Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 360 * 28. октобар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

28.10.2018.

У овом броју: Јунаци и богови Водећа политичка снага у земљи Брже, боље, јаче Први производи на пролеће Сличности које повезују Ка унапређењу пословног окружења Половични резултати Воће и поврће у фабрици столарије Први резултати охрабрују

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 18 22 34 44 48 54 58 68

Формацијски састав аустроугарске војске Јавна предузећа ван закона? Установу чине људи Краљевски топ - историја српске круне На репертоару Биоскопа „Кварт“ ЖКК Краљево - Врбас Слога - Пирот Рибница - Косовска Митровица Слога - Сушица Времеплов

76 80 88 90 96 98 100 102 114 116

МАГАЗИН 28.10.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

МАГАЗИН 28.10.2018.

28.10.2018.

МАГАЗИН

Обележена годишњица ослобођења у Првом светском рату

ЈУНАЦИ И БОГОВИ

Фото: М. Радовановић

- Први светски рат је представљао до тада највећу несрећу за српски народ. - Србија се нашла на путу продора двојне монархије која је, након анексије Босне и Херцеговине неколико година раније, тежила да обухвати, још већу територију. - Српска војска је прошла невиђену голготу, а препрека коначном уништењу био је Солунски фронт успоставаљен уз помоћ савезничких снага. - Слободи се радовало, и туговало за две хиљаде житеља, или тек половина становника од броја који је Краљево имало новембра 1915. када су га окупирали Аустро-Угари. - У ослобођењу града учествовали су и припадници српске војске из Краљева и околине

28.10.2018.

МАГАЗИН

години обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата Дан ослобођења Краљева од трогодишње аустро-немачке окупације само је један од датума коме се придаје посебан значај. Жеља да буде обележен на адекватан начин повод је да се програм реализује током четири дана и обухвати више активности. Прва је дводневни поклонички марш, под називом „Трагом ослободилаца“, од родне куће у Копривници хероине Првог светског рата Милунке Савић до Краљева. Организатор је Планинарско - смучарско друштво „Гвоздац“, у сарадњи са Удружењем „Отаџбина зове“, а значајним на путу ходочасника оцењен је пригодан програм код споменика српским ратницима учесницима Великог

рата у Змајевцу. Обавеза да се памте важни датуми из Првог светског рата, у коме је страдала трећина становника Србије, и одаје дужна пошта свима који су допринели ослобођењу земље повод је да на годишњицу ослобођења буду положени венци и цвеће на значајна спомен обележја. За то је овом приликом изабрана спомен звонара у порти Цркве Светог пророка Илије у Сирчи на којој су уписана имена 197 мештана из неколико села овог краја страдалих у Првом светском рату. Међу њима је 64 учесника рата из Сирче, 54 из Опланића, 23 из Поповића, 16 из Трговишта, 13 из Шумарица, по два из Витановца, Милића и Адрана, а по један из Лађеваца и Мусине реке. Велики број страдалих припадника српске војске из

ових крајева био је повод за жељу да Дан ослобођења Краљева у Првом светском рату буде обележен баш на овом месту, а у пригодном програму су учествовали ученици Основне школе „Јован Цвијић“ из овог места. Истог дана сат иза поднева у Свечаној сали Градске управе изведен је програм под називом „Јунацима у славу“, у оквиру њега и пројекција документарног филма „Краљевски топ, историја српске круне“ који је обезбедио Историјски архив града Краљева. Аутор је Велимир Стојановић, а филм говори о настанку и драматичној судбини последње српске круне и пратећих регалија, изливених од Вождовог топа из Првог српског устанка. Кроз обиље архивског материјала, филм баца светлост на кључне историјске дога

ђаје с почетка двадесетог века, откривајући и мање познате чињенице, а истовремено слика опште друштвено политичке прилике у Србији и Европи тога доба уз скромно подсећање да, без познавања и поштовања историје, не може бити извесног погледа у будућност. Значајним се оцењује податак је на међународном фестивалу документарног филма „Златна буклија 2017.“ у Великој Плани добио прву награду за најбољи историјски документарни филм. Историчари подсећају да је Први светски рат у сваком смислу представљао до тада највећу несрећу за српски народ након што се земља нашла на путу продора двојне монархије која је, после анексије Босне и Херцеговине неколико година раније, тежила да

обухвати још већу територију. Уверење да би то могло да се оствари локалним ратом показало се погрешним, а доказ је ратни сукоб највећих размера до тада у свету. Српска војска је, повлачећи се пред многоструко бројнијим и боље опремљеним агресором, преко простора Косова и Метохије, Црне Горе и Албаније до Грчке, прошла невиђену голготу, а препрека коначном уништењу био је Солунски фронт успоставаљен уз помоћ савезничких снага. Након три године припреме фронт је пробијен 15. септембра 1918. године када су српски ратници, у незадрживом удару, отворили капију за повратак у отаџбину. Након борби за Ниш 10. октобра Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића наставила је на-

предовање ка Поморављу до 15. октобра, када је задржана на непријатељским положајима на Буковику, Послонским и Мојсињским планинама. Немачка 11. армија се из Ниша повукла на моравске положаје где је, уз помоћ новопристиглих аустроугарских јединица, организовала одбрану на линији Краљево - Крушевац – Књажевац. Тек пристигла аустроугарска 30. дивизија била је распоређена на левој обали Западне Мораве, од Краљева до Велике Дренове а српска војска је, након ослобођења Крушевца, 15. октобра прекинула напредовање из логистичких разлога, пре свега због недостатка артиљеријске муниције. Кад су резерве попуњене српске снаге су, седам дана касније, прешле у офанзиву не знајући да је непријатељ током

МАГАЗИН

28.10.2018.

претходне ноћи већ започео одступање на целом фронту. Програм назван „Јунацима у славу“ прилика је за подсећање да се ослобађање Србије одвијало синхронизовано садејством свих јединица српске војске, а ослобођење Краљева наговештено кад је један извиђачки ескадрон Коњичке дивизије у предвечерје 19. октобра 1918. стигао у Врњачку Бању. Вест се преко села Отроци, Драгосињци и Рибница, брзо пренела до Краљева након што су се делови ове дивизије пребацили на леву обалу Мораве и наставили да гоне непријатеља у повлачењу. Аустроугарске и немачке снаге у Краљеву утврдиле су се на левој обали Ибра и Пљакином шанцу, где је простор запосео једним батаљоном са осам топова, док је јаком артиљеријском ватром штитио прелазе преко Мораве код Новог Села, Грачаца и Подунаваца. О повлачењу из града могло се закључити и по понашању аустронемачких јединица које су у воз узаног колосека убрзано утоварале ратну тех-

нику. - На прилазима граду аустроугарска војска је направила препреке од оборених стабала, порушила мост на Рибници и запалила дрвени на Ибру преко којег је пролазила шумска пруга. Пошто се већи део наших јединица пребацио на леву обалу Мораве, плашећи се опкољавања, непријатељ се повлачио према Милочају. Чим се аустроугарска војска око пет сати после подне 22. октобра повукла из града општинска управа у Краљеву је, преко свог добошара, обавештавала грађанство да организује и дочека ослободиоце. Тадашњи председник општине Јовица Стојковић издао је наредбу да се отворе све поткивачке радње, потпале ватре и припреме се за поткивање коња којима су ослободиоци гонили непријатеља. Кафеџије су отвориле кафане које дуго нису радиле и чистили их за дочек војске у варош - каже директорка Историјског архива Весна Милојевић. Кад је у град ушла патрола Трећег

коњичког пука, коју су грађани дочекали букетима јесењег цвећа и везеним пешкирима, означен је и крај трогодишње окупације. Слободи се радовало, и туговало за две хиљаде житеља, или тек половина становника од броја који је Краљево имало новембра 1915. када су га окупирали Аустро-Угари. У ослобођењу града учествовали су и припадници српске војске из Краљева и околине, међу њима и поручник Цветић са својом дивизијом који је на коњу дојахао до пијаце у центру града где га је дочекао велики број суграђана. Кроз ослобођено Краљево у наредним данима су пролазили делови Дринске и Шумадијске дивизије, после три дана је ослобођен Крагујевац, а првог октобра војвода Петар Бојовић је са српском војском ослободио Београд. Историјска победа српске војске плаћена је високом ценом која и после сто година обавезује на сећање и одавање почасти свима који су у њој учествовали, пре свих онима који нису

не, а безмало 60 одсто мушке популације. На различитим бојним пољима заувек је остало више од четири стотине хиљада војника и официра о којима најречитије говоре речи њиховог непријатеља, фелдмаршала Аугуста фон Макензена, који је крајем 1915. године командовао групом армија три државе које су окупирале Србију. Војсковођа који је по окупацији Београда наредио да се на Топчидеру сахране сви изгинули српски војници, и да се направи споменик на коме је на немачком и српском написано „Овде почивају српски јунаци“, једном приликом је изговорио: „Ја необично ценим и волим вас из Шумадије. Ви сте херојски народ, пун части и поноса, народ велике и сјајне будућности.“ Датуми, имена и битке из Првог светског рата деценијама су држани у тајности, и били прекривени велом тајне, иако се ради о најсветлијим страницама српске историје. Зато је подсећање на догађаје с јесени 1918. још једна прилика за враћање дуга ју-

нацима Првог светског рата за које је неко записао да нису били војници, него богови којима се треба клањати. Деценијама се сећању на жртве Великог рата поклањало мало пажње, а Дан ослобођења Краљева у Првом светском рату није ни обележаван до 2014. године. Стицајем историјских околности октобар и новембар су месеци у којима је Краљево, у два светска рата, доживљавало најтужније и најрадосније дане, дане окупирања и дане ослобађања. Због тога је после много година по ко зна који пут подсећано на погубност заборавности и спремности да се, зарад пролазних дневно-политичких интереса, мења однос према значајним датумима из историје који су камен темељац постојања слободног народа. Пригодан програм обогаћен је пројекцијом филма „Краљевски топ - историја српске круне“ Велимира Стојановића који говори о судбини последње српске круне.

Т. Радовановић

доживели да уживају у њеним плодовима. Пред почетак пробоја Солунског фронта, као једне од највећих операција у Првом светском рату, која је почела у зору 14. септембра, српска Врховна команда је издала наредбу којом се од свих команданата, командира и војника очекивало да крену ношени идејом да од брзине продирања зависи успех целе офанзиве. Зато је од њих тражено да продиру дрско, без починка и до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Резултат те операцијe билe су капитулације Бугарске, Аустро-Угарске и Немачке, ослобођење Србије, прелазак српске војске у прекодринске крајеве и стварање заједничке државе јужних Словена, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је проглашена у Београду 1. децембра 1918. године. Од око четири милиона становника Србије током рата је страдало више од милион и двеста хиљада, што је било 28 одсто од укупног броја 1914. годи-

МАГАЗИН 28.10.2018.

28.10.2018.

МАГАЗИН

Десет година Српске напредне странке

ВОДЕЋА ПОЛИТИЧКА СНАГА У ЗЕМЉИ

- Српска напредна странка је уписана у регистар политичких странака у Републици Србији 10. октобра 2008. године. - Оснивачка скупштина одржана је 21. октобра кад је за председника изабран Томислав Николић, а за заменика председника Александар Вучић. - Томислав Николић је након победе на председничким изборима 24. маја 2012. одине поднео оставку на место председника Српске напредне странке и ишчланио се из ње, а место вршиоца дужности ове функције преузео Александар Вучић. - Српска напредна странка је политичка организација јасног демократског опредељења, чији је циљ спровођење државотворне политике, заштита виталних националних интереса, унапређење људских права, реалан и убрзан економски развој

МАГАЗИН 28.10.2018.

председничких избора, Томислав Николић је победио кандидата Демократске странке, и дотадашњег председника Србије, Бориса Тадића. Николић је 24. маја исте године поднео оставку на место председника Српске напредне странке и ишчланио се из ње, а место вршиоца дужности ове функције преузео Вучић. Ванредна изборна скупштина 29. септембра 2012. године потврдила је његово именовање за председника Српске напредне странке, док је за заменика председника изабрана Јоргованка Табаковић. На ванредним парламентарним изборима у Републици Србији 2014. године Изборна листа „Александар Вучић — Будућност у коју верујемо“, састављена од чланова Српске напредне странке, Социјалдемократске партије Србије, Нове Србије, Српског покрета обнове и Покрета социјалиста, освојила је 158 посланичка мандата, а ванредни парламентарни избори две године касније још једном су потврдили апсолутну надмоћ напредњка. Изборна листа „Александар Вучић — Србија побеђује“ је на изборима 24. априла 2016. освојила 131 мандат, све остале 119, а са 63 мандата у односу на 57 свих других на покрајинским изборима у Војводини потврдила статус водеће политичке опције у земљи. Српска напредна странка се декларише као политичка организација јасног демократског опредељења, чији је циљ спровођење државотворне политике, заштита виталних националних интереса, унапређење људских права, реалан и убрзан економски развој. Стратешким циљем напредњаци сматрају улазак Србије у Европску унију, али и блиску сарадњу са Руском Федерацијом, Сједињеним Америчким Државама, Кином, Јапаном и земљама трећег света које постају све значајнији носилац светског развоја. Напредњаци верују у свој народ и његово историјско искуство, у још увек непробуђену снагу Србије и њен људски и материјални потенцијал који може да заустави даље пропадање земље, извуче је из кризе и пружи прилику сваком грађанину да живи боље и срећније. Поштујући демократска начела,

људска права, владавину права, општа и појединачна начела Споразума о стабилизацији и придруживању, уважавајући начела тржишне привреде, спремна за пуну сарадњу са Међународним економско-финансијским институцијама, Српска напредна странка је објавила Програмску платформу као основу за будући економски развој и просперитет свих грађана Србије. Догодило се то у условима дубоке економске, социјалне и политичке кризе, у жељи да се створе услови за излазак из кризе и развој Србије кад су програмском платформом деловања дефинисана основна начела проистекла из ранијих општих политичких ставова. Основне одреднице платформе укључују залагање за јаку економију, као услов за модерну и снажну Србију, привлачење инвестиција, као услов привредног раста, Косово и Метохију као део Србије, Србију у Европи и сарадњу са светом, начела политике заштите права националних мањина, целовиту и децентрализовану земљу, пољопривреду као развојну шансу, развој енергетике и рударства, саобраћај, инфраструк туру и туризам као услов развоја осталих привредних и индустријских грана. Значајним темама своје политике напредњаци сматрају борбу против корупције и криминала, здравствену и социјалну политику и социјалну правду, реституцију, стратегију за младе и пензионере, културу, науку и образовање као залог за будућност, заштиту животне средине и очување природних ресурса и баштине на путу одрживог развоја, нераздвојивост отаџбине и дијаспоре и на крају слободу медија као основ и услов демократије. Десетогодишњи јубилеј обележен је у Краљеву где су, специјално за ову прилику, пристигли бројни чланови Српске напредне сранке из целе земље. По процени високих функционера странке у спортској дворани у Рибници окупило се око шест и по хиљада оних који су успели да обезбеде место, а десетак хиљада других који нису били те среће принуђени су да, упркос ситној јесењој киши, дешавања у унутрашњости прате преко великог екрана. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

рпска напредна странка настала је издвајањем фракције Томислава Николића из Српске радикалне странке у септембру 2008. године, након сукоба са председником Војиславом Шешељом који се у то време налазио у притворској јединици Хашког трибунала у Шевенингену. Сукоб између два прва човека српских радикала ескалирао је након Николићеве изјаве да ће радикали у Народној скупштини подржати усвајање Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији, што је наишло на отпор Шешеља и његових следбеника. Николић је 5. септембра 2008. поднео оставку на место шефа посланичке групе, и заменика председника Српске радикалне странке, и у Народној скупштини основао посланичку групу „Напред, Србијо“. Врх лојалан Шешељу га је 12. септембра, са још девет његових присталица, искључио из Српске радикалне странке, а статус 22 посланичка мандата је представљао спор јер су радикали тражили да им се врате. Николићу се врло брзо придружио бивши генерални секретар Српске радикалне странке Александар Вучић, а новоформираној посланичкој групи пришао је и потпредседник Народне скупштине Србије, и генерал у пензији, Божидар Делић, који се почетком 2011. вратио радикалима. Српска напредна странка је уписана у регистар политичких странака у Републици Србији 10. октобра а оснивачка скупштина, на којој је за председника изабран Томислав Николић и његовог заменика Александар Вучић, одржана је 21. октобра 2008. године. Напредњаци су 2011. формирали коалицију са Новом Србијом, Покретом снага Србије и Покретом социјалиста и најавили заједничко приступање листе „Покренимо Србију — Томислав Николић“ на парламентарним изборима следеће године. На Ђурђевдан, 6. маја 2012. у Србији, коалиција је освојила 24,04% гласова, или 73 скупштинска мандата, друга по реду била је Демократска странка са 22,11% гласова или 67 мандата, а трећа Социјалистичка партија Србије са 14,53% освојених гласова што је било довољно за 44 мандата у републичком парламенту. У другом кругу

МАГАЗИН 28.10.2018.

Председник Српске напредне странке Александар Вучић

БРЖЕ, БОЉЕ, ЈАЧЕ оштовани председниче Николићу, уважена премијерком госпођо Брнабић, поштована председнице народне скупштине госпођо Гојковић, гувернерко Народне банке Јоргованка Табаковић, министри у Влади, поштовани коалициони партнери, ваше екселенције, даме и господо, драги пријатељи. хвала вама који сте дошли из Европске народне партије, вама из Фидеса, хвала вама драги пријатељу који сте у име Народне Републике Кине поздравили овај народ. Ја хоћу да се захвалим свима вама, кажу чак шест и по хиљада људи овде у хали али хоћу пре свега да се захвалим оним десет хиљада људи који нису могли да уђу у дворану, који су по киши остали напољу. И више од тога. Хоћу да се захвалим милионима људи који су имали храбрости да подрже један тежак трновит и храбар пут у будућност, пут Српске напредне странке. Све велике мисије, сви подухвати који мењају и обележе историју, свако путовање које направи нови пут сваки почетак који открије бескрај, све то увек почива на оним правилима на којима смо и ми пре десет година основали Српску напреду странку. Пре свих Томислав Николић, а онда и сви ми остали. Не бисмо били овде да није било његове визије. Наша странка рођена је у јеку најстрашније политичке кризе, нарастајуће економске бе-

де са којом се ова земља икада суочила. Али, из те несреће настао је нови почетак који је милионима људи у Србији улио наду да би будућност могла бити боља. Опште добро изнад било чијег посебног, и увек већи интерес заједнички изнад појединачног. Када томе додате веру оног који омогућава спремност на жртву, оног који заједно са вама покреће, и оне око вас, резултат је управо онакав какав ми имамо десет година после почетка. Наша странка је променила основну веру у Србију и промовисала идеју да би будућност могла бити боља од прошлости, да је дошло време да не гледамо уназад већ напред, да би пажњу требало да обратимо на оно што можемо да променимо, а не на оно што никада нећемо моћи. Током првих десет година извели смо Србију из депресије, довели је до опоравка, прокопали смо себи пут из гроба кризе и поставили темељ за стабилност и опоравак. Гледајући у наредних десет година требало би да идемо од опоравка ка убрзаном просперитету и развоју. Све се мења, а Србија не сме да заостаје. Уколико ускочимо у тај воз, и не пропустимо га, наша деца ће нам бити захвална што смо испунили своја обећања. Наше је да вредно радимо, да унапредимо све аспекте живота и економије у Србији, јер знамо да наш посао никада неће бити готов. Знамо да

МАГАЗИН

28.10.2018.

смо само мали део у историји нашег храброг народа. Међутим, осећаћемо се поноснима када се наши унуци, и у деценијама које долазе, буду осврнули и рекли било је то добро време када су добри, вредни и храбри људи водили нашу земљу. За нас, српске напредњаке, слобода је била и биће највећа вредност. Вратили смо себи и нашем народу понос и достојанство. Више не јуримо по региону и више се не извињавамо никоме ко извињење није заслужио. Од других то нисмо ни очекивали. Разуме се, нисмо ни добили. Србија и Република Српска заједнички обележавају страдање нашег народа, али и наше победе. Тако наша деца могу да чују за Јасеновац, тако наша деца могу да схватају шта се догодило у трагичној колони српских избеглица проузрокованих злочиначком акцијом „Олуја“. Тако Срби коначно обележавају и зна-

ју колико је наших људи страдало током НАТО агресије и не стидимо се да о томе јавно, јасно и недвосмислено говоримо. Али то, драги пријатељи, да ми хоћемо сукобе то не значи да хоћемо ратове. Напротив. Било их је много, и сувише за Србију. Хоћемо мир и хоћемо другачије односе у региону. Оно што тражимо то је оно што другима пружамо. Хоћемо поштовање за Србију баш онако и онолико колико ми поштујемо све вас друге. И ништа више и ништа мање од тога. Хоћемо да онако како ми размишљамо када се обраћамо вама, не бисмо ли избегли било какву увреду на ваш рачун, хоћемо да ви мислите на нашег српског човека, и оног који је избегао из Крајине, и оног који је страдао у Босни и Херцеговини, и оног који је страдао и протеран са свог огњишта са Косова и Метохије. Да и ви помислите на њих и да покажете

поштовање према њима и њиховој трагедији. Утолико ћемо ми више поштовати ваше жртве и разумети вашу муку. Створили смо у претходних неколико година на хиљаде радних места која су дала основни приход и вратила достојанство многим породицама. Јако сам срећан што сам и вечерас, пре него што сам ушао у ову прелепу краљевачку дворану, могао да присуствујем отварању једне нове фабрике у Краљеву, а деценијама их није било. Деценијама их није било овде, од Чачка, Краљева, Крушевца, све до Ниша. И само вас да подсетим драги пријатељи, вас одавде из Краљева. Имали смо Магнохром, имали смо Фабрику вагона, имали смо Каблар, имали смо Јасен, и Пољопромет, и Тргопромет и Аутотранспорт. И више ништа нисмо имали кад су неодговорни људи владали Србијом. Одједанпут смо све из-

губили што је народ тридесет, педесет година стварао и правио. Сад се враћа и поново ће Краљево бити индустријски центар. Поново ће марљиве руке Краљевчана да праве много ствари за целу Србију, али не само за Србију већ и за целу Европу. И срећан сам због тога људи. Срећан сам. Ја не могу ту срећу да сакријем. Срећан сам јер знам да смо се четири, пет година борили да било кога доведемо у Краљево. И није ишло и одједном је кренуло и више није једна него и друга. Доћи ће и трећа фабрика у Краљево и вредело је борити се. Тако смо у Ниш довели пет или шест фабрика. И тако правимо фабрике свуда по Србији. Погледајте, јесте ли сањали да ћемо у Лебане после, шездесет година, довести фабрику, да ћемо довести фабрику Житорађу, за неки дан идем да отворим? У Крупањ такође, у Владичин хан такође, градо-

ве које су закључали и затворили и није било наде и будућности. Данас ти људи имају будућност. Данас ти људи имају веру у Србију. Имају наду да може да буде боље. За то вреди живети, за то вреди борити се. И због тога вам хвала на тој подршци јер без ваше подршке, без ваше снаге, ми ништа не бисмо могли да урадимо. Променили смо себе. Почели смо да мењамо ову земљу. Подигли смо и усправили, запослили, вратили јој част и реч, открили јој и открили у њој нове вредности, убрзали је, поставили сасвим нове стандарде за све оне који долазе после нас. Зато смо се борили, да помогнемо у најтежим тренуцима када је, како је то рекао господин Дачић, земља била пред потпуним банкротством. Борили за сиромашне и борили да направимо да дођемо у ситуацију у којој смо данас, да људи виде да ће бити боље из дана у дан, да

виде да ће им пензије, плате бити само више из дана у дан. И зато хоћу да, после пет тешких година, захвалим и радницима, али пре свега хоћу да сву своју и љубав и енергију пошаљем нашим пензионерима, да им кажем велико хвала за све што су учинили за нашу земљу, да им кажем да без њих не бисмо успели. Неки нас критикују да недовољно водимо рачуна о сиромашнима. Ја ћу вам показати на истом случају, на истим примерима, како су водили рачуна о сиромашнима а како ми водимо рачуна. Погледајте, 2009. године минимална зарада у Србији, и то су тада повећали претходно, била је 15.370 динара, причам о минималцу. Минимална зарада у Србији. По просечној вредности динара у односу на евро 159 евра. За четири године своје власти до 2012. за само три евра су подигли минималну зараду до 162 евра а 1.

28.10.2018.

МАГАЗИН

јануара 2019. упркос мерама фискалне консолидације, упркос томе што смо морали да мењамо трајекторију јавног дуга, упркос томе што смо морали да уредимо јавне финансије после хаоса који су нам оставили, 230 евра биће минимална зарада, 42 посто више него у њихово време, 42 посто више за најсиромашније раднике, за оне који најмања примања имају. И то ће за те људе да расте. Разговарао сам са синдикалним лидером, најпознатијим у овој земљи. Рекао сам, па што то не кажете негде а он ми каже, па кажемо али у нашој земљи сви хоће да слушају само негативне вести. Неће људи да чују позитивне вести. А ја кажем, није довољно да буде за 43 посто више него у њихово време, морамо брже, морамо боље, морамо јаче, и можемо и брже и боље и јаче и хоћу да буде што мање сиромашних. И зато и данас нећу много да говоримо томе шта је било. Хоћу о ономе што тек треба да буде и хоћу да то запамтите, да усвојите, да спроведете у дело зато што и данас, баш као и јуче, то шта ћемо да будемо ми, шта ће да буде ова земља, а могу слободно да кажем и шта ће да буде читав овај регион у највећој мери, не сасвим али у највећој мери, зависи од вас и од нас. И када о томе говорим хоћу само да вам кажем да ја знам да многи људи воле да чују запаљиве речи, да воле да чују тешке речи против некога, а ја више од свега волим да имам досадан говор, да ме чујете и да знате да је Србија на путу ка сигурној луци, да ћемо да очувамо мир да ћемо да очувамо стабилност. Доста и превише смо ратовали, превише смо људи изгубили, немамо више људи за бацање. Никад није требало ни да их имамо. Имамо само да размишљамо колико нам деце треба у будућности да бисмо могли да живимо боље, да би нам економија била снажнија и јача. И када говоримо о Косову и Метохији, најтежим од наших проблема, ја знам да смо ми Срби научили да само чујемо лаке речи, лепе речи, гласно и снажно аплаудирамо. Јесмо ли тако аплаудирали 2008. Јесмо. А шта нам је био резултат? Најгори могући по нас.

Јесмо ли аплудирали 2009. кад смо се повлачили из Уједињених нација? А шта нам је био резултат? Јесмо ли аплаудирали 2010. кад смо ишли и себи говорили како ћемо да победимо пред Међународним судом правде? Катастрофално смо изгубили, а и даље смо аплаудирали. 2011. када смо поставили границу између Срба и Срба на Брњаку и Јарињу и тада смо аплаудирали говорећи дивне и велике речи како ћемо све да победимо и да будемо јачи од свих других. Нисмо ми јачи од свих других. Ја ћу да вам говорим и оно што вам се не свиђа, али ћу да вам говорим истину и увек ћу, и у будућности, да вам говорим истину јер ћу да бринем и о Косову и Метохији, и о нашој земљи, и о нашој деци. Али, то неће увек бити лепо и оно што желите да чујете. И могу да ме критикују сви, могу да ми изговарају тешке речи, могу да причају шта хоће. Нагледао сам се ја слаткоречивих. Од њихових слатких речи имали смо само ужасна дела и имали смо ужасне последице по нашу земљу, по наше фабрике, по нашу децу. Сит сам слатких речи. Боље да речи буду тешке ,али да зато дела буду добра и да наша деца имају будућност. Тиме ћу да се руководим, и тиме ћемо се руководити и када је у питању Косово и Метохија. Ово сам ја рекао за вас драги Срби, и драги пријатељи, и грађани Србије. Али, за оне споља који мисле да ће притиском на Србију Србији узети све, а неким другим дати све, ја им кажем немојте ни да сањате. И сваком то од њих у лице саопштим да добро чују и да добро знају и да им буде потпуно јасно да се то неће никада догодити. И не постоји притисак, не постоји тај човек на земљиној кугли који може да нас позове телефоном, или да изврши притисак на нас, да се одрекнемо виталних националних и државних интереса. Нема таквих. Доста је Србија падала, доста се Србија гушила у сопственим сузама и у сопственој крви. Хоћемо да будемо равноправни са свима, хоћемо компромис, али нећемо да дозволимо да унижавате ни Србију ни српски народ. То никоме нећемо да дозволимо.

И зато, хвала свима из света који су и вечерас са нама јер да, Србија је на европском путу. Хоћемо да припадамо друштву у које верујемо и типу друштва у којем желимо да будемо. Али, хоћемо да чувамо и да гајимо још боље пријатељство и најбоље могуће односе и са Народном Републиком Кином и са Руском Федерацијом и не стидимо се да то кажемо јасно и гласно свакоме у лице. Ви се свађајте међу собом колико год хоћете. Ми нећемо да се свађамо и то ће бити наша политика и у наредних десет година. Драги пријатељи, у свим областима друштвеног живота направили смо велике помаке. Када нас критикују питајте их, а када сте то направили стотине километара аутопутева које смо ми направили и које правимо. Ускоро ћете и овде кроз Краљево имати аутопут Чачак - Краљево - Бања - Крушевац, па према Нишу. Јесмо ли то ми или ви пријатељи затворили Народни музеј, Музеј савремене уметности, позориште у Врању и многе друге културне институције? Ви затворили а ми урадили, реконструисали, реновирали и отворили. А кажите ми, јесте ли ви или ми обновили 230 километара пруга? Кажите ми јесте ли ви или ми довели фабрике и у Краљево и у Чачак, и у Крушевац, и у Нови Сад, и у Ниш ,и у Лесковац, и у Врање, и у Лебане, и у Крупањ, и у Владичин Хан и у Лозницу. Јесмо ли у Ваљево, сада доводимо поново нове фабрике? Јесте ли ви решили проблем Железаре, или сте нам оставили пет хиљада људи на белом хлебу? И данас захваљујући нашим кинеским пројатељима, захваљујући председнику Сију, 5.200 људи ради у смедеревској Железари. РТБ Бор завршавамо. Французи узимају Аеродром Београд да га унапреде, да ради још боље, да ради још више. Ми ћемо да бринемо о Нишу и о Лађевцима. Данас је први пут Турчин Топрак слетео малим авионом на Лађевце. Пре краја јуна следеће године Лађевци биће оспособљени за цивилни саобраћај, не само за војни саобраћај. А је ли нам војска била снажнија

28.10.2018.

МАГАЗИН

тад или сад? Нисмо имали ни птицу да подигнемо у ваздух. А имаћемо, видећете за неколико дана када славимо стогодишњицу победе из Првог светског рата, видећете најмоћније авионе, најмоћније ловце на небу Србије које смо и добили и купили. Видећете моћнију и снажнију војску Србије него икада. Је ли нам полиција опремљенија, је ли слабије опремљена него раније? Борили се ти људи сваки дан да пронађу оне који крше закон. Сваки дан ризикују своје животе и остварују боље резултате него икада радније. И данас су пронашли малу Ерику горе у Сенти, када се цела Србија уплашила шта се са њом догодило. Успели су да је пронађу и да одведу кући и да покажу колико бринемо о сваком детету и сваком човеку. Оно што сам желео вечерас да најавим, милијарду евра у здравствени систем. Хоћу да наша деца иду у добре болнице баш као што је Клинички центар у Нишу, да имамо такав клинички центар у Крагујевцу, Новом Саду, Београду. Хоћу да имамо опште болнице најбоље свуда, да улажемо што је могу-

ће више да се наша деца и стари људи осећају, да осећају бригу државе и да се види да то можемо да урадимо. А све то можемо да урадимо, драги пријатељи, када имамо добро стање у државној каси. Захваљујући тешким реформама које смо направили, и захваљујући добром послу који Влада Србије данас обавља. Хвала Ана на томе и хвала на дисциплини, на одговорности да се програм који успоставља спроводи до краја. Крећемо у изградњу, драги пријатељи, стамбених објеката за наше војнике, полицајце, за припаднике Безбедносно информативне агенције, али то ћемо касније да ширимо и за наше лекаре, медицинско особље и за наше учитеље, наставнике и професоре. Све Србија може, али морамо да имамо дисциплину, морамо да имамо одговорност, енергију, жељу да радимо, жељу себе да мењамо и радом и радом и још већим радом постизаћемо још боље резултате. Зато је важно да Српска напредна странка, као најснажнија политичка организација у целом региону не само у Србији, преузме

још већу одговорност. Неки су се уморили, неки су се заситили, неки морају да буду и замењени у будућности. Неки нису одговорили изазову овог тешког времена. И зато вас молим, драги пријатељи, да ми вечерас одобрите ово што ћу да вас замолим. Да за следећу годину закажемо ванредну скупштину Српске напредне странке, где ћемо да изаберемо ново руководство наше странке ,где ћемо странку и додатно да подмладимо где ће и људи који нису били на функцијама добити прилику да покажу шта знају и колико воле Србију и да наставе у још снажнијем, у још бољем ритму, у још јачем ритму. И сигуран сам да тако можемо да напредујемо још брже. И за то тражим већи аплауз. Видим много фунционера који се не радују томе, а од вас обичног народа то тражим. Поносан сам, драги пријатељи, на то што смо остварили али нисмо заборавили, и никад нећемо заборавити, да се не ради о нама већ о нашој прелепој земљи и људима који у њој живе. Имали смо својих полемика и несугласица.

Тако то иде у великој породици а наша породица, наша ужа породица, је наша Српска напредна странка. Наша странка има оних који се у њој надмећу и нема ништа нормалније и ништа лепше од тога. Али, на дан доношења одлука сви се окупљамо и радимо као један и подржавамо једни друге ради вишег циља, а то је добробит наше Србије, једине отаџбине коју имамо. Долазак драги пријатељи на врх је лакше него останак на њему. Подсетимо се само да се на овом месту нисмо родили и да ће нам људи веровати само док испуњавамо обећања, да ћемо побољшавати живот и будућност. Власт није поклон за оно што смо урадили у прошлости, већ је то заслуга коју вам народ даје за оно што верујете да можете да достигнете у будућности. И зато и мени и нашој странци потребна је и ваша снага, и ваша љубав, и посвећеност, и жеља, и рад и онај пламен који носите у себи којим треба да запалите све око себе том великом енергијом и снагом. Тражим од вас да Србија не буде само занимање, него да вам буде више

од тога, и брига, и мука, и љубав и позив. И тада нећете само да радите за њу. Живећете за њу. И то што она буде одређиваће сваког од вас, њена будућност, будућност Србије јесте ваша и наша будућност. Друге будућности нема. И много тога треба тек да променимо у нашој земљи. Наполеон, један од највећих војсковођа које је свет видео, тврдио је да сваких десет година, ако желиш да побеђујеш, мораш да мењапш стратегију, тактику и циљ. Наших првих десет година је прошло и остаће забележено да смо спровели један сасвим нови политички „блиц криг“ који за собом није оставио ни једну жртву, већ је оставио само успех и наду у будућност Србије, наду у бољу, другачију, промењену Србију. Противнике, драги пријатељи, имамо. Имамо их и веома су моћни, веома су снажни. Много новца ти противници имају. То су најмоћнији и најбогатији тајкуни који су пљачкали ову земљу у годинама њихове владавине. Данас су се удружили у некакве политичке партије. Више нема плена да се дели, јер

око плена су се некада посвађали. Данас се уједињују не би ли поново могли око истог плена, а плен им је Србија, да се посвађају. Ја хоћу да вам кажем да је Срија данас десет пута боља него што је била. Свет се поново окренуо према нама. Показује поштовање према Србији као и ми према свету. Радили смо, стварали, више отворили фабрика колико није отворено у 45 година у нашој земљи, градили путеве, дизали мостове, сређивали болнице, школе. И немојте да се љутите када нас нападају. Па, природно је да нас нападају. Природно је да нас нападају, јер немају шта друго да понуде. Не могу да кажу ми ћемо да отварамо више фабрика кад су све затворили. Не могу да кажу градићемо више путева кад ниједан километар пута направили нису. Не могу да кажу градићемо болнице кад су болнице оронуле и трошне чекале реконструкцију и реновирање. И тешко им је то да кажу. И зато, немојте да се љутите на њих чак ни када прете силовањима, када прете вешањима, када прете затворима трогодишњим

МАГАЗИН

28.10.2018.

људима који другачије мисле. Немојте да се љутите. Они људи то раде само да би се дочепали више пара. Немају идеју, занимају их само паре. А нас мора да занима Србија. Нас мора да занима сваки човек у нашој земљи да бринемо о том човеку. Њих нека занимају паре. Богати су, много имају, а ми ћемо да побеђујемо зато што волимо свој народ, и зато што волимо своју земљу, и зато што гледамо у будућност. На нама је да другима оставимо другачије наслеђе, да покажемо да смо достојни будућности да њоме превазиђемо и исправимо сваку ружну прошлост. То је наш посао, то је наш позив. То је кула, светионик који морамо да изградимо за оне који долазе после, да им покажемо и осветлимо пут којим ће да иду и да уклонимо све препреке, да за њих осигурамо, да обезбедимо мир на том путу, да пружимо извесност, могућност људима да планирају, одморе се и раде исто онолико колико смо и ми радили. И не кажу без везе да је најбољи начин да предвидиш будућност онај да је ствараш, да знаш шта и како хоћеш, да

уложиш у њу и да је градиш да направиш чврсте темеље, спојиш је са светом, осигураш је. И данас и сутра то је основно питање за сваког од нас. Да ли смо спремни и способни за то? Да ли хоћемо да тој будућности дамо или ћемо од ње као они пре нас да отимамо? Да ли наша деца треба да се плаше шта ћемо да им оставимо? Ја одговор знам, а знате га и ви, и спреман сам да целог себе, сваки свој дан, сваки трен, посветим тој будућности. Али то исто тражим од вас поштовани напредњаци, да се борите за будућност и да не кукате, да се борите и да одговарате, и да гледате у будућност, да љубите стопе својих потомака а не стопе својих предака, да будете одважни у чину и благи у начину. Да градите себе и друге, да стварате нове величине, нове вредности. Нови дух који ће бити исплаћен знањем и делом. Да највише убудуће улажете у школе, у науку, у културу и музеје, а више смо их данас реновирали него ико пре. Да идете и учите све њих и све нас. То је оно што нас чека, освајање знања, да створимо новог

Миланковића, Теслу, Пупина. То је наше учешће у историји читавог света. Ти је наш раст, наш положај. Ту се избегава ропство и подређеност. Ту је могућност да сами одлучујемо о својој судбини и да будемо независни и слободни. И оно чиме се поносим посебно то је да је Србија данас независна и слободна земља. Нама не доносе одлуке ни амбасаде, нити било ко споља. Наш народ је тај који доноси одлуку. Кад наш народ донесе одлуку његово руководство је то које одлучује о судбини и будућности Србије. Наш главни задатак је да се боримо за нашу земљу. Србија је као један празан папир који тек треба да буде исписан велики делима и на њему ће бити само оно што свако од нас има у себи и што учини за своју земљу. На њему ћемо бити ми, да наша деца прочитају и да могу да нас оцене. И немојте да дозволите ни по коју цену да кажу да је тај папир остао празан. Ништа у том случају што смо радили не би вредело, ништа за нама не би остало. Управо зато питају ме многи, ваљда се шале ваљда су духовити, ваљда су много паметни,

иако ми кажу да су у многим градовима тунеле копали не би ли пронашли диплому части и диплому угледа, да не причам о неким другим дипломама. Али, нека нам се смеју, па кажу па како си ти то Вучићу видовит, како ти то знаш да ће на следећим изборима да победи Српска напредна странка? Ја одговарам, сваки пут до сад сте говорили, последњих шест пута, како ћете с лакоћом да почистите напредњаке, како људи једва чекају. И губили сте толико убедљиво да нико тако убедљиво није губио у савременој Европи. А ја једанпут ово кажем, победићемо вас. Хоћете да вам кажем зашто? Не зато што је њихова политика непостојећа, па се с времена на време дохвате силовања, затварања људи, вешања и свега другог. Не. Победићемо зато што радимо, зато што се боримо за Србију, зато што волимо Србију, зато што ја не могу да сакријем осмех и срећу када отворимо фабрику. А њима ће бити потребне деценије да обиђу фабрике које сам отворио и опет неће успети. И зато ћемо да их побеђујемо. И зато могу да мрзе, могу да говоре најстрашније неистине,

могу да говоре најстрашније лажи. И људи то слушају и гледају свакога дана и верују вама драги пријатељи, верују у вашу доброту, верују у вашу марљивост, верују у ваше поштење. И зато они који нису поштено обављали свој посао, они који нису радили довољно, биће склоњени на следећој скупштини странке и уступиће место неким новим људима који ће умети да бране интересе и странке и Србије, још боље и још јаче. Претерао сам и у дужини говора и опет сам изгубио глас. Да вам кажем, диван је овај рођендан. Мислио сам више да критикујем нашу странку, али оставићу то за скупштину. Много смо тога доброг урадили у претходних десет година. Хвала вам председниче Николићу што сте створили ову странку. Хвала вам што сте уложили много енергије, труда и напора, али хвала вама драги пријатељи, хвала вама данас у Врбасу који подржавате нашу странку а још нисмо одвели фабрику у Врбас. Видите да знам. Знам свако место где нам фали фабрика. Фали нам и у

Апатину, фали нам још фабрика у Кикинди, фали нам још фабрика у Бојнику, морамо и у Црну траву да доведемо неког малог инвеститора. Морамо још да доведемо у Трговиште, морамо да доведемо и овде око Мораве, и у Трстеник нову фабрику. Морамо да видимо да у сваки град још по неког инвеститора доведемо, али ако овако знамо и боримо се успећемо у свему томе. Пре десет година, драги пријатељи, засадили смо семе. Данас имамо дрво, а ако хоћемо да имамо успешних сто још, Конфучије је рекао, морамо да учимо људе. Морамо да учимо и себе и себе да мењамо, да почнемо од себе и да никада не престанемо да учимо. Срећан вам рођендан драги пријатељи, да радимо више, да радимо још боље, да их побеђујемо, да их побеђујемо због Србије, и хвала вама на свему, хвала на свим победама, хвала на подршци, хвала на њубави. Бескрајно вас поздрављам и волим. Поздравите своје породице, све најбоље вам желим. Живела Српска напредна странка! Живела Србија!

МАГАЗИН 28.10.2018.

Наговештај боље перспективе

МАГАЗИН

28.10.2018.

ПРВИ ПРОИЗВОД Д

- Колико се одмакло у обуци радница за рад у текстилној индустрији требало је да покаже посета председника Управног одбора Тај групе Месуда Топрака у присуству председника Србије, амбасадора Турске у Србији Танжу Билгича, представника локалне самоуправе и Рашког управног округа. - Више oд десет хиљада радника Тај групе годишње призведе више од четрнаест милиона фармерки. - У Краљеву производни погон површине тридесет хиљада квадрата. - Посао за две и по хиљаде радника. - Од пролећа 2019. из Краљева седам милиона фармерки годишње. - Организована обука за првих 115 радница. - Инвестиција вредна 35 милиона евра

ДИ НА ПРОЛЕЋЕ

28.10.2018.

МАГАЗИН

роцењује се да је, након краха великих индустријских система у процесу промене власничке структуре, у Краљеву без посла остало више од двадесет хиљада радника. Највећи број оних који нису успели да пронађу адекватно запослење са посебним интересовањем свих ових година прати активности локалне самоуправе у настојању да обезбеди било каквог инвеститора спремног да, улагањем у производне капацитете, допринесе отварању колико било нових радних места. Податак да се проблеми ове врсте решавају на нивоу државе повод су за повећану пажњу према државном врху, посебно након бројних податка о отварању различитих производних капацитета широм државе. Чињеница да деценијама уна-

зад ни један није нашао погодно тло у Краљеву међу незапосленима је тумачена као одсуство жеље политичког врха да улаже у ову средину, а узроци су тражени у сукобу интереса различитих струја у врху владајуће коалиције. На руку таквима ишле су и често контрадикторне информације најзначајнијих државника, од тога да је разлог за изостанак инвестиција удаљеност од значајних комуникационих праваца до страха потенцијалних инвеститора који се уздржавају од улагања због трусног подручја на коме се налази град. Два доласка у Краљево бившег премијера Србије Александра Вучића, оба пута у време предизборних кампања, месецима након тога била су повод за још једну тврдњу о неиспуњеним обећањима. Због тога је са опрезом при-

мљена информација о долазску инвеститора из Турске који је изразио жељу да у овој средини покрене производњу текстила и упосли две и по хиљаде радника. Почетком ове године потврђено је да ће пројекат фабрике објединити постојеће објекте на локацији „Аутотранспорта“, ремонтну халу површине 14 хиљада квадрата и још три од по хиљаду и по, што би требало да изнесе између 25 и 30 хиљада квадратних метара. Девет месеци пре најављеног почетка производње потврђено је да послодавац још није исказао потребу за одређеним образовним профилима али и да је, према подацима краљевачке филијале Националне службе за запошљавање, међу 10.800 особа на евиденцији у то доба било само поло-

вина од потребног броја радника текстилне струке. Посебно неповољном оцењена је старосна структура ових лица што у први план ставља потребу обуке на захтев послодавца. Колико се одмакло у обуци требало је да покаже посета председника Управног одбора Тај групе Месуда Топрака у присуству председника Србије, амбасадора Турске у Србији Танжу Билгича, представника локалне самоуправе и Рашког управног округа. У Истамбулу је 1977, године постављен камен темељац компаније која је до данас израсла у једног од највећих произвођача текстила у свету а, захваљујући раду, дошла у ситуацију да склапа стратешка партнерства са значајним светским брендовима. Компа-

нија је одавно прерасла границу Турске, прва инвестиција у иностранству реализована је у Египту, након тога у Алжиру и на крају у Србији. У Турској се годишње произведе око осам милиона фармерки, у Египту шест, а у три фабрике запослено је више од десет хиљада радника. - Овде грдимо објекат који ће имати тридесет хиљада квадратних метара затвореног простора, за две и по хиљаде запослених радника, тако да ће Србија заузети важно место међу произвођачима текстила и конфекције јер овде имамо циљ, а тај циљ је да наш извоз достигне цифру од десет милиона евра. У марту 2019. године завршићемо објекат који смо започели, а у априлу

ћемо започети производњу и у објекту, у коме ће бити обједињене све јединице, производити око седам милиона фармерки на годишњем нивоу. У фабрици ћемо успоставити систем који ће користити најсавременију технологију. То ће бити интегрисани објекат који ће објединити све производе јединице на једном месту и извозити своје производе у иностранство потврдио је Топрак уз посебан нагласак да се представници ове компаније у Србији осећају као код своје куће. То је, каже он, резултат става да су се државни и органи локалне самоуправе својски потрудили да створе све услове како би што пре омогућили почетак радова на стварању услова за почетак производње.

МАГАЗИН 28.10.2018.

28.10.2018.

МАГАЗИН

Од почетка овог месеца у едукативне семинаре је укључено 115 радница а слични ће се периодично, каже Топрак, организовати и у наредном периоду све до оспособљавања довољног броја радника за почетак производње. О настојању да се створе што бољи пословни амбијент, а запослене жене ослободе бриге о породици, сведочи намера да се у оквиру пословног комплекса изгради и обданиште за најмлађе чланове њихових породица. Значајном за реализацију инвестиције вредне 35 милиона евра оцењена је улога турског амбасадора који потврђује да ће изградња фабрике у Краљеву, као најзначајнија у низу реализованих, бити најзначајнија у укупном уделу турских привредника који премашује 250 милиона евра. Податак да спољнотрговинска размена две земље премашује милијарду евра значајна је колико и податак да турске компаније обезбеђују посао за десет хиљада радника, а о улози краљевач-

ке фабрике најбоље сведочи најава да ће је у првој половини следеће године отворити председник Турске Реџеп Таип Ердоган. Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић подсећа да изградња фабрике у Краљеву представља конкретизацију најбољих политичких односа Србије и Турске, а резултат је блиских односа председника две земље који су трасирали пут за долазак турских компанија. Све оне, каже Љајић, намеравају да прошире производњу што на најбољи начин сведочи о пословном амбијенту и клими која је створена за све инвеститоре. Изградња производног погона у Краљеву прилика је за потврду настојања да се обезбеди равномерни регионални развој, али и подсећање како представља доказ да се Краљево на велика врата враћа на привредну мапу ове земље и да ће бити мотор локомотива развоја целог региона. Довољно разлога за задовољство има и председник Србије Александар

Вучић уверен да је обука првих стотинак жена за рад у овој фабрици само корак ка формирању значајног броја спремних да се радом изборе за бољу будућност. - Сигуран сам да ће их бити још много више, 2019. око 1.065, до краја 2020. 1.750, а укупна вредност уговора се испуњава тек када буде најмање две и по хиљаде запослених. Посебно ми је драго да не раде само девојке од 20 до 25 година већ и жене које имају четрдесет и педесет година, јер су вредне, способне и могу много да раде а показаће лојалност преме компанији. Поред ове велике инвестиције ми доводимо другу, или трећу, плату у неку породицу, а само у малом броју случајева ово ће бити једина плата. Важно је да имате другу и трећу плату, јер онда можете да замишљате бољи живот, да узмете аутомобил на кредит, да планирате море, зимовање и све што у претходним годинама нисмо могли - потврдио је председник

Вучић уз подсећање да су некадашње привредне гиганте у граду уништили неки неодговорни људи. У ситуацији кад, из различитих разлога, бројни инвеститори којима је то нуђено нису ни размишљали о доласку у Краљево значај одлуке о градњи ове

фабрике сматра се још већим. Захвалност због тога заслужује Топрак, али и сви који су учествовали у дугом процесу преговарања и настојања да се докаже подударност заједничких интереса. - Много рада, труда и енергије смо

уложили да бисмо имали ову инвестицију. Захвалан сам турском државном руководству и председнику Ердогану на веома добром односу према Србији, а очекујем га да дође овде и отвори фабрику на пролеће, или рано лето, идуће године. Надам се још већем броју доласка турских туриста и компанија у нашу земљу. Ми немамо данас ништа што би нас раздвајало и зато је важно да покажемо још веће поштовање једни према другима. Уз то поштовање долази поверење, долази и још много тога, а иинтерес имамо и једни и други - каже Вучић уз потврду да ће до краја јуна наредне године аеродром у Лађевцима бити отворен за цивилни садржај. Добра потврда је слетање малог авиона са турским привредницима и наговештај почетка радова на аутопуту од Прељине до Појата већ наредне године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

28.10.2018.

www.radijator.rs radijator@radijator.rs

Нови путеви привредне сарадње са Кином

МАГАЗИН

28.10.2018.

СЛИЧНОСТИ КОЈЕ ПОВЕЗУЈУ

- Први утисак гостију из Кине сведочи да се о великој сличности Србије са крајем из ког долазе, како у погледу рељефа, геологије и вегетације тако и кад су у питању људи који у њима живе. - Уверење да економски односи нису на нивоу на коме би две стране желеле да буду повод је за интензивирање активности да се подигну коју степеницу више. - Најзначајније инфраструктурне, енергетске и друге развојне пројекте у Србији реализују кинеске компаније. - Многе кинеске провинције, и многи кинески градови, готово да не знају за Србију. У Кини знају за Југославију, Тита, Валтера и Новака Ђоковића. - Ускоро треба очекивати долазак бар још две кинеске делегације

Фото: М. Радовановић

Милан Бачевић

МАГАЗИН 28.10.2018.

ало је у историји Краљева било људи који су заузимали значајна места у државној администрацији, још мање оних који су тај положај искористили да на адекватан начин узврате средини из које су потекли. Изузетак је актуелни амбасадор Србије у Кини Милан Бачевић који је последњу посету Краљеву искористио да доведе представнике Министарства иностраних послова и привреднике провинције Ђилин. Састанак коме су присуствовали представници локалне самоуправе, Рашког управног округа и Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа прилика је за подсећање на време кад је, пре пуних десет година, последњи пут боравио у згради Градске управе и потврду јаких емотивних веза са градом у коме је отпочео политичку каријеру. Иако визуелно изгледа као бројни други градови у земљи Краљево се по много чему чини јединственим што су потврдили и гости из провинције Ђилин, једне од двадесет девет у Кини на североистоку ове земље у близини граница са Руском Федерацијом и Северном Корејом. Први утисак гостију из Кине сведочи да се о великој сличности Србије са крајем из ког долазе, како у погледу рељефа, геологије и вегетације тако и кад су у питању људи који у њима живе. Свеобухватно партнерство две земље које се огледа у свим сегментима живота, политичком, економском, одбрамбеном и другим, на најбољи начин потврђују политички односи који су, слажу се обе стране, достигли највиши ниво од првих званичних контаката две дипломатије пре шездесет пет година. Уверење да економски односи нису на нивоу на коме би две стране желеле да буду повод је за интензивирање активности да се подигну коју степеницу више, а огромна енергија и време уложени у то најбоље сведоче колико им је стало да то буде што је могуће више и брже. О томе сведочи податак да је у мандату актуелног састава Амбасаде Србије у Пекингу организовано једанаест посета на највишем нивоу, како председничких тако и премијерских, али и велики број министарских и нижих. О времену апсолутног отварања пре-

ма Србији најбоље сведочи податак да све најзначајније инфраструктурне, енергетске и друге развојне пројекте, у земљи реализују кинеске компаније, а обе стране потврђују веома позитивна искуства. У току мандата актуелног амбасадора Србије у овој далекоисточној земљи приметан је повећан притисак на највеће кинеске градове, Шангај, Пекинг, Гванџоу, Шенжен и друге, као што је у Србији на Београд кад је у питању реализација неких економских кинеских интереса. - Многе кинеске провинције, и многи кинески градови, готово да не знају за Србију. Знају за Југославију, знају за Тита, знају за Валтера и Новака Ђоковића. Ми смо потрошили доста времена и енергије лутајући по Кини да, преко филма, спорта, културе и друге начине, кинеским провинцијама и кинеским грађанима представимо и друге делове. Тако смо стигли и до провинције Ђилин која је, у односу на Кину, исто што и Рашки округ у Србији, а однос величина, број становника и површина, ме је определило да изаберем ову провинцију и предложим за сарадњу са нашим округом и са нашим градом. Ђилин је прелеп град на реци Амур, нешто што је код нас Ибар, а изградили су га представници две компаније који су наши гости - каже Бачевић уз потврду да у најскорије време у овој средини треба очекивати долазак бар још две кинеске делегације које се баве неким другим пословима, а могли би бити добра основа за сарадњу са градом и округом. Разговори на ту тему прилика су за потврду доласка представника највеће кинеске компаније за производњу синтетичких влакана која је изразила интерес да део своје производње дислоцира из тог града и пресели у неку од европских држава. Амбасадор Бачевић потврђује жељу да то буде Србија, и Краљево, због чега су сви напори запослених у дипломатском представаништу Србије усмерени у том правцу. Занимљивом се оцењује компанија која се бави производњом микрочипова, електропроводника посебне намене, карбона и неких елемената за одбрану, а реализација бар једног од ових пројеката у локалној средини била би, каже, Бачевић круна његове дипломатске каријере.

Главни град провинције Ђилин Чангчун је центар кинеске филмске продукције, а има наговештаја да и његови представници ускоро дођу у Србију и Краљево. Озбиљност којом кинески привредници приступају различитим облицима сарадње подразумева постојање довољно јасне, и аргументоване, пројектне документације као основе за озбиљне разговоре. То је и порука која се шаље локалним функционерима и потврда да пре доласка других представника провинције Ђилин, до краја ове или почетком наредне године, имају јасне планове развоја на којима би се могла развијати сарадња. Разговори у Краљеву потврдили су подударност ставова у различитим областима, али и уверење да има довољно различитих области у којима би сарадња могла да достигне потребан ниво и корист за обе стране. Амбасадор Бачевић потврђује да је потребно више информација о потребама локалне заједнице, и повољностима за инвеститоре, како би оперативнији рад на терену резултирао већим ефектима. Да сарадњу не треба ограничавати на Краљево сматра начелник Рашког управног округа због чега би у неке наредне разговоре требало укључити представнике Новог Пазара, Рашке, Врњачке Бање и Тутина. Богатство читавог краја пољопривредним производима, воћарских и сточарских, потврђује потенцијал који отвара могућност отварања и других тема у којима би се остварио стратешки интерес. Најава да би до половине наредне године могао да буде успостављен цивилни саобраћај са Аеродрома Морава, што би читав регион на који се наслања скоро милион становника учинило знатно приступачнијим, отвара нове могућности. У време кад се све мање становника овог дела земље сећа да је пре само неколико година главна тема свих представника локалних власти била отварање карго центра у близини аеродрома податак да се и о томе разговарало са кинеским привредницима кроз отшкринута врата баца и мало више светла на могућност интензивнијег извоза воћа, поврћа, меса и месних прерађевина до светских метропола. Т. Радовановић

Медијацијом до бржег решења спорова

МАГАЗИН

28.10.2018.

КА УНАПРЕЂЕЊУ ПОС

СЛОВНОГ ОКРУЖЕЊА

- Медијација није обавеза Србије из преговарачког поглавља 23, нити директива Европске уније и препорука Савета Европе, већ стварни интерес и корист за привреду, државу и грађане. - Бољи, бржи, једноставнији и кориснији начин решавања спорних односа од парница. - Медијација омогућава привредницима да међусобне проблеме реше на миран начин, нађу заједнички језик и дођу до обострано прихватљивог решења, а да од противника поново постану сарадници и наставе већ уговорене, или склопе нове, пословне аранжмане. - Успешно завршено више од 40 одсто поступака споразумног финансијског реструктурирања, вредних готово 40 милиона евра

28.10.2018.

МАГАЗИН

ривредна комора Србије, у сарадњи са Министарством привреде, Министарством правде, Међународном финансијском корпорацијом - чланицом Групе Светске банке и уз подршку Владе Швајцарске, коју представља Швајцарски секретаријат за економске послове, реализује другу фазу програма „Решавање питања задужења и престанка пословања привредних субјеката у региону Западног Балкана“. У оквиру активности на реализацији овог програма у Регионалној привредној комори Моравичког и Рашког управног округа одржан је састанак парламента привредника у проширеном саставу, на тему „Како одржати виталност компаније и консолидовати пословање“. Циљем програма оцењено је смањење ризика пословања и унапређење оквира и праксе несолвентности, што ће допринети побољшању положаја поверилаца, заштити пословања економски одрживих компанија, као и већој сигурности за нова улагања. По-

себна пажња посвећена је мерама и поступцима за очување виталности компанија, правовремено реаговање на захтеве тржишта, избегавање кризе, оздрављење и реструктурирање пословања и решавање проблема коришћењем расположивих инструмената на које програм указује. Податак да је један од расположивих инструмената медијација, како у привредним споровима, тако и у поступку споразумног финансијског реструктурирања и стечаја, Привредна комора Србије је посвећена њеном развоју у привреди. Разлог за то, кажу у Привредној комори, није обавеза Србије из преговарачког поглавља 23, нити директива Европске уније и препорука Савета Европе, већ то што је препозната као стварни интерес и корист за привреду, државу и грађане. Привредна комора, као асоцијација свих привредних субјеката који послују у Србији, и Привредни апелациони суд, као највиша правосудна инстанца за решавање спорова у овој области, у ју-

ну су склопили споразум који представља основ за сарадњу првостепених привредних судова и регионалних привредних комора. Заједнички циљ је да се медијација приближи привредницима и довољно промовише како би је препознали као бољи, бржи, једноставнији и кориснији начин решавања спорних односа од парница. Жеља две институције је да привреду поштеди вођења дуготрајних и скупих судских поступака, да привредницима омогући брже остварење права и пословних интереса, а истовремено растерети судове како би брже и ефикасније поступали у парницама у којима медијација није могућа. Крајњим резултатом оцењује се допринос и унапређењу пословног окружења и конкурентности земље као пословне и инвестиционе дестинације. Привредна комора Србије је створила потребне предуслове за већу примену медијације у пракси о чему сведочи заокружен правни оквир, упутство Министарства правде и Врховног

касационог суда за унапређење медијације, развијени програми медијације, реализовани пројекти које су подржале међународне организације и обучени медијатори. Медијација омогућава привредницима да међусобне проблеме реше на миран начин, нађу заједнички језик и дођу до обострано прихватљивог решења, а да од противника поново постану сарадници и наставе већ уговорене, или склопе нове, пословне аранжмане. Ово је флексибилан и поверљив поступак, па нема негативних ефеката по пословни углед компанија. Искуства земаља у којима се широко примењује потврђује да медијација налази место у привредним споровима, а да у чак 90 одсто случајева доноси задовољавајућа решења. Тако у Италији свих 105 привредних комора пружа услугу медијације, а резултат се огледа у потврди да је током године у процесу обавезног покушаја решавања спора на овај начин пре одласка на суд, решено више од деведесет хиљада

предмета, просечне вредности око 120 хиљада евра. Поступци су у просеку трајали 56 дана, више од половине је успешно завршено, а уштеда за привреду процењена је на 123 милиона евра. Улогу институционалног посредника у овом поступку Привредној комори Србије је поверио Закон о споразумном финансијском реструктурирању, на основу кога је изграђена инфраструктура за квалитетно вођење медијације и њену промоцију у привреди. До сада је успешно завршено више од 40 одсто поступака споразумног финансијског реструктурирања, вредних готово 40 милиона евра, што је посебно важно када се има у виду велики број блокираних привредних субјеката, који су у финансијске невоље упали и због неплаћених потраживања или неизвршених уговорних обавеза. У Привреденој комори верују да би њихови проблеми били знатно блажи да су на време решавани кроз медијацију, или у поступку споразумног финансијског

реструктурирања. У исто време подсећају да су препознали значај и корист медијације за чланове, због чега је ова асоцијација привредника све посвећенија њеном развоју и примени у пракси. Из коморе стиже потврда да је по природи ствари институција која треба да се бави медијацијом у привреди, јер има велико искуство у различитим поступцима арбитража, мирења и посредовања, овлашћења и позицију да може да повеже стране у спорном односу, обезбеди услове за успешно вођење и окончање поступка медијације. Због тога ће и убудуће бити посебно посвећена промоцији и широј примени медијације, што је и један од циљева програма „Решавање питања задужења и престанка пословања привредних субјеката у региону Западног Балкана“ у оквиру кога је и организован састанак парламента привредника у проширеном саставу, на тему „Како одржати виталност компаније и консолидовати пословање“. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.10.2018.

У сусрет вековном јубилеју

МАГАЗИН

28.10.2018.

ПОЛОВИЧНИ И

- Радни састанак Градског одбора за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата био је прилика да се анализира шта је до сада урађено и укаже на активности које треба инкорпорирати у планове за наредни период. - Изостала реализација најзначајнијих активности, градња војничке спомен капеле на планини Чемерно, издавање четворотомног издања „Краљево у Великом рату“ и хуманитарни концерт за прикупљање средстава потребних за градњу капеле. - Уређени путни правци до подножја планине Чемерно и извршена опсежна архивска истраживања. - Централна градска манифестација обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата 11. новембра на брду Врановац

Фото: М. Радовановић

И РЕЗУЛТАТИ

28.10.2018.

МАГАЗИН

д тренутка кад је, пре више од годину и по дана, формиран Градски одбор за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата уследиле су бројне активности како би се одала дужна пошта страдалим српским војницима са ових простора и бацило више светла на догађаје с јесени 1915. године у околини Краљева. Редовно састанци одбора наговештавали су да ће, најкасније до краја јула, бити окончане бројне активности, пре свега градња спомен капеле на планини Чемерно, а пре Сајма књига, на коме је за то већ резервисано место, бити представљено четворотомно издање „Краљево у Великом рату“ артиљеријског мајора у пензији Рада Вукосављевића, члана Градског обора и координатора за издавачку делатност. Последњи састанак чланова одбора

одржан половином минуле недеље потврђује да су реализоване бројне активности а да су изостале оне које се сматрају најзначајнијима, пре свега градња војничке спомен капеле. Радни састанак био је прилика да се анализира шта је до сада урађено и укаже на активности које треба инкорпорирати у планове за наредни период. Председник Градског обора Радоје Томашевић најзначајнијим оцењује опсежна архивска истраживања у земљи и иностранству, локалним архивима, бечком архиву и француском музеју, али и многим другим местима као материјал за књиге, које сведоче о страдању српског народа на територији града Краљева током Великог рата. Иако је локална самоуправа спровела све неопходне активности, а Влада Републике Србије донела одлуку о пре-

носу земљишта, почетак градње војничке спомен капеле одложен је због жалбе Јавног предузећа „Србијашуме“ која је била корисник предметне катастарске парцеле. Иако је у катастарским књигама извршена промена власника почетак градње је одложен до окончања поступка због чега се са сигурношћу не може тврдити кад се може очекивати. Значајним се оцењује податак да су уређени путни правци до подножја планине Чемерно са две стране, из правца Студенице и Лопатнице, а поред евидентирања бројних споменика и спомен обележја на подручју града Краљева посао није окончан. У одбору потврђују да ће и тај део посла бити ускоро завршен, а подсећају да је одржан низ комеморативних скупова и предавања по школама. Као нови датум завршетка војничке

спомен капеле помиње се крај јуна следеће године, а месец дана раније и неколико стотина метара пута до ње. Томашевић потврђује да штампање и промовисање свих књига, као и добротворни концерт, није реализовано из објективних разлога па се планира за неко боље време, штампање књига до краја ове а концерт најкасније у априлу наредне године. Централна градска манифестација обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата биће одржана на брду Врановцу, у атару села Пекчанице, 11. новембра на дан кад је потписан документ којим је стављена тачка на велики рат. Планирано је да траје неколико сати, а претходиће јој меморијални крос у коме ће учествовати екипе основних школа из Каоне, Самаила, Конарева и Роћевића, а у програм је укључена изло-

жба др Милана Матијевића под називом „Краљевачки споменици солунцима у славу“. Планирано је да ученици, аутори ликовних и литерарних радова на тему Првог светског рата, посете амбијенталну учионицу на брду Врановац где би у наредном периоду, бар два пута годишње, био организован својеврски историјски час. Аутор књига о догађајима у Великом рату Раде Вукосављевић потврђује значај бројних докумената из фондова Историјског архива Србије и Београда, Војног архива и локалних са овог подручја који сведоче о дешавањима у Краљеву и околини током Првог светског рата, посебно у периоду између 29. октобра и 17. новембра кад су на овом простору вођене најжешће борбе. - Из Војног архива у Паризу добили смо фотографију заставе 4. пешадијског

пука другог позива која је била на паради 1919. године и остала у сталној поставци међу заставама савезничких земаља. Велико истраживање у Бечу реализује студенткиња Марија Карапанџић, која је дошла до низа докумената и слика које посебно третирају Краљево у Великом рату и посебно периоду окупације, које ни један архив у Србији нема - каже Вукосављевић. Као координатор припреме књига које сведоче о догађајима у Великом рату Вукосављевић подсећа да је извршен прелом три од четири, а да се врло брзо очекује и у случају последње. Издавач је краљевачки Историјски архив, тендер за избор штампарије је расписан, а очекује се да комплетно издање буде представљено јавности 25. децембра на дан ове установе. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.10.2018.

После дванаест година ћутања експлозија емоција (9)

- На локацији у Ратини, и површини од око три хектара, почео да ниче нов објекат површине 6.180 квадрата. - За потребе фабрике изграђене су две трафостанице од по 630 киловата и управна зграда за цео систем од око хиљаду квадрата. - Завршена је комплетна инфраструктура, ископан бунар, постављена водоводна, хидрантска и канализациона мрежа, посебно за одвод површинске воде у случајевима обилних падавина. - Два месеца пре рока планираног за отварање уследио је шок, хапшење као увод у крах идеје о отварању погона у коме је посао чекало 130 особа. - Одустајање од градње представља велики губитак и за ширу заједницу. - Држава ускраћена за двадесетак милиона евра прихода годишње

Фото: М. Радовановић

ВОЋЕ И ПОВРЋЕ У ФАБРИЦИ СТОЛАРИЈЕ

ао највеће у земљи београдско тржиште је одувек привлачило пажњу свих који су сматрали како баш ту на најбољи начин могу да пласирају различите врсте производа. Због тога је према њему одувек тежио све већи број становника унутрашњих делова земље којима је било, а и сада је, неопходно обезбедити довољно станова. То је један од разлога због којих је престоница одувек као јак магнет деловала на грађевинаре, посебно након распада великих система када је отворен простор свим другим који су се лакше прилагођавали новим условима на тржишту. Шанса да освоји део овог тржишта пружена је и краљевачком „Грађевинару“ иза кога је остао велики број стамбених и пословних објеката на посебно атрактивним локацијама. Градња једног таквог, најсавременијег и најлепшег у то време на ексклузивној локацији у Булевару Михајла Пупина, уговорена је са Беопетролом, који након приватизације послује као Лукоил. Економска снага „Грађевинара“ била је довољна да објекат изгради сопственим средствима, а да за узврат добије у власништво половину од четрнаест хиљада квадрата пословног простора. Још у време градње, док је нови пословни објекат контурама тек нагове-

МАГАЗИН

28.10.2018.

штавао коначни изглед, интерес да га, кад буде завршен, купи за осам и по милиона евра 2004. године је показао Хипо лизинг из система Хипо Алпе Адриа банке. Да су око на исти објекат бацили и неки од утицајнијих из политичког живота сведочи понуда некадашњег министра рударства и енергетике увереног да би, куповином за половину те цене, могао добро да заради. Власник „Грађевинара“ Милош Раденковић у то доба није ни сањао да се полако плете мрежа која прети да му помрси рачуне. Потврда је стига врло брзо кад је и Хипо банка, са снагом већом од оне постигнуте усменим договором, понудила откуп за четири милиона и 250 хиљада евра. Да ситуација буде још тежа показало се у тренутку кад је због врмена потрошеног у ишчекивању да се реализује првобитни договор дошло до кашњења отплате 1,8 милиона динара кредита што је послужило као основ за блокаду рачуна код банке. - Објекат не могу да продам, а стоји ми пет и по хиљада квадратних метара најекслузивнијег простора у центру који вреди три хиљаде евра по квадрату. Гомилају се трошкови, банка је под утиц а ј е м кри-

миналаца из политике и трпа ми блокаду на рачуну. Појави се фирма да купи простор код мене, а у Хипо банци одобравају кредит само ако не купује објекте „Грађевинара“. Одрали су ме са затезном каматом, нагомилају ми жестоку блокаду а све то прате угледни политичари и богате се. На крају продајем за седам милиона и триста хиљада евра фирми коју води Предраг Ранковић Пецони, а објекат још није усељен јер је проклет зато што ме је уценио. Пре тога долази организација из Беча и нуди 12 милиона евра, али не мени него неком посреднику. Било је неколико таквих понуда, све преко десет милиона евра, али сам морао да продам за много мање да бих скинуо блокаду са којом су манипулисали. После тога продајем један објекат за три милиона евра, па и то узимају јер су, док сам трчао и радио, гледали како да отму - прича видно разочаран Раденковић. Рачуница коју је извео потврђује да је у Бео г р а ду

оштећен за три, код „Ракете“ петнаестак а у случају „Србије“ између два и три милиона евра. За бројне објекте које је „Грађевинар“ градио широм земље било је неопходно обезбедити знатну количину прозора и врата што је повод за реализацију давнашње идеје о сопственој фабрици у Ратини. Тежња да се у свакој прилици трага за најбољим решењима огледа се у одлуци да се машине за фабрику набаве код немачког Вајнинга који је важио за једног од најреномиранијих светских произвођача опреме за обраду дрвета. Податак да таквих машина није било у земљи, а ни довољно стручних да рукују њима, довољно је било за одлуку да на обуку у Немачку буде послато шест столара из столарске радионице у Ратини која је пословала у оквиру „Грађевинара“. Најмодернију линију за производњу столарије у комбинацији алуминијума и дрвета

требало је сместити у одговарајући објекат, а искуства Канаде, Италије, Немачке и Русије довољана за израду пројекта по њиховом моделу. Озбиљног задатка прихватио се дугогодишњи сарадник „Грађевинара“, архитекта Александар Лукић, а након што је добијена грађевинска дозвола 2005. године је на локацији у Ратини, и површини од око три хектара, почео да ниче нов објекат површине 6.180 квадрата. Трећина је намењена производњи намештаја а остатак изложбеном салону, салону аутомобила, пословним просторијама... За потребе фабрике изграђене су две трафостанице од по 630 киловата и управна зграда за цео систем од око хиљаду квадрата. Завршена је комплетна инфраструктура, ископан бунар, постављена водоводна, хидрантска и канализациона, посебно за одвод површинске воде у случајевима обилних падавина. У време кад је 2,4 милиона евра вредна линија за произвдњу гра-

ђевинске столарије требало да крене пут Србије произвођач је изразио жељу да позове купце из свих крајева света на отварање коме је требало да следи гламурозна свечаност. Два месеца пре рока планираног за отварање уследио је шок, хапшење као увод у крах идеје о отварању погона у коме је посао чекало 130 особа. - Тада је све ово изгледало много боље него сад. У међувремену ништа није урађено сем што сам поставио столарију, док је све друго пропадало дванаест година. То је требало да буде јединствена фабрика у Србији, можда и у свету, јер до тада нико није зидао фабрику са сендвич зидовима. Ја сам зидао класичним блоком на који је постављена термоизолација, па тек одна облога од 12 сантиметара широке цигле. Уређен је терен и постављени ивичњаци за стазе од асфалта, а сад је све зарасло у коров. На читав простор насуто је 22 хиљаде кубика шљунка, а на око хектар и више простора око објекта планирано зеленило и мрежа која се укључује на

МАГАЗИН 28.10.2018.

сензор сваки пут кад земљи треба влага. Груба рачуница потврђује да сам уложио најмање три милиона евра сопствених средстава из профита, јер никад нисам узео кредит. Разочаран свим што се дешавало одустајем од опреме и обустављам сваку даљу активност. Узалуд је наследство од мога ђеда и свих из породице који су ту радили. Отац, мајка и жена су сами фарбали километар и више дугу, два и по метра високу ограду, она спремала топли оброк за раднике, доручак, ручак и вечеру за седамдесет људи, а све то пада у воду - прича Раденковић. Иако не постоји прецизна рачуница није далеко од истине податак да би од бруто обрта вредног тридесетак милиона евра годишње знатне користи могла да има и држава. Ако се томе дода запошљавање знатног броја оних који у радном ангажовању виде решење егзистенцијалних проблема онда је јасније уверење да одустајање од градње представља велики губитак и за ширу заједницу. Посебно поразно делује чврсто уверење да такве фабрике још нема у Србији, Раденковић верује да је неће ни бити. У стању у каквом је био пре дванаест година објекат стоји и сада. Тежак је за одржавање, а да околина потпуно не зарасте у коров старају се Милош Раденковић и један радник који помаже при садњи воћа и гајењу поврћа. Овај део радног ангажовања је, каже Раденковић, прилика да заборави све недаће које је преживео и оне који су томе допринели. Сем њему и члановима породице верује да су велико зло нанели великом броју радника, коначно и локалној заједници која би, нема сумње, другачије изгледала са гигантом какав је био „МР систем“, а и држава је ускраћена за двадесетак милиона евра прихода годишње. - Отели су и уништили систем који би правио преко 200 милиона евра бруто производа годишње. Отерали су на улицу две хиљаде људи од којих су многи несрећни лоше завршили, а други отишли у пензију. Двадесет пет година сам био најуспешнији провредник, а доживео да судија у пресуди напише како је предузеће водио полуписмен човек. Тражили су да овде отворимо фабрику за прераду воћа и поврћа, јер је на идеалној локацији између Крушевца и Чачка, али је за то потребан млад човек који има амбицију и вољу. Ја сам изгубио вољу, нисам млад, а немам више никаквих амбиција, као ни моја деца поучена искуством и догађајима којима су били сведоци. Опрема хладњаче за слатки програм кошта 2,4 милиона евра, за кисели још 150 хиљада више, а могло би директно да се запосли између седамдесет и осамдесет људи, посредно чак две хиљаде. Међутим, нисам оптимиста јер је тржиште нестабилно, па се људи теже одлучују на веће улагање. Један хрватски привредник је најавио долазак са новцем и гаранцијом банке, јер му се свидео програм, до тада све стоји а ја

само обилазим - каже Раденковић. Након свега кроз што је прошао „Грађевинар“ више не ради ништа, а постоји само због судских процеса који још нису завршени. У једном од њих оспорава се поступак Дирекције за градско грађевинско земиште Београда и вештака којим је предузеће оштећено за износ који премашује суме од више стотина милиона. Трошкови сваког поступка премашују десетине хиљада евра, а још није приведено крају више њих, два на Уставном суду, један о коме се чека изјашњење Врховног суда, по један пред Апелационим и Управним судом. Окончање последњег означиће крај у дугом периоду успешне компаније, и окоснице „МР система“, за шта се главним кривцима сматрају појединци из државног врха оцењени као непријатељи државе, због зла које су причинили хиљадама радника међу којима су и чланови породице Милоша Раденковића. Да се оснивач „Грађевинара“ разликује од бројних других привредника потврђује улагање од четири стотине хиљада евра у краљевачку одбојку и упола мање као помоћ фудбалерима. Они који су допринели краху заборавили су градњу школе, стан на поклон полицајцу и помоћ црквама које је Српска православна црква наградила Орденом Светог Саве. - После Немањића нико више није дао Краљеву од мене. Направио сам три храма, болнице за народ, храм за господа и најмодернији биоскоп на Балкану. Сад смо на Управном суду и видећемо шта ће да се деси, али ако се деси најгоре затвориће биоскоп, јер у њега неће имати одакле да се улази. За све што се издешавало криви су притајени криминалци који користе политику, и банке које су дошле да униште привреду, да обезбеде личну корист а нико не размишља какву хипотеку остављају деци и унуцима. Проклетство је чудо - каже Раденковић чврсто решен да биоскоп у Краљеву не продаје чак ни ако, због оспоравања права на део испред њега, не би могло да се уђе у салу. Летимични осврт на ситуацију у земљи води ка ставу да се о државном буџету брине више него у ранијем периоду. И поред уверења да у тренутној политичкој констелацији не може да се деси оно што се њему десило, Раденковић потврђује невеселу чињеницу о све мање привредника спремних да се упусте у значајнија улагања. Период вртоглавог успеха, и свега што је он изазвао, Раденковић је описао у књизи „Човек само срцем добро види“ у којој се осврнуо на хапшење свог деде 1946. године због намере власти да му узму чезе и кобилу. Уверење да његову судбину из 2006. неће доживети најстарији унук заснива се на уверењу да 2066. неће ни бити у Србији. И то је, каже он, последица чињенице да све више младих увиђа шта се дешава, па бежи како би избегао сличну судбину, а све води ка сигурном умирању земље. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.10.2018.

Центар локалних услуга

МАГАЗИН

28.10.2018.

ПРВИ РЕЗУЛТА А

- У ситуацији кад су као модели за ово понуђени леценциране агенције и организације цивилног друштва локална самоуправа је препознала важност оснивања установе као што је Центар локалних услуга сматрајући да на најбољи начин покрива највећи број оних којима је потребна помоћ. - Административне препреке отежавају да установа у пуном капацитету ради у складу са потребама свих корисничких група. - Центар пружа услуге персоналне асистенције, помоћи у кући, личног пратиоца, породичног сарадника, геронтодомаћица, дневног центра за старе, геронто амбуланте, становања у заштићеним условима и социјалног становања за младе који се осамостаљују. - Услуге за 430 корисника пружа шест персоналних асистената, седам личних пратилаца, два породична сарадника, пет геронто домаћица, два медицинска радника у геронто амбуланти и три радника у Дневном центру за старе

АТИ ОХРАБРУЈУ

бавеза локалне самоуправе да посвети посебну пажњу задовољењу основних потреба суграђана у стању социјалне потребе, угроженог становништва, особа са инвалидитетом, старих којима је потребна помоћ и младима који крећу путем осамостаљења, повод је за оснивање Центра локалних услуга препознатог као начин да се реши највећи део проблема. У ситуацији кад су као модели за ово понуђени леценциране агенције и организације цивилног друштва локална самоуправа је препознала важност оснивања установе као што је Центар локалних услуга сматрајући да на најбољи начин покрива највећи број оних којима је потребна помоћ. Различити проблеми на путу регистрације утицали су да поступак потраје дуже него што је планирано, а након окончаног поступка почетком јула ове године Центар је, преузимањем од Центра за социјални рад, прве услуге корисницима пружио средином августа. Значајним на путу унапређења квалитета услуга оцењена је потреба едукације запослених, у циљу стицања што већег броја потребних

МАГАЗИН

28.10.2018.

лиценци, што је постављено на прво место листе приоритета. Импулс за развој услуга социјалне заштите дат је од стране државе са намером да се пасивни корисници пројектују у активне, а обезбеди равноправност недржавних и државних пружалаца услуга, и да се оне ставе на тржиште уз задржавање социјалне компоненте која подразумева бригу о корисницима и квалитету њиховог живота. Основ за формирање Центра локалних услуга нађен је у Закону о социјалној заштити, и правилницима који дефинишу широку област социјалне заштите, а нове повољности треба да обезбеде измене које се очекује наредне године. Иако се олакшавајућом околношћу на путу до тренутног стања оцењује повољност да је одређен број услуга преузет од Центра за социјални рад неке административне препреке и даље отежавају да установа у пуном капацитету ради у складу са потребама свих корисничких група. Највећим проблемом оцењено је финансирање којим се услуге тренутно развијају претежно средствима наменских

трансфера у износу који је раван буџету града за социјалну заштиту. Представљање првих резултата рада прилика је да вршилац дужности директора Зоран Балтић потврди план Центра локалних услуга којим развија услуге и шири њихове капацитете како би се повећало задовољење корисника. Приоритетним је оцењено лиценцирање запослених и наставак сарадње са Националном службом за запошљавање, краљевачким школама и Предшколском установом „Олга Јовичић Рита“, како би заједничким снагама одабрали најбоље кадрове за пружање наших услуга. Центар тренутно пружа услуге персоналне асистенције, помоћи у кући, личног пратиоца, породичног сарадника, геронтодомаћица, дневног центра за старе, геронто амбуланте, становања у заштићеним условима и социјалног становања за младе који се осамостаљују. Податак да услуге за 430 корисника пружа шест персоналних асистената, седам личних пратилаца, два породична сарадника, пет геронто домаћица, два медицинска радника у геронто амбулан-

ти и три радника у Дневном центру за старе води ка ставу да ће, са ширењем услуга на већи број оних којима је потребна помоћ, бити неопходно још више радника за ангажовање на овим пословима. Балтић одбацује могућност преклапања услуга са Центром за социјални рад, а добра потврда су законске процедуре које елеиминишу и најмању могућност да се то догоди. Оне се огледају у поступку одобравања по решењу Центра за социјални рад као основи за ангажовање особа различитог профила ради пружања услуга. Иницијална средства за опремање Центра локалних услуга и трошкове запослених обезбеђена су буџетом града за ову годину, док се сви остали трошкови финансирају из наменских трансфера са вишег нивоа организовања. Цена услуга утврђена је на 350 динара по сату, а износ који пада на терет корисника дефинисан је правилником, који су усвојили Скупштина града и Градско веће, и месечним приходима по члану домаћинства. - Процедура добијања услуга зависи од врсте, а Центар за социјални рад даје стручно мишљење да ли особа испуњава

критеријуме да добије пратиоца, асистента или домаћицу. Они доставе решење а ми по њему поступамо даље, па ангажујемо некога, али не ако немамо сагласност породице. Зато смо и склопили уговор са Националном службом за запошљавање одакле добијамо кандидате који би обављали одређене послове уз могућност да корисник, на основу понуде заинтересованих, сам изврши одабир коме би препустио пружање услуге - каже Балтић. Прве процене потврђују да број ангажованих на пружању услуга није ни приближан потребном, а сматра се да број ангажованих чини тек половину неопходног. Потврда да у првих неколико месеци рада све функционише на начин који је оцењен квалитетним води ка ставу да ће у лепезу услуга бити укључене и нове, за шта ће бити потребно ангажовање повећаног броја извршилаца. Потврђено је и да иницијативу за покретање поступка признавања права на услуге може покренути било које физичко или правно лице, а даљу процедуру спроводи Центар за социјални рад, или корисник кад се ради о

непосредном уговарању. Кад су у питању деца и млади уважава се и мишљење интерресорне комисије.

Помоћ у кући Прва искуства потврђују да се помоћ у кући показала као врло практична услуга намењена одраслим старијим лицима са смањеним функционалним способностима за самостални живот. Услуга се огледа у раду геронто домаћица које свакодневно врше надзор и брину о корисницима омогућавајући им опстанак у породицама и унапређење квалитета живота, нарочито у ситуацијама када породична подршка није довољна, или расположива, па постоји ризик од смештања у институцију. Поред тога што ствара услове за бољи квалитет живота старијих суграђана услуга се оцењује значајном због чињенице да представља и одређену врсту превенције. У Центру локалних услуга потврђују да се сврха пружања ове услуге огледа у подршци корисницима при задовољавању свакодневних животних потреба, тренутно је користи 35 особа а

посебно значајним оцењује се могућност прилагођавања индивидуалним потребама сваког од корисника.

Лични пратилац Први месеци рада потврђују да се веома корисном показала услуга личног пратиоца на коју право имају деца са сметњама у развоју, до завршетка средње школе, као и деца укључена у предшколску установу или вртић. Установљена је како би се корисницима пружила индивидуална практична подршка за неометан одлазак у школу и стицање што већег нивоа самосталности. Активности се реализују у дому корисника, током кретања до школе, боравка у школи и активностима у заједници које подразумевају културне, спортске и друге активности. Услугу тренутно користи седам корисника, а податак да је потребна већем броју деце води ка ставу да ће у наредном периоду бити обухваћен знатно већи број корисника.

МАГАЗИН

28.10.2018.

Становање уз подршку за младе

Становање уз подршку за младе који се осамостаљују намењена је особама од 15 до 26 година, а у три стана на територији града обезбеђује се у трајању од само годину дана. Корисници су особе које излазе из система социјалне заштите а немају услова за повратак у биолошку, или сродничку, породицу. Право се може продужити на још једну годину ако за то постоје оправдани услови, а задатак Центра локалних услуга је да створи безбедно окружење и апсолутни подстицај самосталности младима који се осамостаљују. Становање уз подршку искључује плаћање било какве партиципације или подмирење трошкова станарине.

Социјално становање у заштићеним условима Услуга је намењена појединцу или породици који се налази у стању социјалне потребе, немају регулисано стамбено питање и нису у могућности да га реше на

неки други начин. Обухват корисника је различит, а поступак за остваривање права води Центар за социјални рад који, на основу провере свих потребних услова, доноси одговарајуће решење. Услугом је у два велика објекта на Берановцу и Борачком насељу, обухваћено више од педесет породица. Уверење да су за квалитетно пружање иновационе услуге, која се финансира из наменског трансфера, неопходни значајни ресурси води ка ставу о потреби да у наредном периоду финансирање преузме држава.

вљања или измештања деце из породице, а ангажују се и када у породицу треба вратити децу која су била у систему социјалне заштите. Податак да се услуга интензивне подршке породици сврстава у ред веома комплексних разлог је посвећивања посебне пажње супервизији и реализацији утврђених планова. У Центру локалних услуга потврђују да су два породична сарадника ангажована на пружању помоћи члановима осам породица у урбаном и руралном делу територије града.

Персонална асистенција

Дневни центар и геронтолошка амбуланта

Персонална асистенција је препозната као услуга која корисницима омогућава потпуну контролу над животом јер са персоналним асистентима бирају када, где и како ће спроводити њихове одређене активности. Услуга се показала веома практичном, јер омогућава самосталан живот, а намењена је пунолетним лицима са инвалидитетом која примају додатак за туђу негу и помоћ, способна су да одлучују, имају први и други степен подршке и неку врсту друштвеног ангажмана. Врло је сродна помоћи у кући, кориснику доступна осам сати дневно пет дана у недељи, а разликује се по томе што персонални аистент пружа помоћ само једном кориснику. Основном сврхом оцењена је потреба да се растерети породица, омогући социјална интеграција на што већем нивоу и оствари што већи степен самосталности особе са инвалидитетом.

Породични сарадник Породицама које се налазе у било каквом облику кризе намењена је услуга која се огледа у виду ангажовања лица које директно ради са децом, родитељима и свим значајним особама у породици. Породични сарадници су квалификована лица различитих профила, педагози, психолози, социјални радници и други, која имају знање и способности да реше нека од кризних ситуација које се тичу партнерских односа, родитељских капацитета или животних вештина како би поправили стање у породици, негде спречили ризик од злоста-

Најстаријим суграђанима намењене су две из лепезе које пружа Центар локалних услуга. Прва је Дневни центар за старе на Берановцу као облик бриге о старим лицима која су остала да живе у својим породицама, а омогућава им да остану у њима и кад је подршка породице недовољна или није могућа. Услуга се пружа у наменски грађеном објекту где се старим лицима омогућује да, без упута Центра за социјални рад, користе услуге професора физичке културе који организује вежбе за стара лица, и присуствују и различитим радионицама. Рад у периоду од девет до седамнаест сати сваког дана координирају две геронто домаћице, а корисницима су намењена и дешавања ван ових просторија. Друга је геронтолошка амбуланта у просторијама Удружења пензионера где се старим лицима пружа могућност да унапреде здравствено стање лакшим доступом услугама превентивних прегледа и ране дијагностике обољења. Колико је стварање ових могућности оправдано потврђује податак да кроз амбуланту дневно прође до две стотине корисника којима услуге мерења крвног притиска, нивоа шећера у крви и друге за које би морали да чекају у објектима примарне здравствене заштите, пружају лекари опште праксе. Значајном се оцењује и могућност да услуге буду пружене и лицима која немају здравствено осигурање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Зоран Балтић

МАГАЗИН 28.10.2018.

МАГАЗИН

28.10.2018.

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (34)

ФОРМАЦИЈСКИ САСТАВ А - Трећа армија је формирана након што је Аустроугарска прогласила мобилизацију у августу месецу 1914. године. – Била је ангажована на Источном бојишту а почетком 1915. расформирана, а поново формирана почетком септембра у сврху предстојеће тројне офанзиве на Краљевину Србију. - Након заузимања Краљевине Србије, 3. аустроугарска армија учествује у нападу на Краљевину Црну Гору, која је капитулирала 23. јануара 1916. године. - Без обзира на формално објављену неутралност, од самог почетка Првог светског рата Бугарска је почела припреме за реванш Краљевини Србији због великог пораза у Другом балканском рату, очекујући погодан тренутак за напад како би одузела Македонију

АУСТРОУГАРСКЕ АРМИЈЕ састав аустроугарске 3. армије ушли су 19. корпус под командом генерала Игњаца Тролмана, 22. корпус којим је командовао генерал Еуген фон Фалкехајн, 8. корпус генерала Виктора фон Шушенстела, 62. пешадијска дивизија генерала Кеслера, групе Штрајт и Сорсић. У 19. корпус укључена је 53. пешадијска дивизија под командом генерала Понграша, 43. и 44. резервна дивизија којима су командовали генерали Ринкел и Дирер и 26. пешадијска дивизија на чијем је челу био генерал Ирих. У састав 8. корпуса ушли су 57. и 59. пешадијска дивизија којима су командовали генерали Гегингер и Шњарић. Трећа армија је формирана након што је Аустроугарска прогласила мобили-

зацију у августу месецу 1914. године. Те године је била ангажована на Источном бојишту, а почетком 1915. расформирана, да би поново формирана почетком септембра у сврху предстојеће тројне офанзиве на Краљевину Србију. За команданта је 27. септембра постављен аустријски генерал пешадије Херман Кевеш, а Трећа армија укључена у састав Групе армија Макензен у оквиру које учествује у четвртој офанзиви на Краљевину Србију од 5. октобра до 25. новембра 1915. године. У овој офанзиви њене јединице 9. октобра заузимају Београд и, заједно са 11. немачком армијом, присиљавају српске снаге на повлачење. Након заузимања Краљевине Србије, 3. аустроугарска армија учествује у нападу

на Краљевину Црну Гору, која је капитулирала 23. јануара 1916. године. Армија продире даље у Албанију и до краја фебруара 1916. године заузима градове Скадар и Драч.

Распоред 11. немачке армије У времену од 14. септембра до 5. октобра 1915. године у Банату је, под командом немачког генерала Макса фон Галвица, извршено груписање 11. армије у чијем су саставу били 3. и 4. армијски корпус и 10. резервни корпус. Трећи армијски кропус чиниле су 25. пешадијска дивизија стационирана код Брестовца и 6. пешадијска дивизија код Плосића и

МАГАЗИН

28.10.2018.

Ђурђева, потом 4. армијски корпус и 11. пешадијска дивизија, позната као Баварска, смештени северно од села Острва и у источном делу Ковина, 105. пешадијска дивизија код Дубовца. У исто време 107. пешадијска дивизија је размештена на простору Орешац–Лагердорф, а 10. резервни корпус и 103. пешадијска дивизија код Паланке док је 101. пешадијска дивизија поседала положаје на простору Соколовац–Врачев гај. Аустроугарске ландштурмске трупе, које су штитиле концентрацију на Дунаву, прикупљене су под командом пуковника Филепа за извршење демонстрације, а код Оршаве је смештено пет батаљона са пет батерија, док су код Молдаве била два батаљона са две батерије. Задатак је био да се изведе главни удар са севера, пређе Дунав на сектору код Смедерева, Костолца и Рама, а затим дејствује на југ Великоморавском долином. У наставку операције планирано је да у садејству са 1. бугарском армијом, која је по плану деловала са истока према Нишу и Крушевцу, затвори клешта и тиме окружи и уништи јединице војске Краљевине Србије на положајима источ-

но од Велике Мораве.

Мобилизација и концентрација бугарске војске Почетак Првог светског рата затекао је Краљевину Србију и Бугарску у веома затегнутим односима. Без обзира на формално објављену неутралност, од самог почетка Првог светског рата Бугарска је почела припреме за реванш због великог пораза у Другом балканском рату, очекујући погодан тренутак за напад како би одузела Македонију. Иако до тада неутрална, Бугарска се потпуно окренула Централним силама, посебно Аустро–Угарској, иако је софијска влада истовремено преговарала и са силама Антанте, од којих је тражила да јој Србија уступи целу Македонију. Савезници су били спремни да подрже део бугарских захтева а заузврат би, по завршетку рата, Србији дали Босну и Херцеговину, северну Албанију и Јужну Далмацију. После вишемесечних преговора са обе зараћене стране Бугарска је 4. септембра ипак потписала уговор о војном савезу са Не-

мачком, који је подразумевао и њену обавезу да са својим трупама учествује у рату против Краљевине Србије. У духу заједничког плана за тројну инвазију на Србију, Бугарска је имала обавезу да концентрише две армије према источном фронту и предузме офанзиву са истока у време када, у циљу заједничког садејства до потпуног пораза српске војске, 3. аустроугарска и 11. немачка армија изврше прелаз преко Саве и Дунава. У складу са овим планом Бугарска је ноћу између 22. и 23. септембра наредила мобилизацију целокупне војске. По завршеној мобилизацији Бугарска је отпочела концентрацију војске па је 1. армија са четири пешадијске дивизије распоређена на фронту Ћустендил–Белоградчик–Цариброд и ушла у састав Групе армија Макензен. У исто време 2. армија, са две пешадијске и једном коњичком дивизијом, распоређена је на фронту Ћустендил–Џумаја. За везу између армија, и заштиту железничке пруге Софија–Ћустендил, концентрисани су 13. и 26. пешадијски пук са једном коњичком бригадом на фронту Трн–Босиљград, док су остале бугарске јединице биле предвиђене за евентуалност рата са

Румунијом и Грчком.

Састав бугарске војске Првом бугарском армијом састављеном од 1. софијске, 6. бдинске, 8. тунџанске и 9. плевљанске дивизије, и осталих армијских јединица и установа, комановао је генерал потпуковник Климент Бојаџијев, док је на челу штаба био генерал потпуковник Азманов. У састав 1. софијске дивизије, којом је командовао генерал мајор Драганов, укључена је 1. пешадијска бригада са 1. и 6. пешадијским пуком, 2. пешадијска бригада са припадницима 16. и 25. пешадијског пука, 3. пешадијска бригада у коју су укључени 41. и 42. пешадијски пук, 26. пешадијски пук, 1. ополченски пешадијски пук, 1. артиљеријска бригада са војницима 4. и 14. артиљеријског пука и 1. коњичка бригада у чијем саставу су били 1. коњички и 1. гардијски пук, и помоћни делови. Шеста бдинска дивизија укључивала је 1. пешадијску бригаду састављену од 3. и 15. пешадијског пука, 2. пешадијска бригада у чијем су саставу били 35. и 36. пешадијски пук, 3. пешадијска бригада са

припадницима 51. и 52. пешадијског пука, 6. артиљеријска бригада 2. и 12. артељеријски и 3. тешки пук. Јединицу су допуњавали 2. коњички пук и помоћни делови, а командант дивизије био је генерал мајор Пападопов. Осмом тунџанском дивизијом командовао је генерал мајор Митов, а јединицу су чиниле 1. 2. и 3. пешадијска бригада са 10. 30. 12. 23. 55. и 56. пешадијским пуком, 8. артиљеријска бригада састављена од 8. и 18. артиљеријског и 3. хаубичког пука, и помоћни делови. У састав 9. плевљанске дивизија, којом је командовао генерал мајор Нерезов, ушле су 1. пешадијска бригада са 4. и 17. пешадијским пуком, 2. пешадијска бригада састављена од 33. и 34 пешадијског пука и 3. пешадијска бригада са припадницима 57. и 58. пешадијског пука. Дивизију је допуњавала 9. артиљеријска бригада са 9. и 19. артиљеријским пуком и помоћни делови. Друга бугарска армија састављена је од припадника 3. балканске 7. рилске дивизија и Коњичке дивизије, армијских јединица и установа које су стављене под команду генерал мајор Тодоров, док је на начелник штаба био генералштабни

пуковник Русев. На челу Треће балканске дивизије састава 1. 2 и 3. пешадијске бригаде, са 11. 24. 29. 32. 45. и 46. пешадијским пуком, 3. артиљеријске бригаде у чијем саставу су били 6. и 16. артиљеријски пук, и помоћни делови био је генерал мајор Рибаков, а Седме рилске дивизије састављене од 1. 2. и 3. пешадијске бригаде које су чинили 13. 14. 22. 26. 53. и 54. пешадијски пук, са 7. артиљеријском бригадом од 7. и 17. артиљеријског пука, и помоћним деловима командовао је пуковник Васиљев, док је на челу Коњичке дивизије, од две коњичке бригаде и две коњичке батерије, био генерал мајор Панев.

Распоред осталих бугарских дивизија Према Грчкој је распоређена 2. тракијска дивизија прикупљена у долини Месте код Бањске и Неврекопа, 10. беломорска и 11. македонска дивизија у формирању у Софији, Пловдиву, Јамболу и другим местима, а према Румунији 4. преславска и 5. дунавска дивизија. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 28.10.2018.

Кампања „Србија до информација“ за право јавности да зна

ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА ВАН ЗАКОНА? - Право јавности да зна кроз Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја омогућава свим грађанима увид у рад јавних институција које се финансирају њиховим новцем. - Осамдесет грађанских и медијских удружења и организација покренуле иницијативу за одбрану права јавности да зна. - Нацртом закона предвиђа се изузимање дела предузећа, која располажу значајном јавном имовином, од обавезе давања информација које се односе на њихов рад. - Могућност да органи власти воде управни спор против обавезујућих, коначних и извршних решења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, што није у складу са начелом законитости. - Измена закона које спрема Влада нису у складу са Уставом

МАГАЗИН 28.10.2018.

верење да Нацрт измена Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, који је током пролећа представило Министарство државне управе и локалне самоуправе, указује на намеру државе да јавности отежа увид у рад јавних институција повод је да Центар за истраживање, транспарентност и одговорност, са још неколико организација цивилног друштва, покренe иницијативу за одбрану права јавности да зна „Србија до информација“. Прва „Недеља права јавности да зна“ у Србији отпочела је крајем септембра обележавањем „Међународног дана права јавности да зна“ и уличним акцијама под називом „Ако желиш информације од јавног значаја, зашто не пишеш Деда Мразу?“ са циљем да се грађани на интересантан начин информишу о овом важном праву. Право јавности да зна кроз Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја омогућава свим грађанима увид у рад јавних институција које се финансирају њиховим новцем. Група организација цивилног друштва коју чине Београдски центар за безбедносну политику, Центар за истраживање, транспарентност и одговорност, Правни скенер, Грађанске иницијативе, Славко Ћурувија Фондација, Транспарентност Србија, БИРН, Партнери Србија и Фондација за отворено друштво Србија само су неке од осамдесет грађанских и медијских удружења и организација које су покренуле иницијативу за одбрану права јавности да зна. Организације указују на веома штетне одредбе Нацрта закона којом се предвиђа изузимање дела предузећа, која располажу значајном јавном имовином, од обавезе давања информација које се односе на њихов рад и могућност да органи власти воде управни спор против обавезујућих, коначних и извршних решења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, што није у складу са начелом законитости. Иако је током јавне расправе 1.200 грађана надлежном Министарству послало коментаре и предлоге да се ове штетне одредбе не усвоје, још нема

одговора да ли су коментари прихваћени или не. То је повод за наставак активности, а једна таква је почетком минуле недеље спроведена и у Краљеву. Испред пригодног штанда на Тргу српских ратника заменик програмског директора Удружења ЦРТА Павле Димитријевић је објашњавао грађанима Краљева зашто је важно право на слободан приступ информацијама од јавног значаја, зашто је важно да знају шта ради Градска управа, како се троши новац и на који начин се доносе одлуке и консултују грађани, да ли их неко нешто пита, лаже или крије информације које се сматрају значајним. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја гарантује права за постављање питања везаних за рад различитих институција, посебно оних које троше заједничке паре. Ово право се остварује на основу захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја, директан упит Градској управи, или било којој другој институцији које закон обавезује да одговоре. - Проблем је у томе што постоји нови Нацрт закона који каже да нећемо више моћи да питамо. То значи да нај-

већа јавна предузећа, такозвана друштва капитала, највећи буџетски потрошачи као што су Железнице Србије, Коридори Србије и други велики системи за које држава гарантује обвезницама јер троше највише наших пара, нећемо моћи да питамо ништа и они ће бити ван закона. Ако се усвоји овај Нацрт закона када будемо послали захтев за слободан приступ информацијама од јавног значаја институција има право да каже ја нећу. Дође повереник и каже мораш да даш, а она каже ја то све шаљем на суд нек Управни суд каже да ли сам крив или нисам, па креће судски процес који траје годинама. Нови закон даје могућност институцији да се обавеза пребаци на суд и кроз судски поступак докаже ко има које право а то је сужавање већ гарантованих права, јер устав јасно каже да се гарантована права не могу сужавати него само ширити. То значи да измене које спрема Влада нису у складу са Уставом и заправо се ради о основном и темељном сужавању наших права. С обзиром да планиране измене још нису ушле у скупштинску процедуру ми смо покренули кампању која треба да информише људе о праву да питају институције

ЦРТА Центар за истраживање, транспарентност и одговорност окупља људе који желе да живе у модерном и демократском друштву где су грађани слободни и једнаки пред законом, институције штите јавни интерес а медији су независни, у друштву у коме је одговорност основа друштвено-политичких односа. Основа је уверење да је политика отворена за све, а не процес ексклузивно резервисан само за политичаре. Kао удружење грађана, основан је 2002. године од када окупља људе са широким искуством у грађанском активизму, новинарству и политици. У залагању за примену концепта одговорног понашања у друштву удружење развија различите механизме за праћење и процену степена одговорности носилаца власти, истражује и едукује грађане и политичаре о концепту одговорности и заговара потребу да се концепт одговорног понашања примени у пракси и законодавству као основна вредност развијеног демократског друштва, a од доносиоца одлука захтева да полажу рачун грађанима. Користећи истраживања, анализе, медијске технике и нове технологије у циљу борбе за одговорније друштво покренуо је неколико иницијатива, као што су Грађани на стражи, Отворени парламент и Истиномер, које настоје да грађанима омогуће лакши увид у рад државних органа и политичара обезбеђујући им информације о њихов раду.

28.10.2018.

МАГАЗИН

о ономе што је битно а, са друге стране, да одржимо у јавности причу и кажемо не можете, без икаквог разлога и основа, да нам сужавате права које имамо по Уставу - каже Димитријевић. Податак да су сличне акције одржане у још девет градова наговештава наставак путовања у покушају да се прикупи што више информација о ставовима грађана везаним за познавање одредби Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Страх да би изменом закона многе значајне информације остале далеко од очију јавности води ка ставу да једини коме би у таквој ситуацији могли да се обрате могао бити Деда Мраз. Уверење да је у Београду још у септембру постављена новогодишња расвета води

ка ставу да Деда Мраз није преуранио и да је добар начин за проверу докле сежу права грађана. Да Деда Мраз у Краљево није стигао празних руку потврђују лоптице као поклон свима који су били спремни да се укључе у акцију и поразговрају о искуствима са информацијама од јавног значаја. Иако званичне информације потврђују могућност новог круга консултација са јавношћу пре усвајања измена закона, које се очекују до краја године, код организација цивилног друштва нема дилеме о томе да ли највећи буџетски потрошачи треба да остану ван закона. Предлагач измена у први план ставља јаке стране промена које подразумевају обавезу свих корисника зајед-

ничких средстава на објављивање података у информатору у електронском облику. Уз обавезу да их редовно ажурирају институцијама прети директна прекршајна одговорност за објављивање нетачних информација. То би, каже Димитријевић, требало да потврди проактивну транспарентност и став ресорног министарства да је то кључна промена која ће допринети да јавност зна више о раду институција. Иако се концепт сматра елементарно прихватљивим не умањује важност става о сужавању круга обвезника закона. Посебно брине искључивање од контроле великих система и корисника значајних средстава буџета чије је пословање и овако под извесном врстом сумње због скандала, злоупотреба, зва-

ничних и незваничних истрага. - Веће су паре у Железници, Коридорима и путевима Србије него у огромном броју локалних самоуправа. То су незамисливи износи, па и не знамо колико та предузећа вреде и у ком износу су потрошачи буџета. У том смислу нема оправдања, па позивамо јавност да обрати пажњу и покаже колико је грађанима стало да се њихова права не умањују - каже Димитријевић. Податак да су у Европи присутни сасвим другачији трендови, а да су они који троше највише пара најотворенији и најодговорнији грађанима, повод је да се о дешавањима у Србији везаним за ову област обавештава и међународна заједница. Примером добре праксе оцењена је Словенија у којој је,

на посебном интернет сајту, омогућила свакодневни увид у трошење заједничких пара. И док тренд развијених европских земаља потврђује транспарентност података о јавним набавкама и стратешким трошковима у Србији се, подсећа Димитријевић, догађа супротно и велики системи ослобађају обавезе да полажу рачуна јавности. То је један од повода за удруживање осамдесет организација цивилног друштва у кампањи и потврду става да су две кључне промене које доноси нови нацрт толико лоше да сужавају права грађана, чега морају да буду свесни. Код свих њих, или бар већине, присутан је став да, подсећа Димитријевић, док се не покаже да постоје људи којима је стало до свог права ни законода-

вац ни држава неће стати у њихову одбрану. - Кад се права изузму ви сте у проблему, јер неко законито може да каже не можеш ништа да знаш. Сви смо свесни да је правна држава на стакленим ногама, а и оне почињу да клецају - каже Димитријевић уз потврду да је грађанима стало да добро прихватају информацију о праву да питају шта се дешава, а да их нико не казни или оптужи. Искуство из Краљева потврђује заитересованост грађана за ову тему, јер препознају да све што се односи на ускраћивање било ког права није добро, без обзира да ли се закон примењује или не примењује. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.10.2018.

Уз 150. годишњицу Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“

МАГАЗИН

28.10.2018.

УСТАНОВУ ЧИНЕ ЉУДИ

Краљево, 3. новембар 2010. Ноћ, људи на улицама, тишина. Газим по срчи и малтеру. Улазим у Библиотеку. Затичем Миру – плаче. Испред Периодике гомила цигала – зид се распарао целом дужином... врата на Позајмном излетела, огромна пукотина на улазу у Дечје одељење, померени радијатори, разбијени прозори… Тада још увек не знам да су озбиљна оштећења и на крову, да се цела зграда „стресла“, да је потребна санација и Куће Аџића, у којој је наша издавачка делатност... Књиге, слетеле са полица свуда по поду као да потврђују да ово и јесте грађевина од књига. Остајем у згради – сматрам да ми је ту место. Чим се разданило, долазе готово сви. Говорим колегама да се врате својим кућама – ја чекам Комисију да процени да ли у објекат уопште сме да се улази... Нико се не помера. Понављам, а онда добијам одговор: Хоћемо да будемо овде, заједно! Установу чине људи. Само што је прорадио телефон, пре седам, зове Радован Бели Марковић „мними литерата из белог Ваљева“ и пита: „Људи, јесте ли живи?“ Без престанка одговарам на позиве сарадника, пријатеља, колега ... умирујем их – живи смо. Сутрадан долазе Чачани: иде Даница, директорка, са колегом Богданом и носе велику торту у облику књиге. Сусрећем их на ходнику који се бели од прашине и први пут почињем да плачем. Затим нас посећује муфтија Мухамед Јусуфспахић – пре месец дана био је наш гост у програму о религијама. Ставља на сто новчаницу и каже: „Купите нешто, ово је од мене.“ Библиотеку чине пријатељи. Тешко налазимо мајсторе да санирају кров, да спречимо прокишњава-

ње; сами сређујемо одељења – износимо малтер, враћамо полице, намештај и коначно – књиге. Радимо не гледајући на време и после шест дана – отварамо врата: Библиотеку чине – читаоци. Готово несвесно, као да смо страх хтели да поделимо са другима, снимак камере за видео надзор на Периодици која је забележила сам тренутак земљотреса: полице се њишу као лист на ветру, свеске часописа се осипају, плафон пада... 4. новембра постављамо на сајт а позив за помоћ упућујемо свима: колегама, међународним асоцијацијама библиотека, амбасадама, културним центрима... И помоћ је пристизала: очекивана – из Министарства културе и Штаба за ванредне ситуације града Краљева, а одзив донатора био је невероватан: помогле су нам готово све библиотеке, удружења, бројне компаније и предузећа, појединци... Алек Вукадиновић се извињавао што као пензионер не може да уплати више, Матија Бећковић нам је поклонио укупни приход са своје вечери у Звездара театру. Учествовао је, наравно бесплатно, и на свечаности поводом завршетка радова на комплетној санцији Библиотеке, у марту наредне године. Библиотеку помажу људи - колеге из Нишког културног центра на Сајму књига у Чаиру издвојиле су посебан штанд на коме је писало: „Једна књига, једна цигла за Краљево!“ Цео Ниш је тих дана био излепљен плакатима: „Ако си краљ, помози Краљеву!“ Краљеви су били и професори Филолошког факултета у Београду – Михајло Пантић и Бошко Сувајџић који су организовали концерт за своје студенте: улазница - књига за нас! Краљевчанка

Слађана Илић, отворила нам је врата Привредне коморе Србије... Имали смо убедљиву презентацију на Одбору за друштвену одговорност... Било је лето, ноћ, Верослав и ја смо се враћали за Краљево збуњени што смо уопште имали прилику да се представимо тако значајном скупу донатора... Резултат: партнерство са Народном банком Србије, помоћ од Телекома, Вечерњих новости... Хипо банка нам поклања пет хиљада евра за куповину књига. У бројкама: укупно 13.366 књига, опрема за комплетно озвучење, 13 рачунара, 15 монитора, бесплатан приступ према базама података... Установу чине људи – стручњаци: да помогнемо суграђанима, организовали смо двомесечну бесплатну припрему за полагање пријемног испита из српског језика за свршене основце. Часове су држале колегинице, и то изванредно: сви полазници су успешно положили! Још крајем новембра, покренули смо серију предавања угледних психолога и психотерапеута који су говорили о превазилажењу трауме која нас је задесила. Прво предавање проф. др Невене Чаловске, први јавни скуп у граду после земљотреса: никада није било толико света у Библиотеци... људи стоје у некој свечаној тишини и знају – враћа се живот у Краљево! Нико од нас није остао исти - били смо некако јачи и сигурнији – како рече професорка Чаловска: ваза разбијена па састављена је вреднија, баш због тешког искуства. И пријатног – осећања да библиотека има бројне пријатеље, да ову установу чине људи! Драгана Типсаревић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 28.10.2018.

Серија филмова са темама из националне историје

КРАЉЕВСКИ ТОП ИСТОРИЈА СРПСКЕ КРУНЕ - Јединствено дело српске кинематографије, говорећи о настанку и драматичној судбини последње српске круне и пратећих регалија изливених од Вождовог топа из Првог српског устанка, расветљава део српске историје и објашњава значај очувања симбола слободе и државности српског народа. - Једина српска круна која никада није напуштала Србију, а током Првог светског рата била је сакривена у поду учионице Призренске богословије. - Пре Краљева филм приказан више од педесет пута, сем бројних градова широм Србије и на Данима српске културе у Темишвару, на фестивалу у Источном Сарајеву и генералном конзулату Србије у Ријеци. - Круна најбоље симболизује борбу не српске елите него српског сељака за стварање државе и освајање независности што траје до дана данашњег бележавање дана ослобођења Краљева у Првом светском рату прилика је за сећање на један део српске историје, а податак да ни после сто година није избледело резултат је чињенице да му се у последње време, после деценија застоја, придаје значај какав заслужује. Сто година од тог периода добар је повод за подсећање и на неке друге догађаје, а у краљевачком Историјском архиву су проценили да сенајбољи огледа у приказивању чертдесетпетоминутног документарног филма „Краљевски топ, историја српске круне“ снимљеног поводом две стоте годишњице смрти вође Првог српског устака Карађорђа Петровића. Филм је оцењен јединственим делом српске кинематографије јер, говорећи о настанку и драматичној судбини последње

српске круне и пратећих регалија изливених од Вождовог топа из Првог српског устанка, расветљава део српске историје и објашњава значај очувања симбола слободе и државности српског народа. Кроз обиље архивског материјала филм баца светлост на кључне догађаје двадесетог века, откривајући и оне мање познате историјске чињенице, а у позадини приче прати и друштвено политичке приликеуСрбијиалиичитавојЕвропи, објашњавајући значај очувања овог знамења као симбола слободе и државности српског народа. Филм је заснован на сценарију Драгана Марковића, режирао га је и монтирао Велимир Стојановић, а причу наратора Јелене Николић прати музика Петра Коњовића, Станислава Биничког, Јосипа Славенског, Николаја Римског-Корса-

кова, Феликса Менделсона и Петра Иљича ЧајковскогкојујеодабраоМаријанЦветановић. Велимир Стојановић потврђује да је рад на филму трајао пуне три године, а како обрађује догађаје с почетка двадесетог века, јединивидео-материјалнакојисуауторимоглидасеослонебиојефилмокрунисању краља Петра из фонда Југословенске кинотеке. Тешко је било доћи и до фотографија, али је током истраживањаипакприкупљендовољанбројда се исприча прича о јединој српској круни која никада није напуштала Србију. Током Првогсветскогратабилајесакривенауподу учионице Призренске богословије, а друга српска краљевска круна, она којом је крунисан Стефан Дечански а након њега црногорски краљ Никола, чува се на Це-

28.10.2018.

МАГАЗИН

тињу. Стојановић је аутор и других филмова који се баве значајним догађајима из историје, не само српског народа већ и онима везаним за локалне теме, а таквим је означен „Ми плачемо иза тамних наочара“ који говори о историји нишке рокенрол сцене у периоду између 1990. до 2010. године. - Онда је мој пријатељ и колега Драган Марковић,сценариста филма „Краљевски топ“, 2013. године читајући Политикин забавник дошао до занимљивог текста сталног сарадника овог листа Бранка Богдановића који је писао о топу вожда Карађорђа из 1812. године. Он је у том тексту обрадио део историје топа, и само у назнакама дао судбину круне што је мене испровоцирало на озбиљно трогодишње детаљније истраживање историје топа и круне, а највећи део времена провели смо потврђујући истинитост чињеница које смо налазили по књигама и неким другим документарним филмовима. Ово није прво помињање круне, било је тога и у неким другим фимовима, али се доста разликује од онога што смо ми урадили. Обзиром да је одговорност велика, јер не постоји слично кинематографско дело које се бави овом врло значајном реликвијом и врло важним културно историјским наслеђем, морали смо да утврдимо шта је тачно. Изгубили смо прилично времена у настојању да утврдимо шта је истина, јер је питање да ли ће неко после нас уопште снимити филм на ову тему. Монархија као облик владавине био је актуелан деведесетих година прошлог века, а сад се више и не помиње, али је врло важна главна идеја да подсетимо млађе генерације а и старије које су, што намерно што својом немарношћу, испустиле неке врло важне историјске лекције кад је у питању српски идентитет - каже Стојановић. И поред чињенице да је изостала подршка републичких и локалних институција, али и страних фондова, филм је завршен у децембру прошле године захваљујући првенствено ентузијазму Драгана Марковић, Велимира Стојановића, Јелене Николић и Николе Ристића. Да их није попуштао ни након завршетка замашног пројекта потврђује податак да је пре

Краљева приказан више од педесет пута, сем бројних градова широм Србије и на Данима српске културе у Темишвару, на фестивалу у Источном Сарајеву и генералном конзулату Србије у Ријеци. Аутори потврђују да је свуда наилазио на топао пријем а до тада непознате чињенице везане за топ и круну, и њихов значај за историју, посебно су привлачиле пажњу историчара. Иако је основна идеја, каже аутор, била да се објективно прикажу чињенице везане за настанак и саму судбину круне, прве дане промоције филма обележила је стрепња због страха да у појединим деловима земље неће бити прихваћен на адекватан начин. Да страх није био основан најбоље потврђује податак да је посета била знатно већа у традиционално левичарским крајевима, него оним који су сматрани ројалистичким. Радује податак да је филм свуда примљен са великом пажњом и нико није замерио ауторима да су се сврстали на било коју страну. Добар повод за овакав закључак је и уверење да, због рада сопственим средствима, аутори нису морали да подлежу било каквим притисцима и интересима. - Топ „абердар“ који се за време Карађорђа налазио у његовом објекту служио је као оглашивач и није имао некакву борбену функцију. После Првог српског устанка није остало много тог наоружања а генерал Сава Грујић, који је тражио оруђе, нашао је топ који је служио као оглашивач неких важних информација. Није случајно да је круна Карађорђевића урађена по угледу на круну румунског краља Карела, могло би се рећи да је нормално због веза две породице која је потврђена након што је краљ Александар касније оженио кћерку једног од румунских владара. Оно што је врло битно,ашто стално заборављамо од свог настанка па касније, је да круна најбоље симболизује борбу не српске елите него српског сељака за стварање државе иосвајање независности што траје до дана данашњег - каже Стојановић. Следећи пут круне од првог краља из династије Карађорђевића па даље ауторе пут води до Жиче у којој је, након државне церемоније крунисања у Београду, извршено миропомазање краља Петра I Карађорђевића због потврде да је посебну

пажњу посветио овој компоненти и духовној вертикали као вези са свим претходним српским краљевима. Иако је филм прилично богат чињеницама аутор потврђује тежњу да гледалац који не располаже претходним предзнањем не буде преоптерећен, али ни да било шта што се сматра значајним не остане недоречено. И поред понуде кабловских оператера да буде приказан на неком од канала аутори не крију жељу да буде приказан на националној телевизији и представљен највећем броју гледалаца, јер тема којом се бави заслужује више него многе друге. До тада предстоји путовање од града до града и пројекције пред малим бројем гледалаца на манифестацијама организованим различитим поводима, у Краљеву поводом обележавања Дана ослобођења у Првом светском рату. Уверење да је претходни филм оправдао очекивања у значајној мери утиче на одлуку аутора да наставе трагање за мање познатим темама из националне историје, а једна таква основаје филма „Недеља пацова“ који се бави савезничким бомбардовањем Лесковца пред крај августа и почетком септембра 1944. године. Савезничке ваздухопловне снаге које су полетеле из базе Сан Вито код Барија бомбардовале су град на Ветерници, а на ауторе је посебно деловала чињеница да се око овог догађаја још увек преплићу бројне дилеме и противуречности. И после толико година нема одговора на питање да ли је повод то што су четници тог дана у граду славили рођендан краља Петра II или што је, по неким дојавама, у граду било петнаест хиљада бугарских и око пет хиљада немачких војника. И док филму који је завршен следи дистрибуција широм земље аутори потврђују да је у току рад на документарном филму о Милану Ракићу, песнику, добровољцу, дипломати и једном од првих конзула у Приштини значајним за присаједињење Косова Србији. Рад на сценарију се приводи крају, а чланови доказаног ауторског тима верују да ће, чак и ако изостане финансијска подршка државних и локалних инвестиција, сопственим средствима успети да посао приведу крају, баш као што су то чинили и при обради других тема. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Велимир Стојановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

ЈУЖНИ ВЕТАР

ако изузетно повољан и потенцијално веома исплатив, геостратешки положај Србије је, током историје, проузроковао много више негативног за људе са ових простора, посебно последњих деценија када је раскрсница путева одлучујуће деловала да се нађе на путу дроге који се са Блиског Истока протеже до Европе. Безбројне верзије потврђују како дрога може да утиче на животе људи, посебно оних који су директно везаних за њу, криминалаца и зависника, али и других који су на различите начине уплетени у игру, понекад и случајно. Филм „Јужни ветар“ доноси причу о животу младог припадника београдске аутомобилске мафије Петра Мараша за кога ствари почињу да добијају смисао кад напусти родитељски дом и, са дугогодишњом девојком Софијом, усељава се у нови стан. Клан чији је припадник, а којим управља искусни „Цар“, добро „ради“, посао је уигран, новца има довољно за све, полиција им не прави проблеме, а све ће се променити када Мараш случајно украде погре-

МАГАЗИН

28.10.2018.

шна кола. „Јужни ветар“ је узбудљива, реалистична, прича о београдском подземљу инспирисана аутентичним искуствима људи који су били укључени у криминалне активности. Поучна прича упућена младима, која осликава суштинску борбу између добра и зла, испричана је кроз испреплетане судбине њихових вршњака и свих који су, у жељи за бољим животом, направили погрешан избор. Косценариста и редитељ филма Милош Аврамовић подсећа да је сценарио резултат потребе да млађим генерацијама на поучан начин пренесе све што је доживео, и преживео, одрастајући деведесетихих година прошлог века на улицама београдског насеља Миријево, окружен екстремним насиљем и сиромаштвом, у свету без хероја. Посветио га је преминулим друговима и другарицама, у чије име говори јунак ове необичне приче. Аутору невероватно делује податак да је последње две деценије било тек неколико покушаја да се направи филм са темом организова-

ног криминала, као свакодневницом друштва. Криминалци су, каже он, на српском филму углавном приказани као карикатуре, или гротескне приказе, нешто што не заслужује озбиљан третман. Са друге стране, тема организованог криминала је позната као основ многих европских филмова који су имали значајно присуство на фестивалима и одличну експлоатацију у биоскопима широм света. Специфичан филмски пројекат окупио је тим младих аутора који су његовој реализацији приступили са великим ентузијазмом и енергијом. У томе им је помогла глумачка постава, коју предводи Милош Биковић, у којој су још Миодраг Радоњић, Драган Бјелогрлић, Небојша Глоговац, Срђан Тодоровић, Јована Стојиљковић, Милош Тимотијевић, Богдан Диклић, Александар Берчек, Јасна Ђуричић … Од филма настаје истоимена телевизијска серија чије се приказивање очекује током наредне године. Филм је на репертоару од 25. октобра у пројекцијама које почињу у 17,30, 19,45 и 22 сата.

МАГАЗИН 28.10.2018.

ЖКК Краљево - Врбас 65:54

100

МАГАЗИН 28.10.2018.

Слога - Пирот 76:57

101

МАГАЗИН

28.10.2018.

Рибница - К. Митровица 3:0

102

103

104

МАГАЗИН 28.10.2018.

Сушица - Слога 0:0

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 28. И ОКТОБРА И 3. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

28.10.2018.

28. октобар

106

306. — Син римског цара Максимијана, Максенције, заобиђен приликом поделе власти 305. прогласио се за цара у Риму. 312. — Победа Константина I над ривалом Максенцијем бици код Милвијског моста најавила је победу хришћанства над паганством. 1453. — Угарски краљ Ладислав V Посмрче крунисан за краља Чешке у Прагу као Ладислав I. 1492. — Кристифор Колумбо на првом путовању преко Атлантика открио Кубу и прогласио је поседом Шпаније. 1628. — Краљевске трупе под кардиналом Ришељеом заузеле, после вишемесечне опсаде, упориште протестаната, Ла Рошел. 1746. — У земљотресу у Перуу, у ком су разорени градови Лима и Каљао, погинуло најмање 18.000 људи. 1836. — Проглашена федерација Перуа и Боливије. 1918. — После распада Аустроугарске у Првом светском рату, у Прагу преузео власт Национални комитет. Република Чехословачка с председником Томашем Масариком проглашена у новембру 1918. 1919. — У САД ступио на снагу Закон о прохибицији, којим је забрањена продаја пића с више од пола процента алкохола. 1922. — Око 40.000 фашиста-црнокошуљаша Бенита Мусолинија кренуло из Напуља у марш на Рим. Два дана касније краљ Виктор Емануел III поверио Мусолинију мандат за састав Владе. Фашистички режим трајао до јула 1943. 1940. — Италијанске трупе су напале Грчку из Албаније, пошто је Грчка одбила ултиматум којим је Италија

тражила војна упоришта на грчкој територији. 1962. — Окончана Кубанска ракетна криза, совјетски лидер Никита Хрушчов саопштио да је наредио повлачење ракета са Кубе, а председник САД Џон Фицџералд Кенеди да ће обуставити блокаду те земље. 1974. — Шефови арапских држава, укључујући јорданског краља Хусеина, усвојили Декларцију којом су затражили стварање независне палестинске државе. 1982. — На општим изборима у Шпанији убедљиву победу однела Социјалистичка радничка партија Фелипеа Гонзалеза. 1992. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Мајкл Адамс. 1995. — У пожару који је избио у метроу главног града Азербејџана, Бакуу, погинуло најмање 289, повређено 270 људи. 2000. — На Косову, у организацији администрације Уједињених нација, одржани локални избори, на којима је убедљиво победио Демократски савез Косова Ибрахима Ругове. Косовски Срби бојкотовали изборе, југословенске власти их нису признале. 2001. — Председник САД Џорџ Буш формирао Групу за праћење иностраних терориста, којом руководи јавни тужилац Џон Ешкрофт, а задатак групе да проналази и депортује стране држављане који илегално бораве у САД.

29. октобар 439. — Вандали, предвођени краљем Гејсерихом, освојили Картагину, која је постала главни град вандалске државе у Африци. 588. — Тежак земљотрес погодио

Антиохију, један од највећих градова Источноримског царства. 1814. — Први парни ратни брод „Фултон“, који је конструисао Роберт Фултон, поринут у њујоршкој луци. 1881. — У Јапану основана прва национална политичка странка. 1888. — У Цариграду потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој „канал треба да буде слободан и отворен, за време рата и у време мира, за све трговачке и ратне бродове, без обзира на разлике у заставама“. 1918. — Хрватски сабор после распада Аустроугарске у Првом светском рату прогласио раскид државно-правног односа с Хабзбуршком монархијом и прогласио приступање Хрватске Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. 1923. — Турска је проглашена републиком након распада Османског царства. 1929. — Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио почетак велике кризе која је уздрмала темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет. Индустријска производња пала у развијеним земљама на ниво са почетка века, а без посла остало 26 милиона људи. 1941. — У Осијеку су усташе стрљале шесторицу Јевреја због давања прилога за „Црвену помоћ“ 1956. — Суецка криза: два дана уочи француско-британског напада на Египат израелска војска напала Синајско полуострво. 1961. — Сирија је иступила из Уједињене Арапске Републике. 1964. — Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба променила назив у Танзанија. 1996. — У Бечу одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих уметничких дела која су од аустријских Јевреја у Другом светском рату отели аустријски и немачки нацисти. Приход додељен људима који су преживели холокауст. 1998. — Комисија за истину Јужне Африке предала извештај председнику Нелсону Мандели у ком су бивши председник Бота, Манделина бивша супруга Вини, Бутелези и Афрички национални конгрес оптужени за крше-

ње људских права. Ветеран америчке астронаутике Џон Глен у 77. години спејс-шатлом „Дискавери“ поново полетео у космос, 36 година после своје прве космичке мисије. 1999. — Ирански председник Мухамед Хатами завршио посету Паризу, прву од 1979, а током које је апеловао на глобалну толеранцију и боље повезивање са Западом. 2000. — Више од 30.000 људи демонстрирало против неонациста у немачком граду Диселдорфу. 2001. — Јапан усвојио контроверзан закон који дозвољава јапанским оружаним снагама, први пут после Другог светског рата, да буду ангажоване у иностранству као подршка америчким нападима у Авганистану. Под притиском пакистанског председника затворено 12 припадника Исламског милитаристичког покрета ради истраге о оружаном нападу на једну хришћанску цркву, у ком је убијено 16 особа.

30. октобар 1485. — Крунисањем Хенрија VII окончани су енглески Ратови ружа. 1864. — Потписан Бечки мир којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург. 1905. — Током Прве руске револуције руски цар Николај II Александрович Романов „Октобарским манифестом“ понудио шире бирачко право, изабран парламент са законодавном влашћу и гаранцију грађанских слобода. 1918. — Капитулацијом Турске, која је у Први светски рат ушла 1914. на страни Централних сила, престала да постоји Отоманска империја. 1922. — Два дана после Марша на Рим Бенито Мусолини формирао прву фашистичку владу у Италији. 1938. — Орсон Велс је својим радијским извођењем драме Рат светова Херберта Џорџа Велса изазвао панику код дела слушалаца у САД. 1961. — Совјетска хидрогенска Цар бомба, најјаче нуклеарно оружје које

107

28.10.2018.

је икада детониларало, је испробана изнад Нове Земље у Северном леденом океану. 1974. — Нокаутом над Џорџом Форманом Мухамед Али се у 32. години вратио боксу. 1975. — Принц Хуан Карлос преузео вођство Шпаније од тешко оболелог диктатора Франсиска Франка. 1975. — Код Прага се срушио авион Даглас DC-9 југословенске компаније Инекс-Адрија, у ком је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су се враћали са летовања на Јадрану. 1990. — Кина објавила резултате пописа становништва према ком њена популација 1,013 милијарди људи. 1995. — Са 50,6 % гласова „за“ становници Квебека изјаснили се на референдуму против независности те канадске провинције. 1998. — На основу споразума представника Војске Југославије и НАТО, потписаног 15. октобра, авиони НАТО почели мисију надгледања ваздушног простора Косова под називом „Орлово око“. 2000. — Судија Врховног суда Шпаније, његов телохранитељ и вожач убијени, још 35 особа повређено у експлозији аутомобила-бомбе у Мадриду, за коју су осумњичени припадници баскијског сепаратистичког покрета ЕТА. 2001. — Лондонски клуб поверилаца смањио Југославији дуг за 600 милиона долара, са 2,8 на 2,2 милијарде.

МАГАЗИН

31. октобар

108

475. — Ромул Августул је проглашен за цара Западног римског царства. 683. — Током опсаде Меке, у пожару је уништена Каба. 1848. — Мексички цар Агустин де Итурбиде је распустио Мексички конгрес и заменио га војном хунтом. 1848. — Царске чете под вођством фелдмаршала Алфреда Виндишгреца заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада. 1864. — Невада је постала савезна држава САД.

1871. — На основу Устава из 1869. (Намеснички устав), донет је први закон о пороти у Србији, који је ступио на снагу 1. јануара 1872. 1912. — Град Пећ и цела Метохија су ослобођени од Турака. 1918. — Угарска влада је раскинула персоналну унију са Аустријом, чиме је званично распуштена Аустроугарска. 1922. — Бенито Мусолини је дошао на власт у Италији. 1925. — Реза Шах Пахлави је дошао на ирански престо и основао династију Пахлави, која је владала том земљом до Исламске револуције 1979. 1940. — Победом британске авијације завршена је битка за Британију коју су у јулу почели Немци снажним бомбардовањем и поморском блокадом Уједињеног Краљевства. Пошто су Британци су преузели ваздушну контролу над Ламаншом, Немци су одустали од инвазије. 1941. — Припадници ЈВуО су током опсаде Краљева, по први пут употребили тенкове у борбама против окупатора. На челу тенковског вода се нашао поручник Сима Узелац, касније опеван у песми Над Краљевом жива ватра сева. У ЈНА, ВЈ и данашњој ВС се 31. октобар обележава као празник оклопно-механизованих јединица. 1956. — Бомбардовањем египатских аеродрома, Уједињено Краљевство и Француска су почеле напад на Египат, током Суецке кризе. 1961. — У процесу дестаљинизације Совјетског Савеза, Стаљинови посмртни остаци премештени су из маузолеја на Црвеном тргу у гробницу која се налази уз зидине Кремља. 1984. — Индијска премијерка Индира Ганди је убијена у атентату који су извршили двојица њених телохранитеља Сика. 1991. — На првим вишепартијским изборима у Замбији, Фредерик Чилуба је победио противкандидата Кенета Каунду, лидера у борби за независност и првог председника земље. 1999. — Током 113. фудбалског дербија између „Партизана“ и „Црвене звезде“ у сукобима навијача погинуо је седамнаестогодишњи Александар Радовић. То је био први

случај насилне смрти на фудбалским утакмицама прве лиге у Југославији. 2000. — Из Бајконура је лансирана руска ракета Сојуз ТМ-31 у којој су се налазили први становници Међународне свемирске станице. 2011. — Светска популација званично достигла 7 милијарде. Овај датум УН обележавају као дан седам милијарди. 2015. — Терористи повезани са ИД оборили изнад Синаја путнички лет 9268 руске компаније Метроџет. Погинуло је 224 путника и чланова посаде. 2017. — Самопроглашена Каталонска Република престала је да постоји, а све њене институције стављене су под директну контролу Краљевине Шпаније и краљевске владе у Мадриду.

1. новембар 79. — Ерупција вулкана Везув. 1501. — Португалски морепловци откили залив Свих Светих у Бразилу. 1509. — Јавности представљене слике на плафону Сикстинске капеле које је насликао Микеланђело. 1688. — Вилијам Орански је испловио друг пут из Хелевутслојсa да био преотео круне Енглеске, Шкотске и Ирске од краља Џејмса II током Славне револуције. 1755. — У земљотресу у Лисабону, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи. 1755. — Британски парламент је усвојио Закон о таксеним маркама из 1765. за Тринаест колонија како би их натерао да помогну у плаћању британских војних операција у Северној Америци. 1886. — У Београду основана Српска краљевска академија, касније Српска академија наука и уметности. Први председник био Јосиф Панчић. Прве едиције које је издавала биле су Глас и Споменик, а најкрупнији подухват био је израда „Речника српског књижевног језика“, почета 1893. 1918. — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд. Италијани потопили бојни брод Ви-

рибус Унитис у Пули: више од 200 мртвих. 1928. — У Турској, арапско писмо замењено латиницом, као део реформи оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка. 1936. — Грађански рат у Шпанији: отпочела је битка за Мадрид. 1944. — Председник Националног комитета ослобођења Југославије Јосип Броз Тито и председник избегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић у Београду потписали споразум о образовању јединствене југословенске владе која треба да припреми изборе за Уставотворну скупштину. Сремска Митровица ослобођена у Другом светском рату. 1945. — Велика Британија саопштила да је лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер највероватније извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину. 1946. — Карол Војтила постао је каплан. Генерална скупштина Уједињених нација основала Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, УНИЦЕФ. 1952. — САД на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе. 1954. — У Алжиру почео устанак против француске колонијалне власти, завршен 1962, стицањем независности. 1956. — На предлог Југославије, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом је тражено да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се са територије Египта и омогуће отварање Суецког канала. 1963. — У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени председник Нго Дин Зјем и његов брат Нго Дин Ну. 1964. — Привремено је отворен пролаз у Берлинском зиду. 1981. — Антигва и Барбуда је добила независност. 1987. — Лидер Кине Денг Сјаопинг повукао се са свих функција у Комунистичкој партији. 1993. — Настала је Европска унија.

109

28.10.2018.

МАГАЗИН

110

1995. — У америчкој војној бази Рајт-Патерсон у Дејтону, Охајо, почели мировни преговори о Босни и Херцеговини. После три седмице, мировни споразум којим је окончан рат у тој бившој југословенској републици парафирали председници Србије, Хрватске и БиХ - Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић. 1998. — Основан је Европски суд за људска права. 2000. — Савезна Република Југославија примљена у Уједињене нације. Власти Југославије по распаду СФРЈ и формирања нове државе СРЈ, 1992, одбиле да поднесу захтев за пријем у Уједињене нације као нова држава, инсистирајући на континуитету с бившом државом. Скупштина Црне Горе усвојила Закон о Централној банци, а марка, која је од 2. новембра 1999. била паралелна валута, постала једино средство плаћања у Црној Гори. 2001. — Турска, чланица НАТО-а, као прва муслиманска земља, послала трупе у рат против Авганистана. 2003. — Мађарска увела визе за грађане Србије и Црне Горе, у складу са стандардима Европске уније. Мађарска постала чланица Европске уније у мају 2004. 2007. — Отворен је Делта сити у Београду.

2. новембар 1642. — Швеђани су у другој бици код Брајтенфелда, у Тридесетогодишњем рату, победили аустријске царске трупе под надвојводом Леополдом, који је изгубио најмање 10.000 људи. 1687. — У побуни јањичара у Цариграду, збачен је са власти турски султан Мухамед IV, а на престо је дошао његов млађи брат Сулејман II. 1721. — После ратова против Османског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики је проглашен царем целе Русије. 1785. — Лондонски произвођач кочија Лионел Лукин патентирао је први чамац за спасавање.

1841. — Револтирани британском окупацијом Кабула, Авганистанци су масакрирали 24 британска официра, што је изазвало Други авганистански рат. 1789. — У Француској је конфискована имовина католичке цркве, што је био први тежак ударац католичкој цркви у њеној историји. 1914. — Русија, Велика Британија и Француска су објавиле рат Турској. 1917. — Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфор објавио је Декларацију, познату као Балфорова декларација, о оснивању јеврејске државе у Палестини. 1930. — Хаиле Селасије I крунисан је за цара Етиопије. 1938. — Мађарска је анектирала јужну Словачку, прикључивши се распарчавању Чехословачке након потписивања Минхенског споразума у септембру. 1949. — За време конференције округлог стола призната је независност Индонезије. 1953. — Пакистански парламент је прогласио Исламску републику Пакистан. 1956. — Мађарска влада је одбацила чланство у Варшавском пакту и затражила помоћ Уједињених нација због напада совјетских трупа; СССР је ставио вето у Савету безбедности Уједињених нација на захтев западних сила да се размотри криза у Мађарској. 1964. — У Саудијској Арабији је свргнут краљ Сауд, а за новог краља проглашен је принц Фејсал. 1978. — Двојица совјетских космонаута - Јуриј Романенко и Георгиј Гречко - вратила су се на Земљу са свемирске станице „Саљут 6“ након 139 дана и 14 часова, што је био нови рекорд боравка у васиони. 1988. — На Интернету се по први пут у историји јавио вирус. 1994. — Више од 430 људи погинуло је у пожару после експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту. 1995. — Врховни суд Аргентине донео је одлуку о екстрадицији нацистичког официра Ериха Прибкеа Италији, где је оптужен за ратне злочине током

Другог светског рата. 1998. — Ураган Мич, који је харао кроз Централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло. 1999. — Црна Гора је увела немачку марку као паралелну валуту уз југословенски динар. 2001. — После више од пола века, у школе у Србији поново је уведена веронаука. 2003. — Свештеник Кенон В. Џин Робинсон именован је за бискупа америчке Епископалне цркве. Он је први свештеник који је јавно признао да је хомосексуалац. 2004. — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника САД против демократе Џон Керија.

3. новембар 1534. — Енглески парламент усвојио је повељу којом је краљ Хенри VIII постао поглавар цркве, чиме је папи одузета власт над црквом у Енглеској. Томе је претходио сукоб са папом Лавом X, који није хтео да поништи краљев брак са Катарином Арагонском и озакони његову везу са Аном Болен. 1839. — Британске фрегате су код Кантона потопиле неколико кинеских џунки. Тиме је почео Први опијумски рат против Кине, који је завршен потписивањем мировног споразума 1842. у Нанкингу, под веома неповољним условима за Кину. 1867. — Битка код Монтане. 1883. — Угушена је Тимочка буна, која је почела у Зајечарском округу месец дана раније, због одлуке власти о одузимању оружја, дотад повереног свим војним обвезницима. Међу вођама, који су ухапшени и стрељани, било је истакнутих чланова Народне радикалне странке. Неки од њих, као Никола Пашић, успели су да побегну ван земље, а странка је претрпела тешку кризу. 1903. — Панама је, уз подршку САД, које су послале у панамске воде крстарицу „Нешвил“, прогласила независност од Колумбије. 1912. — Закључено примирје у Пр-

вом балканском рату. 1918. — Представници аустроугарске војске потписали су у Падови капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабзбуршке монархије. Недељу дана уочи капитулације Немачке у Првом светском рату, на ратним бродовима у Килу избила је побуна морнара која се проширила на више градова (Хамбург, Либек, Бремен), где су формиране привремене револуционарне владе. Након обрачуна власти са побуњеницима, немачки парламент је 6. фебруара 1919. укинуо њихову власт. 1946. — Јапански цар Хирохито одрекао се, изјавом преко радија, божанских атрибута, а царска власт прешла је на изборни парламент. 1957. — СССР је лансирао вештачки сателит Спутњик 2 са псом Лајка на њему. 1956. — Велика Британија и Француска прихватиле су прекид ватре на Блиском истоку, уз услов да у подручје Суецког канала буду послате мировне снаге Уједињених нација. 1961. — У Тант је изабран за генералног секретара Уједињених нација, након погибије Дага Хамаршелда. 1964. — За председника САД је изабран Линдон Џонсон. 1970. — Кандидат Фронта народног јединства Салвадор Аљенде постао је председник Чилеа, као први марксиста у западној хемисфери изабран на слободним изборима. Убијен је 1973. у државном удару генерала Аугуста Пиночеа. 1976. — Џими Картер је постао председик САД. 1978. — Доминиканска Република је добила независност. 1991. — Хрватске паравојне формације протерале су становништво и разориле 18 српских села на подручју западне Славоније. 1992. — Кандидат Демократске странке Бил Клинтон је на изборима за председника САД победио републиканца Џорџа Буша, дотадашњег шефа државе. 2010. — Земљотрес је погодио Краљево.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs