Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 359 * 21. октобар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

21.10.2018.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

2

У овом броју: Најтужнији октобар у историји Уздигнуте главе и пуног срца Цео град место злочина Краљево ближе Кини Програм јунацима у славу Историјски час у Матаругама Састав и распоред непријатељске војске Ефикаснији инспекцијски надзор Леони отвара перспективу Сви путеви воде у Стразбур Политика против душе и срца

10 14 18 26 32 36 42 50 62 60 64

Правилна исхрана улагање у будућност Свет узајамног поштовања Маме су љуте Од Краљева до Тивта Живот, дело и време Мике Аласа Тајна библиотечког подземља Ново у биоскопима Шабац - ЖКК Краљево Рибница - Младеновац Ртањ - Слога Слога - Водојажа Времеплов

74 80 86 88 98 106 104 114 1116 118 120 122

3

4

МАГАЗИН 21.10.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

5

6

МАГАЗИН 21.10.2018.

7

8

МАГАЗИН 21.10.2018.

9

На седамдесет седму годишњицу страдања

НАЈТУЖНИЈИ ОКТО

МАГАЗИН

21.10.2018.

- Радост и успон током претходних година првих дана јесени 1941. заменили су жалост и трагедија библијских размера. - Обележавање седамдесет седме годишњице страдања цивила у октобру 1941. године отпочело комеморативном седницом Скупштине града. - На некадашњем губилишту окупило се тек неколико стотина Краљевчана, углавном ученика основних и средњих школа, како би се још једном подсетили најважнијег и најстрашнијег догађаја у историји града. - Парастос цивилним жртвама служили су свештеници Епархије жичке, а сценски ораторијум „Поручили су нам“ извели глумци Краљевачког позоришта

10

Фото: М. Радовановић

ОБАР У ИСТОРИЈИ

11

ваког 14. октобра тачно у једанаест сати из правца железничке станице и ложионице деценијама су се оглашавале сирене локомотива у знак сећања на све који се у јесен 1941. године са места познатог као Гробље стрељаних никада нису вратили кућама. Из ко зна којих разлога сирене су се овога пута из правца ложионице зачуле два минута раније што је утицало да се оне друге огласе усред химне Боже правде у извођењу Хора Свети архиђакон Стефан. Заменио их је почасни плотун уз подсећање да је касно пре подне сунчаног јесењег дана још једном било прилика да се на некадашњем губилишту окупи тек неколико стотина Краљевчана, и овом приликом углавном ученика основних и средњих школа, како би се још једном подсетили најважнијег и најстрашнијег догађаја у историји града. Догодило се то у јесен 1941. године кад су нацисти под голготним грдичким брегом извршили масовно стрељање Краљевчана и других невољника који су се, из различитих разлога, нашли у овој средини. Од не

МАГАЗИН

21.10.2018.

С

12

тако давно више нема живих сведока нацистичког зверства у коме је убијено више од две хиљаде људи којима се на овом месту традиционално одаје пошта, а започиње полагањем венаца. Сенима својих предака прво су се поклонили, и положили венац, потомци палих жртава Миодраг Петровић и Јелена Бекчић Луковић, потом делегација Градске управе у којој су градоначелнику Предрагу Терзићу и председнику Скупштине града Ненаду Марковићу друштво правили заменици Вукман Ракочевић и Владимир Мимовић, помоћници градоначелника и чланови Градског већа. У име Друге бригаде Копнене војске венац је положио пуковник Саво Вучковић, а Полицијске управе Краљево и Одреда Жанадармерије Жарко Рајковић и Новица Плескоњић. Делегацију Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Републике Србије предводио је потпредседник Републичког одбора академик проф. др Жељко Зиројевић са којим је венац положио учесник Нароноослободилачког

рата Радомир Катић. Венце и свеће на хумке стрељаних положили су представници Рашког управног округа, организација цивилног друштва, Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“, Удружења староседелаца и околине, Покрета социјалиста и други. Седамдесет седма годишњица страдања прилика је подсећање на питање шта је, одозго са Грдичке косе, видела Видосава Блажић док су јој у лагеру заредом гинула три сина и муж, а за сукњу се држало најмлађе дете горе испред куће. Парастос цивилним жртвама и овога пута су служили свештеници Епархије жичке, а сценски ораторијум „Поручили су нам“ извели глумци Краљевачког позоришта. Обележавању седамдесет седме годишњице страдања на Гробљу стрељаних претходила је комеморативна седница Скупштине града као повод за присећање на најтрагичније догађаје у историји, претке и страхоте злочина ка-

кве људски мозак може да осмисли и спроведе. Седница је отпочела подсећањем да се одржава на дан обележавања најтужнијег октобра у историји Краљева када је град завијен у црно, а минут ћутања у част невино страдалих жртава био је увод у излагање почасног грађанина Краљева др Љубодрага П. Ристића. Октобар је месец важних догађаја за Краљево, истовремено и за целокупан српски народ, због чињенице да су радост и успон током претходних година првих дана јесени 1941. заменили жалост и трагедија библијских размера. О томе сведоче жртве бројних од тринаест хиљада становника колико је Краљево имало те године. Било је међу њима Словенаца, Хрвата, Словака, Чеха, Руса, Срба избеглих са подручја Независне Државе Хрватске и територија Косова и Метохије. Много унесрећених и протераних нашло је нови дом у окупираној и пониженој Србији, и Краљеву који се и овом приликом показао као град огромног срца. Историчари изражавају сумњу да је

у досадашњим проучавањима масовног стрељања од 15. до 20. октобра свесно занемаривана чињенца да су злочин починиле регуларне војне јединице немачког Вермахта као одбрамбених снаге немачке државе. Вилхелм Кајтел, Франц Беме, Ото Деш, Паул Кениг и Алфонс Мациович само су неки од немачких официра који су командовали тим једниницама на тлу Србије, а многи носили гвоздени крст као највише одликовање немачке војске. У Краљеву је од 15. до 20. октобра убијено око 2.300 људи, већином Срба, али и Словенаца, Хрвата и Руса који су Србију прихватили као матичну државу. Било је међу њима жена и деце, доктора, ђака, радника, сељака... Погибија четрнаест и рањавање десет војника Вермахта, у борбама за Краљево, имало је за последицу увођење ванредног стања са преким судом, а војници 749. пука 717. посадне дивизије Вермахта, од којих су две трећине били Аустријанци, спровели су наређење о стрељању, и извршили један од највећих ратних злочина на територији

Србије. Стрељање краљевачких мученика, сахрањивање и прекопавање гробова, скидање крсних знамења и манипулисање бројевима, показују да је у последњих осам деценија европска цивилизација доживела свој највећи суноврат. Није згорег напоменути да је све трајало много краће него претходних година, да је извођење инсценације „Поручили су нам“ и ове године почело десет минута раније од најављеног, а да поново није било директног телевизијског преноса, можда због тога што ни овом приликом није имало богзна шта да се покаже а можда и што локалне телевизије нису способне да га обаве на иоле пристојан начин. Доказ су преноси из претходних година који су обиловали бројним сметњама на везама, једне године читав уметнички програм без тона. Чини се да из грешака, које се из године у годину умножавају, још нико није извукао никакве поуке па неке нове, и веће, ни следећих година не треба примити као изненађење. Т. Радовановић

13

На седамдесет седму годишњицу страдања

УЗДИГНУТЕ ГЛАВЕ И ПУНОГ СРЦА акон парастоса страдалима у октобру 1941. године, који су служили свештеници Епархије жичке присутнима на Спомен гробљу се, као што је то случај и сваке од претходних година, обратио градоначелник Краљева Предраг Терзић - Малочас, са малим великим људима, пустили смо у свет 77 балона са порукама мира... написали су их они који су рођени толико после оних због којих су писали да нема двојбе – не сећају се шта је то било пре готово осам деценија... њима је тек прва, у основну школу иду... А опет, знају! Биће да смо добри учитељи!? Стварни потомци... наследници достојни да им се пренесе наслеђе јунака... Наша деца, кроз нас, памте. Као што смо ми кроз своје родитеље у сећање урезали. Као што су они од својих у незаборав похранили. Превелика је трагедија задесила овај град. Премного је људских живота, невино, смрт упознало. Преголема је патња урезана у душе наших предака. Страшан је био црни барјак што се испреплетен са лелеком над Краљевом вијорио... Шта је било тих октобарских дана - записано је у историји. Наш задатак је да шта је заиста било тих октобарских дана остане записано у људима! Драги Краљевчани, и сви ви који су тих дана били „Краљевчани“... Покосили су вас као стабла. Ми смо сећање засадили. Пресекли су ваше животе охоло, без трунке стида. Ми смо незаборав посејали. Мислили су да су вас покидали из корена. Ми смо, младари, из вас изникли. Хтели су да вам име затру. Нису на нас рачунали. Бројали су вас да би вас што ви-

МАГАЗИН

21.10.2018.

Н

14

ше избројали. Нису убројали изданке које сте својом јуначком жртвом пустили. Желели су да вас нема. Превидели су да што вас више буде на њиховом списку, дуже ће бити наше пркосно сећање, наше поносно помињање нас самих по именима, и делима, вашим... Памтимо. Праштамо. Да душе ваше спокој нађу се молимо. И за крвнике ваше – Бога нашег молимо, да им опрости, да бисте ви мира нашли, да бисмо ми могли да наставимо – да се сећамо и путем вашим наставимо да корачамо. На нама је данас да наша будућност не заборави нашу прошлост. Да наши потомци сведоче истину и жртву наших предака. И тако док нас буде. Док буде октобара... и октобара... Док буде ове наше ваше Грдичке косе, док буде овог нашег вашег Лагерског гробља. Учимо децу да буду деца – наша, унуци – наши, потомци – њихови... Учимо децу да имају претке, да нису самоникли. Учимо децу да имају браћу и сестре, да нису саможиви. Учимо децу да је овај град њихов, да су га својим животима неки далеки њихови изградили. Учимо децу да своје Краљево не дају, да богато је то наслеђе. Да Краљево уздигнуте главе и пуног срца, и данас и сваког другог дана, стоји пред онима сабраним у овом „граду у граду“, и с поносом сведочи претке који га вредним и достојним имена учинише. Слава и вечно сећање невино страдалим жртвама! Да живи наше Краљево! - поручио је градоначелник.

15

Фото: М. Радовановић

16

МАГАЗИН 21.10.2018.

17

Краљево у јесен 1941. године: Др Љубодраг П. Ристић

МАГАЗИН

21.10.2018.

ЦЕО ГРАД МЕС

18

- Већ осмог дана кратког Априлског рата 1941. године, немачка војска је ушла у Краљево. - Није прошло много времена до тренутка када су око угледнијих људи, резервних официра или политичких радника, почеле да се окупљају групе одважнијих људи, спремних да крену у борбу за ослобођење. - Краљево је на таквом геостратешком положају да га у ратним и бурним временима несрећа никада није мимоилазила – његова прошлост испуњена је рушењима, паљењем, убијањем, уништавањем. - Попис из 1931. године спроведен је далеко пре почетка рата док је прилив становништва привученог привредним развојем Краљева бивао све већи, па је број између 12 и 15 хиљада варошких становника несигуран. - Нису сасвим сигурни бројеви да је у град дошло, по неким списковима преко 2.800 избеглица а према другим тврдњама чак 3.650

Фото. М. Радовановић

СТО ЗЛОЧИНА

19

21.10.2018.

МАГАЗИН

20

- Време је – а увек је време када су слични догађаји у питању – да се на седамдесетседму годишњицу стрељања краљевачких грађана и њихових невољних гостију – српских и словеначких избеглица – поново поклони пажња и освежи сећање на страдање оних који то ничим нису нити скривили нити заслужили. Октобра 1941. године, много људи је настрадало само зато што су овде живели, зато што су се овде задесили у својим двориштима, за фабричким машинама или на пијаци, зато што су овде избегли протерани из својих далеких домова... „Краљево је на таквом геостратешком положају да га у ратним и бурним временима несрећа никада није мимоилазила – његова прошлост испуњена је рушењима, паљењем, убијањем, уништавањем“ – записао је један наш историограф. Малена је била ова варош у коју су се, касне јесени 1915. године, у повлачењу пред непријатељем сливали српски народ у бежанији и измучена српска војска. Због „црних марама и барјака“ чинила се још мањом када су је, крајем октобра 1918. године, опљачкану, порушених мостова и пруга, ослободили они малобројни који су преживели Цер и Колубару, Албанску голготу и Солунски фронт. Као административно, привредно, просветно и здравствено средиште Жичког среза, Краљево је током кратког двадесетдвогодишњег периода мира између два светска рата, од занатлијско-трговачке вароши израстало у важан, модеран, србијански град и индустријски центар. Велике су биле перспективе града који је уз „Државну фабрику авиона“ и Железничку радионицу за оправку вагона и локомотива, имао преко 260 трговачких радњи, радионице са 43 различита заната, око 120 хотела, кафана и крчми, неколико новчаних завода, бановинску болницу и све боље школство... Кроз овај град у коме су се укрштали многи путеви, свакодневно је пролазило 18 путничких возова.

Већ осмог дана кратког Априлског рата 1941. године, немачка војска је ушла у Краљево. Није прошло много времена од капитулације југословенске војске до тренутка када су око угледнијих људи, резервних официра или политичких радника почеле да се окупљају веће или мање групе одважнијих људи, спремних да крену у борбу за ослобођење. Међу њима били су и они који су се августа 1914. сјурили низ Цер а септембра 1916. преко Кајмакчалана отворили Капију слободе, и они чији су очеви пали на путу од Ваљева, преко Крфа и Битоља до Београда, и они који су на слободољубљу и правдољубљу предака градили идеје новога друштва. Ослободилачки дух који је упорно и систематски стваран и уздизан скоро век и по, није угаснуо пред окупатором од раније познатог језика. Међутим, овога пута окупатор није пред собом имао организовану војску са чврстом командом. Путеви и идеје спонтано формираних слабо наоружаних група били су различити али им је била истоветна жеља да се земља ослободи од окупатора. Крајем лета и почетком јесени 1941. године растући терор окупационих снага изазивао је бројна бежања у шуме и формирање јединица које су мањим сукобима увеле два идеолошки потпуно различита покрета у лабаву сарадњу и успешан устанички покрет. Ношени полетом првобитних успеха партизани и четници су брзо ослободили знатан део територије у западној Србији. Лозница, Крупањ, Ужице, Чачак... У вихору првих победа најављиван је српско – српски историјски сукоб. Неслога партизанских и четничких команданата, неискустово у планирању и извршавању операцијских задатака и жилавост немачког отпора у опседнутом граду најављивали су безизлаз и трагедију. Ако се интернирање већег броја официра и војника разбијене југословенске војске и из Краљева на рад у Немачку сагледа као релативно оче-

киван потез окупатора према пораженој војсци, онда је у овом граду владао мир све до партизанско–четничке блокаде Краљева. Под условом да се миром може назвати стање у окупираном граду где су почетком октобра почињала прва бројнија хапшења. Заточено је у локомотивској хали прво 600, потом још 800 талаца, махом радника. Хапшења су настављена. Ослободилачки полет два супротстављена покрета и искуство из претходног, Великог рата, с једне, и поробљивачка идеологија немачких окупационих јединица, с друге стране, нису давали много наде опсађеном граду. Штавише, наредбом генерала Бемеа о стрељањима стотина становника у виду одмазде за погинуле или рањене немачке војнике окупатор је показао да ће у бескрупулозном убијању надмашити бестијалност оних који су се исказали 1914. године у Мачви. Стезање ослободилачког обруча око града навело је опкољене окупаторе да спроведу у дело генералову наредбу. Стрељање је почело 15. октобра. Било је неколико покушаја да се трагедија избегне или умањи. Партизански ултимативни захтев Немцима недељу дана пре почетка стрељања, молбе краљевачких угледника Радослава Веснића и Мила Радовановића партизанским и четничким командантима када је већ било стрељано око 1500 људи, преклињања владике Николаја Велимировића упућена Драгољубу Михаиловићу и коленопреклоне молбе владичине пред немачким официрима нису спасиле ниједног Краљевчанина. Тек када је опсада попустила, 20. октобра ујутру стрељање је обустављено. Краљево је поново обојено црним марамама и барјацима. Због начина прикупљања талаца и због последица по град, место злочина није било само стратиште на коме су они стрељани већ је место злочина био цео град. У неколико дана стрељања сабијене су хиљаде насилних одузимања живота. Једина кри-

Др Љубодраг П. Ристић

21

МАГАЗИН

21.10.2018.

вица оних који су стављени пред стрељачки строј била је у томе што су се задесили у једном несрећном граду који се понадао слободи. Његова нада је била погрешна само утолико што краљевачки варошани нису веровали да ће им одузети њихове убоге животе зато што је град био окружен онима који нису разумели да је тренутак освајања слободе погрешно изабран те да ће цена таквог освајања бити превелика и непреболна. Унутар града сваку наду талаца гасили су они којима су животи талаца вредели само онолико колико су их могли наплатити уценом о повлачењу опсаде. Попис из 1931. године спроведен је далеко пре почетка рата док је прилив становништва привученог привредним развојем Краљева бивао све већи, па је број између 12 и 15 хиљада варошких становника несигуран. Исто тако нису сасвим сигурни бројеви да је у град дошло, по неким списковима преко 2.800

22

избеглица а према другим тврдњама чак 3.650. Многи су становали код рођака па се нису ни уписивали у избегличке спискове. Други, смештени по околним селима и бањама никада нису били евидентирани. Објективни историчари су темељним истраживањима немачких педантних спискова стрељаних дошли до закључка да у хумкама на гробљу стрељаних лежи скоро 2200 страдалника. Подаци ових докумената јесу непобитни али проста људска сумња наводи на помисао да се ниједан злочинац није трудио да остави доказе свога недела. Или су их четни евидентичари намерно документовали подвлачећи учињену страхоту јер казна је морала бити драстична и јавна. При томе, не би требало заборавити да то није било једино стратиште у овом крају. У послератним новинским написима и изјавама овај број ће се кретати од две до седам хиљада. Тачан број страдалих свакако није могуће утврдити а

још мање њихов састав по полу, узрасту, занимању и националности. Можда се, много година касније, најтачнији број нашао у белешци једног нашег угледног суграђанина: „Ни једном податку се не може веровати колико је људи стварно стрељано, али мени не би било лакше да је и три пута мање од најскромнијих процена.“ Таоце безнађа убили су заробљеници безумља. Људски животи су претварани у бројеве који су збирани у Нирнбершким судницама, пригодним говорима или на новинским ступцима. Величина бројева није добијала пропорционалну надокнаду у историјској правди. Уосталом зар је у претходном, Великом рату неко кажњен за злочине учињене српском народу? Увек и поново може се постављати питање да ли се то морало десити и да ли има криваца? Да ли је победничка или емигрантска прича о рату „појела“ жртве које су по потреби увећаване

или смањиване пребацивањем кривице на једну или на другу страну? Остављајући по страни размишљања и супростављене ставове о томе да ли су криви партизани или четници, леви или десни, рационални или идејама заслепљени, свакако се може постићи сагласност о једном: остварена претња да ће за једног убијеног немачког војника бити стрељано стотину грађана а за рањеног педесет, није ни војничка победа, ни витешки поступак и никада и нигде није уписана у међународно право, нити у етику било ког народа. Неумитно, пред нашим очима време садашње постаје време прошло. А нама се, после скоро осам деценија од тешких злочина који су почињени над српским народом не само овде, не само широм Србије, већ још и више, широм окупатором распарчане Краљевине Југославије, намеће вечито питање: ако као хришћани морамо опростити чак и злочин над злочинима,

имамо ли право, слободу можда, да допустимо да из наше свести и свести наших потомака лагано клизи у заборав представа о величини зла које је учињено овом граду? Када сведока историје више не буде, када папир толико пожути а слова избледе и постану нечитљива, када све књиге стану на тек једну екстерну меморију хоће ли доћи тренутак у коме више нећемо знати нити ћемо се више сећати шта се десило с оне стране пруге, западно од фабричких хала, испод Грдичког брда? Хоће ли то бити тренутак сопственог заборава иза кога не може остати ништа друго осим питања „куда даље“? Онај ко је оптерећен прошлошћу, истина, не види будућност али онај ко не памти сопствену прошлост може само тумарати по будућности. Потискивање у заборав онога што се не може појмити за истину, што није блиско поимању човека и човечности јесте „насиље над сопственом историјом.“

Питање јесте: „каква је будућност прошлости“? Слика прошлости се може учинити објективном, обојити фактографијом, урамити научном методологијом али она ће бити онолико трајна колико буде било нас који је умножену носимо у себи. Ако је тачно да своје претке памте само следеће три генерације, онда овај град и његови становници ко год они били и одакле год потицали, морају учинити све да тако не буде. Сувише је људских живота, сувише крви и патње уграђено у темеље трајања и одржања овог града да би он и они чији трагичан крај обележавамо данас били заборављени. Данашњи дан, данашњи скуп, данашње речи подсећања, данашње паљење свећа говоре да се тако нешто не сме и неће десити. Зато корачање до места њиховог страдања јесте корачање памћења - потврдио је др Љубодраг П. Ристић.

23

24

МАГАЗИН 21.10.2018.

25

Корак напред у међународној сарадњи

МАГАЗИН

21.10.2018.

КРАЉЕВО БЛИЖЕ КИНИ

26

Фото: М. Радовановић

- Потврђен интерес кинеских компанија за реализацију инфраструктурних и грађевинских пројеката у Србији. - Једна од могућности учешће у покретању производње у напуштеним халама „Фабрике вагона“. - Понуда представника Ђилина за братимљење са Краљевом. - Братимљење основа за бољу и приснију сарадњу - Краљево ће добити значајног стратешког партнера који ће допринети даљем развоју града. - У фокусу представника две стране тренутно је економска сарадња. - Представници Кине препознали значај геополитичких и геостратешких интереса у овом делу Европе које могу да остваре преко Србије као фаворита у формату шеснаест плус један

27

ве израженија потреба за успостављањем приснијих контаката са носиоцима политичког и привредног живота из различитих крајева света последњег радног дана минуле недеље потврђена је и посетом Краљеву делегације кинеске провинције Ђилин и истоименог града у њој. Посета је резултат контаката које је остварио амбасадор Републике Србије у Народној Републици Кини Милан Бачевић, а први сусрет представника два града прилика је да се започну разговори око будуће сарадње, будући да су гости из Ђилина изразили жељу да то буде Краљево. Ђилин је једна од двадесет девет кинеских провинција смештена на крајњем североистоку земље у близини границе са Русијом и Северном Корејом. У односу на површину Кине има

МАГАЗИН

21.10.2018.

С

28

приближан положај као и Рашки округ у Србији, а слично је и при поређењу броја становника 4,5 милионског Ђилина са Краљевом. У настојању да домаћинима приближи ову кинеску провинцију амбасадор Бачевић подсећа да је, по карактеристикама, природним лепотама, биолошком саставу и вегетацији, веома слична Србији што је један од повода жеље за успостављањем приснијих односа. Представници кинеских компанија искористили су прилику да их представе челницима Градске управе и Рашког управног округа, и исказали велики интерес за реализацију неких инфраструктурних и грађевинских прокјеката у Србији. У исто време представник Министарства спољних послова је исказао интерес за сарадњу и у другим

областима, а једна је учешће у покретању производње у напуштеним халама „Фабрике вагона“. Прва посета кинеских привредника и представника државе прилика је за потврду да још нема довољно података о производном програму који тек треба да дефинишу овлашћени представници две државе. - Ово што смо разговарали је веома охрабрујуће и ја са великим оптимизмом очекујем наредни период. Уверен сам да ће разговори које смо започели произвести нешто што ће бити од опште користи и провинцији Ђилин и Рашком округу и граду Краљеву. Град Ђилин је изашао са предлогом да се побратими са градом Краљевом, а верујем да би и тај поступак могао да се заврши релативно брзо. То је нешто из чега би Краљево могло да црпи не-

ке нове сокове економског и културног развоја, развоја спорта и образовања, јер нам је политичка сарадња на нивоу да нема много места за више и боље потврдио је амбасадор Бачевић. Познато је да су Србија и Кина потписнице бројних споразума о сарадњи у различитим областима, економије, привреде, спорта и културе, а крунисани са чак једанаест посета високог ранга, од председника две државе до министара и других. Значајном за Краљево у Градској управи оцењују улогу амбасадора Бачевића који се потрудио да помогне при успостављању сарадње између Краљева и једног места у Кини. Податак да је за то изабран Ђилин добра је основа за жељу да се развија добра сарадња у области привреде, културе и спорта и уверење да ће Краљево добити значајног стра-

тешког партнера који ће допринети даљем развоју града. Пословично љубазни гости нису крили задовољство због посете уверени у велике могућности сарадње два града у различитим областима. - Надам се да ће овом посетом наша делагација да омогући становницима нашег града да се што боље упознају са једним лепим Краљевом, а да ће грађани Краљева моћи боље да упознају Кину, осим што знају за Пекинг и Шангај да упознају и град као што је Ђилин. Овог пута у делегацији су представници две највеће грађевинске фирме из града Ђилина. Очекујемо да ћемо имати прилику да формирамо такве односе који ће омогућити започињање и проширење сарадње у различитим областима, на првом месту привредно трговинске и у области образовања, културе, спорта и других.

Планирамо да остваримо братске односе између два града и очекујемо да ће у будућности то бити основа за још бољу и приснију сарадњу - потврдио је генерални секретар удружења спољних пријатељстава града Ђилина Ли Јанјонг. У фокусу представника две стране тренутно је економска сарадња, а иако Србија много заостаје за Кином евидентно је да су представници ове земље препознали значај геополитичких и геостратешких интереса у овом делу Европе које могу да остваре преко Србије препознате као фаворита у формату шеснаест плус један. Руководству и грађанима Краљева, каже Бачевић, преостаје да се приближе Кини и покажу гостопримство и другим кинеским делегацијама које ће долазити у град. Т. Радовановић

29

30

МАГАЗИН 21.10.2018.

31

Сто година од ослобођења Краљева у Првом светском рату

МАГАЗИН

21.10.2018.

ПРОГРАМ ЈУНА

32

- Обележавање стоте годишњице од ослобођења у Првом светском рату отпочело поклоничким маршем „Трагом ослободилаца“ од родне куће хероине Првог светског рата, и једне од највећих откад је света и века, Милунке Савић до Краљева. - Културно - уметнички програм код споменика српским ратницима у Змајевцу. - Венци и цвеће на спомен звонари у порти Цркве Светог пророка Илије у Сирчи, на којој су уписана имена 197 мештана из неколико села овог краја који су страдали у Првом светском рату. - У Свечаној сали Градске управе програм под називом „Јунацима у славу“ и пројекција документарног филма „Краљевски топ, историја српске круне“

Фото: М. Радовановић

ЦИМА У СЛАВУ

33

ројним значајним датумима које обележава у овом месецу Краљево је придружило 22. октобар као дан када је 1918, после скоро четири године окупације у Првом светском рату, ослобођено од аустроугарске окупације. Сазнање да се годинама уназад није поклањало довољно пажње значајним датумима из не тако далеке историје, било је повод да од 2014. почне обележавање дана кад је Краљево ослобођено у Првом светском рату, а у знак сећања на ратнике који су уткали своје животе у историју града и тиме заслужили захвалност и почаст. Стота годишњица од заврештка Првог светског рата разлог је да овај датум буде обележен на адекватан начин, па је и програм богатији него претходних година, а у одбору за обележавање јубилеја потврђују активности које се спроводе током четири дана. У петак 19. октобра обележавање јубилеја почело је поклоничким маршем под називом „Трагом ослободилаца“ од родне куће хероине Првог светског рата, и једне од највећих хероина откад је света и века, Милунке Савић од њене куће у Копривници код Јошаничке Бање са циљем да учесници до вечери у суботу, после дан пешачења, стигну до Планинарског дома „Зорица Гиздавић“ у Брезни. Организатор марша је Планинарско - смучарско друштво „Гвоздац“, у сарадњи са Удружењем „Отаџбина зове“, а значајним на овом путу сматра се подршка месних заједница Јошаничка Бања, Гокчаница, Каменица, Рибница. Учесници су рано јутрос наставили пут према Краљеву, преко Каменице и Змајевца где ће код споменика српским ратницима учесницима Великог рата бити изведен пригодан културно уметнички програм, након чега је планиран наставак и долазак на Трг српских ратника два сата након поднева. Краљевачки планинари су ове године, у склопу обележавања стоте годишњице од пробоја Солунског фронта, били активни учесници пешачког маратона сто десет километара дугом линијом на којој је била распоређена српска војска. Обавеза да се памте важни датуми из Првог светског рата, у коме је страдала трећина становника Србије, и одаје дужна пошта свима који су допринели ослобођењу земље повод је да на годишњицу ослобођења буду положни венци и цвеће на значајна спомен обележја, а за то је овом приликом изабрана спомен звонара у порти Цркве Светог пророка Илије у Сирчи на којој су уписана имена 197 мештана из неколико села овог краја који су страдали у Првом светском рату. Међу њима је 64 учесника рата из Сирче, 54

МАГАЗИН

21.10.2018.

Б

34

из Опланића, 23 из Поповића, 16 из Трговишта, 13 из Шумарица, по два из Витановца, Милића и Адрана, а по један из Лађеваца и Мусине река. Звонара је грађена средствима 151 улагача, уз 242 добровољна прилога, а значајним се сматра допринос краља Александра од пет и војводе Степе Степановића од две хиљаде динара. Велики број страдалих припадника српске војске из ових крајева био је повод за жељу да Дан ослобођења Краљева у Првом светском рату буде обележен баш на овом месту, а у пригодном програму ће, поред ученика Основне школе „Јован Цвијић“ у Сирчи, учествовати и историчар др Милан Матијевић. Истог дана сат иза поднева у Свечаној сали Градске управе биће изведен програм под називом „Јунацима у славу“, у оквиру њега и пројекција документарног филма „Краљевски топ, историја српске круне“ који је обезбедио Историјски архив града Краљева. Аутор је Велимир Стојановић, а филм говори о настанку и драматичној судбини последње српске круне и пратећих регалија, изливених од Вождовог топа из Првог српског устанка. Кроз обиље архивског материјала, филм баца светлост на кључне историјске догађаје с почетка двадесетог века, откривајући и мање познате чињенице, а истовремено слика опште друштвено политичке прилике у Србији и Европи тога доба уз скромно подсећање да, без познавања и поштовања историје, не може бити извесног погледа у будућност. Значајним се оцењује податак је на међународном фестивалу документарног филма „Златна буклија 2017.“ у Великој Плани добио прву награду за најбољи историјски документарни филм. Податак да је Србија пре почетка ратних дејстава имала три и по милиона становника, да је мобилисано 737 хиљада а на ратишту заувек остала половина, потврђује да је у Великом рату поднеле веће жртве од било које друге земље учеснице. Чињеница да су ти подаци дуго држани у тајности одавање поште страдалима сто година касније сматра се симболичким враћањем дуга времену и јунацима из Првог светског рата који су прошли албанску голготу, а смогли снаге да победничким јуришом ослободе земљу у рекордно кратком периоду. У одбору за обележавање јубилеја потврђују жељу да се обележавање значајних датума из овог дела националне историје измести из центра града, а прва потврда је полагање венаца на Споменик изгинулим и умрлим ратницима у ослободилачким ратовима 1912-18. у Змајевцу на стогодишњицу пробоја Солунског фронта. Т. Радовановић

35

Обележено место значајних догађаја у Великом рату

МАГАЗИН

21.10.2018.

ИСТОРИЈСКИ ЧАС С

36

С У МАТАРУГАМА

- Спомен плоча постављена на месту где се за време тројне инвазије на Краљевину Србију, у јесен 1915. године, налазила команда Прве армије са војводом Живојином Мишићем на челу. - Донатор пензионисани предузетних из Матарушке Бање Добривоје Балтић. - Својеврсни историјски час о догађајима на овом месту. - Спомен обележје у Матаругама прво од девет на територији града Краљева. - Балтић је 1995. године сопственим средствима и личним радом, процењеним на око 22 хиљаде немачких марака, подигао спомен чесму у порти цркве у Матарушкој Бањи, посвећену ратницима из Првог светског рата. - Имена ратника уклесана на спомен плочама, постављеним на овој спомен чесми, узета из списка који је 1920. године сачинио његов деда

37

една од значајних активности Градског одбора за обележавање стоте гдишњице од завршетка Првог светског рата је постављање спомен обележја на местима значајних догађаја из тог периода. Посебно значајним оцењена су она где су у јесен 1915. године у околини Краљева вођене жестоке борбе којима су јединице српске војске штитиле повлачење краља, чланова владе, Врховне команде, војске и великог броја избеглица кроз Ибарску клисуру према југу земље и даље, преко простора Косова и Метохије и Албаније, до Грчке. У акцију обележавања укључили су се бројни појединци и донацијама омогућили постављање спомен обележја, а једно је од пре неколико дана код основне школе у Матаругама. Донатор је Добривоје Балтић Бићо из овог места који је са градоначелником Краљева и открио спомен плочу на којој је записано: „На овом месту, од 20. до 23. октобра (од 2. до 5. новембра по новом календару) 1915. године, за време тројне инвазије на Краљевину Србију, налазила се команда Прве армије Војске Краљевине Србије са војводом Живојином Мишићем на челу. Спомен-плочу подижу потомци ратника, Епархија жичка и град Краљево“. Ученицима Основне школе „Ђура Јакшић“ из одељења у Матаругама и Конареву, мештанима и другим учесницима догађаја, обратили су се градоначелник Краљева Предраг Терзић и чланови Градског одбора за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата, члан Градског већа Радоје Томашевић, подсећањем на предстојеће активности, и координатор за истраживачку делатност Раде Вукосављевић који је одржао својеврсни историјски час о догађајима на овом месту у јесен 1915. године. Откривање спомен плоче, коју је освештао старешина храма посвећеног великомученику кнезу Лазару у Матарушкој Бањи протојерејставрофор Љубинко Костић, прилика је за подсећање на улогу локалне самоуправе у обележавању једновековног јубилеја. Стогодишњица од завршетка Првог светског рата прилика је да се баци мало више светла на улогу војника, подофицира и војника са овог подручја у ратним догађањима, а најбољим начином потврдило се постављање девет спомен обележја која ће у сваком од места показати шта се догађало и како су мештани тих села утицали на ток рата на територији Краљева. Била је то прилика да се још једном подсети на одлуку челника Врњачке Бање, Чачка, Горњег Ми-

МАГАЗИН

21.10.2018.

Ј

38

лановца и Лучана да се заједничким средствима подигне војничка спомен капела на планини Чемерно. Откривању спомен плоче присуствовали су представици локалне самоуправе, ученици и наставници Основне школе „Ђура Јакшић“ и мештани Матаруга и Конарева, представници Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“, Спортског савеза Краљева и Атлетског клуба Краљево, а чланови рецитаторске секције и хор Основне школе „Ђура Јакшић“ извели пригодан програм. Пензионисани предузимач грађевинских радова Добривоје - Бићо Балтић потиче из најбројније фамилије села Матаруга, која данас броји четрдесет домаћинстава. Први се у ове крајеве, далеке 1770. године, из Студенице доселио далеки предак Радич Балтић, а о угледу породице сведочи податак да је Добривојев прадеда Константин био присутан на крунисању краља Петра I Карађорђевића у Београду, а испред општине Матарушке одржао поздравни говор. Добривојеви преци су у великом броју учествовали у Првом светском рату, по очевој линији тринаест Балтића а мајчиној седам Ристовића. Деда Милентије је током Првог светског рата био писар у команди Моравске дивизије, после рата радио као деловођа општине Матарушке са канцеларијом на Јаноку, а значајним се оцењује податак да је још 1920. године сачинио најтачнији списак свих учесника Првог светског рата са подручја Матарушке општине. Добривоје је 1995. године сопственим средствима и личним радом, процењеним на око 22 хиљаде немачких марака, подигао спомен чесму у порти Цркве Светог великомученика Лазара у Матарушкој Бањи, посвећену ратницима из Првог светског рата, а имена ратника уклесана на спомен плочама, постављеним на овој спомен чесми, узета су из списка који је сачинио његов деда. Добривоје је у периоду од 2007. до 2014. године, кад је направљено обданиште, урађена канализација, уређено речно корито и асфалтиране улице.., био председник Месне заједнице Матарушка Бања, један је од највећих донатора изградње крста на планини Столови, а први се одазвао на позив Градског одбора за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата након чега је сам направио и поставио спомен плочу на истакнутом месту код школе у Матаругама. Т. Радовановић

39

40

МАГАЗИН 21.10.2018.

41

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (34)

МАГАЗИН

21.10.2018.

САСТАВ И РАСПОРЕД НЕ

42

- Најважнији артиљеријски задаци аустроугарске војске подразумевали су рушење, а додељени првенствено артиљерији највећег калибра, па затим артиљерији средњег калибра са оруђима која имају убацну путању пројектила. - Српске трупе је требало оставити без ровова и заклона, а све њихове топове и рефлекторе неизоставно демолирати. - У исто време, требало је уништити моторне чамце и евентуална постројења у српским пристаништима за лансирање торпеда ве аустро–немачке снаге, одређене за офанзиву против Краљевине Србије, образовале су једну армијску групу под командом фелдмаршала Аугуста фон Макензена који је добио задатак да одлучно потуче војску Краљевине Србије, успостави сувоземну везу између Аустрије и Бугарске и ту везу осигура. У циљу извршења овога задатка, Макензен се одлучује да изврши упад у Србију главнином снагом са севера, преко Саве и Дунав, а због природне јачине речних

С

препрека било је потребно да се прелаз изврши изненадно, по могућству на што ширем фронту и једновремено на што већем броју места. Разлог је потреба да се српска војска натера на развлачење и тако постигне релативна надмоћност на изабраним главним местима прелаза. Из тих разлога било је потребно да се предузму и демонстрације на више места, како би се српске трупе приковале што више дуж границе, као и у унутрашњости Србије, јер би тиме биле стављене у недоуми-

цу куда да крену, и који оперативни правац треба да затворе. Командант армијске групе фелдмаршал фон Макензен је 28. септембра 1915. године издао директиву команданту 3. аустроугарске армије која је гласила: „Трећа армија са главном снагом, 8. аустријски и 22. немачки резервни корпус, прелази Саву и Дунав код Београда. Заузима првенствено положаје на висовима југоисточно од Београда, а затим брзим наступањем са тих положаја, привлачи

ЕПРИЈАТЕЉСКЕ ВОЈСКЕ на себе што јаче српске снаге у циљу олакшања акције 11. немачке армије, која има задатак да изврши прелаз Дунава код Смедерева, Костолца и Рама. У том циљу, а после темељне артиљеријске припреме, главна снага 3. аустроугарске армије, 8. аустријски и 22. немачки резервни корпус, форсира Саву и Дунав и заузима линију: Петлово Брдо – Авала – Велики камен – Липовица – Ритопек. За извршење овог задатка припремити и што пре поставити један понтонски мост код Београда за прелаз свију родова оружја, а сем тога поставити још један прелаз код велике аде Циганлије. Помоћне снаге 3. армије,19. аустријски корпус, добија задатак, да пређе Саву код Купинова и Бољеваца, у исто време кад и главна снага буде прелазила код Београда, те да привеже за себе српске трупе западно од Колубаре. Сем тога, а у циљу лакшег извршења напред поменутих прелаза, да слабије аустријске снаге форсирају Саву код Јарка, а Дрину код Бјељине и Вишеграда. Операција ће

почети по својој вероватности 5. или 6. октобра. Тачно време одредиће се накнадно“.

Груписање трупа Под заштитом ландштрумских осигуравајућих делова дуж Саве и Дунава најре је извршено транспортовање тешке артиљерије и одговарајуће муниције. Наређено је да се одмах приступи изради ватрених положаја батерија, првенствено оних положаја, који би се неопажено са српске стране могли армирати, а транспортовање пешадије предузето је тек по доласку артиљерије на своја места. Места прикупљања трупа била су предвиђена даље од Саве, и тек ноћу, пред извршење прелаза, трупе су имале бити примакнуте ка местима одређеним за прелаз реке. Напред су упућивани штабови јединица ради извршења потребних припрема за прихват својих трупа. На основу примљене директиве командант 3. аустро–угарске армије 30.

септембра издаје наређење за прелаз преко Саве по коме једна нападна група, аустријски 8. корпус, прелази Дунав низводно од Калемегдана а друга, немачки 22. резервни корпус, Саву преко Мале и Велике Аде Циганлије. После прелаза на другу обалу, планирано је да обе групе што пре овладају линијом Жарково – Дедиње саставци Мокролушког и Кумодрашког потока – Врачар, а одатле да заједнички наступају ради освајања линије Петлово брдо – коса јужно од Јајинаца – Стражара – Ерино брдо –Клупе. За границу између корпуса одређен је пут који иде од београдске железничке станице ка Авали с тим да сам пут припадне 8. корпусу. Првог дана операција, који се предвиђа за 5. октобар, артиљерија је добила задатак да изврши коректурно гађање, а по подне другог дана изврши групно гађање. Следеће ноћи, између 6. и 7. октобра, лака артиљерија да држи под ватром места за прелаз, а Дунавска флотила да чисти од мина место пре-

43

21.10.2018.

МАГАЗИН

44

лаза 8. корпуса. Трећег дана у 2,30 сати интезитет ватре целокупне артиљерије да достигне свој врхунац, а под заштитом ватре да отпочне превожење, које тако регулисати, да се први ешелони на другу обалу могу искрцати око 3,00 сата. По извршеном превожењу првог ешелона да оба корпуса, са придатим им материјалом, што је могуће пре подигну понтонске мостове и то: 8. корпус низводно од порушеног железничког моста, а 22. резервни корпус преко Велике Аде Циганлије.

Пласирање артиљерије 8. корпуса На левој обали Саве плато Земун – Сурчин, главни положај артиљерије на Бежанијској коси, а на левој обали Дунава положаји артиљерије у Старој Борчи, Овчи и код Панчева. Осми корпус је располагао са 20 тешких батерија, од тога са 5 мерзерских батерија

калибра 305 милиметара, са око 70 оруђа. Осим тога корпус је располагао и са преко 90 лаких оруђа, 74 топа и 16 хаубица. Ова артиљерија је била распоређена по секторима тако да су на артиљеријском сектору источно од Дунава постављене артиљеријске групе близу Панчева, јужно од Барањоша у Овчи и јужно од Борче на простору Старе Борче, а на обали Дунава код карауле Нова Борча. Земунски артиљеријски сектор покривале су тешке мерзерске групе западно и јужно од Земуна и једна хаубица калибра 420 милиметара западно од Земуна код Балкош Салаша. Артиљеријски сектор западно од Дунава обухватао је артиљеријску групу Мариенхоф, западно од земунске железничке станице, и магацин артиљеријске муниције у Батајници. Улога артиљерије била је тачно регулисана диспозицијом армијске команде. Најважнији артиљеријски задаци подразумевали су рушење, а

додељени првенствено артиљерији највећег калибра, па затим артиљерији средњег калибра са оруђима која имају убацну путању пројектила. Тешке батерије Земунског артиљеријског сектора у главном су имале задатак да неутралишу утврђења на Калемегдану, а батерије артиљеријске групе код Овче да неутралишу утврђења на Врачару. Рушење железничких насипа и утврђења на обали Саве и Дунава додељено је обема овим групама, и тешкој артиљерији са ватрених положаја код Борче, а сва рушења морала су се извести у потпуности. Српске трупе је требало оставити без ровова и заклона, а све њихове топове и рефлекторе неизоставно демолирати. У исто време, требало је уништити моторне чамце и евентуална постројења у српским пристаништима за лансирање торпеда. Заштита тешке артиљерије против могућег српског артиљеријског дејства поверена је батеријама средњег калибра на сектору западно од Дунава које

су имале задатак да неутралишу српску артиљерију, односно да њихову ватру што више привуку на себе.

Пионирско–техничке припреме Од мостовног материјала и пионирских формација 3. аустроугарској армији, за Саву и Дрину, додељено је 17 понтонирских чета и 50 мостовних тренова. За 11. немачку армију као помоћ додељене су 3 понтонирске чете, 6 мостовних тренова и 150 понтонских чамаца, а за целу армијску групу Макензен Врховна команда је доделила један понтонски, тешки ратни, мост за Саву. Осим тога од најтежих мостова додељени су један Хербертов мост на пловним понтонима и један мост на шлеповима. Поред свега овога понтонског материјала, армијској групи Макензен био је додељен још известан број моторних скела и месних прево-

зних средстава.

Дунавска флотила У борби око Београда учешће је узела и Дунавска флотила која је придата 8. корпусу, а састојала се од четири монитора, два патролна чамца, девет моторних чамаца и једног одељења за речне мине. Флотили је придодат известан број пароброда који су служили делом као помоћне лађе, а делом као ратне болнице.

Остале техничке припреме Јединство командовања свима трупама при прелазу река захтевало је поуздану везу виших команданата како међу собом тако и са својим трупама. За продужетак постављених телеграфских и телефонских линија на левој обали Саве и Дунава смештен је речни кабал на острву Кожари. Овај кабал

требао је бити положен одмах по искрцавању првих трупа, с тим да се на оностраној обали подигне телефонска станица. Трупе одређене за прелаз река биле су снабдевене оптичким сигналним прибором, те су одмах по искрцавању морале да означе своја места сигналним мецима за осветљење, испаљеним из сигналног пиштоља, а осим тога да маркирају своја крила црно–жутим барјацима. Природа борбе ноћу око речних баријера налагала је употребу великог броја рефлектора, који су имали улогу да учествују при артиљеријском извиђању, тражењу речних мина и самом искрцавању трупа. За време искрцавања трупа рефлектори су имали улогу да заслепљују српске рефлекторе на Калемегдану, код кланице и на Врачару, и да открију евентуалне патролне чамце који би могли да се појаве код великог ратног острва на Дунаву. Р. Вукосављевић

45

Нова решења за унапређење закона

ЕФИКАСНИЈИ ИНСП - Предложене измене и допуне Закона о инспекцијском надзору представљају надоградњу постојећих решења. - Компаније са добром историјом пословања убудуће ће, уместо да буду предмет надзора инспектора, чешће обављати самопровере. - Примена две године након усвајања закона. - Побољшан Закон о инспекцијском надзору сврстава Србију међу земље са модернијим приступом инспекцијама. - Олакшава се привреди која послује у складу са законом, а отежава компанијама које послују мимо прописа инистарство државне управе и локалне самоуправе представило је Нацрт измена и допуна Закона о инспекцијским надзору са циљем да додатно унапреди ефикасност инспекција, а одговорну привреду растерети трошкова које намећу сувишне контроле. Предложене измене и допуне Закона о инспекцијском надзору представљају надоградњу постојећих решења увођењем нових, реформских, која су на линији превенције, процене ризика и јачања поверења између инспекција и при-

МАГАЗИН

21.10.2018.

М

46

вреде. Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић кључном речи у овом процесу оцењује поверење, јер ће компаније са добром историјом пословања убудуће, уместо да буду предмет надзора инспектора, чешће обављати самопровере. Предузећима која су се доказала високим стандардима пословања и поштовањем прописа намењен је статус „субјекта од поверења“ што ће у пракси значити да их инспекције у редовним контролама неће посећивати најмање четири године, али ће бити

дужна да обављају самопровере и инспекцијама достављају извештаје о резултатима. Због времена потребног да се примене методе и инструменти за процену ризика у оквиру платформе е-Инспектор и да се, на основу процене ризика створи база података о „доброј“ и „лошој“ привреди. предложено је да примена овог института почне две године након усвајања закона. Онима који нови институт виде као начин за злоупотребу упућена је порука да статус може бити и одузет,

ПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР и то трајно. Измене закона препознају и институт споразума о признању прекршаја, за чију је примену смернице припремила Национална алијанса за локални економски развој, али и могућност да предузећа сама пријаве да су у прекршају, уз подршку инспектора исправе неусаглашености и тако избегну казну. Посебним квалитетом реформе министар Ружић оцењује чињеницу да се тесно сарађује са привредом, њиховим пословним удружењима и представницима четрдесет једне инспекције. Сви заједно радили су на имплементацији закона и, после пуне две године примене, припремили нацрт којим ће се направити корак даље у реформи инспекцијских служби. Министар подсећа да захвалност, поред Националне алијансе, заслужује и Амбасада Краљевине Норвешке јер су, кроз пројекат „Јачање инспекцијског, управног и управно-судског надзора над инспекцијским надзором“, заједно са ресорним министарством и Координационом комисијом Владе Србије за инспекцијски надзор радили

на припреми Нацрта закона. Амбасадор Норвешке Арне Санес Бјернстад подсећа да су инспекције неопходне за функционисање владавине права и ефикасност економије, као и да употреба информационих технологија и сарадња инспекција дају боље резултате уз мањи трошак. По његовом уверењу побољшан Закон о инспекцијском надзору сврстава Србију међу земље са модернијим приступом инспекцијама, а то су „меки контакт“ и контрола заснована на анализи ризика, чиме се олакшава живот привреди која послује у складу са законом, а отежава компанијама које послују мимо прописа. Бјернстад је то истакао на отварању јавне расправе у хотелу Метропол, коју је организовало Министарство државне управе и локалне самоуправе, уз подршку Амбасаде Краљевине Норвешке и Националне алијансе за локални економски развој. Потпредседник Управног одбора Алијансе Горан Ковачевић тврди да привреда подржава нове институте у закону, јер ће растеретити компаније

које поштују прописе и омогућити да инспекције усмере већи део активности на откривање нерегистрованих субјеката. Подаци Јединице за подршку Координационој комисији за инспекцијски надзор показују да је у последњих годину дана обављено више од дванаест хиљада надзора над фирмама за које се сумњало да су нерегистроване, што се потврдило у чак 30% случајева. Студија о сивој економији у 2017. години, коју је припремила Национална алијанса, проценила је да удео нерегистрованих фирми у укупном броју привредних субјеката у Србији достиже 17 одсто, или 68,5 хиљада, што је бар три пута више у односу на земље са којима је извршено поређење. Због чињенице да већини инспекцијских органа недостаје људи важно је да се њихови ограничени ресурси користе ефикасније и усмере на проблем нелојалне конкуренције, уз континуирано јачање људских и техничких капацитета инспекција. Т. Радовановић Фити; НАЛЕД

47

МАГАЗИН

21.10.2018.

www.radijator.rs radijator@radijator.rs

48

49

Сајам запошљавања и високог образовања

МАГАЗИН

21.10.2018.

ЛЕОНИ ОТВАРА ПЕРСПЕКТИВУ

50

- На Сајму запошљавања само Леони. - Сајам високог образовања окупио представнике тридесет високошколских установа. - Међу посетиоцима хиљаду и по ученика завршних разреда средњих школа и незапослена лица са евиденције Националне службе за запошљавање. - Краљево нема довољно капацитета да одговори на све изазове и захтеве новог послодавца. - На Факултету за машинство и грађевинарство дипломирало око хиљаду и пет стотина студената. - Студијски програми прилагођени потребама малих и средњих предузећа у окружењу. - Због недовољног броја радних места у струци, малих зарада и неадекватних услова рада, најмање дипломираних инжењера остаје у Краљеву. - Доста студената учи немачки језик и спрема се за одлазак у иностранство

51

21.10.2018.

МАГАЗИН

52

ајмови запошљавања су последњих година постали уобичајена појава у готово свим срединама на подручју земље као прилика за диретни контакт послодаваца и оних који, често и годинама, чекају на било какво запослење и могућност за сигурну зараду, бар у ограниченом периоду. Последњи организован почетком минуле недеље у Краљеву разликује се од досадашњих по учешћу само једног послодавца, компаније Леони из које стиже најава запошљавања чак пет хиљада радника током неколико наредних година. Сајму запошљавања придодат је и Сајам високог образовања на коме је ове године прилику да представи академске програме, али и ослушне потребе компаније Леони као значајног послодавца у наредном периоду, искористило тридесет високошколских установа. Значајним је оцењена намера да се на сајам дове-

С

де чак хиљаду и по ученика завршних разреда средњих школа и незапослена лица са евиденције Националне службе за запошљавање.

Непосредан повод за организацију сајма је најављен скори почетак радова фабрике Леони која је исказала потребу за одређеним квалификованим

структурама неопходним за попуњавање бројних позиција у процесу производње. Жеља организатора била је да помогне у остваривању контаката са

довољним бројем кадрова различитог профила потребних овој компанији, али и да привуче што више факултета и виших школа са подручја Србије како

би матуранти могли да добију потребне информације о условима уписа, могућностима студирања, стипендирања и акредитацијама, али и будућим потребама компаније Леони. Сајам је прилика да се на једном месту виде послодавци и они који траже посао, ученици средњих школа, студенти и представници образовних установа, а интересовање које су показале све ове структуре потврђује да је идеја о организацији била оправдана. Један од организатора је краљевачки Факултет за машинство и грађевинарство у коме је, након састанка са представницима компаније Леони, закључено како град нема довољно капацитета да одговори на све изазове и захтеве новог послодавца, што је непосредан повод за промоцију инжењерске струке. - Сматрали смо да је најбољи начин за то Сајам високог образовања, али и

53

21.10.2018.

МАГАЗИН

54

запошљавања, где би неки људи могли да виде које су њихове могућности усавршавања и преквалификације. Састанак нам је организовала Национална служба за запошљавање, а касније смо се обратили Школској управи Рашког округа која нам је обезбедила потребне ресурсе, посетиоце овог сајма. Очекујемо да шири круг људи упознамо са оним чиме се бавимо, шта су исходи нашег учења, односно које се стручне квалификације добијају завршетком студија, и на тај начин повећамо интересовање за наш факултет - истакао је декан Факултета за машинство и грађевинарство професор др Миле Савковић. У краљевачкој Филијали Националне службе за запошљавање потврђују да је тешња сарадња са представницима компаније Леони успостављене пре неколико месеци кад је потврђено да

на овом простору има дугорочне планове и потребе за различитим образовним профилима, како оних највишег степена стручности тако и нижим, што је добра прилика да ученици и студенти праве планове за будућност. Прилика да представи програме академског образовања, и прикаже стручне компетенције којим овладавају студенти након што заврше одређене студијске програме, пружена је Факултету за машинство и грађевинарство, а др Савковић подсећа да су студије машинства у Краљеву почеле давне 1960. године у оквиру ванредног одељења Машинског факултета у Београду отвореног на захтев привреде из окружења, краљевачких „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“, „14.октобра“ из Крушевца и „Прве петолетке“ из Трстеника. Након кратко-

трајног прекида до 1970. године основан је Центар за ванредне студије и функционисао до 1974. године када је прерастао у Центар за редовне студије у Краљеву. Половином осамдесетих година прошлог века уследила је још једна трансформација да би се 1988. године Машински факултет, као самостално правно лице, придружио Универзитету у Крагујевцу. До последње трансформације дошло је 2012. године кад је ова високошколска установа у програм рада уврстила студијски програм грађевинско инжењерство, који се реализује у сарадњи са Факултетом техничких наука из Новог Сада, што је било повод да промени име и од тада наставља образовну мисију под називом Факултет за машинство и грађевинарство. Др Савковић подсећа да је на факултету до дипломе машинског инжењера стигло око хиљаду и пет стоти-

на студената што није много за тако дуг период, а основни разлог је што током године дипломира просечно њих 27. Период транзиције кроз који су прошла предузећа на чији је захтев и основан факултет, и нестанак највеће броја од њих, одлучујуће је утицала на прилагођавање новим условима пословања привреде. - Морали смо да прилагодимо програме новим условима на тржишту тако да је дошло до стагнације у развоју студијског програма железничко машинство, али смо развили неке друге па имамо студијске програме топлотна техника и заштита животне средине, аутоматско управљање, чујна техника и роботика, који су прилагођени потребама малих и средњих предузећа у окружењу, где се наши инжењери и запошљавају. У последњих пет шест година расу-

ти су свуда, јер је у Краљеву криза па се добар део дипломаца враћа у место одакле је долазио на студије, а један део на север земље. Забрињавајуће је да доста студената учи немачки језик, па се бојим да је све израженији тренд тражења посла у иностранству - каже др Савковић. Искуство из последњих неколико година потврђује ефикасну размену студената која се, у односу на величину, сматра најбољом у оквиру универзитета, али се њени ефекти не оцењују посебно добрим јер студенти који остваре контакте са фирмама из иностранства након што дипломирају одлазе из земље. Највећи број студената долази из Краљева и околине, Крушевца, Трстеника, Прибоја, Пријепоља, Ужица, Чачка, Рашке, Новог Пазара и Сјенице, последње две године из Смедерева и

Ваљева. Настојање да се, као мали факултет, избори за што повољнији положај на тржишту повод је за бројне повољности које се пружају студентима, а једна од најзначајнијих је могућност смештаја у студентском дому свих који упишу прву годину, што у већим универзитетским центрима није могуће ни онима са виших година студија и већим просечним оценама. Податак да је студентски дом смештен у дворишту факултета пружа могућност да свима, посебно кад је читаоница у дому попуњена, у било које време током 24 сата, буду доступне и учионице. Иако капацитет од око сто двадесет места задовољава тренутне потребе није без значаја податак о добијању грађевинске дозволе за градњу још једног дома што на најбољи начин потврђује да би могла бити отворена и нова одељења. На свим нивоима сту-

55

21.10.2018.

МАГАЗИН

56

дија тренутно је шест стотина студената, три стотине који се школују о трошку буџета и још толико самофинансирајућих. О тренутној ситуацији у Краљеву најбоље сведочи податак да највећи број свршених студената одлази у друга места. Један од разлога је недовољан број раних места у струци а други знатно мања примања од оних у окру-

жењу што, уз боље услове рада, у знатној мери утиче на одлуку за одлазак. Изазову те врсте тешко могу да одоле и они који су у Краљеву успели да дођу до радног места, па није редак случај да од првих дана радног ангажовања траже бољу прилику у окружењу. Након што су представници компаније Леони, у потрази за потребним ка-

Сајам образовања Факултет за хотелијерство и туризам из Врњачке Бање, ФИЛУМ Крагујевац, Математички факултет Београд, Архитектонски факултет Београд, Правни факултет Косовска Митровица, Унион, Пословни правни факултет Београд, Филозофски факултет Косовска Митровица, Висока пословна школа Крушевац, Филозофски факултет Ниш, Висока економска школа Пећ са седиштем у Лепосавићу, Универзитет Метрополитен Београд, Економски факултет Београд, Факултет техничких наука Чачак, Педагошки факултет Ужице, Ферон агенција за посредовање Београд, Висока школа за пословну економију и предузетништво Чачак, Правни факултет Крагујевац, Факултет педагошких наука Јагодина, Алфа универзитет Београд, Агрономски факултет Чачак, Филозофски факултет Нови Сад, Шумарски факултет Београд, Саобраћајни факултет Београд, Висока школа за васпитаче и пословне информатичаре Сремска Митровица и Медицински факултет Крагујевац.

дровима, детаљно прегледали евиденцију незапослених Националне службе за запошљавање закључили су да нема довољно инжењера и другог високо образованог кадра који, према њиховим стандардима, достиже десет до петнаест одсто од укупног броја незапослених. Податак да у наредне четири године намеравају да запосле чак четири хиљаде радника води ка ставу о потреби одговарајућег броја инжењера техничких струка, а поред социолога, правника, економиста и других, верује се да би тај број премашио стотину. Непоузданим се показала и анализа стања на тржишту рада које показује да на евиденцији има и оних који су негде већ радно ангажовани. Отежавајућим се оцењује податак о одласку инжењера из ове компаније након извесног времена јер је период проведен у њој добра референца при тражењу атрактивнијег, и боље плаћеног, радног места. - Понудили смо помоћ да заједнички делујемо, да дођу на наш факултет после сајма и представе своју фирму а ми да организујемо стручну праксу студената завршне године код њих како би били у прилици да упознају једни

друге, да послодавац види ко су кандидати, а кандидат да види да ли је то фирма за њега. Сајам је и прилика да радници који су незапослени виде могућност преквалификације или налажења посла у оквиру своје струке за оно што је њима неопходно. На састанку са директором за људске ресурсе сазнали смо да им није неопходна само техничка струка, него и друге, па је зато и понуда на сајму овако широка. Надам се да ћемо успешно реализовати долазак на наш факултет, организацију стручне праксе и израде завршних и дипломских радова који су усмерени према њиховој фирми, а очекујем да та информација оде у јавност и побуди интересовање младих у нашем граду да овде успешно студирају - каже др Савковић Захтеве сличне онима који долазе из компаније Леони имају и друга предузећа из окружења, а разговори на факултету прилика су за проверу могућности за школовање потребног броја инжењера одређене струке. У току су преговори са још једном великом фирмом, а о резултатима ће јавност бити обавештена након што буду окончани. Др Савковић не сумња у позити-

ван исход разговора након чега би, већ за наредну школску годину, био дефинисан адекватан студијски програм. Факултет за машинство и грађевинарство један је од дванаест у саставу

Др Миле Савковић

Универзитета у Крагујевцу од којих половина има седиште ван овог града. Досадашња сарадња са Универзитетом оцењује се коректном, а потврда угледа који краљевачки факултет има је потврда да један од проректора потиче из ове средине. Иако број укључених у образовни процес варира између 38 и 42 тренутно је на факултету ангажовано четрдесет наставника којима, у реализацији студијских програма, помаже десетак сарадника у настави. Потребе тржишта повод су за повремене промене и прилагођавање студијских програма што у овој средини никада није представљало проблем, а искуство потврђује да су у овом процесу успешнији били мањи факултети. Много већом кочницом од конципирања програма показао се дуготрајан процес акредитације који је неопходно обновити након истека периода од седам година. На факултету верују да би процес прилагођавања потребама тржишта био знатно бржи кад би комисија за акредитацију радила брже и правовремено одобравала одговарајуће измене у програмима. Т. Радованови Фото: М. Радовановићћ

57

58

МАГАЗИН 21.10.2018.

59

Отворено писмо председнику Републике

МАГАЗИН

21.10.2018.

СВИ ПУТЕВИ ВОДЕ У СТРАЗБУР

60

- У тренутку самољубља, када се у први план стављају успеси и суфицит у буџету, нема ни најаве могућности да ће бити исплаћене заостале зараде бившим радницима Фабрике вагона из периода кад је власник била држава. - Подсећање на обавезе дефинисане споразумом у складу са Законом о раду, али и кршење Устава и међународних конвенција које је Србија ратификовала. - Радници старији од педесет година не занимају никога. - Најмање што се у овом тренутку очекује је бар одговор на писмо послато председнику Србије и медијима. - Следећи корак обраћање Комитету за људска права Међународног суда правде у Стразбуру. - Кроз сумњиве процене продају се машина по цени отпадног гвожђа од 12 до 19 динара по килограму

61

еђународни дан борбе против сиромаштва прилика је за уверње да је Краљево најбољи пример који потврђује баш такав статус града у коме су један за другим нестајали некадашњи привредни гиганти, а радници остајали без посла. На ово још једном подсећа председник Удружења Иницијатива за права радника Драган Митровић уз потврду да након покретања стечајног поступка у некада највећим краљевачким предузећима није примењен систем као у неким другим градовима и задржан одређен број запослених да одржава производњу до приватизације. Да заврше започету производњу, каже Митровић, обавезује и Закон о стечају а такве је било у Фабрици вагона и другим предузећима. Незадовољство бивших радника пропалих предузећа додатно је испровоцирала информација да ће у Краљеву бити одржана централна свечаност

МАГАЗИН

21.10.2018.

М

62

поводом обележавања десете годишњице постојања Српске напредне странке. Нагомилано незадовољство повод је за отворено писмо председнику Републике Србије у коме се наводи да у тренутку самољубља, када се у први план стављају успеси и суфицит у буџету, нема ни најаве могућности да ће бити исплаћене заостале зараде бившим радницима Фабрике вагона из периода кад је власник била држава. Следи подсећање на обавезе дефинисане споразумом у складу са Законом о раду, али и кршење Устава и међународних конвенција које је Србија ратификовала. Представници радника позивају се на разговор са председником Србије, тада премијером, у периоду предизборне кампање у пролеће 2016. године и обећање да ће обавезе бити измирене након што десет дана касније у његовом кабинету буду прецизи-

рани сви детаљи. До састанка никад није дошло па је, у име радника који траже исплату заосталих зарада, писмо на адресу председнице Владе упутио адвокат који их заступа на суду, а на адресу председника Драган Митровић. - Добио сам одговор да председник нема уставна права да се меша у то и да је проследио писмо премијерки, а она послала допис адвокату којим нас упућује на Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања јер се ради о новцу који је проистекао из рада. Кад је прошло месец дана интересовао сам се за састанак у министарству, а државни секретар ми каже да никакав допис није стигао у министарство. Посегао сам за отвореним писмом председнику државе јер више нећемо да слушамо лажи. Радници старији од педесет година не занимају никога, ни Леони ни Турке ни Кинезе, па би тре-

бало мало да се позабави старијом популацијом. Пензионери јесу платили цех, али су највећи платили радници бивших предузећа у Србији јер нам је отприлике повезан радни стаж, али нема уплате, па ни обрачунског коефицијента за пензију - каже Митровић. Од председника се тражи да обезбеди поштовање Устава у делу који се односи на располагање сопственом имовином каквом се сматрају неисплаћене зараде. Радници сматрају да им је то онемогућено иако устав зараде карактерише као имовину. Уверење да је држава као своје укњижила сва предузећа у реструктурирању, а такав статус су имала и краљевачка чије интересе брани Иницијатива за права радника, довољно је за став да је укњижила и обавезе које је као послодавац имала према радницима. Потреба за повезивањем радног стажа, уз уплату доприноса на све зараде, један је од услова да се пензије сведу у

нормалне оквире и избегне могућност да буду између тринаест у петнаест хиљада динара месечно. Најмање што се у овом тренутку очекује је бар одговор на писмо послато председнику Србије и медијима. Следећи корак је, каже Митровић, обраћање Комитету за људска права Међународног суда правде у Стразбуру. Досадашње искуство са судовима потврђује потребу плаћања таксе по окончању сваког поступка, и у првом и у другом степену, што је за оне који немају никаква примања велики проблем. Представницима власти се замера што забрањује све активности које су и сами спроводили док су били у опозицији и указује на даљу распродају имовине предузећа у којима је покренут стечајни поступак по ценама које сматрају крајње понижавајућим. - Кроз стечајне поступке се пљачка имовина коју смо ми и наши дедови стварали, а кроз сумњиве процене

продају се машине по цени отпадног гвожђа од 12 до 19 динара по килограму. То не може свако да купи, већ само они који су блиски власти, а никоме није у интересу да се то спречи. На фабрици постоји табла која потврђује да су радници радили и у нерадне дане да би направили мензу, а државни секретар каже да је Тито умро и да фабрика није наша - подсећа Митровић. Посебно иритира, каже он, данашња прослава десетогодишњег јубилеја Српске напредне странке баш у Краљеву. Због тога у име радника Краљева, Крушевца, Ниша, Аранђеловца, Јагодине и других градова од председника очекује да бар чује последњи вапај грађана који, чини се, ником не требају. То се посебно односи на старије од педесет година који нису интересантни великим послодавцима који најављују запошљавање хиљада радника, пре свега млађих од тридесет година. Т. Радовановић

63

После дванаест година ћутања експлозија емоција (8)

МАГАЗИН

21.10.2018.

ПОЛИТИКА ПРОТИВ ДУШЕ И СРЦА

64

- Промена власничке структуре угоститељског предузећа „Србија“ тешка више од осамдесет милиона динара. - Зграда „Задужбине“ поклон граду. - Обавезно улагање новог власника 5,6 милиона динара. - За „Париз“ је набављена столарија по пројекту из 1932. године. - Над подземном гаражом на локацији Баште „Ибар“, капацитета 180 возила, модеран конгресни центар. - Младенцима намењена соба у Хотелу „Париз“ у којој су краљ Александар Обреновић и краљица Драга провели прву брачну ноћ. - До „Париза“ фијакером и запрегом од два липицанера плаћена 17,5 хиљада евра. - Изостао хотел са пет звездица

65

осртање краљевачког угоститељства, посебно изражено у последњој деценији двадесетог века, било је видљиво и по бројним објектима који су полако пропадали без и мало шансе да средствима власника тај процес буде бар заустављен. Жеља да објекте доведе у колико толико коректно стање био је само један од разлога који су утицали на Милоша Раденковића да размишља о куповини Угоститељско туристичке радне организације „Србија“ у чијем је власништву било више значајних објеката у граду. Међу њима су били Хотел „Турист“, ресторани „Париз“ и „Лондон“, мотел у Студеници, Башта „Ибар“, затим „Задужбина“, „Шумадија“, „Југославија“, „Буренце“, „Касина“ на пијаци и други. Овлашћени представник потенцијалног купца успео је да, на лицитацији у Београду 26. децембра 2003. године, купи предузеће за износ не-

МАГАЗИН

21.10.2018.

П

66

што виши од осамдесет милиона динара. За разлику од других који су учествовали у приватизацијама широм земље, а обавезе измиривали у ратама, нови власник је целокупан износ уплатио одједном. Иако је у у укупној цени вредност локала „Задужбина“ процењена на милион динара, и плаћена по уговору о промени власничке структуре, Раденковић је истог дана одлучио да објекат уступи граду. Уговор са Агенцијом за приватизацију обавезивао је новог власника на улагање од 5,6 милиона динара, или 60 хиљада евра, што је могло да се реализује и кроз радове на објектима, а оно што је уложено у реконструкцију врло брзо је пет пута премашило тај износ. - Почињем са малим улагањим и шминкањима објеката до стања да почну да раде. „Буренце“ је било у лошем стању, подрум пун воде а после почетних радова суво као барут. Сре-

дим двориште, и платим комшији из суседног да не сече орах, па средим „Шумадију“, „Париз“ и „Касину“ где је отворен експрес ресторан. За „Париз“ је набављена столарија по пројекту из 1932. године, јер сам желео да га вратим у стање у каквом је био некад. Направим пројекат за Башту „Ибар“ са отвореним базеном, једном уставом и пумпом да део воде из реке Ибра пребацим како би горе текао поточић и правио свежину а објекат покривен стаклом и дрветом личио на затворени природни амбијент. Башта је изгледала накарадно, па прво утегнемо растурену ограду и мало нашминкамо унутра тако да је, после много времена, број гостију почео да се повећава. Међутим, почну намештене оптужбе о томе како некоме увече смета музика, па добијем решење да затворим објекат - прича Раденковић. Реконструкцијом је предвиђена из-

градња подземне гараже капацитета 180 места са улазом из Улице 4. краљевачки батаљон“, а изнад ње модеран конгресни центар као место за обнову старог, а заборављеног, обичаја просидбе карактеристичног за ово поднебље, потом и сале за свадбена весеља. Младенцима је намењена соба у Хотелу „Париз“ у којој су краљ Александар Обреновић и краљица Драга провели прву брачну ноћ, а планирано је да се неколико стотина метара од Баште „Ибар“ провозају фијакером у који су упрегнута два липицанера плаћена 17,5 хиљада евра. Летимичан поглед на подземне просторије Хотела „Турист“ потврдио је да представља еколошку бомбу и депонију у центру града. То на најбољи начин потврђује податак да је са простора површине 1.100 квадрата избачено чак три стотине камиона разноврсног отпада и смећа. Објекат је проширен за осам стотина квадрата,

ентеријер сређен и набављен намештај за све просторије. Намера да се обезбеди максимални комфор повод је за пут у Кину одакле је стигло по двадесет хиљада пари папуча, бријача, пена за бријање, четкица и пасти за зубе, што је требало да задовољи потребе гостију у дужем периоду. У ријечку луку је бродом доспело 150 столова и више од хиљаду столица за чији је транспорт до Ратине било потребно осам шлепера. А онда је као најјачи аргумент да нови власник не поштује одредбе уговора оцењена градња лифта вредног 140 хиљада евра који је заузео и нешто мање од квадрата општинског земљишта што је, верује Раденковић, повод да му се одузме предузеће које је купио. - То су але, аждаје и вране које су нам попиле мозак, па не видимо ништа даље од носа. Живели смо у држави у којој то сви знају, а ћуте јер се припрема постављење др Милоша Ба-

бића из Нове Србије за председника општине. Добио сам грађевинску дозволу за реконструкцију а његова супруга, на функцији начелника за урбанизам при Рашком округу, донесе одлуку да ми се одузме. Не фермам много пошто сам на крају, па и даље радим и завршавам. Док сам био у притвору извештавали су ме да се монтира намештај, а италијанска керамика и даље стоји. Долазим из притвора, организују ми дочек па мислим да је све у реду што је 3. октобра потврдила и последња провера комисије Агенције за приватизацију - сећа се Раденковић. Чињеница да се ситуација нагло променила на његову штету, и резултирала поништењем уговора о приватизацији, подгрева сумњу да је записник комисије преиначен на захтев представника локалних власти у сарадњи са истомишљеницима на републичком нивоу. На исти начин као

67

МАГАЗИН

21.10.2018.

Пројекат Башта „Ибар“

68

69

70

МАГАЗИН 21.10.2018.

71

72

МАГАЗИН 21.10.2018.

што је, приликом приватизације „Сити центра“, остао без објекта некадашњег Биоскопа „Сутјеска“ овом приликом су судбину доживели објекти у којима су смештени ресторани „Париз“, „Лондон“, „Југославија“, „Шумадија““, Зеленгора“... Разлог је пронађен у уверењу да је то општинска имовина без обзира на судско решење из 1982. године којом је додељена „Србији“. Жалба на решење није битније утицала на првобитну одлуку, као ни пресуда Апелационог суда као основ за жалбу Врховном суду Србије. У време кад је требало завршити још само пет одсто радова на реконструкцији Хотела „Турист“ Врховни суд је потврдио да се све враћа некадашњем власнику, а новине извештавале да бивши газда и даље ради на објекту. Било је то, каже Раденковић, резултат жеље да заврши започето у време кад је већ почела монтажа опреме. - Реконструишемо све и доле правимо ресторан, нови власници га касније преграђују и праве локале а продајом само једног исплатили су улагање у „Србију“ од 400 хиљада евра. Заменили смо лифт, и мали који је носио кетеринг по собама, и преуредили грејање по стандардима високе категорије, јер смо желели да направимо хотел са пет звездица. У радове сам уложио око милион и три стотине хиљада евра које су ми вратили са закашњењем па сам, због промене курса динара, оштећен за додатних 500 хиљада. Агенција за приватизацију поставља заштитника капитала који продаје Башту „Ибар“ за 220 хиљада евра због чега су долазили иследници из Београда, али је све заташкано. Иако сам за исти објекат добијао 500 хиљада долара нисам био спреман да га продам ни за три пута већи износ због амбициозног пројекта који сам имао намеру да реализујем на том месту. Краљево је много изгубило, и данас би много другачије изгледало, јер сам био економски јак а имао душу и срце. Мени је све одузето 3. новембра 2006. а новом

власнику предато следеће године каже Раденковић уз подсећање да је „Касина“ на пијаци запаљена да би се на интересантној локацији направио нови објекат. Задатак да утврди дотадашња улагања, сада већ бившег власника, добила је комисија састављена од представника једне и друге стране а рачуница да треба исплатити 125 милиона динара повод је за нове неспоразуме и одбијање Милоша Раденковића да нови власник настави са радовима. Компромисни предлог да се износ дуга утврди на сто милиона динара дошао је у тренутку кад је за један евро требало издвојити 72 динара. Ако се зна да је цела сума исплаћена после пуних пет месеци, кад је евро вредео 94 динара, није тешко израчунати колико је износио губитак дотадашњег инвеститора. И то је, каже Раденковић, био спреман да прихвати и изађе из посла у коме су му, верује, припремане нове замке. У време кад је ускраћено власништво над предузећем остао је и дуг по основу обавезног улагања у износу од педесет хиљада евра. Да сила Бога не моли показала је рачуница, заснована на промени закона, да дуг износи тек десети део те вредности што је процењено на три милиона динара. Власништво над комплетним предузећем дефинисано је одговарајућом судском пресудом, и потврдом Врховног суда, а сви раније одузети објекти „Србије“ враћени новом власнику што Раденковић сматра још једним утицајем политике на промену власничке структуре. Зато ни много година од тада није убеђен да би суд, да је остао власник, поступио на исти начин. У време кад је братство Манастира Студенице показало интерес за куповином мотела у овом месту утврђено је да осам посто вредности припада Милошу Раденковићу. Долазак игумана Тихона са жељом да се уговори износ који за то треба да се исплати повод је за одлуку да се удео у власништву поклони манасти-

ру. Податак да је још Свети Сава у Студеници установио прву болницу био је довољан да се, значајним улагањима, обнови амбуланта у овом месту. Уз посредовање Милоша Раденковића донатор из Немачке је показао спремност да уложи сто хиљада евра, а Болница Свети Никола здравственој станици поклони нови ултразвучни апарат. Податак да међу запосленима није било обучених да рукују модерним апаратом повод је за потврду жеље дародавца да плати трошкове обуке у неком од специјализованих центара. Да су и у овај процес уплетени различити интереси, пре свих лични, потврдила је инспекцијска контрола која је касније овај уређај пронашла у једној приватној кући у Рибници. Место да се окруни још по нешто од некада великог богатства огледа се и у настојању да се оспори право власништва над улазом у Мултимедијални центар „Кварт“. Све што се дешавало није могло да не изазове тешке последице, посебно на здравље Милоша Раденковића, што се на најгори могући начин потврдило и не тако давно. Последњу утеху, и олакшање од свега што оптерећује тренутну ситуацију, Раденковић налази у обиласку православних манастира по земљи и ван ње. - Обишао сам све православне манастире у свету, а сваки пут кад тамо испразним душу поново ми навиру имена оних који су ми учинили зло. То што је мени отето то је проклето, а не знам да ли ће боље да се одрази на њих или њихове потомке, јер Бог види све. Краљево је направило велику грешку, јер сам имао снаге, могућности, вољу душу и срце. Они то немају па се само граби да се задовољи потреба свог дебелог црева патриоте који имају шансе да продају дрогу и богате се. Има доста богатих људи, али нема српских домаћина, а без њих нема ни Србије - каже на крају Раденковић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

73

Светски дан хране 16. октобар

МАГАЗИН

21.10.2018.

ПРАВИЛНА ИСХРАНА УЛ

74

ЛАГАЊЕ У БУДУЋНОСТ

- После периода пада учесталости, глад у свету поново расте. - Више од 815 милиона, или једна на сваких девет, особа од којих су више од половине жене пати од хроничне похрањености. - Више од четвртине светске популације, или 1,9 милијарди особа, пате од прекомерне тежине а трећину од овог броја чине гојазне особе. - Међу гојазнима све више младих. - Петина становништва у Србији гојазно, код деце и адолесцената узраста седам до четрнаест година петнаест одсто прекомерно, а 4,9 гојазно. - Скоро четири петине екстремно сиромашних живи у руралним подручјима, а већина њих зависи од пољопривреде. - Глад сваке године убије више људи него маларија, туберкулоза и АИДС заједно

75

рганизација за храну и пољопривреду сваке године обележава 16. октобар као Светски дан хране, а за то је изабран датум када је ова организација основана 1945. године. У Србији се овај дан обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља, а Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ са мрежом окружних института и завода за јавно здравље сваке године припрема обележавање Светског дана хране, као значајног датума у Календару јавног здравља, и кампању Октобар – месец правилне исхране. Ове године је тим поводом расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана – улагање у будућност“, а организована су и бројна предавања, трибине и изложбе на тему унапређења исхране. Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду установила је овај датум 1981. године у циљу подизања свести о стварању света без гладних, а Светски дан хране је прилика за информисање најшире популације о важности здраве исхране и правилних прехрамбених навика, као и формирање исправних ставова, посебно код младих и код деце. Зато се сваке године у око 150 земаља широм света организује велики број догађаја - од маратона преко изложби, представа, такмичења и у циљу обележавања Светског дана хране. На Светском самиту о храни у Риму 1996. године, као и пет година касније, светски челници су се обавезали да ће до 2015. године број гладних смањити на пола, а програм Уједињених нација назван „Циљеви миленијског развоја“ обавезивао их је на смањивање екстремног сиромаштва и глади уз истовремено осигурање одрживости околине. Многе међународне иницијативе и организације цивилног друштва, као што је Међународна организација за борбу против

МАГАЗИН

21.10.2018.

О

76

глади, омогућавају људима различитих култура планирање активности у борби против глади, а Светски дан хране на локалном, националном и међународном нивоу, пружа могућност за развој дијалога и унапређивање солидарности, како би се допринело напретку у осигуравању доступности хране за све. Завод за јавно здравље Краљево, у сарадњи са Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“ традиционално обележава овај дан у склопу кампање „Октобар месец правилне исхране“, а пригодна свечаност организована тим поводом прилика је да се доделе награде најуспешнијим ученицима основних школа на ликовном и литерарном конкурсу на ову тему. Светски дан хране је прилика за осврт на глобалну тему Организације за храну и пољопривреду и слоган „Правилна исхрана - улагање у будућност“ под којим се ове године у фокус ставља потреба за смањивањем глади у свету. Повод је податак да, после периода пада учесталости, глад у свету поново расте. То потврђује најновији извештај Светске организације за храну и пољопривреду по коме више од 815 милиона, или једна на сваких девет, особа од којих су више од половине жене, пати од хроничне похрањености. Са друге стране 1,9 милијарди особа, што чини више од четвртине светске популације, пате од прекомерне тежине, а податак да трећину од овог броја чине гојазне особе потврђује да гојазност одраслих у свету убрзано расте. Светски дан хране је прилика за подсећање да је проблем глади у Србији мање изражен, што не значи да не постоји. У Заводу за јавно здравље у први план стављају чињеницу о порасту броја прекомерно ухрањених и гојазних особа, а посебно брине што је међу њима све више младих. - Подаци говоре да је петина становништва у Србији гојазно, код деце и адолесцената узраста седам до четрнаест година петнаест одсто

прекомерно, а 4,9 гојазно. Влада Србије је почетком године усвојила уредбу о Националном програму за превенцију гојазности код деце и одраслих. Зато у октобру подсећамо на значај правилне исхране од најранијих дана живота, преко одрастања до старости, јер усвајање правилних навика у исхрани у најранијем детињству значајно доприноси унапређењу здравља касније у животу - каже др Драгана Тендјера Милићевић уз захвалност свима који су током претходних година давали допринос кампањи, почев од родитеља, просветних и здравствених радника, владиних и невладиних организација, удружења грађана, представника медија и других. Оно што увек највише обрадује, и на најлепши начин подсети на ову озбиљну тему, су идеје деце која сликом и речима изражавају своје виђење актуелне ситуације у вези са исхраном. Сем потврде да је на ликовни и литерарани конкурс стигао велики број радова радује чињеница о њиховом квалитету који је пред чланове жирија донео значајну дилему, како одабрати најбоље. Колико су у томе били успешни најбоље потврђује изложба награђених приређена у просторијама Библиотеке. У категорији ликовних чланови жирија су посебно вредновали радове деце прешколског узраста и млађих, између три и шест година, затим ученика нижих и виших разреда основних школа. Најбољим у категорији најмлађих оцењен је рад Луке Ерића из припремно предшколске групе Вртића „Радост“ из Врњачке Бање који је за длаку измакао Петри Мијатовић из краљевачког „Полетарца“ и Павлу Клашњи из припремно предшколске групе Основне школе „4. краљевачки батаљон“. У категорији ученика нижих разреда најбољим је оцењен рад ученице трећег разреда Основне школе „Светозар Марковић“ Ксеније Васовић, други је годину дана

77

21.10.2018.

МАГАЗИН

78

млађи Вук Алексић из школе „4. краљевачки батаљон“ док се за трећу позицију изборио првак издвојеног одељења у Милатковићима Основне школе „Рашка“ Мијат Милићевић. У категорији старијих основаца доминирали су ученици Основне школе „4. краљевачки батаљон“, Александра Гојковић из петог, а Ена Ђоковић и Матеја Рагоњић шестог разреда. Литерарни радови сврстани су у једну категорију, а писали су их ученици нижих и виших разреда основних школа. Након прегледа жири је проценио да је најбољи рад ученице шестог разреда истуреног одељења Основне школе „Вук Караџић“ на Берановцу Тамаре Ђорђевић, потом Саре Вукићевић, која похађа трећи разред школе „Светозар Марковић“, па Тијане Живаљевић, ученице седмог разреда матичне школе „Вук Караџић“. За труд су, ван категорије, награђени ученици Школе за основно и сред-

ње образовање „Иво Лола Рибар“ Лазар Луковић и Станимир Дачић, а пригодне захвалнице припале су Етно одсеку Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ за учешће и допринос у кампањи „Октобар месец правилне исхране“.

Кључне чињенице Резултати истраживања потврђују да скоро четири петине екстремно сиромашних живи у руралним подручјима, а већина њих зависи од пољопривреде. Забрињавајућом се оцењује чињеница да глад сваке године убије више људи него маларија, туберкулоза и АИДС заједно, али и да потхрањеност изазива 45% смртности одојчади. Застој у развоју и даље утиче на 155 милиона деце млађе од пет година, док је истовремено, гојазност де-

це у порасту у свим регијама што на најгори начин осећа 3,4 милиона оних за које је потврђено да су узрок смрти превелика тежина и гојазност. Како трошкови потхрањености у светској економији достижу 3,5 трилиона долара годишње Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду процењује да до 2050. године пољопривредна производња мора порасти за око 60%, како би се обезбедила довољна количина хране. И поред тога ризик за остварење овог циља и даље су различите врсте сукоба, екстремни временски догађаји везани за климатске промене и успоравање раста привреде. Велики број гладних широм света, 489 милиона од којих 75 процената чине деца са застојем у расту и развоју до пет година живота, живе у земљама погођеним ратним сукобима и конфликтима. Парадоксално звучи пода-

так да се трећина хране произведене широм света изгуби, или узалудно потроши, а да трошкови бачене хране достигну 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди евра трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова. Све то је довољан разлог да се на Светски дан хране укаже на значај постизања циља одрживог развоја - без гладних до 2030. године. Кључне поруке Светског дана хране 2018. године указују на неопходност хуманитарних акција у циљу прикупљања помоћи ради решавања проблема исхране и хигијене, даљег улагања у развој пољопривреде кроз иновативне политике, прилагођавања пољопривредне производње климатским променама и решавање проблема безбедности хране у климатски осетљивим подручјима и стварања услова за одрживи пољопривредни

развој како би се обезбедили услови за повратак расељених лица.

Пољопривреда у служби хране Од пре десет хиљада година, од када потичу први подаци о пољопривреди, присутно је уверење да њена важност није опала, али и чињеница да се на њој заснива комплетна цивилизација. Још од времена кад су први ловци почели да се групишу, удомљавају и припитомљавају дивље биљке и животиње, читаво човечанство почело је да се развија убрзано. Неки чланови заједнице специјализовали су се у производњи хране и тако ослободили простора другима да науче како се преде и тке, топи и лије бронза, пеку опеке, обликује глина и прави лончарија, а села су прерастала у градиће и касније у градове .

Статистике Организације за храну и пољопривреду говоре да на почетку новог миленијума преживљавање 2,57 милијарде људи зависи од пољопривреде, лова, риболова или шумарства, укључујући оне који се овим делатностима баве активно или повремено. Они представљају 42% укупног становништва на планети, а пољопривреда покреће економије већине развијених земаља. Историја потврђује да је врло мали број земаља доживео брзи економски развој и смањење сиромаштва, а да им није претходио развитак пољопривреде. Иако у многим развијеним и земљама у развоју сеоски туризам постаје све популарнији међу градским становништвом, најзначајнија улога пољопривреде огледа се у решавању проблема глади. Т. Радовановић Фото: М. Радованноовић

79

МАГАЗИН

21.10.2018.

Међународни дан борбе против сиромаштва

80

СВЕТ УЗАЈАМНО - У Србији 267.949 корисника прима новчану социјалну помоћ. - Најугроженије становништво које живи изван урбаних подручја, деца и млади, необразовани, незапослени и неактивни носиоци домаћинства. - У веома тешком положају налазе се и многочлане породице, самохрани родитељи, као и особе са инвалидитетом и њихове породице. - Током прошле године скоро пола милиона становника Србије није било у стању да задовољи основне егзистенцијалне потребе, јер је 7,3 одсто њих било испод линије сиромаштва која је у 2016. процењена на 11.694 динара месечно по потрошачкој јединици. - Готово половина грађана Србије до 75 година ускраћена у задовољавању материјалних потреба

ОГ ПОШТОВАЊА еђународни дан борбе против сиромаштва обележава се у тренутку када постоји велики број оних који немају могућности да задовоље основне животне потребе и живе испод границе која представља минимум у овој области. To je на дан када се указује на овај све присутнији проблем указала директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић и подсетила да у Србији 267.949 корисника прима новчану социјалну помоћ. Подаци показују да је најугроженије становништво које живи изван урбаних подручја, деца и млади, необразовани, незапослени и неактивни носиоци домаћинства. У веома тешком положају налазе се и многочлане поро-

М

дице, самохрани родитељи, као и особе са инвалидитетом и њихове породице. Уједињене нације су прогласиле 17. октобар за Светски дан борбе против сиромаштва, а циљ обележавања је промовисање свести о потреби искорењивања сиромаштва и беде у свим земљама, нарочито у земљама у развоју. Овај дан се обележава од 1987. године, када се на откривању споменика посвећеног борби против сиромаштва у Паризу окупило око сто хиљада људи. И док из Канцеларије за људска и мањинска права стиже потврда да би помоћ државе становништву које се налази у ризику од сиромаштва у наредном периоду требало да ублажи настанак новог сиромаштва, али и да најугроженије ка-

тегорије становништва заштити од погоршања положаја, овај дан се у Србија и ове године дочекује без важеће Стратегије за смањење сиромаштва, пошто је стара истекла 2015. Анализа Београдског центра за људска права потврђује да током прошле године скоро пола милиона становника Србије није било у стању да задовољи основне егзистенцијалне потребе, јер је 7,3 одсто њих било испод линије сиромаштва која је у 2016. процењена на 11.694 динара месечно по потрошачкој јединици. Европска мрежа против сиромаштва је, уочи обележавања овог дана, саопштила да је готово половина грађана Србије који имају до 75 година ускраћена у

81

МАГАЗИН

21.10.2018.

задовољавању материјалних потреба, што је знатно већи проценат него у земљама Европске уније. Материјална ускраћеност је дефинисана као „немогућност појединаца или домаћинстава да, услед недостатка средстава, приуште основна добра или услуге типичне у њиховом друштву у датом периоду“. Из Мреже стиже упозорење да је незапослено становништво изложено високим ризицима од сиромаштва, знатно вишим од просека за општу популацију, а да је у порасту и сиромаштво запослених, посебно самозапослених особа код којих је стопа ризика од финансијског сиромаштва троструко виша него код оних који су формално запослени код послодаваца. Анализа Светске банке показује да скоро половина светске популације, или више од три милијарде људи, живи са мање од 2,5 долара дневно, више од 1,3 милијарде у екстремном сиромаштву, са мање од 1,25 долара дневно, а према УНИЦЕФ-у због сиромаштва сваког дана

82

умре 22 хиљаде деце. Као и сваке од преходних година овај дан обележава у краљевачки Црвени крст, ове под слоганом „Удружени са најсиромашнијима, градимо универзалан свет узајамног поштовања људских права и достојанства“. Црвени крст Србије са партнерима, Министарством за рад, запошљавање борачка и социјална питања и свим локалним самоуправама, кроз програм народних кухиња покушава да самњи проценат сиромашних у земљи. Народна кухиња је у Краљеву успостављена пре пуних петнаест година од када непрекидно, сваког радног дана у недељи, припрема један оброк за више стотина корисника са ужег градског подручја. Из ове организације стиже потврда о посебно тешкој ситуацији на селима где је све више старачких домаћинстава, самохраних родитеља и породица са више деце које, из различитих разлога а највише власништва над земљом коју ни не могу да обрађују, не могу да остваре право на било какав вид социјалне помоћи. Прилика да се помогне и овим кате-

горијама становништва тражи се у породичним пакетима хране и средстава за хигијену којима се у јесен сваке године колико толико олакшава тешка ситуација. Годинама уназад према заједничком казану оријетисано је шест стотина суграђана, уз још педесет у Матарушкој Бањи, а број варира у ситуацијама кад неко, из разноразних разлога, није у ситуацији да дође по оброк и пола векне хлеба што је повод да се на листу укључе нови. И летимичан поглед на јеловник потврђује недовољну количину меса, млека, млечних производа, воћа и поврћа, што је повод за позив друштвено одговорним компанијама и појединцима за помоћ како би се обезебдио квалитетнији оброк. Међународни дан борбе против сиромаштва је прилика за појачан оброк већом количном меса, уз додатак салате и по којег слаткиша, да би се корисници осетили као људи који имају нормалан оброк. Народну кухињу је првих година овог века опремила Међународна федераци-

ја Црвеног крста, а намирницама једно време снабдевао немачки Црвени крст. Након тога намирнице су набављале средствима Владе Републике Србије, док локална самоуправа покрива трошкове припреме и дистрибуције хране, воде, струје, набавке зачина и зарада троје запослених. Право на оброк имају корисници социјалне помоћи којима је придодат известан број оних који не могу да остваре то право, али немају довољно средстава за живот, а процењује се да представљају петину од укупног броја. Међу онима који свакодневно долазе у дистрибутивни центар су особе различите старости и занимања, особе које су остале посла и имовине, а има и интелектулаца који су на најгори могући начин осетили последице транзиције. Подела оброка редовним корисницима завршава се сат пре поднева сваког дана када на остатак хране чека група придружених. Последњих десетак година рад кухиње координира Рајко Крејовић који потврђује тежњу да се корисницима сваког

дана понуди друго јело. Један за другим смењују се боранија, грашак, ђувеч, пасуљ, пиринач, тестенине, по који пут кромпир паприкаш или кувани купус, а од купљеног брашна краљевачка пекара испече довољну количину хлеба и сваког дана транспортује до дистрибутивног центра у Обилићевој улици. Ограничена средства основни су разлог потраге за што јефтинијим намирницама, а прилика за то су тендери за избор најповољнијег понуђача. Највећи проблем је, каже Крејовић, набавка довољне количине меса па корисници услуга Народне кухиње морају да се задовоље са око сто килограма месечно, којима се по који пут дода и извесна количина пилетине. И поред потребе да понуда буде разноврснија недостаје рибље месо, а основни разлог за то је висока цена. - Трудимо се да направимо добар оброк, барем по укусу, и да мало променимо редослед али и то досади људима, чак и тестенине као најквалитетнији део. Има самаца којима одговара кувано јело, а млађи нису ни навики да једу тако.

Иако нисмо ресторан трудимо се да јело буде укусно, а и ја га сваки дан пробам потврђује Крејовић уз подсећање да се квалитет услуга овој категорији становника разликује од града до града. Основним узроком сматра изостанак адекватне социјалне карте која би поделу оброка корисницама услуга Народне кухиње учинила праведнијом. Дугогодишње бављење овим послом, и познавање прилика на терену, потврђује потребу да се већа пажња посвети становницима руралних подручја, старачким и самачким домаћинствима. Нада је усмерена и према најављеном повећаном запошљавању и могућност да буде обухваћен известа број чланова породица које користе услуге Народне кухиње. Није без основа ни уверење да би, повећањем прихода од пореза на зараде новозапослених, било побољшано пуњење градског буџета из кога би бар део био одвојен за рад Народне кухиње. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

83

84

МАГАЗИН 21.10.2018.

85

86

МАГАЗИН 21.10.2018.

Поруке Иницијативе #МамеСуЗакон - Предлог да у дневни ред заседања Народне скупштине буде уврштено разматрање измена у Закону о финансијској подршци породици са децом, у сенци циркуске атмосфере која је, у само неколико сати, направљена у овој институцији. - Током прошле године у Србији рођено хиљаду „првих беба“ мање него у претходној, што појачава сумњу да би у наредним овај број могао бити знатно мањи. - Понашање посланика, и однос према најосетљивијој и најбројнијој групи, није на нивоу какав се очекује у светлу чињенице о неопходности повећања наталитета очетак заседања Народне скуштине, и утврђивање дневног реда у који је требало да буде уврштен предлог измена у Закону о финансијској подршци породици са децом, по уверењу Иницијативе #МамеСуЗакон пао је у сенку циркуске атмосфере која је, у само неколико сати, направљена у овој институцији. Због тога су представнице Иницијативе #МамеСуЗакон, и све садашње и будуће маме у Србији, са нестрпљењем пратиле ток заседања док је трајало усвајање предлога за допуну дневног реда. - Да, гледале смо шта радите. Да, гледале смо вас који сте од пореза узетих од наших бедних примања плаћени да радите свој посао како не можете да постигнете кворум, како усред скуштинског заседања жваћете сендвич, како наскачете током заседања једни на друге, вређате, шетате, кукате, како се у свему томе лудо забављате…а у ствари само правите циркус. На крају, виделе смо и оно најгоре - од 142 присутна посланика, 13 посланика је гласало да се наш предлог стави на дневни ред и да се о истом расправља, а чак 129 народних посланика није имало никакво мишљење, преспавало је гласања и одабрало опцију „није гласао/ла“. Подсећамо да народни посланик може да бира између „за“, „против“, „уздржан“ и „није гласао“. Дакле, 129

П

народних посланика нема никакво мишљење о томе што је на хиљаде мајки и њихових породица угрожено тиме што та иста скупштинска већина пре само неколико месеци „није преспавала“ гласање када је гласањем „за“ срамни закон довело до тога да се данас мајке и њихове породице боре за голу егзистенцију - главни је део поруке коју је Иницијатива #МамеСуЗакон упутила медијима. Огорчење је појачано сазнањем даје током прошле године у Србији рођено хиљаду „првих беба“ мање него у претходној, што појачава сумњу да би у наредним овај број могао бити знатно већи. Једним од разлога за такво стање сматрају се недовољно добро дефинисане мере подршке мајкама за шта се одговорним сматрају посланици Народне скупштине чије понашање и однос према најосетљивијој и најбројнијој групи није на нивоу какав се очекује у светлу чињенице о неопходности повећања наталитета. Иницијатива #МамеСуЗакон поново подсећа да на неке од одредби које је потребно најхитније изменити. У њих се убраја потреба да се број месеци који улазе у обрачун накнада смањи са осамнаест на дванаест, да свака мајка има право на надоканду најмање у висини републичке минималне зараде за одређен месец, да се пољопривредне осигуранице додатно не дискриминишу, да се предузетницама током породиљског одсуства и одсу-

ства ради неге детета плате порези и доприноси, да надокнаде по основу инвалидитета и надокнаде током одсуства са посла не искључују једна другу и да породице које имају треће, четврто и свако следеће дете, а који немају навршених десет година, имају право на надокнаду. У Иницијативи #МамеСуЗакон очекују прилику да се њихове представнице састану са министрима којима су пре неколико недеља за то упутиле захтев а који су, наводи се у саопштењу, „од свега успели да иницирају формирање неке нове радне групе која ће додатно продужити агонију кроз коју мајке у Србији пролазе“. Уз подсећање да мајке које су погођене овим законом живе лоше, и размишљају како да хране породицу, плате рачуне или станарину, купују лекове а нису примиле надокнаде ни за август, све је чвршће уверење да им никакво формирање било какве радне групе неће помоћи да реше нагомилане проблеме, нити олакша положај у којем се налазе. Отуда и порука да је за њих време луксуз, па су принуђене да наставе са активностима, а планирано је да прва наредна акција буде спроведена у Новом Саду. - У најави саопштења смо рекле да смо љуте, а у ствари смо бесне и огорчене што смо понижене и деградиране. То нас само додатно мотивише да не одустанемо - поручује Иницијатив #МамеСуЗакон. Т. Радовановић

87

Пред осми бициклистички маратон кроз Србију и Црну Гору (2)

МАГАЗИН

21.10.2018.

ОД КРАЉЕВ

88

- Датум старта бициклистичког маратона „Кроз Србију и Црну Гору“ познат за наредних десет година. - Следеће године старт у Краљеву 23. јуна, циљ у Тивту 2. јула. - Туристичка организација Краљева оценила да је манифестација значајна за град. - У организацији маратона дванаест особа. - Предузимања свих мера неопходних да се безбедност учесника маратона подигне на највиши ниво не ослобађа учеснике обавезе да на пут крену уз личну одговорност и обавезу поштовања прописа о безбедности саобраћаја. - Маратон се током седам година показао као прилика за узбудљиво путовање, упознавање нових крајева, промоцију здравих стилова живота и туристичких потенцијала крајева кроз које се пролази

ВА ДО ТИВТА

89

док крај последње етапе бициклистичког маратона учесницима доноси олакшање пред организаторима је озбиљан задатак да, већ првог наредног дана, размишљају о новом следеће године. То потврђује председник Планинско бициклистичког клуба „Чикер“ Радослав Голубовић уз подсећање да се једино време старта не доводи у питање па се, чак и за наредних десет година, са сигурношћу може потврдити дан поласка из Краљева, а од првог маратона 2012. године то је последња недеља у јуну. Већ сада је извесно да ће осми по реду маратон назван „Бициклом кроз Србију и Црну Гору“ почети 23. јуна наредне године, а завршен у

И

МАГАЗИН

21.10.2018.

Тивту 2. јула. Искуства претходних го-

90

дина потврђују да је интересовање учесника из различитих делова света све веће што је повод да сви детаљи за пријављивање буду дефинисани до краја године како би били објављени до краја јануара. До тада ће бити прецизно дефинисана стаза и други детаљи, посебно они који се везују за смештај учесника. Иако рок за пријављивање истиче почетком јуна организатори су спремни да прихвате по којег учесника и после тог датума, првенствено оне који су спремни да ноћивају у камповима. Разлог лежи у чињеници да хотелијери нису спремни да предуго чувају постеље ризикујући да, због отказивања, остану празне. Значајним за успех манифестације оцењује се спремност туристичких организација са трасе маратона да пруже подршку, не увек материјалне природе. Ништа мање важна није ни посвећеност челних људи у њима да схвате значај манифестације и мотивације учесника са ових простора да се прикључе. Првих седам крстарења планинским беспућима Црне Горе потврђују присуство тек по којег учесника са ових простора, пре свих оних

са којима организатори годинама уназад одржавају сарадњу. Податак да се граница између две државе прелази ван званичних прелаза захтева правовремену пријаву тачне локације и прусуство граничних служби обе да у исто време буду на одређеној локацији како би извршили проверу сваког од учесника. Компликована процедура подразумева да се неколико месеци раније упути захтев ресорним министарствима и једне и друге државе и уплати одговарајући износ за ангажовање служби, а то ће наредне године бити трећи пут. Од почетка се знало да ће значајна финансијска средства која је у првој години организовања обезбедила Европска унија обезбедити довољан ниво сигурности до истека маратона, а да би за сваки следећи требало обезбедити онолико колико је потребно да се покрију сви трошкови. Није необично да манифестације сличне врсте, а и многе друге, на почетку немају значајнију финансијску подршку локалне самоуправе па се и ова, каже Голубовић, већ на почетку суочила са мањим проблемима. У таквој ситуацији значајном

се оцењује чињеница да је Туристичка организација Краљева препознала значај манифестације а и клуб, после извесне паузе, поново враћен на листу спортских удружења која се финансирају из буџета. Све тања градска каса добар је повод да се из ње не очекује много иако преовладава уверење о потреби да се у масовни спорт улаже више него професионални који последњих година показује све слабије резултате. У ситуацији кад пара нема толико да би се безбрижно приступило организацији радује податак о оцене Туристичке организације Краљева да је манифестација значајна за град. Помањкање сигурнијег прилива средстава из градског буџета повод је за окретање ка спонзорима, посебно онима који се баве производњом и прометом опреме за бициклисте. Да и са њима треба бити опрезан потврђује искуство из ове године кад је један о значајних у последњем тренутку одустао од обећане помоћи и довео у питање плаћање дела трошкова, посебно оних који се односе на превоз учесника и опреме. Податак да и у таквим си-

туацијама има вољних да помогну потврђује спремност превозника да услуга буде плаћена кад се за то прикупи довољно средстава. - Може се десити да следеће године повећамо котизацију, јер су трошкови организације маратона стварно велики. Више пута морамо да обилазимо стазу, а трошкови горива за два џипа, наше возило и камион за превоз опреме током маратона, потом штампање мајица и брошура коштају доста. И људи из организације треба да добију надокнаду за рад, јер је улузорно очекивати да неко ради бесплатно десет дана како би угодио неком другом. Зато настојимо да обезбедимо неког јачег спонзора, а највећи проблем је да дођемо до њих и представимо могућности. Покушавамо да ступимо у контакт са чувеним произвођачима бицикала, који настоји да се шири на овом простору, и да га увучемо у причу - каже Голубовић. Путовање планинским беспућима где је присуство људи ретка појава повећава потребу опрезности због евентуалне појаве дивљих животиња због чега се, на потенцијално опасним де-

ловима трасе, препоручује путовање у групи. Искуства претходних година потврђују да није било блиских сусрета са предаторима и због чињенице да имају изузетно изоштрен слух, па се на време склоне у мирније пределе кад чују долазак џипа са почетка колоне. Искусни бициклисти знају да овако дуга путовања пределима са много успона захтевају добру физичку припрему што је један од значајних елемената на које се указује при објављивању правила за учешће у маратону. Значајнијим од обавештења на званичном веб сајту сматра се искуство досадашњих учесника и прича која се, показало се то сваке од претходних година, врло брзо шири од једног до другог. Оно чега се организатори највише плаше су здравствени проблеми и повреде због којих се на пут не креће без свега што је неопходно за пружање прве помоћи, али и бар једног припадника Горске службе спасавања оспособљеног да је пружи. Падови учесника маратона нису неуобичајена појава, а да повреде могу бити такве природе да захтевају помоћ лекара по-

91

92

МАГАЗИН 21.10.2018.

93

21.10.2018.

МАГАЗИН

94

тврдило се током овог лета кад се неопходном показала интервенција лекара у Никшићу. Озбиљнија повреда била је прелом кључне кости, а податак да се догодила првог дана одлучујуће утицала на одустајање од даљег пута. Још приликом разраде прве идеје о организацији овако захтевне манифестације знало се да посао неће бити ни мало једноставан, а да се ништа не сме препустити случају. Највећи део посла су од почетка прихватили Голубовић и два помоћника, а екипу оних без којих се не би ни могло кренути на пут допуњавају механичари спремни да у сваком тренутку отклоне евентуалне кварове. Први је увек у возилу на почетку колоне спреман да на крајњем одредишту указује помоћ онима којима је потребна, по редоследу пристизања на циљ. Кад стигне и последњи комплетира се механичарска екипа

са задатком да до старта наредног дана отклони све кварове. Вишедневно путовање планинским стазама подједнако утиче и на возаче и на бицикле због чега се једним од првих захтева подразумева технички исправно и довољно квалитетно возило да одговори свим изазовима током наредних десет дана. Иако највећи број учесника, поготово они који су већ учествовали на сличним манифестацијама, то зна није се догодило да са старта буде враћен и неко ко при строжој контроли не би задовољио све захтеве. Да је одговарајућа спортска опрема далеко од обичне шминке показало се много пута, поготово при избору материјала који се брзо суше и дуго не задржавају влагу. То се показало посебно значајним ове године кад је учеснике добрим делом пута пратила киша. Искуснији учесници добро знају да свако

време захтева одећу од одговарајућег материјала, а смењивање сунчаних периода ветровитим и кишним пред сваког ставља посебне захтеве како би се заштитио и елиминисао и најмању могућност негативног утицаја на здравље. Све већи број учесника повод је за ангажовање камиона за превоз њихове опреме, а показало се да по који пут подразумева велике торбе и кофере које сваког дана треба истоварити из камиона а следећег јутра поново утоварити. Ако се зна да то треба учинити за више од сто педесет особа, а понављати свих десет дана, онда је јасно због чега је било неопходно ангажовати посебну екипу за ову врсту посла, па се у организацији маратона ове године нашло чак дванаест особа. И поред довољне дозе разумевања јавних установа за уступање по једног теренског возила за коришћење током

рактеристикама стазе, успонима и падовима, продавницама и местима за одмор, а то понављамо и током етапе. Вози се од осам ујутру до три или четири поподне, неки и више, а како ко стиже иде на смештај после чега следи дружење и тако сваки дан. До сада смо организовали седам маратона, а искуства су повољна и позитивна, посебно због расположења учесника. Мој утисак је да оно увек буде на високом нивоу, почев од оног дана уочи старта у Свечаној сали Градске управе до завршне вечери на крају, а поента свега је дружење које се наставља током целе године - каже Голубовић. Посебан изазов је организован повратак, првенствено због великог броја бицикала које треба спаковати у камион и боксове аутобуса. Проблем правне природе огледа се у чињеници да су учесници границу прешли на бициклима, а враћају се без њих, па се

све у камионима третира као роба која подлеже царинском прегледу. Долазак у Краљево на почетну позицију означава крај маратона који се свих ових година показао као прилика за узбудљиво путовање, упознавање нових крајева, промоцију здравих стилова живота и туристичких потенцијала крајева кроз које се пролази. Колико је то значајно показује интересовање из Републике Српске и Албаније да виде маратонце на својој територији, а да ли је идеја о томе реално остварива могло би да буде познато у блиској будућности. Велику препреку, уједно изазов и за најискусније, представљају неприступачни терени на простору Републике Српске због чега организатори са посебном пажњом приступају разматрању добрих и лоших страна ове идеје спремни да њеној реализацији, као и свакој другој, приступају малим, али сигурним, корацима. Т. Радовановић

Фото: Чикер

маратона у „Чикеру“ озбиљно размишљају о куповини бар једног сопственог. Паралелно са напорима за обезбеђивање потребних средстава размишља се и о довољно квалитетном и издржљивом возилу чије одржавање у будућности не би захтевало значајнија средства. Предузимања свих мера неопходних да се безбедност учесника маратона подигне на највиши ниво не ослобађа учеснике обавезе да на пут крену уз личну одговорност и обавезу поштовања прописа о безбедности саобраћаја, посебно на деловима пута на којима има и других учесника. - Ујутру их распоређујемо да возе у малим групама, од три до пет, поготово лети у време туристичке сезоне кад је присутнија повећана гужва у саобраћају. Иако пре поласка на пут сви добију посебну брошуру са потребним информацијама свако јутро пре нове етапе додатно их упознамо са свим ка-

95

96

МАГАЗИН 21.10.2018.

97

Изложба поводом 150 година од рођења Михаила Петровића

МАГАЗИН

21.10.2018.

ЖИВОТ, ДЕЛО И ВР Р

98

РЕМЕ МИКЕ АЛАСА

- Изложба са великим бројем фотографија на четрдесетак паноа, од којих сваки заслужује посебну пажњу, у значајној мери потврђује тезу председника Друштва математичара Србије Воје Андрића да се у српској историји тешко може пронаћи тако свестрана личност. - Алас међу сто најзначајнијих Срба свих времена. - У генерацији са Милорадом Митровићем, Јованом Цвијићем, Павлом Поповићем и другим великанима, о чему је написан роман и снимљен телевизијски филм „Шешир професора Косте Вујића“. Алас међу првих осам редовних професора Београдског универзитета. - Десет патената пријављених код Француског патентног завода. - Аналогна рачунска машина, која је решавала одређене класе диференцијалних једначина, освојила златну медаљу на Светској изложби у Паризу 1900. године

99

ешко да би се у вишевековној историји Србије могао направити списак од сто најзначајнијих особа а да на њему не буде име Михаила Петровића Аласа. То је на отварању изложбе посвећене једном од највећих српских математичара потврдио председник Друштва математичара Србије Воја Андрић. Изложба је, у сарадњи Српске академије наука и уметности са Математичким институтом, Математичким факултетом и Друштвом математичара Србије, приређена поводом 150 година од рођења великог математичара, и 75 година од његове смрти, а посвећене популаризацији математике. Да би се о знаменитом научнику могло говорити данима потврђује научни скуп „Михаило Петровић Алас - живот, дело, време“ који је на најбољи начин осликао научни, наставни и целокупни педагошки рад од његових патената, преко доприноса литератури, путописа, бављења риболовом, озбиљног проучавања рибног фонда и другог. Обележавање значајног јубилеја иницирано је сазнањима о свестраности Михаила Петровића, доприносом ондашњој Србији и свему што је за собом оставио будућим генерацијама као научни и стручни доприност. Изложба са великим бројем фотографија на четрдесетак паноа, од којих сваки заслужује посебну пажњу, у значајној мери потврђује тезу председника Друштва математичара Србије да се у српској историји тешко може пронаћи тако свестрана личност. Михаило Петровић је рођен је 6. маја 1868. године у Београду, на Савској падини недалеко од Конака кнегиње Љубице, као прво од петоро деце професора Богословије Никодима и Милице, кћерке проте Новице Лазаревића који је преузео бригу о њему након преране очеве смрти. Михаило Петровић је завршио Прву београдску гимназију у генерацији са Милорадом Митровићем, Јованом Цвијићем, Павлом Поповићем и другим великанима, о чему је написан роман и снимљен телевизијски филм „Шешир професора Косте Вујића“, а затим уписао Природно-математички одсек Филозофског факултета Велике школе у Београду. Након што је 1889. године завршио студије већ у септембру је отишао у Париз ради даљег школовања и спремања пријемног испита за упис на Научном одсеку Више нормалне школи. Две године касније на Сорбони је дипломирао математичке, а 1893. и физичке, науке и као најбољи студент генерације две године заредом присуствовао пријему код председника Француске Републике. Након опсежног истра-

МАГАЗИН

21.10.2018.

Т

100

живања 21. јуна 1894. године је на Сорбони, пред комисијом професора Шарла Ермита, Емила Пикара и Пола Пенлеве и присуству посланика Краљевине Србије у Француској Милутина Гарашанина, одбранио докторску дисертацију са темом из области диференцијалних једначина и стекао звање доктора математичких наука. Када је Велика школа 1905. године прерасла у Београдски универзитет међу првих осам редовних професора, Јована Жујовића, Симе Лозанића, Јована Цвијића, Андре Стевановића, Драгољуба Павловића, Милића Радовановића и Љубомира Јовановића, који су даље бирали цео наставни

кадар, био је и Мика Алас. Професор за математичку групу предмета на Великој школи у Београду, наследивши на том месту Димитрија Нешића, постао је 1894. године а приликом избора имао само један глас више од противкандидата Петра Вукићевића. Краљ Александар I Обреновић га је 1894. поставио за професора математике на Великој школи, јер је у то време био један од највећих стручњака у свету за диференцијалне једначине. Предавао је многим генерацијама студената, био и декан на Филозофском факултету, све до одласка у пензију 1938. након што је, годину дана раније, постао дописни члан Српске

краљевске академије и Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу. Редовни члан Српске краљевске академије постао је 1899. године, када је имао само 31 годину, а био је члан академија наука у Прагу, Варшави и Букурешту, и више научно-математичких друштава у свету. - Био је учесник многих конгреса, написао је скрипте за свих петнаест курсева које је држао, био је почасни члан многих иностраних научних друштава, бавио се и обичним просветарским пословима за које је данас незамисливо да министарство ангажује људе. Није му било тешко да, по одлуци министарства просвете, дође у

101

21.10.2018.

МАГАЗИН

102

Каргујевац, Ниш, Смедерево, Београд или Јагодину и, као опуномоћеник министра, посматра матурски испит као испит зрелости, не само за математику него у целости и са великом озбиљности посматрао како се спроводи. Одређен је за школски надзор и одлазио да види некадашње студенте у улози наставника и са њима поправља наставу, био је члан Научнио просветног савета, а у једном периоду чак председник - подсетио је Воја Андрић. Михаило Петровић је објавио је велики број проналазака, научних радова, уџбеника и путописа са поморских путовања, добио је велики број награда и признања и био члан неколико научних друштава и иностраних академија наука у Прагу, Букурешту, Варшави, Кракову. После смрти Јована Цвијића 1927. године, академици су га предложили за председника Академије, али власти то нису прихватиле највероватније из разлога што је био први приватни професор, ментор а касније и близак пријатељ краљевог брата принца Ђорђа Карађорђевића, који се након хапшења 1925. године налазио у кућном притвору. И четири године касније академици су га једногласно предложили за председника, али власти поново нису прихватиле предлог. Године 1939. постао је почасни доктор Београдског универзитета и одликован орденом Светог Саве првог реда. По научном раду и резултатима Алас спада у највеће српске математичаре, посебном заслугом сматра се податак да је био оснивач београдске математичке школе, из које је проистекао велики број ученика који су наставили његово дело, а све докторске дисертације из математике одбрањене на Београдском универзитету од 1912. до Другог светског рата, биле су под његовим менторством. Михаило Петровић је као официр учествовао у балканским ратовима, касније и Првом светском рату након кога је остао у резервном саставу. Бавио се криптографијом, а његови шифарски системи су све до Другог светског рата коришћени у војсци. Године 1941. поново је позван у рат као резервни официр, али су га Немци заробили и

после неког времена, због болести, пустили захваљујући интервенцији принца Ђорђа Карађорђевића, који се за њега заложио код своје тетке Јелене Савојске, краљице Италије. Михаило Петровић је умро 8. јуна 1943. у свом дому на Косанчићевом венцу, а сахрањен следећег дана на Новом гробљу у Београду где су се од њега опростили епископ браничевски Венијамин Таушановић, академик Милутин Миланковић и ректор Универзитета у Београду Никола Поповић. - Поред свега тога био је врло занимљив и свестран човек који има десет патената пријављених код Француског патентног завода. На једном од паноа је слика хидроинтегратора, аналогне рачунске машине која је решавала одређене класе диференцијалних једначина, са којим је освојио златну медаљу на Светској изложби у Паризу 1900. године Био је дружељубив човек а мало је познато да је био изузетно музички обдарен, свирао је и имао оркестар који се звао „Суз“. Свирали су по разним забавама и састанцима, а постоји анегдота да су код неког пријатеља, који је пропао као кафеџија, свирали бесплатно у кафани све док није стао на ноге и повратио рејтинг. Са тим оркестром је направио око шест стотина трајних снимака за Радио Београд, али је већина пропала након бомбардовања у априлу 1941. године. Свирао је углавном народну и староградску музику, био велики познавалац виноградарског посла а имао свој виноград и правио своје вино - каже Андрић. И летимичан осврт на живот, дело и време Михаила Петровића потврђује да је то био период стваралаштва, време кад су млади људи из Србије одлазили на студије у свет, Праг, Париз, Беч, Будимпешту, и враћали се у земљу да јој поклоне све што су видели и научили на другим поднебљима. Било је то време у коме је Србија, после пет стотина година под Турцима, убрзано напредовала и хватала корак са европским вредностима, херојско време, подсећа Андрић, кад је култура у најширем смислу те речи српској младежи крчила пут ка бољем животу и

Србији која је имала амбиције да што брже ухвати корак са водећим европским земљама. И то је један од значајних повода за понос због чињенице да је било људи попут Михаила Петровића који је иза себе оставио дело вредно дивљења. Као родоначелник српске математичке мисли Алас је био и родоначелник многих позитивних идеја у српској науци и култури. Због активног бављења риболовом добио је надимак Алас, а колико је био озбиљно посвећен овом послу сведочи податак да је 1882. постао рибарски шегрт, шест година касније рибарски калфа, а 1895. положио испит за рибарског мајстора. Забележено је да је учествовао у доношењу првог „Закона о слатководном риболову“ на језерима и рекама Србије 1898. године, а да је 1911. на међународној изложби у Торину добио златну медаљу за изложене експонате из рибарства. Рекордан улов остварио је годину дана касније о чему сведочи сом од сто двадесет килограма. Познато је да Алас није био само љубитељ, него и добар познавалац рибарства, па је у том својству учествовао у преговорима за закључење конвенције о риболову са Румунијом, као и у преговорима о заштити риболова на Сави, Дунаву и Дрини са Аустроугарском. Михаило Петровић је био једна од најпопуларнијих личности старог Београда, страствени путник који је пропутовао кроз све европске земље и упознао њихове главне градове, а обишао је и северни и јужни пол. Писао је и путописе, написао је „Роман јегуље“, а објавио и књигу „Ђердапски риболови у прошлости и садашњости“. Девета београдска гимназија је добила име по њему, као и централнобеоградска Основна школа „Михаило Петровић Алас“. Стота годишњица рођења била је повод да о њему 1968. буде снимљен документарни филм, а у мају и јуну ове године у Галерији Српске академије наука и уметности постављена изложба посвећена сто педесетој годишњици рођења, која је од пре неколико дана доступна и Краљевчанима. Т. Радовановић

103

104

МАГАЗИН 21.10.2018.

105

МАГАЗИН

21.10.2018.

Реч на Краљевдан: др Драган Хамовић

106

ТАЈНА БИБЛИОТЕЧ д времена кад је Краљевдан установљен као Дан Краљева у обележавање овог датума укључиле су се и установе културе, међу њима и Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, а прилика да припреме Краљевданску беседу пружена је бројним знаменитим особама из различитих сфера друштвеног живота. Иако је уобичајено да се изговори уочи празника Свечана академија поводом сто педесете годишњице Карановачке читаонице, чију традицију наставља Библиотека „Стефан Првовенчани“ повод је да ове године буде померена за један дан а поверење за то указано специјалном саветнику министра културе и информисања др Драгану Хамовићу - Када је Србијица обнављала сло-

О

боду и државу, свако је насеље, ако је држало до себе, зидало или обнављало прво цркву, па школу. Након цркве и школе, следило је оснивање читалишта. И данас је, кажу подаци, у понеким местима наше Србијице библиотека једина активна установа културе. Нимало чудно, јер књига је књига. И тако ће остати, без обзира на екране што нас окупирају и којима се предајемо скоро без борбе. На тлу на којем се простире данашње Краљево, почетке библиотекарства можемо комотно померити чак у прве деценије 13. века, па и нешто раније. Тада је Првовенчани немањићки краљ, Стефан, своју румену задужбину опремио и књигама. Жича је имала своју библиотеку и у њој, поред кти-

торских повеља, изванредно Стефаново ауторско дело, житије великог оца и засноватеља, преписивано и ширено у оквиру новог култа. То је легитимни прапочетак и овдашње књижевне и издавачке делатности. Да и не говоримо о архимандриту и архипеснику Сави и Студеничком типику и другим потребним књигама у Студеници, нешто даљој и склоњеној од главних путева. Без обзира на дуги прекид током бесконачних пустошних времена владавине Азије у Србији, и оснивачи читалишта у Карановцу морали су имати на уму речене златне почетке. Зато се и ми сећамо почетака, јер знамо да ствари не почињу од нас, и да ће се и нас некада сећати. И од нас зависи како и

ЧКОГ ПОДЗЕМЉА колико. Читалиште карановачко и краљевачко прекидало је и настављало рад. Ратови су били најчешћи међаши. Од краја Другог светског рата овдашња Библиотека бележи континуитет у раду и стални, поступни напредак, нарочито од средине седамдесетих година прохујалог века. Зенит достиже у протеклој деценији столећа у које смо прешли. А треба тежити и вишим тачкама и метама, с ослонцем на искуства пређеног пута. Јер ко не буде бољи биће гори. Поштовани пријатељи, Обраћам се у двојној улози. Прва улога је званична, друга врло лична, али настојаћу да што пре с прве пређем на другу.

Поздрављам и честитам у име Министарства културе и информисања Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ округлих век и по од првих напора да се заснује место читања у Карановцу. Програми који се остварују ове године у знак сећања на овдашње библиотечке почетке Министарство је знатно помогло, пре свега с уверењем да је реч о установи што припада најужем кругу најбољих матичних библиотека у Србији. По свим основама, меродавним за вредновање. Од располагања фондовима књижне и некњижне грађе па све до мисије културног и издавачког центра. Такав статус признају други, упућени и неовдашњи, мимо свих наших локалних самозадовољстава или незадовољстава.

И такво се име одржава и оснажује дугим и упорним улагањем усмерене енергије у развој вишестране библиотечке делатности. И све се то голим оком види. А не захтева мали напор ни углед одржати, али када је мера задата, онда се испод те мере не сме. А сада ми дозволите да пређем на личнији тон, јер ову библиотеку никада до краја нисам напуштао, пратећи њен напредак и радујући се њеним новим замасима. Биће ово ексклузивна, пипава и огољена исповест, према најбољим искуствима поетике „ријалити“ програма, прича под насловом „Тајна библиотечког подземља“. Спремите се, почињем... Дечаци воле скровита места. Од тавана до фиока и дубоких џепова. Воле,

107

21.10.2018.

МАГАЗИН

108

нема ту помоћи, нити одрастања, нити задовољења. Не знају шта траже, али знају да ће тражено препознати чим нађу. Имао сам кућу и над главом таван. На таван сам могао доспети једино кроз отвор на плафону купатила, ако се попнем стубама и одглавим запекли поклопац. Нагутан прашине још на отвору, испнем се у царство те исте стрпљиво таложене прашине и тишине, где од скривености могу наћи тек покоју гимназијску свеску своје мајке. За дана, сунце пробија кроз прорезе на цреповима и таван није таман, него прашна зрнца узлебде од мојих корака и пипања и вртложе се уздуж зрачних трака. Имали смо у кући подрум за велике судове од емајла и стакла, два за угаљ и дрва, као и укопану гаражу за пезејца KV 383-30. Доле, према реци, шупа претрпана дрвном грађом у свим облицима, алатима, гвожђуријом и рђом. И у шупи свашта, али ништа особито. Фиоке и џепове и не помињем. Поред раније изневерених очекивања, враћах се скровитим местима изнова, верујући у проналазак нечега што може живот изокренути, или бар преусмерити. Јер посвуда је, иначе, предвидљивост и недогађање, у великој заклопљеној тегли у којој се обрех у детињству. Као што је познато, дечаци заправо не расту. Места с ненађеним благом у кући и око куће, у свој час, замених издашном ширином народне библиотеке. Нисам тада знао да је, десетину година иза Другог рата, била смештена и под одузети кров бивше народне механе мога прадеда Глише Дугалића, наниног рано угаслог оца. Нећу поредити дуге редове пуних књижних полица са лавиринтом, то су већ писци радили. Нећу ни о томе када сам се први пут свечано попео на други спрат, изабрао најочуванију књигу с дечјег одељења (Карамба-Барамба) и провео читаво суботње преподне и поподне у читаоници, све док ми библиотекар није дојавио о истеклом радном времену а да књигу могу да изнесем па да је други дан вратим. Хоћу о нечему другом, подземнијем. Дорастам и сâм до библиотекара.

Држава ме поче плаћати за редован долазак у библиотеку, премда сам то дотад чинио о своме руву, њушкао за скривеностима, за излазом из потесног животног лежишта. Тамо није било тавана, нити шупе, али је било нечега још изазовнијег од књижних улица на одељењима. Био је то депо, дубоко усађен у тло на којем је библиотека подигнута, а у који се силазило по реткој потреби, са високог другог спрата, јер лифтом су могле само књиге. Тада. Увек спреман за силазак доле и када то од мене није тражено, само да још боље осмотрим огромну пећину пуну библио-сталактита и сталагмита, дворану с полицама двоструко вишим од оних на горњим спратовима. И тако, Орфеј у подземљу окреће тешки струјни прекидач и неонке се трепћући пале с висине. Извлаче се из мрака укоричена годишта Политике и Борбе, службене штампе и других периодичних гласила, високи фронтови књига уклоњених из редовног оптицаја, као и широк књиговезачки сто са стегама и сечивима. Депо је, у неку руку, деловао и као прашума у којој се могло набасати на свакојако књижно растиње, бубе, крупно и ситно птичје и звериње. И налетао сам, што је праћено топлотним приливом у грудима, трагао даље, с несмањеним очекивањима. Затицао склоњене наслове који би у разузетим престоничким библиотекама, међу студентима и научењацима, очас нашли своје посвећене читаоце. А било је и тушта издања без којих свака библиотека може, али то ни писци ни књиге не могу унапред знати. Старе и скорије, похабане или пак нетакнуте књиге. Постројени идеолошки комплети, такође недирнути, којима је држава равноправних народа и народности обилато снабдевала јавне књигохранилнице. А предратна издања приповедака Косовца Григорија Божовића, рецимо, чамила су доле, ваљда још од његове ликвидације по кратком поступку, по свршетку рата за који се мислило да је све решио како треба. Танких песничких збирки било је

као шаше, јер су и тада само секле ваздух на полицама. Личе на сувишне људе из руских романа, изузетне су и понечем надмоћније од других, али нико до њих не држи. Био сам песник у покушају а покушавам нешто и данас. Пребирајући по затуреним низовима, напокон, пред удивљеним очима стадоше да искрсавају налази какве сам жељковао од дечачког тавана, подрума, шупе и фиока. С неверицом у рукама држим, за моје појмове прадавна, у прошлост потопљена прва издања о којима сам учио као о историјским догађајима. У депо је допало прво издање Коре Васка Попе подруку са првим издањем 87 песама Миодрага Павловића – збирке којих нема ни код свемогућих београдских антиквара. Откривења нису застала на тим књигама првоборцима. Сијају првенци или већ митске збирке Стевана Раичковића, Јована Христића, Ивана В. Лалића, Борислава Радовића, главног ешалона песничких претходника, издања одавно раскрчмљена или у прах претворена. Ни ту није крај, никако, али ово беху посластице, табаци са златном прашином. Питах се, који је лумен могао да излучи из активног фонда овакве реткости? Зна ли, невоља, да ради оваквих трофеја библиотеке и постоје? Ако је ово непотребно, шта је онда коме потребно... Уздрман и горак, одлучих да преузмем бригу о тим упуштеним примерцима, деградираним и заточеним у депоу, под земљом. Нема их више тамо, похрањени су на сигурнијем месту, уваженији него дотад. Лично за њих одговарам. И не дам их ником. Дуго сам о томе ћутао. Не могу више. И тајне имају рок трајања. Али опет, грешан сам, многогрешан, и зато што судих неправедно и олако. Зар би ови устајали примерци друкчије доспели до мојих далеких руку, које су задрхтале и саме се обрадовале приликом сусрета и препознавања. Има промисла и у паду једног врапца, а некмоли у депоу библиотеке, скривници неизмереног блага. А дечаци баш воле скровита места и сва надања у њих полажу - истакао је др Хамовић.

Др Драган Хамовић

109

110

МАГАЗИН 21.10.2018.

111

112

МАГАЗИН 21.10.2018.

Ново у биоскопима Брзи Брзић

„Брзи Брзић“ је акциони, авантуристички анимирани филм за све генерације у којем превладавају хип-хоп музика и стил. У имагинарном свету у којем су грађани аутомобили, један такси ће у свом родном граду постати краљ друма. Убрзо открива да је већа предност остати веран себи него бити славан. Хоће ли им се жути локални такси моћи супроставити, и постати глобални херој, када му запрете велики камиони,? Деведесетоминутну анимирану породичну авантуру у 2Д формату синхронизовану на српски језик Јаср Абд Халим је режирао према сценарију који је написао са Китом Брамптоном, а главне улоге тумаче Стеван Пјале, Марина Ћосић, Марко Марковић, Владимир Ковачевић.

Миља

Редитељ филмова „Пакао на хоризонту“ и „Једини преживели“ Петер Берг доноси нови акциони спектакл с Марком Волбергом и Џоном Малковичем у главним улогама. Џејмс Силва је оперативац најцењеније и најнесхваћеније јединице ЦИА-е а, уз помоћ тајног тима командоса, мора да осигура и превезе до сигурне локације мету која има информације битне за живот свих. Хоће ли успети у својој намери и кога ће жртвовати како би успео, питања су која се постављају кад се зна да су шпијунске игре немилосрдне. По сценарију који су написали Леа Карпетнер и Грејем Роланд, деведесетчетвороминутни акциони трилер режирао је Питер Берг, а водеће улоге тумаче Марк Волберг, Ајко Јуваис, Лорен Коан и Џон Малкович.

Зое

У блиској будућности, најпрецизнија технологија је приближила романтичне везе науци па компјутеризовани тест може да одреди која је вероватноћа успеха везе између особе и андроида, познатијих као ‚‚синтетички“, који су направљени са циљем да буду идеални партнери, они који вас никада неће напустити. Зои и Кол раде у истраживачком центру за развој овакве технологије где, упркос инжењерском приступу романтици којим су окружени, улазе у везу једно са другим. Али, изненадни догађај ствара раздор међу њима, претећи до тада непоколебљивој вези, и указује на већа филозофска питања о љубави, људскости и аутентичности. Филм чије трајање за четири премашује сто минута жанровски припада романси са елементима фантазије. По сценарију Ричарда Гринберга режирао га је Дрејк Дормеус, а главне улоге тумаче Ајван МекГрегор, Лиа Сејдо и Тиое Џејмс.

113

МАГАЗИН

21.10.2018.

Шабац - ЖКК Краљево 76:79

114

115

МАГАЗИН

21.10.2018.

Рибница - Младеновац 3:0

116

117

118

МАГАЗИН 21.10.2018.

Ртањ - Слога 61:84

119

МАГАЗИН

21.10.2018.

Слога - Водојажа 1:0

120

121

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 21. И 27. ОКТОБРА

МАГАЗИН

21.10.2018.

21. октобар

122

1097. — Први крсташки рат: крсташи започели опсаду Антиохије. 1520. — Фернандо Магелан открио мореуз који ће добити име по њему Магеланов мореуз. 1805. — У бици код Трафалгара Британци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода. У бици је смртно рањен легендарни британски адмирал, а победа је Енглеској обезбедила превласт на мору за цео наредни век. 1879. — Томас Алва Едисон извршио је у лабораторији у Њу Џерсију пробу свог најновијег изума - сијалице са графитним нитима. Сијалица је горела читавих 13 часова. 1938. — Јапанске трупе су после неколико месеци бомбардовања заузеле кинески град Кантон. 1941. — Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали више од 7.000 цивила, међу којима и ученике крагујевачке гимназије. Догађај је познат под називом Крагујевачки октобар. 1943. — Ликвидиран највећи јеврејски гето у Минску 1944. — Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници. 1945. — На изборима у Француској

први пут су гласале жене. 1950. — Кинеске трупе почеле су окупацију Тибета. 1969. — Вили Брант је формирао коалициону владу социјалдемократа и либерала и постао први социјалдемократски канцелар Западне Немачке. Водио је политику попуштања затегнутости у свету, посебно у односима са источноевропским земљама, а његова „источна политика“ је допринела стабилизацији прилика у Европи. 1986. — САД су наредиле педесетпеторици совјетских дипломата да напусте земљу до 1. новембра као одговор на протеривање петорице америчких дипломата из Москве. 1991. — На основу одлуке Председништва СФР Југославије јединице Југословенске народне армије напустиле су Словенију. 1994. — САД и Северна Кореја су потписале споразум према којем ће Пјонгјанг замрзнути и потом напустити нуклеарни програм. 1997. — Мило Ђукановић, премијер Црне Горе победио је на председничким изборима Момира Булатовића, дотадашњег председника, који је имао подршку председника Србије Слободана Милошевића. Тиме је знатно смањен Милошевићев утицај у Црној Гори, а нови црногорски председник усмерио је своју политику на издвајање из југословенске федерације. 2001. — Југословенски генерал у

пензији Павле Стругар доборовољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу, који га је у фебруару месецу оптужио за кршење закона и обичаја рата на подручју Дубровника 1991. Он је био први официр бивше Југословенске народне армије који се добровољно предао овом суду. 2002. — Хашки трибунал отпечатио је оптужнице против Драга Николића, Вујадина Поповића и Љубише Беаре, које их терете за учешће у злочинима почињеним у Сребреници, јула 1995, након што су снаге Војске Републике Српске преузеле контролу над тим градом

22. октобар 1721. — После успешно окончаног рата са Шведском, Русија је постала нова сила на Балтику, а Петар Велики проглашен за цара целе Русије. 1773. — Краљ Тонга поклонио енглеском истраживачу Џејмсу Куку горостасну корњачу, која је у Лондону живела до 1966. 1797. — Француз Андре-Жак Гарнерен први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара. 1844. — Велико разочарање у САД, где је више хиљада верника очекивало други долазак Исуса Христа. 1873. — Да би онемогућио Французе да се удруже с немачким непријатељима, немачки цар Вилхелм I Хоенцолерн, на иницијативу канцелара Бизмарка, придружио се савезу Русије и Аустроугарске. 1894. — Михаило Петровић Алас, постао професор математике на Великој школи. 1895. — Воз је искочио из шина на железничкој станици Монпарнас у Паризу. 1944. — Војвођанске бригаде заједно са јединицом Црвене армије у Другом светском рату ослободиле Оџаке. 1944. — Дан ослобођења Земуна у Другом светском рату. 1947. — Почео је рат Индије и Пакистана око Кашмира пошто је кашмирски махараџа Хари Синг одбио да се прикључи једној од две земље када

је подељен индијски потконтинент. Рат почетком 1949. окончан посредством Уједињених нација, а Кашмир остао подељен. 1964. — Француски књижевник Жан Пол Сартр одбио Нобелову награду за књижевност. 1987. — Примерак ретке едиције Гутенбергове библије продат у аукцијској кући „Кристи“ у Њујорку за рекордних 5,39 милиона долара. 1991. — Председништво Југославије непотпуном саставу, чинили га Србија, Војводина, Косово и Црна Гора, одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава. Одлука допринела продубљавању југословенске кризе и дефинитивном распаду земље. 1992. — На путу Прибој-Рудо из аутобуса киднаповано 16 муслимана, становника села Сјеверин на граници Србије и Босне, а потом убијено у Вишеграду. Отмицу и убиство извршили Милан Лукић, Оливер Крсмановић и Драгутин Драгићевић и Ђорђе Шевић, припадници Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, који су готово 11 година после отмице осуђени на вишегодишње казне затвора. 2000. — Посмртни остаци једног од највећих српских песника Јована Дучића пренети, 57 година по његовој смрти, из америчког места Либертивил и сахрањени у родном граду Требињу у Републици Српској. Сахрани присуствовао и председник Југославије Војислав Коштуница, који је потом посетио Сарајево, што је била прва посета председника Југославије некој од бивших југословенских република. 2009. —Мајкрософт званично пустио у продају оперативни систем Windows 7.

23. октобар 425. — Валентинијан III проглашен у Риму за цара Западног римског царства. 1596. — Дуги рат: Османска војска султана Мехамеда III код Ерлауа у Мађарској поразила аустријске трупе надвојводе Максимилијана.

123

21.10.2018.

МАГАЗИН

124

1702. — Битка у заливу Виго где је англо-француска флота потукла шпанску и француску флоту и уништила шпанску Флоту Индија. 1862. — Државни удар у Краљевини Грчкој којим је свргнут краљ Отон I, први владар нововековне Грчке. 1912. — Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу. 1917. — Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској. На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Иљич Уљанов Лењин. 1942. — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн. Једна од најзначајнијих битака у Другом светском рату окончана 12 дана касније победом Британаца, уследило искрцавање савезника на тло северне Африке. 1944. — Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску. 1944. — У филипинском заливу Лејте почела једна од највећих поморсковаздушних битака у Другом светском рату, у којој је учествовала готово цела јапанска флота и три четвртине флоте САД, окончана поразом Јапанаца 25. октобра. 1954. — После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Велика Британија и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке. 1956. — Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела антикомунистичка побуна, коју су совјетске трупе угушиле 4. новембра 1956. 1958. — Руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман „Доктор Живаго“ који је постао бестселер на Западу, док

у СССР тада још није био објављен. 1961. — Бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир. 1973. — Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира. 1983. — У нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских. На акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска „беба из епрувете“. 1990. — Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку после масовних студентских протеста. То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности. 1991. — Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи. 1994. — У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа. 1996. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Борис Гељфанд. 1998. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 2001. — ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта. 2002. — Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.

24. октобар 1360. — Енглески краљ Едвард III и француски краљ Жан II Добри, потписали су у Калеу споразум којим је окончана прва фаза Стогодишњег рата. 1648. — Минстерским миром су окончани Тридесетогодишњи рат и Холандска револуција и званично су признате Низоземска република и Швајцарска конфедерација за независне државе. Мировним уговором потврђена су начела Аугзбуршког верског мира (1555) о равноправности римокатолика и протестаната и осујећена намера римско-немачког царства и папе за хегемонијом у Европи. 1789. — Почела је Брабантска револуција ивазијом Аустријске Низоземске емигрантском војском из Низоземске републике. 1795. — Пруска, Аустрија и Русија извршиле су трећу поделу Пољске, која је престала да постоји као независна држава.* 1882. — Немачки бактериолог Роберт Кох открио је бактерију која изазива туберкулозу, касније названу „Кохов бацил“. 1912. — Српска војска је победила турску војску у Кумановској бици у Првом балканском рату. 1917. — Почела је битка код Кобарида у Првом светском рату у којој су Немци и Аустријанци нанели тежак пораз италијанској војсци и натерали је у бекство. 1922. — Ирски парламент прихватио је устав по којем је држава добила назив Слободна Ирска Држава. Устав је формално ступио на снагу у децембру. 1939. — Нацисти су у Немачкој наредили Јеврејима да носе Давидову звезду. 1944. — Амерички авиони су у Другом светском рату током велике ваздушно-поморске битке у филипинском заливу Лејте потопили јапански бојни брод „Мусаши“, један од највећих у свету. 1945. — Ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. потписала 51 земља оснивач Уједињених нација. 1964. — Британска афричка колонија Северна Родезија стекла је независност под називом Република

Замбија, са председником Кенетом Каундом. 1960. — Прототип совјетске интерконтинелтане балистичке ракете Р-16 је експлодирао на лансирној платформи на космодрому Бајконур, усмртивши најмање 90 особа. 1970. — Кандидат левице Салвадор Аљенде изабран је за председника Чилеа. Убијен је у септембру 1973. у државном удару официрске хунте коју је предводио Аугусто Пиноче. 1980. — Пољске власти су легализовале независни раднички синдикат „Солидарност“. 1991. — У Сарајеву је конституисана прва Скупштина српског народа у БиХ, а за првог председника изабран је Момчило Крајишник. Скупштина је усвојила Декларацију о праву српског народа на самопредељење. 2000. — Скупштина Србије изабрала је прелазну техничку владу Србије која ће до ванредних парламентарних избора 23. децембра обезбедити функционисање земље. Владу су формирали Демократска опозиција Србије, Српски покрет обнове и Социјалистичка партија Србије. 2001. — У нападу америчких снага на Кабул, убијена су 22 члана пакистанског милитаристичког покрета Харакатул-Муџахедини, који су се борили против индијске власти у Кашмиру. 2002. — У Републици Српској смењено је и ухапшено више одговорних лица због афере о извозу оружја и војне опреме Ираку, који је под санкцијама УН. У аферу су умешане Ваздухопловни завод „Орао“ из Бијељине и предузеће „Југоимпорт-СДПР“ из Београда, чији је директор Јован Чековић смењен. 2003. — Конкорд (суперсонични путнички авион) је повучен из саобраћаја, а последњи лет уопште био је 26. новембра исте године.

25. октобар 732. — Франачки владар Карло Мартел у бици код Поатјеа тешко поразио Омејадски халифат и тиме дефинитивно зауставио њихов даљи продор у западну Европу.

125

21.10.2018.

МАГАЗИН

126

1415. — Енглези у Стогодишњем рату, под командом краља Хенрија V, нанели тежак пораз Французима у бици код Азенкура на северу Француске. 1495. — У Португалу на престо ступио краљ Мануел I Велики или Срећни. Финансирао истраживачке подухвате морепловаца Васка да Гаме, Педра Алвареша Кабрала и других, чија су открића потом постала португалске колоније, а Португал светска поморска и колонијална сила. Током његове владавине из земље протерани Јевреји и Маори. 1616. — Холандски морепловац Дирк Хартог на путу према Јави открио западне обале Аустралије. 1815. — Српски кнез Милош Обреновић постигао споразум с везиром Београдског пашалука Марашли Алипашом о мешовитој српско-турској управи, чиме је завршен оружан део Другог српског устанка. 1918. — Код места Виторио Венето почела једна од последњих битака у Првом светском рату, која је завршена 3. новембра победом Италијана над већ дезорганизованом аустроугарском војском. 1936. — Владе Немачке и Италије потписале тајни протокол о узајамној помоћи, којим је формирана осовина Рим-Берлин. 1938. — Либија постала део Италије. 1949. — Спроводећи блокаду Југославије после резолуције Информбироа, СССР отказао гостопримство југословенском амбасадору у Москви, што су потом учиниле и остале земље комунистичког блока. Блокада Југославије трајала до 1955. 1956. — Египат, Јордан и Сирија основали јединствену војну команду ради координације одбране од израелског напада. 1971. — Генерална скупштина Уједињених нација одлучила да прими Кину у светску организацију и да искључи Тајван. 1983. — Војска САД окупирале карипску острвску државу Гренаду, пошто су левичарске снаге извеле државни удар. 1995. — На основу споразума Изра-

ела и Палестинске ослободилачке организације о палестинској самоуправи, израелске трупе почеле повлачење из града Џенин, на окупираној Западној обали. 2001. — На донаторској конференцији Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Букурешту Југославија добила помоћ од 430 милиона евра. 2010. — У Београду отворен 55. Међународни сајам књига.

26. октобар 1896. — Потписан је споразум у Адис Абеби којим је успостављен мир између Италије и Абисиније (Етиопија) и призната независност Абисиније. 1905. — Током Прве руске револуције (1905—07), радници су у Петрограду основали први Совјет (радничку скупштину). 1911. — У Кини је укинута монархија и проглашена република са Сун Јат Сеном као привременим председником. 1917. — Бразил је објавио рат Немачкој у Првом светском рату. 1955. — Генерал Нго Дин Дием прогласио је Републику Вијетнам у јужном Вијетнаму, а себе председником и завео диктаторски режим. Убијен је у војном удару у новембру 1963. 1955. — Парламент Аустрије прихватио је, дан после одласка последњих савезничких окупационих војника, Државни уговор којим се обавезала на сталну неутралности земље. 1961. — Нобелову награду за књижевност добио је српски књижевник Иво Андрић и постао први Србин добитник те престижне светске награде. 1972. — У кампањи Савеза комуниста Југославије против „анархолиберала“ смењени су највиши функционери Савеза комуниста Србије Марко Никезић и Латинка Перовић. Након тога смењени су и функционери у државном апарату и привредни руководиоци који су се залагали за либерализацију и модернизацију друштва. 1976. — Генерална скупштина УН је једногласно осудила апартхејд и позвала владе земаља чланица да забра-

не све контакте са Транскејом, која је самопрокламовала независност са белом мањином на челу. 1986. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1994. — Израел и Јордан потписали су споразум, којим је после 46 година формално окончано ратно стање двеју суседних земаља. 1998. — Председници Перуа и Еквадора потписали су формалну декларацију којом је решен погранични спор двеју јужноамеричких земаља настао почетком 19. века, због којег су више пута ратовале. 1999. — Савет безбедности УН одо-

брио је упућивање међународних мировних снага, 11.000 војника и полицајаца, у Источни Тимор. 2000. — На састанку у Букурешту СР Југославија је постала пуноправни члан Пакта стабилности за југоисточну Европу. 2001. — Београдски суд осудио је Добросава Гаврића на 20 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана и још две особе у хотелу „Интерконтинентал“ у Београду 15. јануара 2001. 2002. — У акцији ослобађања око 800 талаца, које су чеченски терористи држали три дана у једном московском

позоришту, страдало је 128 особа, а свих 50 терориста је ликвидирано.

27. октобар 1795. — САД и Шпанија су потписале споразум из Мадрида, који је утврдио границе између шпанских колонија и САД. 1806. — Наполеонове трупе ушле у Берлин после победе над Прусима у бици код Јене. 1807. — У дворцу у Фонтенблоу Наполеон Бонапарта и шпански краљ Карло IV потписали споразум о подели Португала. 1810. — САД су анектирале бившу шпанску колонију Западну Флориду. 1871. — Велика Британија анектирала дијамантска поља у Кимберлију у Јужној Африци. 1891. — У Јапану у земљотресу на највећем острву Хоншу погинуло најмање 10.000 људи, а 300.000 остало без домова. 1904. — Пуштена је у рад прва линија Њујоршког метроа. 1918. — Британске, француске и италијанске снаге поразиле, у Првом светском рату, аустроугарску војску у бици код Виторија Венета. 1922. — Под притиском фашистичког покрета Бенита Мусолинија италијанска влада поднела оставку. 1944. — Немачка војска је заузела Банску Бистрицу, центар Словачког националног устанка, чиме је тај устанак угушен. 1962. — Мајор Рудолф Андерсон из Америчког ратног ваздухопловства је постао једина директна жртва Кубанске кризе када је његов авион U-2 оборен изнад Кубе. 1966. — Генерална скупштина Уједињених нација одузела Јужној Африци мандат над Југозападном Африком. 1969. — Катастрофални земљотрес погодио Бању Луку. 1971. — Конго променио назив државе у Република Заир. 1973. — Мировне снаге УН стигле у Каиро да успоставе линију раздвајања египатских и израелских снага. 1978. — Египатски председник Анвар ел Садат и израелски премијер Ме-

нахем Бегин добили Нобелову награду за мир. 1979. — Свети Винсент и Гренадини су добили независност од Уједињеног Краљевства. 1991. — Туркменистан је прогласио независност од Совјетског Савеза. 1981. — Совјетска подморница С363 се насукала у шведским територијалним водама. 1998. — Савет НАТО одложио, на неодређено време, активирајућу наредбу о војној интервенцији против циљева у Југославији пошто су српске власти повукле војску на Косову у касарне и смањиле полицијске снаге у Покрајини. 1998. — Герхард Шредер преузео дужност канцелара Немачке пошто је Хелмут Кол, изгубивши на изборима, поднео оставку. 1999. — Хаљина, коју је холивудска звезда Мерилин Монро носила док је певала „Happy Birthday, Mr. President“ председнику САД Џону Кенедију, продата за 1.267.500 долара, што је рекордна сума за део одеће продат на аукцији. Наоружани нападачи упали у парламент Јерменије у Јеревану и убили девет особа, укључујући премијера Вазгена Сарксијана, председника Парламента Карена Демиркијана, два његова заменика и једног министра. 2000. — Због јаке олује, ронилачка екипа није успела да уђе у подморницу „Курск“. Дан раније откривени докази да су 23 морнара преживела прву експлозију због које је та руска атомска подморница потонула 12. августа у Баренцовом мору. Стручњаци проценили да морнари нису могли живети дуже од осам сати од почетка катастрофе у којој је свих 118 чланова посаде изгубило живот. 2001. — Шведски дневник „Експресен“ пренео изјаву Кристера Петерсона, који је ослобођен оптужби за убиство шведског премијера Улофа Палмеа 1986, да он јесте убио премијера. 2017. — Каталонски парламент прогласио независност од Шпаније, чиме је основана краткотрајна Каталонска Република.

127

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs