Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 358 * 14. октобар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

14.10.2018.

У овом броју: Ново сунце над Краљевом Краљево град будућности Богатији списак заслужних Лепа реч далеко се чује Србија земља апсурда Пет пута спорије до половног аутомобила Пред почетак тројне инбазије Обновљена католичка црква Угрожен рад СОС телефона

2

10 22 34 40 44 50 44 54 62

Три у један Век и по континуитета читања Културна мисија библиотека Најпознатији жути оквир на свету Ново у биоскопима Партизан - ЖКК Краљево Рибница - Смедерево Слога - Колубара Времеплов

64 76 84 90 98 100 102 104 106

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

3

4

МАГАЗИН 14.10.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

5

6

МАГАЗИН 14.10.2018.

7

8

МАГАЗИН 14.10.2018.

9

Поново на мапи индустријских центара Србије

МАГАЗИН

14.10.2018.

НОВО СУНЦЕ НАД КРАЉЕВОМ

10

- До ко краја године биће завршено првих шест и по хиљада квадратних метара производног простора и запослено 150 људи, а за крај јануара наредне планиран је почетак пробне производње. - Пре краја 2019. године више од хиљаду запослених. - Комплетна фабричка зграда производне површине 45 хиљада квадратних метара биће завршена до краја првог квартала 2020. године. - Планирано је да до краја 2023. у фабрици, у чију ће изградњу и опремање Леони уложити шездесет милиона евра, буде запослено до пет хиљада радника. - Леони највећи послодавац у индустријском сектору Србије. - Долина глади прераста у индустријски центар у коме ће, за неколико година, две нове фабрике запошљавати скоро осам хиљада радника.

11

тварање нових производних погона, поготово оних који обећавају да запосле хиљаде радника, није свакодневна појава ни у земљама са знатно развијенијим економијама него што је српска. Због тога најава сваке од сличних подгрева наду за решавање бројних проблема великог броја оних који су остали без посла, али и хиљада младих који још нису имали прилику да дођу до радног места. Због тога је разумљиво олакшање које су хиљаде незапослених у Краљеву осетили кад је најављено да ће на простору земљишта које је некада припадало Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“ бити изграђена нова фабрике немачке компаније Леони. Изградња прве хале је отпочела без велике помпе, а да једно у низу обећања локалних власти, у чију је реализацију велики број суграђана сум-

МАГАЗИН

14.10.2018.

О

12

њао, постаје реалност било је видљиво половином септембра кад је градилиште обишао генерални директор ове фирме за Србију Клеменс Сакс. Да радови одмичу знатно брже него што је то у локалним условима уобичајено могли су да се увере сви који су у четвртак, макар и у пролазу, бацили поглед према локацији на којој ничу хале новог производног објекта који се виде и из далека. Да се догађа нешто значајно и случајном пролазнику требало је да потврди појачано присуство локалних званичника и гостију на овом простору, а повод је свечаност поводом почетка градње четврте Леони фабрике у Србији. Свечаности су присуствовали представници локалне самоуправе и Рашког управног округа, чланови Градског већа, директори предузећа, представници купаца овог бренда, генерални директор Leoni Wiring Systems Southeast д.о.о. Клеменс

Сакс, члан Борда директора Леони Групе и директор Леони Дивизије кабловских система Мартин Штутем, амбасадор Савезне Републике Немачке у Србији Томас Шиб и председник Републике Србије Александар Вучић, Као светски познат произвођач решења за пренос енергије и података у аутомобилској и другим индустријама Леони је у Краљеву, после Прокупља Малошишта у бољевачкој општини и Ниша, почео изградњу четврте фабрике ове компаније у Србији. Пригодна свечаност на градилишту прилика је за потврду да ће до краја ове године бити завршено првих шест и по хиљада квадратних метара производног простора и запослено 150 људи, а за крај јануара наредне планиран је почетак пробне производње. Комплетна фабричка зграда производне површине 45 хиљада квадратних метара, на којој ће се производити кабловски сетови

за једног од светских произвођача премиум аутомобила компанију Мерцедес Бенц, биће завршена до краја првог квартала 2020. године, а планирано је да до краја 2023. у фабрици, у чију ће изградњу и опремање Леони уложити шездесет милиона евра, буде запослено до пет хиљада радника. Прва компанија будућег система на територији Србије отворена је 2009. године у Прокупљу, пет година касније друга у Малошишту, а прошле године још једна у Нишу. Међу скоро осамдесет осам хиљада људи система у тридесет једној земљи света, у којима је прошле године остварен приход од скоро пет милијарди евра, је и шест хиљада на три локације у Србији где се производе кабловски сетови за најпознатије светске произвођаче различиитих врста аутомобила. Генерални директор југоисточног

крака потврђује да ће Леони постати највећи послодавац у индустријском сектору Србије и не крије жељу да буде најбољи што, каже, није лако и поред атрактивности заснованој на добрим радним условима, обуци, радном окружењу и фер односу према запосленима. Сличне ставове дели и Штутем који потврђује да је градња фабрике у Краљеву позитиван знак даљег ширења компаније од које ће подједнаку корист имати и инвеститор и локална самоуправа. Подједнако значајним сматра се уверењу да ће и из фабрике у Краљеву излазити производи провереног квалитета. Као што и приличи централна личност овог догађаја био је председник Србије који у Краљеву једанестог дана октобра оцењује значајним не само за локалну средину него и за Србију. Задовољство се заснива на потврди да ће на четрдесет пет хиљада квадрата

производног и двадесет хиљада административног простора бити створени услови за запошљавање пет хиљада радника. - Ми смо од 2000. на овамо изгубили седамнаест хиљада радника, а само „Фабрика вагона“ и „Магнохром“ једанаест хиљада радника, плус „Јасен“, „Каблар“, „Тргопромет“, „Пољопромет“... Данас почињемо да враћамо Краљево на мапу индустријских центара Србије. Захваљујући људима из Леонија пет хиљада људи добиће посао, пет хиљада породица моћи ће мирније и боље да живи и да рачуна на своју будућност у овом месту. Већ пре краја 2019. године имаћемо више од хиљаду запослених у Краљеву, а онда ће великом брзином да запошљавају све до пет хиљада. Леони није желео никакве субвенције и финансијске подстицаје нисмо

13

14.10.2018.

МАГАЗИН

14

дали. Наша је обавеза да направимо бољу инфраструктуру, да направимо аутопут Београд - Чачак, затим Чачак Краљево - Врњачка Бања - Трстеник Крушевац - Појате, а са тим крећемо наредне године. Када то изградимо онда смо највише урадили. Већ од половине следеће године направићемо да данашњи војни аеродром Лађевци буде цивилни, што ће додатно направити амбијент повољнијим за Леони и све који инвестирају у Краљево - потврдио је председник Вучић подсећањем да је локална самоуправа, решавањем административних процедура за добијање грађевинске дозволе у краћем року него у Нишу, значајно допринела брзом почетку радова. Прва посета председника државе Краљеву после скоро шест година прилика је за потврду да Србија данас изгледа другачије. Већ крајем године биће премрежена аутопутевима, а сваке наредне биће нових километара аутопута и пруга, али и нових радних места. Није изостало ни подсећање на десетогодишњи период у коме су фабрике затваране, а људи одлазили из земље. Изградња овог, и сличних, по-

гона прилика је да остану, уживају у резултатима свог рада и радују се будућности својих породица. Присуство амбасадора Немачке прилика је за захвалност због подршке Србији на европском путу, али и потврду спремности да се исправи све што стоји на путу стварања правне државе. - Мислим да Србија добро и брзо напредује, можда и брже него што смо очекивали, али верујем да можемо још снажније, верујем да можемо још боље. Честитам Краљевчанима и срећан сам што сам председник који ће, после много година пропадања, отворити овако велелепну и овако велику фабрику у Краљеву - потврдио је Вучић. И док је представнике медија са националном покривеношћу више интересовало да председник прокоментарише неке од потеза опозиције, и политичара из окружења, локални су акценат ставили на домаће теме, пре свих неизвесност око покретања цивилног саобраћаја са Аеродрома Морава и градње затвореног базена. Повод су бројне дијаметрално супротне изјаве највиших државних

функционера, пре свих министарке Зоране Михајловић која је, приликом посете Краљеву у фебруару 2015. најавила летове првих цивилних авиона већ током лета исте године. Иако је сваки наредни долазак био прилика за потрду да ће аеродром бити отворен прошло је више од три године, а отварање остало у сфери неиспуњених обећања. Није згорег поменути да никад није потврђено да ли је до локалних челника стигао одговор на писма градоначелника упућена председнику државе и председници Владе са захтевом да потврде шта још треба урадити како би аеродром прорадио. - Што се тиче аеродрома има много проблема. Морате да запослите људе, видите ко ће то да плати и да се договорите са војском око земљишта. Ја сам успео да замолим људе у војсци да размисле, да то размотре, да војска има један део са хангарима и да то може да користи, посебно што то неће бити аеродром капацитета београдског или нишког. У сваком случају то може да користи када имамо специјалне летове, а посебно за лоу кост компаније и мале авионе.

То могу да искористе и то ћемо да завршимо, рекао сам до половине следеће године а мислим да ће бити и раније, да може да буде и март април следеће године. Знао сам да технички то можемо да завршимо, али је питање запошљавања значајног броја људи и ко ће да их издржава, јер имате оне који из буџета само троше, а неко мора да размишља и колико има на приходној страни. То је увек проблем, и суштински разлог, а људи у Краљеву то морају да разумеју - каже Вучић. Недоумице везане за градњу затвореног базена, која је помпезно најављена током предизборне кампање 2016. године, додатно су појачане на свечаној седници Скупштине града поводом Дана Краљева, на којој је потврђено како је коначно добијена грђевинска дозвола а у току је израда новог пројекта. Потврда председника државе да је затворен базен, због припреме репрезентативаца, обећан Врњачкој Бањи а да је у њега већ уложено милион и по евра, не умањује значај потребе да сличан објекат буде изграђен и у Краљеву. Повољном се оцењује подршка

премијерке реализацији овог пројекта а Вучић верује да ће, ако је обећала, наћи довољно новаца да се реализује ова инвестиција. - Само вас молим да више не улазите у инвестиције у које држава Србија све мора да уложи, а ви да не уложите скоро ништа, зато што то више нема никаквог смисла. Увек нас сви доведу пред свршен чин. Хајде, консултујте се мало са државом па да видимо да то урадимо, тако да ће Краљевчани добити базен - поручио је Вучић После година чекања и инсистирања да председник Србије дође у Краљево независно од скупова током предизборне кампање октобар ће бити запамћен као месец у коме ће га Краљевчани угостити два пута. Након свечаности поводом радова на градњи производног погона фабрике Леони нова прилика је обележавање десете годишњице постојања Српске напредне странке. - То је обележавање где ће бити много важних порука, планова и програма за будућност наше земље. Одабрао сам Краљево јер мислим да се ипак, после тридесет година, неко сун-

це помаља овде у Краљеву. Нешто почиње да се дешава. Нешто се збива, а људи то виде. Доћићемо у Краљево и за десет дана отворити првих две стотине радних места. Желео сам да покажем и да кажем људима да смо то дуго чекали. Минимално тридесет инвеститора сам молио да дођу у Краљево а сад смо успели и Леони је дошао - подсетио је Вучић. Локални челници, чије ставове заступа градоначелник Краљева Предраг Терзић најзаслужнијим за реализацију највеће инвестиције после више од три деценије сматрају управо председника Србије који је у то уложио свој ауторитет, огромну енергију, вољу и хтење. Дуго је преговарао, али није одустао, а резултат се огледа у градњи највеће фабрике система Леони изван матичне земље. Није изостало подсећање да долина глади прераста у индустријски центар у коме ће, за неколико година, две нове фабрике запошљавати скоро осам хиљада радника. То је довољан повод за речи хвале упућене на адресу председника а нису изостале ни узајамне размењене између њега и гостију из Немачке.

15

16

МАГАЗИН 14.10.2018.

17

18

МАГАЗИН 14.10.2018.

Косово - Што се Косова и Метохије тиче ја сам спреман увек да разговарам о свим решењима и да понудим нашем народу компромисно. То компромисно решење није на видику. Оно што сам мислио да би могло да буде решење наишло је на опште противљење јавности у Србији, како оних који су за независно целокупно Косово тако и оних јунака који су довели до апсолутно независног Косова, који су одједном постали велики и храбри хероји иако не иду баш ни у Косовску Митровицу ни у Зубин поток. Више воле да се сликају у Њујорку и Лондону. Више во-

ле и своју децу да пошаљу у Њујорк и Лондон. Не говорим о онима који су отишли трбухом за крухом, него о оним бахатим који то раде да би могли тамо да уживају и живе много боље од свих, не наших грађана него и од свих људи у тим земљама. Мислим да је моја идеја за компромисно решење била много боља за будућност Србије, а то ћете ви процењивати за петнаест година. Ако се било шта догоди у међувремену, било када, ја ћу опет пред народ. Не могу ја да променим вољу народа, али желим да народ запамти да сам био за другачије решење, а за двадесет година ће се неки у народу сети-

ти да смо могли више и да смо могли боље. Већина наравно неће.

На пролеће аеродром и аутопут - Не мислим да су баш сви желели да униште све фабрике у Краљеву, као што су уништили, и да ни једну не доведу, а тако им се десило. Све су уништили и ниједну нису довели, а неко мора да доведе фабрике. Неко ће да направи аеродром, неко ће да изгради аутопут Чачак - Краљево - Крушевац и да споји са коридором десет, а са тим радовима ћемо да кренемо на пролеће. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 14.10.2018.

21

Свечана седница Скупштине града

МАГАЗИН

14.10.2018.

КРАЉЕВО ГРАД БУДУЋНОСТИ

22

- Између два празника, Дана Краљева Краљевдана, завршена реализација значајних инфраструктурних пројеката. - Краљево је град будућности и место које у наредним годинама чекају велике инвестиције, што води ка закључку да ће бити место пожељно за живот свих његових грађана.

23

вечане седнице појединих органа по правилу су прилика за сумирање резултата и презентирање оног што је било добро у једном периоду. У случају Скупштине града, одржане поводом дана Краљева Краљевдана, посебна прилика да пред представницима Српске православне цркве, Католичке цркве у Краљеву, амбасадором Републике Гвинеје, државим секретаром Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненадом Нерићем, народним посланицима у Народној скупштини, начелником Рашког управног округа, представницима Војске Србије, Полиције, Жандармерије, Безбедносно - информативне агенције, партнерских градо-

МАГАЗИН

14.10.2018.

С

24

ва и општина Марибор и Плужине, градова и општина из окружења, директора јавних предузећа и установа, директора основних и средњих школа, представаника судства, тужилаштва и привредника, медија, удружења друштава и организација, добитника награде и признања које додељују Скупштина и градоначелник Краљева поводом Краљевдана и најуже родбине Миломире Главчића, потврди како је Краљево град будућности пружена је градоначелнику Краљева др Предрагу Терзићу. Он је подсетио да је завршена прва фаза реконструкције северне обилазнице око града укупне вредности 105 милиона динара. Толико пара потрошено је на реконструкцију коловозне

траке, изградњу тротоара око ње, комплетне канализационе и водоводне мреже и јавне расвете. Оцењено је да овај део саобраћајнице има двоструку улогу, да омогући прилаз фабрици „Магнохром“, која је ове године приватизована, а почетак је обилазнце око града Краљева која ће свима који долазе из правца Крушевца омогућити да, преко Кулагића аде, дођу до Адрана. Кад саобраћајница буде завршена у потпуности ће бити промењен ток тешког саобраћаја који се сада одвија поред седам основних и средњих школа. Значајна инвестиција ће бити реализована у неколико наредних година, под условом да се обезбеди подршка републичких органа како би пројекат био у потпуности финансиран. Уверење да

разумевање неће изостати заснива се на учешћу од педесет милиона које је Министарство привреде до сада обезбедило за радове на овој локацији. Ове године је започета реконструкција Трга српских ратника чија је вредност процењена на 36 милиона динара, што ће допринети да старе гранитне плоче буду замењене новим а централни градски трг постане ново, и лепше, састајалиште свих Краљевчана. - Ако се Краљево препознаје по тргу кружног облика онда је његов најзначајнији украс споменик који се налази у његовом центру а ове године, захваљујући средствима које нам је обезбедило Министартсво рада, запошљавања и социјалне политике, доби-

ли смо четири милиона динара како би овај споменик одисао новим сјајем. Од 1982. године, када се поново налази на овом месту, то је прва реконструкција и сви грађани Краљева који су могли да виде споменик у новом руху задовољни су да ће он остати састајалиште свих Краљевчана у годинама и деценијама које долазе - казао је градоначелник. После земљотреса који је погодио Краљево у првим сатима 3. новембра 2010. године многи становници су остали без крова над главом. И док су бројни индивидуални стамбени објекти брзо обновљени највећи проблем у годинама које су уследиле биле су зграде за колективно становање у Доситејевој улици. Захваљујући Централ-

ној европској банци, и кредитној линији од 13,5 милиона евра, започела је градња прве од четири зграде на овом подручју, па ће, кад буду завршене, становници осам оштећених са овог подручја, у знатно квалитетнијим становима од претходних, моћи да наставе живот без страха. Значајним се оцењује податак да ће свима припасти станови исте квадратуре у односу на оне који су поседовали, а уколико буду веће доплатиће их по цени нижој од тржишне. Након дугогодишњег застоја у подизању нових насеља посебно значајним се чини обећање да ће у наредној години у насељу Воћареве ливаде започети изградња станова за припаднике снага безбедности. Тако ће

25

14.10.2018.

МАГАЗИН

26

припадници Министарства унутрашњих послова, Војске Србије, Безбедносно информативне агенције и судске страже имати могућност да конкуришу за куповину под условима повољнијим од тржишних. У првој фази започеће изградња две стотине станова, а помиње се могућност да у Краљеву буде изграђено и пет пута више. Градоначелник подсећа да је током 2016. године започела реализација великог пројекта замене старих живиних сијалица новим ЛЕД осветљењем. С обзиром да су старе сијалице трошиле много струје, да су биле снаге од преко сто вати, верује се да ће нове, снаге од 20 до 25 вати, омогућити велику уштеду електричне енергије. Значајним се

оцењује и податак да је посао замене постојећих светиљкама словеначке производње поверен домаћем предузећу „Електромонтажа“. - Ми смо конкурисали код Центра за међународну сарадњу и развој Агенције Владе Републике Словеније и добили повраћај средстава у износу од тридесет процената свих, не само вредности светиљке. Ове године смо добили чак 60 милиона динара повраћаја што је практично пет стотина хиљада евра које смо поново утрошили у куповину светиљки тако да ћемо на крају вредност читавог пројекта финансирати са свега 70 процената, а све остало је поклон државе Словеније каже др Терзић.

Податак да је Краљево град спорта један је од разлога за значајна улагања у потребну инфраструктуру. Свечана седница Скупштине града прилика је за потврду да ће већ дан касније, средствима локалне самоуправе и Министарства привреде уз подршку Европске инвестиционе банке, отпочети реконструкција Атлетског стадиона. Укупна вредност радова је 134 милиона динара а кад буде завршен стадион ће, подсећа др Терзић, омогућити свим грађанима да се рекреативно баве спортом. Потврда да су завршене степенице поред стадиона прилика су за подсећање да ће средствима пројекта ЕУ ПРО бити изграђена рампа како би и суграђани са посебним потребама

могли да дођу до њега. Градоначелник је посебно истакао обећање премијерке Ане Брнабић о улагању пет стотина милиона динара у градњу затвореног базена. Грађевинска дозвола је, каже он, добијена претходног месеца а ових дана се завршава нови пројекат. У таквим околностима није јасно како су пре више од две године започети радови на локацији одређеној за ову сврху и по ком пројекту. Реализација пројекта треба да се потврди усвајањем буџета Србије за наредну годину чиме би, чуло се још, биле створене могућности да Краљевчани, поред отвореног базена, упражњавају спортске активности у води и током зимских месеци. Потврђена је и

информација о могућности градње новог фудбалског стадиона, а да се почетни кораци везују за одређивање локације на подручју Спортског центра „Магнохром“ и решавање имовинско правних односа. Планирано је постављање расвете на стадиону капацитета осам хиљада места за седење, што отвара могућност одигравања утакмица у касним вечерњим и ноћним часовима. Да се посебна пажња посвећује потребама најмлађих, и њихових родитеља, најбоље потврђује изградња вртића на Берановцу средствима донатора Миломира Главчића, којима је локална самоуправа додала 25 милиона динара.

Очекује се да објекат буде завршен следећег месеца, а отворен почетком децембра на рођендан донатора. Вртић ће понети назив „Миломир“ по Главчићу који је, потврђено је на свечаној седници Скупштине града, Краљеву донирао један мост, скенер, магнетну резонанцу и обезбедио много новца за све суграђане којима је била потребна помоћ. - Славица Ђукић Дејановић и њено министарство задужено за популациону политику обезбедило је средства како бисмо опремили вртић, купили кревете, постељину и све што је неопходно за функционисање ове предшколске установе. Када говоримо о овоме незаобила-

27

М А Г А З И Н

зна тема је и Гоч. После година пропадања Дечјег одмаралишта, где су и ски стазе и многи објекти припадали једном удружењу грађана које није могло да плаћа своје раднике па су извршитељи запленили и ски стазу и жичаре, ми коначно крећемо са променама. У пролеће 2016. започета је изградња новог павиљона на Гочу и он је почео да ради претходног месеца, а ради се о инвестицији од 65 милиона динара која је омогућила отварање 147 нових лежајева. Телеком који поставља оптички кабл и Електропривреда Србије која нам обезбеђује несметано снабдевање електричном енергијом омогућли су да деца имају комфорне услове у овом објекту.

28

Средствима Министарства за популациону политику обезбедили смо додатних десет милиона динара као бисмо реконструисали терене за кошарку, рукомет и балон салу на овом пордучју, а Министарство туризма обезбедило је петанест милиона динара што ће, уз наших које ћемо обезбедити буџетом за 2019. годину, омогућити да на Гочу изградимо нову ски стазу, купимо топове како бисмо успели да оснежимо простор и када нема довољно снега и нови табач. На тај начин омогућићемо нове услове за поновно функционисање Дечјег одмаралишта „Гоч“ а онда ћемо, у наредној години, размишљати о повећању капацитета и понуде на Гочу. Деца из Краљева треба да обављају рекреативну наставу, да зимују на Гочу, а циљ није да одлазе у друге ски центре - поручио је градоначелник. Између два празника завршена је спортска сала при Дому ученика средњих школа површине 1.160 квадратних метара чија је изградња коштала 53 милиона динара. Уверење да је ово

мали износ за објекат те величине води ка ставу да је прави пример доброг трошења новца и ефикасног рада. То најбоље потврђују градови и општине из окружења које у Краљеву виде модел за понашање у својим срединама. Мултифунционална сала је грађена на савремен начин, у њу је уграђена најсавременија опрема, а прилагођена је различитим спортовима, рукомету, малом фудбалу, одбојци и кошарци. Реализацију значајне инвестиције локална самоуправа је помогла тако што је земљиште потребне површине пренела у власништво Републие што је било услов да обај објекат буде завршен. Добра сарадња са ресорним министарством Владе Републике Србије потврдила се током адаптације и реконструкције дела Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи, а резултирала реконструкцијом 22 собе са 44 кревета, дневног боравка и трепезарије у шта је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања уложило 22 милиона динара. Поред Дечјег одмаралишта „Гоч“

град улаже значајна средства и у сеоски туризам. Након 2016. године кад је у ову област уложено осам милиона динара по седам наредне две допринело је да оживе читава села и насеља, Рудно, Лопатница и Гледић. - У овим местима сада наши пољопривредници све што произведу не морају да носе до пијаце у Краљеву, већ то могу да продају у свом домаћинству или код комшија који угошћавају велики број људи из Београда, Новог Сада и из иностраства. Када смо започели, град Краљево је био тек један на зачељу колоне успешних у сеоском туризму. Сада смо по броју кревета други у Србији и успели смо коначно да допринесемо да људи не морају да долазе у Краљево како би зарадили, већ могу да зараде у месту где живе. Министарка Славица Ђукић Дејановић је значајно помогла Краљеву да, заједно са суседним општинама Рашком и Врњачком Бањом, добије 48 милиона динара. Ако је укупни износ 500 милиона динара схватићете да смо готово једну десетину овог новца

успели да привучемо, да ћемо успети да овај новац оправдамо и покажемо да је дошао на право место, па ћемо са овим министарством сарађивати и у будућности. Већ у петак Гоч ће посетити министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић где ће се уверити у наш нови пројекат једне мале технике коју ћемо организовати по систему који ће омогућити деци да се мулидисциплинарно образују. Надам се да ће Гоч постати не само место где ће млади људи долазити због рекретивне наставе, или због спортских дешавања и тренирања, него да ће се скупљати млади људи који су јако талентовани у области природних наука - каже Терзић. Да је Краљево последњих годину дана постало ударна вест потврђује почетак градње нових фабрика, прве на локацији некадашњег „Аутотранспорта“ и друге на Ратарском имању. Потврђено је да се први радници за рад у текстилној индустрији већ налазе на обуци, а фабрика је опремљена опремом неопходном за то. Након што је пре неколико месеци најављено да ће

29

МАГАЗИН

14.10.2018.

производња отпочети најкасније 1. октобра ове године на седници Скупштине града потврђено је да се рок помера за наредну када ће производња од текстила кренути ка тржиштима широм Европе. Намера власника фабрике је, поновио је граоначелник, да запосли чак 2.500 радника. Нова браунфилд инвестиција фабрике „Леони“ на земљишту Пољопривредно -хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ вредна 60 милиона евра биће, према уверавањима директора компаније у Србији, највећа ове врсте у земљи и запошљавати пет хиљада радника. Ово се чини још значајнијим ако се зна да су деценијама уназад у Краљеву затворена највећа предузећа, „Магнохром“, „Фабрика вагона“, „Јасен“, „Тргопромет“, „Пољопромет“, „Каблар“, „Аутотранспорт“ и друга. Да ће градњом фабрике у потпуности би-

30

ти промењена привредна слика града приликом недавне посете Краљеву потврдио је и директор компаније „Леони“ у Србији Клеменс Сакс чије је задовољство засновано на ставу о координираном раду служби локалне самоуправе. Резултат је грађевинска дозвола добијена за само четири дана, што потврђује прави пример доброг односа према инвеститорима. Значајном се оцењује и сарадња са филијалом Националне службе за запошљавање која је омогућила да се на време пронађу кадрови неопходни за функционисање фабрике. Почетак рада нових привредних капацитета основ је за очекивање нових прихода буџета града, како од накнаде за коришћење грађевинског земљишта и еколошке таксе тако и пореза на зараде од кога се очекује да допринесе бржем развоју Краљева.

Да се мисли и на локалне привреднике најбоље потврђује завршетак новог крака Улице Живојина Лазића Солунца вредног 33 милиона динара како тешки камиони до „Радијатора“, „Амиге“, „Фотокарда“, „Младог радника“ не би морали да пролазе кроз насеље Грдица, већ директно од кружног тока код „Аутотранспорта“. Завршетак саобраћајнице не значи и крај улагања у овај део града што потврђује најава изградње тротоара и јавне расвете. Чињеница да је за само осам месеци од почетка радова завршен тржни центар површине пет хиљада квадратних метара, и грађане ослободио одласка у друге средине ради куповине, значајна је и због уверења да представља индикатор и потврду да је Краљево град будућности, место у коме ће се запошљавати све више радника чија се куповна моћ подиже за коју степе-

ницу више. - Ускоро нас очекује градња још једног тржног центра поред места где ће се градити станови за припаднике снага безбедности у Рибници, а чешка компанија која је градила овај тржни центар заинтересована је да изгради још један. Тако ћемо у Рибници имати два тржна центра на једном месту, поред њих нову халу спортова а иза ње затворени базен. Рибница коначно постаје место где ће Краљевчани одлазити а не, као до сада, да имамо схватање да је то други део града који није баш пожељан за живот. Краљево јесте град спорта, што сви ми знамо, град у коме су се родили и стасали многи познати кошаркаши, одбојкаши и фудбалери. Ми желимо да буде и место где ће се одржавати значајна спортска такмичења, где ћемо привлачити људе из земље и ино-

странства, на тај начин успети да попунимо наше хотелске капацитете и презентујемо град на најбољи могући начин. Ове године у мају у Краљеву је одржана одбојкашка Лига нација у мушкој и женској конкуренцији. Ми смо први град који је био домаћин овако великог такмичења у обе конкуренције, а за изузетно успешно организовање овог такмичења добили смо признање и од Одбојкашког савеза и од Светске одбојкашке федерације. Град Краљево је по други пут био домаћин Дејвис куп мечева у тенису. Ове године играли смо против Индије у Краљеву и успели да још једном будемо добар домаћин нашим најбољим тенисерима. Поред ових такмичења, која су преношена преко телевизија у великом броју земаља света, треба да размишљамо и о другим која коштају знатно

мање, а нама као граду омогућавају велики прилив новца и долазак великог броја спортиста и туриста дубоког џепа. Једна од тих манифестација је трка Скај ранинг где смо само у једном дану успели да привучемо велики број такмичара који су путем од Маглича одлазили до самог Гоча. Ово је манифестација, која је град Краљево коштала јако мало, а успели смо да попунимо готово све капцитете Дечјег одмаралишта „Гоч“ - каже Терзић. Први резултати рада новог руководства Спортског савеза Краљева огледају се у организацији Малог сајма спорта, а о интересовању за ову манифестацију најбоље сведочи податак да је простор испред нове хале спортова био пун оних који ће у будућности проносити славу града на овом плану. Новом руководству предстоји избор најбољег спортисте града и наставак

31

14.10.2018.

МАГАЗИН

32

традиције која је последњих година била прекинута. Лепезу спортских манифестација употпунио је први Меморијал Радоша Чубрића, који је окупио велики број оних који воле овај спорт и желе да се очувају сећање на једног од најуспешнијих краљевачких спортиста. Да се потребна пажња поклања пољопривреди потврђују значајна улагања у ову област. Поред седамдесет милиона директне подршке пројектима пољопривредних произвођача значајним се оцењује куповина сто противградних ракета, у вредности од три милиона динара, и обезбеђење додатних средства као награда противградним стрелцима. Захваљујући Јав-

ном комуналном предузећу „Пијаца“ одржан је Сајам пољопривреде, а задовољство учесника и посетилаца повод је за жељу организатора да следеће године буде још бољи. Значајним за Краљево сматра се организација заједничке војно - полицијске вежбе „Заједнички удар“, којој су присуствовали председник Републике, премијерка, министри одбране, унутрашњих послова и здравља, директор Безбедносно - информативне агенције... Радује податак да је протекла у најбољем реду што, каже градоначелник, треба да служи на понос Војсци Србије, Полицији, Жандармерији, Безбедносно - информативној

агенцији, али и граду који је био добар домаћин скупа. Најбоља потврда добрих односа са највишим државним органима, посебно Владом Србије, је долазак премијерке Ане Брнабић која је почетком године обишла насеље у Доситејевој улици, након чега су започети радови на изградњи прве од четири зграде за колективно становање. Посета Краљеву прилика је за обилазак градилишта вртића на Берановцу и Јавног комуналног предузећа „Водовод“ које је у овој години обележило седамдесет година постојања и рада. - Краљево је после завршене вежбе

„Заједнички удар“ посетио министар унутрашњих послова Небојша Стефановић где смо разговарали о вежби и стању безбедности у граду. Министар Шарчевић је обишао Краљево где смо отворили Дом ученика, инвестицију за коју директор каже да је била јако брза, министар да је била изузетно јефтина, а надам се да ће оваквих примера рационалног трошења државног новца у Краљеву бити и даље. Краљево је обишао и министар омладине и спорта Вања Удовичић где смо, у акцији опремања сто фискултурних сала, помогли Основној школи „Јово Курсула“, а после неколико месеци град Краљево је, опет у конкурсу Ми-

нистарства омладине и спорта, добио значајна материјална средства, овом приликом за градњу теретане на отвореном и трим стазе на Берановцу, а завршавамо и пројекат преквалификације тридесет младих људи у занимање заваривача. Град Краљево већ три године заредом добија трећину средстава које опредељује ово министарство и по томе смо најбољи у земљи. Такође, министар привреде Републике Словеније Здравко Почивалшек посетио је Краљево кад смо од Центра за међународну сарадњу добили велику донацију за замену старих живиних сијалица модерним ЛЕД осветљењем

- потврдио је градоначелник. Значајним дометима локалне самоуправе између два празника сматра се посета градоначелнице Јужног Јуклида Џорџин Вело, и представника Националне гарде Охаја, кад је потписан споразум о братимљењу два града од кога се очекује да у будућности донесе корист и једној и другој страни. Све то довољно је за уверење да је Краљево град будућности и место које у наредним годинама чекају велике инвестиције, што води ка закључку да ће бити место пожељно за живот свих његових грађана. Т. Радовановић Фото: М . Радовановић

33

34

МАГАЗИН 14.10.2018.

Додељена октобарска признања за ову годину

- Доделом признања и заједничком фотографијом добитника стављена је тачка на свечану седницу Скупштине града, а предлагачима оних који нису довољно сугестивно деловали на одлуку Комисије за награде и признања остаје да до наредног Краљевдана буду убедљивији, или предложе друге кандидате

Фото: М. Радовановић

БОГАТИЈИ СПИСАК ЗАСЛУЖНИХ

35

14.10.2018.

МАГАЗИН

36

ентрални део свечане седнице Скупштине града поводом Дана Краљева посвећен је додели октобарских признања онима који су, између два празника, на најбољи начин потврдили да их заслужују. Од великог броја кандидата за звање заслужног грађанина, предузећа, установе, образовне установе, удружења грађана, Октобарску награду и специјално признање за допринос хуманости које носи име Миломира Главчића, Комисија за награде и признања Скупштине града издвојила је оне за које је процењено да су предлози довољно аргументовано образложени, а листа је добила већинску подршку и на једној од претходних седница локалног парламента. Први на листи овогодишњих добитника Дипломе заслужног грађанина је Зоран Вукадиновић који је, као председник месне заједнице, током пуних двадесет година одлучујуће утицао на развој Ратине. Његова биографија потврђује да је био председ-

Ц

ник Већа месних заједница и потпредседник општине Краљево,одборник у градској скупштини, посланик у Скупштини Србије, председник Фонда грађевинског земљишта, председник Фонда путева Републике Србије, управник Царинарнице, а успешно се огледао у области спорта и културе. Његови радни успеси углавном су остварени у родном селу, али су корист од његових прегнућа имала и друга села. Од других кандидата за ово признање издваја га одликовање за најплеменитији подвиг 1988. и 2003. године када је из запаљеног спортског авиона, који је пао у близини његове куће, избавио пилота и копилота при чему је и сам задобио тешке повреде. Вукадинивић је добитник Ордена заслуга за народ са златним венцем, Златне значке Културно просветне заједнице Србије, Грамате Српске православне цркве, Плакете Исламске заједнице Србије и бројних других признања која су му додељена за друштвено политички рад.

Исто признање Зорану Милојчевићу додељено је постхумно,за прохујали живот посвећен музици. Зоран Милојчевић,у граду познат под именом Чомбе, сматра се једим од оних ретких који су само поклањали и даривали, ретко или никад тражили и узимали. Да је стамено стајао на почетку уласка рок музике у Краљево потврђује оснивање групе „Безимени“, касније и „Блуз пројекције“ а обе су, нарочито „Безимени“, дале значајан допринос стварању домаће рок и блуз културе. Нешто касније Милојчевић се посветио усној хроматској хармоници са којом је остварио завидну солистичку каријеру. Наступао је на многим сценама од којих је најзначајнија убеоградском Центру лепих уметности „Гварнеријус“, где је свирао на позив оснивача, чувеног виолинисте Јована Колунџије. Предлог за ово значајно признање темељи се на ставу да је стварао своју музику, мешавину рока, латино звука и блуза, а у сећању суграђана остаће запамћен по

рапсодичном извођењу композиције „Стани, стани Ибар водо“ у којем као да је река наново потекла, као да је на крају почетак. Процењено је да Мирољуб Дугалић заслужује звање заслужног грађанина Краљева за 2018. годину због посвећености завичају пером и обезбеђивању важних донација граду. Као новинар најугледнијег и најстаријег листа у Србији, београдске „Политике“, бројним текстовима, репортажама, коментарима и цртицама из свакодневног живота, промовисао је краљевачки крај и допринео да не остане у медијском запећку. Сматра се заслужним за развој села Бресник, Маглич и Ђаково где су, његовим ангажовањем, асфалтирани путеви,електрификованизасеоци и уведени телефони. Још као студент давао је значајан допринос организовању младих овог краја, кроз културно забавни живот, а покренуо је и уређивао „Бресничке новине“, једино сеоско гласило у краљевачком крају. Био је и одборник у Скупштини општине

Краљево, а захваљујући његовом односу са Миломиром Главчићем у Краљеву и околним градовима саграђени су многи капитални објекти, мост на Ибру, вртић на Берановцу и Дом културе у Јошаничкој Бањи. Здравственом центру „Студеница“ набављени су магнетна резонанца и скенер, а укупни износ донација Миломира Главчића достигао 1,8 милиона евра. Процењено је да су, захваљујући његовом посредовању, многе породице и појединци решили, или ублажили, егзистенцијалне невоље. За професионални рад додељена му је награда Ђоко Вјештица, а град Краљево му се одужио Октобарском наградом. Славољуб Маржик је признање заслужио због чувања од заборава прошлости родног града. Добитник Дипломе заслужног грађанина Краљева за 2018. годину потиче из једне од најугледнијих породица у граду чији је предак Јосиф, на позив Владе Краљевине Србије, дошао из Чешке која је тада припадала Аустро Угарској. Лечио

је рањене и болесне у српско-турским ратовима, вођеним од 1876. до 1878. године, а након завршетка остао у Карановцу као војни лекар. Његов син Владислав био је гимназијски професор и академски сликар, а најчешћи мотиви његових слика били су везани за старо Краљево. Славољуб Маржик је у Краљеву завршио основну школу и гимназију, а у Београду Рударско геолошки факултет. Као угледни стручњак радио је на многим пројектима у земљи и иностранству, Јордану, Египту,Замбији,Анголи и Мароку, а за радне успехе одликован је Орденом рада са сребрним венцем. Паралелно са редовним радним обавезама бавио се истраживањем прошлости Краљева, најпре у књизи „Маржикови“, потом у „Путовање данским краљевским возом“ и пресудно „Карановац Краљево у срској штампи 1868-1903. године“ и „Карановац у српској штампи 1835 до 1867.“ у издању краљевачког Народног музеја. На страницама ових књига, које се

37

14.10.2018.

МАГАЗИН

38

сматрају књижевним благом каквим се не могу подичити друге средине, уписана је историја града, његових житеља и породица, привредног и друштвеног живота. Диплома заслужне спортске организације града Краљева за 2018. годину припала је Фудбалском савезу Рашког округа због уверења да је значајно допринео развоју фудбалског спорта. Образложење одлуке о награди подсећа да почетак организовања у надметању фудбалском лоптом сеже далеко у 1909. годину када је при Соколском друштву основан Лоптачки одсек. Прву фудбалску лопту у Краљево донео је коњички капетан Белић који је службовао у Коњичком пуку „Цар Душан Силни“. Десет година касније основан је први фудбалски клуб у вароши „Жича“, који касније мења име у „Ибар“ и такмичи се у лигама Крагујевачког лоптачког подсавеза. Још тада фудбал постаје омиљена спортска игра Краљевчана, па почињу организована такмичења о којима се брине Фудбалски подсавез за територију Краљева, Врњачке Бање,Рашке,Новог Пазара,Тутина и Сјенице. Након што је 1983. формиран Фудбалски савез Краљевачког региона,са више од две стотине клубова, требало је да прође десет година до формирања Фудбалског савеза Рашког округа који данас окупља педесет седам клубова распоређених у свим лигашким такмичења, осим Суперлиге Србије. Заслужном образовном организацијом оцењана је Основна школа „4. краљевачки батаљон“, а повод је оцена о деценијама успешног рада у области образовања. Школа представља једну од најуспешнијих образовних установа бројним генерацијама ученикакоји су уњој стекли прва знања, а касније постали виђени научници лекари, уметници и спортисти. Од 1941. до 1945. године школа је радила као реална гимназија, а од 1945. носи назив Народна школа „4. краљевачки батаљон“. У септембру 1955. од ученика нижих разреда прве мешовите гимназије формирана је осмогодишња школа, а настава је у старој школској одржаване 92 године. Школа данас има 1.165 ученика распоређених у четрдесет одељења и три групе припремно предшколског програма о којима брине 47 наставника и три стручна сарадника. Образовна установа располаже са 25 специјализованих учионица, библиоте-

ком, учионицом за креативну наставу, кабинетом за информатику, фискултурном салом, кухињом, амфитеатром и зубном амбулантом. Уз сагласност Министарства просвете 2002. је постала експериментални регионални центар за професионални развој наставника и регионални центар за активну наставу, а бројне су награде и признања која су ученици и наставници ове школе завредили за готово век постојања. Диплома заслужног удружења припала је Матици исељеника Краљево која се доказала градњом мостова пријатељства између дијаспоре и завичаја. Ово заслужно признање стиже као поклон због непресушних напора да буде истински мост између дијаспоре и људи који завичај носе у срцу. Захваљујући напорима Матице исељеника многи Краљевчани који живе диљем земаљског шара имају везе с родним крајем и најчешће су истински амабасадори у најразвијенијим земљама Европе и света. Матица исељеника је обезбедила средства за филм „Краљево моја долина векова“ оцењен као незаменљиво штиво у културној баштини и природним особеностима овог краја. Од 2005. године ово удружење издаје лист „Матица“ и тако дијаспору обавештава о најважнијим догађајима у завичају. Градоначелник Краљева је проценио да звање почасног грађанина Краљева за ову годину заслужује Андреј Верлич који је дао несебичан лични допринос развоју пријатељских и партнерских односа између Краљева и Марибора. Пријатељство становника два града сеже у далеку прошлост, од времена када је Краљево постало други дом многим избеглим Словенцима који су, почетком Другог светског рата,из својих домова избегли у Србију. Настављено је у мирнијим и мање потресним временима, да би их деведесетих година прошлог века на неко време раставили ратни сукоби на територији некадашње Југославије. Пријатељски, и у многим случајевима братски, односи између житеља два града никада, па ни у најтежим временима с највише искушења, нису прекинути, а настављени су до данашњег дана. Један од оних који је био истинска и нераскидива спона између Мариборчана и Краљевчана, и професионално и лично, јесте Андреј Верлич. Захваљујући њему, када је Краљеву у време

катастрофалог земљотреса 2010. године било најтеже, Словенци су били ту са стручном, новчаном и сваком другом помоћи. Због доприноса у успостављању таквих односа Верлич се сматра суграђанином Краљевчана, а признањем се одаје захвалност и свим пријатељима из Марибора, града који је увек дочекивао раширених руку. Други добитник истог признања је виши научни сарадник Балканолошког института Српске академије наука и уметности др Љубодраг П. Ристић коме се приписују заслуге за дубинско сагледавање историјске прошлости краљевачког краја. Ристић је члан редакција више часописа у иностранству и земљи, међу којима и краљевачких „Повеље“ и „Наша прошлост“, а средином деведесетих година прошлог века био је председник комисије за обележавање годишњице стрељања у Краљеву 1941. године. Од одласка на студије одржавао је везе са краљевачким установама културе, највише са Народним музејом, на темама из националне и локалне историје. Стручна и научна сарадња Музеја са Историјским институтом, Институтом за савремену историју и Балканолошким институтом Српске акдемије наука и уметности основа је за рад на неколико пројеката од којих се најупечатљивијим сматра рад са тимом аутора на писању монографије о краљевачкој гимназији. Резултати овакве сарадње били су видљиви на симпозијумима „Свети Сава у српској историји и традицији“, „Историја и структура жупе Расине“, „Рудо поље, Карановац Краљево од првих помена 1476. до окупације 1915. године“, „Краљево 1941.“и други. Један од повода за доделу признања је податак да су зборници са ових симпозијума изазвали посебну пажњу научне јавности, али и да је Ристић, радећи на пропаганди стваралаштва родног града, организовао више манифестација у којима су учествовали краљевачки уметници и иницирао израду више публикација из прошлости краљевачког краја. Доделом признања и заједничком фотографијом добитника стављена је тачка на свечану седницу Скупштине града, а предлагачима оних који нису довољно сугестивно деловали на одлуку Комисије за награде и признања остаје да до наредног Краљевдана буду убедљивији, или предложе друге кандидате. Т. Радовановић

39

14.10.2018.

МАГАЗИН

40

Др Љубодраг П. Ристић

Захвалност добитника октобарских признања

ЛЕПА РЕЧ ДАЛЕКО СЕ ЧУЈЕ - Локал патриотизам није пука болест, већ огромна част и неизлечива срећа који се чувају на полицама тамо где стоје со, вода и хлеб. - Захвалност свима који су били уз добитнике током прохујалих деценија и онима који су одлучили да је оно што су чинили чисте душе, и у најбољим намерама, вредно истицано рилика да се захвали у име добитника Октобарске награде града Краљева за ову годину и других признања припала је др Љубодрагу П. Ристићу који је одао признање предлагачима, али и онима који су имали довољно слуха да, прецизним одмеравањем наведених аргумената, потврде сваки од предлога. - Једно хвала није довољно за оне који су међу многим именима и делима изабрали баш нас. Разумећете стога што ће се моје речи захвалности више пута поновити. Двојица добитника, нажалост, нису међу нама на овој бини. Не могу захвалити у њихово име, али могу још једном захвалити њима, Душану Бошковићу за проношење одбојкашког имена Краљева и Рибнице, широким просторима који нису ограничени променљивим границама, и Зорану Милојчевићу Чомбету за све оне мелодије које још увек се вију краљевачким улицама. Хвала оним који су у музици и навијачким узвицима јасно чули њихова имена. Ред којим ћу захваљивати у име присутних никако не одражава разлику у врдности њихових дела, већ само различитост у ангажовању. Хвала онима који су у посвећености Славољуба Маржика прошлости Краљева спознали србофилску чешку нит доктора Јосифа и сликара Владислава Маржика чија су имена одзвањала у срцима овдашњих варошана. Свакако је много добра учинио Зоран Вукадиновић када су га предложили они са којима је, и за које је, радио претходних деценија. Хвала њима који су препознали расуте белеге његове хуманости и посвећености овоме крају. Пажљиви читаоци новинских извештаја Мирољуба Дугалића заслужују захвалност јер су га они, његови мештани, свесни драгоцености посла којим се бави сврстали међу историчаре, хроничаре чији ће незаборавни радови ући у темеље писане историје овога краја. Скривена имена учесника колективног рада најчешће остају записана великим словима у њиховим резултатима. Упозорен да пригодни говори морају бити кратки захвалићу само кратким поменом онима који су у својим предло-

П

зима сумирали свима нама познате вредности и заслуге организација и установа, Фудбалског савеза Рашког округа који баштини традицију Лоптачког одсека, Основне школе „4. краљевачки батаљон“, чије име носе многи његови ђаци, и Матици исељеника Краљево чији је рад повезивање по свету расутих краљевачких нити. Хуманост је оно што, верујем, повезује све поменуте са Мото клубом „Кингс“. Опаког изгледа и широког срца они су помогли многима у невољи, па хвала онима који су нам указали на коју страну њима треба упутити похвалне речи. Хвала и онима који су пратили несебичну хуману и пријатељску делатност нашег словеначког пријатеља Андреја Верлича, који је оличење мариборске помоћи и пријатељства са нашим градом. Без њега наш град би можда могао издржати, али би био ускраћен за непроцењиво пријатељство. Захвалио бих онима који су у мом раду приметили координате уцртане између Пљакиног шанца и лагерског гробља, и од гимназије до музеја. Одатле се види много даље преко Гоча, Столова и Котленика. То су белези којим су ме моји преци тотално обавезали да припадам овоме граду. Међу фотографијама председника општине Краљево, у сали Скупштине града, стоји и слика мога оца Петра. Он је међу онима који су у много тежим временима деценијама исцртавали параметре овог града. Ја нисам имао другог избора до да се тим узорима покорим. Од свег срца хвала онима који су то приметили. На крају, хвала свима онима који су били уз све нас добитнике током прохујалих деценија и онима који су одлучили да је оно што смо ми чинили чисте душе, и у најбољим намерама, вредно истицано на данашњи дан. А сви заједно данас сте нам потврдили да наш локал патриотизам није пука болест, већ огромна част и неизлечива срећа који се чувају на полицама тамо где стоје со, вода и хлеб. Хвала вам свима и живели - изговорио је Ристић.

41

42

МАГАЗИН 14.10.2018.

43

Неоходна промена Закона о културним добрима

СРБИЈА ЗЕМЉ - Према Закону о културним добрима становници централних београдских општина обавезни су да станове, приликом продаје, прво морају да понуде Заводу за заштиту споменика. - Спорна одредба није примењивана више од двадесет година. - Закон је грађанима и привреди наметнуо обавезу да све што креирају чувају о свом трошку и да пре уништавања захтевају одобрење надлежног архива. - Веће фирме у Србији годишње потроше и више од 150 хиљада евра на чување уговора, фактура и других папира које су у обавези да држе у својој архиви најмање десет година оред одредби које привреди намећу обавезу да непотребно чува велике количине пословне документације на папиру, као потенцијалну архивску грађу, Закон о културним добрима из 1994. године крије још један апсурд. То потврђује право прече куповине државе над некретнинама које, по оцени ресорних институција, спадају у културна добра, што је повод да Национална алијанса за локални економски

МАГАЗИН

14.10.2018.

П

44

развој годинама уназад заговара неопходност његове измене. Повод је податак да спорна одредба није примењивана више од двадесет година, али и чињеница да су од прошле године у катастар уписани „Археолошки локалитет антички Сингидунум“, који обухвата делове Врачара и Старог града, као и неколико културно-историјских целина на територији Палилуле, Дорћола и Земуна, због чега је велики проценат ста-

новника ових општина који одлуче да продају стан, принуђен да га понуде Заводу за заштиту споменика Београда, па тек онда другом купцу, по истој или нижој цени. - Неко ко је писао закон није водио рачуна да се у Београду годишње прода између 11 и 14 хиљада станова и да ће Завод морати да одговори на најмање хиљаду понуда, а да четрдесетак запослених вероватно имају паметнија посла

ЉА АПСУРДА преширока и омогућује да свака зграда, од шупе до солитера, буде уведена у овај режим из најразличитијих разлога. Један би могао бити да је у њој живела нека значајна личност, десио се неки историјски догађај, део је неке амбијенталне целине или је подигнута на античким некрополама и слично. Исти закон је направио проблем код обавезе чувања документације. Како архиви немају капацитете да утврде који документарни материјал, било да је писан, цртан, фотографисан или штампан, може да буде од посебног значаја за културу и науку, закон је грађанима и привреди наметнуо обавезу да све што креирају чувају о свом трошку и да пре уништавања захтевају одобрење надлежног архива. Иако је јасно да одредба није применљива у случају грађана, јер такав материјал може да буде и селфи фотографија, видео са летовања или дечији цртеж, она је привреди наметнула високе трошкове складиштења документације која нема никакав културни нити

историјски значај. Тако веће фирме у Србији годишње потроше и више од 150 хиљада евра на чување уговора, фактура и других папира које су у обавези да држе у својој архиви најмање десет година.

Обавеза без новчане казне Иако Закон о културним добрима казненим одредбама не прописује санкције уколико грађани не понуде Заводу за заштиту споменика да, по праву прече куповине, купе стан или кућу у објекту који је у режиму заштите културног добра, ова бесмислена процедура се увек спроводи јер би у супротном Служба катастра Републичког геодетског завода одбила упис права својине, с обзиром да је Завод у претходној години извршио забележбу овог свог права у катастар. Колико је закон застарео сведочи и податак да за друге прекршаје који доводе до уништења културних добара, укључујући и споменика културе, прописује пенале у „новим динарима“ - од седамдесет до десет хиљада. Т. Радовановић

Фото: М. радовановић

него да троше време на одбијање понуда, јер буџет Завода није довољан за куповину макар једног стана, имајући у виду да се неки налазе на локацијама као што су Теразије или Кнез Михаилова и да коштају и до 500 хиљада евра. Такође се намеће питање да ли је ико размишљао да ли Завод има интерес да купује станове у вишеспратницама, које вероватно никада неће купити целе, да би их једног дана срушио и испод њих вршио ископавања у потрази за античким Сингидунумом. Ова бесмислена одредба успорава промет непокретности за петнаест и више дана, колико пред Заводом за заштиту споменика траје процедура прибављања одговора о заинтересованости по праву прече куповине, који је увек негативан – објашњава сарадник Националне алијансе Ђорђе Вукотић који сматра да спорну одредбу треба променити. Променом би држава имала право прече куповине искључиво споменика културе, а не свих културних непокретних добара, јер је реч о формулацији која је

45

Компликоване бирократске процедура при купопродаји

МАГАЗИН

14.10.2018.

ПЕТ ПУТА СПОРИЈЕ Д

46

- Готово две и по хиљаде административних процедура од којих скоро ниједна не може да се обави без одласка у бројне институције и подношења папирних докумената. - На путу до жељеног четвороточкаша грађани Србије ће потрошити до пет пута више времена, обавити седам пута више плаћања, обићи осам пута више шалтера и издвојити до десет пута више новца. - Приоритет електронско добијање потврде о плаћеном порезу а су грађани Србије превише оптерећени бирократијом у односу на становнике развијених земаља може се видети и на једноставним примерима, а један од најупечатљивијих је куповина, или продаја, половног аутомобила. Добра потврда је да ће на путу до жељеног четвороточкаша, потрошити и до пет пута више времена, обавити седам пута више плаћања, обићи осам пута више шалтера, а издвојити и до десет пута више новца.

Д

У Србији је евидентирано готово две и по хиљаде административних процедура од којих скоро ниједна не може да се обави без одласка у бројне институције и подношења папирних докумената. Ситуацију би требало да промени Закон о е-пословању који је формално изједначио електронски документ са папирним, што је први корак ка дигитализацији поступака. Председавајући Савеза за е-управу, и генерални директор ОСА рачунарски инжењеринг, Жељко Томић подсећа да

су грађани веома заинтересовани за електронске сервисе што је показала и кампања под називом „Питајте када ћемо се ослободити сувишних папира“, реализована уз подршку британског Фонда за добру управу. На сајту www.pitajtekada.rs грађани су предлагали и гласали за процедуре које би требало прве дигитализовати, а највише гласова добио је предлог за електронско издавање потврде о плаћеном порезу због чега је Савез за е-управу ту иницијативу упутио Пореској управи.

ДО ПОЛОВНОГ АУТА Високе оцене заслужили су предлози за дигитализацију процедуре промене презимена и пребивалишта у личној карти, увођење електронске фактуре, електронске уплате такси институцијама, као и рефундације пореза на додату вредност за први стан. Холанђани и Французи куповину половног аутомобила могу да заврше потпуно електронски док купац и продавац у Србији морају да прођу осам корака и исто толико шалтера, од овере уговора код нотара, преко пријаве пореза до регистрације и плаћања свих обавеза у тим пословима, а у анализу нису укључене замена саобраћајне дозволе и плаћање комуналне накнаде. Овера уговора као први корак не постоји у Холандији, Словенији, Немачкој, Аустрији и Француској, с којима је направљено поређење, док у Холандији и Немачкој уговор може да буде и усмен. У Србији купац и продавац обаве укупно седам плаћања, по две Министарству унутрашњих посло-

ва, Народној банци Србије и пореским органима, а једно нотарима. То је разлог због кога се верује да би обједињавањем уплате на један рачун велики део администрације био смањен. Корак даље ка бржем и лакшем завршетку послова ове врсте било би увођење електронског плаћања уместо одласка у пошту или банку. Иако постоје агенције за регистрацију, преко којих је могуће завршити посао на једном месту, уз провизију, правим решењем сматра се стварање могућности да грађани сва неопходна документа поднесу електронским путем, а да податке које већ поседују, институције прибаве саме. Упоредни подаци потврђују да је при куповини половног аутомобила у Србији неопходно провести извесно време на осам различитих шалтера, у Француској два док се у Холандији, Немачкој, Словенији и Аустрији посао завршава на једном. За исти посао у Србији је неопходно обићи четири различите институције, а свим другим зе-

мљама у којима је вршено испитивање само једну. У Србији и Француској при купопродаји половног аутомобила потребно је попунити осам формулара, у Холандији дупло мање, а Аустрији, Немачкој и Словенији само по три. Није без значаја податак да у Србији и Француској три попуњава корисник услуге, у Немачкој два а Словенији и Аустрији по један, док је у Холандији ослобођен ове обавезе. И док је за све у Србији неопходно обавити седам плаћања, а у свим осталим по једно, не треба заборавити да је за то потребно чак пет дана, у Француској два до три а у сталим земљама по један. Најзначајнијим се чини то да су административни трошкови куповине половног аутомобила вредног три хиљаде евра највиши у Аустрији, где достижу 192 евра, у Србији је то седамдесет евра мање, а следе Словенија са износом од 33, Немачка двадесет и Холандија са десет евра. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

МАГАЗИН

14.10.2018.

www.radijator.rs radijator@radijator.rs

48

49

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (33)

МАГАЗИН

14.10.2018.

ПРЕД ПОЧЕТАК Т

50

- Трупе Нових области попуњаване су са војницима из крајева Јужне Србије ослобођених у Првом балканском рату, а показало се да су били без патриотског надахнућа, јасне политичке одређености, па и магловите националне свести, а међу њима је било и много оних који би се радије борили на бугарској страни. - Пре почетка тројне инвазије на Краљевину Србију извршена је мобилизација војних обвезника из свих делова земље Трупе Нових Области Трупе Нових области са штабом у Скопљу чиниле су јединицеБрегалничке дивизијске области, Кривопаланачки одред, Албанске трупе, Призренски, Подримски и Охридски одред, а налазиле су се у Македонији и простору Косова, на делу југоисточног, јужног и југозападног фронта српске војске. Почетни распоред ових трупа протезао се на широком делу фронта, почев од старе границе према Бугарској, даље преко Криве Паланке према новој граници, па све до граничног фронта границом

према Албанији до Призрена. Командант ђенерал Дамљан Поповић био је на тој дужности до 26. октобра 1915. године, кад га је Врховна команда сменила након процене о неспособности даорганизује и припреми војску за борбу против Бугара. Од почетка новембра јединицом је командовао ђенерал Петар Бојовић, док је начелник штаба био пешадијски потпуковник Велибор Требињац. Трупе Нових области попуњаване су са војницима из крајева Јужне Србије ослобођених у Првом балканском рату током 1912. године. Показало се да су војници би-

ли без патриотског надахнућа, јасне политичке одређености, па и магловите националне свести, а међу њима је било и много оних који би се радије борили на бугарској страни. Предходни командант смењен је зато што није успео да организује и припреми „шарену војску“ за борбу против Бугара, па је ђенерал Бојовић требало да доведе војску у ред, поврати снагу и дисциплину, штоније било могуће. Зато је само крајњим залагањем успео да, Качаничким маневром од 17. до 21. новембра, привремено задржи Бугаре и српској војсци окупљеној на Косову омогући повлачење на јадранско

РОЈНЕ ИНВАЗИЈЕ приморје преко Црне Горе и Албаније. Трупе Брегалничке дивизијске области са штабом у Штипу, обезбеђивале су део граничног фронта од Козјака, на граници Битољске и Брегалничке дивизијске области, до Рујна са задатком да осигуравају железницу од Ђевђелије до села Зеленикова и обезбеди посаде за одржавање реда и мира на дивизијској територији. За команданта је именован пешадијски пуковник Јован Викторовић, док је на чело штаба постављен ђенералштабни потпуковник Љубомир Марић. У састав трупа Брегалничке дивизијске области ушле су 21. 8. 12. и 24. чета граничне трупе, 14. кадровски пук јачине три батаљона, 2. пук првог позива са четири а 13. кадровски пук са три батаљона, 20. и 16. кадровски пук са по три,1. и 4. батаљон 1. пука трећег позива, три обвезничке чете, 3. 6. и 9. батерија брдског артиљеријског пука првог позива, једна француска брдска батерија са шест топова, 3. позицијска батерија Моравске дивизијске области и 6. позицијска батерија Шумадијске дивизијске области. Укупна снага мерила се са 18 пешадијских батаљона, три чете обвезни-

ка, пет чета граничне трупе, 30 топова, од којих осам брдских брзометних, десет брдских спорометних и дванаест пољских дебанжових, и шеснаест митраљеза. Кривопаланачки одред са штабом у Кривој Паланци обезбеђивао је део граничног фронта од Рујева до Патарице. Одредом је командовао пешадијски пуковник Лазар Белодедић а у састав јединице ушли су 25. чета граничне трупе, једна чета обвезника, по два батаљона 3. пука трећег позива и 12. пука трећег позива, 12. пук другог позива, 18. кадровски пук од три батаљона, 4. батерија брдског артиљеријског пука првог позива, две француске брдске батерије, 4. и 5. дебанжова батерија без 2 топа Скопског артиљеријског одреда и 3. хаубичка батерија крупових хаубица калибра 120 милиметара.Јединица је састављена од једанаест пешадијских батаљона и једне чете граничне трупе наоружаних са 24 топа и пет 5 митраљеза. Албанским трупама са штабом у Дебру командовао је пешадијски пуковник Драгутин Милутиновић, док се на челу штаба јединице назио ђенералштабни пуковник Душан Поповић.

Штаб Призренског одреда стациониран је у Љум кули са задатком да осигурава фронт од села Лукиње, на старој тромеђи српско – црногорско – албанске границе, – Ћафа Прушит – Ћафа Кумулс – Маја Мазе – Зебја – Бјешка – Конајт. Одредом је командовао пешадијски пуковник Светолик Димитријевић, а на челу штаба био мајор Милан Радосављевић. У састав одреда ушли су 9. 10. и 11. чета граничне трупе, 11. кадровски пук јачине три батаљона, 1. батаљон 12. пешадијског пука трећег позива, једна обвезничка чета трећег позива, брдска Бродвелова батерија, Призренска позицијска батерија са шест топова и вод 5. позицијске батерије Шумадијске дивизијске области. Укупна снага јединице мерила се са пет пешадијских батаљона и три граничне чете наоружане са дванаест топова. Из штаба у Дебру Подримским одредом, који је осигуравао фронт на линији Рунгаја – Нањшењт – Мали Шењт – Мали Дејце – Ћафа Сај – Душкош – Ћафа Булћиз, комадовао је пешадијски пуковник Милутин Мишковић, док је на челу штаба био мајор Гргур Ристић. Одред је састављен од 13. 14. и 15. чета граничне службе, 3. ка-

51

МАГАЗИН

14.10.2018.

дровског пука, 3. брдске Дебанжове батерије другог позива и Дебанжове позиционе батерија што је било укупно по три пешадијска батаљона, и граничне службе са осам топова. Штаб Охридског одреда лоциран је у Тирани, а јединица осигуравала фронт између села Прушај - Ланана - Бабру. Одредом је командовао пешадијски пуковник Петар Мишић, начелник штаба је био пешадијски мајор Војислав Минић, а у саставу су биле 16. и 17. чета граничне службе, 1. кадровски пук, 6. брдска дебанжова батерија. Тимочка дивизија другог позива са штабом у Сопоту била је у стратегијској резерви и једина на непосредном располагању Врховној команди, а груписана око овог места. Дивизијом сачињеном од 13. 14. и 15. пешадијског пука другог позива, коњичког дивизиона и Тимочког артиљеријског пука, и укупно дванаест пешадијских батаљона другог позива и два ескадрона коњице наоружаних са двадесет топова, командовао је артиљеријски пуковник Мирко Милосављевић, док је на челу штаба био ђенералштабни потпуковник Радисав Крстић.

52

На северном и западном фронту стационирана је Прва армија јачине 58 батаљона и четири ескадрона и наоружањем од 112 топова и 36 митраљеза, а у одбрани Београда ангажовано је двадесет батаљона и два ескадрона са укупно 75 топова и непознатим бројем митраљеза. На овом делу фронта распоређена је и Трећа армија састављена од 65 батаљона и девет ескадрона, а располагала са 59,5 батаљона и 2 ескадрона, 175 топова и непознатим бројем митраљеза. На овом делу фронта укупно је ангажовано 143 батаљона и 15 ескадрона, а ватрена моћ мерила се са 362 топа и непознатим бројем митраљеза. На источном делу фронта, према старој српско - бугарској граници стациониране су Тимочка војска и Друга армија снаге 101,5 батаљона и 25 ескадрона и наоружањем од 238 топова и непознатог броја митраљеза. Територије Нових области бранили су део трупа са ових простора према Албанији и део према новој српско бугарској граници. Чинило их је 44 батаљона са 78 топова и митраљезима чији број није тачно утврђен. У резерви је била Тимочка дивизија

другог позива у чијем саставу су били 12 батаљона и два ескадрона наоружаних са двадесет топова што заокружује снагу српске војске од 288,5 батаљона и четрдесет ескадрона наоружаних са 678 топова и непознатим бројем митраљеза.

Преглед војних области и округа Пре почетка тројне инвазије на Краљевину Србију извршена јемобилизација војних обвезника из свих делова земље. Моравска војна област са седиштем у Нишуобухватала је јужни и централни део Србије. Моравску дивизију првог позива сачињавали су 1. 2. 3. и 16. пешадијски пук, Моравски коњички и артиљеријски пук и дивизијске помоћне службе првог позива. Други позив исте јединице састављен је од 1. 2. и 3. пешадијскиог пука, Моравског коњичког и артиљеријског дивизиона и помоћне дивизијске службе другог позива. У саставу дивизије били су још 1. 2. и 3. пешадијски пук трећег позива и Моравски коњички ескадрон трећег позива.

Дринска војна област са седиштем у Ваљеву обухватала је западну Србију, а у њој су мобилисане Дринска дивизија првог и другог позива, 4. 5. и 6. пешадијски пук и Дрински коњички ескадрон трећег позива. У саставу Дринске дивизије првог позива нашли су се 4. 5. 6. и 17. пешадијски пук, Дрински коњички и артиљеријски пук, као и помоћне службе првог позива, а Дринску дивизију другог позива 4. 5. и 6. пешадијски пук, Дрински коњички пук и артиљеријски дивизион и дивизијске помоћне службе. Центар Дунавске војне области, која је обухватала северну Србију, био је у Београду, а у њој су мобилисане Дунавска дивизија првог и другог позива, 7. 8. и 9. пешадијски пук трећег позива и Дунавски коњички ескадрон трећег позива. Шумадијска војна област са седиштем у Крагујевцуобухватала је централну Србију из које су мобилисане Шумадијска дивизија првог и другог позива, 10. 11. и 12. пешадијски пук трећег позива и Шумадијски коњички ескадрон трећег позива. Тимочка војна област обухватала је источну Србију, седиште је било у Зајечару а мобилисане су Тимочка дивизија првог и

другог позива, 13. 14. и 15. пешадијски пук трећег позива и Тимочки коњички ескадрон трећег позива. У саставу Комбиноване дивизија првог позива били су 1. 2. 5. и 6. прекобројни пук, комбиновани коњички пук, комбиновани артиљеријски пук, комбиноване дивизијске помоћне службе, а дивизијаје пропорционално попуњавана људством из свих пет војних области. Коњичка дивизија првог позива састављена од 1. и 2. коњичке бригаде са по два пука, коњичког артиљеријског пука и дивизионе помоћне службе, а попуњавана је пропорционално са људством из свих пет војних области. Од августа 1913. године у Старој и Јужној Србији организовано је пет нових Војних округа, Ибарски, Косовски, Вардарски, Брегалнички и Манастирски –Битољски, а до почетка Великог рата у њима су у потпуности заживеле само команде које су вршиле регрутовање људства и спроводиле убрзану обуку регрута. Тако се десило да је 1915. године,пред почетак тројне инвазије на Краљевину Србију, потпуно била мобилисана и подигнута само Вардарска диви-

зија и започета организација Брегалничке дивизије. Седиште Ибарског војног округа било је у Новом Пазару, Косовског у Приштини, а Вардарског у Скопљу где је до 1915. регрутована и мобилисана Вардарска дивизија која је ушла у састав трупа Нових области.У њеном саставу били су 21. 22. 23. и 24. пешадијски пук првог позива, коњички пук првог позива, Вардарски артиљеријски пук и дивизијске помоћне службе првог позива. Брегалнички војни округ са седиштем у Штипу током 1915. године је започео организацију и мобилизацију Брегалничке дивизије чије су поједине јединице почеле да улазе у састав Трупа Нових области. Подаци о Брегалничкој дивизији, у коју су мобилисане разнолике трупе Брегалничког војног округа, потврђују да њихова војна формација и организација нису биле у потпуности развијене. Листу округа са чије територијеје вршена попуна јединица српске војске затвара Манастирски војни округ са седиштем у Битољу. Р. Вукосављевић

53

После осам година чекања

МАГАЗИН

14.10.2018.

ОБНОВЉЕНА КАТ

54

ТОЛИЧКА ЦРКВА

Суграђани римокатоличке вероисповести дочекали дан кад ће поново моћи да присуствују верским обредима у цркви Св. Арханђела Михаела. - Овај верски објекат, у земљотресу који је погодио Краљево првих дана новембра 2010. године, оштећен до мере да није обезбеђивао довољан степен сигурности за коришћење. - Међу стрељанима у октобру 1941. године 85 верника католичке цркве, двојица свештеника и оргуљашица. - Католичка црква у Краљеву издваја се од других јер је једна од ретких које имају оргуље. - Предстоји обнова фасаде и изградња жупског дома

55

14.10.2018.

МАГАЗИН

56

коро осам година суграђани римокатоличке вероисповести чекали су дан кад ће поново моћи да присуствују верским обредима у цркви Св. Михаела Арханђела. Разлог лежи у чињеници да је овај весрки објекат, у земљотресу који је погодио Краљево првих дана новембра 2010. године, оштећен до мере да није обезбеђивао довољан степен сигурности за коришћење. Служба је од тада одржавана на другим локацијама све до пред крај септембра ове године када је у реновираној згради обележена жупна слава, а еухаристијско славље предводио београдски надбискуп Станислав Хочевар који је благословио обновљену цркву. Свечаном чину присуствовали су представници Управе за цркве и верске заједнице Министарства правде, Амбасаде Републике Хрватске, локалне самоуправе, Српске православне цркве и верници међу којима и чланови делегације мариборских ватрогасаца, који су у септембру сваке године гости краљевачких коле-

С

га, и неколико опатица из далеких Филипина. - За нас је ово изванредно велики дан. Врло сам субјективан, јер ни у једну жупу не долазим са оволиким унутарњим ганућем као у ову. За ову жупу за време рата, осим две хиљаде Краљевчана, живот су дали 85 верника католичке цркве, двојица свећеника и оргуљашица. Ово место је крви посвећено, а надам се да данас сви осећамо посебно поштовање. Данас је радосни дан када славимо барем дио дуготрајног процеса, обнављања не пре свега ове зграде, иако има велику вредност, него ове заједнице. Знали би још много детаља решавати у овој цркви, али је најважније да се може редовито славити света литургија и окупљати људи, а треба учинити све што је могуће, мој духовни отац би рекао и оно што је немогуће, да би ту редовито боравио и свећеник. Данас је 29. септембар, по нашем календару дан Светих арханђела, а ова је црква посвећена Арханђелу Михаилу. Завршили смо први део,

уређен је ентеријер ове предивне цркве, а ја се клањам свима који сте дали било који доринос за уређење - поручио је надбискуп Хочевар. Пригодној свечаности присуствовао је и професор др Зоран М. Јовановић, аутор књиге о Краљеву, и пред потомцима оних који су преживели гора и тежа времена потврдио да сваки пут кад прође кроз овај крај, а последњих двадесетак година то чини бар три пута месечно, сврати на стратиште на коме је сахрањено више од две хиљаде Краљевчана. Мало је познато да међу њима има и многих римокатоличке веросиповести који су коју годину раније стигли у овај град да обнављају Србију. Било је то доба кад је велики број њих долазио трбухом за крухом а долазили су и високостручни, чак и војна лица будући да је Краљево било и авијатичарски центар. Међу придошлима било је и неколико стотина Француза да би помагали у раду фабрике која је требало да буде темељ југословнске краљевске авијације.

- Почетком четрдесетих година започели су живот желећи да пред Господом буду једно. Тако се збило и 1934. кад су се окупили, и могли спокојно да се осете обједињени, у светим мисама под капом овог здања. Благодарећи римокатоличкој заједници овај део Србије је узнапредовао, а благодарећи Французима Краљево је добило темељ развоја. Брзо се догодило да буду замењени Немцима а, уз дозволу краљевске владе, отишли су мало покуњени, можда и разочарани. Дошли су Немци да оснаже војну индустрију, овога пута и Краљева, а много деценија касније њихови потомци на специфичан и другачији начин помажу Краљеву и Шумадији. Неколико стотина метара одавде побијено је 2.250 људи,а српска, словеначка и хрватска јавност запоставила је стрељане римокатолике, оне који су остали не бежећи ни пред ким. Остали су уз своје Србе, додуше покупљене у рацији, али нису бежали. Међу њима је био Милан Вир који је

одбио позив немачког команданта да изађе из строја за стрељање и остао са својим сународницима, а неколико година касније, неколико метара од нас, од савезничких бомби погинули су Рудолф Мекилошег и Маријетка Карди подсетио је др Јовановић. Радови на цркви извођени су у две фазе. Прва је обухватила конструктвну санацију комплетног објекта, док је друга оријентисана ка радовима у ентеријеру у којима је учествовало више радних организација специјализованих за поједине врсте радова. Конструктивна санација завршена је по пројектном решењу београдског инжењера Хаџи Антића који је надгледао извођење радова, а објекат је конструктивно саниран челичним затегама и вертикалним армирано бетонским стубовима који су урађени у звонику. Реконструисана је кровна конструкција и постављен нови кровни покривач, закључно са термо изолацијом поткровља и свим лимарским радовима. Обимни радови подразумевали су комплетно обијање

малтера са зидова и плафона, а уклоњена је електроинсталација која је била у таквом стању да није могла више да се користи. Пре постављања новог малтера и сводова од гипсаних картон плоча уграђена је нова електро инсталација и сви елементи декорације на објекту, а радове је изводила Самостална грађевинска занатска радња Андрејевић из Смедерева са кооперантима. Друга фаза је обухватила радова неопходне за комплетном уређење ентеријера цркве према детаљним цртежима архитекте, а фина занатска обрада зидова плафона, прозорских шпалета декоративних елемената глетовањем, брушењем, бојењем, термо изолацијом пода са постављањем кошуљице поверена је краљевачкој фирми Дока, док је за инсталације грејања и хлађења задужен „Радијатор инжењеринг“. Поверење у краљевачке фирме повод је да израда алуминијумских прозора са термопрекидом и репарација улазних буде поверена Витралу,

57

14.10.2018.

МАГАЗИН

58

термо стакла на прозорима урадио је Атеље Станишић из Сомбора, а стаклени зид од каљеног стакла Мглас из Београда. Обимни радови укључују финалну обраду подова природним каменом дебљине три сантиметара, рестаурацију старог намештаја, кипова и слика. Католичка црква у Краљеву издваја се од других јер је једна од ретких које имају оргуље. И баш кад су два месеца раније доведене у стање да се користе на начин како доликује, земљотрес их је поново раздрмао, па је требало извршити нову репарацију. По захтевима Београдске надбискупије направљено је архитектонско решење, по пројектном задатку инвеститора ид 2017. године, за жупски дом са уређењем дворишта, јер посто-

јећи не задовољава основне сигурносне захтеве због чега је неопходна градња новог. Иако се постојећи користи као жупски дом процењено је да

ни изгледом ни тренутном функцијом не успуњава услове да то буде. Током Другог светског рата до пола је био срушен, а потом реновиран, па је по-

Период градње Почетком рада Фабрике авиона 1926. године почела је нова етапа у развоју Краљева јер су Французи, који су је основали, довели са собом одређен број радника, који се стално увећавао. Како у Краљеву није било довољно квалификованих металаца радници су довођени из других, тех-

нички развијенијих, делова земље, Хрватске, Словеније, Војводине и Далмације. Французи су се брзо прилагодили животу у малом месту па су, поред школе коју су основали, настојали да се за њихове верске потребе изгради црква. Французи и Енглези имали су свештеника који је славио мису под ведрим небом а када је 1923. све било припремљено за изградњу Фабрике авиона, у близини је почела изградња стамбених зграда у којима су насељени стручњаци са члановима породица. Како су сви били католици, тражили су место где ће се за њих славити миса, а потреба се осећала и у касарни где је, међу војницима, официрима и члановима њихових породица, био приличан број католика. Кад је пред крај јуна 1929. у Краље-

во дошао београдски надбискуп Рафаел Родић постављено је питање изградње цркве, а на скупу најугледнијих грађана, представника хуманитарних и културних друштава у великој сали општине 24. јуна 1931. подржана је ова идеја. Прикупљено је 30 хиљада динара о чему је обавештена надбискупија у Београду, која је ангажовала архитекту Катушића за пројекат цркве и жупног дома. После неколико месеци започели су радови, а општина одредила локацију на углу Хајдук Вељкове и Обилићеве улице. У радовима су учествовали радници и верници, али су им у помоћ пристигли и мајстори из Далмације. Радови су завршени до новембра 1933. кад је обављена посвета католичке цркве. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

требно да се што пре приступи рашчишћавању терена за градњу новог. Објекат католичке цркве доведен је у стање које омогућава извођење верских обреда, али му и даље предстоје значајни радови на фасади који ће бити реализовани кад за то буду створени потребни услови, пре свега финансијске природе.

59

60

МАГАЗИН 14.10.2018.

61

Министарство крши Истамбулску конвенцију?

МАГАЗИН

14.10.2018.

УГРОЖЕН РАД С

62

- Забринутост због намере Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да уруши једину преосталу анонимну и поверљиву услугу за жене жртве насиља ускративши им право да доносе самосталне одлуке о томе када ће, и на који начин, надлежним институцијама да пријаве насиље. - Министарство трећи пут у току године отвара јавни позив за обезбеђивање услуге Националног СОС 24/7 телефона, а Мрежа Жене против насиља и друге организације сваки пут су реаговале и слале притужбе указујући на кршења Закона о социјалној заштити и Закона о јавним набавкама авни конкурс за подношење предлога програма удружења за успостављање националне СОС линије за подршку женама са искуством насиља, који је расписало Министарство за рад запошљавање, борачка и социјална питања а за финансирање обезбедило износ од тридесет милиона динара, подигао је велику прашину у јавности због уверења да није у складу са постојећи прописима. Још више брине уверење да овако расписан конкурс, може произвести негативна правна дејства, која за собом повлаче ништавост закљученог уговора, што би у крајњем ис-

Ј

ходу могло резултирати захтевом за повраћај средстава у буџет, чиме би организације, али и кориснице ове услуге могле бити оштећене. Као чланица српске Мреже жена против насиља и европске Мреже жена против насиља краљевачко Удружење Феномена изражава забринутост због намере Министарства да уруши једину преосталу анонимну и поверљиву услугу за жене жртве насиља ускративши им право да доносе самосталне одлуке о томе када ће, и на који начин, надлежним институцијама да пријаве насиље.

Податак да је и европска Мрежа жена против насиља истим поводом упутила писмо медијима у Србији повод је за подсећање да је и на међународном плану учињено кршење одредби Истанбулске конвенције. Писмом упућеним међународним организацијама две женске организације чланице мреже Жене против насиља из Србије, Женски центар Ужице и Удружење Феномена из Краљева, изражавају забринутост поводом отварања јавног позива за обезбеђивање услуге Националног СОС телефона 24/7 који је 25. септембра ове године расписало

СОС ТЕЛЕФОНА? Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и који ће ускоро бити затворен. Женски центар и Феномена подсећају да Министарство трећи пут у току године отвара јавни позив за обезбеђивање услуге Националног СОС 24/7 телефона, а да су Мрежа Жене против насиља и друге организације сваки пут реаговале и слале притужбе указујући на кршења националних закона, Закона о социјалној заштити и Закона о јавним набавкама. Уверење да јавни позив није довољно јасан упућује на став да проблем не може бити решен без транспарентности и поштовања законитости, већ само продубљен. Министарство је два пута поништавало објављени јавни позив, при чему су захтевани услови супротни међународном праву, јер су у сукобу са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и против породичног насиља на шта се Србија обавезала потписивањем Истамбулске конвенције у новембру 2013. године. Примедба се односи на захтев Министарства да се разговори са женама жртвама насиља снимају и надгледају од стране супервизора. Потпи-

снице отвореног писма упућеном ресорном министарству упозоравају да је одредба којом се супервизору омогућава да у сваком тренутку прекине и преузме разговор, у сукобу са чланом 24 Истамбулске конвенције и најбољим међународним праксама у овој области. Незадовољне оваквим поступцима интересује их због чега Министарство по трећи пут објављује конкурс којим се крше одредбе Закона о социјалној заштити и Закона о јавним набавкама, зашто је иницирало доношење Закључка Владе који суспендује, и у директној је супротности са чланом 64 Закона о социјалној заштити, и да ли је извршена провера законитости од стране Уставног суда? Од Министарства се очекује да одговори на питање да ли има позитивно мишљење Управе за јавне набавке и Државне ревизорске институције за расписивање конкурса уместо јавне набавке, због чега не поштује стандард из Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља према женама и насиља у породици, о поверљивости и анонимности позива на СОС телефон, због чега остаје код намере да Национални СОС телефон функционише по принципу кол центра,

који ће снимати сваки позив и због чега, у техничким условима конкурса, захтева набавку и инсталацију опреме за кол центар, као да ће у њему да ради сто оператера у исто време, за шта се процењује да је потребна трећина планираних средстава? Последња недоумица везана је за питање ко ће након протека од једне године, колико траје пројекат, бити власник набављене опреме, држава или организација која добије средства за реализацију, и како ће то допринети одрживости система пружања услуге Националног СОС телефона? Женске организације брине намера Министарства да уруши једину преосталу анонимну и поверљиву услугу за жене жртве насиља ускративши им тиме право да доносе самосталне одлуке о томе када ће и на који начин да пријаве насиље надлежним институцијама. Саопштење упућено медијима потписале су представнице двадесет удружења чланица Мреже Жене против насиља које су пре двадесет пет година основале прве СОС телефоне у Србији, данас их воде у осамнаест градова и општина и годишње одговоре на преко петнаест хиљада позива. Т. Радовановић

63

Бициклистички маратон кроз Србију и Црну Гору

МАГАЗИН

14.10.2018.

ТРИ У ЈЕДАН

64

- У Паризу они који иду бициклом на посао имају веће плате, у Копенхагену број бицикала премашује број аутомобила, у великим градовима се плаћа улаз аутомобилом у централни део, а паркирање је папрено скупо. - Пројекат МТБ „Чикер“ проглашен најбољим у Европи што је било довољно да се за реализацију добије две стотине хиљада евра. - Средствима Европске уније почев од наредне године на територији града обележено дванаест километара бициклистичких стаза, постављени паркинзи за бицикле и направљен полигон за обуку бициклиста у дворишту Електро-саобраћајне школе „Никола Тесла“. - Обележене бициклистичке стазе на околним планинама, са информационим таблама на почетку и крају сваке од њих, и по једно одмориште са надстрешницом и клупама на Гочу, Столовима и Рудну

65

рдски бициклизам се сврстава у ред екстремних спортова у коме се вози путевима кроз шуме, брда и планине, колским путевима, парковима, пољанама и сличним просторима, а сем посебне опреме захтева и одређена предзнања, искуство и технику за вожњу у овим условима. И док је у западним земљама веома популаран спорт у локалним тек заузима место које му припада захваљујући првенствено ентузијастима који се труде да привуку што већи број људи окренутих природи, спорту, здравом телу и духу. Најбоља прилика за то су многобројне трке током сезоне, маратони, ревијалне и рекламне вожње и трке у добротворне сврхе.

МАГАЗИН

14.10.2018.

Б

66

Да брдски бициклизам има све више поклоника и у Краљеву потврђује дванаест година постојања Планинско бициклистичког клуба „Чикер“ чији су се чланови, после знатних успеха на бројним домаћим и међународним такмичењима, одрекли овог типа активности и усмерили према рекретаивном бављењу спортом. Прва три места на првенству Југославије у женској конкуренцији и значајни резултат на Балканском првенству остали су у сенци бројних обавеза око лиценцирања такмичара и одласка на такмичења. Значајним се чини податак да спорт није вреднован као други, знатно атрактивнији, због чега интересовање за њега после одређеног периода попушта, па није мо-

гуће одржати континуитет. На почетне кораке подсећа само још по које индивидуално учешће неког од такмичара у хоби класама, или другим за које није потребна лиценца. Све то утицало је на одлуку да се посебна пажња посвети рекреацији, масовности и пропагирању бициклизма као здравог начина живота, али и бицикла који, посебно у градовима са великим бројем аутомобила, представља све значајније превозно средство. Иако је од године до године број чланова клуба варирао између тридесет и педесет окосницу је од оснивања чинило двадесетак најактивнијих међу којима је највише оних између тридесет и шездесет година. Председник клуба Радослав Голубо-

вић подсећа на бенефите бициклизма као превозног средства који су уочени у великом броју држава јер, поред здравог начина живота, доприноси заштити животне средине и уштедама, како у гориву за аутомобиле тако и простору за паркирање. - У Паризу они који иду бициклом на посао имају веће плате, у Копенхагену број бицикала премашује број аутомобила, у великим градовима се плаћа улаз аутомобилом у централни део, а паркирање је папрено скупо. Зато су усвојили стратегију којом се пешацима и бициклистима препушта простор, а за аутомобиле колико остане. Словенија је проглашена најчистијом земљом на свету, јер су након реновирања из центра града протерали

кола, а изграђени паркови и бициклистичке стазе чиме је до максимума доведена заштита животне средине - каже Голубовић. Краљевачки Чикер је члан организације Цивинес за Југоисточну Европу, која се бави пропагирањем здравих стилова живота и заштите животне средине. Јачање свести о томе основа је за ширење покрета у који су се на најбољи начин уклопили краљевачки бициклисти. Жеља да прошире идеју о значају бицикла у савременим условима, уједно допринесе побољшању живота у својој средини, повод је за учешће на конкурсу за финансирање пројеката међуграничне сарадње у 2011. години. За партнера је изабрана цр-

ногорска општина Пљевље, а идеја преточена у пројекат назван „Бициклом кроз Србију и Црну Гору“. Оригиналност идеје била је добра основа за оцену да пројекат буде проглашен најбољим те године што је било довољно да се од Европске уније за реализацију добије две стотине хиљада евра, од којих је 130 припало Краљеву. Почев од наредне године на територији града обележено је дванаест километара бициклистичких стаза, постављени паркинзи за бицикле и направљен полигон за обуку бициклиста у дворишту Електро-собраћајне школе „Никола Тесла“. Обележене су бициклистичке стазе на околним планинама, са информационим таблама на почетку и крају сваке од њих, и по јед-

67

МАГАЗИН

14.10.2018.

но одмориште са надстершницом и клупама на Гочу, Столовима и Рудну. Одушевљење због уверења да се, обележавањем бициклиситичких стаза, Краљево приближило европским градовима спласнуло је кад су на њима почели да се паркирају аутомобили, постављају контејнери и нестају поклопци на сливницима. Изостао је и адекватан однос Саобраћајне полиције према онима који на тај начин крше закон, а ни учесници у саобраћају, понајвише бициклисти, нису показали довољан ниво културе што је на улицама видљиво готово сваког дана. За централну активност пројекта изабрана је реализација давнашње идеје о организацији бициклистичког маратона заснована на искуствима ранијих година када су бициклисти, током неколико дана у јуну и августу, прокрстарили готово свим планинским висовима у земљи. Чини се да је баш то, и потврда да се у овој области појављује нешто ново и оригинално, била удица на коју су се упецали финан-

68

сијери. Колико им се идеја допала сведочи долазак телевизијске екипе коју су ангажовали да током два дана снимања заврши осмоминутни филм о маратону. - Први маратон од Краљева до Пљеваља трајао је седам дана, а стартовало је тридесет пет учесника, међу њима и тро-

је из Краљева, од којих је десетак стигло до циља. Било је интересантно, лепо и ново, па смо се са Туристичком организацијом Краљева договорили да наставимо и следећих година. Идеја је била да доведемо већи број људи на дестинације које смо обилазили годинама, а деведесет пет

одсто њих не би знало да дође до њих. Крајњи циљ је био Пљевља, а онда смо понудили туристичким организацијама на траси да се укључе јер, поред пропаганде бициклизма, маратон врши пропагирање туристичких потенцијала општина кроз које пролази. Зато се консултујемо са њи-

ма куда би желели да прођемо и шта би учесници требало да виде - каже Голубовић. Да маратон има чврсту подлогу показало се у другој години кад се међу 65 учесника појавио и један број оних који су дошли из других држава. Број се повећа-

вао на 90, па 120, да би у овој достигао максималних 164. Посебно радује податак да је међу учесницима све више странаца. Први су се појавили Немци, Аустријанци и Словенци, потом неколико Мађара и Италијана, чак два учесника из Сједињених Америчких Држава и један из Чилеа. Колико је био задовољан учешћем најбоље потврђује податак да је у бројним тркама током целе сезоне такмичења наредне године, чак и на победничком подијуму, носио мајицу краљевачког клуба. Колико се добар глас далеко чује најбоље потврђује податак да се, након четири учесника прошле године, на овогодишњем маратону појавило четрнаест бициклиста из Словеније. Омасовљењу манифестације у значајној мери доприноси настојање организатора да до детаља испоштују све што су у периоду пријављивања понудили евентуалним учесницима од којих све више њих, показало се то и ове године, планира годишње одморе у време одржавања бицикли-

69

70

МАГАЗИН 14.10.2018.

71

МАГАЗИН

14.10.2018.

стичког маратона. Податак да је лепеза учесника доста широка, могло би се рећи и прилично шаролика по искуству и припреми за овако напорно путовање, један је од разлога што последњи на циљ стигну и три сата после првих. И то је један од доказа да манифестација нема такмичарски карактер, па није неуобичајено да се свако, према сопственим афинитетима, задржи краће или дуже на местима која му се учине најпогоднијим за одмор. Некад је то прилика да се застане како би се у ресторану попила кафа, а није реткост ни да се по ко од учесника задржи на купању у неком од планинских потока или језера. Да се максимална пажња посвећује сваком од учесника потврђује обезбеђење на почетку и крају колоне и искуство из неке од ранијих година кад су се неки од учесника, и поред видно обележене стазе, изгубили у планини. Техничку по-

72

дршку свим учесницима пружа сервис опремљен најосновнијим резервним деловима и механичар оспособљен да отклони највећи број кварова. У случају оштећења до мере да не може да настави пут обезбеђен је превоз посебним возилом са носачима за чак седам бицикала. Организатор се потрудио да учеснике ослободи ношења сувишног терета, па се све сем најнеопходнијег за окрепљење током пута, или изненадну кишу, до одредишта на крају етапе транспортује посебним возилом. Окупљање учесника је по традицији у Краљеву дан пре званичног старта, а сваком од њих и пре пријављивања познати су сви детаљи, укључујући и трошкове смештаја и исхране. Повољност представља податак да је свакоме пружено више различитих варијанти и прилика да изабере најповољнију у складу са афинитетима и могућностима.

- Учесници су опуштени зато што долазе да уживају и нема такмичења, јер је суштина у дружењу. Прошле године је први пут била девојка доктор физике из Беча и потврдила да у животу ништа лепше није доживела. Зато ретко ко одустаје, јер су то људи који воле природу ,бициклизам и дружење а овде је све то заједно, три у један. Ове године смо имали лоше време, четири дана је падала киша, а иако смо били на висини између 1.300 до 1.500 метара нико се разболео није, нити био лоше воље. Податак да на нову етапу крећемо већ у осам сати ујутру, и да дневно превалимо и до осамдесет километара, довољан је разлог да се на спавање оде раније. Маратон није ни мало наиван, и не може да га вози било ко па учесник мора да буде у кондицији јер се прелазе озбиљне километраже, за десет дана и до петнаест хиљада метара успо-

на - каже Голубовић. Од укупно десет дана, на колико је манифестација продужена од прошле године, осам је планирано за вожњу а од тренутка кад је циљ померен ближе јадранској обали и за један дан одмора на мору. Ако се томе дода по један дан пре и по завршетку укупна дужина продужи се на дванаест дана. Маратон посебно привлачним чини податак да се сваке године вози другом стазом, а разлог је жеља да се упозна што више различитих делова две земље. Иако би идеално било да се цела стаза провезе шумским стазама то на дужини од 620 километара, колико је ове године било од Краљева до Улциња, није увек могуће. Жеља туристичких радника да на атрактивне дестинације доведу што више људи повод је за градњу квалитетних путева па није неуобичајено да се и на местима где се то најмање очекује, а по-

Радослав Голубовић

казао је пример Дурмитора, појављује асфалтна подлога. И то је, каже Голубовић, по који пут боље јер је сигурније него на каменитом делу где је већа опасност од падова и повреда. Жеља да маратон наредне године стигне до Тивта повод је за почетак озбиљних припрема већ првих дана након завршетка овогодишњег. Најбоља прилика за договор са директорима туристичких организација на траси маратона су сајмови туризма на којима се окупља највећи број оних који имају жељу да се укључе у рализацију овог јединственог пројекта. Пре тога организаторима предстоји да пројектују трасу остављајући могућност измене према потребама оних преко чије територије пролазе. Т. Радовановић Фото: МТБ Чикер

73

74

МАГАЗИН 14.10.2018.

75

Свечаном академијом обележено 150 година Библиотеке

ВЕК И ПО КОНТИН

МАГАЗИН

14.10.2018.

- Читалишта је у Србији оснивала млада грађанска класа, добровољно удружени грађани, трговци, свештеници, чиновници, учитељи, као знак сопственог просветног и културног напретка. - Овај вид организовања представљао је нов облик друштвених институција намењених коришћењу књиге, образовању и културном уздизању чланова. - Читалишта никад нису била државне институције, нити су добијала материјалну помоћ за рад. - Период између два светска рата значајан је по израстању Краљева у значајан просветни центар средишњег дела западноморавске долине у коме се усталило неколико школских институција

76

НУИТЕТА ЧИТАЊА

77

начајан јубилеј каквим се сматра сто педесета годишњица од оснивања Карановачке читаонице заслужује да се обележи на адекватан начин. У Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, која наставља традицију Читаонице, проценили су да је добар начин за то низ различитих програма током читаве године а на крају Свечана академија на којој су о једно и по вековним изазовима говорили садашњи и бивши руководиоци ове установе, писци запослени у њој, а у уметничком делу учествовали глумци Краљевачког позоришта и ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“. У години када је убијен кнез Михајло, и дошло до промене на српском престолу, у Карановцу је основана прва читаоница а, иако се не може прецизно одредити ни време ни место, посредни докази указују да је то било 1868. године. У то доба у Србији је мање од десет процената становништва било писмено због чега је услуге читаонице користио ограничен, могло би се рећи прилично узак, круг људи. Са ши-

МАГАЗИН

14.10.2018.

З

78

рењем писмености, посебно након 1882. године кад је у Србији основна школа постала обавезна, ширила се мрежа читаоница а краљевачка прерасла у библиотеку која нуди различиту литературу за оне слојеве становништва који желе да читају. Све то и много чега другог чуло се на Свечаној академији којој је претходила изложба „Библиотека некад и сад“ Наташе Антонијевић, Ане Воштинић и Маријане Јакшић. Да у Карановцу Читаоница постоји од 1868. године први су потврдили начелник Чачанског округа И. Коцић, у извештају министру просвете од 7. марта 1875. и управитељ Читаонице карановачке у извештају од 6. маја исте године. У извештају председника Општинског суда Јована Сарића, упућеног 9. јануара 1881. начелнику Среза карановачког Јови Чешмановићу, потврђује се постојање Читаонице, не и датум оснивања, и пре доласка кнеза Милана. Неспорним се чини једино датум одобрења Правила Друштва Читаонице карановачке 30. мај 1873. године, што се може видети из акта министра унутрашњих дела начел-

ству Чачанског округа. Читалишта у Србији тог доба оснивала је млада грађанска класа, добровољно удружени грађани, трговци, свештеници, чиновници, учитељи, као знак сопственог просветног и културног напретка, а овај вид организовања представљао је нов облик друштвених институција намењених коришћењу књиге, образовању и културном уздизању чланова. То потврђује чињеницу да читалишта никад нису била државне институције, нити су добијала материјалну помоћ за рад, па су се финансирала улозима чланова што је коришћено за куповину новина, часописа и књига. Према сачуваним документима Читаоница је 1874. године имала педесет чланова који су за коришћење услуга годишње плаћали по четрдесет гроша. Овим средствима организован је рад и вршена претплата на осам домаћих листова, Српске новине, Видовдан, Будућност, Домишљан, Рад, Тежак, Глас јавности и Застава. У ситуацији кад је у Србији било мало књига Читаоница је нудила само новине, што је био случај и у другим ме-

стима. Сем тога организовла је села, забаве, беседе и беседе са игранкама, а једна таква 2. фебруара 1875. године у гостионици Милоша Петровића потврђује да није имала сталне просторије. У време српско-турских ратова, вођених између 1876. и 1878. године, град од око две и по хиљаде становника је остао без Читаонице која, сем неколико столица, столова и огледала, није имала никаквих других непокретности, чак ни књига, што се види и из пописа инвентара сачињеног 1873. године. Да је поновно отварање значајно схватила је и локална власт, па је већ 1. јануара 1881. у општинском школском здању отворена Општинска читаоница. Свима који су показали интерес да досегну виши степен информисаности на располагању је било дванаест наслова листова који су излазили у земљи, Српске новине, Исток, Видело, Нови век, Самоуправа, Побратимство, Стармали, Српска зора, Марица, Глас Црногорца, Сељак и Застава, као и неколико бугарских и немачких наслова. Значајним се чини податак да је председник

Читаонице био тадашњи председник карановачке општине Јован Сарић. Следећих осам година обележене су попуњавањем књижног фонда који је до 1909. године, кад је у Краљеву отворена Нижа гимназија, достигао број од око три хиљаде наслова књига, часописа и листова. Нови ратови само три године касније, балкански а потом и Први светски рат, поново су били одлучујући фактор за прекид рада, а разлог се види у чињеници да су просторије читаонице претворене у касарну док је највећи део књига уништен. Крај рата означио је и крај рада Читаонице која без књига није могла да опстане, а још једном је потврђено да после дуже паузе није једноставно вратити стари у претходно стање. У таквим околностима период између два светска рата карактерише постојање школских књижница, Жичке народне књижнице и читаонице, читаонице Радничке културно-уметничке групе „Абрашевић“, читаонице Југословенско-француског клуба и Библиотека са читаоницом руског одсека Југословенског сокола.

Период између 1918. и 1941. године значајан је по израстању Краљева у значајан просветни центар средишњег дела западноморавске долине у коме се усталило неколико школских институција. Поред основне школе, чији је рад обновљен по завршетку Првог светског рата, прилику за даље усавршавање пружале су Гимназија, Пољопривредна школа, Женска занатска школа, Трговачка школа Краљевске трговачке омладине, Занатско-трговачка школа и Државна мешовита грађанска школа занатско-индустријског правца. Свака од њих имала је и књижницу са стручном и општом литературом неопходном за реализацију наставних планова и програма. Податак да је гимназијска књижница смештена у Општинско школско здање, у коме је до укидања била Општинска читаоница, води ка ставу да је највероватније и преузела фонд књига који је одолео деструктивним активностима. У каснијем периоду овај фонд ће после Другог светског рата бити основа за формирање Народне читаонице.

79

14.10.2018.

МАГАЗИН

80

Иако нема поузданих података о томе на чију је иницијативу основана читаоница у Жичи зна се да је Народна књижница у овом месту формирана 1920. захваљујући мештанима и становницима Краљева који су јој поклањали књиге и помагали да се увећава књижни фонд. Читаоница је до градње Народног дома била смештена у просторијама Жичке општине и радила све до почетка ратних дејстава у пролеће 1941. године. Радничко културно - уметничко друштво „Абрашевић“ основано је 1926. године, а поред мешовитог хора, драмске секције имало и скромну библиотеку смештену у Блажовој кафани. Народну књижницу са читаоницом имао је и Југословенско - француски клуб познат у Краљеву по курсевима француског језика, организацији различитих предавања и игранки. Уз балетску групу и певачко друштво Руски одсек Југословенског сокола имао је и библиотеку са читаоницом и великим бројем књига, а пред крај четврте деценије двадесетог века између пет и шест стотина чланова.

Само неколико месеци по ослобођењу Краљева у Другом светском рату, у пролеће 1945. године, професорке гимназије Василија Стрелић, Даница Лазовић, Радмила Николић и сестре Милошевић дошле су на оригиналну идеју за покретање библиотеке. Са ученицима виших разреда ове школе који су носили велике корпе за веш, кренуле су од куће до куће да скупљају књиге које су допремане у просторију на првом спрату Хотела Париз, где је већ ујесен 1945. почела да ради Бибилиотека. Како није имала стално запосленог радника професори су дежурали наизменично по два пута недељно, само у поподневним сатима. Крајем педесетих, кад је Хотел Национал на углу улица Хајдук Вељкове и кнеза Милоша, претворен у Синдикални дом у њега је премештена и Библиотека чији се пут наставља према национализованим просторијама Дугалића кафане на средини Омладинске улице, а неколико година касније боље решење је пронађено у приземљу Дома друштвених организација. Услови за целодневни рад Библио-

теке створени су након пресељења у просторије у којима се и данас налази, пред крај новембра 1973. Библиотека од 15. новембра 1990. године носи име Радослава Веснића, књижевника, новинара и угледног друштвено политичког радника, а садашњи назив добила је 2001. године. Као једна од водећих матичних библиотека у Србији, Народна библиотека „Стефан Првовечани“ је модерна културно информативна и образовна установа, која рад остварује преко Позајмног одељења за одрасле кориснике и децу до четрнаест година, Научног и Одељења периодике са читаоницама, Завичајног одељења, Службом за радне и матичне послове, Одељењем за обраду монографских и серијских публикација Службама за издавачку и културно образовну делатност... На период рада у последњих неколико деценија подсетили су некадашњи руководиоци ове установе, Митар Митровић, Драган Хамовић, Драгана Типсаревић, Милоје Радовић и мр Миша Милосављевић

- Данас се присећамо и промишљамо о писменим појединцима из 1868. који су основали Карановачку читаоницу, о ентузијастима који су живећи у маленој вароши увидели значај читалишта и читања. Поносни смо на такве појединце, али и на потоње генерације Карановчана и Краљевчана, које су деценијама градиле библиотеку, које су радиле или данас раде у библиотеци, на све читаоце и писце овог града. И зато, хиљаде суграђана век и по у Краљеву читају, пишу и воле књигу. Захваљујући марљивим библиотекарима, као и претходним руководствима, данас смо, без претеривања, једна од најуспешнијих библиотека у Србији, са уваженим стручним кадром и респектабилном издавачком делатношћу. Све ово време у служби грађана, нудимо лек за сваку врсту интелектуалног и истраживачког немира. Ваша смо кућа, и када завирите у ту кућу, било ког дана, на било ком спрату, можете видети наше суграђане, најмлађе, предшколце и основношколце, средњошколце, студенте, пензионере и

научне раднике како истражују, читају, уче и стварају на дечјем, позајамном, научном, завичајном и одељењу периодике. Сви ми, од најмлађих до најстаријих, од запослених до корисника, у току само једног дана непрекидно откривамо нове садржаје листајући актуелна издања, класична дела, стручну литературу, дневну штампу. У време када често слушамо о утицају нових медија, о анализама квалитета садржаја истих - ми славимо 150 година континуитета читања! Иако многи сумњају у опстанак штампане књиге, број читалаца у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ стално је у порасту. Тај број расте од самих почетака пре 150 година, када су Карановчани жељно ишчекивали малобројне часописе на које су били претплаћени, број читалаца је растао и након 1945. године када је упућен вапај да ратом унесрећени Краљевчани дарују књиге новоформираној библиотеци, број читалаца расте данас. Није тешко замислити читаоца у Карановцу пре 150 година, али ни читаоца

за 150 година. То је увек личност која промишља, анализира и упија садржај, жељно листајући странице књиге. Таквих личности је у Краљеву увек било, данас их је много, а биће их више за век и по. Поштовани гости, колеге библиотекари, вечерас нас је окупила мудра одлука предака. Због њихове одлуке, данас смо поносни. Нека и наредни нараштаји буду поносни у годинама нових јубилеја. Прижељкујемо да се они присете нас који данас, не само да настављамо започето, већ нас који учвршћујемо темеље, постављамо нове стандарде и градимо путеве библиотекарства по којима ћемо бити препознати и поменути за, рецимо, 150 година поручио је директор Бибилиотеке мр Миша Милосављевић. Обележавање једноиповековног постојања организованог читања у Краљеву завршено је дводневим научним скупом о актуелном тренутку библиотекарства у Србији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 14.10.2018.

83

84

МАГАЗИН 14.10.2018.

Научни скуп „Библиотеке у културном животу Србије“

КУЛТУРНА МИСИЈА БИБЛИОТЕКА

- Дводневни скуп под називом „Библиотеке у културном животу Србије“ је у просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ окупио више од седамдесет учесника. - Библиотеке су све значајнији креатори културног живота у многим градовима, али морају пратити технолошке и културолошке промене у друштву. - Као јавни сервиси библиотеке морају да подржавају културне подухвате, а требало би да поприме статус културних центара који ће заједници понудити праве вредности. - У годинама које нису наклоњене култури краљевачка Библиотека подигла грађевину од близу две стотине педесет издања

85

86

МАГАЗИН 14.10.2018.

бележавање сто педесете годишњице од оснивања Читаонице карановачке, повод је да у богат програм активности буде уврштен стручни скуп са темом о улози библиотека у културном животу Србије. Организатор скупа је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ а уредник заменик директора дипломирани библиотекар Катарина Јаблановић уз стручну подршку водитеља Фонда старих и ретких књига Народне билиотеке Србије др Дејана Вукићевића. Дводневни скуп под називом „Библиотеке у културном животу Србије“ је у просторијама Библиотеке окупио више од седамдесет учесника међу којима су били библиотекари из бројних градова из ближег и даљег окружења, као и представници Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске, Универзитетске библиотеке Београда и Крагујевца, библиотеке Учитељског факултета и више издавачких кућа. Јединствен закључак двадесет шест излагања потврђује да су библиотеке све значајнији креатори културног живота у многим градовима, али и да морају пратити технолошке и културолошке промене у друштву, док би се о критеријумима и степену прилагођавања могла водити полемика. Књижевни историчар и песник др Драган Хамовић сматра да библиотеке, као повлашћени простори, поред неизбежног обола главном тржишном току који се не може избећи, треба да буду тачке на којима ће се одржати ватра праве поезије, која не признаје битније налоге од налога бартовског Писма. Гојко Божовић из издавачке куће „Архипелаг“ заступа став о потреби да библиотеке чувају и пропагирају високе стандарде, а забаву свако треба да плаћа сам. Као јавни сервиси морају да подржавају културне подухвате, а требало би да поприме статус културних центара који ће заједници понудити праве вредности. Представник издавачке куће „Клио“ Зоран Хамовић сматра како би библиотеке требало да развијају сервисе за целоживотно образовање људи, али и да су градовима потребни нови наративи и Завичајна одељења као гнезда у којима мо-

О

гу да настају нови градски митови, а све може да буде део културне и туристичке понуде. Нешто радикалнији став, да је библиотекама потребна промена у складу са временом, заступа др Милена Ђорђијевић из Народне библиотеке Србије. Сем уверења да је многим библиотечким програмима неопходна значајна трансформација, јер су поприлично потрошени, подсећа и на невеселу чињеницу о одбацивању читаве генерације „миленијалаца“, али и да до дисконтинуитета улоге библиотека неће довести прилагођавање, већ опирање променама. Стручни скуп поводом обележавања значајног јубилеја краљевачке Бибилиотеке показао се добром приликом за представљање добре праксе у раду бројних установа ове врсте. Да и домаћини имају разлога за понос потврдила је уредница у Издавачкој делатности „Повеља“, мaгистар Ана Гвозденовић, подсећањем да је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ као издавач, у годинама које нису наклоњене култури, подигла своју грађевину од близу две стотине педесет издања. „Повеља“ је попунила простор који је у издаваштву настао гашењем великих издавачких кућа и пружила прилику ауторима, пре свега песничких књига, да озвуче свој глас а то је, чуло се на скупу, допринело да добије Специјално признање за издавача године Београдског сајма књига. Бројне радионице, акције и манифестације које годинама организује Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ представио је, истичући значај међусекторске сарадње, уредник Програма за децу Милоје Радовић, а библиотекар саветник Емилија Димовска подсетила да Завичајно одељење чува сву писану грађу која се односи на Краљево и Краљевчане, до скоро доступну само у материјалном облику, а од скоро и на интернету. Скуп је оцењен значајним због потврде да су покренута бројна питања о месту библиотека у култури Србије, али и културе у друштву, а на њега ће подсећати зборник рецензираних стручних радова. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

87

88

МАГАЗИН 14.10.2018.

89

„Национална географија“ - часопис за љубитеље науке, културе и авантуре

МАГАЗИН

14.10.2018.

НАЈПОЗНАТИЈИ ЖУТ

90

- „Национална географија“ је званично гласило истоименог друштва. - Јединствен часопис излази на 40 језика, ради се у 36 редакција широм света, а само оне које могу да постигну највише журналистичке, или фотожурналистичке, стандарде могу да објављују локалне приче и упусте се, у не увек извесну, локалну продукцију. - Часопис се век и тридесет година заснива на релевантним и провереним чињеницама и на врхунској фотографији. - Неке приче се раде од шест месеци до две и по године, због озбиљног приступа и високих стандарда који су прописани за часопис. - Часопис је синоним за врхунску документарну фотографију што је један од разлога за уверење да има највернију читалачку публику, не само у Србији него широм света

ТИ ОКВИР НА СВЕТУ

91

92

Игор Рил

МАГАЗИН 14.10.2018.

едан од бројних програма којима је у октобру у завршницу уведено обележавање сто педесете годишњице од оснивања прве читаонице у Карановцу је и представљање часописа „Национална географија“, а прилика да то учини пружена је главном и одговорном уреднику Игору Рилу. Била је то и прилика за потврду да, колико год мислили да су откривене све тајне планете Земље, часопис из броја у број доказује колико су заступници такве идеје у великој заблуди. Да је тако најбоље потврђује „Национална географија“ кад се упечатљивим фотографијама, које као документ често надрастају и сам часопис, и квалитетним текстовима о неистраженим пределима и народима, издваја у мору светских и домаћих магазина. Часопис је у Вашингтону пре 130 година покренуло истоимено Друштво за науку и образовање, на крилима научних открића у другој половини 19. века, а пре дванаест година „Национална географија“ се појавила и на српском језику. Познато је да од јануара 1878. године наука, друштвене и природне науке хватају велики залет што доприноси да се из фазе реалног развоја прелази у зрело доба. Било је то и време кад се указала и потреба за формирањем друштва које би се бавило истраживањима и ширењем географских знања. Већ у октобру исте године појавило се прво издање часописа који није био посебно атрактиван и илустрован као што ће то постати 1905. У почетку је био часопис намењен само члановима друштва, којих је било између 180 и 220, а сем текстова који су се бавили првенствено географијом Северне Америке илустрован тек по којом мапом. Како се друштво ширило, а часопис добијао на популарности, уредницима се учинило да би увођење фотографија, што је почетком двадесетог века био преседан у штампаним магазинима и равно револуцији у издаваштву, допринело већем квалитету и атрактивности. Првих једанаест фотографија са Тибета добијено је од Географског друштва, а велики успех часописа и све

Ј

већи број читалаца, али и утицај не само на америчко друштво, повод је да се размишља о дистрибуцији и ван граница Северне Америке. Колика је моћ фотографије показаће се у тренутку кад се на првој страни појавио портрет девојчице избегле из Авганистана смештене у једну пакистанску школу. Фотографија је, као илустративни материјал у репортажи о избеглицама, превазишла саму себе, а након буке која се дигла о избегличким питањима, нарочито у Авганистану Уједињене нације су се укључиле у решавање избегличких питања на светском нивоу. Портрет је посато Мона Лиза двадесетог века, и лице свих избегли-

ца света, али и пример потврде снаге фотографије у свакодневном животу. - Три мушшкарца у Вашингтону, који су били релативно експонирани у тадашњој америчкој јавности, међу којима је било и научника и истраживача, формирају Друштво „Национална географија“, а већ 1890. и 91. почињу експедиције које дају јаснију слику о географији и геоморфологији. Мање је познат податак да је Александар Бел 1898. године постао председник друштва и дао велики допринос у ширењу часописа, не само у друштву него и ван једног још увек уског круга каже Рил. Иако се издање на српском језику

93

14.10.2018.

МАГАЗИН

94

већ дванаест година једном месечно појављује на киосцима широм земље, а у припреми је 144. број, у матичном друштву нема представника у класичном смислу речи, па је чланство орочено и праћено сертификатом који су потписали садашњи председник друштва и главни уредник. Како је часопис, у односу на друге, каснио са мрежом међународних издања тек 1995. године се, више експериментално него као бизнис модел, појавило издање на јапанском језику. - Ми смо у свет привилегованих да на српском језику читамо часопис ушли са новембарским бројем 2006. године, пре много већег тржишта као што је кинеско. Чаопис је званично гласило истоименог друштва и основни концепт око чега се све креће је да је то јединствен часопис који излази на 40 језика, ради се у 36 редакција широм света, а само оне које могу да постигну највише журналистичке, или фотожурналистичке, стандарде могу

да раде локалне приче и да се упусте у не увек извесну локалну продукцију. Баш због тако строгог устројства, када је реч о званичном гласилу друштва, сви ми из локалних издања координирамо садржај са матичним. Ангажујемо фотографе и текстописце, правимо шири избор фотографија, радимо предлоге прелома, репотртаже, а онда са људима задуженим за међународно издање доштелујемо неке ствари да би и локални садржај одговарао највишим стандардима на којима се инсистира. Немамо локалне репортаже у сваком броју, јер је изузетно тешко произвести садржаје тако високих стандарда са средствима које морам да домаштавам, и са врло танким буџетима. Никад није било сумње да имамо врхунске фотографе и текстописце па, неке приче радимо од шест месеци до две и по године, приступамо им врло озбиљно и не одричемо се стандарда који су прописани за овакав часопис,

на којима та дуговечност и почива. Од велике помоћи су и колеге из других локалних редакција, а та врста братства тешко може да се опише речима каже Рил уз потврду да се часопис век и тридесет година заснива на релевантним и провереним чињеницама и на врхунској фотографији. Током деценија часопис је постао синоним за врхунску документарну фотографију што је један од разлога за уверење да има највернију читалачку публику, не само у Србији него широм света. Она је, каже Рил, врло шарена а иако би могла да се одреди по узрасту и демографији неспорно је да је чине радознали људи који желе да прошире знање и подигну општи образовни ниво. Податак да су локална издања део јединствене мреже, а да је часопис званично гласило истоименог друштва, довољни су за потврду да су садржаји у највећој мери исти као и у матичном издању. Издање на српском

језику сваког првог петка у месецу доноси широку лепезу научно - популарних тема из различитих области, физике, антропологије, археологије, историје, географије, геоморфологије, геологије. Обилује демографским и социодемографским темама, повремено политичким изјавама презентираним на неутралан, рекло би се прави новинарски начин. Из редакције на српском језику стиже потврда да читаоци часописа „Нацонална географија“ спадају зу ред највернијих у земљи што је резултат чињенице да за сваку област којом се бави постоји стручни сарадник. То су махом професори београдског универзитета са којима се усклађује научна номенклатура и врши контрола превода под будним оком редактора, лектора и главног и одговорног уредника. У време олакшане комуникације и са најудаљенијим деловима света препреку не представља ни чињеница да је седиште матичног издања часописа „Национална географија“ у Вашингто-

ну. Иако се редовни семинари главних уредника локалних издања организују сваке друге године није неуобичајено да се многи, у највећем броју случајева са простора Европе, састану сваки пут кад се за то укаже прилика, или ако је потребно. Од држава насталих на простору бивше Југославије издања на својим језицима имају Србија, Хрватска и Словенија. - Привилегија је имати часопис на свом језику, а Србија је у ред привилегованих земаља ушла пре свих са ових простора. Имамо велике трошкове а оглашивачи, који су препознали релевантност наших садржаја и тачност информација које износимо, и верна читалачка публика допринели су да будемо самоодрживи - каже Рил. Податак да локална издања не могу буџетски да прате стандарде матичног основни је разлог што од њега преузимају највећи број садржаја, а колико су високо постављени стандарди најбоље потврђује податак да у њему нема објављених у локалним

издањима. Жеља Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ да Краљевчанима представи часопис „Национална географија“, и истоимено друштво чије је званично гласило, довољно је за став да није остао испод радара у метеорској киши јефтиних и баналних медијских садржаја, а повод је за уверење да ће и друге у земљи препознати релевантан, поуздан и озбиљан садржај. Представљање најпознатијег жутог оквира на свету прилика је за потврду да је „Национална географија“ највероватније најпризнатији едукативни часопис на свету који успешно одолева свим изазовима пуних 130 година. То је колекционарски часопис који ће, сигуран је Рил, имати будћност и неће стрепети за тираж, јер ће увек постојати људи који ће пожелети да подигну ниво свог знања. Међу њима је директор краљевачке Библиотеке мр Миша Милосављевић као поносни власник свих 144 бројева издања на српском језику. Т. Радовановић

95

96

МАГАЗИН 14.10.2018.

97

МАГАЗИН

14.10.2018.

Ново у биоскопима

98

Тајне авантуре мачака

Пуфна је дебео и лењ мачак, који често седи замишљен на прозору. Живи са сином Ћуфтом, у удобном градском стану у ком је рођен и у чијој удобности ужива, нежелећи да из њега излази у спољни свет кога се плаши због траума из прошлости. Ћуфта је активан, бистар, паметан мачак, кога спољни свет неодољиво привлачи, иако никада није изашао из куће. Ипак, једног дана, отац и син морају да напусте кућу, и тада креће сјајна авантура и потрага за легендарном брескватопијом у којој се снови остварују. Стопетоминутну анимирану породичну авантуру у 2Д формату, насталу по сценарију Жанг Ксујанга, режирао је Гери Вонг, а главне улоге у филму синхронизованом на српски језик тумаче Марко Кон, Марко Мандић, Тијана Дапчевић, Виктор Савић, Драган Вујић Вујке, као и Марко Марковић, Владимир Марковић, Милица Буразер, Ива Брун

јећу сезону награда, на челу са доделом Оскара. Филм доноси причу о великом жртвовањуиценикојајеморалада се плати уједној од најопаснијих мисија икада. Чланови мисије „Аполо 11“ остали су запамћени у историји као први људи који су крочили на тло Месеца, а у фокусу ове филмске приче је живот Нила Армстронга у периоду од 1961. до1969. године. Крозвеомаинтиман и личан угао човека који је изговорио чувену реченицу: „Ово је мали корак за човека, аливеликизачовечанство“ биоскопскапублика има прилику да види све детаље припремечлановапосаде, путовањаислетања на Месец, као и повратка на Земљу, али и да се упозна са страховима, одговорношћу, бригомиљубављуглавнихактераи њихових породица. Сценарио филма,чије трајање за осамнаест минута премашује два сата, потписује Џош Сингер на основу књиге „Први човек: Живот Нила Армстронга“аутора Џејмса Хансена. Насловну улогу тумачи Рајан Гозлинг, а остале Клер Фој, Џејсон Кларк, Кајл Чендлер, Кори Стол, Киран Хиндс, Кристофер Абут, Патрик Фјуџит и Лукас Хас.

Парк ужаса Извршни продуцент серије „Живи мртваци“ и редитељ филма „Паранормално 5“ доносе напети хорор „Парк ужаса“ у коме маскирани серијски убица хорортемат-

ски забавни парк претвара у своје игралиште тероришући групу пријатеља,док остали посетиоци мисле да је то део програма. Студенткиња Натали долази у посету најбољој пријатељици из детињства Брук и њеној цимерки Тејлор. Да је било које друго доба године, њих три и њихови момци би отишли на концерт или у бар, али Ноћ вештица је прилика да, као и сви остали, посети забавни парк Хел фест, где их чека прави хорор. Деведесетоминутни хорор филм настао је по сценарију Сета М. Шервуда и Блер Батлер, и режији Грегори Плоткина, а у водећим улогама појављују се Бекс Тејлор Клаус, Реин Едвардс и Тони Тод.

Тешка времена у Ел Ројалу Ел Ројал је хотел пун мистерија и тајни, оронуло место на реци Тахо на граници између две америчке државе,Калифорније и Неваде. У хотелу одседа седам странаца са мистериозним тајнама, а током једне судбоносне ноћи сви ће, пре него што све оде дођавола, имати последњу прилику да се искупе... Трилер са елементима мистерије приближава се трајању од скоро два и по сата, а настао је по сценарију Дру Годарда, који потписује и режију, док водеће улоге тумаче Џеф Бриџис, Крис Хемсворт, Џон Хем, Дакота Џонсон и Синтија Ериво.

Први човек на Месецу На крилима успеха који је остварио филм „Ла Ла Ланд“, редитељ, добитник Оскар, Дејмијен Шазел и глумац Рајан Гослингпоновоудружујуснагеуфилму„Први човек на Месецу“ омисијислетањанаМесец, сафокусомнаНилаАрмстронга. Након светске премијере у Венецији, филм је добио одличне критике и већ се наметнуо као један од озбиљнијих кандидата за предсто-

99

МАГАЗИН

14.10.2018.

Партизан - ЖКК Краљево 99:64

100

101

102

МАГАЗИН 14.10.2018.

Рибница - Смедерево 3:1

103

104

МАГАЗИН 14.10.2018.

Слога - Колубара 75:84

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 14. И 20. ОКТОБРА

МАГАЗИН

14.10.2018.

14. октобар

106

1322. — Војска шкотског краља Роберта I у бици код Биланда тешко поразила енглеске трупе краља Едварда II. Тај пораз присилио Енглеску да призна независност Шкотске. 1702. - Битка код Фридлингена током Рата за шпанско наслеђе. Француска војска извојевала је Пирову победу над восјком Светог римског царства. 1806. — Наполеонове трупе победиле Прусе и Саксонце у биткама код Јене и Ауерштата. У наредних шест недеља Наполеон покорио Пруску. 1809. — Бечким миром Аустрија принуђена да Трст, део Хрватске и Далмације преда Наполеоновој Француској, Галицију Пољској и Русији, а дистрикт Ин Баварској. 1892. — Први трамвај у Београду 1912. — У Милвокију непознато лице пуцало у председника САД Теодора Рузвелта. Дебели капут и свежањ рукописа у унутрашњем џепу спречили да метак дође до тела. 1913. — У најтежој рударској несрећи у Уједињеном Краљевству, у руднику угља код Гламоргена у Велсу погинуло 439 рудара. 1933. — Нацистичка Немачка напустила Лигу народа и Конференцију о разоружању у Женеви. 1939. — Више од 800 британских морнара погинуло када је, на почетку Другог светског рата, немачка подморница „У 47“ упловила у британску ратну луку и торпедима потопила брод „Ројал оук“. 1941. — Немци у Другом светском рату стрељали око 6.000 цивила из Краљева и околине. Истог дана стре-

љано 2.950 цивила у месту Драгинац код Лознице. 1944. — Британске и грчке снаге ослободиле Атину која је била под немачком окупацијом од априла 1941. 1947. — Током пробног лета америчког војног авиона на млазни погон, капетан Чарлс Јегер постао први човек који је пробио звучни зид. 1964. — Нобелову награду за мир добио амерички борац за људска права црнаца Мартин Лутер Кинг. 1973. — У Тајланду влада Танома Китикачорна приморана да поднесе оставку пошто је армија одбацила његов захтев да силом угуши студентске демонстрације. 1988. — Египћанин Нагиб Махфуз постао први арапски писац који је добио Нобелову награду за књижевност. 1994. — Нобелову награду за мир поделили премијер Израела Јицак Рабин, шеф израелске дипломатије Шимон Перес и вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат. 2000. — Алија Изетбеговић, последњи ратни лидер на простору бивше Југославије, повукао се из Председништва Босне и Херцеговине. Заменио га Халид Гењац. 2001. — У нигеријском граду Кано убијено најмање 200 антиамеричких демонстраната који су два дана палили цркве, џамије и радње.

15. октобар 1529. — Завршена прва опсада Беча повлачењем турске војске султана Сулејмана Величанственог. 1582. — У Шпанији, Португалу и

папским државама у Италији почела примена грегоријанског календара, тако што је елиминисано 10 дана, а 5. октобар 1582. постао 15. октобар. 1894. — Под оптужбом за велеиздају у Паризу ухапшен француски официр Алфред Драјфус, чиме је почела бурна афера која је годинама потресала друштвени и политички живот Француске. Без доказа осуђен на доживотну робију, али је после великог негодовања јавности и ангажованог иступа писца Емила Золе откривен прави кривац, а Драјфус рехабилитован. 1928. — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ обавио први комерцијалан лет преко Атлантика. 1941. — Краљевачки октобар - Немачка масовна одмазда над недужним становницима Краљева. 1949. — У Мађарској погубљени Ласло Рајк, Тибор Соњи и Андраш Салај. На монтираном судском процесу они су осуђени на смрт као „буржоаски ревизионисти и титоисти“. Посмртно рехабилитовани 1956. као жртве култа личности. 1964. — Никита Хрушчов смењен са места првог секретара Совјетске комунистичке партије, на његово место дошао Леонид Брежњев. Нови премијер постао Алексеј Косигин. 1993. — Нобелову награду за мир добили председник Јужне Африке Фредерик Вилем де Клерк и вођа Афричког националног конгреса Нелсон Мандела за допринос окончању режима апартхејда у Јужној Африци. 1997. — Конгоански побуњеници ушли у главни град Бразавил и збацили председника Паскала Лисубу. После четворомесечног грађанског рата, на власт се вратио бивши председник Денис Сасу Нгуесо. 1998. — На основу договора председника Југославије Слободана Милошевића и изасланика САД Ричарда Холбрука, начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић и командант НАТО Весли Кларк потписали споразум о успостављању ваздушне посматрачке мисије на Косову. 2000. — Убедљивом победом на парламентарним изборима Либерал-

на демократија Словеније Јанеза Дрновшека вратила се на власт. Тиме окончана шестомесечна владавина деснице на челу са Андрејем Бајуком. 2008. — У Србији први пут пуштен у рад IPTV. Провајдер је Телеком Србија

16. октобар 1793. — На гиљотини погубљена Марија Антоанета 1813. — Почела историјска Битка народа код Лајпцига у којој су снаге Шесте антинаполеоновске коалиције поразиле Наполеонове трупе и присилиле га да се 19. октобра повуче преко Рајне. 1837. — Српски кнез Милош Обреновић издао указ о укидању свих врста кулука, осим кулука за одржавање путева и мостова. 1846. — Први пут изведен већи оперативан захват под наркозом. Амерички хирург Џон Ворен употребио етар као анестезију приликом уклањања тумора пацијенту у Општој болници Масачусетс у Бостону. 1872. — Сима Лозанић је постављен за суплента хемије и хемијске технологије на Великој школи у Србији на катедри коју је до тада водио Михаило Рашковић. 1910. — Један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић извео, пред више хиљада гледалаца у Суботици, лет дрвеним „монопланом“ који је сам конструисао. На висини од 30 метара у широком луку облетео коњичко тркалиште. Летјелица изложена у Музеју ваздухопловства у Сурчину. 1946. — Нирнбершки процес: погубљење осуђених нацистичких вођа. 1953. — Изашао први број Вечерњих новости. 1964. — Кина извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем. 1973. — Државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски политичар Ле Дук То добили Нобелову награду за мир за успешно окончане мировне преговоре. Ле Дук То одбио да прими награду. 1978. — Пољски кардинал Карол

107

14.10.2018.

Војтила изабран за 264. поглавара римокатоличке цркве као први неиталијански папа после 456 година, који је потом узео име Јован Павле II. 1984. — Црначки англикански бискуп Јоханесбурга Дезмонд Туту добио Нобелову награду за мир, као друга истакнута личност црначке већине у Јужној Африци којој је додељена та награда. Бивши председник Афричког националног конгреса Алберт Џон Лутули добио Нобелову награду за мир 1960. 1996. — На стадиону у главном граду Гватемале погинуло 78, повређено више од 100, у стампеду насталом после покушаја навијача без карата да се пробију на трибине како би гледали квалификациони меч за светско фудбалско првенство. 1998. — Под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле повлачење у матичне гарнизоне, али су сукоби мањег интензитета српских снага безбедности и косовских Албанаца настављени. 2001. — Британска авио-компанија “Бритиш ервејз” за 7. новембар најавила први лет „конкорда“ за Њујорк, после 15 месеци забране летења. За само два сата од пуштања карата у продају половина разграбљена. 2002. — Југославија званично преузела копредседавање Првим радним столом Пакта за стабилност Југоисточне Европе.

МАГАЗИН

17. октобар

108

1797. — У италијанском месту Кампоформио потписан мировни уговор Аустрије и Француске, којим је укинута Млетачка република. Француска добила млетачке поседе у Албанији и острва у Јонском мору, а Аустрија Венецију, Истру, Кварнер, Далмацију и Боку которску. 1854. — Током Кримског рата британске, француске и турске трупе почеле опсаду Севастопоља и после 11 месеци заузеле најзначајнију луку руске црноморске флоте. Мировним споразумом у марту 1856. разорен град враћен Русији.

1855. — Енглез Хенри Бесемер патентирао поступак за прераду сировог гвожђа у челик, назван по њему „Бесемеров челик“. 1912. — Србија и Бугарска, девет дана после Црне Горе, објавиле рат Турској, а 18. октобра придружила им се и Грчка, чиме је почео Први балкански рат. За непуних месец дана ослобођен готово цео Балкан, а рат завршен примирјем 3. децембра. Мировни уговор, којим се Турска одрекла готово свих својих поседа у Европи, потписан у Лондону 13. маја 1913. 1931. — Амерички гангстер Ал Капоне осуђен на 11 година затвора због избегавања плаћања пореза. 1943. — Логор Собибор је затворен, Холокауст. 1945. — Пуковник Хуан Перон извршио државни удар и дошао на чело Аргентине. 1973. — Арапски произвођачи нафте повећали цене и смањили производњу нафте као одговор на подршку САД Израелу у арапско-израелском сукобу. То је изазвало једну од најтежих економских криза после Другог светског рата у развијеним западним земљама. 1984. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Ентони Мајлса. 1988. — Као одговор „митинзима истине“, које је организовало руководство Србије, на Косову почеле масовне демонстрације Албанаца. 1989. — У најтежем земљотресу у САД од 1906, који је погодио подручје Сан Франциска, погинуло 67 и повређено више од 600 особа. 1991. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1997. — На Куби сахрањен Ернесто Че Гевара, три деценије пошто је убијен у Боливији. Посмртни остаци положени у маузолеј у граду Санта Клара. У пожару изгорело Југословенско драмско позориште у Београду. 1998. — У Лондону, где се опорављао од операције, ухапшен бивши чилеански диктатор Аугусто Пиноче. Хапшење извршено на захтев Шпаније за изручење ради суђења за убиства на стотине шпанских држављана то-

ком његове диктаторске владавине Чилеом. Ослобођен у марту 2000, а по повратку у Чиле Апелациони суд у јулу 2001. суспендовао судски процес, прогласивши Пиночеа ментално неспособним. Потом преиначио своју одлуку и установио да је Пиноче способан за суђење.

18. октобар 31. — У Риму ухапшен и погубљен преторијански префект Сејан под опужбом за велеиздају. Сејан је у периоду од 27. до 31. био de facto владар Римског царства у име цара Тиберија који се повукао на острво Капри. 1469. — Краљица Изабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фердинанда II, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље. 1685. — Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте (протестанти) верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV. Око 200.000 хугенота, углавном интелектуалаца, је након тога емигрирало у суседне земље. 1692. — постављен је камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, која је постала једно од најзначајнијих аустријских стратешких утврђења у борби против Турака. 1860. — Британске трупе су, током Опијумског рата спалиле до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу. 1867. — САД су формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су 30. марта 1867. купиле од Русије за 7,2 милиона долара. 1922. — Основана је Британска радио компанија (BBC). 1955. — Почела производнја Заставе 750 - једног од симбола СФРЈ. 1967. — Совјетски васионски брод „Венера 4“ ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу. Контакт је изгубљен када је брод био на 27 километара изнад површине Венере. 1977. — У акцији немачких специ-

јалаца на аеродрому у Могадишу убијена су три Палестинца, отмичара путничког авиона немачке компаније Луфтханза. Ослобођено је свих 86 путника, који су пет дана били таоци отмичара. 1989. — Под притиском масовних демонстрација генерални секретар Јединствене социјалистичке партије (Источне) Немачке Ерих Хонекер је поднео оставку, за новог шефа партије изабран је Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене. 1991. — На другом пленарном заседању Конференције о Југославији у Хагу председник Србије Слободан Милошевић одбио је предлог Декларације о Југославији којом је било предвиђено да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије је касније одбио све остале верзије „Споразума за опште решење кризе“ у бившој СФР Југославији које су нудили међународни посредници. Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита. 1998. — Тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао је с кинеским председником Ђанг Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна од 1949. Најмање 700 људи је погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије. 2000. — Председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је учешће у влади СР Југославије и заложио се за наставак политичког дијалога Србије и Црне Горе о новој државној заједници. Ђукановић ће у наредном периоду тражити да две федералне јединице прво добију међународно признање, а потом да формирају савез. 2001. — Четворица следбеника Осаме бин Ладена, вође терористичке организације Ал Каида, осуђени су у Њујорку на доживотну робију без права жалбе за бомбашке нападе које су извршили 1998. године на америчке амбасаде у Африци.

109

МАГАЗИН

14.10.2018.

19. октобар

110

202. п. н. е. — Ханибал је изгубио у бици код Заме. То је завршна битка Другог пунског рата. 439. — Гејсерих, краљ Вандала и Алана, осваја Картагину, после Рима највећи град западног Медитерана. Овај догађај је касније у Вандалској краљевини коришћен као почетни догађај нове ере. 1781. — Код Јорктауна у Вирџинији, представници британског команданта лорда Корнволиса су предали Корнволисов мач и званично се предали Џорџу Вашингтону и грофу де Рошамбу. 1812. — Наполеонове трупе су почеле повлачење из Москве. 1813. — Окончана је Битка народа код Лајпцига у којој су уједињене војске више европских држава, предвођене Русијом, Пруском и Аустријом поразиле Наполеона и присилиле га да се повуче преко Рајне. 1872. — У Новом Јужном Велсу у Аустралији нађен је „Холтерманов грумен“, плоча шкриљца тежине 235,14 килограма, у којој је било 82,11 килограма злата, највећа количина која је досад пронађена. 1915. — Русија и Италија су у Првом светском рату објавиле рат Бугарској, која је, поред проглашења неутралности, напала српску војску 6. октобра и тиме се прикључила Централним силама. 1918. — У Загребу је у Првом светском рату Народно веће Срба, Хрвата и Словенаца донело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу. 1935. — Лига народа увела је санкције против Италије због инвазије на Етиопију. 1954. — Закључен је англо-египатски споразум о повлачењу британских трупа из зоне Суецког канала у року од 20 месеци. 1964. — У удесу совјетског авиона „Иљушин Ил-18“, који се срушио на Авалу, погинули су сви путници међу којима је била шесточлана делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовим на челу. Делегација је упућена у Београд да би учествовала у прослави 20-годишњице ослобођења Београда. 1987. — Као одмазда за иранске нападе на бродове у Персијском заливу, Ратна морнарица Сједињених Америчких Држава је онеспособила три иранске нафтне платформе. 1987. - (Црни понедељак) Дау Џонс индустријски индекс је пао 22% или 508 бодова. Ово се сматра крах берзе. 1994. — У експлозији бомбе, коју је у градском аутобусу у Тел Авиву активирао бомбаш-самоубица, погинуле су 22 и рањено више од 40 особа. 2000. — Међународни суд за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера те земље Жана Камбанду на доживотни затвор због геноцида почињеног 1994, када је убијено око пола милиона припадника племена Тутси и Хуту. 2001. — Најмање 350 људи настрадало је када је пренатрпани брод, који је превозио ирачке емигранте, на путу од Суматре ка Аустралији потонуо у близини Јаве. 2005. — У Багдаду је почело суђење бившем ирачком лидеру Садаму Хусеину.

20. октобар 1572. — Војници шпанског терција су током ноћи прегазили Шелду на њеном ушћу да би прекинули опсаду Гуса у Шпанској Низоземској.

1728. — У Копенхагену избио пожар који је уништио већи део града. 1803. — Сенат САД је ратификовао куповину Луизијане. 1818. — Уједињено Краљевство и САД су потписали споразум из 1818. којим је дефинисана канадско-америчка граница дуж 49. упоредника од Тихог океана до Шумског језера. 1827. — У поморској бици код Наварина, током Грчког рата за независност, руски, британски и француски бродови уништили су турску и египатску флоту. 1935. — Кинеске револуционарне снаге Мао Цедунга стигле у покрајину Шенси на северозападу Кине и тиме окончале Дуги марш од око 10.000 километара. 1935. — Алијанса женских покрета Југославије у више градова организовала зборове захтевајући једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола. 1936. — Зграда Скупштине Југославије у Београду примила прве посланике. 1944. — Јединице НОВЈ генерала Пека Дапчевића и Црвене армије генерала Владимира Жданова у Другом светском рату ослободиле Београд, у завршној фази Београдске операције. 1949. — Југославија изабрана за несталног члана Савета безбедности Уједињених нација. 1961. — Совјетски Савез је извршио пробу прве балистичке ракете лансиране из зароњене подморнице и опремљене бојевом главом лансиравши ракету Р-13. 1964. — основан ВИС Силуете 1971. — Канцелар Западне Немачке Вили Брант добио Нобелову награду за мир. 1973. — Британска краљица Елизабета II отворила Сиднејску оперу. 1984. — Београду пуштена у рад прва телекомуникациона веза по оптичком каблу, Телекомуникациони центар Београд - Коњарник 1991. — У земљотресу на индијској страни Хималаја погинуло више од 340 људи, разорено на десетине хиљада кућа. 1992. — Јединице Југословенске народне армије напустиле Дубровачко ратиште, а полуострво Превлака на улазу у Боку которску стављено је под контролу посматрача УН. Код места Витез у Босни почели сукоби босанских Хрвата и муслимана, дотадашњих савезника у рату против босанских Срба. 1998. — Скупштина Србије донела Закон о јавном информисању на основу ког су у наредне две године независни медији у Србији кажњени с преко 30 милиона динара, углавном због критичког писања о режиму Слободана Милошевића. 1999. — Верски вођа индонежанских муслимана Абдурахман Вахид постао први изабран председник Индонезије. 2000. — У Уганди сарадњом локалних и међународних здравствених радника, заустављено ширење епидемије проузроковане смртоносним вирусом ебола, од ког је умрло 47 и заражено више од 75 особа. 2001. — На хиљаде демонстраната на улицама француских градова протестовало против државе због зависности од нуклеарне енергије, од које потиче више од три четвртине енергије Француске. 2011. — Бивши либијски вођа Моамер ел Гадафи убијен у Сирту, а снаге Прелазног националног савета су преузеле контролу над градом.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs