања београдских Јевреја у новоосновани логор Сајмиште. 1949. — Генерална скупштина Уједињених нација од светских сила тражила да признају независност Кине после бекства Чанг Кај Шека на Тајван. 1966. — Споразум о забрани нуклеарног оружја у свемиру потписало 28 земаља, укључујући СССР и САД. 1966. — Приликом хаварије грчког трајекта „Ираклион“, који је потонуо током невремена код острва Милос, погинула 234 путника и чланова посаде. 1974. — Грађани Грчке на референдуму великом већином гласали за републику, против рестаурације монархије. 1980. — Ментално поремећени обожавалац Марк Дејвид Чапман је убио бившег члан Битлса Џона Ленона испред његовог стана у Њујорку. 1991. — Лидери Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава. Тиме престао да постоји СССР. 1991. — ФК Црвена звезда је савладала Коло Коло са 3:0 у финалу Интерконтиненталног купа. 1995. — У Лондону почела дводневна конференција на којој је, уместо женевске мировне конференције за СФРЈ, основан Савет за спровођење мира. У раду конференције учествовали министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација. Шведски дипломата Карл Билт именован за представника међународне заједнице у Босни. 2000. — У Отави одржан Први светски самит посвећен култури и уметности, на којем је основана Међународна федерација агенција за подршку уметности. 2002. — Поновљени председнички избори у Србији нису успели због недовољног одзива бирача, 45,17 %. Највише гласова освојио лидер Демократске странке Србије и председник Југославије Војислав Коштуница, 57,66 %.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs