Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 363 * 18. новембар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

18.11.2018.

У овом броју: Увек на правој страни Пошта јунацима из бајке Потребе грађана испред институција Заједно на истом задатку Одлучно против диксриминације Квалитет у различитости У Краљеву брат на брата Операције 30. октобра

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 18 28 34 38 44 48 56

64 66 74 80 88 92 100 102 106

Фото: М. Радовановић

Три године за комасацију Успешно против тихог убице Безбедно до школе У години пунолетства На репертоару Биоскопа „Кварт“ Пет минута као вечност Краљево - Црвена звезда Слога - Земун Времеплов

МАГАЗИН 18.11.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

МАГАЗИН 18.11.2018.

Обележен Дан примирја у Великом рату

МАГАЗИН

18.11.2018.

УВЕК НА ПРАВОЈ СТРАНИ

Фото: М. Радовановић

- У јесен 1915. године велика битка вођена на простору Западне Србије и месних заједница Роћевићи и Каона. - Последњих сто година изостала потребна посвећеност обележавању овог догађаја па велики број становника овог краја ни не зна шта се дешавало на овом простору. - У борби против бројнијег и боље опремљеног непријатеља у току само једног дана погинуло педесет српских бораца, а око две стотине рањено или нестало. - Команда Ужичког одреда у згради школе у Роћевићима. - У Тавнику Аустроугари заробили хиљаду и двеста српских војника. - Након пада Краљева команда Прве армије пресељена у Станчу. - Од Косовског боја до НАТО агресије 1999. године Србија никада није ратовала на погрешној страни. - Врановац симболички означава судбину српске војске и државе у оно доба

18.11.2018.

МАГАЗИН

осилац бројних активности којима је током године подсећано на догађаје значајне за завршетак Великог рата био је градски одбор формиран почетком 2017. са задатком да на достојан начин обележи стогодишњицу највећег страдања у историји српског народа. За датум централне манифестације изабран је 11. новембар, дан када је пре тачно сто година потписано примирје између овлашћених представника зараћених страна, чиме је окончан до тада највећи ратни сукоб у историји човечанства. Дан примирја је у Краљеву обележен пети пут, овом приликом са знатно богатијим програмом, на неколико локација познатих по догађајима с јесени 1915. године кад су вођене одлучујуће борбе како би се осигурало повлачење краља и владе са главнином снага кроз Ибарску клисуру према територији Косова и

Метохије и даље, преко Албаније ка Грчкој. На догађаје из тог периода пред представницима локалне самоуправе, Српске православне цркве, гостима, ђацима и мештанима окупљеним испред зграде старе школе у Роћевићима подсетио је др Драгољуб Даниловић. Повод да за централну манифестацију обележавања стоте године од завршетка Првог светског рата буде изабрано ово место је чињеница да се у јесен 1915. године велика битка водила на простору Западне Србије и месних заједница Роћевићи и Каона. Била је то прилика за подсећање да је пре тачно сто година завршен један од највећих ратних сукоба у историји човечанства у коме је погинуло око шеснаест милиона људи, а педесет милиона доживотно остало онеспособљено, а да је највећу жртву у том рату поднела Србија потврђује податак о

погибији око милион и двеста педесет хиљада људи. Ако се зна да је у то време имала само четири милиона и четири стотине хиљада становника онда је јасно због чега се последице великог страдања осећају и сто година касније. Последице чињенице да је последњих сто година изостала потребна посвећеност обележавању овог догађаја огледа се и у податку да велики број становника овог краја ни не зна шта се у јесен 1915. дешавало на овом простору, посебно 8. и 9. новембра кад је вођена одлучујућа битка у којој су учествовали војници Прве армије под командом војводе Живојина Мишића, Дунавска и Дринска дивизија, Ужички и Студенички одред и Доњовасојевићка бригада. Након што су Аустријанци и Немци два дана раније окупирали Краљево српска војска је овде бранила одступницу главнине снага према Рашки, Косовској Митровици и даље према

Албанији. Податак да су највећи број чинили припадници трећег позива, људи између 45 до 60 година који су у тој борби дали своје животе, појачава обавезу да им се после сто три године ода дужно поштовање. Др Даниловић подсећа да су, у ситуацији кад нису имали другог избора, стали испред многоструко бројнијег и боље опремљеног непријатеља па је у току само једног дана погинуло педесет српских бораца, а око две стотине рањено или нестало. Школа у Роћевићима је почела да ради 1911. године и тек што је прва генерација завршила четврти разред Србију је задесио рат. Стару школску зграду у овом месту знаменитом је учинио податак да је 5. новембра 1915. године, у касним вечерњим сатима, баш ту пристигла команда Ужичког одреда са пуковником Иваном Павловићем и петнаест официра. Члан

Градског одбора за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата, и координатор за издавачку делатност, артиљеријски мајор у пензији Раде Вукосављевић подсећа да је Павловић, долазећи из Самаила, морао да реши неколико веома захтевних задатака. - Месец дана од почетка тројне инвазије на Србију, која је почела 6. октобра 1915. Ужички одред је био распоређен на седамдесетак километара фронта, од ушћа Лима до ушћа Трешњице у Дрину. Месец дана је водио жестоке борбе са аустроугарским снагама, а борбе су посебно интензивиране на прилазима Краљеву. Наиме, 5. новембра 1915. године, аустрограске трупе, поготово 19. корпус, појачавају дејства на прилазима Краљеву које само што није пало, а жестоке борбе се воде на мостовним и скелским местима прелаза, од Милочаја

преко Сирче и Камиџоре. Наши гину на све стране, губици су огромни, а само у Тавнику Аустроугари су два дана пре тога заробили хиљаду и двеста наших војника. Град Краљево је 6. новембра окупиран од стране аустроугарских снага а војвода Живојин Мишић, да би избегао ратне жртве и разарања, није желео да брани град у коме је било око сто хиљада избеглица. Зато је повукао Прву армију на заштитничке положаје који су се протезали од Јастребара преко Ранковог гроба Сајковачке шуме, Врдила и доле на Конарево, а главне положаје организовао на линији Лакат - Космајица - Јајинац Врановац - Каонски положаји. Долазећи на ово место пуковник Павловић је оставио јаке заштитнице на Сајковачкој шуми, Ранковом гробу и Јајинцу, и организовао одбрану на главним положајима, а пошто се долазило у планинско земљиште морао је

МАГАЗИН 18.11.2018.

да преформира вучну комору у товарну, па је све што се до тада вукло морало на коњима да се преноси даље. Пошто се улази у планински реон Ужички одред више није био подређен војводи Мишићу, него команданту Дринске дивизије другог позива чија се команда налазила у Богословачкој механи. Војвода Живојин Мишић је извршио децентрализацију командовања, а за све ово имао мање од једног дана. Почео је у касним вечерњим часовима 5. а кад је Краљево пало 6. новембра команда је пресељена у Станчу - каже Вукосављевић. Након што је на згради школе откривена спомен плоча посвећена команди Ужичког одреда председник Скупштине града Ненад Марковић је подсетио на чињеницу да Србија од Косовског боја до НАТО агресије 1999. године никада није ратовала на погрешној страни, ма колико то неки у последње време покушавали да докажу. У Првом светском рату је изгубила 360 хиљада војника, а 155 хиљада током повлачења кроз Албанију, уз скоро осамдесет хиљада који се сматрају несталим. Обележавање јубилеја прилика је да ове године буде одржан први комеморативни крос ученика основних школа из Роћевића, Конарева, Самаила, Ласца и Каоне, а првопласиранима у мушкој и женској конкуренцији медаље је уручио председник Скупштине града. Присутнима је пружена прилика да погледају изложбу под називом „Краљевачки споменици солунцима у славу“ и изложбу ђачких радова на тему Први светски рат. Изложба о споменицима учесницима Великог рата са простора града Краљева први пут је представљена јавности половином септембра, на дан кад је обележена годишњица пробоја Солунског фронта, а аутор је др Милан Матијевић. О величини страдања најбоље сведочи податак да је у Првом светском рату учествовало четрдесет зе-

маља са седамдесет милиона војника од којих се седамнаест милиона никад није вратило кућама, а двадесет милиона је обогаљено и рањено. Сукоби су започети бомбардовањем Земуна и Београда а после почетних великих успеха, и легендарних победа српске војске на Церу и Колубари, ситуација на бојишту је промењена након уласка Немачке у рат. Српска војска је принуђена на повлачење, а Врховна команда на челу са регентом Александром Карађорђевићем одлучује да то не буде моравско вардарском долином већ долином Ибра преко Краљева, Рашке, Косовске Митровице и Призрена према Албанији. Прва армија Живојина Мишића добила је задатак да обезбеди повлачење војске и нејачи, и заузме висове око Краљева, а велика битка отпочела је на Врановцу. Пред налетом много струко јачег нападача српска војска је била принуђена да се повуче на Чемерно па, после консолидације, до ногу потуче непријатеља и омогући безбедно повлачење долином Ибра. Због тога Врановац симболички означава судбину српске војске и државе у оно доба.

Меморијал Ужичког одреда Сат пре поднева на Врановцу је откривена стална поставка Меморијала Ужичког одреда, а венце и цвеће на спомен плочу посвећену припадницима ове јединице положили су представици локалне самоуправе, Месне заједнице Роћевићи и потомци ратника са ових простора. Меморијал представља део историјских текстова и архивских докумената који сведоче о борби Ужичког одреда на овим просторима и потврђује да је половина мобилисаних Ужичана погинуло на положајима око Врановца. Највећи број њих били су припадници другог позива, војници од тридесет једне до тридесет седме године, и трећег од тридесет седме до четрдесет пете године. - Страдања на овом месту су била

огромна, а само 9. новембра на овим положајима Ужички одред је изгубио 27 војника, док је 92 рањено, 36 нестало и један контузован. Само тог дана Ужички одред је са овога положаја испалио преко 280 хиљада метака, а војници бацили 124 бомбе. Овде је била права људска кланица, а још већа и гора на Чемерну где се борио 4. пешадијски пук другог позива. Деловодник тих борби потврђује да је за девет дана на Чемерну овај пук изгубио 701 војника, 15 подофицира и шест официра, а застава тог прослављеног пука 99 година се, међу заставама савезничких земаља, чува у Војном музеју у Паризу. За само десет дана Ужички одред је изгубио преко хиљаду и двеста војника, а осим борби које су вођене на овом положају изузетно тешке су биле и на Јајинцу где је страдала једна цела послуга артиљерије Ужичког одреда. Плотуни који су испаљени са тог положаја, и доле код Лакта, били су последњи плотуни артиљерије српске војске јер, после општег повлачења, артиљерија скоро да није ни дејствовала. Током четири пет дана на овим положајима, а посебно горе на Чемерну, Ужички одред и Прва армија успели су да спрече окружење и обезбеде пролаз Врховној команди, државним институцијама и народу да се извуче према Рашки, Косову и даље Албанији - потврдио је аутор поставке Раде Вукосављевић који потврђује да је меморијал замишљен као амбијентална учионица у којој би за децу основне школе из Роћевића повремено били организовани часови историје. И док Вида Корићанац пуних шездесет година на свом имању и чесми пали свеће војницима Ужичког одреда изгинулим на Врановцу обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата донекле је помућено сазнањем да није ни почела обећана градња војничке спомен капеле на планини Чемерно. Т. Радовановић

Парастос српским војницима на Врановцу

МАГАЗИН

18.11.2018.

ПОШТА ЈУНАЦИМА ИЗ БАЈКЕ

- Српски војник Великог рата проглашен војником света, не само због храбрости него и због части. - Војници задојени патриотском, јеванђељском и библијском мудрошћу и поуком. - Они који су задивили цео свет били су украс човечанства. - Све док трају памћења, све док трају сећања, све док траје следовање примерима славних имамо право на будућност

МАГАЗИН 18.11.2018.

одинама уназад Врановац је место на коме се служи парастос изгинулим српским војницима и припадницима Доњовасојевачке бригаде чији су потомци и овог пута дошли на место страдања како би им одали заслужену пошту. Дан обележавања стоте годишњице од завршетка Првог светског рата био је прилика за подсећање на краља Петра и регента Александра Карађорђевића, војводе Радомира Путника, Степе Степановића и Живојина Мишића, који је командовао овим операцијама војске на овим просторима, али и све друге знане и незнане који су омогућили главнини снага повлачење према Грчкој. Тога дана се чуло да је на челу Дринске дивизије био пуковник Крста Смиљанић, а Дунавске распоређене од Лакта до Лопатнице пуковник Милош Васић. Ужичком војском, која је дејствовала од брда Јајинац до Каонских положаја, командовао је Иван Павловић а Доњовасојевићком бригадом Мило Сајичић. Парастос је прилика за подсећање да су повлачење краља, чланова владе, Врховне команде и главнине снага бранили припадници 4. артиљеријског пука са простора Ариља, али и да се помену борци из Пекчанице, Роћевића, Лопатнице, Богутовца, Каоне, Толишнице, Конарева, Матаруга, Врдила, Дедеваца, Ласца, Самаила, Ђакова, Буковице, Дракчића, Мусине реке и Мрсаћа сахрањене на ратничком гробљу у Краљеву за чијом се локацијом још трага. Међу страдалима су борци сахрањени у костурници на градском гробљу у Чачку, Ужичког пука Стеван Немања, три официра и преко 120 војника 4. пешадијског пука који су сахрањени на ратничком гробљу у овом месту. Парастос су служили матарушки, врдилски и каонски парох са свештеницима Епархије жичке и војним свештеником Друге бригаде Копнене војске, а протојереј ставрофор Љубинко Костић, уз поздрав епископа жичког Јустина,

подсетио да су на овом светом месту пре сто три године одјекивали плотуни из различитих оружја, а на бранику отаџбине чврсто стајали прадедови и дедови данашњих генерација бранећи се од надмоћнијег, боље наоружаног, одевеног и ухрањеног непријатеља. - Нема скоро ни једног мушког српског имена којим није српска земља засејана, и мученичком и јуначком крвљу заливена. Животе своје на олтар отаџбине полагали су на Церу, Колубари, Мачковом камену, Гучеву, Кајмакчалану, Ветернику, Добром пољу, Јежу, Гочким планинама, Добрим водама, Столовима, Чемерну, на јуначком Мојковцу. Све су то простори, и бројни други топоними, на којима су заувек остајали вечном славом овенчани наши славни преци. Знао је наш непријатељ на кога иде. Тада је велики фелдмаршал фон Макензен својим војницима казао: „Војници, ви не идете ни на италијански, ни на француски, ни на руски фронт. Ви идете на фронт против Срба. Срби су јуначки народ. Воле и гину за слободу. Пазите да тај мали народ не помрачи славу аустроугарске војске и империје“. И десило се управо то да тај малени и јуначки народ јесте помрачио славу велике аустроугарске империје и њене моћне војске. Сетите се само како је генерал Оскар Поћорек послао писмо команданту Гвозденог пука Миливоју Стојановићу, говорећи му да ће за три дана ући у српску престоницу, и поручио да ће српска војска да се повуче, или да се преда. Шта је на то одговорио славни командант Гвозденог пука Миливоје Стојановић? „Поћорече цареви бећире, душа ми је од Косова стара, тврдо срце од горскога вука, командант сам Гвозденога пука, не бојим се цара ни ћесара“. И никада више Поћореку није пало на памет да позива на предају српског војника, јер су командант Гвозденог пука и српска војска нагрнули и натерали Оскара Поћорека са његовом војском у Дрину, и преко Дрине. Из високих бечких

МАГАЗИН

18.11.2018.

кругова поручили су Оскару Поћореку да изврши самоубиство. Шта је казао? Хоћу. Убићу се, али ћу се убити само када било који аустријски генерал буде победио српску војску. Непријатељи су нас поштовали, а фелдмаршал Макензен је подигао споменик српским војницима у Кошутњаку. На њему пише „Борили смо се са јунацима из бајке“. То су били српски војници. Етика српског војника била је велика. Није случајно српски војник Великог рата проглашен војником

света, не само због храбрости него и због части зато што су били задојени и патриотском, и јеванђељском и библијском мудрошћу и поуком. Сетимо се Злате Градељевић из села Биоске под Таром из ужичког краја, која шаље четири сина у рат и каже. „Синови, моји соколови, оца немате. Погинуо је у јаворском рату против Турака. Стерешине слушајте, али и моју науку послушајте. Са мртвога ништа не узимајте, туђе ништа не дирајте, рањенику ма чије војске помозите да

преболи ране“. Све је то радила српска војска. Када је био пробој Солунског фронта десило се да је један српски војник узео на нишан бугарског који је искочио из рова и ранио га. Бугари су се повукли, а он истрчао из рова, из војничке торбице извадио завој, превио га, дигао руке у небо и казао: „Боже, молим ти се, немој дозволити да га понесем на души“. Пример другог који је нашао рањеног Бугарина на извору где су оба дошли да жеђ утоле. Ставио га

је на коња и повео као заробљеника у своју команду. Молио га бугарски војник да га убије, тешки су му болови, али није могао. Сусрео га Степа Степановић и питао како је заробљеника ставио на коња. Молио ме, каже, да га убијем, да му живот прекратим, а ти сада одлучи и пресуди. И пресуди тако што рече „рањеника у болницу“, а овом добром српском војнику каже „иљадили се тако српски синови“. То је била етика српског војника. То смо били ми, они који су цео свет

задивили, ми који смо били украс човечанства. Шабачки песник Драгиша Тењин каже, такви су били наши преци. Десанка Максимовић је рекла да нас наши преци гледају са иконостаса. Поучних примера има много и треба да их следимо и да учимо, посебно млађе да се напајају на изворима наше славне и мученичке историје. Трајаћемо само ако не заборавимо наше претке. Многи нам данас саветују да заборавимо

историју, да прекинемо са памћењем, да се не осврћемо назад. То не смемо чинити, јер ћемо бити као поточић који се одвојио од извора, пресахнућемо и нестаћемо. Све док траје памћења, све док трају сећања, све док траје следовање примерима славних имамо право на будућност - поручио је прота Костић одајући вечан помен славним ратницима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.11.2018.

Искуства у развоју е-управе

МАГАЗИН

18.11.2018.

ПОТРЕБЕ ГРАЂАНА ИСПРЕД ИНСТИТУЦИЈА

- Развој е-управе је као покретна мета и процес који никад не може да буде завршен. - Корејске инвестиције у Србију ове године су удвостручене и углавном су биле усмерене на производњу. - Кључна област даље сарадње Србије и Кореје у будућности треба да буде е-управа и паметни градови. - Подршка државе кључна за развој е-управе. - Пројекат „Интернет села“ за мање од десет година повећао употребу компјутера на селу и коришћење интернета. - Шанса локалном становништву да путем е-трговине пласира производе и креира прилике за економско оснаживање. - До маја 2019. први стратешки документ Владе Србије о развоју е-управе, а до краја године 29 подзаконских аката који ће омогућити примену закона у пракси

пословном свету је уврежено уверење да кључ економског успеха Србије треба тражити у дигитализацији, заснованој на размени података, а не докумената, и да је треба усмерити на потребе грађана, а не институција. Кључним за даљи напредак сматра се учење на искуствима земаља које су далеко одмакле у овом процесу, али и разумевање да је развој е-управе као покретна мета и процес који никад не може да буде завршен. Ово је заључено на првом Корејскосрпском форуму о е-управи и паметним градовима, коју су у Београду средином недеље организовали Корејска агенција за промоцију трговине и инвестиција у сарадњи са Амбасадом Републике Кореје и Националне

МАГАЗИН

18.11.2018.

алијансе за локални економски развој. Председник Савеза за е-управу, и директор компаније ОСА рачунарски инжењеринг, Жељко Томић је на скупу изразио задовољство због прилике да се о најбољим решењима разговара са представницима најуспешнијих компанија из Кореје која се налази на трећем месту листе Уједињених нација по развоју е-управе, а по укључености грађана у коришћење е-услуга представља глобалног лидера. Уједно потврђује да је Кореја у овом сегменту направила генерацијски корак напред. Док је Србија у процесу развоја е-управе 2.0, оријентисане ка грађанима и двосмерној интернет комуникацији, Кореја је одмакла у развоју е-управе 3.0, прилагођене сваком понаособ.

Она преко портала као што је ePeople омогућава проактивну улогу грађана у државним пословима, а доминантно је базирана на употреби мобилних телефона. Отправник послова у амбасади Републике Кореје Хунсо Јун подсећа да су корејске инвестиције у Србију ове године удвостручене и да су углавном биле усмерене на производњу, а као пример навео фабрику емајлираних бакарних жица Essex Europe у Зрењанину која ће отпочети са радом до краја овог месеца. Кореја је прошле године прославила златни јубилеј примене е-управе, а са више од осамнаест хиљада информационих система једна је од првих земаља у свету која је покренула развој

паметних градова са могућношћу да се путем Internet of Things технологије налазе решења за унапређење енергетске ефикасности, саобраћаја и комуналних делатности. Искуство и знање преноси се у више од седамдесет земаља широм света, а кључна област даље сарадње Србије и Кореје у будућности треба да буде е-управа и паметни градови. Учесници форума били су водећи водећи иноватори у домену ICT и Smart City технологија као што су Korea Telecom, Icomer, Unidocs, Docson, Igloo Security, Good ConsulRng Company, LG U+ и Grиb. Београски скуп био је прилика да се пословној и стручној заједници, државним институцијама, локалним самоуправама и међународ-

ним организацијама у Србији, представе примери најбоље праксе и потврди да је за развој е-управе кључна подршка државе. Корејско-српски форум je био прилика да се чује како избећи ризике које носи убрзана дигитализација, пре свега стварањем дигиталног јаза између млађе и старије, односно урбане и руралне, популације. Као пример добре праксе истакнут је корејски пројекат „Интернет села“ који је за мање од десет година повећао употребу компјутера на селу са 37% на 72%, а коришћење интернета са 9% на 66%, и пружио шансу локалном становништву да путем е-трговине пласирају производе и креирају прилике за своје економско оснаживање.

Стратегија развоја е-управе у до маја 2019. Директор Канцеларије за информационе технологије и е-управу у Влади Србије Михаило Јовановић најавио је да ће до маја 2019. бити донет први стратешки документ Владе Србије о развоју е-управе. Он је подсетио да је у протеклих годину дана, доношењем закона о е-пословању, е-управи и заштити података о личности значајно унапређена регулатива у развоју еуправе. До краја године очекује се и доношење 29 подзаконских аката који ће омогућити примену закона у пракси. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

МАГАЗИН 18.11.2018.

Двадесет милиона динара за лепши изглед града

МАГАЗИН

18.11.2018.

ЗАЈЕДНО НА ИС

СТОМ ЗАДАТКУ - У буџету града за наредну годину десет милиона динара за суфинансирање инвестиционог одржавања зграда за колективно становање. - Конкурс за доделу средстава у првом кварталу 2019. године. - Обавеза станара да обезбеде половину средстава за реализацију пројекта. - Краљево једна од само пет локалних самоуправа у Србији које су се одлучиле на овај корак. - Наредних година више средстава. - Уз лепши изглед зграда боље и енергетски ефикасније окружење. - Зграде у просеку старе по четрдесет година девастиране, што тренутно стање чини алармантним. - У закону први пут издвајања средстава из буџета и улагање у приватну имовину. - До сада регистровано више од пет стотина стамбених заједница

МАГАЗИН 18.11.2018.

одатак да у Краљеву постоји велики број зграда чије су фасаде старе, прозори недовољно добри, а енергетска ефикасност није на завидном нивоу, повод је за одлуку локалне самоуправе да суфинансира инвестиционе пројекте у циљу поправљања стања у овој области. Први корак је одговарајућа одлука која је добила довољан степен подршке на седници Градског већа, а следећи би крајем децембра требало да направи Скупштина града усвајањем буџета за наредну годину у коме ће се први пут наћи средства за ову намену. То би требало да буде основа конкурса који се очекује у првом кварталу наредне године, а од стамбених заједница које могу да рачунају на половину од потребних средстава очекује се да до тада испуне услове који ће прецизно бити дефинисани у конкурсу. Да би га дочекали што спремније организоване су радионице за председнике стамбених заједница и управнике зграда, а најава повољности стиже и из локалне самоуправе у којој потврђују да се на овај корак одлучило тек неколико сличних. То је један од повода за уверење да Краљево има пионирску улогу у подухвату који би, уколико се у првој години реализације покаже делотворним, у знатној мери требало да утиче на изглед града у наредном периоду. За ове намене је у буџету за наредну годину планирано десет милиона динара што значи да ће у инвестиционо одржавање зграда за колективно становање бити уложено два пута више средстава. Због тога је упућен позив грађанима да се организују у оквиру стамбених заједница и спремно дочекају расписивање конкурса за доделу средстава. Међу највишим представницима локалне самоуправе не јењава уверење да би наредних година за исту сврху могло да се обезбеди знатно више средстава

што ће зависити само од спремности станара да зграде изгледају новије, а они живе у бољем и енергетски ефикаснијем окружењу. Иницијатор за издвајање средстава из градске касе је Јавно предузеће Градско стамбено Краљево које, након дугог низа година бриге о зградама, има најбољи увид у тренутну ситуацију. Да није ни мало ружичаста потврђује податак да су зграде, у просеку старе по четрдесет година, девастиране што тренутно стање чини алармантним. Разлог се огледа у чињеници да до 2016. године, кад је усвојен Закон о одржавању зграда, није било значајнијих улагања што је највидљивије на фасадама, крововима и подрумским просторијама. Могућност да се ублаже негативне последице транзиције, које су најзначајније утицале на став да се стање у овој области оцењује катастрофалним, пружа закон који је први пут предвидео могућност издвајања средстава из буџета и улагање у приватну имовину. Иако то није обавеза локалне самоуправе за похвалу је одлука да се крене у реализацију пројекта од кога би користи, поред власника станова, могла да има и шира заједница. Градско стамбено је за председнике стамбених заједница, које су одлучиле да му повери бригу о одржавању, већ организовало радионицу и упознавање са новим повољностима, а жеља да буду доступне и осталима повод је за нове које се очекују током наредног месеца. Један од првих услова за учешће на конкурсу је да стамбена заједница буде регистрована у складу са важећим законом, да има пројекат који дефинише потребне радове, техничку документацију и половину потребних средстава. Очекивање да конкурс буде расписан у првом кварталу наред-

не године, а да одобрена средства треба потрошити до краја новембра, повод је за интензивирање активности на мотивацији станара при доношењу одлуке о учешћу, потом изради пројектне документације и прикуљање средстава. Обавеза оних којима буду додељена средства је да изаберу извођача радова и закључе уговор са њима, уз препоруку да то буду озбиљна предузећа са одговарајућим референцама и довољно капацитета за реализацију пројекта. Ограничавајућим фактором сматра се неодлучност банака да се, обезбеђењем кредита, укључи у пројекат због чега из Градског стамбеног поручују да би то, ако се договоре, могли да им омогуће. Из Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности стиже потврда да је до сада регистровано више од пет стотина стамбених заједница, и одређен број принудних управника, а предстоји коришћење могућности суфинансирања одржавања стамбених зграда и повећања енергетске ефикасности. Стручњаци поручују да улагање у енергетску ефикасност, кроз уштеде у енергији, гарантује повратак уложених средстава у периоду од пет до шест година, а очекује се да довољно користи има и град, првенствено у мањем трошењу електричне енергије за загревање станова. Мотивацију за учешће на конкурсу треба да потпомогне систем бодовања који приоритетним сматра хитност интервенције и енергетску ефикасност и тек на крају општи изглед. Одређене су и зоне које се посебно бодују, а све је усмерено ка анимирању грађана да се организују и обезбеде потребан новац пре него што буде расписан конкурс за одбир пројеката инвестиционог одржавања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

18.11.2018.

МАГАЗИН

Јачање антидискриминаторних капацитете

ОДЛУЧНО ПРОТИВ Д - Податак о све већем броју притужби Поверенику за заштиту равноправности не значи да има више дискриминације, него да је институција видљивија и да се грађани осећају оснаженијим да пријаве сваки облик дискриминације и тако стану на пут понашању које се сматра неприхватљивим. - Обука на тему родна равноправност и дискриминација и злостављање на раду намењена представницима локалне самоуправе, јавних установа и предузећа и одборницима Скупштине града. - Највећи број притужби Повереништву за заштиту равноправности односи се на области рада и запошљавања. - Пол предњачи као основа дискриминације

oвeрeник зa зaштиту рaвнoпрaв нoсти je нeзaвисaн, сaмoстaлaн и спeциjaлизoвaн држaвни oргaн фoрмирaн 2009. гoдинe нa oснoву Зaкoнa o зaбрaни дискриминације, а нормативни оквир рада чине му устав, релевантни међународни документи и општи и посебни антидискриминациони закони Србије. Задаци овог државног органа су спречавање свих видова, oбликa и случajeвa дискриминaциje, зaштитa рaвнoпрaв нoсти физичких и прaвних лицa у свим oблaстимa друштвeних oднoсa, нaдзoр нaд примeнoм прoписa o зaбрaни дискриминaциje, кao и унaпрeђивaњe

oствaривaњa и зaштитe рaвнoпрaв нoсти. Пoвeрeник зa зaштиту рaвнoпрaв нoсти oвлaшћeн je дa спрoвoди пoступaк пo притужбaмa у случajeвимa дискриминaциje oсoбa или групe oсo бa кoje пoвeзуje истo личнo свojствo, примa и рaзмaтрa притужбe збoг дискриминaциje, дaje мишљeњa и прeпoрукe у кoнкрeтним случajeвимa и изричe зaкoнoм утврђeнe мeрe. Пoрeд тoгa дужaн je дa пoднoсиoцу притужбe пружи инфoрмaциje o њe гoвoм прaву и мoгућнoсти пoкрeтaњa судскoг или другoг пoступкa зaштитe, укључуjући и пoступaк мирeњa, кao и

дa пoднoси тужбe зa зaштиту oд дискриминaциje, уз сaглaснoст дискриминисaнe oсoбe. Пoвeрeник je нaдлeжaн дa пoднoси прeкршajнe приjaвe збoг aкaтa дискриминaциje инкриминисaних aнтидискриминaциoним прoписимa, упoзoрaвa jaвнoст нa нajчeшћe, типичнe и тeшкe случajeвe дискриминaциje, прaти спрoвoђeњe зaкoнa и других прoписa, иницирa дoнoшeњe или измeну прoписa рaди спрoвoђeњa и унaпрeђивaњa зaштитe и дaje мишљeњe o oдрeдбaмa нaцртa зaкoнa и других прoписa кojи сe тичу зaбрaнe дискриминaциje, кao и дa

Фото: М. Радовановић

ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

18.11.2018.

МАГАЗИН

прeпoручуje oргaнимa jaвнe влaсти и другим лицимa мeрe зa oствaривaњe рaвнoпрaвнoсти. Jeдaн дeo нaдлeжнo сти oднoси сe нa прaћeњe стaњa у oблaсти зaштитe рaвнoпрaвнoсти, o чeму пoднoси гoдишњи извeштaj Нaрoднoj скупштини, a дужaн je дa успoстaвљa и oдржaвa сaрaдњу сa oргaнимa нaдлeжним зa oствaривaњe рaвнoпрaвнoсти и зaштиту људских прaвa нa тeритoриjи aутoнoмнe пoкрajинe и лoкaлнe сaмoупрaвe. Све то повод је да, у сарадњи са Саветом за родну равноправност града Краљева, организује обуку на тему родна равноправност и дискриминација и злостављање на раду намењену представницима локалне самоуправе, јавних установа и предузећа, као и одборницима Скупштине града. У Савету за родну равноправност потврђују залагање за поштовање људских права, равноправност и бригу о дискриминацији, а једнодневна обука усмерена је ка циљу да се представници јавних

предузећа и установа информишу о надлежностима повереника и значају вођења рачуна о дискриминацији и заштити равноправности. Досадашње искуство у раду Савета потврђује да у Краљеву није било притужби на дискриминацију, а сваки пут кад би која одлука Скушптине града наговештавала да би нешто такво могло да се деси била је повод настојања да се измени. У Савету за родну равноправност таквом оцењују одлуку о остваривању права на новчану накнаду за прворођено дете из које су биле искључене особе без пријављеног пребивалишта на територији града. На основу податка да је међу таквима велики број привремено расељених особа са простора Косова и Метохије процењен је дискриминаторни карактер одлуке што је повод за усвајање бољег решења, баш као и кад је остваривање права на повлашћену вожњу у јавном градском и приградском саобраћају за ове категорију становника.

Руководитељка службе за притужбе у Повереништву за заштиту равноправности Тијана Милошевић потврђује да се највећи број притужби поднетих овом органу односи на области рада и запошљавања. - Пошто не можемо да поступамо по службеној дужности Повереник за заштиту равноравности искључиво поступа по притужбама грађана. Људи процењују да су дискриминацији највише изложени у области рада и запошљавања, а као основа дискриминације последњих година предњачи пол. Жене се често жале да имају проблема на послу када је реч о трудноћи и родитељству, и да након што се врате са породиљског одсуства, или одсуства ради неге детета, буду распоређене на ниже радно место па не могу да задрже позицију са које су отишле, чиме им се шаље порука да су на неки начин кажњене што су одлучиле да постану мајке. Када добијемо притужбу спроводимо поступак како

бисмо утврдили околности, а од послодавца који је означен као потенцијални дискриминатор, затражимо да се изјасни на навод из притужбе и докаже да није дискриминисао особу. У случају да у томе не успе доносимо мишљење у коме можемо утврдити дискриминацију и дати препоруке како да се отклони у року од тридесет дана. Уколико се у том року не отклоне узроци дискриминаторног поступања путем опомене дајемо рок од још тридесет дана, а ако се ни тада не поступи по препоруцу крајња мера коју Повереник за заштиту равноправности има је да о томе извести јавност, па су нам медији веома важни партнери у спровођењу посла - каже Милошевић. Из Службе за притужбе стиже информација да податак о све већем броју притужби из године у годину не значи да има више дискриминације, него да је институција видљивија и да се грађани осећају оснаженијим да пријаве сваки облик дискриминације

и тако стану на пут понашању које се сматра неприхватљивим. Обука намењена представницима локалне самоуправе, јавних установа и предузећа, као и одборницима Скупштине града, део је пројекта који Повереник за заштиту равноправности спроводи с норвешком амбасадом, а односи се на јачање антидискриминационих капацитета како у локалним самоуправама тако и самог Повереника за затиту равноправности. Акценат је стављен на потребу да се на локалном нивоу, кроз разне механизме као што су савети за родну равноправност, развије свест о забрани дискриминације за боље сутра свих грађана. Из канцеларије Повереника за заштиту равноправности стиже информација да је за реализацију пројекта изабрано само неколико локалних самоуправа, а Краљево као пример добре праксе. То је један од повода за очекивање да, када Повереник у децембру изабере један град који се показао најбољим у спро-

вођењу антидискриминационе политике, заузме високо место на листи и пример на који ће се позивати и европска тела која се баве овом облашћу. Потреба да се о дискриминацији што више говори у медијима подстакнута је податком да велики број људи и не зна тачно шта се тачно подразумева под тим појмом. То је повод да обука буде подељена у два дела, први усмерен на дефиницију, манифестацију, облике и основне елементе дискриминације и други, како би се разрешила дилема која се везује за овај појам, о улози и надлежностима Повереника за заштиту равноравности кроз карактеристичне примере из праксе који су уочени у досадашњем раду. Податак да се дискриминација често меша са злостављањем на раду повод је за акценат на потребу да се на прави начин уочи разлика како би се у спречавању, и отклањању негативних последица, поступало на адекватан начин. Т. Радовановић

МАГАЗИН 18.11.2018.

На Међународни дан толеранције 16. новембар

МАГАЗИН

18.11.2018.

КВАЛИТЕТ У РА А

- У Краљеву девети пут обележен Међународни дан толеранције. - У Основној школи „Димитрије Туцовић“ пригодан програм који су припремили ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“. - Акцију прикупљања поклона за ђаке из социјално угрожених породица организовали чланови ђачких парламената краљевачких средњих школа. - После завршене основне школе мали број припадника ромске популације наставља школовање. - У средњим школама двадесет седморо припадника ромске популације, највише у Машинској техничкој школи „14. 0ктобар“ и Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“

Фото: М. Радовановић

АЗЛИЧИТОСТИ

олеранција представља прихватање различитости у најширем смислу и свест да свако људско биће заслужује поштовање. То није израз слабости, попустљивости нити је негативна особина, јер је толерантна особа она која се држи својих уверења, али и прихвата чињеницу да и други имају право на своје мишљење и буде оно што јесте. Толеранција се мора учити, као што се мора научити како се мирно решавају сукоби који су саставни део живота. - Сви заједно треба да градимо културу мира, толеранције и разумевања, и да радимо на стварању отвореног и толерантног друштва које уважава различитост и свима пружа једнаке шансе и могућности - поручила је повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић уз честитку свим грађанима и грађанкама поводом Међународног дан толеранције. Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу је 1995. године установила 16. новембра за Међународни дан толеранције уз препоруку да се свакодневно подсећа на поштовање и уважавање другачијих особа.

МАГАЗИН

18.11.2018.

Шеф канцеларије за ромска питања Зоран Петровић потврђује да се овај у Краљеву обележава девети пут узастопно, а прилика за то био је пригодан програм у Основној школи „Димитрије Туцовић“ који су припремили ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Заслужним за то и ове године су оцењени чланови ђачких парламената неколико средњих школа и професорка филозофије Весна Драгојевић, ментор за инклузију припадника ромске популације у средње образовање. И овом приликом су предњачили ученици Машинске техничке школе „14. октобар“, Медицинске и Музичке школе који су се укључили у акцију прикупљања гардеробе намењене најугроженијим ученицима основних школа, без обзира на националност. Мотив је још једном жеља да им се помогне како би редовније долазили у школу и, у оквиру образовног процеса, стекли што шире образовање. Иако је акценат стављен на гардеробу у поклоне су укључени књиге, свеске и други школски прибор, а све што се не подели на Међународни дан солидарности подели се касније преко Канцеларије за ромска

питања. Основна школа „Димитрије Туцовић“ одабрана је због чињенице да у њој наставу похађа највише ученика из редова ромске популације, у свим разредима чак сто педесет. Зоран Петровић потврђује да их је било и више а број, од године до године, варира између сто тридесет и сто шездесет. - Имамо неколико најугорженијих породица из којих деца најчешће изостају са наставе, јер су родитељи неписмени и имају проблем да пренесу значај образовања на децу. Улажемо велике напоре, дајемо прибор и уџбенике, и на тај начин једнаке шансе за све на почетку школовања, а кад дође до изостајања трудимо се да посетама породици, и разговорима са родитељима, елиминишемо овакву врсту понашања. Иако сви заврше основну школу приметно је да, после осмог разреда, доста деце одустаје од уписа у средњу школу. Често је то због економских разлога, али и несхватања да треба да се настави са овим процесом каже Петровић. За поправљање стања у овој области задужен је Мобилни тим за унапређење

Машинској техничкој и Пољопривреднохемијској школи „Др Ђорђе Радић“, али и у другим. - У сарадњи са организацијом Праксис и ГИЗ-ом пружамо подршку деци која уписују средњу школу, посебно на дуалне профиле. Помоћ им много значи, јер су у економском смислу углавном на ниском нивоу, а кроз дуално образовање више су на пракси па послодавац може да им исплати надокнаду која је значајан фактор за наставак школовања. Развој ромске популације мора да се деси кроз образовни процес. То је најважнија ствар а маса која прође кроз њега, уз подршку институција, покренуће нешто добро и побољшати положај дела ромске популације - каже Петровић. Колико се свест о потреби образовања мења најбоље потврђује податак о студентима из редова Рома који се школују за различита занимања. Поред Машинског факултета и Више школе за васпитаче радује податак о студенту Ликовне академије у Новом Саду, и других који прилику за сигурнију будућност виде у високошколским установама Београда и Чачка.

Весна Драгојевић посебно истиче да се Међународни дан толеранције не тиче само ромске популације и указује на неоснованост става средине по коме у школама заузимају места већинског становништва, а довољна потврда је податак да је за њих резервисан одређен број места ван редовних квота. - О толеранцији причамо како би било јасније да постоје људи који су другачији од осталих по мишљењу, погледима на свет, облачењу, слушању музике... а у том процесу је значајна улога породице у којој проводе много више времена него са професорима. Школа може врло мало да уради, па би родитељи требало више да поведу рачуна о овом проблему јер се чини да као да и не причају са децом како би схватила да припадници различитих националности нису другачији од њих - подсећа Драгојевић. Овогодишње обележавање Међународног дана толеранције ће најдуже остати у сећању најмлађима којима је намењен богат културно-уметнички програм, али и бројни поклони који доприносе да се бар на овај дан осећају нешто ближим другима.

Т. Радовановић

положаја ромске националне мањине којим координира члан Градског већа задужен за питања људских права и националних мањина. Значајно место у тиму припада представницима Центра за социјални рад, филијале Националне службе за запошљавање и помоћнику градоначелника за социјална питања, а сваки пут кад треба решавати значајније проблеме састаје се у проширеном саставу. Један од значајних задатака Мобилног тима је мотивација свршених основаца да наставе образовање у некој од средњих школа. Прилика за то је финансирање путних трошкова за долазак у школу, куповина уџбеника и школског прибора са жељом да им се обезбеде услови какве на почетку нове фазе у школовању имају друга деца. Нису без значаја, подсећа Петровић, ни бројни пројекти кроз које се пружају накнадне повољности, обезбеђује ужина, одећа, обућа, лекови и друго што је потребно. Колико ове активности имају ефекта најбоље потврђује податак да је двадесет седморо припадника ове популације уписано у средње школе. Највише их је у

Споменик свецима узрок раздора

МАГАЗИН

18.11.2018.

У КРАЉЕВУ БР

- Подизање двојици браће из рода Немањића узрок подела у Краљеву. - Уверење да представници локалних власти нису показали довољан степен интересовања за подизање споменика Светом Сави не умањује жељу да пројекат буде реализован до краја, можда и у неком другом граду. - Ни после неколико месеци нема одговора представника локалних и републичких власти. - Председник Србије нема уставна овлашћења да се бави постављањем споменика

РАТ НА БРАТА

но што је Свети Сава учинио пре више од осам стотина година, кад је после смрти Стевана Немање настојао да измири завађену браћу, у данашње време се очекује од Министарства културе и информисања, председника државе и представника локалних власти у спору насталом у вези подизања споменика на Тргу Светог Саве. У тренутку кад је пре нешто више година представљена идеја о подизању споменика Светом Сави на тргу који носи његово име иницијатори нису претпостављали да ће сплет будућих догађаја донети бројне проблеме који се, уместо да буду решавани, додатно усложњавају. Да би нешто

МАГАЗИН

18.11.2018.

тако могло да се деси наговештено је у тренутку кад је из локалне самоуправе стигла потврда о покретању иницијативе за подизање споменика краљу Стефану Првовенчаном на истом месту. Чини се да је тада постало јасно зашто нема одговора на бројна питања упућена локалним властима након што су идеју Словенског друштва подржале двадесет две организације цивилног друштва. Мало наде да би тензија могла да попусти пружила је једна од претходних седница Скуштине града кад је са дневног реда повучен предлог о формирању одбора за подизање споменика Стефану Првовенчаном, али су се коначно распршиле након

што је поново враћен и усвојен на последњој седници локалног парламента пре само десетак дана. Иницијатори идеје за подизање споменика Светом Сави сматрају да је предлог, као допуна дневног реда, провучен на мала врата и без изјашњавања јавности о предлогу који несумњиво доводи до све израженијих подела у локалној средини. Да сила Бога не моли било је видљиво након потврде да су за само четири дана донете потребне одлуке, и обезбеђена значајна средства у градском буџету, за подизање споменика Стефану Првовенчаном а да на иницијативу за споменик његовом најмла-

ђем брату није одговорено ни после више месеци. Било је то повод за обраћање министру културе и информисања, али и председнику Србије са жељом да уложи ауторитет и утиче на Градско веће да размотри иницијативу и донесе било какву одлуку. - Дужни су били да размотре иницијативу а нису, иако тврде другачије. После четири месеца на једном листићу папира добијају иницијативу о подизању споменика Стефану Првовенчаном, а за само четири дана је прибављена сва потребна документација и оберучке прихваћена на седници Градског већа. Ми поштујемо процедуру па, после неколико дана,

пишемо жалбу министру и, поучени вишегодишњом жалосном праксом да у Краљеву не одговарају на званично поднете представке, захтеве, молбе и иницијативе, тражимо од Градског већа достављање документације коју смо предали, те да се наш предлог уврсти у разматрање упоредо са другим идејним решењима будућег споменика на Тргу Светог Саве. Ни од њих не добијамо одговор, а дужни су да га дају, па сам се обратио члану Градског већа Радоју Томашевићу који ми у допису који сам добио није одговорио ни на једно од шест питања - каже председник Словенског друштва Драган Бунарџић.

Подносиоце иницијативе за подизање споменика Светом Сави интересовало је да ли је икада разматрана на некој од седница Савета за очување културног идентитета и историјског наслеђа града Краљева до 7. августа ове године. На информацију да је то чињено у више наврата и да је прибављено стручно мишљење надлежних организационих јединица, Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта, Завода за заштиту споменика културе и Народног музеја, у Словенском друштву гледају са повеликом дозом сумње за коју основ налазе у чињеници да им ништа од тога није достављено. Разлог незадовољства је и одговор

18.11.2018.

МАГАЗИН

на питање да ли ће иницијатива бити уврштена у дневни ред неке од седница Градског већа, и какво је мишљење Савета о њеној оправданости, понајвише због образложења да је постављање споменика светитељима са становишта православне теологије идеолошки неприхватљиво без благослова Српске православне цркве. Забуну уноси став да се у том контексту помиње допис Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности али и изостанак одговора на друга питања, између осталих да ли су, и од кога, прибављена стручна мишљења субјеката који се наводе у Одлуци о постављању и одржавању споменика на територији града Краљева. Одговора нема из Министарства културе и информисања, али ни из Службе за представке и пројекте председника Републике. Да у Словенском друштву нису седели скрштених руку потврђује модел споменика Светом Сави који је представљен јавности у септембру ове године и ново обраћање Канцеларији председника Републике. - У Министарству су ми рекли да ћемо одговор добити до краја ове недеље, а из Канцеларије сам добио допис од Николе Селаковића у коме се наводи: „У допису који сте упутили председнику Републике, у коме износите жалбу поводом иницијативе за подизање споменика краљу Стефану Првовенчаном на Тргу Светог Саве, обавештавамо вас следеће. Према уставу Србије председник Републике нема овлашћења да поступа по вашој молби. Поред наведених чињеница, а у жељи да помогнемо на било који начин, обавештавамо вас да смо ваш захтев проследили Министарству културе и информисања и граду Краљеву са молбом да надлежне службе сагледају све наводе, као и да о томе будете обавештени писаним путем у законском року. Писмо носи датум од 15. октобра ове године, а ни министарство ни локалне службе нису ме никаквим писа-

ним путем ни о чему обавестиле - каже Бунарџић уз напомену да је на последњој седници Скупштине града баш Селаковић изабран за председника Одбора за подизање споменика Стефану Првовенчаном. Незадовољство оваквим понашањем представника власти подгрева уверење о јавашлуку и самовољи у органима градске администрације која се манифестује ниподаштавањем оних који верују да сопственим активностима доприносе побољшању у одређеним сферама живота. Уверење да представници локалних власти нису показали довољан степен интересовања за подизање споменика Светом Сави не умањује жељу да пројекат буде реализован до краја, можда и у неком другом граду. Понашање представника локалне самоуправе повод је за подсећање на слично из не тако давне прошлости кад се нису огласили на позив да подрже подизање сличног спомен обележја. Након што у Краљеву није показан довољан степен спремности да се подржи иницијатива, а у Крушевцу каснило са прибављањем потребне документације, споменик чији је аутор краљевачки вајар Иван Марковић завршио је у Тополи. Да у Краљеву не постоји довољно искристалисан став о потреби за обележавањем значајних датума из историје сведочи не тако давно одустајање од подизања седаманест метара високог споменика Јелени Анжујској у подножју средњовековног града Маглича. У културним круговима потврђују да је бесповратно пропуштена шанса понудом једног од највећих светских вајара Зураба Церетелија да овај монумент буде поклоњен Краљеву. Мало је оних који се сећају да су у Краљеву боравили представници аутора са предлозима три решења од којих је представницима града препуштено да изаберу једно. У таквим околностима разумљиво је разочарање председника Словенског друштва и бујица тешких

речи упућених на адресу представника власти. - Неки у Београду, као и наше власти у Краљеву, замишљају да је ово њихова територија па могу да раде шта хоће. Њима је то лепа тезга, да се опере нека лова, а у суштини је бахатост. Растерали су све који умеју нешто да раде, а на нама је да их приморамо како би схватили да не могу тако, а споменик ће бити подигнут у другом месту, јер жеља за тим постоји. У нашем случају није проблем у томе да ли ће идеја бити прихваћена, или неће. Проблем је што нам не одговарају и показују да на себе гледају као на свемогуће дрматоре који не морају да се држе никаквих правила понашања, а ми смо раја, робље према коме могу да се понашају како хоће - каже Бунарџић. Немоћ да се учини било шта повод је за обраћање јавности, више као покушај да се разочарање подели са још неким него уверење како би било шта могло да се промени. Уједно је и прилика за подсећање на друге пројекте чија је реализација у току, а доводи се у сумњу. Једним од таквих сматра се и споменик на Тргу српских ратника чији је постамент, кажу у Словенском друштву, у много лошијем стању него пре почетка рестаурације, а брине и уверење да се обимним радовима приступило без јасно дефинисаног става струке. И док из Скупштине града стиже потврда о формирању седмочланог одбора са задатком да спроведе поступак подизања споменика Стефану Првовенчаном, од испуњења услова које је поставило Министарство културе и информисања до завршетка посла, у Словенском друштву упозоравају на могућу велику бруку. Ако је није било до сада ово је, кажу, добра прилика за то због чега се неопходним сматра да се још једном размисли о ономе у шта се упетљава. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

МАГАЗИН 18.11.2018.

18.11.2018.

МАГАЗИН

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (36)

ОПЕРАЦИЈЕ 30. ОКТОБРА 56

Дејства 19. корпуса аустроугарске војске Командант 19. корпуса у 2,00 сата 30. октобра из штаба 3. армије добиjа извештај да су трупе десног крила 22. резервног корпуса око 23,00 предходног дана стигле на Велики врх, а командант има намеру да у току дана десним крилом крене до раскрснице путева код села Дивљаке. Западно од друма Рудник – Горњи Милановац није било делова 22. резервног корпуса иако му је била додељена зона од четири километра, западно од поменутог друма. Празнина између ова два кор-

пуса омогућила је српским снагама да претходног дана нападну лево крило 19. корпуса са севера код Накучана и на вису код цркве на коти 465. Срби су наставили напад у 3,00 сата због чега је у 5,00 од 22. резервног корпуса затражено да дејствује у бок српских снага, али захтеву није одговорено. После добијеног извештаја о стању код 22. резервног корпуса, командант 19. корпуса је стекао основу за даље планирање и рад. Међутим, и поред директиве да корпус бржим наступањем избије што даље напред, није се могло тражити од команданата бригада да њихове снаге савладају више од петнаест ки-

лометара дневно, све због рђавог стања друмова, неповољног времена, као и тешкоћа при снабдевању трупа са основним потребама. Командант 19. корпуса у 4,35 часова издаје заповест да 10. брдска бригада маршује до села Теочина, Бригада Шварца са једним батаљоном и једном брдском батеријом из села Брајића наступа ка Васковој главици, главнином ка Дренови и заштитним деловима ка Совљаку и на гребен западно од овог места. По истој директиви 53. дивизија је добила задатак да главнину 17. брдске бригаде упути ка манастиру Савињи,

МАГАЗИН 18.11.2018.

заштитне делове на Кобилу и Крвавац, а један батаљон за везу са 20. брдском бригадом ка Шаранима. Главнини 20. брдске бригаде наређено је да наступа до Горњег Милановца, један батаљон да упути преко Пољане – Тоцилино на Руду главицу, а по један батаљон и брдску батерију преко Заглавца на Парац брдо. У исто време 21. брдска бригада требало је да се упути ка Љутовици, а 205. ландштурмска бригада на Цугуљ. Због јаког отпора српских трупа 53. дивизија није успела да дође на одређене положаје. Пред 20. брдском бригадом се око 5,30 стишала борба код села Калиманаца, и на вису код Цркве, а Срби су се повукли на линију Пољане – кота 503 – кота 429, па је напад на ове висове, услед глибовитог земљишта, био врло тежак. Ипак, око 14,00 сати борбе су биле у пуном јеку. У ово време 21. брдска бригада је, као дивизијска резерва, на Виноградину а 17. брдска бригада већ око подне са главнином код раскрснице путева југоисточно од Озрена, док је један њен батаљон био на маршу од Такова ка Осоју. За то време 20. брдска бригада је успела да потисне српске трупе са линије Пољана – кота 429 – Заглавци и на коти 429 заплени шест топова са карама. С обзиром на маглу, ноћ и околност да је 26. пешадијска дивизија из састава 22. немачког резервног корпуса већ 30. октобра поподне ушла у Горњи Милановац, 20. брдска бригада је заноћила северно од овог места па је један њен батаљон, са једном батеријом, у 19,20 упућен ка Запису на коти 340. Као дивизијска резерва 21. брдска бригада је заноћила код села Врнчани, док је 17. брдска бригада остала са главнином код раскрснице путева источно од коте 366. Обе самосталне бригаде 19. корпуса, 10. брдска бригада и бригада Шварца, стигле су на одређена места за преноћиште без контакта и сукоба са српским трупама. Због сталних маршева, лоших путева, непрестаног биваковања и нарочито недостатка хране, физичко стање трупа 19. корпуса је било веома неповољно, па је командант био принуђен

да команданту 3. армије упути представку у којој објашњава да је даље наступање немогуће. Да би трупе могле даље да наступају пуном снагом било је неопходно да се операције на кратко обуставе, како би се дотурање свих потреба могло довести у редовно стање и попуни комора која је била јако проређена. Застој у операцијама био је потребан због привлачења заостале тешке артиљерије и мостовних тремова, који ће у даљем току операције бити потребни за пребацивање јединица преко Западне Мораве. С обзиром на представку армијском диспозицијом за 31. октобар у 21,00 је наређено да бригаде достигну маршевске циљеве који су им одређени за претходни дан. Једино је 10. брдска бригада имала задатак да изврши кратак марш до Механе и групе кућа у друмском троуглу североисточно од Кремена. Поред ове диспозиције комадант 3. аустроугарске армије издао је следећу заповест: „Ако би због материјалног и физичког стања трупа било потребно да се спорије наступа, у том случају треба што пре кренути бар једну бригаду ка Чачку и снабдети је са свима потребама. Важно је да се прелази преко Западне Мораве код Чачка заузму непорушени“.

Дејства 8. корпуса На фронту овог корпуса, на коме се предходног дана увече рачунало да ће бити жилавог отпора, српске трупе су се током ноћу између 29. и 30. октобра повукле без борбе. Артиљерија 59. дивизије, која је требало да подржи напад пешадије, због кише и густе магле је била принуђена да сачека док се атмосфера не прочисти. Међутим у 9,30 обе бригаде 59. дивизије известиле су да су српске трупе напустиле своје положаје и да је лако отпочело њихово гоњење. У исто време командант 9. брдске бригаде јавио је да су његови батаљони толико изнурени, да се једва крећу напред. На основу тога командант 59. дивизије је наредио да се наступање продужи само до линије Чвор гребена један километар југоисточно од коте 650 – Вучјак, где је била 9. бри-

гада, и Чумићко брдо кота 430 – кота 381 докле је стигла 18. бригада, а на висове Лупоглав и Студена вода истурена су предња одељења. Око 10,30 магла се нагло дигла, па су српске заштитнице на Лупоглави и на Студеној води, тучене лаком и тешком артиљеријом, биле принуђене на повлачење. На основу извештаја о дејству српских снага током дана командант 57. дивизије увече цени да се пред његовим фронтом налазе слабе српске снаге које су заузеле положаје на линији Баљача – Мали Шењ – Крчмара – Собовица, док се њихова главнина повукла. У исто време обавештајно – извиђачки органи 3. немачког корпуса достављају извештај у коме прецизирају да су осмотрене ослоне тачке српске војске на линији Рујевица кота 486 – Главица Шљивовачка кота 497 – школа кота 325 – Милатовица – Самар – кота 235 – Бабина механа кота 536. На основу расположивих података сматрао је, и веровао, да ће Срби на тој, већ дуже времена фортификацијски утврђеној, линији положаја давати најжилавији отпор у циљу заштите Крагујевца, што је узео у обзир при изради плана за даље наступање. На основу диспозиције команданта 8. корпуса за рад у току наредног дана командант 57. дивизије је наредио да се најпре заузме линија село Доње Грбице – Дебељак и са ових положаја настави даље наступање у случају да на линији раније наведених ослоних тачака не буде јачих српских снага. Испитивањем ратних заробљеника команда 3. аустроугарске армије долази до информација да се Крагујевац убрзано евакуише и да је цела Шумадијска дивизија првог позива, са 5. прекобројним пуком, одмаршевала са тог простора у правцу југозапада. На основу ових података команда извлачи закључак „да се код Горњег Милановца прикупљају јаче српске снаге, вероватно у циљу парирања обухвату, који им је претио од стране 19. корпуса“. Био је то нови моменат јер се, у ранијим разматрањима ове команде, претпостављало да ће српске снаге давати снажан отпор код Крагујевца, те да га неће напустити без борбе.

Дејства одреда генерала Сорсића Током 30. октобра трупе пуковника Хаузера из овог одреда стигле су код села Мрчићи, трупе генерала Шиса на простор Башинац, генерала Штрајта код села Бачевци, а пуковника Франца избиле на Маљен. Слабији заштитни делови овог одреда избили су до Градине, на коти 1030, и до механе у селу Пресеке, а наступањем у току овога дана без борбе је заузета вододелница између река Колубаре и Западне Мораве.

Дејства 22. резервног корпуса

МАГАЗИН

18.11.2018.

Овај корпус је током целога дана водио борбу са српским снагама. Двадесет шеста пешадијска дивизија и 88. бригада из 44. резервне дивизије су, после жестоке борбе, по подне заузеле Горњи Милановац и висове југоза-

падно од те вароши, а на висовима источно од града увече се још увек водила борба. У ово време јединице 43. дивизије су се налазиле на заузетим висовима Голо брдо – кота 775 – Велика Божурова главица и на коти 570, близу цркве јужно од Орнице. Српске снаге су се испред ове дивизије повукле на линију Рамаћа – Врбица, а главнина 44. резервне дивизије, груписана у две линије, заноћила је у селу Блазнави.

Дејства 62. дивизије У току 30. октобра, црногорске трупе нису прелазиле линију Кобиља глава кота 817 – висови јужно од села Дринског кота 712 – југозападну ивицу Шупља стена – Стене – кота 589 – кота 605, а источно од друма Добрун – Увац трупе ове дивизије су пред зору заузеле Метаљку кота 907 и вис кота 887. Због обухвата који је био предузет преко Горњег Вардишта црногорске снаге су одступале ка југу. У даљем току дејства 9. ландштурмска етапна

бригада је имала задатак да напада са обе стране друма и да избије до линије Врановина кота 995 – Тамница кота 1072 (Бијело брдо). На левом боку у правцу Ужица извиђала је једна чета и јавила да до Шаргана и Кремне нема организованих регуларних српских снага. Јављено је и то да је српско становништво наоружано и непријатељски расположено, па су патроле упућене ка Ужицу биле често нападане. У исто време црногрске трупе су потискиване па су се поподне повлачиле са гребена западно од Пољанице. Овако створена ситуација у току дана је за српске трупе била врло неповољна, па је команда Групе армија Макензен још увек рачунала са могућношћу одсудне битке код Крагујевца. То произилази из Директиве коју је командант 3. аустроугарске армије примио од команде армијске групе у 19,40: „Прва бугарска армија наступа брзим темпом ка линији Параћин – Ниш. У долини Јужне Мораве 2. бугарска армија затворила је противнику правац ка југу. Са севера потискују

стално 3. и 11. армија. Десно крило 3. армије приближава се горњем делу тока реке Западне Мораве. Према томе, српској војсци остаје једино да одступи у југоисточном правцу ка непролазном планинском простору, или да бије одсудну битку код Крагујевца. Трећа армија има задатак да својим десним крилом што је могуће пре избије у горњи део долине реке Западне Мораве, како би дефинитивно принудила српску војску да се бије, како би у даљем току својим наступањем ка Краљеву избила у позадину противника и како би му пресекла одступни правац ка југозападу. У овом циљу одред генерала Сорсића треба своје наступање да продужи ка линији Пожега – Видова. Томе одреду спада у задатак заштита десног бока војске. Коњицу, која долази у његов састав, треба сву употребити за тај задатак. Треба настојати, да се са 62. пешадијском дивизијом успостави веза, а са 19. корпусом тежити ка Чачку. 19. корпус наступа ка Чачку и одатле се повија у Моравску долину. Да ли ће се главнина корпуса употребити на север-

ној или на јужној обали зависиће од околности. Главнину 3. армије (22. и 8. корпус) треба упутити десним крилом ка селу Гунцати, а левим крилом преко југозападног излаза Крагујевца. Једну дивизију десног крила упутити од Горњег Милановца ка Бечњу, како би се она према ситуацији могла употребити на правцу ка Краљеву или на десном крилу 22. резервног корпуса. Границу између унутрашњих крила 3. и 11. армије у наступању сачињава линија: кота 301 Велико брдо – Циглана југозападно од Крагујевца кота 610 Стражара (поменуте тачке припадају 11. армији); 11. немачка армија продужује главни напад преко линије: кота 301 Десимировац – Багрдан, левим крилом преко Ћуприје закључно. Алпски корпус треба обухватно тако привлачити, те да би се могао употребити како у циљу пробоја дуж моравске долине, тако исто да би могао ступити у борбу и у југоисточном правцу. Одред Белова маршује преко Злота ка Параћину. Прва бугарска армија има да својим десним крилом (6. и 8. дивизијом)

што је могуће пре избије до линије Параћин–Крушевац, како би у случају одсудне битке код Крагујевца могла садејствовати. Са 9. и 1. дивизијом треба продужити гоњење у Јужноморавску долину, најпре заузети Ниш, затим обезбедити железницу у Моравској долини. У коме ће се правцу те дивизије у даљем току употребити наредиће се доцније“. Пошто је горе наведеном диспозицијом рад 3. армије био одређен готово у појединостима, то је командант имао само још да одреди границу између унутрашњих крила 8. и 22. корпуса, па је наредио да буде линија Врбице – Богојевац – раскрсница кота 288. Ова директива донела је најбитније измене за одред генерала Сорсића, јер је главна снага до тада упућивана ка простору источно од Ужица, с тим да дође у везу са 62. пешадијском дивизијом, а сада му је одређено да се тесно наслони на 19. корпус и да наступа правцем Пожега – Видова. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 18.11.2018.

Будућност управљања руралним земљиштем

МАГАЗИН

18.11.2018.

ТРИ ГОДИНЕ ЗА

- Уштеде од комасације 3.300 динара по хектару у централном делу Србије, а до 4.100 динара у Војводини, остварују се по основу смањених трошкова производње, пре свега за гориво и семе. - Додатни бенефити бесплатни упис у катастар непокретности, решени имовински односи, приступ путу и крчење земље где додатна корист достиже 11.300 динара по хектару. - Закон о комасацији би могао да буде усвојен током наредне године. - У Војводини треба комасирати осам стотина хиљада хектара за шта би, садашњим темпом од дванаест и по хиљада годишње, до завршетка посла требало причекати пуних шездесет година. - У седам општина и градова процес успешно скраћен на око две године што представља модел за даља унапређења нализа Националне алијансе за локални економски развој и Немачке развојне сарадње указује на значајне користи за грађане и локалне самоуправе због којих је неопходно новим законом успоставити ефикасније процедуре и стабилније

финансирање комасације. Иако је поступак укрупњавања пољопривредног земљишта путем комасације током претходних десет година покренут на 125 хиљада хектара потребе су вишеструко веће па ову процедуру, која у просеку траје готово три и по године,

неопходно је унапредити доношењем посебног закона и успостављањем стабилнијег система финансирања. Ово су кључне препоруке анализе ефеката комасације коју су спровели Национална алијанса за локални економски развој и Немачка развојна сарадња. Анализа

припремљена у партнерству са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде показала је значајне користи комасације за пољопривреднике и уштеду од 3.300 динара по хектару у централном делу Србија, а до 4.100 динара у Војводини. Уштеда се остварује по основу смањених трошкова производње, пре свега за гориво и семе, а додатни бенефити су бесплатни упис у катастар непокретности, решени имовински односи, приступ путу и крчење земље где додатна корист достиже 11.300 динара по хектару. На отварању конференције „Будућност управљања руралним земљиштем“ министар пољопривреде Бранислав Недимовић је потврдио да комасација доноси велике користи држави, кроз повећање пореских прихода, изградњу нове инфраструктуре у виду путева и система за наводњавање, као и обезбеђивање земљишта за индустријске зоне, депоније и друге комуналне потребе на ефикаснији начин у односу на експропријацију. Због

тога је Министарство оформило радну групу за израду закона о комасацији који би могао да буде усвојен током наредне године. На скупу организованом у оквиру пројекта „Јачање управљања земљиштем на нивоу локалних самоуправа у Србији“, председник Управног одбора Националне алијансе Владимир Новаковић истакао је да је, међу препорукама анализе и потреба обезбеђивања стабилног система финансијске подршке локалној самоуправи за спровођење комасације. Ка том циљу неопходно је прецизирати прописе, формирати централно тело које ће системски водити комасацију и информациони систем за праћење процеса и ефеката, унапредити рад локалних комисија, поједноставити упис у катастар и популаризовати ову тему. Министар процењује да само у Војводини треба комасирати осам стотина хиљада хектара за шта би, садашњим темпом од дванаест и по хиљада годишње, до завршетка посла требало причекати пу-

них шездесет година. Податак да ни значајан део започетих поступака још није завршен води ка ставу да је најбоља реклама за комасацију то што је највећи интерес за њеним спровођењем код власника земљишта у суседству у којима је успешно спроведена. Анализа ефеката показује да је овај поступак помогао да се просечна величина поседа у централном делу земље са 0,28 повећа на 0,73 хектара, а у Војводини са 0,75 на 2,23, по чему се Србија сврстава уз раме са развијеним европским земљама. Груписање парцела и пројектовање атарских путева омогућило је боље повезивање па 94% парцела у посматраним општинама Војводине, и 88% у централној Србији, има излаз на пут. У седам општина и градова, у којима су Министарство пољопривреде и пројекат немачко-српске развојне сарадње који спроводи ГИЗ подржали пилот пројекат комасације, овај процес је успешно скраћен на око две године што представља модел за даља унапређења.

Т. Радовановић Фото;: М. Радовановић

А КОМАСАЦИЈУ

18.11.2018.

МАГАЗИН

На Светски дан борбе против шећерне болести

УСПЕШНО ПРОТИ - Од око две и по хиљаде чланова Друштва за борбу против шећерне болести активан тек сваки педесети. - Број оболелих вишеструко већи. - Повећање броја оболелих у Краљеву због начина живота и велики број избеглих и расељених лица код којих је стрес један од поузданих узрока за појаву болести. - Резултати бројних истраживања у свету потврђују појаву једног од два типа шећерне болести код осам до десет процената становништва. -- Гојазност узрок појаве болести. - Приметна доза резерве коју према оболелима од шећерне болести показују послодавци. - Оболелима у Краљеву током године се подели око пет стотина апарата за мерење нивоа шећера у крви

ећерна болест је хронични, неизлечиви системски поремећај метаболизма, који карактерише повишени ниво глукозе у крви. Најчешће је условљен наследним факторима, а настаје због смањене секреције или биолошког дејства хормона инсулина, односно у комбинацији ова два фактора. Недостатак ове врсте омета размену угљених хидрата, масти и беланчевина у организму, а након дужег времена утиче и на структуру и функцију крвних судова, живаца и других виталних органа и органских система. Податак да је обољевање у свет-

ским оквирима у сталном порасту последица је модерног стила живота и повећања броја спољашњих чинилаца, међу којима се посебно издваја гојазност. Шећерна болест се најчешће јавља у старијем животном добу, као последица општих дегенеративних и склеротичних промена у организму која захватају и панкреас, а код младих услед генетских поремећаја или оштећења панкреаса код неких заразних обољења. Обољење је познато више од три и по хиљаде година, а први пут је описано на староегипатском папирусу откривеном 1862. године. Садржај који је

1878. дешифровао немачки египтолог Георг Еберс описује дијабетес као болест која се одликује јаком жеђи и честим и обилним мокрењем. Записи на санскриту настали око пет стотина година пре нове ере описују „медену мокраћу“, а шећерна болест се спомиње и у бројним другим списима лекара из претхришћанског периода. Почетком првог века римски лекар Целзије је описао болесника са симптомима дијабетеса, а један век касније и антички лекар Аретеј из Кападокије у својим списима детаљно описао ово обољење. У исто време приказ болести дали су кинески лекар

Фото: М. Радовановић

ИВ ТИХОГ УБИЦЕ

18.11.2018.

МАГАЗИН

Чанг-Чанг и индијски лекар Шушрута, који каже да је то болест људи који „конзумирају много пиринча, скробасте хране и шећера“. Јапански лекари су у трећем веку уочили да пси лижу мокраћу дијабетичара, због високе концентрације глукозе, па су почели да користе ове животиње у откривању болести. Сличан принцип је користио и лекар са Мадагаскара Ратсимаманга, који је од својих пацијената тражио да мокре поред мравињака и пратио да ли се мрави скупљају на мокраћу. Персијски лекар и филозоф Авицена је у једанаестом веку описао дијабетесну гангрену, а нешто касније је уочено да се код оболелих од дијабетеса често јављају чиреви и туберкулоза. Чувени лекар Парацелзус је у четрнаестом веку пронашао кристале у мокраћи дијабетичара, али не и њихову и природу, па је сматрао да болест изазива „сувишна топлота у бубрезима“. Енглески лекар Томас Сиденхајм је у петнаестом веку изнео теорију да шећерна болест настаје „као последица непотпуног варења хилуса у крви, при чему се излучују неасимиловани састојци“, а његов земљак Мортон крајем седамнаестог констатовао да је у питању наследно обољење. Италијански анатом Ђовани Батиста Моргањи је у књизи „О седишту и узроцима болести“ још у осамнаестом веку записао да је дијабетес обољење са непознатим средиштем а касније, захваљујући радовима Швајцарца Јохана Конрада Брунера, Француза Клода Бернара и Немца Паула Лангерханса откривена је улога панкреаса у настанку шећерне болести. Шећерна болест је први пут експериментално изучена и описана тек крајем деветнаестог века, а откриће улоге и значаја панкреаса у настанку приписано је Јозефу фон Мерингу и Оскару Минковском који су 1889. утврдили да се код паса којима је одстрањен панкреас убрзо развијају сви знакови и симптоми шећерне болести због којих убрзо умиру. Сер Едвард Алберт Шарпеј је 1910. наговестио да код оболелих од дијабетеса недостаје једна од супстанци коју продукује панкреас, и предложио да је назову инсулин.

Ендокрина улога панкреаса у метаболизму, као и стварно откриће инсулина, нису расветљени све до 1921. када су сер Фредерик Грант Бантинг и Чарлс Херберт Бест доказали да се код паса без овог органа дијабетес може спречити давањем екстракта из Лангерхансових острваца здравих паса. На Универзитету у Торонту су са сарадницима успели да изолују инсулин из панкреаса говечета, што је већ следеће године омогућило његову примену у терапији шећерне болести. Годину дана касније Бантинг и директор лабораторије МекЛауд су добили Нобелову награду за ово откриће које су заштитили патентом али су омогућили његову употребу без надокнаде, што је допринело брзом ширењу примене инсулина у терапији болести широм света. Светски дан борбе против дијабетеса обележава се 14. новембра, на иницијативу Међународне дијабетолошке федерације и Светске здравствене организације, као одговор на све већи број оболелих широм света, а датум је изабран у част рођендана Фредерика Бантинга који је, заједно са Чарлсом Бестом, први изложио идеју која је довела до открића инсулина. На седници Генералне скупштине Уједињених нација од 20. децембра 2006. године усвојена је Резолуција о дијабетесу, а Светски дан борбе против ове болести уврштен у званични календар светске организације. С обзиром да је плава званична боја Уједињених нација, на тај дан је 2007. године велики број знаменитости био осветљен плавим рефлекторима, а у глобалној кампањи је учествовао и Београд, осветљавањем Дома Народне скупштине Републике Србије, статуе Победника на Калемегдану, али и други градови у Србији. Значајну подршку оболелима у локалној средини пружа краљевачко Друштво за борбу против шећерне болести и председница Милоранка Васовић која је, после година посвећених младима, од 2002. године преузела бригу о свим категоријама оболелих. Улога Друштва огледа се у едукативном раду и упознавању чланова са

правима која могу да остваре у борби ротив ове веома распрострањене болести. Друштво се од оснивања показало као значајна подршка за подизање самопоуздања посебно након откривања кад су оболели збуњени и тешко се сналазе у новонасталим условима. Значајним на том путу показале су се радионице за по двадесетак чланова посебно за децу и одрасле. У раду са најмлађима усмерене су на психолошку подршку, оснаживање личности и осамостаљивање како би током одрастања били оспособљени да у даљем току живота држе ниво шећера под контролом и избегну појаву тежих компликација. Радионице намењене одраслима укључују индивидуални рад са ендокринолозима, а прилика су за добијање одговора на сва питања која воде ка дилеми било које врсте. Посебан вид едукације представљају предавања намењена великом броју заинтересованих, како оболелима тако и члановима њихових породица, баш као што је ове године приређено на дан обележавања светског дана борбе против ове боелсти. И поред велике жеље да у процес едукације буде укључено што више оних који су директно или индиректно везани за ову болест приметно је веће интересовање старије популације за стицање нових знања, него младих код којих још није присутан довољан ниво свести о потреби бриге за здравље и превентиви компликација због нерегулисаног шећера у крви. Због чињенице да симптоми болести најчешће нису видљиви пре него што озбиљно наруше здравствено стање шећерна болест се сматра тихим убицом. - Кад се болест открије онда је касно јер осцилације у организму доводе до оштећења крвних судова, првенствено ситнијих периферних крвних судова очију, бубрега или срца, па велики број особа оболелих од дијабета има и срчане проблеме. У каснијем периоду, кад болест узме под своје неку особу, компликације се јављају кад ослабе нервни завршеци ногу, стопала или руку, па је неопходна операција каже Васовић.

18.11.2018.

МАГАЗИН

Иако се сматра да је број оболелих вишеструко већи на списку чланова друштва је две и по хиљаде чланова од који само неколико десетина активних. Поузадних податка нема ни у Заводу за јавно здравље, а краљевачке апотеке сведоче само о оброју оболелих који користе инсулин. Иако резултати бројних истраживања у свету потврђују појаву једног од два типа шећерне болести код осам до десет процената становништва страхује се да би, због свега што се на овим просторима дешавало последњих неколико деценија, број оболелих у Краљеву могао бити и већи. Поуздано се зна да је већи у односу на друге средине у земљи а главним узроком сматра се начин живота и велики број избеглих и расељених лица код којих је стрес један од поузданих узрока за појаву болести. Није без значаја ни податак да је у периоду транзиције велики број становника остао без посла, самим тим и без обавезног здраственог осигурања, што повећава број усмерених према Друштву за борбу од шећерне болести у коме се, с времена на време, појави вишак лекова, инсулина, игала и другог што се добије на поклон. Медицинска наука познаје два типа шећерне болести означене бројевима један и два. Тип један је карактеристичан за припаднике млађе популације који су, од тренутка кад је установљена дијагноза, усмерени на одржавање потребне концентрације шећера у крви уз помоћ инсулина. Дугогодишње искуство не познаје оболеле који су успели да искључе његово коришћење сем у ретким случајевима кад до поремећаја у нивоу шећера дође код трудница. - Дијабетес типа два захвата старију популацију а углавном се везује за генетику, лош начин исхране и живота. Иако генетика представља значајну предиспозицију болест не мора да се јави одмах већ у познијим годинама живота кад, након пе-

десете, опадне имунитет, искуство потврђује да се у последње време јавља и раније, у тридесетим и четрдесетим годинама, а узрок је неадекватан начин живота. Такве особе су углавном на таблетама, а новија статистика указује на појаву дијабетеса типа два и код млађих особа, најчешће код гојазне и деце која се, из различитих разлога, све мање крећу - каже Васовић. Да не постоји граница обољевања потврђује појава шећерне болести и код најмлађих, а у Краљеву је утврђена и код особе старије тек који месец преко две године. Искуства Друштва за борбу против шећерне болести указују на значај породице у процесу одржавања шећера у крви под контролом, не само најуже већ и свих чланова. Значајном се оцењује потреба да најмлађи на време прихвате болест на одговарајући начин како се, уз одговарајућу исхрану и терапију, ни по чему не би разликовали од остале деце. Добра прилика за то су кампови у организацији Савеза друштава Србије за борбу против шећерне болести у који је укључено тридесет чланица са простора целе земље. Досадашње искуство потврђује да су се показали као добра прилика за стицање самопоуздања као значајног фактора у држању болести под контролом. И поред констатације да оболели од шећерне болести по радним способностима не заостају за здравим особама у последње време је приметна доза резерве коју према њима показују послодавци што у Друштву оцењују помањкањем здравствене културе. Широка лепеза услуга које пружа краљевачко Друштво за борбу против шећерне болести укључује мерење нивоа шећера у крви, али и поделу потребних апарата који им омогућавају да то чине сами. Размере интересовања за то потврђује податак да се током године подели и до пет стотина апарата које донира фармацеутска индустрија. Колико је контрола нивоа шећера у крви

значајна најбоље потврђује податак да особе које користе инсулин имају право да траке за контролу добију на рецепт. Како куповина изискује значајна средства дијабетичарима је упућен позив да по који пут преконтролишу ниво шећера у крви у просторијама Друштва. Солидарност оболелих добра је основа да вишак лекова, инсулина, трака и другог што се користи у одржавању нивоа шећера на потребном нивоу, деле са онима који нису у ситуацији да плате, а добар начин за то је да их донесу у Друштво. Вишедеценијски рад у овој области добра је основа за савет да болест не треба крити и препоруку да се, кад год је потребно, за помоћ обрате Друштву. - Желела бих да сви чланови буду одговорнији, да долазе и да се друже, јер у сваком разговору нешто може да се научи, а некад и једна реч може да буде корисна. Свако од грађана треба да поведе рачуна о здрављу, а и ко није болестан бар једном годишње исконтролише стање организма. Друштво постоји због чланова и свих којима треба да пружимо неки вид помоћи, било да је то посредством лекара или фармацеутских кућа. Зато треба да буду део нашег друштва и дешавања које спроводимо, или покушавамо да организујемо, да би неко чуо, видео и приметио да смо део друштва и неко коме треба веровати - каже Васовић. Значајну помоћ у раду пружају здравствени радници, али и волонтери који су укључени у бројне акције Друштва за борбу против шећерне болести. У односу на размере болести број оних који траже помоћ није задовољавајући, а разлог се често огледа у чињеници да се то крије. И поред уверења родитеља да се тако помаже оболелом, посебно деци, искуство Друштва за борбу против шећерне болести потврђује да је такво понашање лоше за одрастање и да ће, кад тад, испољити негативне ефекте. Т. Радовановић

МАГАЗИН 18.11.2018.

Пажљивко са најмлађим Краљевчанима

МАГАЗИН

18.11.2018.

БЕЗБЕДАН ПУТ ДО ШКОЛЕ

- Повреде настале у саобраћајним незгодама чине један од пет најчешћих узрочника смртног страдања деце у свету. - На путевима широм света свака четири минута једно дете изгуби живот док је неупоредиво већи број оних која задобију повреде, често и такве које их трајно онеспособе. - Квалитетно и правовремено саобраћајно образовање и васпитање један од најутицајнијих модела за смањење ризика од страдања деце у саобраћају. - Маргинализован удео саобраћајног образовања и васпитања у наставним плановима и програмима. - Саобраћајно образовни час је прилика да деца препознају неправилна понашања и исправе их подстакнути Пажљивковим саветима. – Пажљивкова правила за све ученике првих разреда. - До 2020. године без страдале деце у саобраћају

Фото: М. Радовановић

давно је познато да се уређеност и величина заједнице огледа у њеном односу према најслабијима, а да су деца најслабији и најрањивији чланови друштва због чега је њихова безбедност велики изазов за све, посебно оне чији је то професионални позив. Подаци истраживања показују да повреде настале у саобраћајним незгодама чине један од пет најчешћих узрочника смртног страдања деце у свету, али и да на путевима широм света свака четири минута једно дете изгуби живот а неупоредиво је већи број оних која задобију повреде, често и такве које их трајно онеспособе. Трауматични догађаји најчешће изазивају велики патњу, али и економске тешкоће за породицу. Саобраћајне незгоде у којима страдају деца један су од највећих изазова са којима се суочавају сви који се баве овом облашћу па су нови концепти образовања, техничка и технолошка решења усмерена ка томе да се што боље обуче и привикну на учешће у саобраћају и да се на тај начин смањи ризик од конфликата који могу имати тешке последице. Квалитетно и правовремено саобраћајно образовање и васпитање неки су од најутицајнијих модела за смањење ризика од страдања деце у саобраћају, због чега им се посвећује велика пажња у току одрастања. И док је у најразвијенијим земљама света у систем образовања деце укључен део који се бави саобраћајем, и даје жељене резултате, у Србији је последњих четврт века удео овог дела образовања и васпитања у наставним плановима и програмима готово маргинализован. Последица се огледа у смањењу знања и вештина неопходних за безбедно учешће у саобраћају што је утицало на покретање бројних активности са циљем да успоставе запостављени процес саобраћајног образовања и васпитања. Очекује се да тако буде постављен темељ за безбедно учешће деце у саобраћају, али и за изградњу исправних ставова о овоме који ће доћи до изражаја и у каснијим фазама живота. Подаци о страдању деце у Србији дају јасну слику недовољне бриге и непостојања свести о томе колико је велики овај проблем због чега је један од основних за-

МАГАЗИН

18.11.2018.

датака Агенције за безбедност саобраћаја био да осмисли концепт који ће покренути јавност и институције, и дати оквире за рад са децом у области безбедног понашања у саобраћају. Са том идејом 2011. године је покренута кампања „Пажња сад!“ са намером да се утиче на погрешне појаве и ставове који су доводили до лоших одлука, а за последицу имале губитак дечијих живота. Свеобухватна активност требало је да утиче на велики број учесника у саобраћају, пре свега родитеља од чијег понашања у највећој мери и зависи безбедност деце. Уз улоге васпитача и учитеља пресудном у овом процесу показала се улога родитеља који својим примером у значајној мери утичу на то како ће се деца понашати у саобраћају. Пажљивко се последњих година међу најмлађима доказао као препознатљив лик са телевизијских екрана, а прилику да га упознају првог радног дана ове недеље пружена је најмлађим Краљевчанима. У склопу кампање Савета за безбедност саобраћаја града Краљева – „Безбедан пут до школе“, Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије је, поводом почетка школске године, одржала саобраћајно - образовни час у форми представе под називом „Пажљивко“ која је, за ученике првих разреда четири основне школе, изведена у сали Краљевачког позоришта. У две одвојене представе Пажљивко се дружио са ученицима школа „Светозар Марковић“, „Јово Курсула“, „4. краљевачки батаљон“ и „ Димитрије Туцовић“. Радоје Трифуновић из Агенције за безбедност саобраћаја подсећа да се, у сарадњи са локалним саветима, посвећује велика пажња раду са децом кроз кампању Пажљивко, а саобраћајно образовни час је прилика да деца препознају неправилна понашања и исправе их подстакнути његовим саветима. Образовни час за ученике првих разреда основних школа резултат је добре сарадње са Саветом за саобраћај, а представе које се организују широм земље зависе само од техничких услова средине у којој се изводе. Прилика да се деца кроз дружење са Пажљивком упознају са најважнијим начинима понашања у саобраћају добра је основа за формирање ставова о потребном степену безбедно-

сти како би се избегле негативне последице. - Акција траје константно, а сваки малишан у Србији добије књигу Пажљивкова правила понашања у саобраћају. Сваке године се за све прваке обезбеди бесплатан приручник, а дистрибуција по школама врши преко локалних савета за безбедност саобраћаја. Иако настојимо да се покрије цела земља, и да се са свима ради подједнако, постоје средине као Краљево које су много активније, па се много више сарађује са њима. У Краљеву смо чешће него у другим срединама зато што нас чешће зову, а ова врста активности захтева перманентну комуникацију без које се не може постићи жељени ефекат - каже Трифуновић. Поразно делује чињеница да деца највише страдају кад родитељи воде рачуна о њима, пре свега у летњим месецима и време годишњих одмора. Због тога Агенција за безбедност саобраћаја посебну пажњу поклања безбедном понашању родитеља, а повод је уверење да деца немају довољно развијене психофизичке способности за безбедно учешће у саобраћају. Много пута је потврђено да њихова процена брзине и растојања није као код одраслих, а и физичка конституција је таква да нису увек довољно јасно уочљиви. У Агенцији за безбедност саобраћаја подсећају на стратешки документ који је најзначајнијим циљем предвидео да до 2020. године не буде страдале деце у саобраћају. - У оквиру саобраћајно образовног часа деци се приказују различите ситуације у саобраћају а Пажљивко, као неко ко познаје прописе и кога су деца препознала као фигуру, док учи свог другара Стевицу објашњава како да буду безбедни. Кад деца препознају негативно понашање Стевица уз помоћ Пажљивка га исправи па добије бод тако да и деца константно учествују у представи која им добро држи пажњу - објашњава Трифуновић. Податак да има градова који у својим срединама имају сличне препознатљиве ликове повод је за размишљање да га добије и Краљево. Иако још није донета коначна одлука о томе није тајна да се размишља о две особе, једне са позитивним и друге са негативним понашањем у саобраћају. Т. Радовановић

МАГАЗИН 18.11.2018.

Новембарски салон визуелних уметности

У ГОДИНИ ПУНОЛЕТСТВА - Новембарски салон визуелних уметности трећи пут узастопно заједничким снагама организовали краљевачки Народни музеј и Удружење ликовних и примењених уметника. - Од преко сто двадесет пријављених за излагање одабрани радови мање од половине, медијски и поетски битно разуђених аутора широког генерацијског распона. - Награда Новембарског салона, и могућност да у Галерији Народног музеја приреди самосталну изложбу, припала Ивану Шуковићу чији се рад издвојио дефинисаним истраживачким простором и наративом који садржи емпиријско-комуникациони код јасног визуелног израза. - Изложбу карактерише разноликост тема којом су се ове године представили уметници из различитих делова света

а истеку друге деценије постојања Новембарски салон визуелних уметности се потврђује као престижна регионална манифестација која, укључењем уметника из готово свих крајева света, добија међународни карактер. Осамнаести пут по реду наставља са програмском оријентацијом која би се могла окарактерисати као иницијатива за ново позиционирање ове манифестације на културној мапи у земљи и региону. Осавремењивање актуелне уметничке сцене, и укључивање главних актера савремене уметности у ликовни живот, доприноси да нема значајнијих уметника који нису излагали у Краљеву. Укључивање релевантних актера домаће ликовне сцене, као и регионалних и иностраних уметника, има за циљ да се, кроз представљање рецентне уметничке продукције и нових пракси, интензивније ради на приближавању савременим тенденцијама у уметности, њеном даљем оснаживању и развоју. Овакве иницијативе су вредне пажње и похвале посебно у тренутку кризе и изазова са којима се суочава култура, па се значај оваквих подухвата огледа у томе што се, упркос чињеници да савремена уметничка и културна продукција још увек нема озбиљнију подршку у локалној средини, налазе начини да се укаже на њихове домете, потенцијале и нагласи да су изузетно важно друштвено поље у ком се активно сагледава и промишља данашњица. Новембарски салон визуелних уметности трећи пут узастопно заједничким снагама организују краљевачки Народни музеј и Удружење ликовних и примењених уметника који, континуираним и отвореним приступом успевају да одрже препознатљиву позицију важног упоришта и подстицаја савремене уметничке сцене. Географска детерминација Салона губи важност у времену глобалне умрежености, и свеопште „видљивости“ какву омогућавају комуникацијске мреже, а појам локалног губи сваки смисао. У таквој атмосфери изложбе ове врсте представљају „уметнички пејзаж“ разуђене

МАГАЗИН

18.11.2018.

уметничке сцене која је, врло често, принуђена на самоорганизовање и властите иницијативе. Оне у многоме почивају на прожимању формалног и неформалног и тиме инсититуционалним дешавањима овог типа дају још већу важност, јер су се музеји доказали изузетно значајним за савремену уметничку сцену. Бољи познаваоци прилика у овој области потврђују напоре да се подигне квалитет традиционалне манифестације која је, због великог броја уметника који аплицирају, и из године у годину све захтевнија. Да Салон пружа подједнаку шансу младим, али и етаблираним, уметницима потрђује податак да су од преко сто двадесет за излагање одабрани радови мање од половине, или четрдесет девет, медијски и поетски битно разуђених аутора широког генерацијског распона, из Краљева, Крагујевца, Ужица, Трстеника, Чачка, Горњег Милановца, Крушевца, али и центара какви су Београд и Нови Сад. Тако је мноштво уметничких дискурса прилика за присуство различитих праваца уметничког истраживања који су, као рефлексије на савремено друштво, контекстуално одређени субјективним, дихотомичним и динамичним друштвеним, културним, идеолошким и многим другим истинама. На тај начин се актуелизују децентрализоване и мултиплициране позиције уметности, показујући ризоматична кретања и преплете заступљених аутора. Није без значаја ни чињеница да перманентан одзив уметника са простора бивше Југославије, и из иностранства, доприноси промотивној улози и културној оправданости, што на овогодишњој селекцији доказују уметници из Канаде, Словачке и Русије. Као члан жирија историчар уметности, и музејски саветник Народног музеја Краљево, Сузана Новчић подсећа да Салон нема унапред одређену тематску или проблемску окосницу, што продукцијски и рецепцијски доприноси сусретању и разматрању најразличитијих уметничких идеја и садржаја. - Углавном се трудимо да Салон не буде тематски зато што је данас умет-

ност отишла у једном сасвим другом правцу и тиме ограничила уметнике. Уметност је доста субјективна, малтене интимна, и одговара на сва питања, идеолошка политичка, родна, културна, друштвена, бави се свим могућим контекстима данашњице која је врло сложена - каже Новчић. Да трочлани жири није имао лак задатак потврђује податак да су између четрдесет девет изабраних за излагање издвојили десетак који заслужују да буду награђени. Податак да награда подразумева самосталну изложбу у Галерији Народног музеја додатни је разлог да се при одлучивању изабере довољно одрастао и зрео уметник способан да направи изложбу у оваквом простору. Након селекције радова, и увида у текућу продукцију, жири је одлучио да награда, и могућност да у Галерији Народног музеја током наредне године приреди самосталну изложбу, припадне Ивану Шуковићу чији се рад издвојио дефинисаним истраживачким простором и наративом који садржи емпиријско-комуникациони код јасног визуелног израза. Као члан жирија историчар уметности, кустос Галерије Центра за културу „Градац Рашка“, Соња Милићевић оцењује да у основи рада „Квалитетно време проведено са породицом“ лежи суштинска романтичарска идеја која даје животу одређену сврху и смисао. - Ипак, истражујући „речник“ породичних односа, уметник ову идеју редефинише у тачно одређеном културолошком контексту и успоставља везу између породичне динамике и опсесије савременог друштва. Отуда симбол породичног окупљања у овом раду не представља дом (место где се воде разговори, решавају проблеми и у коме влада осећање припадности), већ облик забаве и медијске културе. Кроз донекле идеализоване, деперсонализоване, али свима познате тренутке, уметник сопствену идеју о породици смешта у оквир Башларове Поетике простора где је „кућа прошлости постала једна велика слика - слика изгубљених интимности...“ На нама је да ли ћемо у комуникационом коду савремену породицу

Иван Шуковић

МАГАЗИН 18.11.2018.

препознати као неформалну заједницу засновану на личним афинитетима и место дезинтеграције и отуђења. Коначно, флексибилна природа рада његова је најзначајнија аксиолошка одлика - каже Милићевић. Сузана Новчић оцењује да Новембарски салон визуелних уметности, континуираним и отвореним приступом успева да одржи препознатљиву позицију важног упоришта и подстицаја савремене уметничке сцене, па његова географска детерминација, окарактерисана најчешће као локална или регионална, губи важност у времену глобалне умрежености и свеопште

„видљивост“ захваљујући брзим комуникацијским мрежама, где појам локално губи сваки смисао. - У таквој атмосфери свеопште умрежености овакве изложбе представљају још један могући „Уметнички пејзаж“ разуђене уметничке сцене, која је врло често принуђена на самоорганизовање и властите иницијативе, које умногоме почивају на прожимању формалног и неформалног. Тиме је важност оваквих, институционалних дешевања још већа, јер су музеји и данас од изузетног значаја за савремену уметничку сцену. Они су и даље центри легитимитета и потврде уметника и уметности, онако како их је још Артур Данто окарактерисао, а са друге стране они су све више места у којима се преиспитују и интерпретирају сложене уметничке позиције и теме, повезује велики број актера на сцени и чине их релевантним за културу и одређену друштвену средину. На тај начин нам се отварају и проблематизују питања унутар контекста саме уметности као подручја мапирања различитих наратива, идентитета и теоријских дискурса: друштвених, политичких, културних, родних и многих других записала је Новчић у каталогу који прати ову изложбу. Лауреат овогодишњег Салона потврђује да награђени рад, настао прошле године, припада истоименом циклусу Quality Family Time који је започет 2016. а представља реконструкцију породичног албума. - То и јесте предност мог рада како и на који начин може комбинованим техникама, кроз аудио визуелне елементе и елементе ботанике, да се реконструише фамилијарна прича и да јој се да нови смисао, ново значење и читање у савременом контексту. Кошаркашко игралиште у првом плану успоставља се као услов и функција за нешто што је у позадини идиличне породичне атмосфере, а у метафоричном смислу представља како и на који начин морамо у животу бити константно у некој кондицији игри, како морамо усмеравати своју „лопту“ и како у тим свим фамилијарним породичним друштвеним културолошким условима

морамо одржавати неку равнотежу каже Шуковић. Задовољство победника појачава уверење да му је, иако недовољно познатом на овим просторима, пружена могућност да излаже са значајним ауторима. Разлог за задовољство је занимљива експликација жирија и читање награђеног рада којим је, у посебно јакој конкуренцији, заслужио вредну награду. Након што је диплому основних студија из области књижевности стекао на Филозофском факултету Универзитета Црне Горе Шуковић је магистрирао на одсеку Дигиталне уметности и нови медији, а тренутно завршава докторски пројекат на Одсеку Вишемедијска уметност Универзитета уметности у Београду. Тридесетседмогодишњи уметник се стручно усавршавао у Норвешкој и Немачкој, организовао је и кустосирао бројне изложбе и уметничке пројекте, а члан је Удружења ликовних уметника Црне Горе. Карактеристичним за овогодишњи Салон сматра се то што се уметност још једном потврдила као изузетно субјективна што се огледа у тражењу личних одговора на бројна питања. Међу изложеним радовима заступљене су различите технике и формати, а податак да су пристигла и два видео рада потврђује да, иако су класични медији увек актуелни, треба прихватити и нове мултимедијалне презентације као део свакидашњице. То пред жири ставља посебно захтеван задатак да, у широкој лепези најразличитијих радова, препозна и награди онај који бар за нијансу одскаче од осталих. Иако је на светској ликовној сцени све актуелнији хипер реализам, а радова који припадају овом правцу било је и на Новембарском салону визуелних уметности, изложбу карактерише разноликост тема којом су се ове године представили уметници из различитих делова света, било да су учествовали по позиву организатора или по конкурсу објављеном на порталима уметничких удружења и галерија. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.11.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Принцеза и змај: Бескрајна прича На прослави седмог рођендана мала принцеза Софија лута кроз тајне одаје дворца и проналази чаробну књигу која је води у чудесну земљу. У свету пуном змајева, живописних створења и гнома, Софија започиње узбудљиву пустоловину да нађе огледало којим може да се повеже са пријатељима у далекој земљи. У тој авантури сазнаје да и у њеном дворцу постоји тајно огледало помоћу којег може да се повеже са својом мајком која је напустила краља Алистера док је она била још беба. Враћа се кући са најбољим пријатељем змајем и сазнаје да је огледало сакрио покварени саветник краља Алистера, па заједно крећу у потрагу за чаробним огледалом, проналазе мајку и протерају злог саветника са двора. Седамдесетпетоминутну анимирану породичну авантуру синхронизовану на српски језик, по сценарију који је написао Василиј Ровенски, режирала је Марина Нефедова, а улоге тумаче Катарина Марјановић, Пеђа Дамњановић, Симона Ћировић, Бранислав Платиша... Филм се приказује до 21. новембра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Јужни ветар Филм „Јужни ветар“ доноси причу о животу младог припадника београдске аутомобилске мафије Петра Мараша за кога ствари почињу да добијају смисао кад напусти родитељски дом и, са дугогодишњом девојком Софијом, усељава се у нови стан. Клан чији је припадник, а којим управља искусни „Цар“, добро „ради“, посао је уигран, новца има довољно за све, полиција им не прави проблеме, а све ће се променити када Мараш случајно украде погрешна кола. „Јужни ветар“ је узбудљива, реалистична, прича о београдском подзе-

мљу инспирисана аутентичним искуствима људи који су били укључени у криминалне активности. Поучна прича упућена младима, која осликава суштинску борбу између добра и зла, испричана је кроз испреплетане судбине њихових вршњака и свих који су, у жељи за бољим животом, направили погрешан избор. Сценарио је резултат потребе да се млађим генерацијама на поучан начин пренесе све што се деведесетих година прошлог века дешавало на улицама београдског насеља Миријево. Последње две деценије у српској кинематографији је било тек неколико покушаја да се направи филм са темом организованог криминала, као свакодневницом друштва. Криминалци су углавном приказивани као карикатуре, или гротескне приказе, нешто што не заслужује озбиљан третман док је тема организованог криминала била позната као основ многих европских филмова који су имали значајно присуство на фестивалима и одличну експлоатацију у биоскопима широм света. Специфичан филмски пројекат окупио је тим младих аутора који су његовој реализацији приступили са великим ентузијазмом и енергијом. У томе им је помогла глумачка постава, коју предводи Милош Биковић, у којој су још Миодраг Радоњић, Драган Бјелогрлић, Небојша Глоговац, Срђан Тодоровић, Јована Стојиљковић, Милош Тимотијевић, Богдан Диклић, Александар Берчек, Јасна Ђуричић … Од филма настаје истоимена телевизијска серија чије се приказивање очекује током наредне године. Филм је на репертоару од 21. новембра, a пројекције почињу у 19,45.

најобожаванијих забављача на планети. Кроз пресек култних песама и револуционарног звука, филм прати и метеорски брз развој и успон бенда, укључујући и експлозију истог метеора у време када се Фредијев животни стил отео контроли, али и тријумфални повратак концертом на Live Aid-у, када је Меркјури, гледајући у очи своју смртну болест, повео бенд у један од најзначајнијих и најфасцинантнијих наступа у историји рок музике. Уз стално јачање наслеђа бенда, који је увек био више као породица, група Queen у сваком тренутку, па и данас, неисцрпно надахњује бројне сањаре, аутсајдере и љубитеље музике. У улози Фредија Меркјурија нашао се Рами Малек, звезда серије Мр. Робот, који невероватно подсећа на енергичног фронтмена групе Queen. Малек ће заправо певати у филму, али ће његов глас бити допуњен Фредијевим. Филм чије трајање за четрнаест минута премашује два сата Брајан Сингер је режирао према сценарију Ентони МекКартена и Питера Моргана, а у главним улогама наступају још Бен Харди, Гвилим Ли, Џое Мазело и Луси Бојнтон. Филм се приказује до среде 21. новембра у пројекцијама које почињу у 22 сата.

Боемска рапсодија „Боемска рапсодија“ је биографски филм групе Queen, њихове музике и изванредног фронтмена Фредија Меркјурија који је, пркошењем и разбијањем стереотипа, постао један од

Петар Ђекић

МАГАЗИН 18.11.2018.

Живот посвећен фудбалу: Петар Ђекић (1)

- Први сусрет са професионализмом у фудбалу на прагу друге деценије живота. - Петар Ђекић један од ретких краљевачких фудбалера који је у Слоги започео и завршио играчку каријеру. - Омладински погон корак ка првом тиму. - На пут у иностранство са спортском опремом и књигама са факултета. - Школа важнија од спорта. - Једини странац у тиму. - Одлука о крају играчке каријере у тренутку кад је Слога запала у финансијске потешкоће и пара било тек да се измире обавезе према тренеру, а за играче кад буде и колико буде. - Прва професионална зарада довољна тек да се купе добре патике. - Отказ награда за улазак у виши ранг такмичења

Фото: М. Радовановић

ПЕТ МИНУТА КАО ВЕЧНОСТ

МАГАЗИН

18.11.2018.

данима кад се главном неполитичком темом у Србији и даље сматра победа Црвене звезде над Ливерпулом у предвечерје сусрета фудбалске репрезентације са националним тимом Црне Горе чини се да су у други план потиснути проблеми локалног фудбала, пре свега Слоге као једног од главних актера овог спорта. Проблеми у које је клуб запао последњих година утицали су да се пресели у до сада најнижи ранг такмичења, што је било повод да актуелно руководство упути позив за помоћ свима који су спремни да знање стечено на стадиону поред железничке станице, а проширено у напреднијим срединама, поделе са последњом генерацијом фудбалера најзначајнијег градског лигаша. Један од оних који га је схватио озбиљније него остали је Петар Ђекић, а жеља да притекне у помоћ мотивисана је сазнањем да је прве фудбалске кораке направио на истом терену кад није имао ни девет година. Заслужним за то оцењује се отац који је тренерима Мишку Хасанбеговићу и Зорану Павло-

вићу препустио да поставе основу будуће интернационалне каријере. Било је то у време кад још није било приватних школа фудбала а почетак рада својеврсне академије фудбала назване Бубамара, годину дана касније, увод у период који ће обележити најпријатнији тренуци озбиљног професионалног рада. На следеће три године подсећају прве припреме на Гочу, турнирска такмичења у земљи и иностранству, први трофеји и треће место у такмичењу пионирских селекција са простора целе Србије. Златна медаља са турнира у Румунији само је један од резултата у периоду током кога је, под будним оком оснивача Бубамаре Ђорђа Коковића и тренера Мише Бајића, остварено све што је било могуће на овом узрасту. - Прве припреме на Гочу су фасцинантне јер се задужује опрема, зна се ко шта ради, води се рачуна шта сваки појединац једе, како једе, кад се одмара и колико, кад су тренинзи. Кад сам имао између 10 и 11 година срео сам се са професионализмом кад неко во-

ди рачуна и мисли о мени на прави фудбалски начин. Коковић је тада био и тренер и отац и друг, човек који нам је пружао максимално, а знање које смо стекли код њега и неке ствари које смо радили у том периоду мислим да је најбоље што је могла Србија да пружи. Седмодневни тренинзи ујутру и увече представљају неописив доживљај, јер се први пут срећемо са базичним припремама и радом без лопте која нам је стално била у мислима. Објашњавају нам да неке ствари морамо да истрчимо и без лопте, да одрадимо вежбе снаге и друге иако у том тренутку нисмо ни знали чему то служи. Током едукације спознали смо колико је битно, а били смо тек пионирска селекција - сећа се Ђекић. На прагу тинејџерског доба једином могућом варијантом за наставак каријере сматран је одлазак у неки од већих европских клубова, а Црвена звезда је у мислима многих припадника ове генерације могла да буде само успутна станица. Овакво уверење под-

гревало је учешће на турниру у Грчкој где је екипа Бубамаре, у конкуренцији вршњака из надалеко познатих клубова као што су Аек, Паок и Стеауа, била једина из приватне школе. Податак да је Бубамара усмерена на рад са најмлађима, а да је прва генерација већ далеко премашила зацртани старосни оквир, повод је да се сви који су стекли довољно фудбалског знања прикључе Слоги и да, током наступа за пионирски и омладински тим, размишљају о статусу стандардног првотимца у вишем рангу такмичења. Свима који су маштали да постану фудбалери Слога се, са богатом историјом, чинила најзначајнијом средином што је било довољно за стварање емотивне везе која није попустила ни после толико година професионалног бављења овим спортом. На том узрасту значајним се сматра утицај родитеља и подсећање на најславније тренутке у историји клуба кад је само један гол више у мечу против Црвенке заувек распршио снове о пласману у елитно друштво. Да ни то није могло

да умањи снагу емоција најбоље потврђује податак да је Ђекић, као један од ретких, у овом клубу започео и завршио играчку каријеру. Најистакнутијем из редова пионира у то време не врло брзо пружена је прилика да пређе у омладински погон који је водио касније прослављени интернационалац Борис Буњак. - Ту се опет први пут срећем са такмичарским начином рада, како обрадити техничке детаље и довести их до савршенства, научити како треба да се игра кад се екипа припрема за такмичење. Био сам најмлађи међу момцима који су били две три године старији, али сам се изборио за место у тиму који је остварио значајне резултате у конкуренцији екипа као што су Раднички из Крагујевца, Борац из Чачка и други из овог дела Србије. Први пут се срећем са анализом после утакмице, шта је било добро, шта није и шта треба да исправимо до наредне. Радило се и пре и поподне, а свако од нас је настојао да пружи максимум у омладинском погону, јер смо знали да је то

корак ка првом тиму - каже Ђекић Оно за шта је основа постављена у Бубамари дограђивано је међу пионирима и омладинцима све до тренутка кад је Ђекић, пре пунолетства, заузео место у првом тиму Слоге који је водио Драган Јовановић Гацо. У Слоги је било уобичајено да омладинци сваке среде играју против првог тима састављеног од играча који нису имали довољну минутажу, што је био најбољи начин да тренер процени на кога из овог погона може да рачуна у будућности. После једне такве Јовановић је закључио да неколицини играча вреди указати поверење, а међу њима је био и Ђекић. - Кад ми је Буњак Борис саопштио да прелазим у први тим целу ноћ нисам спавао, јер сам још годину дана имао право наступа за омладински погон. У то време су у Слоги били стварно велики играчи. Сећам се Вање Грубача кога је ОФК Београд као позајмицу послао у Слогу на каљење. Био је то невероватан играч у коме сам видео данашњег Роналда, и баш он ми је био

18.11.2018.

МАГАЗИН

путоказ како да идем даље. Био сам везни играч а с обзиром да сам био млађи, и увек сто посто спреман, неки пут сам одиграо и десног бека. Тада се играло са либером иза штоперског пара тако да нисам могао да бирам, нити сам икад размишљао о томе, јер је млад играч у то време служио и да попуни празно место. Ја сам у том тренутку био пресрећан да уопште будем са тим момцима и да тренирам са њима - сећа се Ђекић. Значајан догађај у каријери сваког спортисте представља појављивање у првом тиму, макар утакмицу провео и на клупи, а Ђекићу се то догодило на утакмици против екипе Смедерева. Киша која је те јесени обележила готово целу утакмицу остала је у сенци одлуке тренера да пет минута пред крај у игру убаци најмлађег првотимца. Ђекић признаје да тих пет минута представљају значајан догађај у касније успешној каријери, а памте се по ерупцији одушевљења која је учинила да изгледају као вечност. Из сећања није избледео податак да је, и поред кишног времена, на стадиону било више од пет стотина редовних навијача што је било додатни мотив за покушај доказивања у сваком дуелу са противничким играчима. Велики хендикеп свих клубова са ових простора представља чињеница да код бројних спортиста каријера креће у другом правцу након завршетка средње школе. Таква судбина није заобишла ни Ђекића који је, након позива из Приштине, одлучио да споји лепо са корисним и заигра у неком од локалних клубова. Случај је хтео да то у првој години студија буде Обилић у коме су се, онолико колико је потребно, калили будући првотимци Приштине. Након једне сезоне у Обилићу пут води у Црвену звезду, друголигаша из Гњилана који је у националном шампионату наступао у групи са Слогом. Одлука да студије настави у Београду води Ђекића ка Звездари пре него се, после кратког времена, није појавила прилика за одлазак у иностранство и пољски клуб Језорак. - У Пољску сам дошао на позив некадашњег играча Слоге Жељка Мили-

ћевића чија је веза са менаџерима из ове земље била довољна за потврду да клубу одговара овакав профил играча. Први пут идем у иностранство и први пут се срећем са новинарима који долазе у хотел да направе интервју, а са спортском опремом носим и књиге са факултета. Такав је био договор са родитељима баш као у време основне и средње школе које су се сматрале важнијим од спорта. У то време сам играо са фудбалским великанима у Варшави и Катовицама и добро упознао пољски фудбал, а иако су у питању били друголигашки клубови професионални однос према спорту чинио је да посета буде као на прволигашким утакмицама. У том тренутку ми новац није био најбитнији, него да заиграм у иностранству, проверим како изгледа оно што сам могао да видим само на телевизији и можда направим нешто значајније. Био сам једини странац у средини која је то тешко прихватала, али сам добро примљен и све је функционисало добро - прича Ђекић. До потврде о брисању из регистра пољског националног савеза као прелазно решење до окончања административне процедуре након повратка у земљу 2000. године био је ангажман у српсколигашу Колубара из Лазаревца. Кад је стигао у ово место сезона такмичење је била у пуном замаху, а руководство клуба уверено да ће у кратком року завршити посао око добијања потребних докумената. Крај прве половине сезоне прилика је за повратак у Слогу на чијем је челу био Бранко Вукићевић. Српску лигу је у том периоду красила посебно јака конкуренција, а добре игре краљевачког лигаша током наредне две сезоне биле довољне да се чврсто држи средина табеле. Да у животу не иде увек све како се очекује потврђују озбиљни породични проблеми, и у кратком времену смрт оба родитеља који су до тада били чврста подршка свему што је Ђекић чинио, или намеравао да учини. Све што се дешавало током само неколико месеци није могло а да се не одрази на наставак спортске каријере па је, и поред увере-

ња како може још много да пружи матичном клубу, у децембру 2003. године одлучио да обеси копачке о клин. Један од разлога биле су финансијске потешкоће у које је западао клуб и потврда да је пара било тек да се измире обавезе према тренеру, а за играче кад буде и колико буде. Можда је и то један од повода да само неколико месеци касније прихвати место тренера задуженог за рад са кадетском и омладинском селекцијом. Повратак само неколико година уназад потврђује да је прва професионална зарада била довољна тек да се у продавници Словенијашпорт купе једне добре патике. Они који су годинама уназад били највећа подршка нису дочекали диплому која је стигла у новембру те године. Остало је само сећање на очеве речи да би након што више не буде могао да игра фудбал то требало да буде основа будућег живота. - До тада нисам толико размишљао о новцу, јер сам имао подршку родитеља, а кад је подршка нестала, и дуговања се нагомилала, једини избор сам имао да останем и клубу као тренер и започнем тренерску каријеру уз задовољавајућу зараду у том тренутку. Годину дана касније на чело клуба долазе Мирослав Тлачинац и Ноле Јовановић а, након успешног рада са млађим селекцијама које сам водио са Љубишом Миловићем, у фебруару 2005. постајем тренер првог тима. Посрећило ми се да 2006. године уведем Слогу у Српску лигу а да смо, ничим изазвани, смењени сазнали смо из новина. Добијем позив од Слободана Ђерковића да пређем у Металац који игра Српску лигу, радим и памтим јако добру сарадњу са њим и плејадом добрих играча који су били у Слоги а прешли у Металац што због мене што због Ђерковића. Ђорђе Коковић ме је 2007. године позвао да радим у Слоги коју преузима Зоран Милашиновић и креће програм „европска Слога“. Слога је пре тога запала у тешку финансијску кризу, а Зоранов долазак се у том тренутку чинио нестварним - каже Ђекић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 18.11.2018.

МАГАЗИН

18.11.2018.

ЖКК Краљево - Црвена звезда 65:85

100

101

МАГАЗИН

18.11.2018.

Слога - Земун 66:53

102

103

104

МАГАЗИН 18.11.2018.

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 18. И 24. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

18.11.2018.

18. новембар

106

1095. — Почео је сабор у Клермону који је сазвао папа Урбан II и који је довео до Првог крсташког рата. 1180. — Филип II Август је постао краљ Француске. 1210. — Папа Иноћентије III је ескомуницирао светог римског цара Отона IV. 1282. — Папа Мартин IV је екскомуницирао арагонског краља Переа III. 1477. — Енглески штампар Вилијам Кекстен издао је у Вестминстеру прву књигу штампану у Енглеској на енглеском језику „The Dictes and Sayings of the Philosophers„. 1723. — Основан руски град Јекатеринбург 1903. — САД су с Панамом потписале уговор којим су добиле неограничено право коришћења Панамског канала. Године 1979. постигнут је споразум да Панама добије потпуни суверенитет над каналом 31. децембра 1999. 1910. — У Мексику је избила сељачка револуција чије су вође били Панчо Виља и Емилијано Запата. Током револуције која је трајала до 1917. погинуло је више од милион људи. 1916. — Командант Британског експедиционог корпуса Даглас Хејг је означио крај прве битке на Соми. 1918. — Летонија је прогласила независност од Русије. 1918. — Белгијска армија је ушла у Брисел после четири године немачке

окупације у Првом светском рату. 1928. — У филму „Пароброд Вили“ приказаном у Њујорку први пут се појавио Мики Маус, популарни јунак цртаних филмова Волта Дизнија. 1936. — Немачка и Италија су признале владу генерала Франсиска Франка у Шпанији. 1945. — На првим изборима у Бугарској после Другог светског рата, које је опозиција бојкотовала, победио је Отечествени фронт предвођен комунистима. 1969. — Модул америчког васионског брода „Аполо 12“ са астронаутима Чарлсом Конрадом и Аленом Бином спустио се на Месец. Био је то други свемирски брод који је дотакао месечево тло. 1978. — У Џонстауну у Гијани 914 Американаца припадника секте Храм народа извршило је колективно самоубиство. 1987. — 31 особа је погинула у пожару у лондонској најпрометнијој станици метроа Кингс крос Сент Панкрас. 1991. — Снаге ЈНА су током рата у Хрватској заузеле Вуковар. 1993. — Лидери Јужне Африке, црнци и белци, одобрили су устав којим је означен крај политике апартхејда у тој земљи. 1999. — На самиту ОЕБС-а у Истанбулу усвојена је Повеља о европској безбедности којом се сукоби унутар држава сматрају легитимним предметом бриге међународне заједнице. 2003. - Хашки трибунал обелоданио је

оптужницу против бивше лидера Републике Српске Крајине Милана Бабића за злочине против човечности над хрватским цивилима 1991—92. године. - У Београду је одржана последња седница коалиције Демократске опозиције Србије, који је престао да постоји након расписивања парламентарних избора за 28. децембар те године. ДОС је дошао на власт у Србији после победе на изборима 2000. када је поражен

бивши режим који је оличавао хашки оптуженик Слободан Милошевић. 2004. — Чешки председник Вацлав Клаус потписао је закон којим се након 140 година укида војни рок, а од јануара 2005. уводи потпуно професионална војска.

19. новембар 461. — Западноримски војсковођа Рицимер прогласио за цара сенатора Либија Севера. 1493. — Кристифор Колумбо је открио Порторико на свом другом путовању. 1796. — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем, Црногорци су на Крусима потукли Турке, а у бици је погинуо и скадарски паша Махмут Бушатлија, који је с 23.000 војника покушао да покори Црну Гору. 1824. — Скупштина Мексика усвојила је Устав према којем је та држава постала независна. 1841. — Основано је Друштво срп-

ске словесности, а то је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило. Његови оснивачи били су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. 1866. — Рат Аустрије и Италије је после седам седмица окончан Бечким уговором, којим је Италији припала провинција Венето и град Венеција. 1942. — Георгиј Жуков је покренуо је операцију Уран која је променила ток Стаљинградске битке. 1969. — Пеле је постигао свој 1000. гол у каријери против тима Васко де Гама. 1985. — Роналд Реган и Михаил Горбачов су се састали први пут. 1906. — Радио-конференција у Берлину прихватила је СОС као међународни сигнал за помоћ. 1929. — Назив Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца промењен је у Краљевина Југославија. 1932. — Ирак је стекао независност и постао члан Друштва народа после окончања британског мандата. 1949. — Реније крунисан за кнеза Монака. 1952. — Уједињено Краљевство је на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу. 1954. — Девет западних земаља одлучило је да Западну Немачку прими у НАТО и још чвршће је укључи у хладноратовско надметање Запада са Истоком. 1968. — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен је у војном удару левичарске Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. 1981. — После седам месеци, ирски националисти су у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током којег је умрло 10 штрајкача. 1990. — Уједињене су две немачке државе настале после слома Трећег рајха у Другом светском рату и престала је да постоји Немачка Демократска Република. 1991. — Председништво СФРЈ прешло је на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за та-

кав рад стекли услови предвиђени Уставом. Представници сецесионистичких република Хрватске и Словеније већ су се искључили из рада Председништва. 1995. — Председник Македоније Киро Глигоров рањен приликом експлозије аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач је погинуо. 1997. — Јапански воз на магнетним јастуцима је брзином од 451 km/h оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија. 1998. — Почео импичмент против Била Клинтона. 2000. — Тајвански премијер Танг Феи саопштио је да подноси оставку, само четири и по месеца пошто је преузео власт. 2002. — Турски суд формално је укинуо смртну пресуду изречену вођи курдских побуњеника Абдулаху Оџалану, ухваћеном 1999. и убрзо осуђеном на најтежу казну.

20. новембар 284. — Диоклецијан изабран за римског цара. Његовим доласком на престо започиње период познат као Позна антика 1780. — Велика Британија је објавила рат Холандији, након што је утврдила да холандски бродови снабдевају америчке побуњенике француским и шпанским оружјем. 1818. — Јужноамерички револуционар и државник Симон Боливар објавио је независност Венецуеле од Шпаније. 1873. — Два града на десној и левој обали Дунава, Будим и Пешта спојени су у један и формирали мађарску престоницу Будимпешту. 1917. — Украјина је проглашена републиком. Почела је бици код Камбреја у Првом светском рату. 1923. — Гарет Морган је патентирао први аутоматски семафор. 1924. — У Турској је угушена побуна Курда, чија је територија уговором у Лозани после Првог светског рата, подељена између неколико држава.

107

18.11.2018.

МАГАЗИН

108

1945. — У Нирнбергу је пред Међународним војним судом почело суђење нацистичким ратним злочинцима у Другом светском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човечанства и казнио виновнике. После десет месеци, 12 оптужених осуђено је на смрт, тројица на доживотну робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а тројица су ослобођена. Савезничка Контролна комисија дала је дозволу за пресељење шест милиона Немаца из Аустрије, Пољске и Мађарске у Западну Немачку. 1952. — Први званични путнички лет преко Северног пола из Лос Анђелеса у Копенхаген. 1959. — Генерална скупштина УН је усвојила Декларацију о правима детета, којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол. У Стокхолму су Велика Британија, Норвешка, Шведска, Данска, Аустрија, Португал и Швајцарска потписале конвенцију о формирању ЕФТА (Европско удружење слободне трговине). 1980. — У Кини је почело суђење „четворочланој банди“, коју је предводила Ђанг Ћинг, удовица председника Мао Цедунга. Они су оптужени за издају и злочине током Културне револуције 1966-76. 1980. — Језеро Пењор у Луизијани је нестало када су рудари који су тражили нафту случајно пробушили таван подземног рудника соли. 1991. — У Вуковару, ЈНА је одвела око 260 особа из болнице у правцу пољопривредног добра Овчара, после чега им се губи траг .[1] 1995. — На председничким изборима у Пољској кандидат левице, бивши комуниста Александар Квасњевски победио је дотадашњег шефа државе Леха Валенсу. 1998. — Са космодрома у Бајконуру Русија је лансирала Зарју, први модул Међународне свемирске станице. 2001. — На општим изборима у Данској социјалдемократе су први пут после 80 година изгубиле власт. Победили су либерали Андерса Фога Расмусена.

2002. — Савет за радиодифузију Турске предложио је државном радију и телевизији да почну са емитовањем емисија на, раније забрањеном, курдском језику, што је корак напред ка чланству у ЕУ. 2003. — У експлозији аутомобилабомби у Истанбулу у близини британског конзулата и испред представништва лондонске банке ХСБЦ, погинуло је 27 особа, међу којима је и генерални конзул Велике Британије Роџер Шорт, а више од 450 људи је повређено.

21. новембар 1386. — Тамерлан је заузео и опљачкао грузијску престоницу Тбилиси, одвевши краља Баграта V у заробљеништво. 1783. — Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели први успешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, за 25 минута прелетевши раздаљину од 8 km изнад Париза. 1806. — У намери да економски сломи противника, Наполеон Бонапарта објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, уз забрану пристајања британских бродова у све европске луке. 1877. — Томас Едисон објавио изум фонограф. 1916. — Путнички и брод болница ХМХС Британик потонуо је за 55 минута код острва Кеа у Грчкој, након наиласка на мину или након торпедовања. Од 1065 путника на броду 30 је погинуло, а 1035 се спасило. 1937. — Основана Музичка академија у Београду. 1973. добила статус факултета. 1938. — Немачка окупирала Судетску област у Чехословачкој и прикључила немачком Рајху. 1963. — Римокатолички Други ватикански сабор је одобрио употребу локалних језика у црквеним обредима уместо латинског. 1974. — У експлозијама које су у два паба у енглеском граду Бирмингему подметнули припадници Ирске републиканске армије погинула 21

особа, 162 повређене. 1977. — У југоисточној Индији циклон усмртио око 3.000 људи, огромни таласи збрисали читава села. 1994. — Авијација НАТО-а с 36 бомбардера из база у Италији извршила напад на аеродром Удбине. Напад уследио након писмо председника Хрватске Фрање Туђмана упућено Уједињемим нацијама у ком оптужује крајишке Србе да са тог аеродрома нападају Босну и Херцеговину. Највећа ваздушна операција НАТО-а од оснивања, 1949. 1995. — Аргентина Италији изручила нацистичког официра Ериха Прибкеа, одговорног за масакр 335 цивила у Другом светском рату. После тронедељних преговора, у војној бази Рајт-Петерсон у граду Дејтону, у САД, председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић парафирали мировни споразум којим је окончан рат у БиХ. 2000. — Нападом на полицијску станицу у селу Кончуљ, а у ком су погинула четири припадника српских снага безбедности, обновљени сукоби наоружаних Албанаца и српских снага у Копненој зони безбедности на југу Србије. 2002. — Међународни тужилац на Косову и Метохији Антони Рич подигао оптужницу против некадашњег команданта ОВК Рустема Мустафе и три бивша припадника ОВК за ратне злочине на Косову од августа 1998. до средине јуна 1999. 2004. — У Украјини одржан други круг председничких избора, после којих су, због изборне крађе, на улицама Кијева избили протести више хиљада присталица кандидата опозиције Виктора Јушченка. Вишедневна криза у земљи окончана 3. децембра, када је Уставни суд донео одлуку о поништењу другог изборног круга новим изборима 26. децембра. На тим изборима Јушченко изабран за председника. 2011. — Изашао је први албум групе Ван дирекшон, под називом Up All Night. 2013. — У Украјини су почели масовни протести након што је председ-

ник Виктор Јанукович суспендовао потписивање споразума о асоцијацији Украјине и Европске уније.

22. новембар 498. — Након смрти Анастасија II, и Симах и Лаврентије су изабани за папу, изазвавши раскол који је трајао до 506. 1220. — Крунисан је Фридрих II, цар Светог римског царства. Фридрих је приликом крунисања обећао папи Хонорију III да ће покренути (пети) Крсташки рат. Поход је започео 1228. године. 1497. — Тражећи морски пут у Индију, Португалац Васко да Гама постао први морепловац који је опловио Рт добре наде. 1699. — Данска, Русија, Саксонија и Пољска, после победе над шведском војском, потписале споразум о подели Краљевине Шведске. 1718. — Пират Црнобради је убијен у борби након што су се код обале Северне Каролине на његов брод укрцали британски морнари. 1842. — На планини Сент Хеленс у америчкој држави Вашингтон избила ерупција, прва вулканска ерупција у САД чији је датум избијања забележен. 1868. — Одржана прва позоришна представа у Београду, у згради на Варош-капији. Изведен комад „Ђурађ Бранковић“ Карла Оберњика. 1943. — У Либану проглашена независност. Укинут мандат Француске над државом, од 1. јула 1920. Арапске земље, Уједињено Краљевство и САД одмах признали независност Либана, француске трупе споразумно напустиле земљу 1946. 1963. — У Даласу су убијени председник САД Џон Кенеди и гувернер Тексаса Џон Коноли. 1963. — Потпредседник САД Линдон Џонсон је положио заклетву као 36. председник САД. 1972. — Председник САД Ричард Никсон укинуо, после 22 године, забрану путовања бродова САД и авиона у Кину. 1974. — Генерална скупштина УН

109

18.11.2018.

МАГАЗИН

110

дала статус посматрача Палестинској ослободилачкој организацији. 1975. — Два дана након смрти Франциска Франка, Хуан Карлос I је проглашен за краља Шпаније. 1977. — Англо-француски путнички авион Конкорд почео редован саобраћај између Европе и Америке. Редовни летови успостављени после две године правних расправа због буке коју тај авион производи. 1989. — У Бејруту убијен председник Либана Рене Муавад, док је пролазио кроз град у свечаној поворци поводом Дана независности. У бомбашком нападу погинуло још 16 људи. 1990. — Маргарет Тачер је због неслагања у својој Конзервативној странци поднела оставку после више од 11 година на премијерском месту. 1992. — Поморско-ваздухопловне снаге НАТО-а и западноевропске уније почеле контролу бродова у међународним водама Јадранског мора у циљу онемогућавања снабдевања Југославије нафтом и другим стратешким материјалима. 1995. — После потписивања Дејтонског споразума којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, Савет безбедности УН суспендовао економске санкције Југославији и почео укидање ембарга на оружје чланицама СФРЈ. Југославија под економском блокадом била 1.253 дана, од 31. маја 1992. 2001. — Парламент Турске одобрио ревизију 75 година старог грађанског закона, на основу које би жене и мушкарци били равноправни. 2002. — Нигерија одлучила да такмичење за Мис света не буде одржано у тој држави, због муслиманско-хришћанских сукоба у којима је погинуло најмање 215 људи. 2004. — У Украјини су почеле демонстрације против наводног намештања на председничким изборима између актуелног премијера Виктора Јануковича и кандидата опозиције Виктора Јушченка. 2005. — Ангела Меркел је ступила на дужност и тако постала прва немачка канцеларка у историји. 2013. — Завршено Светско првенство у шаху 2013. у индијском граду Че-

нију. Након десет партија победио је Карлсен са резултатом 6½:3½.

23. новембар 1174. — Саладин улази у Дамаск, и припаја га под своју контролу. 1248. — Освајање Севиље од стране хришћанских трупа предвођених краљем Фердинандом III од Кастиље. 1531. — Миром у Капелу завршен други грађански рат у Швајцарској. Римокатоличке области признате као део Швајцарске Конфедерације. 1831. — Дводневни штрајк лионских ткача прерастао у организован устанак лионских радника. Устаници заузели кључне пунктове у Лиону и успоставили привремену владу. Њихови захтеви за повећање надница нису прихваћени, а војска почетком децембра угушила устанак. 1889. — У салону Пале ројал у Сан Франциску постављен први џубокс. 1891. — Деодорода Фонсека, вођа преврата 1889. којим је оборено Бразилско царство, први председник Бразила, због сукоба с Конгресом присиљен да напусти положај. 1914. — Мексичка револуција: последње америчке јединице су повучене из Веракруза, којег су биле заузеле пре седам месеци као одговор на Тампико аферу. 1932. — Спајањем краљевстава Неџд и Хиџаз формирана Краљевина Саудијска Арабија, с краљем Абдулом Азиром ибн Саудом. 1961. — Доминиканска Република променила назив главног града Сиудад Трухиљо у Санто Доминго. 1971. — Кина је постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација. 1980. — У земљотресу који је погодио град Еболи у јужној Италији погинуло 2.735 особа, повређено најмање 7.500. 1983. — СССР напустио разговоре о ограничењу наоружања у Женеви у знак протеста због размештања крстарећих ракета САД у Европи. 1989. — Око 300.000 људи се окупило на централном тргу Вацлавске намести у Прагу захтевајући демократ-

ске реформе у Чехословачкој. 1996. — Отети етиопски „Боинг 767” са 163 путника и 12 чланова посаде је пао у море близу Коморских острва пошто је остао без горива, при чему је погинуло 125 особа. 1999. — Председник САД Бил Клинтон стигао на Космет, где је посетио америчку војну базу Бондстил код Урошевца и разговарао с представницима

Срба и косовских Албанаца. Клинтон од Албанаца тражио да опросте Србима и поручио им да је време за борбу прошло. 2001. — У сукобима Израелаца и Палестинаца на Западној обали убијен вођа војног крила Хамаса Махмуд Абу Ханод. Трибунал у Хагу подигао трећу оптужницу против бившег председника

Југославије Слободана Милошевића, за геноцид у Босни и Херцеговини. Милошевић раније оптужен за злочине на Косову и Хрватској. 2002. — Нови премијер Пакистана Мир Зафарула Кан Џамали положио заклетву и формално успоставио цивилну власти после трогодишње војне диктатуре. 2003. — Под притиском демонстраната и опозиције, дугогодишњи председник Грузије Едуард Шеварнадзе поднео оставку због оптужбе око фалсификовања изборних резултата. 2011. — Арапско пролеће: После 11 месеци протеста у Јемену, председник Јемена Али Абдулах Салех је потписао споразум о преносу овлашћења на потпредседника, у замену за правни имунитет.

24. новембар 1642. — Холандски морепловац Абел Јансон Тасман јужно од Аустралије открио острво и назвао га Ван Дименова Земља, касније њему у част названо Тасманија. 1859. — Објављена књига енглеског природњака Чарлса Дарвина „Порекло врста“. Његова револуционарна теорија еволуције изазвала велике контроверзе у научним круговима, а црквени се уплашили да ће књига подрити религијска веровања о постанку света. Тај дан се обележава и као Дан еволуције. 1896. — Основан Педагошки музеј (Београд) 1941. — Почела немачка офанзива на град Ужице, у Другом светском рату. Одступницу главног дела партизанских снага чинио Раднички батаљон. Немци заузели град крајем новембра, а током борби на Кадињачи, 14 километара западно од Ужица, погинуло 180 бранилаца града. 1963. — Два дана после атентата на председника САД Џона Кенедија у Даласу, Џек Руби у полицијској станици убио, из револвера, Лија Харвија Освалда, осумњиченог за атентат. 1974. — Председник САД Џералд Форд и совјетски лидер Леонид Брежњев у Владивостоку постигли при-

времен споразум о ограничењу офанзивног стратешког нуклеарног оружја. 1976. — Земљотрес разорио град Мурадије и на стотине села на истоку Турске. Погинуло око 5.300 људи, а 50.000 остало без домова. 1989. — Под притиском масовних демонстрација у Прагу, комплетно руководство Комунистичке партије Чехословачке поднело оставке, укључујући генералног секретара Милоша Јакеша. На место генералног секретара партије дошао Карол Урбанек. 1991. — Проглашена трећа Дубровачка република као одговор на хрватски сепаратизам од Југославије. 1992. — На југу Кине срушио се путнички авион „боинг 737“. У најтежој несрећи у историји кинеског ваздухопловства живот изгубила 141 особа, сви путници и чланови посаде. 1995. — Ирци на референдуму тесном већином изгласали легализацију развода брака. 1998. — Председник Југославије Слободан Милошевић сменио начелника Генералштаба Војске Југославије, генерал-пуковника Момчила Перишића. Генерал Емил Лахуд, први председник Либана после окончања 15-годишњег грађанског рата у тој блискоисточној земљи, преузео дужност шефа државе. 2000. — Око 900.000 људи протестовало на улицама Барселоне због терористичких акција баскијске сепаратистичке организације ЕТА. На челу протестне колоне били премијер Шпаније Хосе Марија Аснар и други државни и политички званичници. Председник Југославије Војислав Коштуница допутовао у Загреб на Самит на врху држава Југоисточне Европе и Европске уније, у прву посету неког српског званичника Хрватској од распада СФРЈ. 2003. — Врховни суд у Глазгову, у Шкотској, на 27 година затвора осудио либијског обавештајца Абдела Басета Али ал Меграхија, 2001. проглашеног кривим за учешће у рушењу авиона Пан Ама на лету број 103 изнад језера Локерби у Шкотској, 1998.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs