Issuu

МАГАЗИН Година VI * Број 364 * 25. новембар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

25.11.2018.

У овом броју: Динар у превентиву уместо седам у санацију Грејање угрожава ваздух Значај за националну економију Операције српске војске Краљево у Торонту Краљево град чуда Милион за „Чарапе краља Петра“ Цео свет породица

10 18 24 26 32 34 42 50

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Верна слика историје Пета димензија љубав Долазе бољи дани Рибница - Железничар Новосадска ЖКА - ЖКК Краљево Здравље Лесковац - Слога Времеплов

62 66 76 86 94 96 98 102

Фото: М. Радовановић

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

МАГАЗИН 25.11.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

МАГАЗИН 25.11.2018.

Значајни радови на регулисању водотокова

МАГАЗИН

25.11.2018.

ДИНАР У ПРЕВЕНТИВУ УМЕ

- Током последње четири године у регулисање водотокова уложено више од 308 милиона динара. - У Грдици изграђен нов насип дуг око 1.700 метара, а током ове године сви радови завршени подизањем нивоа на безбедну висину уз сервисни пут који омогућава прилаз бедему сваки пут кад буде била потребна било каква интервенција. - Завршетком радова створени услови да се становници овог подручја посвете раду без страха од евентуалних поплава. - Завршна фаза радова на уређењу обале Ибра у Карађорђевој улици. - За радове у наредној години недостаје шездесетак милиона динара. - Реализација значајних инвестиција резултат сарадње Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“ и локалне самоуправе

ЕСТО СЕДАМ У САНАЦИЈУ

два наврата, 2014. и 2016. године, водостај Западне Мораве је порастао до нивоа да корито реке није било у могућности да прихвати сву воду која се излила и поплавила хиљаде хектара плодне обрадиве земље. Да несрећа буде већа том приликом је поплављено на стотине кућа и причињена штета чије размере никада нису тачно утврђене. Да би се у будућем периоду избегле штете катастрофалних размера Влада Србије је, по проласку поплавног таласа, определила значајна средства за реализацију пројекта како би део насеља Грдица био заштићен од евентуалних поплава. Убрзо је изграђен нов насип дуг око 1.700 метара, а током ове године сви радови завршени подизањем нивоа на безбедну висину уз сервисни пут који омогућава прилаз бедему сваки пут кад буде била потребна било каква интервенција. У реализацију пројекта је уложено око 87 милиона, а завршет-

МАГАЗИН

25.11.2018.

ком радова створени услови да се становници овог подручја посвете раду без страха од евентуалних поплава. Податак из праксе да се сваки динар уложен у превентиву седмоструко враћа повод је да од 2014. на неколико локалитета на подручју града Краљева у регулисање водотокова буде уложено више од 308 милиона динара. Осим Адрана и Грдице радови су извођени у Матарушкој бањи, Ковачима и Краљеву а тридесет пет милиона динара намењено је регулисању водотокова у Толишници, Рибници и рубним деловима града према општини Кнић. Значајна улагања су резултат добре сарадње између локалне самоуправе и Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“ која се огледа у заједничком планирању и одређивању приоритета у покушају да се на најбржи и најбољи начин заштите становници угрожених подручја.

Информације Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“ о реализованим и планираним радовима на територији града Краљева потврђују да је у периоду од 2014. до ове године реализовано нешто више од 308 милиона динара. На основу уредбе Владе Србије кроз програм хитних санационих радова реализовано је више уговора на санацији насипа и регулација у вредности од скоро 257 милиона, а кроз програм пословања овог предузећа на изградњу и санације још 51,7 милиона динара. Санација оштећених обала и обезбеђење пропусне моћи корита реке Рибнице у дужини од три километра коштало је седам милиона, а сто седамдесет метара обале и дна Толишнице, у сливу реке Лопатница, још шеснаест милиона динара. Обезбеђење пропусне моћи и формирања корита реке Груже, од моста у Закути до ушћа реке Дрлупе у Гружу, у

дужини од три километра коштало је додатних дванаест милиона динара. У радове који су препознати од стране локалне самоуправе, и предложени за програм хитних санационих радова и програм пословања предузећа за 2019. годину, уврштена је заштита изворишта за водоснабдевање Краљева од великих вода реке Ибар за шта је потребно 32 милиона, а за наставак радова на заштити угрожене високе обале Ибра дуж Карађорђеве улице додатних 67 милиона динара. Планирано је да се изврши санација регулисаног корита реке Рибнице, и отварање протицајног профила узводно од регулисане деонице, за шта је потребно петнаест милиона а још три за санацију десног насипа уз Ибар у Жичком пољу, што потврђује да ће у регулисање речних токова на овом подручју током године бити уложено 117 милиона динара. За извођење хитних радова на са-

нацији деснообалног насипа на Западној Морави, и успорних насипа на Мусиној и Грдичкој реци на потезу Адрани - Грдица, у укупној дужини око 2,5 километра ангажован је конзорцијум предузећа „Западна Морава“ и „ХСВ“ из Власотинца, а уговорена вредност радова планираних да се заврше до 6. септембра ове године за мало је премашила 47 милиона динара. У делу приградског насеља Грдица осамдесетих година прошлог века урађен је одбрамбени насип, а како није у потпуности завршен, нити доведен на пројектовану коту, није остварен ни пројектовани степен заштите овог насеља које је поплављено у ноћним сатима између 14. и 15. маја 2014. године, што је направило немерљиву штету на материјалним добрима. Због недостатка заштите исте године, али и две касније, поплављен је други део насеља између Грдице и

Адрана. Програмом санационих радова предузећа „Србијаводе“ од 2014. је извршена санација и проширење постојећег насипа у дужини од 1.720 метара, надвишен је на пројектовану коту, а изграђен је инспекцијски пут и решено одводњавање брањене стране. За део насеља који није заштићен изграђен је насип дуг од 1.780 метара чиме је читаво насеље заштићено од великих вода реке Западне Мораве, а безбедност мештана и њихове имовине доведена на много виши ниво заштите. Рекапитулација реализованих радова на овом подручју потврђује да је за изградњу насипа утрошено више од 39 милиона, а санацију после поплава 2014 још милион и двеста хиљада динара. Ако се томе дода скоро 47 милиона уложених у санацију насипа током последње две године долази се до цифре која премашује осамдесет седам милиона потрошених током последње

МАГАЗИН

25.11.2018.

четири године како би се овај крај заштитио од поплава. Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“ је у централној градској зони према пројекту „Регулације реке Ибар у центру Краљева, заштита угрожене високе обале дуж Карађорђеве улице“ финансирало радове процењене на скоро осам милиона динара, а обавеза „Западне Мораве“ била је да их заврши до 14. новембра ове године. Лева обала Ибра у центру Краљева, узводно од спортског центра и регулисане деонице, висока је имеђу десет и четрнаест метара, стрма је, рушевна, незаштићена, а веома густо насељена и оптерећена инфраструктурним објектима. У циљу заштите обалног појаса београдски Институт „Јарослав Чарни“ је још 2010. године урадио главни пројекат, а исте године се приступило фазним радовима на бази удруживања средстава предузећа „Србијаводе“ и града Краљева. Закључно са уговором из ове године укупна дужина регулисане деонице дуж Карађорђеве улице из-

Аутопут - Ових дана се очекују састанци у Влади Србије где ће се дефинитивно решити траса будућег аутопута од Прељине до Појата, а самим тим ће се видети где додирује Западну Мораву. Ми ћемо сарађивати на овом пројекту, јер је изградња аутопута приоритет за читав овај крај, водићемо рачуна и покушати да будемо проактивни и решимо део Моравског коридора који се везује за реку Западну Мораву. Знамо да су за изградњу постељице аутопута потребне велике количине материјала. Видећемо шта можемо да извучемо из корита Мораве и помогнемо држави да на најбољи начин изгради аутопут, а реку заштитимо и ставимо је под контролу колико то будемо могли - каже Пузовић.

Горан Пузовић

носи 1.897 метара, а изведени радови обухватају припрему терена геодетским обележавањем трасе, крчењем шибља и растиња, потом уградњу геотекстила, крупног камена и каменог агрегата у пројектовани протицајни профил обалоутврде. Извршењем овог уговора формирана је потпорна конструкција од каменог набачаја, трапезног облика, до нивоа меродавне велике воде, која ће спречити даљу ерозију косина, односно покретање или обрушавање обале према Ибру. Програмом Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“ од 2010. до данас су, са прекидима, извођени радови на заштити инфраструктурних објеката дуж Карађорђеве улице, чиме се значајно повећава степен безбедности у ужој градској зони. Пројектом су обухваћене три деонице на левој обали реке укупне дужине 1.781 метар од којих су прве две завршене у претходном периоду, а укупна вредност радова, без пореза на додату вредност, процењена је на 237

милиона динара. На овом потезу уграђено је око тридесет хиљада кубика камена и десет хиљада квадрата камене облоге, а радови на трећој деоници, који су у току, процењени су на сто двадесет милиона динара. Средства за радове изведене пре почетка ове године обезбедила је локална самоуправа, скоро осам милиона динара у овој „Србијаводе“, а процењује се да за реализацију инвестиције у целини треба обебедити око педесет шест милиона. Из овог предузећа стиже потврда да је постигнут договор о наставку радова а има наговештаја да би, кад се током наредне године обезбеде потребна средства, овај део Ибра могао бити стављен под контролу. Информацију о реализованим и планираним радовима на територији Краљева потврдио је генерални директор Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“ Горан Пузовић који је са сарадницима, представницима локалне самоуправе и Рашког управног округа, у петак обишао две локације,

деснообални насип на Западној Морави и на левој обали Ибра дуж Карађорђеве улице. Да је сарадња између „Србијавода“ и града Краљева изузетно добра не спори ни градоначелник Краљева Предраг Терзић који доказ за то види у посети челних људи водопривредног предузећа Краљеву. И на овој локацији је указано на значај превентиве за безбедност становништва али и чињеницу да средства уложена током последње четири године у регулацију водотокова представљају десети део годишњег буџета града. Податак да локална самоуправа без помоћи државе не би могла да издвоји толика средства за ову сврху потврђује бригу државе и о овом делу земље а уједно подгрева наду да би се заједничким улагањима у наредном периоду могао очекивати наставак изградње обалоутврде, заштитила изворишта у Жичком пољу, решавање проблема у Толишници, гружанском крају и другим местима Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 25.11.2018.

Седамдесет друга седница Градског већа

ГРЕЈАЊЕ УГРО

МАГАЗИН

25.11.2018.

- У октобру вода за пиће из градског водовода хигијенски исправна. - Почетак грејне сезоне угрозио квалитет ваздуха. - Предложеним изменама решења о формирању стручног тима за припрему пројекта јавно-приватног партнерства са елементима концесије није измењен састав, али је додатно дефинисано да буде формиран од председника, заменика, по три члана и њихових заменика, а сви имају право на накнаду за рад и путне трошкове. - Право на бесповратну испоруку минералног ђубрива остварило 718 пољопривредника који имају засаде под воћем. - Појединачне количине минералног ђубрива крећу се између 333,9 и 3,9 килограма по кориснику, а испоручују се до последњег дана у години. - Утврђене просечне цене квадратног метра непокретности за утврђивање пореза за 2019. годину

ЖАВА ВАЗДУХ Д

них материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним пет пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току октобра била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида, азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. У Заводу за јавно здравље потврђују да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току

октобра биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а индекса црног дима испод максимално дозвољених а изнад на мерним местима Завод за јавно здравље, Пљакин шанац и Рибница, док су на мерном месту Скупштина града у току једног дана биле изнад максимално дозвољених. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности азотдиоксида биле су испод граничних и толерантних на мерном месту Пљакин шанац. Да је почела грејна сезона на најбољи начин потврђује повећање концентрације суспендованих честица ПМ10 у ваздуху, а извештај Завода за јавно здравље сведочи да су средње двадесетчетворочасовне вредности на мерном месту Пљакин шанац чак четрнаест дана биле изнад граничних вредности. После неколико месеци мировања забележено је повећана концентрација тешких метала из фрак-

Фото: М. Радовановић

ве седмице између две узастопне седнице Градског већа довољно је да се дефинише дванаест нових тема и уклопи у исто толико тачака дневног реда међу којима, као и увек једном у месецу, прво место припада разматрању извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата мерења, овога пута за октобар. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у овом периоду проверавао квалитет 147 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 20 узорака сирових вода са црпних станица. Сви су три пута недељно анализирани на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед током којих је утврђено да су бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенол-

25.11.2018.

МАГАЗИН

ције ПМ10. И док су средње двадесетчетворочасовне вредности олова, кадмијума и никла биле испод граничних, концентрација арсена их је премашила три дана. Градско веће је донело решење о измени и допуни решења о покретању поступка за реализацију и формирање стручног тима за припрему пројекта јавно-приватног партнерства са елементима концесије за потребе доделе уговора и пружању услуга градског и приградског превоза путника. Чланови стручног тима су дипломирани правник Ђорђе Белензада, адвокат Вук Божовић и одборник Српског покрета обнове у Скупштини града Драгиша Радевић, чији су заменици шеф одсека за јавне набавке у градској управи Славиша Стојковић, члан Градског већа Милан Милошевић и саобраћајни инжењер Жарко Ђорђевић. Предложеним изменама није измењен састав стручног тима, али је додатно дефинисано да буде формиран од председника, заменика, по три члана и њихових заменика, а сви имају право на накнаду за рад и путне трошкове. Допуну је доживело и решење Градског већа за доделу средстава за подстицаје инвестицијама у физичку имовину пољопривредних газдинстава у овој години додавањем става да се против решења може покренути управни спор пред Управним судом у року од тридесет дана од пријема. Такса на тужбу против решења којом се покреће управни спор плаћа се у износу од 390 динара. На основу расписаног јавног позива за бесповратну испоруку минералног ђубрива од укупно 719 захтева 718 испуњавају прописане услове и стичу право на бесповратну испоруку минералног ђубрива која ће се вршити на простору Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ до последњег дана у години. Појединачне количине минералног ђубрива крећу се између 333,9 и 3,9 килограма у завиности од површине под воћем. Градско веће је донело решење о утврђивању просечних цена квадратног метра непокретности за утврђивање пореза за 2019. годину. Цене су

утврђене за грађевинско, пољопривредно и шумско земљиште, станове, куће за становање, пословне зграде и друге грађевинске објекте који служе за обављање делатности као и за гараже и гаражна места за сваку од шест зона. Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта Краљево је Одељењу за урбанизам грађевинарство и стамбено комуналне делатности доставило одлуку којом се доносе друге измене Програма одржавања улица, јавних површина, градских и некатегорисаних путева у овој години. Планирано одржавање јавних путева у надлежности локалне самоуправе у границама Генералног урбанистичког плана је са 78 поскупело на 84 милиона динара, а изван њега са 72 на 78 милиона. Тако је на позицији рекапитулација укупан износ уговорних радова са 180 повећан на 192 милиона. Решењем Градског већа уступа се уговор о финансирању изградње непокретности у јавној својини града за корисника основна школа „Браћа Вилотијевић“ и издавању у закуп исте непокретности између школе и InternaJonal Football Academu чији је законски заступник Александар Мијатовић. На једној од ранијих седница дата је сагласност школи за изградњу балон хале са пратећим садржајима ,а решење неколико пута допуњавано у складу са околностима. Обавеза закупца је да у целости финансира изградњу балон хале са пратећим садржајима према карактеристикама из јавног огласа и према одобреној грађевинској дозволи и да о свом трошку изради пројекат за грађевинску дозволу, да градњу објекта започне до 1. августа 2017. а да све радове заврши до краја ове године. Усвојено је и решење о давању у закуп стана у Доситејевој улици који је јавна својина града Краљева за месечни износ од осам и по хиљада динара без пореза на додату вредност, Улици Јована Сарића за две и по хиљаде а у складу са понудама које су оцењене најповољнијом по основу расписаног

јавног позива за прикупљање понуда ради давања у закуп на рок од десет година. Савет за грб је на другој седници од 8. новембра разматрао питање давања сагласности за употребу грба града Краљева и одбио да да позитивно мишљење за употребу предузећу Organic Juniper из Жиче које се бави дестилацијом пића. Разлог за одбијање да се користи на амбалажи огледа се у чињеници да нису -испуњени услови Одлуке о симболима града Краљева да се грб и застава не могу употребљавати као робни и услужни жиг, узорак или модел, нити као било који други знак за обележавање роба или услуга. Изузетно употреба основног грба у комерцијалне и маркетиншке сврхе може се одобрити, али у овом случају предузеће не испуњава такве услове, јер тражи употребу грба на амбалажи за производњу пића. У току спровођења мера подршке руралном развоју уочена је несразмера броја поднетих захтева и висине потребних средстава код субвенционисања репродуктивног материјала за вештачко осемењавање и управљање ризицима у односу на планирана средства. Како вредност поднетих захтева за меру управљања ризицима превазилази износ планираних средстава, а планирана средства за регрес репродуктивног материјала у овој години неће бити реализован у целости, предложена је пренамена тако што ће се планирана средства за регрес за репродуктивни материјал умањити за четири милиона а за исти износ увећати средства за управљање ризицима и достићи 24 милиона динара. Изменом програма укупна планирана средства за спровођење свих мера остају непромењена, а стварају се услови за реализацију поднетих захтева за обе мере у целости, од стране регистрованих пољопривредних газдинстава са територије града. Градско веће је разматрало и један захтев за омогућавање исплате главног дуга са припадајућом каматом у више месечних рата уз доношење одговарајућег акта. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.11.2018.

Подршка државе младима кључна за бригу о културном наслеђу

МАГАЗИН

25.11.2018.

ЗНАЧАЈ ЗА НАЦИОН

- Шесту жирирану изложбу „100 жена – 100 минијатура“ организовали су Етно мрежа, Национална алијанса за локални економски развој и Народна скупштина уз подршку Града Београда, Министарства спољних послова и друштвено одговорних компанија ЦРХ Србија, САП, Еуробанка и Телеком Србија. - Минијатуре израђене у техникама веза, ткања, нецања и пустовања одабране као најбоље у конкуренцији 164 рада 77 жена из 23 града и општине. - Специјална награда за најбоље у категорији млађих од тридесет година малишанима из забавишта у селу Читлук код Крушевца који су желели да скрену пажњу на обданиште коме је потребна помоћ за реконструкцију аташа Цвејић из Београда, Катарина Мандић из Панчева, Јованка Ћирић из Беле Паланке и Снежана Јовановић из Великог Градишта добитнице су овогодишњих при-

знања за најлепше рукотворине израђене традиционалним техникама. Награде су им уручене у петак на свечаној церемонији у оквиру Шесте жириране изложбе „100 жена – 100

минијатура“, одржане у Народној скупштини. Минијатуре израђене у техникама веза, ткања, нецања и пустовања одабране су као најбоље у конкуренцији 164 рада које је послало 77 жена

из 23 града и општине. Специјална награда за најбоље у категорији млађих од тридесет година отишла је у руке двадесет два малишана из забавишта у селу Читлук код Крушевца који су желели да скрену пажњу на обданиште коме је потребна помоћ за реконструкцију. Потпредседник Народне скупштине Владимир Маринковић сматра да је стварање амбијента за запошљавање и промовисање умећа које жене могу да понуде као менаџерке и предузетнице један од кључних аспеката политике Владе и парламента. То је повод за потврду намере да се подстичу институције да користе традиционалне рукотворине као протоколарне поклоне због чега ће парламент, као законодавна институција, и убудуће радити на развоју регулативе како би се обезбедили подстицаји женама у овој области.

Да рад жена није важан само из угла креативности, већ и значаја који дају развоју друштва, сматра амбасадорка Аустралије у Србији Рут Стјуарт која њихово економско оснаживање оцењује приоритетним, јер традиционалне рукотворине имају велику вредност за локалну економију. Слично уверење дели и генерални директор компаније ЦРХ Србија Роман Менц и наглашава да та компанија подржава очување културног наслеђа, развој образовања и инфраструктуре, а посебно жене у предузетништву због чега радо подржавају догађаје који славе културу Србије. Председница Етно мреже Виолета Јовановић подтврђује да из године у годину расте број учесника изложбе „100 жена – 100 минијатура“. Посебно радује да је ове године пријављено чак 28 млађих од 30 година што је добра вест за напоре ка омасовљењу иници-

јатива за очување културног наслеђа. Да би се задржао растући тренд у овој области потребна је подршка државе због чега је упућен позив Министарству културе и образовања да, у време усвајања буџета, издвоје више средстава за ангажовање младих у овој области. Градовима и општинама је упућен позив да у својим срединама организују жириране изложбе и тако открију и промовишу лепоте својих крајева, а компанијама да мисле на жене када купују поклоне за пословне партнере. Шесту жирирану изложбу „100 жена – 100 минијатура“ организовали су Етно мрежа, Национална алијанса за локални економски развој и Народна скупштина уз подршку Града Београда, Министарства спољних послова и друштвено одговорних компанија ЦРХ Србија, САП, Еуробанка и Телеком Србија Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

НАЛНУ ЕКОНОМИЈУ

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (37)

ОПЕРАЦИЈЕ СР Операције 1. армије оком ноћи између 29. и 30. октобра према наређењу команданта армије Дринска дивизија другог позива била је у покрету ка линији Магареће брдо – Видловачка глава – Градина. Девети пешадијски пук другог позива и Соколска бригада дошли су

МАГАЗИН

25.11.2018.

на линију село Грабовица и село Брусница код Горњег Милановца, док је Дунавска дивизија другог позива задржана од даљег покрета ка Краљеву. Командант 1. армије наредио је да се један од пукова Дунавске дивизије другог позива са једном батеријом, по могућности Данглисовом, 30. октобра рано преко Бумбаревог брда и села Ку-

совца упути на положај Мајданска главица код села Љиљаци, са фронтом ка северу, други пук са једном батеријом преко Кнића на положај Церова коса на коти 425, северно од села Драгуштице, а коњица и остатак дивизије да остану у Книћу. Основна идеја оваквог груписања снага Дунавске дивизије била је да се обезбеди офанзивно пот-

РПСКЕ ВОЈСКЕ помагање одбране правца од Рамаћких висова ка долини реке Груже и дејство у десни бок непријатеља, који би продирао преко села Кутлова у позадину дивизије. Избијајући код села Баре на друм Крагујевац – Горњи Милановац требало је извршити брзи покрет ка овом месту са циљем удара у бок непријате-

ља, који би надирао за 9. пуком другог позива и Соколском бригадом, потискујући га на реку Западну Мораву. Трупе Дринске дивизије другог позива, готово неузнемираване од стране непријатеља, заузеле су у току 30. октобра положаје Градина – Бидровачка глава – Магареће брдо, са резервом код села Кутлова, а мање заштитничке

борбе вођене су на Студеној води, на Кршу и код села Великог Шења. На правцу од Рамаћких висова и Угљаревачког виса, непријатељ се увече задржао на линији Рамаће – Врбица. Дунавска дивизија другог позива је 30. октобра увече прикупљена на линији између села Љиљаци и Драгуштица, док су се њена артиљерија и

25.11.2018.

МАГАЗИН

коњица налазиле код Кнића. На фронту Соколске бригаде и 9. пешадијског пука другог позива, на положајима код северног улаза у Брђанску клисуру и источно од Горњег Милановца, целог дана су вођене упорне борбе са знатно надмоћнијим непријатељем који је употребљавао артиљеријске пројектиле пуњене бојним отровима загушљивцима. Девети пешадијски пук другог позива, који је нападнут у 8,00 сати, око подне се повукао ка Великом Вујну на коту 880, а командант 1. армије је у 19,30 команданту Дунавске дивизије другог позива наредио да један батаљон 8. пука преко Трешњевице – Коњуше – Белог поља и Равног брда са Мајданске главице упути ка Клику те да тако, појавом на боку непријатеља, привуче на себе што више његових снага и олакша положај српским трупама јужно од Горњег Милановца. После упорне борбе, као и због великих губитака у тродневној непрекидној борби, Соколска бригада је била принуђена да се повлачи кроз Брђанску клисуру ка селима Прељини и Љубићу, држећи северни излаз из клисуре са заштитничким деловима. Током овога дана Соколска бригада је изгубила шест пољских дебанжових топова. Након неуспеха Соколске бригаде и 9. пешадијског пука другог позива у одбрани Горњег Милановца, и њиховог повлачења на нове положаје код села Прељине и села Љубића ка Вујну, командант 1. армије је наредио команданту Ужичког одреда да образује један одред, од најмање једног пука са брдском артиљеријом и неколико коњаника, и да га упути тако да осване на положају Бело брдо на коти 799 код села Зеоке и Придворице, југозападно од Чачка. Наређено је да на марковачким положајима остави јаку заштитницу, са по којим топом за заштиту правца преко села Паковраћа и ка Белом брду, а са осталим трупама 31. октобра крене ка Чачку тако да један део трупа поседне положај Чукар на коти 451 код села Кулиноваца, фронтом ка Чачку. Возове је из Чачка, преко села Слатине, требало што пре упутити за Краљево а мост

код Чачка порушити чим отпочне борба Соколске бригаде на Љубићком положају. Даљи правац кретања одреда са Белог брда иде преко Буђевачке Јелице на Зовљак, Калуђерску кладу, Црну стену преко Јелице на положај Јастребар, код села Каоне на путу Краљево – Ивањица. Покрет осталих трупа ишао је преко села Виљуше ка Заблаћу, саобразно покрету Соколске бригаде од Љубића, са циљем да се непријатељ борбом што дуже задржава на свим заштитничким положајима. Посебну пажњу требало је обратити на фронт положаја Јастребар – Чучањ – село Ћоловићи и даље у правцу Бапског поља, које је требало најупорније бранити а тиме, по потреби, правац Краљево – Рашка. По наређењу Врховне команде трупе Одбране Београда су у току ноћи између 30. и 31. октобра покренуте ради поседања фронта Црни врх – Лисин лаз – Жежељ – Кукова липа до десне обале реке Трешњице, где је требало да остану и у току ноћи. По истом наређењу десну обалу реке Лепенице код Крагујевца неће бранити да град не би био изложен непријатељској ватри. Повлачењем трупа Одбране Београда на нове положаје, Дринска дивизија другог позива је на десном крилу остала без непосредне везе са остатком српских снага, па је командант 1. армије наредио потчињеним јединицама да, остављајући јаче заштитничке делове на садашњим положајима главнине, у рано јутро 31. октобра отпочну покрет ка заштитничком положају Рујевица на коти 486 – Грубин гроб на коти 475, и ту ступе у борбу. У исто време требало је постепено извлачити делове од села Бара ка фронту главног положаја и обратити пажњу на одбрану комуникацијског правца друмом низ Гружу уз одржавање везу са Дунавском дивизијом другог позива и трупама Одбране Београда на десној обали Грошничке реке. Остављајући јаке заштитничке делове на положају код села Љуљаци и Драгуштице Дунавска дивизија другог позива је ујутру 31. октобра требало са

два пука да крене ка фронту положаја Голо брдо на коти 316 западно од Кнића и положају код села Претоке, а покрет својих делова подешава са покретима трупа Дринске дивизије другог позива и задатком да одржава сталну везу. Подилажење Дунавске дивизије другог позива ка главним положајима, ако не буде на то раније упућена, отпочеће под борбом заштитница покретом на главне положаје Котленика, јужно од села Гунцати и источно од села Бечањ и Бресница, примајући у то време у састав 9. пук другог позива са правца од Великог Вујна. Наредбом је дефинисано да се обрати пажња на што упорнију одбрану комуникацијског правца од Кнића, Бреснице и Мрчајеваца ка Милочају и Краљеву, а код Мрчајеваца да се под команду прими и Соколска бригада. Саобразно приликама испред фронта од села Прељине и Љубића Соколска бригада врши покрет левом обалом Западне Мораве, преко Мрчајеваца ка левом крилу Дунавске дивизије другог позива, у готовости за упорну одбрану правца од села Мрчајеваца ка Краљеву. Прилазећи деловима ка Мрчајевцима ова бригада је стављена под команду команданта Дунавске дивизије другог позива. Иако је као циљ постепеног покрета од главних положаја под јачом борбом било добијање што више времена, на њима је борба морала бити упорна. Зато је командантима препоручено што јаче узајамно обавештавање и потпомагање, саобразно приликама испред својих фронтова, уз коришћење коњичких релеја ради узајамног обавештавања између команданата дивизија и Соколске бригаде. Задатак команданта Соколске бригаде био је да коњичке патроле покрене низ Западну Мораву, ради догледа и споразума са коњичким патролама Ужичког одреда који ће се кретати низ десну обалу реке, уз обавезу да одржавају везу са 9. пуком другог позива, а снабдевање јединица са потребама обезбедити из Краљева. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 25.11.2018.

25.11.2018.

МАГАЗИН

Изложба фотографија у кафетерији „Koffea Espresso Bar“

КРАЉЕВО У ТОРОНТУ - На четрдесет две фотографије промоција Краљева и његове историје, али и прича о граду и његовим становницима. - Аутори Милорад Којић и профил на друштвеној мрежи Инстаграм под називом „Моје Краљево“. - Позив Краљевчанима који се још осећају таквима, а живе било где у свету, да пронађу могућаност и ову изложбу представе становницима средине у којој живе, а онима који су остали у Краљеву да шаљу своје фотографије и помогн да се ова средина презентује на најбољи могући начин

д краја прве половине петнаестог века, када су први Европљани ступили на америчко тле, на овим простора не јењава жеља великог броја становника да баш тамо потраже прилику за бољу будућност. Том жељом су се, деценијама уназад, водили и многи Краљевчани који су према новој средини кренули да би тамо провели добар део радног века, а након тога вратили се у родни крај. И док су једни то и учинили није мали број оних који су заувек остали далеко од родног краја. Искуство највећег броја њих, колико једних толико других, потврђује да никада нису изгубили везу са крајем из кога су отишли, иако су начини за то били различити. Развој нових технологија у значајној мери олакшава повезаност, а

један од начина да то покажу и другима ових дана се на најбољи начин потврђује у канадском граду Торонту где је, у кафетерији „Koffea Espresso Bar“, у току изложба фотографија посвећена Краљеву. Носталгија је учинила своје да ногу повуче Милорад Којић, који већ дуго живи у овом канадском граду, и профил на друштвеној мрежи Инстаграм под називом „Моје Краљево“. Информације из Торонта потврђују да су изложене четрдесет две фотографије, а аутор потврђује циљ да промовише Краљево и покаже део његове историје, али и исприча једну нову причу о граду и његовим становницима. - Жеља нам је да што више људи у свету проведемо кроз јединствене и

предивне пределе и делове града Краљева. Поносни смо на наш град и желимо да га прикажемо из свих могућих, и немогућих, углова. Наш циљ је да, прикупљањем фотографија, сви заједно забележимо лепоту чувеног града у Централној Србији - Лепоту града Краљева и да генерацијама које долазе оставимо још једну, можда и најлепшу, слику нашег града - поручују из Торонта уз позив Краљевчанима који се још осећају таквима, а живе било где у свету, да пронађу могућаност и ову изложбу представе становницима у својој средини. Позив је упућен и онима који су остали у Краљеву да шаљу своје фотографије и помогну се ова средина у свету представи на најбољи могући начин. Т. Радовановић

Краљевчани у свету: Милорад Којић (1)

КРАЉЕВО Г

МАГАЗИН

25.11.2018.

- Градња општинске зграде почела је да личи изградњи Скадра на Бојани, јер би добар део онога што мајстори током дана уграде после радног времена било скидано да би завршило у џеповима генерација млађих Краљевчана. - Краљево је посебно изгледало петком када се чинило да се број становника дуплира због најезде свих који су од раних јутарњих сати са пољопривредним производима хитали према пијаци, да би се већ око подне враћали назад након што у продавницама поређаним дуж главне улице, и према железничкој станици, покупују оно што им је потребно до поновног доласка за седам дана. – Прва афро фризура у Краљеву. – Бекство на рошулама између столова Хотела „Термал“

ГРАД ЧУДА

ада се с времена на време, а то је све ређе, током лета на улицама Краљева појави корпулентни наочит човек у озбиљним годинама мало је оних који у њему препознају несташног дечачића који је већ од шездесетих година прошлог века био тема различитих прича, а временом и код оних који га никада нису упознали био познат као Дуле Шерпа. Мало коме је од оних који су га још од тог времена познавали било јасно зашто Милорада Којића зову Дуле, још мање Шерпа, што је за многе остало и до данас. У лепим годинама су и они који су само чули за несташлуке тинејџера чије су се размере граничиле са немогућим и временом, како је ко додавао по кују реч, постајали много више од обичних чаршијских прича. Средовечни човек углађених манира све ређе са оне стране океана долази у Краљево, а сваки долазак је поново повод за подсећање на враголије какве су обележавале живот каквог у граду више нема. А све је почело првих година седме деценије двадесетог века када је први у Краљеву на ноге навукао рошуле на гвинт које су се стављале преко ципела. Много касније су се појавиле модерније са каишевима, па су они мало храбрији дечаци и девојчице могли да их обују и преко патика. Већ са првим лепим данима 1960. године, када их је отац донео из Немачке, до изражаја је дошао пословни дух и осећај за бизнис. Све док се није појавило нешто што ће годинама касније бити велики хит дечаци као што је био Којић по који динар, а тада су се још искивали од алуминијума, зарађивао би играјући ораха. Кад су се појавиле рошуле родила се идеја да би могло да се заради изнајмљивањем за вожњу бар по неки круг. Стајали су стрпљиво у реду вршњаци, барабар са њима млађи а и по неки старији, све док се Којић није сетио да би могао да изнајмљује само по једну. Па иако је изнајмљивање било јефтиније кад се помножи са два доносило је више пара. Требало је само пажљиво водити рачун да неко не продужи круг. Пара је било довољно да се купи по који слаткиш, уложи у

МАГАЗИН

25.11.2018.

орахе или набаве кликери стакленци који су полако освајали Краљево. У пуним џеповима тек по ко од срећнијих дечака имао је у џепу и по који гвозденац извучен из у то време популарних лагера који су се, у комплету од по четири, уграђивали на даску претечу данашњег скејта. Исте године кад је први пут стао на рошуле у Краљеву је почео да ради Биоскоп „Ибар“, данас Мултимедијални центар „Кварт“, а преко пута њега са друге стране Улице цара Лазара, ниче зграда општине, данас Градске управе. Њена, а и фасада нешто касније грађеног Дома друштвених организација, у једном делу је облагана квдратним керамичким плочицама у жутој и зеленој боји. Са страницом од око два сантиметра биле су врло интересантне, а генерацији Милорада Којића пружале шансу да размишља о новим играма. Градња општинске зграде почела је да личи изградњи Скадра на Бојани, јер би добар део онога што мајстори током дана уграде, после радног времена било скидано да би завршило у џеповима генерација млађих Краљевчана. Опране од малтера плочице су пуниле џепове панталона које су због тежине ретко остајале изнад струка. За оног ко их је имао представљале су право богатство и биле предмет посебне врсте трговине, некад и размене, у којој се тачно знало колико вреди зелена, а колико жута коцкица. Зелене су биле вредније јер су биле превучене посебним слојем, па су се пресијавале као да су биле лакиране. И док су старије генерације момака линџу играле са металним новчићима различите вредности, који су се још искивали од алуминијума, они млађи су са пристојног растојања на линију бацали коцкице скинуте са општинске зграде. Онај ко добаци ближе побеђивао је и постајао власник свих коцкица даљих од његове, па би се мало вештији враћали кући држећи обема рукама панталоне које су претиле да спадну

под теретом својеврсне зараде. До краја тинејџерског доба Којић је израстао до висине која је, кад стави рошуле, достизала скоро два метра. Као такав привлачио је пажњу Краљевчана када би из правца популарне Леснине на њима кренуо ка центру града. Краљево је посебно изгледало петком када се чинило да се број становника дуплира због најезде свих који су од раних јутарњих сати са пољопривредним производима хитали према пијаци, да би се већ око подне враћали назад након што у продавницама поређаним дуж главне улице, и према железничкој станици, покупују оно што им је потребно до поновног доласка за седам дана. Бар половину тих који су се петком налазили на улици чиниле су домаћице са рубова града које су са пијаце у велики цегерима теглиле поврће и остале потрепштине чије су залихе трајале до следећег петка. А баш петком се, у време највеће гужве на улицама, појављивао Којић на рошулама како би вештином одушевио знатижељне пролазнике. Већ је довољно савладао технику вожње лево и десно, у напред и назад, а свима који не виде његове ноге чинило се као да лебди у ваздуху. И док је вожња напред већ била рутинска ствар кретање у назад представљало је посебан изазов уз опасност да се налети на по који камичак кавих је било и у главној улици. - У једном моменту се залетим испред неких клинки да покажем умеће на рошулама кад ме неко прозове. По-

Милорад Којић

МАГАЗИН 25.11.2018.

кушавам да видим ко је и у моменту се окрећем, па возим у назад и гледам да не ударим некога. У моменту излетеше ноге и ја, како сам био дугачак око два метра, треснем о бетон испред Робне куће. Оне се убише од смеха, а једна баба са два цегера сва успаничена гледа и каже тако ти и треба кад си се натакарио на тим бициклицама. Настане општи врисак, а ја пет минута не могу да устанем прво од бруке што сам се разбио, а ни због бола, јер сам само у шорцу и мајици пукао као тиква – сећа се Којић. Много безбрижнији живот у историји града током друге половине двадесетог века обележавале су различите враголије на које до данас остаје сећање генерација савременика који о томе сведоче у посебним приликама. Повремено их са онима који су спремни да слушају подели по који учесник баш као и Којић приликом последњег доласка из далеке Канаде у коју се, у потрази за послом, упутио пре много година. Јунак наше приче је одувек, како се тада говорило, терао моду која је по правилу долазила са запада. Хипи покрет је већ био на врхунцу, а након дужег периода шишање на високо полако замењивало средње, па ниско. Серија веома популарних филмова о Тарзану била је повод за фризуру која је по главном јунаку називана тарзанка, а дуге косе су временом постајале све присутније углавном код свршених средњошколаца и студената. Афро фризуре могле су да се виде тек на по којој фотографији у новинама, а носиле су их углавном личности са светске естраде, по правилу Црнци. У време кад су пажњу привлачили и они који су се појављивали у новинама тешко је било замислити да би могао да је понесе неко у Краљеву. На такав корак први се усудио баш Којић чија је тетка Зиза имала фризерску радњу на месту данашњег кафића „Тамара“. Са жељом да током лета 1979. године лепо неговану дугу косу „трајном ладном ондулацијом“ претвори у афро фризуру појавио се у салону тетке која није могла да сакрије изненађење, иако је од раније знала за све могуће Ми-

лорадове враголије. До новог имиџа водио је дуготрајан рад уз помоћ киселине која пржи и ситних папилотни, а резултат је могао да се види тек након извлачења главе испод хаубе. Па иако је након тога глава имала тек пола метра у пречнику чинило се као да је четири пута већа. Због тога су ваљда све жене у салону вриштале од смеха, а Зиза кроз сузе које је изазивао необуздан смех уверавала да супер изгледа. Ништа мање није било ни изненађење на улици што је испровоцирало милицајца, који је од раније имао „пик“ на Којића, да га засутави и упита шта је натакарио на главу. Није вредело човеку који је добро знао шта је перика, а шта није, објашњавати да је то природна коса преточена у афро фризуру. И док су се сви из друштва, а и бројни пролазници, тресли од смеха милицајац је покушавао да скине „перику“ за коју је веровао да је залепљена на главу. Све то било је повод да се нова фризура прошета и по Матарушкој Бањи и међу гостима Хотела „Термал“ у чијем ресторану, а ни башти, није било слободног места. - Милан Станар је возио за то време популарни „форд таунус 12м“ па кренемо према Бањи, а за нама цела екипа, Војо Бандовић, Соро, Жикица, Вучко, Љубо коњ, Бато Поп. Улазим и полако веслам у белом оделу у коме сам певао на концерту „Кашике љубави“. Пролазим полако између зачуђених конобара и пет стотина гостију од којих добар део седи у башти у којој пирка ветар и ублажава летњу жегу. Свира „Лукс“, а пева Наташа Владетић коју сам касније прозвао учитељица. Због ње је касније брат мог доброг пријатеља заглавио у ћорку, јер је у банци проневерио силне паре покушавајући да јој покаже љубав. Ја на рошулама и без фризуре два метра, а са њом још пола метра више, па изгледам као бандера. Улазим, а у сали сви вриште, музика свира туш, настаје делиријум, а поред 500 гостију све гледа још 200 до 300 кибицера иза ограде од шимшира. Апарати шкљоцају, а ја полако између столова док неко не повиче хватај Шерпу. Конобари трче са свих страна, а са њима директор лечилишта

и управних хотела. На коју год страну погледам блокиран ми пут, па кренем на живицу према Ибру. Завеслам три четири пута и скочим преко шимшира, размакоше се они људи, а ја доскочим на ноге, окренем се и кажем ћао – прича Којић који је сутрадан морао да објашњава оцу, коме су се већ жалили директор и управник „Термала“, како није написано како не сме да се иде на рошулама. Изненађењу није било краја кад је сазнао да је ипак написано нешто што је било повод да се сутрадан са туристичким инспектором, а обојица су били чланови Кошаркашког клуба „Слога“, службеним „фићом“, око подне кад је хотел пун гостију, упути према „Термалу“. Конобар који је служио у делу сале на коме су слободно место пронашла два незвана госта најљубазније је објаснио инспектору да у хотелу не служе Шерпу. Уз по литар белог и соде, два филе мињона са печуркама и исто толико шопских салата, инспектор је затражио да преконтролише књиге пословања, али и да двојица најодговорнијих за забрану уласка у хотел објасне на чему су засновали спорну одлуку. - Кад ме је управник видео хоће да се преврне, а ја се укурвио и ћутим. На комаду папира формата А4 руком су написали да је Милораду Којићу Шерпи строго забрањен улаз у хотел на рошулама и залепили на улазним вратима. Објасне да сам долазио на рошулама, да су ме јурили конобари и да сам правио ршум с овом периком, а још обећају да ће, ако се понови, да зову милицију. Иако нигде у закону није писало да тако нешто није дозвољено ја се свечано закунем да више никад нећу ући у Хотел „Термал“ на рошулама. Помиримо се, све буде у реду и после тога више ништа слично нисам радио, иако је било пуно других догодовштина које нису толико интересантне. У кућни ред хотела уведе се одредба да убудуће, поред рошула, не може да се уђе ни бициклом, све овери печатом и истаке на видљивом месту – објашњава Којић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 25.11.2018.

Одјеци расправе о реализацији буџета

МИЛИОН ЗА „ЧАРА

МАГАЗИН

25.11.2018.

- У ситуацији кад треба да финансира предшколске и школске установе на својој територији које немају тоалет папир, сапун, убрус и основни материјал, локална самоуправа са милион динара финансира снимање филма о краљу Петру. - Краљево један од првих градова у земљи који помаже историјску делатност. - Пред обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата снимљено још неколико филмова од којих ни један није добио ову врсту помоћи. - Власт је овом приликом одрешила кесу јер се ради о активном учеснику предизборних митинга и кампања странке која чини окосницу власти у земљи. - Транспарентност Србија потврдила флагрантно крешење свих закона о финансирању филмске и друге продукције

АПЕ КРАЉА ПЕТРА“

ако је од последње седнице Скупштине града прошло више од две недеље у делу јавности се још помиње иступање заменика шефа Одборничке групе Локални фронт Предрага Воштинића који је, у оквиру расправе о реализацији буџета за првих девет месеци ове године, покушао да укаже на ненаменско трошење средстава. Повод за то је одлука Градског већа да се милион динара из текуће буџетске резерве потроши за куповину биоскопских улазница како би се ученицима средњих школа омогућило гледање филма „Краљ Петар I“. Градоначелник Краљева је Градском већу 27. септембра упутио предлог решења о коришћењу средстава текуће буџетске резерве након што му се два дана раније, електронском поштом, обратила Школска управа Краљево са образложеним захтевом који је заведен у Кабинету градоначелниа града Краљева 26. септембра. Правни основ за доношење решења нађен је у одредбама Одлуке о буџету града за ову годину којима је прописано да се средства текуће буџетске резерве користе за непланиране сврхе, или за сврхе за које се у току године покаже да пропријације нису биле довољне. Месецима пре тога бројни медији у земљи писали су о снимању филма према књизи Милована Витезовића „Чарапе краља Петра“, некој врсти романсиране историје династије Карађорђевић током Првог светског рата. Причу о дебелим вуненим чарапама које је, за свог сина Маринка, исплела Макрена Спасојевић из Словца и потом замолила краља Петра да му их преда, Витезовић је претворио у роман који се, после Дана шестог, Српске трилогије и Времена смрти, сврстава у ред најзначајнијих српских дела о Велико рату. Двадесето издање култног романа појавило се уочи обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата, након што су „Чарапе краља Петра“ проглашене златним бестселером за 1995. 1996. и 1997. годину, а књига доживела више издања и на грчком, италијанском, румунском и енглеском језику У медијима је потврђено да проје-

МАГАЗИН

25.11.2018.

кат кошта невероватних два милиона и триста хиљада евра што сведочи о једном од најскупљих филмова ма колико да се последњих година у снимање појединих улагало више него раније. Да није лако обезбедити толико пара у више наврата је потврђивао аутор пројекта, и продуцент, Лазар Ристовски посебно након што за улагање нису показали интересовање тајкуни од којих се очекивало да издвоје део средстава. Да и одустајање од финансирања може да буде позитивно продуцент је потврдио у тренутку сазнања како за наставак рада може да захвали само председнику Србије и његовом разумевању потребе да филм ипак буде снимљен. Неколико месеци касније стигла је потврда о спремности Радиотелевизије Србије за улагање милион евра како би од снимљеног материјала била направљена телевизијска серија, а продуценту преостало да недостајућа средства потражи на другом месту, Воштинић верује кроз државне институције уз препоруку партијског и државног врха. - Вучић њему није дао свој, него наш, новац а институције нису дале новац који су на неки други начин добиле, него од наших пара искључиво из разнх буџета. Ако је веровати писању медија у периоду постпродукције недостајало је око пола милиона евра па су нашли соломонско решење да посаветују локалне самоуправе, где још има пара, да колико толико помогну тако што ће наћи начин да из буџета помогну снимање, а Ристовски препоручио да то може бити и куповина улазница унапред. Онда су га подржали у партији и посаветовали своје послушнике по Србији да купе улазнице унапред, а то се није десило ни за „Сутјеску“ која је коштала пет и по милиона. Носили смо свој новац да платимо улазнице, а сада смо дошли да локална самоуправа купује за филм који није готов и не знамо каквог је квалитета. За све што се предложи са врха локална самоуправа се утркује да буде прва и да се покаже довољно удворичком, а ко год им нешто предложи, и препоручи из партије, потрче да подрже не били се показали. Ако већ не мо-

жемо да добијемо организацију светског првенства, да бар организујемо прославу десет година СНС што је добит удворичког понашања у Краљеву. То је одвратно зато што даје локална самоуправа која по закону, и сопственом статуту, треба да финансира предшколске и школске установе на својој територији а оне немају тоалет папир, немају сапун, немају убрус и основни материјал за установе. Ни нужне ствари немају да финансирају, а деци која немају сапун дају бесплатне улазнице за филм који није готов. Невиђена је срамота да то помогне Градско веће, а одборници владајуће већине на скупштини нису ни реаговали, него су ћутали као да ништа нисам ни рекао - каже Воштинић. Одлука о куповини карата објављена је у Службеном гласнику, а очекивање да ће опозиција жестоко критиковати овакво понашање повод да се у обраћању јавности представници владајуће већине још једном похвале како је Краљево један од првих градова у земљи који помаже историјску делатност. Пре него је ико видео филм тешко је судити о историјском значају што би, каже Воштинић, могло да се примени само на породицу продуцента која је у значајној мери укључена у реализацију пројекта који се финансира заједничким парама свих грађана. У сумњу се доводи квалификација историјским у ситуацији кад се зна да је пред обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата снимљено још неколико филмова од којих ни један није добио ову врсту помоћи. Довољна потврда да се ради о партијској подршци и утицају на локалне самоуправе како би издвојиле значајна средства за снимање филма огледа се у чињеници да власт није била благонаклона према другим ауторима, а да је овом приликом одрешила кесу јер се ради о активном учеснику предизборних митинга и кампања странке која чини окосницу власти у земљи. Из Локалног фронта стиже потврда да је већ након последњих избора стигла награда за такво деловање, а мери се износом од четрдесет милио-

МАГАЗИН

25.11.2018.

на динара којим је Филмски центар Србије помогао снимање филма. - То је резултат директног учешћа у кампањи, а филм је историјски само за породицу Ристовски јер су сви укључени у њега. Он је продуцент, син му је редитељ, жена игра главну улогу па је то за породицу историјски успех, јер ништа веће неће направити и никад више неће зарадити. Пошто је то један од поступака који нужно захтева поштовање Закона о јавним набавкама, јер финансирање филмске и културне продукције мора да се ради по овом закону, овакви пројекти би морали да се нађу на неком конкурсу. Да би избегли конкурс нађу решење па кажу Школској управи да преопручи граду, а град на Градском већу прихвата као феноменално решење. Одобравањем новца излазе у сусрет Школској управи, па би било интересантно да питамо на основу чега она препоручује квалитет филма, јер би ваљало да имамо и стручни суд а не само партијски. Имају препоруку партије да се ис-

финансира до краја, јер је то важно њиховом шефу, слично се десило у Чачку и још неколико места и врло су сличне суме у питању иако број ученика није свуда исти. Овде се ради о пет хиљада улазница за ђаке овдашњих школа, а град ће да се правда како је добио повлашћену цену. То је велика магла које продавци имају напретек, а повремено пусте кад треба нешто да мазну за партијске интересе - каже Воштинић. У ситауцији кад нема превише јасних информација није необично да у јавности колају различите приче, пре свих где би филм могао да буде приказан за оволики број посетилаца. Најбоље услове за то пружа Мултимедијални центар „Кварт“ који у једном тренутку може да прими мање од 250 посетилаца, па се на основу просте рачунице може израчунати да је неопходно минимун двадесет пројекција. Није логично очекивати да би услугу могао да пружи без надокнаде кад се зна да у редовној дистрибуцији задржава и до половине средстава од продатих улазница. Уколико би се то чак и десило

приказивач би морао да се одрекне и највећег дела из зараде од приказивања на редовном репертоару, јер ће се подела пет хиљада бесплатних улазница значајно одразити на посету. Да ситуација није ни мало једноставна потврђују гласине о могућности да филм буде приказан у спортској дворани у Рибници која није у могућности да прими толики број посетилаца и пружи комфор који за исте паре могу да добију у биоскопу. Све то, каже Воштинић, потврђује основну идеју да се породична продукција финансира средствима локалног буџета и интерес власти која заједничке приоритете подређује сопственим. - Они су све време у кампањи и траже новац како да се та кампања исфинансира. Тренутно финансирају једног од протагониста те кампање, имаће га и на следећим изборима, а нашли су начин како да га плате нашим парама. Одлука је донета, она се може оспоравати на суду јер се овакве ствари не решавају ван Закона о јавним набавкама, а истим поводом огласила се Транспа-

рентност Србија рекавши даје реч о флагрантном кршењу свих закона о финансирању филмске и друге продукције и да је све морало да буде спроведено кроз конкурс а није. Не би то било толико прст у оку да имамо решене неке основне ствари и да деца не морају додатно да купују тоалет папир или сапун. Можда би се тај филм и показао као најбољи и наједукативнији, али како црпите право да узмете наше паре и да нам дате нешто што не желимо, и на основу партијског укуса предлажете шта ћемо гледати и кога ћемо подржавати. Иако партијски укус не може да доминира једним друштвом на овом примеру се показују да може, па је наша највећа несрећа да је постао мера свега, од уметности до политике - каже Воштинић. Жестоку критику одборници Локалног фронта саматрају обавезом према свим грађанима чије паре завршавају у буџету, а разматрање извештаја о деветомесечној реализацији само добром приликом да се то учини. Критика се односи и на бројне друге одлуке

Градског већа за које се од Скуштине града очекује само да их потврди. Можда оштрица критике и не би била таква да реализација капиталних пројеката у првих девет месеци није само између 20 и 45 процената, улагање у водоводну мрежу тек 26 посто, а у филмске и сличне продукције преко сто. Податак да у јавности нема превише информација о раду Градског већа, а да седнице Скупштине града директно преносе локалне телевизије добар је повод да се говорница максимално искористи за указивање на оно што се сматра погрешним при одлучивању. Да издвајање милион динара за биоскопске улазнице није јединствен пример ненаменског трошења средстава потврђује уговор локалне самоуправе са предузећем ФМИТ плус из Београда за прављење сајтова школа и електронских алата. - Наше школе махом имају сајтове, неке боље и од сајта Градске управе која је овластила ову фирму да реализује овај посао за износ од три милиона и триста хиљада динара. У цену су укљу-

чене и нама непознати алати за електронско функсионисање, све за око тридесет хиљада евра, а како фирма није у систему ПДВ значи да за ових годину дана нису ништа ни урадили. Споразум је направљен, посао им је додељен кад нико други није ни учестовао, а ми ћемо да платимо јер је партијска референца једина која је важна, и то стално пролази - каже Воштинић уз потврду да предузеће специјализовано за израду интернет сајтова нема ни сопствени. Таквих примера има још, а резултат су одлука оних којима је партијска референца испред стручне, зато што је то добар начин за финансирање странке или кампање, а све што је подложно куповини, подсећа Воштинић, већ је купљено. Добра потврда је податак да се на списку спонзора филма „Краљ Петар I“ налазе и приватна предузећа из Краљева којима локална самоуправа поверава реализацију инфраструктурних пројеката. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.11.2018.

Арно Умбер

МАГАЗИН 25.11.2018.

Лица са великог екрана: Арно Умбер

- Француски глумац два пута узастопно на Краљевском филмском фестивалу. - Арно Умбер глумац, сценариста, продуцент, асистент редитеља... - Након туристичке посете остао да живи, и ради, у Србији. - Иако у Француској има више посла него у Београду шансе да се добије улога готово да су исте, зато што тамо има много више људи који их очекују. - Писац три текста позоришних представа, последња на српском језику. - Филмови у којима је наступао приказани су на више од педесет светских фестивала, а о њиховом квалитету сведочи десет награда укључујући и награду за најбољег глумца на канадском „Sweet As fesJval“. - Доста нових идеја, посебно кад је у питању позориште, али и других о којима је у овом тренутку још рано да се проговори по која реч

Фото: М. Радовановић

ЦЕО СВЕТ ПОРОДИЦА

а Краљево последњих дана августа, и првих у септембру, постаје својеврсна престоница кратког филма потврђују бројни детаљи, од оног да је током шест година приказано више од три стотине филмова краћих од двадесет пет минута до чињенице да је у том периоду стециште бројних аутора из свих крајева света. Добра потврда су гости Краљева, филмски ствараоци из Хонг Конга, Бугарске, Руске Федерације, Немачке, Швајцарске, Шведске, Холандије, Финске, Француске, Норвешке, Бразила, Македоније, Црне Горе, Хрватске... Иако није фестивал глумачких остварења по који пут залута и по неко од оних чија су лица публици најпрепознатљивија, а колико су искуства првог сусрета незаборавна најбоље потврђује податак да се у Краљево враћају и такви. То је ове године потврдио француски глумац Арно Умбер, један од протагониста филма „Невидљива рука Адама Смита“, који се на први помен да је уврштен у званичну конкуренцију, пријавио да на фестивалу представља ауторски тим. Арно је тумач водеће улоге у филму „На граници“ приказаном на краљевачком фестивалу прошле године, а овогодишње гостовање је прилика за кратак разговор о уметничком раду и мотивима због којих је отишао из Француске и као место за градњу каријере изабрао Србију. Осврт на коју деценију уназад потврђује да је рођен у источној Францукој, али се убрзо преселио у град светлости Париз где је открио страст према глуми. Трогодишње студије глуме на париском „Cours Florent“ увод је у богату каријеру коју је започео кроз „one man show“ под називом „Et si c‘était moi ?“. Арно је као глумац и певач наступао у дечјој представи „La Fée Mito“ на сценама Париза и Авињона, а широј публици постао познат као творац француске „web-serie“: „Le méJer de comédien pour les nuls“ и канала на Youtube: „Jisamédia“. Иза њега је не мали број

МАГАЗИН

25.11.2018.

улога на француској телевизији, у серијама и телевизијским филмовима, а интернационалној каријери погодује што, поред матерњег, говори енглески, шпански и српски језик. Филмови у којима је наступао приказани су на више од педесет светских фестивала, а о њиховом квалитету сведочи десет награда укључујући и награду за најбољег глумца на канадском „Sweet As fesJval“. Прве улоге остварио је у телевизијским филмовима „Лето у Паризу“ и „Голдман“ 2011. да би се следеће појавио у једној епизоди серије „Судија је жена“ и филму „Звезда 80“.

Уследио је наступ у две епизоде телевизијске мини серије „Жена у револуцији“ и телевизијском филму „Професија комике за лутке“. Следеће две године наступио је у по једној епизоди серије „КОПП“ да би 2016. одиграо главну улогу у кратком филму „На граници“ за који је написао и сценарио. Прошле године се појавио у две епизоде домаће телевизијске серије „Синђелићи“, тумачио лик болесног осуђеника у дугометражном филму „Лептир“ и кувара Пјера у кратком „Невидљива рука Адама Смита“. Ову годину су обележила три значајна наступа, први у улози нови-

25.11.2018.

МАГАЗИН

нара у филму „Бела врана“ који је режирао Ралф Фајнс, „Здраво и довиђења“ који се налази у завршној фази и „Генерал“ чије снимање још није завршено. Свестраност Арноа Умбера потврђује сценарио за филм „На граници“ и заједнички рад на причи за „Професија комике за лутке“, продуцентски рад на истом филму и серији „КОПП“ у којој се појављује и као асистент режисера. Током четири године боравка у Србији после пет долазака у Краљево сматра се добрим познаваоцем готово свих места за добру забаву. Поред два доласка на Краљевски филмски фестивал доласци су били везани за посету Краљевачком позоришту у коме је његов пријатељ Милош Минић тумачио једну од улога у представи „Меца и деца“. „Кад је Француз срео Српкињу“ назив је стенд-ап комедије на репертоару београдске Академије 28 о Французу који се заљубио у Србију. Ма колико необична то је истинита прича о животу Француза у Београду који, корак по корак, савладава језик, упознаје девојке, фолклор, ракију и друго што доприноси јединственом утиску о овој средини. Судбина главног јунака истоветна је судбини Арноа који је пре четири и по године као турист први пут допутовао у Београд и ту остао. У време кад је пожелео да се боље упозна са овом средином једино што је знао било је име Новака Ђоковића, а прва научена реч српског језика била хвала. Није познато да ли је захваљујући случају, или нечем другом, схатио да и у овој средини има посла што је потврдило учешће у снимању рекламе за мобилног оператера ВИП намењене иностранству, а још неколико реклама и први наступ у позоришту потврдили су да вреди остати. Готово сваки почетак у новој средини везан је за познанство са девојком што је у овом случају било увод у многа друга од којих се најзначајни-

јим сматрају она са глумцима и продуцентима. Значајним за останак у Србији оцењује се отварање земље према ствараоцима у области седме уметности и све већи број иностраних филмова који се снимају у београдским студијима. Податак да се у њима нађе и по која улога за особу са француског говорног подручја повод је за учешће на кастинзима као начину да се изабере најпогоднија особа за тумачење неког лика.

Посебно атрактивни су они за учешће у америчким филмовима, а један такав се показао пресудним за улогу француског новинара у филму „Бела врана“ који је режирао Ралф Фајнс. Иако мала улога у филму, сниманом на локацијама у Лондону, Санкт Петербургу и Београду, представља драгоцено искуство и прилику за рад са најпознатијим светским филмским радницима. - Одушевљен сам Београдом и волим да радим овде. Иако у Француској

МАГАЗИН 25.11.2018.

МАГАЗИН

25.11.2018.

има више посла него у Београду шансе да се добије улога готово да су исте, зато што тамо има много више људи који их очекују. Овде су особе као ја ретке, а то отвара знатно веће могућности за рад. Уз то боравак у Србији је прилика да се упознају нови људи и нова култура, а то је увек велики изазов. Ја сам и писац, а поред сценарија за кратки филм „На граници“, који је приказан прошле године на фестивалу у Краљеву, пишем и за позориште. До сада су реализована три моја текста, прво комедија 2014. године а затим мјузикл „Кад је Француз срео Српкињу“. Представа је постављена на сцени Академије 28 у Београду, а ја тумачим главну улогу. Тренутно радим први текст на српском језику за нову представу „Љубав и падежи“, а како ће да испадне тек ћу да видим - каже Арно. Да последње гостовање у Краљеву није било узалудно потврђује специјал-

на награда жирија филму „Невидљива рука Адама Смита“, а кратак разговор након церемоније затварања, и доделе награда, прилика је за потврду да прво читање сценарија није давало превише оптимизма за разумевање онога што је замислио редитељ Слободан Максимовић. - Кад сам добио сценарио нисам разумео филм, али сам видео шта је Слободан раније радио и то ми се свидело па сам имао потпуно поверење у њега. Филм се у многоме разликује од оних на које смо навикли јер, иако сви ликови говоре сопственим језиком различитим од других, сви се добро разумеју. Филм је метафора која на најбољи начин осликава тренутну ситуацију у Европи, а специфичност представља податак да главни ликови нису људи већ новчаница од сто евра која иде из руке у руку да би се на крају филма вратила на почетак - каже Арно.

Ауторском делу Слободана Максимовића припала је специјална награда због уверења да на духовит начин, уз вешту употребу филмског језика, прича причу о актуелној друштвено-политичкој ситуацији у Европи. Негде у њој Грк је добио новац од Немице да би вратио дуг Французу који мора да га проследи Словенки. Она исти износ дугује Италијану, а овај Грку који је принуђен да сто евра врати Немици. Она не дугује никоме и само жели да преспава мирно у хотелу у коме нема слободне собе, док Британац безуспешно тражи излаз из њега. Филм је снимљен у једном кадру са екипом и глумцима који долазе из више од десет земаља а, иако свако прича својим језиком, сви се међусобно разумеју. Добрим начином да одржавају везу и након завршетка рада на филму показао се Фејсбук, а први сигнал да би неко од аутора или учесника у пројекту,

требало да се појави у Краљеву био је довољан за Арноа да истакне своју кандидатуру. Добар повод је искуство из претходне године, а и сва друга из Краљева у коме му је, каже, лепо због људи које је упознао, али и атмосфере на сплавовима поред обала Ибра. Краткометражни филм не спада у категорију профитабилних, па је широм света усмерен према фестивалима који су се показали као добар начин да се покаже колико се далеко одмакло у савладавању филмске вештине кроз остварења која се баве значајним друштвеним проблемима. Једнодушна оцена свих који су имали прилике да виде остварења са овогодишњег фестивала потврђује да је Краљевски филмски фестивал пустио дубоке корене, па заузима значајно место у породици сличних који се одржавају широм света. По једном се, каже Арно, разликује од свих других а то је породична

атмосфера у којој се понајмање размишља о наградама. Оне су и ове године биле у другом плану, подаље од доброг дружења, размене искустава и провода. Значајним се оцењује и утисак да се не осећа утицај политике као што је то случај са многима у свету. Овакав утисак дели и Арно и подсећа на значај чињенице да је најмање важно ко ће да победи и да се окити једном од бројних награда. Ове године их је било више него ранијих понајвише због чињенице да члановима три независна жирија није било лако да се определе за по један филм у свакој категорији, па су код организатора инсистирали да се прошири листа награда. - Фестивал има нешто топло и ми то осећамо, јер смо дошли на породично окупљање и то је супер. Друга значајна ствар су одлични филмови и супер атмосфера у којој се добро осећам, а то је најбитније. Овде сам упознао много

људи што је за ауторе добро због размене мишљења. Прошле године су ту били филмски радници из Хонг Конга, ове године из Бразила, и то је невероватно. Зато сам захвалан организаторима и желим све најбоље и у наредним годинама - каже Арно коме је упућен позив да дође и следеће године, чак и ако не буде имао филм. Младалачко одушевљење не сплашњава па је тешко одговорити на питање колико ће још дуго остати у Србији. Боравак у земљи ограничава радна виза коју, као и остали који су одлучили да проведу део живота у овој средини, мора да продужава сваке године. Арно признаје да има доста идеја, посебно кад је у питању позориште, али и других о којима је у овом тренутку још рано да се проговори по која реч. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.11.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Гринч

бавку. Сваке године, пред Божић, Гринча све више нервира већа и светлија и гласнија празнична атмосфера. Када град објави да је у плану украшавање три пута веће јелке него до тада схвата да је једино шта му преостаје, како би себи обезбедио мало мира и тишине, да украде Божић, а како би то извео решио је да се маскира у Деда Мраза. Деведестоминутну породичну анимирану авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, по сценарију Мајкла ЛеСира и Томија Севрдлова режирали су Скот Мозер и Јароу Чени, а у главним улогама појављују се Милан Тубић, Небојша Илић, Мина Лазаревић и Зоран Кесић. Филм се приказује до 28. новембра, а пројекције почињу у 18 сати.

Заспанка за војнике „Гринч“ је прича о необичном мрзовољном цинику који креће у мисију да украде Божић, а чије се срце до краја те авантуре мења захваљујући необузданом духу девојчице која верује у чаролију празника. Духовит, топло и визуелно очаравајући, филм прича универзалну причу о празничном духу и несавладивој снази оптимизма. Гринч живи усамљеничким животом у својој пећини, а друштво му прави једино његов верни пас Макс. Пећина је препуна изума и иновативних справа које задовољавају његове свакодневне потребе, а суседе среће једино када остане без хране и мора да иде до града у на-

„Заспанка за војнике“ је прича о војницима топџијске батерије у Првом светском рату који су, као и стотине хиљада других, учинили да слава српске војске постане бесмртна. Неки од њих били су младићи којима је то био први рат као главном јунаку Стевану, тек свршеном студенту биологије, кога отац прати у рат не знајући да ли ће га икад више видети. Други су већ прекаљени ратници, а опет само сељаци, који ће у тренуцима предаха мислити на своје породице и родне њиве. Окупљени са свих страна Србије и бескрајно различити, кроз све тешке дане и битке

постају једно у одбрани своје отаџбине. Ово је прича о њиховом херојству и пријатељству, слози и заједништву без кога нико од њих не би преживео. Преживео је само један, а филм је његово сећање на ратне другове, уједно и на пола милиона погинулих српских војника у Првом светском рату над чијим гробовима цвета мали плави цвет заспанка да их чува кад судбина и историја већ нису… Филм чија дужина за један минут премашује два сата настао је према сценарију који је редитељ Предраг Антонијевић написао са Наташом Дракулић, а главне улоге тумаче Љубомир Бандовић, Марко Васиљевић, Вук Јовановић, Марко Павловски, Небојша Глоговац, Тихомир Арсић, Наташа Нинковић, Радош Бајић и Ненад Окановић. На репертоару је до 28. новембра, а пројекције почињу у 19,45.

МАГАЗИН 25.11.2018.

Ратно ваздухопловство у Првом светском рату

МАГАЗИН

25.11.2018.

ВЕРНА СЛИК

- Макетарски клуб „Спинер“ и Макетарски клуб Чачак, у склопу обележавања стоте годишњице од завршетка Првог светског рата организовали изложбу макета авиона са посебним освртом на ваздухопловство у том периоду. - Поред борбених дејстава на копну и мору у Великом рату уведена и трећа димензија, борбе у ваздуху. - Генерал Радомир Путник 1912. године донео одлуку о формирању авијације. - После повлачења преко Албаније прва српска ловачка ескадрила формирана је 1916. године на Солунском фронту. - Србија је из Првог светског рата изашла са развијеним ваздухопловством о чему сведочи податак да је приликом пробоја 1918. имала 139 авиона што је сврставало у ред великих сила. - Између 2002. и 2012. није било ни једне године а да првак државе у јуниорској конкуренцији не буде неко из „Спинера“

Фото: М. Радовановић

КА ИСТОРИЈЕ

МАГАЗИН 25.11.2018.

акетарство обухвата израду статичних модела различитих објеката, а основни циљ је верно представљање у одређеној размери што значи да макета треба да у што већој мери личи на прави. Најчешће теме су авиони, хеликоптери, бродови и војна возила, али постоје и макете аутомобила, железнице, свемирских летелица, фантази и СФ макете, фигуре и друге. Макете се, уз упутства за састављање, најчешће склапају од пластичних одливака а украшавају водотопивим налепницама док се боје, лакови и лепкови најчешће купују посебно. Да би се од гомиле пластике саставила верна реплика потребан је прибор за обраду пластике, резање, турпијање, шмирглање, гитовање, фарбање и, изнад свега, много стрпљења и посвећености. Колике су њене размере најбоље потврђују макетари који причу доводе на виши ниво израђујући вињете и диораме, а уз макету и читаву пратећу сцену, подлогу, зграде, вегетацију, људске фигуре и друго. Како изгледа само део онога што направе вредне руке до крајности посвећених овом послу Краљевчани су могли да виде у Народном музеју где је постављена изложба „Ратно ваздухопловство у Првом светском рату“. Заслужни за то су Макетарски клуб „Спинер“ и Макетарски клуб Чачак, а непосредан повод је обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата, са посебним освртом на ваздухопловство у том периоду. Жеља организатора била је да широј популацији прикажу како је пре сто година изгледало ваздухопловство, далеко од софистицираних верзија и величине данашњих авиона кад се, у борби један на један без радара и паметних ракета, сматрало витештвом јер је било непримерено повредити пораженог противника. Са становишта земаља учесница Први светски рат се сматра значајним и због тога што је у њега, поред борбених дејстава на копну и мору, уведена и трећа димензија, борбе у ваздуху. Две године пре почетка начелник штаба српске војске генерал Радомир Пут-

ник је донео наредбу о формирању ваздухопловства, а само десетак година након што су браћа Рајт извели први лет авионом српска авијација је први пут ангажована у рату против Турске у Првом балканском рату. Србија се још у то време у набавци ваздухоплова ослонила на Француску која је била највећи произвођач у Европи. Како је велики број летелица и другог ратног материјала истрошен у помоћ је током прве две године Великог рата прискочила Француска са једном ескадрилом што је допринело да српска авијатика дејствује на свим фронтовима. После повлачења преко Албаније прва српска ловачка ескадрила формирана је 1916. године на Солунском фронту а Србија је, уз помоћ савезника, успела да изађе из Првог светског рата са развијеним ваздухопловством о чему сведочи податак да је приликом пробоја 1918. имала 139 авиона, што је сврставало у ред великих сила. Све то могло је да се чује на изложби, која је оригинално постављена у Чачку у октобру ове године, уз потврду да је макетарство у уској вези са историјом. Председник Макетарског клуба „Спинер“, уједно и Макетарског савеза Србије, др Драган Косић указује да је сваки од изложених модела авиона састављен од великог броја делова, најчешће између педесет и двеста педесет, величине од два милиметра до двадесет сантиметара. Строга правила макетарства потврђују да свака макета мора да буде обојена бојама верним оригиналу и украшена одговарајућим ознакама уз довољно чврст доказ да је бар један такав примерак заиста постојао у оригиналној величини. Авио макетарство је само један, додуше најраспрострањенији, део области која и поред проблема који је оптерећују добија све више присталица. Допуњавају је модели историјских минијатура, у које се убрајају тенкови, транспортери и други, као дело вредних руку довољно стрпљивих појединаца који овом хобију приступају са великом страшћу. Осврт на област макетарства потврђује постојање оних

који су се определили, и специјализовали, само за једну област а најбоља потврда су модели који се ни по чему, сем величини, не разликују од оригиналих објеката различите намене. Податак да је у оквиру изложбе посетиоцима пружена прилика да виде велики број различитих летелица потврђује како је на тржишту, са мање или више напора, могуће доћи до делова за сваки од њих, и много више. Значајну помоћ макетарима, као извор неопходних информација, пружа интернет али и специјализовани часописи са подацима о најновијим авионима, хеликоптерима и другим који су до не тако давно чувани као посебна тајна. Др Косић потврђује да се најчешће користе макете из кутије, делови који се састављају по приложеном плану како би се добила најприближнија реплика оригиналног авиона, хеликотера, тенка, аутомобила или чега другог. Посебан део посла чини бојење и постављане адекватних ознака како би модел био што вернија копија оригинала у строго дефинисаној размери. Посебан део макетарства познат као самоградња специфичан је по томе што макетар сваки део израђује сам, а не ослања се на већ готове из кутије. То овој области даје посебну вредност чему су у Краљеву значајан допринос дали Душко Тановић и Небојша Мирковић, претече макетарства у тој области. - У макетарству користимо размере један према 144, 72, 48 и 32, код возила 24, 35 и 72, а то су правила која је прописало међународно удружење макетара чији је члан и Макетарски савез Србије основан 2008. године. Један од чланова је и „Спинер“ формиран 1995. на иницијативу непоновљивог пуковника Стевана Драгојевића који је био први макетар на овом подручју и иза себе оставио изузетне макете на којима се темељи, и даље одржава, рад клуба - каже др Косић. Колико је макетарство у Краљеву од тада пустило дубоке корене, и успело да изнедри значајне конструкторе најразличитијих модела у овој области, најбоље потврђује податак да из-

МАГАЗИН 25.11.2018.

25.11.2018.

МАГАЗИН

међу 2002. и 2012. није било ни једне године а да првак државе у јуниорској конкуренцији не буде неко из „Спинера“. Да међу најбољима у земљи нису само најмлађи сведочи податак да је из редова овог клуба потекло и неколико првака државе у сениорској конкуренцији, три пута узастопно од 2002. до 2004. а потом и 2010. године. Значајни резултати су последица чињенице да је клуб од оснивања постављен на здравим темељима, поготово у периоду док је значајну подршку пружао тадашњи Дом ЈНА. Кад је овај тип подршке изостао помоћ при одржавању такмичења обезбедила је локална самоуправа, последњи пут пре само два месеца кад је организован двадесети по реду Спинер куп, једна од најпрестижнијих манифестација ове врсте у земљи која без прекида траје од 1999. године. Такмичење окупља све макетаре из Србије, и бројне из околних земаља, и с правом носи атрибуте најстарије манифестације ове врсте у земљи која се организује са континуитетом. Међу краљевачким макетарима

преовладавају тинејџери, а смена генерација у клубу највидљивија је на почетку сваке школске године кад највећи број оних који су баш овде усавршавали макетарску вештину одлази на факултете. Радује податак да њихова места заузимају млађи што подгрева уверење да ће раније стечен рејтинг бити потврђен на бројним такмичењима која тек предстоје. Др Косић потврђује значајну карактеристику краљевачких макетара који не пропуштају ни једну прилику да на изложбама покажу оно што су створили, како модела настале у ранијем периоду тако и оне из најновије продукције. Све то је добар повод за позив свима који још нису били у ситуацији да спознају сву привлачност овог изузетног хобија да се придруже клубу и уз помоћ старијих чланова стекну потребна знања и вештине како би их, кад за то дође време, преносили на млађе. Кочницу мисији овакве врсте представља чињеница да, ни после толико година и значајних успеха на најразличитијим такмичењима, краље-

вачки макетари немају просторије за рад па се и обука најмлађих обавља у радном простору оних који већ имају завидно макетарско искуство. Пажљивијем посматрачу ни овом приликом, као ни мого пута раније, није могао да промакне податак како макетарство није пуко састављање пластичних делова из кутије која је ко зна од куда, и на који начин, стигла на радни сто. Најзначајнијом у том процесу сматра се љубав према хобију, а тек потом креативност као један од значајних фактора за израду квалитетне и верне копије авиона, или чега другог. - Можемо релативно лако да направимо макету од делова из кутије, али остају јако битни детаљи који је приближавају реалним условима у окружењу. То најбоље потврђује црн део иза млазника и иза усисника ваздуха из мотора, код авиона из првог и другог рата трагови стопала преко крила а са предње површине крила спала боја без обзира што се авиони стално одржавају. На изложбама ћете једино макете аутомобила и камиона наћи педантно ура-

ђене, јер се у реалним условима сваки пере редовно, а авион који је пролазио кроз ваздух има трагове издувних гасова или уласка у кабине, док је тенк који је био на терену пун блата. Можете делове спојити идеално, и створити стерилну макету, али то није довољно јер у реалним условима не постоји и зато се свака разликује. Чак и налепнице које значајно доприносе коначном изгледу морају да буду идеално склопљене са околином и не одају утисак како су само залепљене - објашњава др Косић. Иако је кроз клуб од оснивања прошао велики број чланова нека имена се ипак издвајају. Међу њима су Дејан Радојичић, Иван Милојевић, Душко Тановић, Небојша Мирковић, Сретенка Ђујић и други све до најмлађег ученика петог разреда основне школе Петра Лековића од кога се очекује да са генерацијама још млађих у дугом периоду настави традицију једног од најуспешнијих макетарских клубова са ових простора. Иако су модели изложени у краљевачком Народном музеју привлачили пажњу знатно млађих до чланства

у клубу, и рада на моделима, и најмлађи морају да стекну одређена предзнања, пре свих да на прави начин читају и добро разумеју саставницу као водиљу до коначног изгледа сваког модела. За разлику од неких других хобија моделарство је донекле хендикепирано због чињенице да квалитетни модели нису увек доступни. И док су Чачани успели да са власником локалне продавнице играчака склопе договор за набавку најразличитијих модела сви други су усмерени на само две специјализоване продавнице у Београду. Добра прилика за први сусрет са најновијим моделима су одласци на такмичења у иностранству, пре свих у Мађарску познатој по изузетно познатом бувљаку макета. Европско првенство које се сваке године одржава у овој земљи прилика је за увид у стање 1.700 до 1.800 макета, али и куповину свега што се учини довољно примамљивим. Октобар сваке године је време одржавања изложбе у Софији, а две специјализоване продавнице у главном граду Бугарске прилика да се делови за пра-

вљење различитих модела набаве под знатно повољнијим условима него што је то случај у Србији. У зависности од компликованости, и величине, цене елемената за формирање модела су различите, а трошковима на почетку рада треба додати куповину алата и потребног прибора. Колико је Централна Европа одмакла у макетарству најбоље потврђује податак о појави модела какве српски моделари нису ни видели. О размерама какве има у Мађарској, посебно богатој по продукцији најразличитијих модела, најбоље сведочи податак да се такмичења у различитим деловима земље одржавају сваке две недеље. Доста далеко у овој области одмакли су Чеси, Словаци, Италијани, Пољаци, Грци, Бугари, Руси који на изложбе доносе много тога што раније није нигде виђено. Кад се надметање заврши, а најбољи врате кућама са пехарима и медаљама, предстоји трагање за новим моделима и жеља да се одмакне корак даље и приближи савршенству. Т. Радовановић

Изложба грнчарије у Дому Војске Србије

МАГАЗИН

25.11.2018.

ПЕТА ДИМЕНЗИЈА ЉУБАВ

- На грнчарском кругу мајстор, од комада глине лоптастог облика, вештим рукама извлачи различите облике од којих ће постати тестија, ибрик, крчаг, кадионица... које одликује врхунска обрада, глатка површина и једноставан стилизовани украс на дршкама, поклопцима и спољашњем зиду. - Грнчарија је област која је и даље обавијена веловима бројних тајни. - Годинама уназад Андреј Соколов путује са радионицом по земљама Балкана и мисијом да сачува од заборава грнчарски занат који полако одумире. - Околина Богутовца се показ ала сличном оној у месту на Уралу у коме је Андреј рођен. - Изложба резултат рада у последњих шест година

МАГАЗИН 25.11.2018.

рнчарство је једно од најстаријих заната којима се човек бавио од давнина, а грнчарија један од најстаријих изума који води порекло из неолитског периода. Фигура Вестонишке Венере откривена у Чешкој датира из период између 29 хиљада и 25 хиљада година пре нове ере, а утврђено је да су посуде откривене у Кини настале око осамнаест хиљада година пре нове ере, рана неолитска грнчарија нађена у Јапану десет и по хиљада, а на руском далеком истоку четрнаест хиљада година пре нове ере. Најстарији производи су били ручно формирани, украшавани су жљебовима и нису били глазирани, а касније су израђивани на грнчарском кругу који је у делу Азије и Египту био познат пре више од пет хиљада година, у Европи тек три хиљаде, покретао се руком или ногом. Код словенске керамике грнчарски круг се одомаћио тек у 11. и 12. веку кад производи постају глазирани и осликавани. И док су се у грнчарству прославили углавном Грци, средњовековна грнчарија се изравнавала са савременим грнчарским производима уметничких заната јер су посуде племенитих форми украшаване жљебовима и пластичним украсима, од људских и животињских главица до плодова малина. Грнчарија се прави формирањем најчешће глинених објеката жељеног облика и њиховим загревањем до високих температура, чиме се уклања сва вода и индукују реакције које доводе до перманентних примена, повећава се јачина и тврдоћа и устаљује се облик. Глина се припрема мешењем, које помаже осигуравању равномерне влажности у целокупној маси, а након тога обликује применом мноштва техника, потом суши и пече. Чување тајни предака, и способност да се пренесу млађима, сматра се божјим даром што најбоље потврђује руски грнчар Андреј Соколов, занатлија и учитељ који у скромној

мајсторској радионици прави прецизно осмишљене посуде различитог облика и величине. Годинама уназад, у свом дому далеко у планини на брдовитом Балкану, који је уједно и атеље, Соколов окупља ученике који желе да науче овај занат. На грнчарском кругу мајстор, од комада глине лоптастог облика, вештим рукама извлачи различите облике од којих ће постати тестија, ибрик, крчаг, кадионица... које одликује врхунска обрада, глатка површина и једноставан стилизовани украс на дршкама, поклопцима и спољашњем зиду. Понекад се на посудама појаве уплетене савитљиве гранчице и пруће са по којим природним танким конопцем ,што различите форме чини посебно разиграним. Изузетна прилика да их виде пружена је Краљевчанима који су ових дана навраћали до Дома Војске Србије где је, у сарадњи са Словенским друштвом, организована изложба названа „Мајка земља“. Аутор потврђује да патина, остварена смеђим тоновима, враћа посматрача у давна времена када је ватра имала важну улогу у процесу добијања коначног производа, али и да инспирацију проналази у природи, флори и фауни краја у коме живи. О томе сведоче главе пернатих птица, сочни нарови, једро воће пуно сока које покрећу грнчара да прави бока-

сте облике са издуженим и елегантним ручкама или деловима куда пролази течност. Боравак у Краљеву прилика је за подсећање да су људи од памтивека имали потребу да праве различите посуде за чување хране, воду, ракију или уље. Иако је грнчарство у почетку била насушна потреба, током времена је постало занат који је излазио из оквира породице, па су и деца одлазила у мајсторске радионице где су стицала потребна знања да од глине направе употребни предмет. Андреј Соколов потиче из породице столара који су се генерацијама уназад бавили овим занатом и производили различите употребне предмете од дрвета. Иако је добар део радног века провео у шоу бизнису, као организатор бројних позоришних представа и коцерата на простору Украјине и Русије, све време је у њему тињала жеља да направи нешто сопственим рукама, а последица је давнашњег сна о дечаку који из комада глине ствара најразличитије облике. Време да се посвети нечему што заиста воли поклопило се са првом годином овог века кад почиње нов период живота који ће га одвести далеко од родног краја на Уралу. Значајним се показао интернет као прилика за стицање основних знања, али и контакт са знаменитим руским уметником Александром Поверином

МАГАЗИН 25.11.2018.

25.11.2018.

МАГАЗИН

који је и данас најбољи саветник у свим приликама кад се појави проблем а грнчарија је област, каже Соколов, која је и даље обавијена веловима бројних тајни. Годинама уназад Соколов путује са радионицом по земљама Балкана и мисијом да сачува од заборава грнчарски занат који полако одумире. Жеља му је, каже, да подржи и покрене младе како би се бавили овим занатом, а с том намером излаже и у Краљеву. При одлуци за долазак на простор Балкана преовладала је жеља да нови чланови тек формиране породице дођу на свет баш на овим просторима, а најповољнијим за то оцењена је Црна Гора. Две године у овој земљи показале су се као добра прилика за бизнис, али и за преношење стечених знања на младе у Будви и Бару. Жеља свих чланова петочлане породице била је да имају сопствено парче земље, и на њему кућу, један је од основних разлога за пут према северу и Србији, а околина Богутовца се показала сличном оној у месту у коме је Андреј рођен. Није без значаја ни податак да у овом крају има доста Руса, а породична кућа у Богутовцу са помоћним зградама место је одакле потиче сеоско посуђе у тради-

ционалном руском стилу настало по једном од две различите технике израде. - Стара руска технологија познаје различите технике израде и две врсте глачања, црвено и црно. Кад се од комада глине направи облик предмет се глача каменом са обе стране, а након тога излаже температури која се током дванаест сати постепено диже до хиљаду степени. Добра домаћица у Русији има много глиненог посуђа, а свака посуда намењена је одређеној врсти јела. Тако постоје посебне посуде за кување купуса и спремање пасуља, а праве се нарочито за припремање јела у руским пећима у којима се крчкају на отвореној ватри и тако добија најздравија храна - објашњава Соколов. Радује податак да је добро прихваћен у новој средини али и да све што произведе пласира на различите начине, делом преко интернета а делом уз помоћ пријатеља. Посебан вид активности представљају изложбе, сличне овој организованој у Краљеву, а резултат је рада у последњих шест година. Жеља за излагањем присутна је одавно, а први радови изложени су у Риги кад је имао само шеснаест година. Значајну подршку за последњу у

Краљеву пружили су Словенско друштво и Дом Војске Србије, а податак да је изложен тек део богатог уметничког опуса наговештава наставак дугорочније сарадње. Аутор наговештава да би у том, периоду колекција могла бити обогаћена бројним новим примерцима различитог облика што потврђује да и даље трага за новим и савладавању техника којима би могао пријатно да изненади посматраче. Андреј не крије жељу да отвори продавницу керамике, у њој галерију и школу, а најбољом локацијом за нешто тако сматра село где би посетиоци могли да бар на неко време изађу из урбане средине и науче по нешто. То тренутно пружа Студио керамике у Конареву намењен најмлађима, али и школица у Београду током викенда као јединствена прилика да се деца играју глином која се показала добрим начином за развијање моторике руку. Не би било згорег, каже Соколов, кад би постојала подршка реализацији дугорочног пројекта од стране власти, али и локалне самоуправе и институција културе од чега би сви имали користи. Најзначајнијим за досадашњи успех Соколов оцењује чињеницу да се бави послом који воли, јер је предметима које ствара успео да дода љубав као пету димензију. Колико је потребна успео је да препозна у најранијој младости, а на најбољи начин применио кад су за то створени сви неопходни услови. Додатни квалитет овој необичној изложби дао је приказ рада на стварању нових облика за којима трагање још није завршено. Сваки од њих му је посебно драг што најбоље потврђује примена нових техника, међу њима и оне којом се пре печења предмети обливају млеком. Сем што има образовну мисију изложба Андреја Соколова је још једна потврда доприносу на унапређењу српско руског пријатељства. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.11.2018.

Живот посвећен фудбалу: Петар Ђекић (2)

МАГАЗИН

25.11.2018.

ДОЛАЗЕ БОЉИ ДАНИ

- Са кадетима Слоге до Суперлиге. - Пре почетка првенства позив директора млађих селекција клуба Шаб из Дубаија. - У српском фудбалу је стално нешто недостајало, не тренира се на главном стадиону већ иза гола, па се стално прибегавало некој алтернативи. - У Дубаију прилика за избор једног од четири тренера опремљених свим што је потребно за рад. - Због суспензије коју је Светска фудбалска федерација увела Кувајту изостало место тренера националног тима ове земље. - После укидања суспензије у тридесет деветој години на челу репрезентације Кувајта

Петар Ђекић

Фото: М. Радовановић

25.11.2018.

МАГАЗИН

овратак у матични клуб увек годи посебно у ситуацији кад младом фудбалском стручњаку поверење поклони величина какав је Ђорђе Коковић и амбициозни план да се у кратком периоду поврати место које Слога заслужује. Да није без основе потврдиле су припреме у Ивањици и утакмице одигране током три недеље, али не и првих неколико првенствених кола након којих је Коковић смењен. Судбина тренера је у непосредној вези са резултатима а друго место кадета Слоге на крају јесењег дела првенства добра основа за став тренера Петра Ђекића како би у наставку могао да се избори пласман у Суперлигу. Да је био у праву показаће завршница другог дела Квалитетне лиге Србије који ће Слога завршити на челу табеле с правом да, у баражу са озбиљном екипом Мачве, потврди спремност за учешће у најелитнијем

такмичењу за ову категорију фудбалера. Ни више од хиљаду гледалаца у Шапцу није помогло домаћим фудбалерима да освоје више од бода пред реванш у Краљеву и реалну шансу да се обезбеди довољна предност. Да то није једноставно потврдило се на крају регуларног тока утакмице, јер домаћи фудбалери нису успели да остваре потребну предност, па је шансу за корак даље требало тражити у извођењу удараца са беле тачке. Четрнаест година пре тога Слога је покушавала да се домогне Супер лиге због чега је разумљива жеља младог тренера да баш он оствари успех који би требало да потврди да је спреман и за рад са сениорима. Надмоћ кадета Слоге, која није верификована резултатски у две утакмице, потврдило је извођење једанаестераца које је ставило тачку на успешну сезону и отворило врата уче-

шћа у такмичењу са најбољим екипама са простора целе земље. Само неколико дана касније, кад се још није стишала еуфорија, нити започело планирање учешћа у Суперлиги, стигло је ново изненађење, овога пута пријатно. Као спортски директор млађих селекција фудбалског клуба Шаб из Дубаија некадашњи тренер Слоге Борис Буњак проценио је да би Ђекић био најбоље решење за тренера. - Иако сам од првог тренерског ангажмана у професионалном фудбалу себе припремао за то позив је изгледао нестварно. Још у време док је Буњак био тренер Црвене звезде из Гњилана интересовао сам се за поједине потезе у овој области и увек питао зашто је одређене проблеме решавао баш на тај начин. Успех није стигао преко ноћи, а резултат је озбиљног рада и резултата ствараних између 2004. и 2008. годи-

не. Одлазим у Дубаи где почиње нестварна ера у животу са најбогатијим људима, нешто је што не може свако себи да приушти, а много се разликује од онога што туриста може да доживи током десетодневног боравка у Уједињеним Арапским Емиратима. Шаб је по снази био пети или шести у Емиратима у коме сам, знајући себе, могао само да напредујем. У српском фудбалу је стално нешто недостајало, не тренираш на главном стадиону, тренираш иза гола, па се стално прибегавало некој алтернативи. И у таквим условима сам пливао успешно, а онда видим себе на четири терена од којих сваки има потребне реквизите за тренирање и само треба да покажеш дали знаш да радиш или не знаш - сећа се Ђекић првих дана интернационалне тренерске каријере. Пред перспективном селекцијом од двадесетак младих играча први пут

се појавио тренер из друге земље чврсто решен да постави нове принципе рада, а менаџмент клуба препознао могућност да са њим оствари значајне резултате у окршајима са вршњацима из свих седам емирата. Како препрека бржем напредовању показао се начин живота у овом делу света у коме време не представља посебно значајну категорију, дисциплина још мање. Иако би први утисак новајлије у овој средини могао да указује на саботирање показало се да није тако због чега је требало посебно мотивисати младе играче да се не би поновила некадашња пракса, а огледала се и у недоласку на утакмице чак и кључних играча у тиму. Ма колико да је период до почетка првенствене трке био кратак тронедељне припреме у Тунису, први пут по два пута у току дана, биле су прилика да се бар неке ствари доведу у ред.

Значајна подршка у том периоду било је четворогодишње искуство Бориса Буњака у овој средини које потврђује да арапски начин размишљања почиње тамо где престаје логика. Да успеси остварени у првој сезони нису прошли незапажено потврђује позив Орубе из Омана, освајача купа и учесника лиге шампиона овог дела света. У тандему са Буњаком Ђекићу је, поред асистента тренеру припао и задатак да обавља послове фитнес тренера. Смене тренера пре истека уговора нису неуобичајене у фудбалском свету, а све лоше и добре стране овог поступка искусио је и Ђекић. Након што је Буњаку ускраћено поверење следи краткотрајни излет у Саудијску Арабију, а потом даље у Мијанмар где је само неколико година раније окончан грађански рат. - Азијати су познати као вредан и дисциплинован народ, па смо ужива-

25.11.2018.

МАГАЗИН

ли у раду са њима више него са Арапима који имају све а фудбал им је само забава. Мијанмар јесте богата земља, али је народ сиромашан јер после рата тек почиње развој. Становници су физички предодређени на често понављање, а могу да истрају у томе јер су технички јако добро потковани. У исто време тактички су слаби, па се дешавало да десни бек оде на лево крило и врати се али то не примећују. Зато смо покушавали да их усмеримо да не троше снагу на ствари које треба да ради неко други. У екипи четвртој по снази у региону имали смо седам или осам репрезентативаца који завређују пажњу, и добре услове за рад, а након што Буњак одлази у Танзанију понудили су ми да преузмем екипу са истим уговором - прича Ђекић. Да за фудбалске стручњаке велике раздаљине не представљају посебан проблем, и да су честа путовања са једног на други крај света саставни део посла, потврђује привремени повратак у Краљеву и рад са фудбалерима Слоге до тренутка кад је Буњак, после се-

зоне у кувајтској Џахри, добио позив од највећег клуба у овој земљи Ал Арабија. Да боравак буде на ивици фантазије допринели су резултати клуба који је до последњег првенственог кола чврсто држао прву позицију на табели, што се сматра највећим успехом у каријери. Иако је следећи корак требало да буде преузимање националног тима ове земље, Буњак на месту селектора а Ђекић као тренер, Светска фудбалска федерација се испречила увођењем суспензије која се огледала у забрани учешћа репрезензације, а и клубова, у међународним такмичењима. Зато се повратак у Араби оцењује половично успешним, првенствено због доласка у клуб на половини такмичења и преузимања играча на чију селекцију није могло да се утиче. Наредна сезона у Џахри прилика је за потврду да много шансе у међусобним сусретима неће имати ни клубови са много звучнијим именима, чак ни Кувајт који је побеђен после пуне двадесет једне године, што је допринело да

се полусезона заврши на другом месту првенствене таблице. Поклопило се то са временом укидања суспензије од стране Међународне фудбалске федерације, а менаџмент клуба се није противио да тим њених стручњака стане на чело репрезентације. Податак да је Петар Ђекић у тридесет деветој години постао тренер једне репрезентације добија још више на значају ако се зна да је поверење резултат великог рада, а не искуства из наступа у дресу са националним обележјима. Победа против Бахреина у пријатељској утакмици само је увод за наступ у Голф купу уз учешће екипа из свих азијских земаља које су успеле да се квалификују у завршницу такмичења. Најлепшим периодом у професионалној каријери Ђекић оцењује подршку шездесет пет хиљада навијача као потврду да цела земља навија једним срцем. У паузи до следеће ангажмана разговор са доказаним интернационалцем прилика је да се поразговара и о

проблемима краљевачког лигаша. Било је то непосредно након последње скупштине Слоге на којој је изабрано ново реуководство и најављен заокрет у раду од кога се очекује да резултира брзим повратком у виши ранг такмичења. - Кад сам дошао из Кувајта добио сам позив да преузмем Слогу два кола пред крај првенства. Тих петнаест и десет наредних дана прижељкивао сам да дође до скупштине и обрта, јер се дошло до позиције да функционисање клуба на такав начин више не сме да се понови, поготово не у организационом смислу кад се градски клуб поистоветио са оним из приградских насеља и са села. Слога је дошла у ситуацију да доводи тренере којима ту није место, а довести тренера и играча само да не кошта то је најскупље у спорту. Клуб је три године функционисао у зонском степену такмичења што је незамисливо иако не сумњам да су сви дали максимум, али то није довољно јер играчи све виде и користе ситуацију у најго-

рем смислу. Месец и по дана у клубу наговештавало је боља времена, а онда смо опет морали да одемо јер смо добили позив из иностранства - каже Ђекић. Основа да Слоги предстоје бољи дани огледа се и у податку да је на челу клуба Александар Мијатовић који иза себе има завидну фудбалску каријеру и добро познавање стања у овој области. Прве фудбалске кораке направио је у Бубамари кад и Ђекић, а уверење да би се могли очекивати бољи дани темељи се на споју младости и искуства. Оно потврђује да будућност клуба треба заснивати на сопственим снагама и чврстој бази без које ни један клуб не може да очекује значајније резултате. За то треба обезбедити услове, пре свих довољно искусног тренера за рад са млађим селекцијама. Тренутно неповољан рејтинг најуспешнијег краљевачког клуба у значајној мери утиче на одсуство жеље локалних фудбалских школа за приснијом сарадњом. Због тога је, каже Ђекић, неопходно ослонити се на соп-

ствене снаге а посебан мотив за долазак у клуб могло би да буде ослобађање најмлађих од плаћања чланарине. Колико је избор тренера значајан, посебно особе одане клубу, најбоље потврђује податак да су у прошлим временим многи од њих одласком одводили и добар део играча, по правилу најбољих. Основу за оптимизам пружа и састав прве екипе квалитетних појединаца жељних рада. Оку искусног тренера не може да промакне податак како недостаје неколико искусних играча као предводника младих, и чврсте подршке у посебно тешким ситуацијама. Радује податак да сви из актуелног састава потичу из локалне средине, али и повратак неколицине који су за мале паре део времена провели у неком од сеоских клубова. Довољно поверења ужива и тренер чији се учинак огледа у другом месту Слоге на крају првог дела првенствене трке у оквиру рашко шумадијске зоне иза Сушице са заостатком од четири бода. Т. Радовановић

МАГАЗИН 25.11.2018.

МАГАЗИН

25.11.2018.

Рибница - Железничар 3:0

МАГАЗИН

25.11.2018.

Новосадска ЖКА - ЖКК Краљево 77:57

МАГАЗИН

25.11.2018.

Здравље Лесковац - Слога 83:66

100

МАГАЗИН 25.11.2018.

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 25. НОВЕМБРА И 1. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

25.11.2018.

25. новембар

102

1120. — Вилијам Аделин, једини законити син енглеског краља Хенрија I се удавио након бродолома Белог брода, што је довело до осамнаестогодишњег грађанског рата. 1491. — Окончан је Гранадски рат потписивањем мира и Гранаде између Краљевине Кастиље и Арагона и Гранадског емирата. 1783. — Последњи британски војници су напустили Њујорк, након завршетка Америчког рата за независност. 1795. — Последњи пољски краљ Станислав Поњатовски је био присиљен да абдицира након Трећа деоба Пољске. 1884. — У Сент Луису у америчкој држави Мисури Џон Мајенберг патентирао је млеко у праху. Отворен је први течај енглеског језика у Великој школи у Београду. 1915. — Врховна команда српске војске у Првом светском рату донела је одлуку о повлачењу трупа преко Црне Горе и Албаније.Након окончања дејства у долини Велике и Јужне Мораве(Битка на Морави (1915)),у повлачењу војника праћених избеглицама, живот је изгубило више од 240.000 људи. На Крф је савезничким бродовима пребачено 135.000 војника, који су опорављени и реорганизовани наставили борбе на Солунском фронту наредне године. 1918. — Велика скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. 1936. — Немачка и Јапан су потписале Антикоминтерна пакт којим су се обавезале на борбу против ширења ко-

мунизма. 1941. — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод „Барам“ у Другом светском рату. 1943. — У Мркоњић-Граду је одржано прво заседање Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине. 1952. — У позоришту у Лондону је први пут изведена Мишоловка Агате Кристи, која непрекидно изводи више од 60 година. 1965. — Војним ударом под вођством генерала Жозефа Мобутуа у Конгу је збачен са власти председник Жозеф Каса-Вубу. Касније је проглашена Демократска Република Конго, 1971. назив је промењен у Република Заир, а њен председник је узео име Мобуту Сесе Секо. 1969. — Члан „Битлса“ Џон Ленон вратио је титулу Реда Британске Империје коју му је 1965. доделила краљица Елизабета II, у знак протеста због подршке Велике Британије агресији САД у Вијетнаму и британске политике у нигеријској провинцији Бијафра. 1970. — Јапански писац Јукио Мишима, је починио јавно рутуално самоубиство (харакири), у знак протеста против „вестернизације“ Јапана. 1975. — Суринам добио независност од Холандије 1992. — Парламент Чешке је гласао за поделу Чехословачке на посебне државе Чешку и Словачку од 1. јануара 1993. 1996. — Више од 100.000 људи протестовало је улицама Београда због судског поништавања победе опозиционе коалиције „Заједно“ на локалним изборима, оптужујући председника Слободана Милошевића да је покрао изборе.

2001. — Америчка компанија „Едвансд сел технолоџи“ саопштила је да је клонирала људски ембрион. Према изјави научника достигнуће ће бити коришћено у медицини, а не за клонирање људског бића. 2002. — Председник Црне Горе Мило Ђукановић поднео је оставку. Дан касније предложен је за мандатара нове црногорске владе. УНМИК преузео контролу над општинском администрацијом у север-

ном делу Косовске Митровице, коју су до тада контролисали Срби. Тиме је након три године и пет месеци међународна заједница успоставила власт на читавој територији Косова. 2013. — Изашао је трећи албум групе Ван дирекшон, под називом Midnight Memories.

26. новембар 1703. — У дводневној „Великој олуји“ у јужној Енглеској погинуло је најмање 8.000 људи. 1865. — Објављена је књига Луиса Керола „Алиса у земљи чуда“ 1880. — Велике силе су присилиле Турску да Црној Гори преда Улцињ, који су Црногорци заузели у рату од 1876. до 1878. 1914. — У Првом светском рату експлодирао је британски ратни брод

„Булворк“, док је у њега укрцавана муниција. Од 750 чланова посаде преживело је само њих 12. 1918. — Велика народна скупштина у Подгорици је одлучила да се са престола збаце Петровић-Његоши и да се краљевина Црна Гора присједини краљевини Србији. 1922. — Отворена је гробница фараона Тутанкамона, коју је у Долини краљева код Луксора открио енглески археолог Хауард Картер. Картер и лорд Карнавон били су први људи који су ушли у гробницу после више од 3.000 година, када је у њу положен фараон. 1940. — Немци су у окупираној Варшави у Другом светском рату почели да ограђују део града од којег су направили гето за око пола милиона пољских Јевреја. 1941. — Шест јапанских носача авиона у великој тајности испловило ка америчкој луци Перл Харбор. 1942. — У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, а 54 делегата су изабрала Извршни одбор АВНОЈ-а са др Иваном Рибаром на челу. 1949. — У Индији је прихваћен устав којим је Индијска Унија постала република у оквиру британског Комонвелта. Устав је ступио на снагу у јануару 1950. 1965. — Француска је лансирала први вештачки сателит. 1967. — Народни ослободилачки фронт прогласио је у Адену Народну Републику Јемен (Јужни Јемен), након 128 година британске колонијалне владавине. 1978. — Ирански верски лидери и политичари, у настојању да оборе шаха Резу Пахлавија, прогласили су генерални штрајк који је парализовао живот у Ирану. 1979. — Међународни олимпијски комитет гласао је да се, после 21 године одсуства, Кини обнови чланство у тој организацији. 1986. — Од иранске ракете која је пала у ирачки главни град Багдад у Ирачко-иранском рату погинуло је 48 цивила. 1987. — Тајфун је на Филипинима разорио око 14.000 кућа, погинуло је

270 људи. 1990. — Савет безбедности УН је одобрио мировни план за Камбоџу. 1993. — Први генерални штрајк у Белгији после готово пола века парализовао је привреду и саобраћај и приморао владу на преговоре са синдикатима. 1998. — У заједничкој декларацији током посете кинеског председника Ђанга Цемина, Јапан је изразио дубоко кајање због акција које је предузео у Кини у Другом светском рату. 2000. — Бивши председник СР Југославије Слободан Милошевић је на ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије поново изабран за председника партије. Милошевић је у јуну наредне године изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу. 2001. — Непалски краљ Ђанендра објавио је ванредно стање у земљи након тродневних немира, током којих је убијено најмање сто људи, а које су изазвали припадници маоистичког герилског покрета у покушају да свргну монархију са власти. 2009. — Радикалка Гордана Поп-Лазић на седници скупштине Србије гађала ципелом председавајућу Гордану Чомић.

27. новембар 1095. — Папа Урбан II је на сабору у Клермону позвао европске витезове у Први крсташки рат. 1879. — Француска скупштина из Версаја премештена у Париз. 1895. — Шведски фабрикант и проналазач динамита Алфред Нобел написао је у Паризу тестамент којим је велико богатство завештао за развој науке и књижевности и борцима за мир. Нобелова награда додељује се сваке године, почевши од 1901. 1912. — Шпанија установила протекторат над Мароком. 1919. — У Нејију после Првог светског рата Бугарска потписала споразум којим је Добруџа припала Румунији, источна Тракија Грчкој, а градови Димитровград, Босилеград и Струмица Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. 1926. — Ахмед Бен Зогу потписао у

103

25.11.2018.

МАГАЗИН

104

Тирани уговор са Италијом којим је Албанија стављена под италијански протекторат. 1940. — У Румунији профашистичка „Гвоздена гарда“ убила више од 60 сарадника избеглог краља Карола II, међу којима бившег премијера Николаеа Јоргу. 1940. — Немачка у Другом светском рату анектирала француску покрајину Лорену. 1941. — Последње италијанске јединице предале се савезничким снагама у тврђави Гондер у Етиопији. Савезници заробили 23.000 италијанских војника. 1942. — Французи у Другом светском рату потопили већи део ратне флоте у тулонској луци како би спречили да бродови падну у руке Немцима, који су управо ушли у Тулон. 1968. — Припадници југословенске војске и полиције угушили масовне демонстрације Албанаца на Косову и Метохији на којима је захтевано да та покрајина Србије добије статус републике. Демонстрације одржане на Дан заставе, државног празника Албаније. 1970. — Другог дана свог путовања по земљама Азије и Океаније, прерушени колумбијски сликар покушао је ножем убити папу Павла IV. 1978. — У градској већници Сан Франциска, бивши градски супервизор Ден Вајт је убио градоначелника Џорџа Москона и геј политичара Харвија Милка. 1989. — У експлозији у ваздуху колумбијског „боинга 727“, који је летео на линији Богота-Кали, погинуло свих 107 путника и чланова посаде. Претпоставља се да је у авиону била бомба. 1990. — Министар финансија Џон Мејџор изабран је за шефа Конзервативне странке и премијера Уједињеног Краљевства, након оставке Маргарет Тачер. 1991. — Маса у Пном Пену напала номиналног лидера Црвених Кмера Кије Сампана, који је евакуисан у Бангкок да не би био линчован. 1991. — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање мировних снага у Југославију. 1996. — У јеку протеста због крађе

гласова на локалним изборима у Србији власти прекинуле рад Радија Б92, Радио Индекса, две најслушаније београдске радио-станице које су стално и детаљно извештавале о грађанском протесту. Радио-станице наставиле рад 5. децембра. 1996. — У експлозији гаса у руднику угља у кинеској провинцији Шанси погинуло више од 90 рудара. 1997. — У сукобима српских снага безбедности и косовских Албанаца код места Србица и у селу Резниће погинула два полицајца и један Албанац, четири полицајца повређена. 2000. — Агенција Уједињених нација за сиду објавила да је од почетка пандемије сиде пре 20 година од те болести умрло више од 21 милион људи широм света. 2000. — Норвешки краљ Харалд V отворио, у западној Норвешкој, најдужи тунел за друмски саобраћај на свету. Тунел дугачак 16.900 метара потукао рекорд Ст. Готард тунела у Швајцарској, који је пуштен у промет 1980, а дугачак је 16.300 метара. 2001. — НАСА је саопштила да је свемирски телескоп Хабл открио атмосферу планете удаљену од Земље 150 светлосних година. То је први пут да је атмосфера планете која се налази ван Сунчевог система директно опажена. 2001. — У Русији је званично отворен Каспијски нафтоводни систем, кроз који се транспортује казахстанска нафта у луку код Новоросијска на обали Црног мора. 2004. — Духовни поглавар православних хришћана васељенски патријарх Вартоломеј I преузео је у Ватикану од папе Јована Павла II посмртне остатке Светог Хризостома и Светог Грегорија. 2005. — У француском граду Амијену обављена је прва трансплантација лица. 2006. — У Спомен-подручју Јасеновац, у присуству највиших хрватских званичника, отворен Образовни центар и Меморијални музеј са новом поставком о жртавама усташког логора смрти. 2006. — Парламент Канаде је одобрио предлог премијера Стивена Харпера којим су Квебечани добио статус

„засебне нације унутар Канаде“. 2009. — Експлозија бомбе у возу који је саобраћао између Москве и Санкт Петербурга је избацила воз из колосека и изазвала смрт 28 особа и повреде 96 особа.

28. новембар 587. — Франачки краљ Гунтрам је потписивањем споразума из Анделоа признао Хилдеберта II за краља Аустразије. 1443. — Искористивши лажно писмо султана Мурата II, Скендербег је постао господар Кроје. 1520. — Португалски морепловац Фердинанд Магелан упловио у Пацифик, прошавши из Атлантског океана кроз мореуз који сада носи његово име. 1821. — Панама прогласила независност од Шпаније и придружила се Колумбији. 1830. — У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије. Турци су након тога продали своја имања Србима и напустили Београд.

1830. — Владика Петар II Петровић Његош је лишио титуле гувернадура Вуколаја Радоњића. 1905. — Ирски националиста Артур Грифит основао у Даблину партију Шин Фејн, чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије. 1908. — Експлозија у руднику угља у Мариани у Пенсилванији однела 154 жртве. 1912. — Свеалбански конгрес је на скупштини у Валони прогласио независност Албаније од Османског царства. 1919. — Ненси Естор је као прва жена изабрана у британски парламент. 1920. — У Краљевини СХС одржани су први избори за Уставотворну скупштину. Највише гласова добили су демократе освојивши 92 од 419 мандата и радикали са 91 мандатом, а изненађење су приредили комунисти са 50 посланичких места. Жене, војници и официри, као и припадници националних мањина, нису имали право гласа. 1941. — Црвена армија у Другом светском рату избацила немачке трупе из Ростова. 1942. — У пожару који је уништио ноћни клуб „Цоцоанут Грове“ у америч-

ком граду Бостон погинуло 491 особа. 1943. — У Техерану су у Другом светском рату, на првом заједничком састанку, совјетски лидер Јосиф Стаљин, председник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил разматрали отварање другог фронта у Европи, операције на источном фронту, послератно уређење Европе и питање Југославије. Договорено је да се Југославија обнови „у потпуном територијалном интегритету и независности, с тим што ће питање њених западних граница бити решено после рата“. 1950. — У Београду је основан Музеј позоришне уметности Србије. 1962. — Група усташких терориста напала Представништво ФНРЈ у Бад Годесбергу, у близини Бона, који је тада био главни град Западне Немачке. Овом приликом рањено је двоје службеника амбасаде - Момчило Поповић и Стана Довган. Момчило Поповић, преминуо је 13 дана касније у болници у Бону, а потом је проглашен за народног хероја Југославије. 1954. — Ернесту Хемингвеју додељена Нобелова награда за књижевност. 1960. — Мауританија добила независност од Француске. 1964. — У Хановеру основана „Натионалдемократисцхе Партеи Деутсцхландс“ (НПД). 1971. — Припадници палестинске терористичке организације Црни септембар убили су јорданског премијера Васфија ел Тела у Каиру, где је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији. 1975. — Фретилин (Револуционарни фронт за независност Источног Тимора) прогласио је независност од Индонезије и оснивање Демократске републике Источни Тимор. 1979. — Новозеландски авион DC10 је ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживео нико од 257 путника и чланова посаде. 1986. — Одржана званична прослава отворења височке дворане утакмицом између РК Босна (Високо) и РК Борац (Бања Лука). 1987. — Приликом пада јужноафричког авиона „Боинг 747“ у Индијски океан близу Маурицијуса погинуло је

свих 160 путника и чланова посаде. 1989. — Индијски премијер Раџив Ганди дао оставку после пораза на изборима. 1994. — Норвежани на референдуму одбили да се прикључе Европској унији. 1996. — Генерал Ратко Младић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 25. јула 1995, формално је смењен с места команданта Главног штаба Војске Републике Српске. Младић је на том месту био од 12. маја 1992. 2000. — Украјински политичар Олександер Мороз јавно је оптужио председника Леонида Кучму за учествовање у убиству новинара Георгија Гонгадзеа. Холандски парламент је одобрио закон којим се допушта еутаназија и самоубиство уз помоћ лекара. Тиме је Холандија постала прва земља која је легализовала такву праксу. 2002. — 200-милионити туриста посетио Ајфелов торањ. 2004. — У експлозији гаса у руднику угља Цхењиасхан на северу Кине живот је изгубило 166 рудара. 2005. — Израелски медији саопштиле главне тачке државног плана израелске политичке партије Кадима 2008. — Покренута РТС Дигитал, прва српска искључиво дигитална телевизија.

29. новембар 1777. — Сан Хозе, Калифорнија је основан као el Pueblo de San José de Guadalupe. Ово је прво цивилно насеље или pueblo у овом делу Калифорније. 1781. — Брод са робовима Зонг баца живи товар у море да би полагао право на осигурање. 1830. — Новембарски немири избијају у Пољској. 1847. — Витман масакр: Др. Маркус Витман, његова жена Нарциса и још њих петнаесторо су убијени и тиме почињу Индијански ратови. 1864. — Индијански ратови:: Сенд Крик масакр - волонтери из Колорада предвођени пуковником Џоном Чивингтоном масакрирају најмање 400

105

25.11.2018.

МАГАЗИН

106

припадника Чејена и Арапахоа у Сенд Крику, Колорадо. 1872. — Индијански ратови: Модок рат почиње Битком Изгубљене Реке. 1877. — Томас Едисон демонстрира свој фонограф по први пут. 1890. — Меиџи устав ступа на снагу у Јапану и први Дијет се састаје. У Вест Поинту у у, Америчка Морнаричка академија је победила Академију копнене војске са 24:0 у првој утакмици америчког фудбала између армијске и морнаричке акадеије. 1915. — Ватра уништава већину зграда на Острву Свете Каталине у Калифорнији. 1929. — Амерички адмирал Ричард Берд постаје прва особа која је прелетела Јужни пол. 1941. — На Кадињачи се одиграла битка између ужичког Радничког батаљона и немачких окупационих снага. Изгинули су сви борци Радничког батаљона, штитећи одступницу Врховном штабу који се повлачио из Ужица ка Санџаку. 1943. — У Јајцу је одржано Друго заседање АВНОЈ-а, на ком је одлучено да се Југославија изгради на федеративном принципу. 1944. — Други светски рат: Албанија је ослобођена од немачке окупације. Алфред Блалок и Вивијен Томас врше прву операцију (на човеку) да би исправили синдром плаве бебе. 1945. — Званично проглашена ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија), што је означило крај монархистичког уређења у Југославији. Овај дан се прослављао као Дан Републике до 2003. 1947. — Генерална Скупштина Уједињених нација је изгласала поделу Палестине између Арапа и Јевреја. 1950. — Корејски рат: Севернокорејске и кинеске трупе наређују повлачење снага Уједињених нација из Северне Кореје. 1952. — Корејски рат: Амерички председник Двајт Ајзенхауер испуњава обећање из кампање тиме што путује до Кореје да би видео шта може да се учини да се прекине конфликт. 1961. — Меркур-Атлас 5 је лансиран са Еносом (шимпанзом) (летелица је

облетела Земљу два пута и срушила се недалеко од обале Порторика). 1963. — Амерички председник Линдон Џонсон је успоставио Воренову комисију да истражи атентат на председника Џона Кенедија. 1963. — Канадски DC-8 на лету лету 831 се срушио, убивши притом свих 118 особа у авиону. 1965. — Лансиран је канадски сателит Alouette 2 . 1967. — Вијетнамски рат: Амерички министар одбране Роберт Мекнамара објављује своју оставку. 1975. — Бил Гејтс први пут користи име „Micro-sok“ (за микрорачунарски софтвер) у писму Полу Алену. 1981. — Недалеко од обале острва Санта Каталине, 43-годишња Натали Вудсе дави несрећним случајем. 1982. — Совјетска инвазија Авганистана: Генерална скупштина Уједињених нација доноси Резолуцију Уједињених нација 37/37, по којој совјетске снаге треба да се повуку из Авганистана. 1987. — Корејски Боинг 707 у ком се налазило 155 путника експлодирао је изнад тајландско-бурманске границе. 1990. — Заливски рат: Савет безбедности Уједињених нација доноси Резолуцију Савета безбедности УН 678, по којој се омогућује војна интервенција на Ирак уколико та нација не повуче своје снаге из Кувајта и не ослободи све стране таоце до 15. јануара 1991. 1992. — Денис Бирд из Њујорк Џетса постаје парализован због повреде врата током фудбалске утакмице против Канзас Сити Чифса. 2017. — Слободан Праљак, хрватски ратни злочинац, извршио самоубиство у судници приликом читања пресуде, испијањем отрова цијанида што му је зауставило рад срца. Смрт је константована неколико часова касније.

30. новембар 1609. — Галилео Галилеј је по први пут посматрао и направио цртеже Месеца путем свог телескопа. 1700. — У бици код Нарве шведске трупе краља Карла XII победиле надмоћнију руску војску Петра I. У бици по-

гинуло око 10.000 Руса и 600 Швеђана. На исти дан 1718. Карло XII, шведски „краљ ратник“, симбол националног јунаштва, погинуо при нападу на Норвешку. 1782. — Велика Британија и САД потписале примирје и тиме завршен Амерички рат за независност. 1838. — Мексико објавио рат Француској, која је три дана раније окупирала град Веракруз. 1853. — Русија у Кримском рату уништила турску флоту у бици код црноморске луке Синопе. 1872. — У Глазгову одиграна прва фудбалска утакмица две репрезентације, Енглеске и Шкотске. Меч завршен резултатом 0:0. 1939. — Више од 20 совјетских дивизија нападом на Финску почело совјетско-фински „Зимски рат“, окончан мировним уговором у марту 1940, којим је Финска принуђена да се одрекне Карелијске превлаке и града Виборг на истоку земље. 1967. — Протекторат Јужне Арабије и Федерација Јужне Арабије састављена од 17 султаната, стекли независност после 128 година британске колонијалне владавине и формирали Јужни Је-

мен, која је на исти дан 1970. добила назив Народна Демократска Република Јемен. 1995. — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио одлуку да 31. јануара 1996. буде окончана троипогодишња мировна мисија у Босни и Херцеговини. 1996. — Око 150.000 људи протестовало на улицама Београда због поништења изборне победе опозиционе коалиције „Заједно“ на локалним изборима. Влада и побуњеници у афричкој држави Сијера Леоне потписали споразум о окончању шестогодишњег грађанског рата. 1999. — Путнички брод с 302 путника преврнуо се близу источне кинеске обале. Несрећу преживеле 22 особе. 2000. — У Пјонгјангу се срели рођаци из Северне и Јужне Кореје, који су близу педесет година били раздвојени. 2002. — Турска је укинула 15 година дуго ванредно стање на југоистоку државе, чиме је завршена ера сукоба турских снага и курдских сепаратиста, током којих је погинуло око 30.000 особа.

1. децембар 1640. — Португал после устанка којим је збачена шпанска власт поново стекла независност. Две седмице касније војвода од Брагансе крунисан за португалског краља под именом Жоао IV. Шпанија независност Португала признала тек 1668. 1821. — Доминиканска Република, која обухвата две трећине источног дела карипског острва Хаити, тада познатог као Хиспањола, прогласила независност од Шпаније. 1822. — Оснивач бразилског царства Дом Педро крунисан за првог цара Бразила под именом Педро I. 1835. — Ханс Кристијан Андерсен објавио своју прву књигу бајки. 1903. — Приказан први вестерн филм „Велика пљачка воза“. 1906. — У Паризу отворен биоскоп „Омнија Пате“, прва дворана у свету наменски изграђена за приказивање филмова. 1918. — Одлуком данског парламента Исланд стекао независност. У Београду проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом. Провинција Трансилванија, раније у саставу Мађарске, односно Аустроугарске, ујединила се с Румунијом. У састав Румуније ушао и румунски део Баната и још неке покрајине. Тај датум Румуни славе као национални празник, Дан уједињења. 1925. — У Локарну у Швајцарској потписани споразуми европских држава о гаранцији мира и неповредивости граница. Најважнијим сматра се Рајнски пакт којим су се Немачка, Француска и Белгија обавезале на поштовање граница, а Немачка прихватила демилитаризацију Рајнске области. Те споразуме прекршио Адолф Хитлер 1936, када је окупирао Рајнску област, а потом напао Чехословачку и Пољску. 1941. — Црногорски НОП одред за операције у Санџаку, под командом Арса Јовановића, извршио напад на италијански гарнизон у Пљевљима. После тешких борби партизани су били приморани да се, уз тешке губитке, од око

500 погинулих и рањених, повуку из Пљеваља. (види Пљеваљска битка) 1955. — Кројачица Роса Паркс је ухапшена након што је одбила да уступи место белцу у аутобусу у Монтгомерију, што је довело до бојкота аутобуса у Монтгомерију. 1971. — У Карађорђеву, на седници Председништва Савеза комуниста Југославије, смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске, носилаца политике тзв. масовног покрета. Уследиле чистке у политичким и привредним врховима у Србији, Словенији и Македонији, чиме је спречен покушај политичких и привредних реформи у СФРЈ. 1976. — Ангола постала чланица Уједињених нација. 1981. — У највећој несрећи у историји југословенског ваздухопловства, авион „DC-9 super 80“ љубљанског „Inex-Adria авио-промета“ ударио у планину у близини Ајачија на Корзици. Погинуло свих 178 путника и чланова посаде. 1988. — Беназир Буто постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље. 1989. — Михаил Горбачов као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом II о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана. 1991. — На референдуму у совјетској републици Украјини надмоћна већина бирача изјаснила се за независност од СССР. 2000. — Лидер Партије националне акције Висенте Фокс Кесада инаугурисан за председника Мексика, чиме је окончан 71 годину дуг период владавине Институционалне револуционарне партије. То је био први пораз те партије од 1929. 2001. — У два напада палестинских бомбаша-самоубица у Јерусалиму погинуло 10 Израелаца, а у експлозији аутобуса у Хаифи убијено њих 30. У нападима повређено преко 200 особа. 2002. — За председника Словеније изабран дотадашњи премијер у више мандата Јанез Дрновшек.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs