Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 356 * 30. септембар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

30.9.2018.

У овом броју: У наставку знатно мирније У биоскоп о трошку буџета Још једна успешна година Темељи ватрогасне културе Жупна слава у сигурном објекту Следећи корак рушење Корак ка очувању села Далеко од очију, далеко од срца У једном строју Састав и распоред војске

10 18 26 32 38 40 46 50 60 64

За сва наша срца Маме су закон Чување културног наслеђа Библиотека кућа свих кућа Трагом руске емиграције На слепом колосеку Ново у биоскопима Нови формат Дејвис купа Крај ваздухопловних такмичења Времеплов

70 72 76 80 84 90 96 98 100 104

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

МАГАЗИН 30.9.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

МАГАЗИН 30.9.2018.

Двадесет трећа седница Скупштине града

- Наставак рада у присуству малог броја одборника, па о великом броју тема са дневног реда није ни вођена расправа. - Изабрани директори Центра локалних услуга и Дечјег одмаралишта „Гоч“. - По новом закону извештаји о пословању јавних предузећа не подлежу усвајању већ се одборници Скупштине града само упознају са њима. - Јавна предузећа се претвaрају у предузеће за удомљавање партијских кадрова за које се не зна ни које су струке ни квалификације. - Због смањеног промета робе укупни губици Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ увећани за дванаест милиона динара. - Сва јавна предузећа у граду стају на своје ноге и послују позитивно што на најбољи начин осећају грађани кроз цену комуналних услуга

Фото: М. Радовановић

У НАСТАВКУ ЗНАТНО МИРНИЈЕ

осле скоро осам сати рада последњег радног дана претходне недеље првог у управо минулој настављен је рад двадесет треће по реду седнице Скупштине града. Два дана викенда била су довољна за смиривање страсти и буре инициране предлогом кандидата владајуће већине за место заменика градоначелника што је било повод за оштре критике и терминологију каква, у појединим тренуцима, није била адекватна раду највишег органа локалне администрације. Најоштрији у осуди и овога пута били су одборници опозиционих странака, Локалног фронта, Староседелаца Краљева и околине и Покрета Двери који су демонстративно напустили салу за седнице док се не оконча избор заменика градоначелника у поновљеном гласању. Поступак је поновљен на захтев владајуће већине због уочених неправилности током гласања и пре него је председница комисије за спровођење избора потврдила да једини кадидат није добио

МАГАЗИН

30.9.2018.

довољну подршку одборника. Каква је атмосфера владала у сали за седнице најбоље потврђује податак да је првог дана рада локалног парламента разматрано само петнаест од укупно педесет осам тачака дневног реда. Наставак рада отпочео је у прилично празној сали и, чини се, толерантнијој атмосфери па о великом броју тема није ни вођена расправа. Тако је за предлог одлуке о изменама и допунама постојеће којом се дефинише максимални број запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе било потребно само два минута. Градоначелник Краљева др Предраг Терзић је неопходност измене одлуке оправдао потребом да на списковима јавних предузећа „Чистоћа“, „Путеви“, „Водовод“ и „Пијаца“ буде по један мање од раније утврђеног максималног броја запослених како би се створио простор за запошљавање потребног броја извршилаца у Центру локалних услуга. Нешто више пажње посвећено је

предлогу одлуке о потврђивању споразума о братимљењу Краљева са градом Јужним Јуклидом из америчке савезне државе Охајо, а расправу је иницирао одборник Покрета Двери др Зоран Чворовић након потврде о издвојеном мишљењу једног члана Комисије за статут и управу. Подсећање да братимљење подразумева историју добрих пријатељских односа два народа, или два града, што није случај са Краљевом и Јужним Јуклидом, води ка ставу да споразум представља изругивање форми овог чина због чега је предложено да тема буде скинута са дневног реда. Предлагачу др Чворовићу смета и што се у тексту споразума наводе нетачни подаци о само нешто више од двадесет хиљада становника града у држави која је пре деветнаест година била предводник НАТО бомбардовања у коме су страдале десетине становника и уништена знатна имовина града. Незадовољство је подстакнуто чињеницом да се у овом граду налазе регрутни и тренажни центар

и шест база Националне гарде Охаја, а да су Американци поред војног аеродрома у Подгорици, и Дубрава код Тузле, бацили око на лађевачки што се сматра основним разлогом због кога никад неће бити укључен у цивилни саобраћај. Оправдан страх да ће више да коштају одласци краљевачке делегације у Сједињене Америчке Државе него што би могли бити ефекти привредне сарадње са овим градом, и уверење да је сигнал за братимљење стигао из врха државе, довољни су за предлог да се распише локални референдум и грађани Краљева изјасне о овом чину. Ни током више од десет минута покушаја да се објасне разлози против потврђивања споразума председавајућем није било довољно да, као много пута раније, укаже на прекорачење времена. - Прво су нас бомбардовали па дошли да се прикажу да су пријатељи, а сад долазе са цивилним структурама да нам кажу да нисмо добро видели -

каже др Чворовић уз подсећање да у локалној администрацији више нико ни не помиње братимљење са руским градом Ивановом који има триста педесет хиљада становника, а својевремено је Краљеву бесплатано нудио простор за учешће на сајму у овом граду. Указујући да због политике владајућих странака Србија губи не само ратове већ и људе одборник Локалног фронта Владан Славковић указује на потребу да споразуми овог типа постану типски јер би у будућности могло да се јави још више градова са жељом да се братиме са Краљевом. Предлогу измена и допуна Програма уређивања грађевинског земљишта посвећено је тек толико времена колико да известилац изговори неколико реченица, а допуна Одлуке о уређивању грађевинског земљишта да градоначелник подсети како је ослобађање од плаћања доприноса потребно због почетка градње станова за припаднике безбедносних снага.

На предлог одлуке о прибављању, располагању и управљању стварима и другим имовинским правима у јавној својини града примедбе су имала два члана Комисије за урбанизам и неколико опозиционих одборника, а повод је уверење да један њен члан, уврштен на предлог градоначелника, оставља доста простора за залоупотребу, због чега није смео да буде саставни део овог документа. Никола Аџић сматра да је неписмен и правно проблематичан а отвара и огроман простор за корупцију чијим се главним извором оцењује баш градоначелник. Исти одборник одлуку о обавезном инвестиционом одржавању зграда и суфинансирању инвестиционих пројеката сматра добром, под условом да се елиминише дискриминација између власника станова за колективно становање са онима у индивидуалном власништву. Сем што је усвојен амандман Локалног фронта на одлуку о сахрањивању предлози одлука о пијацама,

МАГАЗИН 30.9.2018.

плановима генералне регулације „Врба“, „Јарчујак“, денивелисању раскрснице, социјалној заштити, оснивању Центра локалних услуга и измени статута јавних комуналних предузећа „Водовод“ и „Чистоћа“ нису привукли посебно интересовање малог броја присутних у сали за седнице Скупштине града. Тек по минут или два посвећено је изменама и допунама статута Центра локалних услуга, програму пословања Регионалног центра за управљање комуналним отпадом у овој години, избору директора овог предузећа и сагласности да се исказана добит „Водовода“, „Чистоће“ и „Топлане“ искористи за покривање губитака из претходних година. Са тврдњом да је стање безбедности саобраћаја повољно не слаже се одборник Локалног фронта Владан Славковић па га, супротно статистичким подацима из извештаја за првих шест месеци ове године, оцењује очајним. Повод су радови на надвожњаку која из Улице Зелена гора води ка Улици Јована Дерока који су, поред прекорачења планираних рокова, прекинути на неодређено време. Све то, а због преусмерења саобраћаја на Улицу војводе Степе, у знатној мери утиче на све веће гужве а није без основа ни тврдња да ће ова саобраћајница, због тешких камиона и повећане фреквенције саобраћаја, претрпети значајна оштећења. Проблем се додатно усложава чињеницом да се ни не назире почетак радова на реконструкцији пружног прелаза на овом делу пута, за шта је у градској каси планиран износ од дванаест милиона динара, а мала је утеха подсећање председника Скупштине града Ненада Марковића да локална самоуправа нема никакве ингеренције над радовима на надвожњаку. До паузе у раду одборницима је пружена прилика да проговоре по коју реч о пословању јавних предузећа у претходној години иако не подлежу усвајању јер је, према новим прописима, предвиђено да одборници буду само упознати са њима. Иако из „Путева“ стиже потврда о добитку од седам милиона динара, који премашује планирани, нема претераног повода за задовољство јер је резултат смањених прихода али и расхода. Највише примедби на извештај имао је одборник Покрета Двери Мирољуб Баковић, а прва се односи на потребу да буде разумљив свакоме ко га чита. Уверење да није такав добар је повод за потврду да је и то

довољно да директор предузећа буде смењен. Повод за сумњу у ненаменско трошење пара су ставке које указују да поред осталих постоје и остали непоменути расходи који се мере милионским цифрама, баш као и трошкови по уговорима о привременим и повременим пословима који су, сматра он, доказ да се „Путеви“ претварају у предузеће за удомљавање партијских кадрова за које се не зна ни које су струке ни квалификације. Уверен да ће врло брзо доћи до промене власти, а да би баш он могао да буде градоначелник, добра је прилика за потврду да ће од тада и пословање јавних предузећа морати да буде другачије. Податак да су укупни губици Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ након још једне пословне године увећани за дванаест милиона динара повод су за потврду да је то последица пада прихода због смањеног промета робе. Ни у извештају овог предузећа нема података на које уговоре о делу, повремене и привремена послове је у прошлој години потрошено три милиона динара. Због тога се сматра да, пре него реконструкцији продајног простора и смањење броја места, треба приступити озбиљнијој реконструкцији предузећа како у будућности не би морало да се финансира из градског буџета. Шефа Одборничке групе Староседоци Краљева и околине Ивана Матовића брине зашто се не измирују пореске обавезе и зашто паркинг овог предузећа остварује губитак након што су утрошена значајна средства за модернизацију наплате уз потврду да ће то повећати приходе. Матовић се и овом приликом освртнуо на чињеницу да нема података о извештају ревизора што потврђује да у овом, али и осталим јавним предузећаима нема одговорности за учињене грешке, нити се шта чини на њиховом исправљању. Опозициони одборници сматрају да је део прихода изостао и због измештања промета стоке који је из легалне премештен у сиву зону, а није занемарљива ни штета на локацији у Адранима планираној за ову сврху. Податак да је зарада све мања као неминовност захтева смањење трошкова пословања, а потврда да ће крајем ове недеље бити одржан Сајам пољопривреде не улива довољно поверење да би могла да буде остварена нека значајнија корист. Од директора јавних предузећа, или

30.9.2018.

МАГАЗИН

представника других чији директори нису имали храбрости да се појаве пре одборницима, најговорљивији је први човек „Водовода“ др Миленко Стефановић коме ни петнаест минута, након чега га је председавајући упозорио на прекорачење времена, није било довољно да детаљно образложи извештај. Док не постане градоначелник Краљева Мирољуб Баковић би се задовољио и запослењем у „Водоводу“, а потврда да тамо има довољно места огледа се у ставу да су баш ту запослена деца директора других јавних предузећа, бивши заменик председника и секретар Скупштине града, али и члан Градског већа након потврде да у овом предузећу има места и за ветеринара. Да „Водовод“ послује добро треба да потврди више од седам милиона динара исплаћених преко омладинске задруге, али и да су трошкови репрезентације три пута већи него у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“.

Оштра критика Мирољуба Баковића повод је да се Одборничка група Покрета Двери, у којој је од ове седнице, огради од његових ставова али и потврду специфичног начина политичке борбе због чега за то нема потребе, јер није ни члан политичке групације којој је у знатној мери помогао да оствари повољан резултат на последњим локалним изборима. Податак да су проблеми у пословању овог предузећа последица слабе наплате за утрошену воду, како великог броја власника индивидуалних домаћинстава тако и великих предузећа која више не постоје, не утиче значајније на став председника Скупштине да сва јавна предузећа у граду стају на своје ноге и послују позитивно што на најбољи начин осећају грађани кроз цену комуналних услуга. И поред великих проблема који оптерећују рад „Чистоће“, пре свега недовољан број и застарелост возила за изношење смећа, провејава уверење да би и ово предузеће могло да ради

много боље. Посебне замерке упућене су на проблеме из најстрожег центра града и смрад са градилишта на локацији некадашње продавнице „Црвена звезда“ за који се одговорним сматра ово предузеће, и локална самоуправа као његов оснивач, чија је обавеза да грађанима обезбеди нормалан живот. Да по питању хигијене у граду и није све онако како би требало да буде подсећа одборник Локалног фронта Предраг Воштинић потврдом да постоје дивље депоније и у самом центру града због чега је неопходан боља сарадња са Комуналним инспекцијом и Комуналном полицијом. Осврт на проблем паркирања указује на постојање празних места на такси станицама и пренатрпаност на другим локацијама али и проблем дивљих таксиста, а није изостало подсећање на седамдесете године прошлог века кад је Краљево важило за један од најчистијих и најуређенијих градова у Југославији. Менаџменту „Топлане“ се замера

што саставни део извештаја о пословању не садржи оцене државног ревизора који је у више наврата указивао на пропусте у раду овог предузећа. Након паузе расправа је ушла у мирније воде јер, сем извештаја о пословању Јавног предузећа Градско стамбено и Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта, остале теме нису изазвале посебно интересовање. Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта, преко кога се пласира највише средстава из градског буџета, замера се што се у плановима појављује знатно више новца него што је реално изводљиво, а разлог се види у обећањима политичара и великим очекивањима бирача. Начином за извлачење јавног новца оцењена је реконструкција градских тргова уз подсећање да чак на четири градилишта, иако је то законска обавеза, нема основних података о извођачима и роковима зазавршетак радова. Истек мандата вршиоца дужности директора Дечјег одмаралита „Гоч“ по-

вод је за расписивање конкурса и спровођење поступка за избор директора уз замерку што нема више кандидата, што је још један повод за подсећање да је довољна квалификација за ово радно место то да је члан Српске напредне странке. Разматрање последње тачке предложеног дневног реда, разрешењу и именовању члана школског одбора у Основној школи „Чибуковачки партизани“, и осам којим је допуњен на почетку седнице, а укључују давање сагласности на Статут Јавне установе Туристичка организација Краљева, избор заменика члана Градске изборне комисије, предлог накнада за рад и путним трошковима одборника, шефова, заменика шефова, техничких секретара одборничких група и чланова радних тела Скупштине града, градоначелника, чланова Градског већа и председника савета месних заједница, изменама и допунама Одлуке о управљању комуналним отпадом, Програмом отуђења грађевинског земљишта

и годишњим програмом заштите, није трајало више од десетак минута. Да је време растегљив појам и овога пута се показала петнаестоминутна пауза до обезбеђења кворума за гласање, а прозивком је утврђено да је у сали присутно четрдесет четири одборника којима ће се у даљем току седнице прикључити још један. Мање од пола сата било је довољно да се постигне сагласност о свим предлозима који су се нашли на дневном реду седнице, а подршка се кретала између тридесет шест и максималне од четрдесет пет присутних пред крај заседања. Двадесет трећа седница Скупштине града завршена је подсећањем да Одборничку групу Српског покрета обнове чине Верољуб Коматовић, Драгиша Радевић, Лука Петровић и Марија Јовановић Ђусић, сви са изборне листе „Александар Вучић - Србија побеђује“, док је технички секретар члан Српског покрета обнове Милован Ђуришић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.9.2018.

Шездесет седма седница Градског већа

- Вода из градског водовода у августу бактериолошки и физичко -хемијски исправна. - Решењем о распореду коришћења буџетских средстава здравствене заштите на нивоу Републике за ову годину утврђен износ текућег трансфера од безмало 14,5 и капиталног од 3,762 милиона динара. - На Ратарском имању балон сала која ће бити пренета у власништво града. - Месним заједницама Чибуковац, Јарчујак и Жича пет милиона динара за решење инфраструктурних проблема. - Седам милиона динара за подстицај сеоског туризма. - Милион и сто хиљада динара за куповину пет хиљада карата како би се ученицима основних и средњих школа омогућило гледање филма „Краљ Петар Први“

Фото: М. Радовановић

У БИОСКОП О ТРОШКУ БУЏЕТА

онсултативна седница градоначелника и његовог заменика, председника Скупштине града и начелника Градске управе са заменицима и руководиоцима одељења за послове органа града, урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, управљање имовином, привреду и финансије и друштвене делатности, представника стручне службе и шефа Одсека за послове Градског већа и представника Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта, увод је у шездесет осму седницу од конституисања Градског већа окарактерисану као ванредна. За дневни ред је предложено петнаест тема које су у овом тренутку оцењене најзначајнијим за функционисање града а прва је, као што је уобичајено једном у месецу, раз-

МАГАЗИН

30.9.2018.

матрање извештаја краљевачког Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета са евалуацијом резултата мерења за август ове године. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у току августа проверавао квалитет 157 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 16 са црпних станица. Сви су три пута недељно анализирани на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед током којих је утврђено да су сви били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском

методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изводи се закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току августа била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. У Заводу за јавно здравље потврђу-

ју да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току августа биле испод граничних и толерантних вредности на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима нису прелазиле максимално дозвољене ни на једном од мерних места дефинисаних програмом мониторинга, а утврђено је да је концентрација суспендованих честица ПМ10 била испод граничне на мерном месту Полицијска станица. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да ни средње двадесетчеторочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла, у току авгу-

ста нису прелазиле граничне вредности. Решењем о распореду коришћења буџетских средстава здравствене заштите за текуће и капиталне трансфере на нивоу Републике за ову годину утврђен је износ текућег трансфера од безмало 14,5 и капиталног од 3,762 милиона динара што укупно за 250 хиљада динара премашује двадесет милиона. У структури средстава текућег трансфера преовлађују трошкови запослених који за 500 хиљада премашују десет милиона динара док се расходи за коришћење роба и услуга приближавају износу од шест милиона, а целокупан износ капиталног трансфера нивоу републике отпада на издатке за нефинансијску имовину. На двадесет осмој седници Град-

ског већа од 13. јула прошле године потврђена је сагласност Основној школи „Браћа Вилотијевић“ на уговор о финансирању изградњи непокретности у јавној својини града и издавање у закуп непокретности описане у решењу истог органа од 25. априла, а најповољнијим понуђачем оцењена је InternaGonal Football Academy“ из Вршца чији је законски заступник Александар Мијатовић. На последњој седници пред члановима Градског већа нашло се измењено решење којим се, даје ради опремања неизграђено грађевинско земљиште површине 3.570 квадратних метара истом правном лицу, овога пута са седиштем у Краљеву, које ће својим средствима изградити спортску балон салу у складу са планским документом и пренети је у јавну својину града.

30.9.2018.

МАГАЗИН

Градско веће је донело закључак којим потврђује сагласност на отпис потраживања града према Друштву за одржавање зграда д.о.о. Београд као субјекту приватизације. Последњег дана прошле године вредност потраживања приближила се износу од милион динара, а дефинисна су као уступљени приход буџета града Краљева, уколико буде донето правноснажно решење којим се потврђује усвајање унапред припремљеног плана реорганизације субјекта приватизације. Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ покренуло је иницијативу за давање предлога о реализацији измена и допуна Програма уређивања грађевинског земљишта у овој години којом се месним заједницама Чибуковац, Јарчујак и Жича додељује пет милиона динара за решење инфраструктурних проблема. Завршетку радова на канализационој мрежи у Карађорђевој улици

намењено је 1,4 милиона динара, наставку радова на потезу Жичка река Брадуловац 1,6 а почетак радова на водоводној и канализационој мрежи у улици Ј. Бојовића два милиона. Слични мотиви повод су за иницијативу да се за канализацију код Плаве сале у Совљаку, на територији Месне заједнице Ратина, издвоји два, а наставак радова на водоводној мрежи „Петровића ливаде“ у Тавнику 4,6 милиона динара. Радовима на ТС „Брезова“ - Бања и ТС „Потковачица“ у Ушћу, у Улици браће Јовановић и Гаврила Принципа на територији месне заједнице Чибуковац намењено је по педесет хиљада динара, Јошаничкој и Лопатничкој у Рибници два пута више, а за ТС „Матаруге“ у Матарушкој Бањи и Равном гају Месне заједнице Опланићи по 200 од укупно 700 хиљада динара. Градско веће је донело два решења о препарцелацији и потврдило сагласност на финансијски план Црвеног кр-

ста, а утврђен је и текст конкурса за доделу подстицајних средстава у циљу економског оснаживања жена са руралних подручја у оквиру пројекта Спровођење мера популационе политике јединица локалне самоуправе у овој години. Конкурсом се уређују услови и начин коришћења и остваривање права на доделу подстицајних средстава, а за реализацију пројекта опредељује 3,75 милиона динара од којих је три милиона обезбеђено од стране Кабинета министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику а остатак из градског буџета. Подстицајна средства имају за циљ стимулисање самозапошљавања и економског оснаживања жена из руралних подручја кроз спровођење подстицаја за петнаест газдинстава у којима жена обавља делатност као носилац или члан. Градско веће и ове године расписује конкурс за доделу подстицајних

средстава за развој сеоског туризма коме је намењено седам милиона динара. Сврхом за доделу подстицајних средстава оцењено је стварање услова за унапређење и развој сеоског туризма и обезбеђење квалитетних угоститељских услуга у домаћој радиности, или сеоским туристичким домаћинствима, а тиме и унапређење руралне економије и квалитета живота на сеоском подручју. Конкурсом се утврђује предмет конкурса, врста и корисници подстицаја, укупно опредељена средства, врсте прихватљивих и неприхватљивих трошкова, услови које морају да испуњавају учесници, поступак доделе подстицајних средстава, намена и максимални износ, рок за подношење захтева и доношење одлуке о додели, документација која се подноси уз захтев, начин одлучивања и контроле одобрених средстава као остале информације везане за подношење

пријава. На предлог градоначелника Градско веће се сагласило са решењем о коришћењу средстава текуће буџетске резерве којим ће милион и сто хиљада динара бити утрошено за куповину пет хиљада карата како би се ученицима основних и средњих школа омогућило гледање филма „Краљ Петар Први“. Кабинету градоначелника се 25. септембра обратила Школска управа са образложеним захтевом да се одобре средства, а правни основ је пронађен у Одлуци о буџету којом је прописано да се средства текуће резерве користе за непланиране сврхе, или оне за које се у току године покаже да апропријације нису биле довољне. Пред члановима Градског већа нашао се нацрт Одлуке о изменама и допунама Одлуке о располагању становима у својини града који се додељују као стамбена подршка под условима непрофитног закупа. Одлу-

ком је дефинисано да непрофитну закупнину чине трошкови одржавања стана и заједничких делова зграде, трошкови управљања зградом, амортизација стана, трошкови прибављања и изградње објекта у коме се стан налази, односно средства уложена у стан и припадајуће заједничке делове као и земљиште на коме је изграђен објекат. Одлуком је предвиђено да висину закупнине одређује „Градско стамбено“ Краљево у складу са законом и подзаконским актима. На ред је дошло и разматрање десет жалби грађана изјављених на решења и закључке донете у првом степену, приговора и захтева. Највећи број се односи на решења Одељења за инспекцијске послове - Саобраћајна инспекција, Комуналне полиције и Одељења за урбанизам грађевинарство и стамбено-комуналне делатности. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.9.2018.

Обележен Дан ватрогасаца Србије

МАГАЗИН

30.9.2018.

ЈОШ ЈЕДНА УСП П

Оркестар Добровољног ватрогасног друштва у Краљеву званични оркестар Народно-ослободилаче војске Југославије. - Ватрогасци су били принуђени да напусте град јер им је претила опасност да, после неколико неуспешних гашења пожара на Сењаку и немачким складиштима, буду окривљени као сарадници партизана. - Убрзо након ослобођења земље у Другом светском рату 27. септембар се прослављао као Дан ватрогасаца Србије, након тога и Дан ватрогасаца Југославије. - Између две Скупштине Добровољног ватрогасног друштва успешно реализоване бројне планиране активности, посебно оне на очувању својине над Ватрогасним домом и његовим стављањем у функцију ватрогаства

Фото: М. Радовановић

ПЕШНА ГОДИНА

МАГАЗИН 30.9.2018.

вадесет седмог септембра 1941. године 26 чланова краљевачког Добровољног ватрогасног друштва су, у тачно заказано време, дошли до Ватрогасног дома у Улици Милана Топлице број 8. Након што су, једну испод друге, обукли више униформи, спалили архиву Ватрогасне чете и онеспособили телефон, постројили су се да би, тачно у подне, засвирали марш и кренули према споменику у центру града. Пут их је даље водио до кафане „Задужбина“ па према мосту преко Ибра где су, парадним кораком, прошли поред немачке страже. Немцима ништа није било сумњиво, а оркестар се из Рибнице убрзо пребацио на Гоч и прикључио партизанском одреду „Јово Курсула“ да би, након формирања Прве пролетерске бригаде, ушао у састав ове јединице и постао званични оркестар Народноослободилаче војске Југославије. Да је акција била унапред добро припремљена сведочи повећано присуство добро наоружаних илегалаца у цивилу спремних да реагују уколико на мосту нешто крене погрешним током.

МАГАЗИН

30.9.2018.

Кад је видео да се стража припрема да их заустави капелник Бранко Насаканда је затражио од ватрогасаца да засвирају у то време веома популарну немачку композицију Лили Марлен. Сведоци ових догађаја подсећају да је ватрогасцима било најтеже након што су се удаљили неколико стотина метара од моста због страха да би, ако потрче, могли да се одају. Ватрогасци су били принуђени да напусте град јер им је претила опасност да, после неколико неуспешних гашења пожара на Сењаку и немачким складиштима, буду окривљени као сарадници партизана. Податак да су и раније свирали на сахранама у околини био је добар повод за изговор да се и тога дана упуте према Рибници и Мошином гају одакле су отишли у партизане. На ове догађаје и данас подсећају спомен плоче на згради некадашњег ватрогасног дома и месту окупљања у Мошином гају. Капелник Насаканда је касније стрељан, а многи од ватрогасаца нису преживели рат. У знак сећања на храброст краљевачке ватрогасне музике Извршни од-

бор Ватрогасног савеза је, након ослобођења земље у Другом светском рату, донео одлуку да се 27. септембар прославља као Дан ватрогасаца Србије, врло брзо и Дан ватрогасаца Југославије. На овај дан се традиционално, испред спомен плоче на кући у којој је био Ватрогасни дом ,и из које су ватрогасци отишли у партизане, полажу венци. Овом приликом то је, у име локалне самоуправе, учинио заменик градоначелника Краљева Вукман Ракочевић са сарадницима, венце су положили представници Ватрогасног савеза Србије и мариборских ватрогасаца, а на догађаје од пре 77 година присутне још једном подсетио др Милан Матијевић. Обележавање Дана ватрогасаца Србије отпочело је свечаном седницом Скупштине Добровољног ватрогасног друштва Краљево којој су присуствовали представници Ватрогасног савеза Србије и Гасилске звезе Словеније. Извештај о једногодишњем раду који је поднео председник Милутин Вукосављевић потврђује успешно спровођење бројних активности, по-

себно оних на очувању својине над Ватрогасним домом и његовим стављањем у функцију ватрогаства. Активности су инициране актом Градског правобранилаштва који потврђује захтев за преношење дома локалној самоуправи ради заокружења локације за изградњу јавне гараже између стамбених зграда и парохијског дома. У оквиру пројекта „Кућа без пожара“, који спроводи Ватрогасни савез Србије, Добровољно ватрогасно друштво је реализовало низ активности на превентивној заштити од пожара у које је укључено и издавање флајера са саветима и упутствима грађанима за предузимање превентивних мера на заштити од пожара у сопственим становима. Чланови Добровољног ватрогасног друштва су, као снаге придодате професионалним ватрогасцима спасиоцима, непосредно учествовали у гашењу одређеног броја пожара, а током године били су укључени у све активности Ватрогасног савеза Србије. Извештај о једногодишњем раду потврђује континуитет сарадње у области заштите од

пожара са Српском православном црквом, резултирала је пружањем помоћи у оснивању Добровољног ватрогасног друштва у Студеници, а ватрогасци значајном активношћу оцењују редовно одржавање водозахвата на безводном шумском подручју. Дугогодишња сарадња са словеначким ватрогасцима из Марибора настављена је и у периоду између две седнице скупштине на принципима дефинисаним у повељи о братимљењу, а међународну сарадњу са ватрогасном организацијом овог града остварила је и Женска секција Добровољног ватрогасног друштва Краљево. Промена закона којим се прецизније дефинишу обавезе свих субјеката у процесу против пожарне заштите утицала је да Сервис за сервисирање противпожарних апарата буде трансформисан у субјект привређивања и, као друштво са ограниченом одговорношћу, буде регистрован у Агенцији за привредне регистре. Добровољно ватрогасно друштво му је пренело у власништво сву опрему потребну, а код надлежног државног органа покренут

је и поступак добијања лиценце за рад. Реализацијом три специјалистичка курса и посебне обуке из области заштите од пожара настављен је рад на редовном одржавању ватрогасних возила и остале опреме, а настављена је успешна сарадња са Сектором за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова и надлежним регионалним институцијама. Колико су припреме за ватрогасно такмичење у Зајечару биле квалитетне најбоље потврђује податак да је женска јуниорска екипа Добровољног ватрогасног друштва освојила друго место у квизу знања о чему сведочи пехар и сребрна медаља. На истом такмичењу мушка јуниорска екипа морала је да се задовољи трећим местом, а значајним за ову манифестацију сматра се учешће чланова друштва у саставу судијске комисије. На Свечаној седници Добровољног ватрогасног друштва посебна пажња посвећена је представљању последњег броја часописа „Краљевачки ватрогасац“. Т. Радовановић

Осам и по деценија од оснивања Добровољног ватрогасног друштва

МАГАЗИН

30.9.2018.

ТЕМЕЉИ ВАТРО

- У периоду од 85 година краљевачки ватрогасци су пролазили кроз бројне економске кризе, ратна времена, окупацију, револуцију, ослободилачки рат, обнову земље, петогодишње планове, реорганизације, привредне реформе, промене политичких система, природне и еколошке катастрофе, земљотресе, поплаве, шумске пожаре. У крилу добровољног ватрогаства израсло је професионално ватрогаство које је до данас достигло висок ниво организованости и опремљености. - Ватрогасци су чинили бројна хуманитарна дела, подвиге, јунаштва у спасавању живота и имовине, а ватрогаство је успело да изгради јасну стратегију ширења противпожарне културе

ГАСНЕ КУЛТУРЕ

30.9.2018.

МАГАЗИН

Осамдесет пета годишњица од оснивања прилика је за подсећање на текст објављен у „Краљевском гласнику“ који сведочи да је 1. јануара 1933. године одржана прва скупштина „Добровољног пожарног друштва“ у Краљеву и конституисан Управни одбор у који су укључени бројни угледни грађани тога доба. За председника је изабран др Михаило Младеновић, секретар друштва је постао А. С. Глигоријевић, а благајник Д. А. Крстић. У новинама је записано да су чланови Управног одбора били и Б. Црвчанин, Б. Божовић, Д. Митровић, В. Ристић, Д. Аритоновић, Р. Сеничић, Г. Бојовић, Д.

Мартиновић, Б. Илић, и А. Ковачевић, а као представници Министарства војске и морнарице у одбор су ушли ваздухополовни потпуковник П. Филиповић и капетан прве класе Манола. У састав одбора укључени су и представниици локалних власти, међу којима јсу били заступник начелника среза Н. Николић и председник општине М. Јовичић. Извештај потврђује да је Управни одбор овластио П. Филиповића, М. Јовичића, др Младеновића и Д. Митровића за уписивање добротвора и помажућих чланова, а штампан је и плакат у коме се посебно истиче важност и значај ватрогаства уз

позив грађанима Краљева да, уписом у чланство, помогну идеју о формирању ватрогасне чете. Да је апел је показао видне резултате сведочи податак, који су објавиле новине, да су по хиљаду динара прилога дали утемељивачи, Живко Буњак и синови, индустријалац Михајло Чебинац, трговци Љубисав Ђокић, Велисав Матовић, Ј. Вуковић, Радојко Вуковић, Божидар Црвчанин, индустријалац Стеван Кнежевић, банкар Петар Богавац и супруга апотекара Момира Николића Стојанка. По пет стотина динара прилога дали су абаџије Раденко Љубисављевић и Велисав Об-

радовић, хотелијер Милан Јовичић и индустријалац Милан Радосављевић, а у помажуће чланове са по сто двадесет динара прилога годишње уписани су трговци Глиша Котурановић, Милан Кнежевић и Евгенија Новак и ревизор новина Милан Никетић. Тако је у Краљеву, пре пуних осамдесет пет година, почело да живи добровољно ватрогаство. - Од далеке 1933. година, када је у Краљеву основана Добровољна ватрогасна чета, прошло је 85 година. На овом путу краљевачки ватрогасци су пролазили кроз бројне економске кризе, ратна времена, окупацију, револу-

цију, ослободилачки рат, обнову земље, петогодишње планове, бројне реорганизације, привредне реформе, промене политичких система и бројних природних и еколошких катастрофа, земљотресе, поплаве, шумске пожаре. У овом периоду трајања у крилу добровољног ватрогаства израсло је професионално ватрогаство које је данас достигло висок ниво организованости и опремљености. Током пређеног пута, од постанка, опстанка и трајања, ватрогасци су учинили бројна хуманитарна дела, подвиге, јунаштва у спасавању живота и имовине, а ватрогаство је у току свог

постојања успело да изгради јасну стратегију ширења противпожарне културе. Противпожарна култура је данас ушла у све поре личног, друштвеног и привредног живота, међу грађане, запослене и ђаке, и достигла високе домете да представља део опште културе становништва. Ове речи које данас понављамо, у етапи пређеног пута од 85 година, нека буду у славу краљевачких ватрогасаца и славу ватрогаства државе Србије - поручио је др Милан Матијевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.9.2018.

30.9.2018.

МАГАЗИН

Обновљена католичка црква Св. Михаела Арканђела

ЖУПНА СЛАВА У СИ - Суграђани католичке веросиповести са гостима обележили жупну славу у реновираној цркви Св. Михаела Арканђела. - Еухаристијско славље предводио београдски надбискуп Станислав Хочевар који је благословио обновљену цркву Почетком рада Фабрике авиона 1926. године почиње нова етапа у развоју Краљева јер су Французи, који су је основали, довели са собом одређен број радника, који се стално увећавао до краја 1928. Како у Краљеву није

било довољно квалификованих металаца радници су довођени из других технички развијенијих делова земље, Хрватске, Словеније, Војводине и Далмације. Французи су се брзо прилагодили животу у малом месту па су,

поред школе коју су основали, настојали да се за њихове верске потребе изгради црква. Французи и Енглези имали су свештеника који је славио мису под ведрим небом а када је 1923. све било припремљено за из

градњу Фабрике авиона, у близини је почела изградња стамбених зграда у којима се насељавају стручњаци са члановима породица. како су сви били католици, тражили су место где ће се за њих славити миса, а потреба се осећала у касарни где је међу војницима, официрима и члановима њихових породица, био приличан број католика. Кад је пред крај јуна 1929. у Краљево дошао београдски надбискуп Рафаел Родић постављено је питање изградње католичке цркве, а на скупу

најугледнијих грађана, представника хуманитарних и културних друштава у великој сали општине 24. јуна 1931. пподржана идеја о градњи цркве. Прикупљено је 30 хиљада динара о чему је обавештена надбискупија у Београду, која је ангажовала београдског архитекту Катушића за пројекат цркве и жупног стана. После неколико месеци започели су радови, а општина одредила локацију на углу Хајдук Вељкове и Обилићеве улице. У радовима су учествовали радници и верници, али су

им у помоћ пристигли и мајстори из Далмације. Радови су завршени до новембра 1933. кад је обављена посвета католичке цркве. Почетком новембра 2010. године земљотрес је у знатној мери оштетио објекат, па је служба одржавана на другим локацијама све до јуче кад је, у реновираној згради, обележена жупна слава а еухаристијско славље предводио београдски надбискуп Станислав Хочевар који је благословио обновљену цркву.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ИГУРНОМ ОБЈЕКТУ 39

Завршен попис нелегално изграђених објеката

МАГАЗИН

30.9.2018.

СЛЕДЕЋИ КОР

РАК РУШЕЊЕ? - За све пописане објекте грађевинска инспекција је донела решење о рушењу, којима су истовремено формирани предмети за озакоњење у Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности и придружени раније поднетим пријавама, односно захтевима за легализацију објеката. - Власници који не озаконе своје објекте, ризикују покретање Законом прописаних поступака почевши од грађевинске инспекције, која подразумева рушење објеката, због обавезног уписа терета забране продаје, поклона и сличног, до јавних предузећа која прете искључење објеката са инфраструктуре, односно мреже, ако су привремено прикључени

аконом о озакоњењу објеката уређују се услови, поступак и начин озакоњења објекта изграђених без грађевинске дозволе или одобрења за изградњу, услови, начин и поступак издавања решења о озакоњењу, правне последице као и друга питања од значаја за увођење у легалне токове. Одредбе закона односе се и на помоћне и друге објекте у функцији главног објекта, као што су гараже, оставе, септичке јаме, бунари, базени, цистерне за воду и слично, или су у функцији одвијања технолошког процеса у згради, који се сматрају саставним делом незаконито изграђеног главног објекта а озакоњују се заједно са главним објектом, али и на подземне и надземне водове, ако по техничким каракте-

МАГАЗИН

30.9.2018.

ристикама и положају представљају самосталне објекте. Закон се не примењује на објекте који су изграђени без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу у складу са прописима по којима за то у време изградње није била прописана обавеза, односно одобрења за изградњу, у складу са прописима којима се уређује упис права својине на непокретностима, а ни на објекте за које је, у складу са раније важећим прописима, издата привремена грађевинска дозвола. Власник таквог објекта стиче право на упис права својине, прибављањем решења о употребној дозволи, у смислу закона којим се уређује изградња објеката, а надлежни орган за издавање дужан је да изда решење по захтеву власника таквог објекта.

Закон се не примењује на објекте за које је издато решење о грађевинској дозволи, а која се користи без издатог решења о употребној дозволи која се прибавља у складу са законом којим се уређује изградња објеката. Комисија за технички преглед приликом утврђивања подобности објекта за употребу ту чињеницу утврђује на основу издате грађевинске дозволе и главног пројекта, на основу прописа који је важио у време издавања грађевинске дозволе. Ако је у поступку легализације издато решење о грађевинској дозволи, али не и решење о употребној дозволи, такав поступак се окончава у складу са одредбама закона, а надлежни орган доноси решење о озакоњењу без спровођења поступка прописаног

законом. У случају да је подносилац захтева у процесу легализације уредио односе са јединицом локалне самоуправе, у складу са одредбама закона који је примењиван у то време, али надлежни орган није накнадно издао грађевинску дозволу до дана ступања на снагу овог закона, јединица локалне самоуправе дужна је да том лицу изврши повраћај уплаћених средстава. Из Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности Градске управе града Краљева власницима незаконито изграђених објеката упућена је информација да је попис таквих објеката на територији града завршен. За све пописане објекте грађевинска инспекција је донела решење о рушењу, којима су истовремено формирани предмети

за озакоњење у Одељењу за урбанизам, и придружени раније поднетим пријавама, односно захтевима за легализацију објеката. Како рокови за завршетак поступака прописани Законом о озакоњењу објеката истичу потребно је да власници незаконито изграђених објеката, у што краћем року, комплетирају потребну документацију, ради окончања поступака, доставе је у Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбенокомуналне делатности, Исто се односи и на власнике незаконито изграђених објеката који су, у складу са тада важећим законом, поднели пријаву, односно захтев за легализацију објеката, а поступци нису окончани. Из Одељења за урбанизам стиже упозорење да власници који не озако-

не своје објекте, ризикују покретање Законом прописаних поступака почевши од грађевинске инспекције, која подразумева рушење објеката, преко Службе за катастар непокретности, због обавезног уписа терета забране продаје, поклона и сличног, до јавних предузећа која прете искључење објеката са инфраструктуре, односно мреже, ако су привремено прикључени. За све информације у вези са озакоњењем и предајом документације, власници се могу обратити Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, канцеларије број 1 и 4 и број 200 на другом спрату зграде Градске управе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

30.9.2018.

www.radijator.rs radijator@radijator.rs

МАГАЗИН

30.9.2018.

Први Сајам пољопривреде

КОРАК КА ОЧ - У периоду од 27. до 29. септембра на простору у власништву Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ организован Сајам пољопривреде. - На 1.600 квадратних метара затвореног, и три и по хиљаде квадрата отвореног, простора седамдесет излагача из Србије, Словеније и Македоније. - Пољопривредним произвођачима намењена су стручна предавања из различитих области производње која су припремили еминентни предавачи, професори Агрономског факултета у Чачку и Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић. - Организвани долазак пољопривредника из најудаљенијих делова територије града. - Седамдесет излагача из Србије, Македоније и Словеније

УВАЊУ СЕЛА ако је идеја о организацији пољопривредног сајма у Краљеву присутна дуже време, након више покушаја коначно су сазрели услови да се подигне на виши ниво као прилика за својеврсну презентацију достигнућа у области пољопривреде и пољопривредне производње. Преовладало је уверење да Краљево, по површини највећа локална самоуправа у Србији претежно руралног карактера, заслужује манифестацију која би пољопривредницима пружила прилику да изложе своје производе и покажу колико су напредовали у овој врсти производње, али и да се упознају са

новим трендовима у овој области како би је у наредном периоду подигли на виши ниво. Одлука да се организује на простору пијаце заснована је на податку да је комплетна пољопривредна производња усмерена ка овој локацији где се свакодневно срећу произвођачи, трговци и потрошачи. Управник ЈКП „Пијаца“ Срећко Бојанић подсећа да су још у мају отпочеле озбиљне припреме, а први корак је медијска кампања и дизајнирање посебног веб сајта са свим потребним подацима који би евентуалним излагачима помогли при доношењу коначне одлуке да буду учесници ма-

нифестације. Уз детаљне услове закупа простора на три различите локације понуђен је и пријавни лист, а већ први који су стигли попуњени на адресу организатора наговештавали су успех манифестације и појачавали жељу да постане традиционална. Потенцијалним излагачима понуђен је покривен простор од 1.600 квадратних метара у хали на робној пијаци, међупростор између две хале и део на Кванташкој пијаци. - Имамо наменски халу затвореног простора која је прављена за излагаче и закупце, али морамо да тражимо нове видове активности да би употпуни-

МАГАЗИН

30.9.2018.

ли функционисање пијаце. У најезди хипермаркета људи мање посећују пијаце, па и оваквим манифестацијама морамо да привучемо пажњу потрошача. Настојали смо да у затвореном простору заступимо комплетну структуру произвођача и свих који се баве пољопривредом, тако да имамо произвођаче из области месне индустрије и млечних производа, ракије, посластица и других - каже Бојанић уз потврду да краљевачка пијаца дели судбину готово свих са простора Србије. Организатори су се потрудили да сваки од три сајамска дана обогате догађајима намењеним различитим врстама посетилаца. Зато је први, након свечаног отварања сат пре поднева, окренут индивидуалним посетиоцима и тражењу одговора на бројна отворена питања. Пољопривредним произвођачима намењена су стручна предавања из различитих области производње која су припремили еминентни предавачи, професори Агрономског факултета у Чачку и Пољопривреднохемијске школе „Др Ђорђе Радић“.

Други дан је посвећен најмлађима због чега су се организатори потрудили да им понуде низ посебно атрактивних садржаја. Један од њих је мини изложба кућних љубимаца под кровом хале један и избор најлепшег кућног љубимца. Тим поводом организована је и посета најмлађих корисника услуга Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ којима је пружена прилика да сазнају све што их интересује о кућним љубимцима али и да, као награду, кући понесу неког од њих. Награде су обезбеђене и за друге посетиоце сајма, а прилику за то пружало је извлачење на сваки сат у току трајања сајма између десет и седамнаест сати. Сарадници у овом делу програма су волонтери Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“, а дародавци учесници сајма. Жеља да Сајам пољопривредних производа и опреме посети што већи број посетилаца одлучујуће је утицала да за одржавање буде одабран термин између 27. и 29. септембра. Одлука је заснована на статистичким подацима

који сведоче да је то време кад се на овом простору, у току само једног дана, нађе између седам и осам хиљада посетилаца. Ако се томе дода 1.200 закупаца пијачних тезги и више од 2.400 аутомобила дневно, колико је забележено у исто време прошле године, онда је јаснији оптимизам организатора да би све цифре могле бити премашене. Да се мислило и на становнике најудаљенијих делова града потврђује организвани долазак пољопривредника из најудаљенијих делова територије града како би, према посебном распореду, били у ситуацији да посете сајам и на лицу места се упознају са најновијом опремом и трендовима у области пољопривредне производње. - Имамо организован бесплатан превоз за наше пољопривреднике и мештане из свих удаљених подручја, Рудна, Студенице, Ушћа, Закуте, Витановца, Витковца, Гледића, Раванице, Чукојевца и из других, а сви заинтересоване су обавештени путем медија и плаката - каже Бојанић.

Организатори не крију задовољство због великог броја излагача који су одлучили да се представе на првом сајму ове врсте у Краљеву што на најбољи начин потврђује исправност идеје о организацији манифестације чији међународни карактер, међу седамдесет осталих, потврђује присуство излагача из Македоније и Словеније. Први ефекти повод су за жељу да се сајамска понуда обогати новим програмима, а први треба очекивати пред пролећну сетву наредне године са информацијама о свему што је потребно онима који се баве овим видом пољопривредне производње. Последњи дан сајма посвећен је породици, а жеља да се привуче што више посетилаца повод је за вредне награде доступне онима који на сајам буду стигли колективно. Организатори потврђују главни циљ сајма да се анимирају краљевачка предузећа која се баве производњом пољопривредне опреме, трговином пољопривредним производима, хладњачари и пољопривредни произвођа-

чи. Сајам свима треба да покаже где се тренутно налазе и куда усмеравати пољопривредну производњу како би дала што боље резултате. Податак да је локална самуправа препознала значај једне овакве манифестације, а пољопривредним произвођачима пружила прилику да представе своје производе и упознају се са савременим трендовима у области пољопривредне производње, огледа се у одлуци да подржи организаторе и направи још један корак ка унапређењу пољопривредне производње. Да чини и више потврђује податак да се сврстава међу градове који највише улажу у ову област. Најбоља потврда је податак да за то сваке године из градске касе издваја седамдесет милиона динара, а ове је предвидела и средства за куповину сто противградних ракета које су одлуком Градског већа уступљене Републичком хидрометеоролошком заводу. Обезбеђена су и средства за рад противградних стрелаца којима је, поред новца које добијају из буџета Републике Ср-

бије, исти износ обезбеђен и у градском буџету. У локалној самоуправи потврђују намеру да и наредних година улажу значајна средства за подстицај пољопривредне производње, али и манифестације ове врсте које, показало се то много пута, омогућавају произвођачима различите опреме да се представе пољопривредницима. Општи утисак потврђује да је сајам превазишао границе Рашког округа што појачава жељу да и друге локалне самоуправе са овог подручја схвате значај пољопривредне производње и средствима у буџету омогуће пољопривредницима да дођу до јефтинијих кредита за куповину опреме, машине, семена, садног и приплодног материјала. На свечаности отварања чуло се и да је Србија у дугом периоду била девастирана због чега се посебно значајним сматра потреба о очувању села, а оно што чини локална самоуправа у Краљеву један је од добрих начина за то. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Проблеми мештана Ушћа и околине

МАГАЗИН

30.9.2018.

ДАЛЕКО ОД ОЧИЈУ

, ДАЛЕКО ОД СРЦА - После оставки председника и три члана Савета Месне заједнице Ушће блокиран рад овог органа. - Без помоћи локалне самоуправе мало наде за решавање проблема рударског градића на обали Ибра. - Од шест стотина корисника локалног водовода трећина нелегалних. - Од новца прикупљеног по основу услуга за утрошену воду једва се покривају трошкови струје за пумпу. - Месна заједница нема право да наплаћује накнаду за утрошак воде нити механизам да казни неуредне платише. - До месног гробља два превоза за покојнике. - Две тополе прете да оштете мост преко реке Студенице. - Решење у формирању градске општине Ушће

о половине седме деценије прошлог века рударски градић Ушће био је центар истоимене општине коју су чинила још насељена места Баре, Бојанићи, Борово, Брезова, Бзовик, Церје, Долац, Дражиниће, Ђаково, Гокчаница, Камењани, Лозно, Међуречје, Милиће, Мланча, Орља Глава, Плана, Полумир, Предоле, Река, Рудно, Рудњак, Савово, Тадење, Тепечи, Врх и Засад. После укидања општине Ушће је сведено на ниво месне заједнице у саставу општине Краљево, а мештани овог краја верују да су још тада почели бројни проблеми који су се до данашњих дана само усложњавали.

МАГАЗИН

30.9.2018.

Начин да се решавање институционализује повод је за конституисање Савета месне заједнице који ових дана доживљава своје најтеже дане. Након што је 28. августа прошле године преузео дужност председника од Горана Николића, који је поднео оставку, на исти чин се, немоћан да се супростави проблемима у чијем решавању не може да учествује без помоћи градске администрације која, као ни мого пута пре тога, није показала превише интереса да пружи било какву помоћ одлучио и Живорад Дражовић. Савет је успевао да се одржи на редовним активностима током скоро годину дана, а онда су се проблеми

усложили до мере која није могла да пружи ни минимум шансе да би иједан могао да буде решен у скоријој будућности. Иако се највећим сматра водоснабдевање ништа мањи нису ни они који се везују за проширење локалног гробља, плаћање трошкова утрошене електричне енегије којом се покреће пумпа за потискивање воде, поправка сеоских путева и слично. Иако ни један од њих није нов поједини су решавани парцијално, али не у довољној мери да би гарантовали сигурност у дужем периоду. Обилне кише које су овог лета пале на подручју Ушћа угрозиле су сигурност водозахвата Желебић са кога се водом снабдева око

шест стотина корисника од којих трећина нелегалних. Председник Савета Месне заједнице Ушће у оставци, и одборник у Скупштини града, Живорад Дражовић потврђује да су падавине утицале на појаву прекомерне количине блата у базену и инсталацијама због чега је половином јула водозахват морао да буде искључен, што је изазвало бурну реакцију и незадовољство корисника водовода, како оних који су се прикључили легално тако и свих других. Потреба да се обезбеди вода за најосновније животне потребе повод је за обраћање Јавном комуналном предузећу „Водовод“ које је Ушћани-

ма, док се ситуација не нормализује, уступило на коришћење цистерну за снабдевање здравом пијаћом водом. Данима су квалитет воде контролисали стручњаци краљевачког Завода за јавно здравље, а у међувремену потврдили да она која долази из реке Студенице може да задовољи потребе само дела становника овог краја. Како током петнаест дана цистерна „Водовода“ није била довољна да задовољи све потребе на неколико пунктова су постављени велики балони и бар на кратко помогли да се становништво осећа безбедније. Основни проблем лежи у чињеници да средства која се уберу од накна-

де за утрошену воду нису довољна ни за редовно одржавање, а камоли значајнију инвестицију како би се повећао капацитет водовода. Проблем проистиче из чињенице да и од оних који су легално прикључени на месни водовод највећи део не плаћа услугу, па радници који су ангажовани на одржавању нису примили зараду за чак седам месеци. То је податак који је додатно прелио чашу незадовољства, а уверење да се решење проблема ни не наслућује било окидач за одлуку председника Савета Месне заједнице да поднесе оставку. Његовим путем пошли су и други, па они који су преостали не задовољавају основни услов

30.9.2018.

МАГАЗИН

да овај орган локалне самоуправе опстане. Статутом месне заједнице прецизирано је да уколико Савет током четворогодишњег мандата претрпи промене од седамдесет одсто чланова, а рачунајући раније и овогодишње баш то се догодило, неопходно је да председник Скупштине града распише нове изборе. - Требало би да обављамо функцију до избора новог савета, а како се не назире расписивање избора и попуна овог органа након оставке још три члана, ситуација је крајње неизвесна. Тренутно нема никога ко би могао да потпише рачуне, па се питам ко би бар то требало да ради. Оставку сам поднео 12. августа и о томе разговарао са председником Скупштине града који је обећао да за седам дана решити каже Дражовић уз подсећање да ни после месец и по дана нема наговештаја могућности решења проблема. Ситуацију додатно компликованом чини податак да месна заједница према закону нема право да наплаћује услуге за утрошену воду, јер нема статус правног лица, а ни механизам да било кога натера да извршава обавезе. Податак да ни локална самоуправа не може да обезбеди довољну количину средстава, и омогући снабдевање водом за пиће и основне животне потребе онима који не плаћају утрошак, води ка ставу да би најбоље решење било у стављању шездесет година старог ушћанског водовода под окриље Јавног комуналног предузећа „Водовод“. Први кораци ка том циљу су направљени, а укључују израду пројектне документације, али се као камен спотицања јавила локација нових бунара. Тренутни капацитет водовода не задовољава све веће потребе целокупног становништва па се, поготово у сушно доба године, решење тражи у повременом искључивању појединих делова. Стручњаци процењују да би овај проблем могао да се реши са два нова бунара, који би дали довољну количину воде у дужем периоду, али су се као проблем испречили нерегулисани имовинско правни односи са власницима парцела које су оцењене

Живорад Дражовић

Александар Алексић

најбољим за копање. Из угла потрошача најодговорнијим за такво стање сматрају се председник Савета месне заједнице Ушће и радник на одржавању водовода који без помоћи шире друштвене заједнице нису у ситуацији да направе ни један корак у позитивном смеру. Од писама послатих на адресе градских челника нема много користи, а није јасно да ли не одговарају због других, можда и значајнијих, обавеза или што нису ни стигла до њих. Посета председника Скупштине града половином јануара ове године била је прилика за постизања сагласности око решавања неких проблема али, сем што је у овом месту отворена нова пијаца, ништа друго није урађено. Да снабдевање водом, ма колико значајан, није једини проблм који се одражава на квалите живота потврђују две тополе које угрожавају мост преко реке Студенице у близини ушћанског рудника према насељу Ковачица. Преко моста води и телефонски кабл за Студеницу, а довољно старе тополе у лошем стању сваког дана прете да падну и трајније га оштете. - Подносили смо захтев, четири пута је излазила комисија а до дана данашњег није донела решење да се

тополе склоне. Било је питање да ли су приватно власништво или припадају водопривреди, а кад је доказано да припадају водопривреди треба да се наложи „Чистоћи“ да их уклони. Мост се налази на пола пута између насеља и месног гробља па и покојнике једни довозе до моста, а други од моста сваки по два километра. Кад мост више не буде у употреби покојник ће четири километра да кружи кроз Ушће да би стигао до укопног места на гробљу, а срамота је да то не можемо да решимо - каже Дражовић. Слична је ситуација и са одласком ђака до школе па користе два превоза, један до моста а други даље. Читаво лето је прошло у чекању да се отклони опасност која се и даље надвија над свима који се и пешице крећу преко моста. Ништа боље није ни стање локалних путева, посебно оног који од Никољаче преко Кошурића води до Железнице. Дражовић је уверен да без доброг пута нема доброг села, ни добре прозводње, а без њих ни јефтине пијаце. И то је један од разлога за апел челницима локалне самоуправе јер становници ушћанског краја, Студенице, Орље главе, Гокчанице, Тепеча и других места у овом крају, без обзира на страначку припадност, за-

30.9.2018.

МАГАЗИН

служују колико и они из других делова територије града Краљева. Обилне падавине током лета знатно су оштетиле највећи део локалних путева, а ЈКП „Путеви“ нема механизацију којом би могло да их врати у колико толико исправно стање. Прошле године је Ушћанима уступљена на коришћење једна комбинована машина што, је уз помоћ камиона Ибарских рудника, било довољно за одржавање путева. Ове године ни тога нема што додатно повећава незадовољство становника овог краја. Александар Алексић и Живорад Дражовић су двојица од четири одборника овог краја у Скупштини града и представљају снагу довољну за формирање одборничке групе, са тим и већи утицај на одлучивање. Невоља је што припадају различитим политичким опцијама које, иако чланице исте коалиције, имају посебне интересе. Податак да се на дневном реду двадесет треће по реду седнице Скупштине града нашла и промена највишег правног акта локалне самоуправе само за тренутак је подгрејао наду да би могло бити речи и о могућности да се разговара о формирању градске општине Ушће са сопственим буџетом који би, верују двојица одборника, могао боље да се утроши на решавање егзистенцијалних проблема. У ситуацији кад председник Савета месне за-

једнице нема никаква извршна овлашћења све је увреженије уверење да, бар кад је у питању Ушће, постављен само да трпи критике због нечега над чим нема никакве ингеренције. - Као и 99 одсто мештана једино решење видим у формирању општине Ушће како бисмо располагали одређеним средствима, ма колика да су, јер бисмо били у могућности да их боље расподелимо и узмемо судбину у своје руке. У Ушћу имамо доста запослених људи, углавном до четвртог степена стручне спреме. За високообразоване овде нема посла тако да нам велики број младих одлази, а кад би имали општину могли би не да их упослимо и помогнемо локалној привреди да задовољи потребе које има за стручним кадром - каже Алексић уз потврду о четири до пет стотина запослених који раде за плату мању од тридесет хиљада динара месечно. Иако се не може сматрати довољном сумом за иоле пристојан живот, чак и у крају у коме нема превише квалитетних садржаја за трошење, није мали број оних који сматрају да је ситуација знатно повољнија него пре пар година кад велики број незапослених није имамо никаква примања. Ко о чему, Ушћани о снабдевању водом што је, слаже се и Алексић, рак рана становника овог краја. И поред чињенице да месна зајед-

ница не може да управља водоводом ни ЈКП „Водовод“ не показује превише жеље да га преузме у стању у каквом је, понајвише због уверење о потреби значајних средстава да би се, колико толико, довео у ред. Проблеми које су становници Ушћа имали последње две године прете да би следеће, уколико се нешто не уради скорије, могло бити знатно горе што неминовно доводи до још већег незадовољства. У својеврсном хаосу који влада у овој области нема никога ко би могао да контролише оне који заливају воћњаке, поготово што је малинарство узело маха, док добар део становништва нема воду за пиће и основне животне потребе. Сви су незадовољни, а једини на које могу да искале бес су чланови Савета месне заједнице што је и било повод за оставке. Иако нема поузданих података присутно је уверење да се број нелегалних прикључака повећава, али и да обавезе не извршавају привредни субјекти, производни погони, самосталне трговинске радње и ресторани тако да се дуг мери цифром од десет милиона динара. Податак да седамдесет одсто становништва користи воду са Желебића довољан је разлог за уверење да овај водоток треба уредити, пре свега увести у легалне токове наплату утрошене воде, јер средства која се сада прикупе нису довољна ни да се плати струја коју потро-

ши пумпа. За отклањање и минималног квара на уличој расвети Ушћани по који пут чекају месец и по дана у шта су имали прилику да се увере не тако давно. Пријаве надлежним службама не дају очекиване резултате, па се функција месне заједнице своди само на архивирање докумената који се односе на путну инфраструктуру, воду и друге проблеме иза којих остају само питања, никад одговори. - Грађани су сто посто незадовољни и врше притисак на руководство, а мени је непријатно зато што сам ја у тој позицији, јер бих вероватно и сам тако реаговао да је неко други на мом месту. Упућивали смо писма надлежним органима на која није било одговора. Из локалне самоуправе долазе, не могу да кажем да не долазе, све се своди на обећања а решавање проблема стоји у месту. Видим да су и проблеми других места исти, али мислим кад би Ушће постало општина па би град много више могао да се посвети овом крају. Ми смо педесет километара удаљени од града, Мланча више од осамдесет а Рудно сто. Ту су још Лозно, Бојанићи, Баре, Гокчаница и друга места чији представници не могу сваког дана да дођу у Краљево, па одговоре очекују од нас. Ми одговоре немамо, а ако их некада и добијемо у великом процен-

ту се не испоштују - каже Алексић. Забрињава и податак да нема много послова, чак ни административних, које би могли да обаве а да не превале педесет километара до Краљева. Због тога је ове године, пред полазак деце у први разред, са незадовољством примљена информација из Дома здравља због чега је педесет седам ђака са родитељима принуђено да дође на преглед у Краљево. Ако се и занемари податак да то изискује значајне материјалне трошкове није без значаја податак да је требало долазити у Краљево и три пута. У то је најбоље могао да се увери Алексић кад је преглед заказан за десет пре подне окончан после пуних осам сати. О здрављу мештана Ушћа и околине брину лекари опште праксе, а специјалисти различитих струка долазе наизменично сваке друге суботе. Изостала је и обећана могућност добијања различитих докумената, а позитивним се оцењује отварање Поштанске штедионице са два банкомата што је у знатној мери олакшало подизање новца од зарада и пензија. - Сећам се времена кад су људи упућивани на лечење у Краљево, а овде је постојала могућност наплате путних трошкова чега више нема. Многи због тога, материјалних средстава и времена које ће да проведу до остваривања права, одлучују да не долазе

за здравствену заштиту. И то утиче да људи напуштају имања и исписују децу из школе, јер мало њих себи може да приушти месечну карту за превоз, што је само један од издатака који их спречава да живе нормално. Речено је да смо постали мало тешки за преговоре, да је са нама тешко разговарати, а мој одговор је да је народ незадовољан не само овим што се дешава у задње четири већ двадесет или тридесет година уназад - каже Алексић. Пажња ушћанских одборника усмерена је на рад скупштинске комисије која се бави статутарним питањима, понајвише због жеље да се коначно покрене процедура о формирању градске општине. Значајном оцењују и потврду жеље о покретању процедуре до када присуство седницама Скупштине града сматрају бесмисленим. Уверење да ни до краја ове године неће бити решен проблем водоснабдевања повећава уверење да је на све дужем штапу. Нико у овом крају не може да гарантује да би се брже решавало да Ушће има статус општине, али су уверени да би изабрани представници локалне заједнице имали знатно већу одговорност пред бирачима. У тренутној ситуацији представљају их, а ништа не могу да учине како би се било шта померило са мртве тачке. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.9.2018.

30.9.2018.

МАГАЗИН

Генерације војника и старешина поново заједно

У ЈЕДНОМ СТРОЈУ - У Рибници више од две стотине бивших војника, питомаца и официра који су део живота провели у касарни у овом месту. - Кроз касарну у Рибници прошли су касније значајни људи из свих земаља са простора бивше Југославије. - Међу њима има успешних бизнисмена, универтитетских професора, доктора наука, чак и високи званичник Уједињених нација за Југоисточну Европу. - Кроз касарну у Рибници прошао је значајан број високих официра који су заузимали, а и данас заузимају, значајна места у Војсци Србије

остоје периоди у животу који се посебно памте, а један од таквих је код мушкараца онај проведен на одслужењу војног рока за који се везују бројна пријатељства посебно учвршћивана у тешким тренуцима. Бројни су примери таквих који трају годинама и често појачавају жељу да се, кад то прилике дозволе, окупи што више оних који су у једном периоду живота делили и добро и зло. Развој информатичке технологије и њена доступност све већем броју становника, посебно друшвених мрежа, у многоме је допринео повезивању људи из најудаљенијих делова света међу њима и оних који су се пре много година нашли у истом строју. Међу таквима су и припадници Саобраћајног

наставног школског центра на служењу војног рока у Рибници од којих се више од две стотина њих у суботу 22. септембра окупило у Краљеву да би евоцирали успомене на дане проведене у различитим видовима обуке. У истом строју нашли су се војници, активни и пензионисани официри, питомци Школе резервних официра, питомци Војне академије и други који су, из различитих разлога, део живота провели у касарни у Рибници. Идеја да пронађе што више њих потекла је из Словеније, од Драгољуба Петровића који је искористио познанство са некадашњим командантом јединице у Краљеву пуковником Иваном Ботеријем за подршку, потом и низ активности које су резултирале окупља-

њем више од две стотина оних који су преносили или стицали знања из области управљања моторним возилима и саобраћају баш у овом центру. Да се добар глас далеко чује потврдило се врло брзо, а критична маса спремних да се поново окупе била је основа за креирање странице на Фејсбуку са циљем да окупи што више истомишљеника. Точку који су завртели Петровић и Ботери посебан замах дали су по један од ентузијаста у свакој од бивших југословенских република са циљем да шире мрежу до граница које је тешко одредити. Ширење мреже до границе кад је требало координисати рад са једног места повод је за формирање одбора у Краљеву са циљем да организује скуп свих

30.9.2018.

МАГАЗИН

који би пожелели да се окупе на једном месту и подсете дане проведене у овој средини. Члан одбора Ђурађ Милиновић потврђује да није било ни мало једноставно организовати сусрет више генерација које су кроз касарну у Рибници прошли током пуне четири деценије. После Ријеке и Подгорице Саобраћајни центар за обуку возача стациониран је у Краљеву, а један од најстаријих учесника овог необичног скупа је аутолимар Никица Јурковић из Чапљине, међу пријатељима познат као Мили, који је овде служио војни рок пре пуне четрдесет четири године. У то време у Рибници је постојао Аутонаставни центар за обуку војника за управљње моторним возилима да би од 1978. био трансфомисан у Саобраћајни аутомобилски наставни центар за обуку војника, будућих старешина, питомаца Школе резервних официра и припадника војне саобраћајне полиције. Према Краљеву су се дан раније

упутила бројна возила, различите величине и кубикаже, са простора свих земаља региона, а пре свих стигао је Јурковић са жељом да у једном од краљевачких ресторана, по могућству ближег касарни, угости чланове краљевачког одбора. У мирној атмосфери без музике била је то прилика за враћање скоро пола века уназад кад се саобраћајни центра, а и Краљево, много разликовао од данашњег. Сећање на догађаје из тог времена, и све што се дешавало касније, потврђује да су кроз касарну у Рибници прошли касније значајни људи из земаља са простора бивше Југославије. Међу њима има успешних бизнисмена, универтитетских професора, доктора наука, чак и високи званичник Уједињених навија за Југоисточну Европу. Све њих повезивала је јединствена жеља да се виде у касарни и обиђу Краљево у мери у којој то могуће у кратком периоду. - Понудили смо програм који су прихватили, а инистирали су да посете учионице и кабинете у којима су учи-

ли, полигон и неке објекте у Краљеву, положе венац на Спомен гробљу, јер је ту било страдалих и из других република, али и Манастир Жичу. Након окупљања, поздравне речи представника одбора, Генералштаба и појединих јединица Војске Србије имали су прилику да обиђу технику на којој се сада обучавају и кабинете. Обишли су Спомен собу Друге бригаде Копнене војске, и електонску учионицу за обуку а потом, захвљујући „Максибусу“ и „Ноле комерцу“, Спомен гробље, Жичу и Берановац. Положили смо цвеће на хумке, пешке прешли преко пасареле и дошли до градоначелника који нас је поздравио и пожелео да наставимо дружење. Један од циљева је био евоцирање успомена, сећање на војничке дане и време проведено овде, али и да дођемо у контакт са Краљевчанима, да се развија сарадња на привредном спортском, културном, саобраћајном и сваком другом плану - каже Милинковић. Време проведено у Краљеву било

је довољно да за потврду да се град много променио, у позитивном смислу, а вожња пет километара и 240 метара дугом стазом на Берановцу посебна прилика за сеаћње на дане кад су први пут сели у по које од војних возила, али и да се, по завршетку, упознају са тактичко-техничким могућностима возила која се данас користе у центру за савлађивање препрека ван пута, преко канала и на успонима. Иако је планирано да заједнички ручак у Ресторану „Сунце“ потраје највише три сата продужио се до истека тог дана који сви учесници овог необичног скупа оцењују успешним. Значајним за то оцењује се улога локалне самоуправе која је омогућила сусрет са највишим представницима града у Свечаној сали Градске управе због чега су тога дана и венчања премештена на другу локацију. Присуство припадника полиције требало је да осигура безбедно одржаавње скупа који је протекао у пријатељској атмосфери, иако су се на једном месту нашли припадници

по годинама доста различитих генерација. Окупљање ће остати запамћено и по неочикиваном изливу емоција, али јединственој жељи свих учесника да постане традиционално у формату који се оцени најпримеренијим. - Треба то осмислити на основу предлога до краја године, а у наредној ћемо видети да ли ће бити по годинама, по пет година размака или на други начин, а није искључено ни да се локација промени. Неко ће рећи, ево војника бивше Југославије, носталгичара који се окупљају. Није то поента. Поента је носталгија за временом проведеним у Рибници, а то је јединствен случај у Србији. Ми саобраћајци се сваког 1. марта окупљамо у београдском Хотелу „Бристол“, и зна се да је то наш дан, а размишљамо променимо и да то буде у Краљеву по родовима или класама академије где сви међусобно познајемо - каже Милинковић. Међу две стотине од хиљада оних који су бар део војног рока провели у

Рибници, готово да није било ни једног којме су из сећања избледеле слике оних који су им преносили прва знања из области управљања моторним возилима. И поред потврде да је међу присутнима значајно више војника него старешина позитивном се сматра чињеница да се многи међу њима познају а да, ни после толико година, нису прекинута пријатељства између оних који су, различитим узроцима, дуго били раздвојени. Иако је највише бивших војника и старешина дошало са простора Србије значајним се чини број оних из Словеније, Хрватске, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцегодине. Последње окупљање прилика је за потврду да је кроз касарну у Рибници прошао значајан број официра који су заузимали, а и данас заузимају, значајна места у Војсци Србије. Окупљање некадашњих војника и старешина прилика је за потврду да слично треба очекивати и наредних година, сви верују у много значајнијем броју. Т. Радовановић

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (31)

МАГАЗИН

30.9.2018.

САСТАВ И РАСПОРЕД ВОЈСКЕ

рховна команда Војске Краљевине Србије на почетку Првог светског рата налазила се у Крагујевцу, врховни командант је био регент Александар Карађорђевић, начелник Штаба војвода Радомир Путник, а његов помоћник ђенералштабни пуковник Живко Павловић.

Распоред оперативне војске Северни и Западни фронт Првом армијом, са штабом у Ваљеву, командовао је војвода Живојин Мишић, док је начелник Штаба био пуковник Стеван Хаџић. Армија, у чијем су саставу биле Дринска, Дунавска и Моравска дивизија другог позива, Соколска бригада и Ужички одред, налазила се на северном и западном делу фронта српске војске са почетним распоредом на линији село Остружница – ушће реке Дрине у Саву – Вишеград.

Директива Врховне Команде ОБр. 21333 од 3. октобра 1915. године команданту 1. армије – Ваљево Према до сада добивеним извештајима о јачини и распореду непријатељске снаге према фронту те армије зна се: 1. Да на целом западном фронту у Босни има око четири бригаде ландштурма, са штабовима у Рогатици, Сребреници, Зворнику и Бјељини у првој линији. Док је у Власеници један пук, а у Тузли око једна бригада у другој линији. Аеропланским извиђањем последњих дана примећено је да се железницом одвлаче некуд трупе од Тузле, вероватно у Срем. Општи је утисак, да је непријатељ на овом фронту слаб и неактиван. 2. У Срем изгледа да је непријатељ сконцентрисао око 3 – 4 дивизије, међу којима има и немачких трупа. Јаче прикупљање ове снаге осећа се на фронту: Обреновац – Шабац. Општи утисак је да је непријатељ на овом фронту доста јак, те је вероватно, да ће овде понајпре и чинити покушај прелаза на десну обалу реке Саве. Под Вашу команду ставља се: Дрин-

ска дивизија другог позива са штабом у Обреновцу, која обезбеђује гранични фронт од Печиних бара до села Ушћа, и Ужички одред са шабом у Ужицу, који обезбеђује гранични фронт од реке Трешњице до ушћа Лима. Ваш је задатак, да на датом граничном фронту, подесним распоредом Ваше армије а с обзиром на намере непријатеља и груписање његове снаге, будете у могућности да благовремено спречите намеравани прелаз непријатеља на десну обалу реке Саве и реке Дрине. Десно су трупе Одбране Београда, а лево трупе црногорске Санџачке војске. Штаб армије биће у Ваљеву. О пријему наређења известити.

Дринска дивизија Дринска дивизија другог позива, са штабом у Обреновцу, распоређена је на северном делу фронта Прве армије у почетном распореду: Остружница – село Ушће. Дивизијом је командовао ђенералштабни пуковник Крста Смиљанић, а начелник Штаба дивизије био је ђенералштабни мајор Милан Завађил. У састав дивизије ушли су 4. 5. и 6. пешадијски пук, Дрински коњички дивизион од два ескадрона, један дивизион Дринског артиљеријског пука од три батерије, Дринска позицијска батерија са шест Дебанжових топова, дивизион заплењених топова јачине две батерије и два дуга топа калибра 120 милиметара. Укупна снага мерила се са дванаест пешадијских батаљона другог позива, двадесет осам топова, два ескадрона коњице другог позива и дванаест митраљеза.

Дунавска дивизија Штаб Дунавске дивизије другог позива смештен је у Владимирцима а јединице распоређене на северозападном делу фронта Прве армије, у почетном распореду између села Ушће и утоке реке Јадра. На челу дивизије био је ђенералштабни пуковник Милош Васић, док је начелник Штаба ђенералштабни мајор Милан Ускоковић. У саставу дивизије били су 7. пешадијски пук првог позива, 8. и 9. пешадијски пук другог

позива, три брзометне батерије са дванаест топова, 2. позицијска батерија јачине шест топова, једна данглисова брдска батерија са четири топа и Дунавски коњички дивизион јачине два ескадрона другог позива, што је укупно износило дванаест пешадијских батаљона, четири првог и осам другог позива, са двадесет два топа, два ескадрона коњице другог позива и дванаест митраљеза.

Соколска бригада Соколска бригада са штабом у Крупњу налазила се на западном делу фронта Прве армије, у почетном распореду од ушћа Јадра до реке Трешњице. Бригадом је командовао коњички пуковник Ђорђе Ђорђевић, а у саставу јединице били су 5. и 6. пешадијски пук трећег позива, 3. 4. и 5. позицијска артиљеријска батерија и једно одељење коњаника. Укупна снага Соколске бригаде мерила се са осам пешадијских батаљона трећег позива и осамнаест топова.

Ужичка бригада Штаб Ужичког одреда, којим је командовао пешадијски пуковник Иван Павловић, смештен је у Ужицу а јединица лоцирана на западном делу фронта Прве армије, у почетном распореду од реке Трешњице до утока реке Лима у Дрину. У саставу одреда били су 4. кадровски пук првог позива, касније придат Моравској дивизији другог позива, 4. пешадијски пук трећег позива, 2. прекобројни пешадијски пук трећег позива, Доњовасојевићка бригада јачине три батаљона, по две пољске и брдске дебанжове батерије и два крупова пољска топа. Укупна снага јединице мерила се са четрнаест пешадијских батаљона, четири првог и десет трећег позива, и двадесет шест топова.

Моравска дивизија другог позива По наређењу команданта Прве армије ова дивизија са штабом у Убу прикупља се у армијску резерву на просторији изворних делова река Тамнаве и Уба. Де-

лове дивизије, који су остали на фронту од утока Јадра до утока Трешњице, смењује Соколска бригада, а по наређењу Врховне команде средином октобра 1915. године дивизија је из састава 1. армије и придодата 2. армији. За команданта је одређен пешадијски пуковник Љубомир Милић, док се на челу Штаба налазио ђенералштабни пуковник Данило Калафатовић. Моравска дивизија другог позива састављена је од 1. 2. и 3. пешадијског пука другог позива и 6 пољских брзометних батерија, па се укупна снага мерила са дванаест пешадијских батаљона другог позива, 24 топа и 12 митраљеза.

МАГАЗИН

30.9.2018.

Одбрана Београда

Штаб Одбране Београда смештен је на Торлаку, а јединица распоређена на делу северног фронта српске војске са задатком да брани престоницу на линији од потока Средњака, источно од Гроцке, до села Остружнице. Командант Одбране Београда био је ђенерал Михаило Живковић, а начелник Штаба ђенералштабни потпуковник Милутин Лазаревић. У састав јединице ушли су 10. кадровски пук првог позива, 7. пешадијски пук другог позива, 7. 11. и 15. пешадијски пук трећег позива, по шест пољских брзометних батерија калибра 75 милиметара и позиционих спорометних калибра 80 милиметара са по двадесет четири оруђа, четири хаубице калибра 120 и две 150 милиметара, противаеропланска батерија са четири оруђа, једна руска обалска батерија са два оруђа калибра 150 милиметара, четири енглеске опсадне батерије 220 милиметара са осам оруђа и два топа од 57 милиметара у куполама. Тако је Београд бранило двадесет пешадијских батаљона, по четири првог и другог и дванаест трећег позива, два коњичка батаљона и седамдесет пет топова. По наређењу Врховне команде у каснијем току офанзиве у састав трупа намењених одбрани Београда ући ће Шумадијска и Тимочка дивизија другог позивa и Крајински одред.

Трећа армија У састав Треће армије, са штабом у Пожаревцу, ушли су Браничевски одред, Дунавска и Дринска дивизија првог позива и Крајински одред, а њене јединице распоређене су на делу северног фронта српске војске са почетним распоредом на линији поток Средњак, источно од Гроцке, – Смедерево – Рам – Бољетиначка река, источно од Голупца. Армијом је командовао ђенерал Павле Јуришић Штурм, а на челу Штаба био је ђенералштабни пуковник Душан Пешић.

Браничевски одред Седиште Браничевског одреда смештено је у Пожаревац, а војска распоређена на првој линији северног дела фронта армије у почетном распореду од потока Средњак до Рама. Командант одреда, састављеног од дванаест пешадијскох батаљона и ескадрона коњице трећег позива и наоружањем

од четрдесет четири топа, био је пешадијски пуковник Панта Грујић, а начелник Штаба пешадијски потпуковник Владимир Белић. Браничевски одред чинили су 8. 9. и комбиновани пук трећег позива, 3. 4. 5. и 6. позициона батерија Дунавске дивизијске области, 5. и 6. позициона батерија Тимочке дивизијске области, комбинована позициона батерија, хаубичка батерија, вод 10. хаубичке батерије калибра 150 милиметара, вод брдске брзометне батерије, градске батерије Скопског и Пиротског одреда и ескадрон коњице трећег позива.

Дунавска дивизија првог позива Командант Дунавске дивизије првог позива пешадијски пуковник Миливоје Анђелковић Кајафа, и начелник Штаба ђенералштабни потпуковник Радоје Лазић из штаба смештеног у Мојиловцу руководили су операцијама шеснаест пешадијских батаљона првог позива, три ескадрона коњице и наоружањем од двадесет осам топова. У састав дивизије ушли су 9. и 18. пешадијски, 4. прекобројни пешадијски и 12. кадровски пук првог позива, Дунавски коњички пук од три ескадрона и Дунавски артиљеријски пук са седам батерија.

Крајински одред Крајински одред са штабом у Петровом селу налазио се на првој линији северног дела фронта Треће армије од Сипа до Бољетинске реке. Одредом је командовао пешадијски пуковник Драгутин Димитријевић, начелник Штаба је био пешадијски мајор Богољуб Илић, а у саставу јединице били су 4. пешадијски пук првог позива „Стеван Немања“, 13. 14. и 3. пешадијски пук трећег позива, три позицијске, једна брзометна и једна дебанжова батерија, два заплењена пољска топа калибра 105 милиметара, дванаест руских од 75 и три топа калибра 47 милиметара, као и два спред пунећа топа. Тако је аустроугарској војци могло да се супростави укупно тринаест пешадијских батаљона, четири првог и девет трећег позива, и ватреном снагом 47 топова.

Дринска дивизија првог позива Штаб дивизије смештен је у Осипаоници, а Дринска дивизија првог позива, у резерви Треће армије, размештена је у околини овог места. Јединицом је командовао ђенералштабни пуковник Никола Стевановић, начелник Штаба био је потпуковник Пантелија Јуришић, а у саставу дивизије били су 5. и 6. пешадијски пук и 3. прекобројни пешадијски пук првог позива, Дрински артиљеријски пук са девет батерија и Дрински коњички пук од три ескадрона што је укупно износило дванаест пешадијских батаљона првог позива и три ескадрона коњице са наоружањем од 36 топова. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 30.9.2018.

Обележен Светски дан срца

ЗА СВА НАША СРЦА ветски дан срца се, као манифестација од општедруштвеног значаја, у целом свету обележава од 2000. године са циљем повећања нивоа свести становништва да се оболевање и умирање од кардиоваскуларних болести може спречити увођењем здравих стилова живота. На тај начин могу да се продуже продуктивне године живота радно активног становништва, а уједно смање трошкови лечења и економске последице. Из Светске федерације за срце стиже информација да 80% превремене смртности услед болести срца и можданог удара може да се спречи контролом неколико значајних фактора ризика у које се убрајају пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност. Кардиоваскуларна обољења изазивају 29% свих смртних случајева у свету, што их чини „светским убицом број један“. Податак да од болести срца и крвних судова мозга у свету сваке године умире више од седамнаест милиона

МАГАЗИН

30.9.2018.

људи, повод је да се 2011. године Светска федерација за срце и њени чланови фокусирају на породицу и њене чланове. Кућно окружење је оцењено као „критична зона“ за одређене облике понашања која могу да ставе породицу у ризик од кардиоваскуларних обољења, а пошто је породични дом место где чланови породице утичу једни на друге, и усмеравају одређена понашања, могу да испоље велики утицај на сопствено здравље и своје срце предузимањем корака у оквиру своје куће да се супротставе кардиоваскуларним ризицима. Краљевачки Црвени крст је промовишући са партнерима, Друштвом за борбу против шећерне болести, Заводом за јавно здравље и Превентивним центром, здраве стилове живота обележио Светски дан срца на Тргу српских ратника. Познато је да повишени притисак изазове појачану гојазност, а да повишен ниво холестерола изазива кардиоваскуларна обољења, повод

је за појачане активности здравствених радника и указивање на опасности којима прете здрављу. Светски дан срца се ове године обележава под слоганом „За моје срце, за твоје срце, за сва наша срца“, а акценат је стављен на младе и промоцију става да се у младости поведе више рачуна о здрављу како би им старост била безебдна. Податак да је идеално мерити шећер у раним јутарњим часовима, пре доручка или два сата после тога, повод је да Краљевчанима буде упућен позив да то учине баш у том периоду. Да су га схватили озбиљно најбоље потврђује добар одзив оних који су показали заинтересованост да провере здравствено стање. У Друштву за борбу против шећерне болести позитивним оцењују велики број младих што се тумачи подизањем нивоа опште културе на виши ниво, арадује податак да су резултати мерења углавном добри. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Захтев мајки министру Зорану Ђорђевићу

МАГАЗИН

30.9.2018.

МАМЕ СУ ЗАКОН

- Закон о финансијској подршци породици са децом, који је ступио на снагу 1. јула ове године, економски је погодио једну групу жена које су се оствариле као мајке, а страхује се да ће да погоди и многе које ће се тек остварити. - По Конвенцији о заштити материнства корисница права не може да прима мање од две трећине плате на коју је пријављена. - Родитељу који услед здравственог стања детета мора да одсуствује са посла не може ускратити право на накнаду само зато што је дете корисник права на додатак за помоћ и негу другог лица. - Постојећем закону додаје се члан који обезбеђује право на месечну накнаду мајкама које пре рођења детета нису засновале радни однос у висини минималне зараде утврђене на дан подношења захтева

Фото: М. Радовановић

30.9.2018.

МАГАЗИН

ницијатива #МамеСуЗакон упутила је захтев министру за рад запошљавање, борачка и социјална питања Зорану Ђорђевићу, министарки без портфеља задуженој за демографију и популациону политику проф. др Славици Ђукић-Дејановић, министру финансија др Синиши Малом и председници Владе Ани Брнабић за одржавање састанка на којем би им њени представници представили Предлог закона о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици са децом. Закон је у скупштинску процедуру ушао 25. септембра, а Предлог закона о изменама и допунама постојећег, испред иницијативе, предала је народна посланица Татјана Мацура. Писмо је упућено са намером да се отворено разговара о лошим ефектима примене Закона о финансијској по-

дршци породици са децом који је ступио на снагу 1. јула ове године, економски погодио једну групу жена које су се оствариле као мајке, а страхује се да ће погодити и многе које ће се тек остварити. У иницијативи подсећају да посебно забрињава што се министар Ђорђевић и министарка Ђукић-Дејановић ових дана у јавности осврћу само на један од десетак таргетираних проблема, а повод је утисак да се ради о вероватно најмањој групи жена које су овим законом погођене. У саопштењу упућеном медијима провејава уверење да су случајно изабрали проблем који се тиче одређивања висине максималне исплате надокнада и да по среди није стварање јаза међу мајкама и будућим мајкама на које се одредбе овог закона односе. Уједно се подсећа да се један од

предлога односи на висину минималног, односно загарантованог, износа који породиља може да прими по основу породиљског одсуства и одсуства ради неге детета. Иницијатива #МамеСуЗакон Предлаже да не буде испод нивоа минималне зараде на подручју Србије, као и да се ова и све друге мере примењују ретроактивно на оне који су овим законом оштећени. Предлог закона о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици са децом предвиђа да се основица накнаде зараде рачуна тако што се збир месечних основица на који су плаћени доприноси подели са дванаест, уместо осамнаест по важећем закону, а да пун месец накнаде за време породиљског одсуства, одсуства ради неге детета и одсуства са посла ради посебне неге детета не може би-

ти мањи од минималне зараде утврђене на дан подношења захтева. Основ за овакав предлог је Конвенција о заштити материнства по којој корисница права не може да прима мање од две трећине плате на коју је пријављена. Од државе се тражи да незапосленим мајкама, предузетницама, женама носиоцима породичног пољопривредног домаћинства, онима које раде по уговору о привременим и повременим пословима, уговору о делу и слично, исплаћује порезе и доприносе, као и минимални износ накнаде зараде. Нормирано је да максимални износ месечне накнаде зараде не може бити већи од пет просечних зарада, уместо три колико је било до сада, али и да се родитељу који услед здравственог стања детета мора да одсуствује са посла не може ускратити право на на-

кнаду само зато што је дете корисник права на додатак за помоћ и негу другог лица. Једна накнада не сме да искључи другу, нити родитељ треба да буде стављен у позицију да бира између те две накнаде. Постојећем закону додаје се члан који обезбеђује право на месечну накнаду мајкама које пре рођења детета нису засновале радни однос у висини минималне зараде утврђене на дан подношења захтева, а основ се види у пракси која указује на изузетно велику дискриминацију жена које траже посао у најрепродуктивнијем периоду живота. Повољност треба да очекују и пољопривредне осигуранице за које се тражи да буду изједначене са свим другим корисницама, да право на накнаду за треће и четврто дете у породици важи за сву која нису напунила

десет година, а и за децу рођену пре 1. јула ове године. Листа допуна завршава се предлогом да право на накнаду имају и деца која су рођена као пето и свако наредно у породици, а да се висина изједначи са надокнадом за четврто дете и прима до навршених десет година, као и да вакцинација не буде услов за исплату родитељског додатка. Уверење о заједничком интересу за промену закона иницијатива #МамеСуЗакон очекује позив на састанак како би се заједничким напорима решили горући, егзистенцијални проблеми одређеног броја породица са децом у Србији. Састанку би испред иницијативе присуствовале посланице Татјана Мацура и Љупка Михајловска, као и труднице и породиље које стоје иза овог предлога. Т. Радовановић

Подршка државе женама из руралних подручја

ЧУВАЊЕ КУЛТУ - Влада Србије и Национална алијанса за локални економски развој за нешто више од годину дана упослили 498 жена на изради традиционалних рукотворина. - Дамама из 14 градова, врсне ткаље из занатских задруга и удружења широм Србије помогле да унапреде своје вештине и стекну нова знања за даљи рад. - Ликовни конкурс за децу предшколског и школског узраста у сликању мотива са стапарског ћилима, а награде малишанима чији су радови оцењени као најбољи ако жене у руралним подручјима не живе добро важном се сматра потреба да знају како имају подршку државе. Добра потврда је податак да су, кроз програм „1.000 жена“, Влада Србије и Национална алијанса за локални економски развој за нешто више од годину дана

МАГАЗИН

30.9.2018.

упослили 498 жена на изради традиционалних рукотворина. То је само један од програма које ће покренути у циљу њиховог економског оснаживања, потврдила је потпредседница Владе Србије и председавајућа Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић током

посете IV ткачкој колонији у Стапару. Колоније у Стапару и на Старој планини су традиционалне манифестације покренуте у сарадњи градова Сомбор и Пирот, уз подршку амбасада Аустралије и Сједињених Америчких Држава, у циљу очувања културног наслеђа, традиционалних техника и по-

РНОГ НАСЛЕЂА дршке запошљавању жена које израђују рукотворине, а овогодишњи покровитељи су Покрајинска влада, град Сомбор, удружење Етно мрежа и Национална алијанса за локални економски развој. Да институције треба да користе све расположиве механизме како би подстакле развој традиционалних производа који су аутентични брендови сматра покрајински премијер Игор Мировић. Републичка и Покрајинска влада то чине кроз откуп рукотворина и пласман у виду протоколарних поклона чиме помажу креирању тражње и тржишта за жене које их израђују. Приоритет Градске управе Сомбора је ревитализација стапарског ћилима и његово брендирање због чега је обезбеђена помоћ локалним удруже-

њима у виду простора за рад, набавке разбоја, едукације и ангажовања кроз јавне радове. Градоначелница Душанка Голубовић указује на значај идеје да Сомбор стечено знање и искуство подели са другим локалним самоуправама, али и земљама у региону због чега су гости на IV ткачкој колонији представници Белог Манастира и Ђакова из Хрватске и Кишкунхалаша из Мађарске. Колонија је окупила даме из 14 градова, врсне ткаље из занатских задруга и удружења широм Србије које имају прилику да на овом месту унапреде своје вештине и стекну нова знања за даљи рад. У оквиру колоније све оне су израђивале мотиве са стапарског ћилима који је препознатљив по венцима ружа и другог цвећа. Овај ћи-

лим је у другој половини двадесетог века постао угрожено културно добро, јер га је активно ткала само једна ткаља, да би 2013. била покренута иницијатива за очување што је допронело да пре две године стапарски ћилим буде уврштен на Националну листу нематеријалног културног наслеђа. Део иницијативе за очување ћилимарства је и рад са децом и младима због чега је у оквиру IV ткачке колоније организован ликовни конкурс за децу предшколског и школског узраста у сликању мотива са стапарског ћилима. Потпредседница Владе Србије и покрајински премијер уручили су симболичне награде малишанима чији су радови оцењени као најбољи. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

МАГАЗИН 30.9.2018.

Дечја недеља у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“

МАГАЗИН

30.9.2018.

БИБЛИОТЕКА КУЋА СВИХ КУЋА

- Дечја недеља почиње посетом ученицима Основне школе у Бзовику, а завршава се „Малом школом анимираног филма“. - За шест дана седамнает програма. - Претпоследњег дана „Трка за срећно детињство“ и маскенбал на тему „Ко са књигом другује, тај насиље знањем побеђује“. - У гостима ученицима школа у Матарушкој Бањи. - Посете школама у Годачици и Матарушкој Бањи и Основној школи „Чибуковачки партизани“. - У Библиотеци предствљање часописа „Национална географија“ и предавање о улози деце у Великом рату

30.9.2018.

МАГАЗИН

очетак октобра сваке године време је када се у оквиру Дечје недеље интензивирају различите активности најмлађих суграђана. У оквиру обележавања 150 година постојања и рада Народнa библиотекa „Стефан Првовенчани“ je, у сарадњи са Црвеним крстом и Краљевачким друштвом учитеља, припремила богат програм који ће, под слоганома „Бибилиотека - кућа свих кућа“, бити реализован у периоду ид 1. до 6. октобра. Већ првог дана планирано је да писци за децу Биљана Миљковић, Милоје Радовић и Гордана Тимотијевић у преподневним часовима посете истурено одељење Основне школе „Стефан Немања“ у Бзовику, док ће се у просто-

ријама Библиотеке у послеподневним часовима одржати Луткарска радионица под руководством учитељице Љубе Радете и промоција књиге „Шта сам оно хтео да кажем“ Дејана Алексића. Дан касније биће организовано пет атрактивних програма, први под називом „Матарушка Бања - огранак Бибилиотеке на новој адреси“ у оквиру кога ће, у преподневним часовима, писци за децу Нада Танасковић и Милош Милишић бити гости ученика истуреног одељења Основне школе „Ђура Јакђшић“ из Конарева у Матарушкој Бањи. У исто време, са почетком у 10 сати, на Дечјем одељењу Библиотеке „Стефан Првовенчани“ почиње програм назван „Филмске приће“ у коме

учествују библиотекарка Марија Симовић, полазници Мале школе анимираног филма, Косана Димитров са предшколцима Основне школе „Димитрије Туцовић“ и деца из Вртића „Чуперак“. Дружење са најстаријим суграђанима у програму названом „Библиодаривање“ заказано је за један сат пре поднева у Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи уз учешће књижевника Надежде Танасковић, Милоја Радовића и Милоша Милишића. Два сата касније на Дечјем одељењу почиње програм „Ликови из књига“ у коме учествују Марија Симовић, Милоје Радовић, деца из Вртића „Чуперак“ и предшколци из Основне школе

о деци у Великом рату у оквиру програма „Кроз историјске изворе“ у коме учествују и ученици краљевачке Гимназије. Обележавање Дечје недеље наставља се и у четвртак за када је планирано да, у програму „(Књ)играње“, допринос дају Марија Симовић, Биљана Миљковић, васпитачица Биљана Илић и ученици Основне школе „Браћа Вилотијевић“. У вечерњим часовима истог дана најмлађима је на Дечјем одељењу намењено представљање часописа „Национална географија“ о коме ће говорити др Дејан Урошевић и уредник Игор Рил. Петог дана обележавања Дечје недеље Атлетски стадион је место одржа-

вања два програма. Први је „Трка за срећно детињство“ у коме ће, од десет сати, уечствовати ученици основних и средњих школа, након чега следи маскенбал на тему „Ко са књигом другује, тај насиље знањем побеђује“ у коме ће се учесницима придружити краљевачки писци за децу. Први вечерњи сати на Дечјем одељењу резервисани су за програм „Деца песници, песници за децу“ у коме учествују дечји писац Зоран Васић, Лидија Спаски са Хором СОС Дечјег села „Звездице“ и деца награђена на књижевном конкурсу, а за последњи програм овогодишње манифестације, који почиње у 11 сати 6. октобра, планирана је „Мала школа анимираног филма“.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

„Светозар Марковић“, а у вечерњим часовима на истом месту ће, уз учешће ученика Основе школе „Бранко Радичевић“ из Печенога и критичара мр Ане Гвозденовић, бити представљена књига Милоша Милишића „Крај пруге кућа од дуге“ . Основна школа „Чибуковачки партизани“ ће у среду у јутарњим часовима угостити писце за децу Биљану Миљковић и Милоја Радовића у програму „Читање је путовање у знање“, а школа „Олга Милутиновић“ у Годачици библиотекаре Марију Симовић и Милоја Радовића. Обележавање стоте годишњице од пробоја Солунског фронта повод је за предавање др Драгољуба Даниловића

Мирјана Савић

МАГАЗИН 30.9.2018.

Краљевачки Народни музеј у Москви

ТРАГОМ РУСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ

ирока лепеза активности краљевачког Народног музеја недавно је обогаћена једном од значајнијих у раду ове установе у коју је укључена серија предавања са презентацијама одржаних у Москви. Присутнима је представљено културно наслеђе средњовековне Србије, посебно оно на територији Краљева и Рашке, као тема посебног интересовања

краљевачког музеја. Оно се односи на развој архитектуре и сликарства Рашке школе у тринаестом веку, конципирање рашког храма и високе уметничке домете који су остварени у сликарству у манастирима Ђурђеви ступови, Студеница, Жича, Милешева, Сопоћани, Градац, Пећка патријаршија, Морача и Св. Ахилије у Ариљу. Употпуњено је предавањем о пластици Богородичи-

не цркве у Студеници, као најважнијем романичком остварењу Средњег века у Србији, са посебним нагласком на утицај на развој уметности минијатуре, а посебно интересовање присутних привукло је предавање о српско-руским односима у Краљеву током последњих сто година. Домаћин презентације и предавања на тему „Културно наслеђе средњо-

Фото: М. Радовановић

- У години обележавања 150 година од успостављања дипломатских односа између Русије и Србије у Москви презентација и предавање „Културно наслеђе средњовековне Србије и односи Срба и Руса на примеру града Краљева“. - Руси су оставили дубок траг у Србији, а и Краљеву у које су донели своје обичаје, испијање чаја, кићење јелке и држање кућних љубимаца, а преузели су навике конзумирања кафе, слатка и воде. - Оно што Краљево издваја и издиже од других градова у симболима српско-руског пријатељства је Црква Светог Саве саграђена 1935. године на иницијативу владике Николаја Велимировића

30.9.2018.

МАГАЗИН

вековне Србије и односи Срба и Руса на примеру града Краљева“, којој су присуствовали углавном српски и руски студенти који се школују у главном граду Русије, била је Амбасада Србије у Москви. Значајним за прилику да се представе три значајне теме оцењује се амбасадор Славенко Терзић кога за краљевачки музеј везује дугогодишња сарадња, објављивање радова у часопису „Наша прошлост“ и предавање које је, у оквиру Жичког духовног сабора, одржао 2007. године. Сарадња Народног музеја са Историјским институтом, чији је директор био дуги низ година, један је од повода за позив његовим представнцима да присуствују једном од, за српску културу, значајнијих догађаја у просторијама Српске академије наука и уметности. Краљевчанима је, као и представницима других музеја, библиотека и архива у земљи, тада пружена прилика да присуствују уручењу дигитализованих средњовековних књига и рукописа из фундуса библиотеке у Санкт Петербургу. - Упућена сам тамо и срела амбасадора др Терзића који је упутио позив да дођемо у Москву са неком изложбом. Пошто је то велики финансијски трошак предложили смо да, у консултацији са колегиницама, гостујемо са оним што нас чини препознатљивим у свету а то је српска уметност тринаестог века. Већ смо имали две изузетно запажене изложбе, „Доба светлости“ и „Јелена велика краљица“, па смо предложили да дођемо са предавањима и презентацијама на тему српске уметности тринаестог века и српско руски односи од 1918. до 2018. године. Наш предлог се савршено уклопио са годином обележавања 150 година од успостављања дипломатских односа између Русије и Србије, тако да смо договорили да то буде у септембру - каже виши кустос краљевачког Народног музеја Мирјана Терзић. Музејски саветници археолог Татјана Михајловић и историчар уметности Сузана Новчић су заједнички поставиле изложбе „ Доба светлости“ и „Јелена велика краљица“, која је гостовала

у Лиону и Паризу, па се предавање и презентација везани за период којим се баве сматра нормалним следом догађаја. Обавезе на припреми изложбе под називом „Ко не памти изнова преживљава“, коју Сузана Новчић и Силвија Крејаковић припремају за постављање у мариборском музеју, друге за Рашку у Средњем веку Татјане Михајловић и посебне о пчеларству у краљевачком крају Мирјане Савић одлучујуће су утицале да за гостовање у Москви буде изабран 19. септембар. Податак да је амбасадор Терзић академик, вишегодишњи директор Истријског института и стручњак за период Старе Србије, довољан је за уверење да позив представља посебну част како за три кустоса тако и за установу којој припадају. Предавање о српско руским односима у периоду од 1918. до 2018. године темељи се на опсежном истраживању догађаја из овог периода, а добрим извором податак о онима до окупације Југославије у Другом светском рату показала се докторска дисертација др Владана Виријевића под називом „Краљево град у Србији од 1918. до 1941. године“ у којој је једно поглавље посвећено Русима у овој средини. И поред добре основе за период између два севтска рата тема опсежног истраживања литературе, и радова еминентних историчара и научника, која обрађује оно што се дешавало после тога у значајној мери је допринело да се створи потпунија слика о једном времену. Добра потпора биле су фотографије и документа из фонда Народног музеја, а поред културне, научне и привредне сарадње две земље, која се манифестовала и на овим просторима, посебна пажња посвећена је захлађењу односа две земље у време Информбироа и отопљавање након тога. Изградња пута између Краљева и Рашке почетком треће деценије двадесетог века, потом железничке пруге од Крагујевца до Косовске Митровице, Фабрике авиона и Железничких радионица, допринела је да велики број Руса, бар неколико година, проведе на територији Краљева. Међу избеглица-

ма је било особа различитог образовања, инжењера, агронома, лекара, ветеринара, фармацеута, ваздухопловних стручњака и официра, медицинског и техничког особља, професора, геометара и других који су оставили дубок траг у Србији, а и Краљеву у које су донели своје обичаје, испијање чаја, кићење јелке и држање кућних љубимаца, а преузели су навике конзумирања кафе, слатка и воде. - Заслужни грађанин града Краљева 1969. године Матвеј Козиревски је био командант 1041. пука који је ослободио Краљево 1944. године, па се отворило огромно поље за истраживања која су била врло изазовна због чега сам, поред културне, научне и политичке сарадње обрадила улогу „Јасена“, „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“. Током два месеца интензивног рада истражила сам биографије Краљевчана који су дали допринос развоју привредне и научне сарадње две земље. Живко Николић из Обрве је деведесетих година доста радио у Русији, а Хранислав Милошевић личност чија сарадња са Русијом превазилази регионалне оквире. Користећи документа из његове личне архиве видела сам да је успоставио значајну привредну и научну сарадњу са овом земљом. Оно што Краљево издваја и издиже од других градова у симболима српско-руског пријатељства је Црква Светог Саве саграђена 1935. године на иницијативу владике Николаја Велимировића поводом обележавања године светосавља. У њој су руски уметници, уз допуштење Николаја Велимировића, насликали фреску цара Николаја Другог деценијама пре него што је 1981. канонизован одлуком Руске заграничне цркве, а 2000. године и Московске патријаршије - истиче Савић. Краљевачки Руси су образовали колонију о чему сведочи податак да је 1933. окупљала више од две стотине претежно сиромашних радника. Да су делили судбину српског народа најбоље сведочи податак да је у октобру 1941. године стрељано неколико десетина оних који су се затекли у Краљеву. Т. Радовановић

МАГАЗИН 30.9.2018.

30.9.2018.

Јавни сервис Косова на Краљевском филмском фестивалу

МАГАЗИН

НА СЛЕПОМ КОЛОСЕКУ 90

- Након повлачења Србије са простора Косова и Метохије фреквенције три земаљска канала припала су Албанцима, један Јавном сервису Косова, други Телевизији Коха и трећи Телевизији 21. - Приштинска РТК2 на српском језику успела да направи баланс између свих страна на подручју Косова и Метохије, већинских Албанаца, Срба и представника међународне заједнице на овом простору. - Без притисака на уређивачку политику. - РТК2 на српском језику реализује стотинак људи који представљају највећу српску заједницу у Приштини

ако је основна сврха различитих фестивала да се покаже колики су домети остварени у појединим областима значајним се сматра прилика за сусрет аутора и размена искустава као један од начина за унапређење стваралаштва. Таквим се показао и седми по реду међународни фестивал краткометражног филма одржан почетком септембра у Краљеву на коме је љубитељима филмске уметности пружена прилика да, између осталих, погледају и двадесетдвоминутни документарни филм „На слепом колосеку“ настао као плод заједничког рада сценаристе и редитеља Жарка Јоксимовића са новинарком Александром Јовановић и Ненадом Филиповићем који је потписао монтажу и сниматељски рад. Филм је настао у продукцији препет година основаног Јавног сервиса Косова на српском језику иза кога стоји више значајних остварења у овој области. Ауторски тим посебно значајном оцењује претходну годину коју је обележило више награда на бројним манифестацијама ове врсте. Гран при фестивала у Кучеву за еколошки запис из околине Призрена, специјално признање на фесивалу репортажа „Интерфер“ у Београду и прва награда за причу о горанском селу Ресавици на „Графесту“ у Грачаници само су нека од признања додељена тиму који значајним оцењује чињеницу да је, између шест стотина из целог света пријављених на Краљевски филмски фестивал. Филм је успео да прође строгу селекцију и буде уврштен међу седамдесет приказаних током четири фестивалска дана у Краљеву, након што је успео да нађе место међу четири стотине пријављених и премијерно приказан на Фестивалу документарног филма у Београду. Да живот филма није окончан сведочи податак да је уврштен у официјелни део петог по реду приштинског фестивала „Ролинг“ који се бави причама о Ромима широм света. Гостовање аутора филма на завршној вечери фестивала у Краљеву прилика је за разбијање предрасуда које се везују за живот Срба у овој средини и рад српске редакције косовског Јавног сервиса РТК2. - Кад се на шпици појави Радио-телевизија Косово свима је по мало чудно да тамо уопште има Срба. Одлуком Скупштине Косова донет је закон да се оформи канал на српском језику који је у јуну ове године обележио пету годишњицу рада. Као један од оснивача и први директор тог канала могу да потврдим како смо за кратко време успели да се, сем информативе,бавимо и другим темама јер је Косово непресушан извор, поготово кад су у питању теме документарног карактера. Иако немамо редакцију документарног програма бавимо се и темама наше дијаспоре, познатим именима Срба и Горанаца који граде сјајну каријеру у иностранству. Мотив нам је да покажемо те људе па смо направили документарне записе о оперском певачу Горанцу, који гради поприлично запажену каријеру у Миланској скали, девојци из Призрена која је крајем деведесетих година дошла

МАГАЗИН

30.9.2018.

у Краљево и у излогу продавнице клавира три пуна месеца спремала пријемни испит, а сада је асистент и предавач на некој академији у Минхену. Искористили смо део приче о њеној вежби у излогу продавнице, па смо филму дали назив „Клавир у излогу наде“. Она је заиста испуниланаду,направила сјајну музичку каријеру, постала члан је Баварске филхармоније и диригент два црквена хора православног храма у Минхену - каже Јоксимовић. Приштинска телевизија је, силом прилика, престала да постоји у јуну 1999. године, а разлаз са албанским колегама одвео је српски део редакције према Прокупљу, где је остала Телевизија Топлица, да би касније део опреме и људства био премештен у Звечан где је формирана Телевизија Мост коју је финансирала Радио-телевизија Србије, у последње време Канцеларија за Косово и Метохију. Део бивших радника, међу њима и Јоксимовић, до 2009. године су били ангажовани у грачаничком дописништву Радио-телевизије Србије, а кад је оно прерасло у Телевизију Мост скоро сто педесетак њих је остало без посла, па су прилику за зарадомморали дапотраже у другим делатностима. У време док се бавио приватном продукцијом Јоксимовићу је понуђено да буде вршилац дужности директора телевизије у оснивању, што је био изазов коме би мало ко могао да се одупре. Колико је одлука о прихватању била исправна на најбољи начин потврђује податак да је за кратко време формирана редакција на чије су се изворе позивали и београдски медији. Без обзира што се финансира из буџета, каже Јоксимовић, ни у једном тренутку није било притисака на независну уређивачку политику која је, за разлику од једностраних албанских медија, успела да направи баланс између свих страна на подручју Косова и Метохије, већинских Албанаца, Срба и представника међународне заједнице на овом простору. И поред очекивања да се износ средстава за финансирање повећа предлог новог закона указује да ће бити мањи и углавном усмерен на производњу документарних програма који, показује то искуство ранијих периода, не привлачи посебну пажњу политичара. Иако се остатак очекује од претплатника у редакцији нису сигурни каква ће бити коначна судбина, јер се у овој средини ни много важнији закони не поштују превише. Након повлачења Србије са простора Косова и Метохије фреквенције три земаљска канала припала су Албанцима, један Јавном сервису Косова, други Телевизији Коха Ветона Суроија и трећи Телевизији 21. Податак да се на овом простору касни са дигитализацијом одлучујуће утиче да се програми на српском језику емитују посредством кабловских система. Александра Јовановић указује на податак да се програм РТК2 емитује и преко сателита, па је доступан свима које у томе не спречава језичка баријера. О томе на најбољи начин сведоче повратне информације које стижу из различитих крајева света, Шведске, Сједиње-

30.9.2018.

МАГАЗИН

Жарко Јоксимовић

них Америчких Држава, Немачке и других земаља. Као део Јавног сервиса Косова који емитује информативни програм на албанском, и оних који се баве спортом и културом, РТК2 на српском реализује стотинак људи који представљају највећу српску заједницу у Приштини. - Треба бити поносан на чињеницу да наш програм, поготово документарни, у поприличној мери гледају и Албанци. Са њима можемо да полемишемо око неких ставова, да се слажемо или не слажемо, али је јако важно да нас гледају, да смо заслужили њихово поштовање па не гледају свој канал него наш, а повољност представља обавеза кабловских емитера да програм РТК 1 и РТК 2 емитују на првом и другом каналу. Поред мреже дописника из Београда, Лепосавића и Призрена телевизија сарађује са српским продукцијама и локалним емитерима, а размена програма помаже да се сви виде на ширем простору - каже Јоксимовић. Упркос почетном противљењу да седиште буде у Приштини последњих десет година се показало као прилика за привикавање на живот у енклави, а досадашње искуство потврђује потребу за заједничким животом и договорима без обзира на различитост ставова о многим проблемима. Независна уређивачка политика редакција на српском и албанском језику сматра се неприкосновеним правом сваке од њих на које друга страна не може даима утицаја, а потврда потребе о заједништву манифестује се на терену и размени снимака које свака страна тумачи на начин који сматра најисправнијим. Заједнички проблем и једних и других су адекватне просторије за рад каопоследица чињенице да од свих чланица некадашње Радио-телевизије Југославије једино Телевизија Приштина није добила нову зграду.Податак да је коначно добијен простор на периферији града, и урађен идејни пројекат будуће зграде, води ка ставу да би реализацијом инвестиције вредне 25 милиона евра кредитних средстава био направљен први корак ка дигитализацији. Десет одсто од укупне зараде Радио-телевизије Косова није довољно за рад редакције на српском језику, али је дванаест милиона евра које годишње издваја скупштина довољно да зараде запослених бу-

ду веће него у Јавном сервису Србије. Иако је, као и свуда у региону, политика уплела прсте у све сфере друштвеног живота Александра верује како је треба оставити по страни како се не би покварили оно што се показало квалитетним, а добра потврда је настојање некадашњег директора Јоксимовића да пружи прилику свима који вреде. - Током целе једне године, у оквиру серијала „Седаманест година после“, бавили смо се животом Срба у енклавама, ишли по селима и дочаравали свакодневицу и проблеме са којима се људи сучељавају. У међувремену смо, сем српских, почели да освајамо и неке просторе где живе Бошњаци, а налетели и на јако занимљиве теме у околини Призрена, невероватно много сачуваних обичаја и детаља. То је допринело да освојимо Гран при на Фестивалу етнолошког филма у Кучеву, а свака тема посвећена њиховом животу, за разлику од наших десетак, достигне стотинак хиљада гледалаца на јутјуб каналу. У време изгласавања закона о оснивању српског канала било је речи и о оснивању посебног на бошњачком језику, а пет година касније више нико не помиње ту идеју. Бошњаке смо окренули према нашем каналу ходајући по ивици жилета, избегавањем да се мешамо у њихове политичке поделе, да се бавимо искључиво њиховима обичајима исвакодневицом. Тако смо их довели у ситуацију да за њих на Косову постоји само РТК2 и то сматрамо нашом заслугом. И поред тога доста лошег се напише о каналу зато што приватни канали срачунато воде озбиљну и безобразну,битку јер нас виде као озбиљну конкуренцију каже Јоксимовић. Ауторима се тема филма „На слепом колосеку“, учинила посебно занимљивом, а разлог за то виде у чињеници о жалбама Срба на сопствени статус, и људска права, у срединама у којим представљају мањину. У исто време, тамо где су у већини, немају превише слуха и жеље да покажу како су другачији и на тај начин покажу бројнијима од себе како би морали да се понашају. То је мотив за одлазак у ромску махалу у Грачаници која је, иако у ваздушној линији удаљена само сто метара од центра места, заборављена и од Бога и од људи. Доказ је податак да њени становници живе у својеврсном хаосу, вез водоводне и канализационе мреже, а не би ни пут имали да у

Александра Јовановић близини није изграђен до оближњег спортског центра. Уверење да их боља судбина чека негде на западу доводи их у исти положај са Србима из делова у којима чине мањину, а универзалност теме је основа за став да ће филм и у наредном периоду бити приказиван на различитим фестивалима, посебно онима којима је у фокусу живот ромске популације. Већом наградом од било које аутори оцењују податак да је филм, међу шест стотина пријављених на фестивал, изабран да буде приказан у званичном програму Краљевског филмског фестивала. Посебно прија податак да је приказан на великом платну пред великим бројем посетилаца, неупоредиво већим од београдског фестивала документарног филма на коме је, појединим пројекцијама у Дому омладине, присуствовало тек неколико гледалаца. Значајним се оцењује интересовање Краљевчана за фестивал који се шести пут заредом показао као добар начин за децентрализацију културних дешавања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 30.9.2018.

Ново у биоскопима

Стопалићи

Јети или не, они долазе! Анимација за све узрасте о младом јетију који пронађе нешто за шта је мислио да не постоји - човека! Оно што се до сада сматрало митом постаје стварност када јети Миго доживи сусрет с човеком. Откриће Мигу доноси славу и девојку из снова, али његов свет баца у хаос. Анимирану породичну авантуру у 2Д и 3Д формату, чије трајање за шест минута премашује сат и по, по ценарију који је написао са Клер Сера, режирао је Кери Киркпатрик уз помоћ Џејсона Реисинга.

ма је, неспутан физичким недостатком, слободан да уради и буде ко год пожели. Изненада, у његово одељење стиже нова ученица Милица и, мало по мало, пробија зид који је Јован изградио око себе како би се сачувао од емотивног повређивања. Позива га у авантуру ослобађања сопственог оца од његове нове жене, Миличине маћехе, за коју верује да је вештица која га је зачарала. Због новооткривеног узбуђења, и радости које осећа због сазнања шта то значи имати правог друга, Јован прихвата али убзо сазнаје да препреке које се јављају у реалним авантурама није тако лако прескочити као у онима у његовој глави. А за њега, највећа од свих је он сам па долази до кључног тренутка кад мора да прихвати себе таквог какав је и баци се у највећу авантуру од свих – живот. Када то учини пред њим се отвара нови свет у коме ће, заједно са Милицом, открити истинску природу вештице и на потпуно неочекиван али и зрео начин, савладати њену претњу и постати прави херој.

По сценарију Милоша Кречковића и Марка Манојловића редитељ Рашко Миљковић је авантуру са елементима фантазије сместио у сат и по филма у коме водеће улоге тумаче Михајло Милавић, Силма Махмути, Јелена Ђокић, Бојан Жировић, Милутин Милошевић...

Пеперминт Џенифер Гарнер се појављује у адреналином набијеном трилеру и најбољој улози до сада, улози мајке која се буди из коме након што су јој муж и ћерка убијени у бруталном нападу. Кад схвати да систем штити убице од правде, њена животна мисија постаје освета супругове и дететове смрти. Зато проводи године тренирајући како би узела правду у своје руке. По сценарију Чада Ст. Џона акциону драму, чије трајање за два премашује сто минута, режирао је Пјер Морел, а главне улоге тумаче још Ричард Кабрал и Мајкл Мосли.

Злогоње „Злогоње“ је прича о десетогодишњем дечаку Јовану, који је рођен са парцијалном церебралном парализом. Како је цео његов живот условљен тим стањем Јован мисли да га сви остали виде кроз њега. Зато кроз машту бежи у свет фантазија у који-

Квалификације против Узбекистана

МАГАЗИН

30.9.2018.

НОВИ ФОРМАТ

Т ДЕЈВИС КУПА - За пласман на финални турнир Светске групе Дејвис купа Србија против селекције Узбекистана. - После 118 година нови систем такмичења. - Дванаест од укупно двадесет четири селекције које учествују у квалификацијама, избориће пласман на завршни турнир у новембру. - Међу осамнаест репрезентација, дванаест из квалификација, четири полуфиналиста из претходне године и две са специјалним позивом. - Први квалификациони меч 1. и 2. фебруара следеће године. - Такмичење два уместо три дана седишту Међународне тениске федерације у Лондону одржан је жреб за квалифкационо коло Светске групе Дејвис купа за 2019. годину, Србија је на жребању постављена за другог носиоца, а за пласман на финални турнир Светске групе вољом жреба бориће се, као гост, против селекције Узбекистана. После пуних 118 година стари систем такмичења у оквиру Светске групе Дејвис купа одлази у историју, а већ од наредне године одвијаће се према новим прописима. Нови формат подразумева квалификациону рунду, која ће бити организована у фебруару, из које ће дванаест, од укупно двадесет четири селекције које учествују у квалификацијама, изборити пласман на завршни турнир у новембру. На завршном турниру који ће изнедрити новог власника „салатаре“ бориће се осамнаест репрезентација, дванаест из квалификација, четири полуфиналиста из претходне године и две „вајлд карте“. Први квалификациони меч, који мења некадашње прво коло Светске групе Дејвис купа, на програму је 1. и 2. фебруара 2019. године, одвијаће се

у току два, уместо досадашња три, дана. Првог дана, у петак, играју се два сингл меча на два добијена сета, у суботу дубл а затим још два сингл меча. Директан пласман на финални турнир 2019. обезбедили су полуфиналисти Светске групе Дејвис купа ове године, Француска, Хрватска, Сједињене Америчке Државе и Шпанија, а специјални позив добили су Велика Британија и Аргентина. Дејвис куп селекција Србије је ову сезону као домаћин почела у Нишу, где је на шљаци поражена од екипе Сједињених Америчких Држава са 3:1, након чега је вољом жреба приморана да се против репрезентације Индије бори за опстанак у Светској групи. И поред потврде да је репрезентација Србије, бар на папиру важила за фаворита, императив победе која обезбеђује учешће и такмичење са најбољим светским екипама у наредној години утицао је на појаву додатног притиска на све чланове националног тима. Учешће на квалификационом турниру Србија је обезбедила победом у Краљеву против репрезентације Индије која је савладана максималним резултатом

од 4:0. Победе у синглу извојевали су Душан Лајовић, Ласло Ђере и Предраг Крстин, а у дублу Никола Милојевић и Данило Петровић. - Мислим да нам је добар жреб за прво коло, да смо фаворити. Надам се да ћемо бити у што јачем саставу у Узбекистану и да ћемо обезбедити пласман у завршницу која ће се играти у новембру у Мадриду. Најважније је да што већи број играча буде на располагању за меч и да буду здрави. Што се њихових играча тиче најбољи је Денис Истомин којег познајем јако добро. Био је ту пре и Дустов, али нисам сигуран да ће он играти. Остатак њихове екипе нисам имао прилику да гледам, играли су у исто веме кад и ми плеј оф сада у септембру, тако да ове млађе играче не знам, али сам сигуран да их наши млађи играчи познају – закључио је селектор НИС Дејвис куп селекције Србије Ненад Зимоњић. Последњи меч са Узбекистанцима наш тим је одиграо у београдској Арени 2009. године кад је извојевана победа максималним резултатом 5:0. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

30.9.2018.

МАГАЗИН

100

Значајна достигнућа српских ваздухопловаца

КРАЈ СЕЗОНЕ ВАЗДУХОП - После домаћина Словеније и Чешке, којој је позиција висила у ваздуху до последње серије, Србија трећа на Европском првенству у параглајдингу у дисциплини прецизно слетање. - Седам сантиметара до сјајније медаље. - Најбоље пласирани српски пилот Дејан Валек пети у појединачној конкуренцији. - На Светском првенству у мају следеће године српски параглајдисти ће у Вршцу имати прилику да угосте 150 такмичара из тридесет земаља

ије неуобичајено да се чланови српског националног тима у параглајдингу са највећих светских и европских такмичења враћају са значајним резултатима. Да је место на подијуму резервисано за репрезентацију Србије у параглајдингу у дисциплини прецизно слетање потврдило је и последње надметање најбољих европских летача, а у Ваздухопловном савезу Србије подсећају да медаље овога пута

имају специфичан сјај обзиром на чињеницу да се најбољи српски пилот Горан Ђурковић, из вршачког Спортског параглајдинг клуба „Беркут“, такмичио са повређеним коленом, а женски део екипе није ни био на првенству. То је у значајној мери утицало да, иако окрњен, одлично уигран тим у коме су се нашли Горан Ђурковић и Драган Попов из СПК „Беркут“ Вршац, Слободан Малетић из Клуба ваздухо-

пловних спортова „Кошава“ из Београда, Дејан Валек и Иван Павлов из Аеро клуба „Нови Сад“, сада већ бивши прваци Европе и актуелни вицешампиони света, заузме треће место, после домаћина Словеније и Чешке којој је позиција висила у ваздуху до последње серије. Европско првенство у дисциплини прецизно слетање одржано у Кобариду од 16. до 22. септембра уз учешће 111 пилота из 24 земље, од ко-

Т. Радовановић Фото: ТСС

ПЛОВНИХ ТАКМИЧЕЊА 101

30.9.2018.

МАГАЗИН

102

јих 19 европских. Горан Ђурковић и Дејан Валек су до последње серије имали прилику за појединачне медаље али је, након једанаест серија током и петодневног такмичења по врло топлом времену, за тренутак попустила концентрација. Одлучујућим за коначни пласман показао се притисак на пилоте који током такмичења, с обзиром на окрњени састав, нису имали право на грешку јер се за тимски резултат од сваке серије узимају четири најбоља резултата. Кобна за четири пилота српског националног тима била је прва серија у којој су направили неповољан резултат, што је било тешко анулирати у наставку такмичења, а Словенија и Чешка до краја нису испуштале стечену предност. Члановима српске репрезентације остаје да жале за пропуштеном шансом, јер их је од нешто сјајније медаље делило свега седам сантиметара заостатка за такмичарима из Чешке. У појединачној категорији прва три места припала су домаћим такмичарима. Најбољи је био Матјаж Слуга, а нешто слабији Јака Горенц и Матјаж Ферарич, док је најбоље пласирани српски пилот Дејан Валек завршио такмичење на петој позицији, а Горан Ђурковић на седмом месту. У датим околностима одличним се оцењују резултати осталих чланова из Србије, Драгана Попова, Слободана Малетића и Ивана Павлова који су дали велики допринос тимском успеху. Посебно значајним оцењуј се се резултат Драгана Попова који је, због чињенице да наступа последњи у серији па мора максимално да се концентрише на побољшање резултата, све време био под великим притиском. Слободан Малетић је имао резултат за медаљу до шесте серије, када су га лош прилаз и 53 сантиметра од циља трајно удаљили од медаље на овом такмичењу. И поред констатације да је такмичење успешно приведено крају велики број такмичара указује на чињеницу да овогодишње ФАИ Европско првенство неће остати у памћењу по организацији каква је очекивана, јер су бројни пропусти били повод за интервенције и жалбе на резултате које су, након гре-

шки судија, морале бити прихваћене. Следеће велико такмичење је Светско првенство у мају 2019. године када ће српски параглајдисти у Вршцу имати прилику да угосте 150 такмичара из тридесет земаља

Дупла круна за Александра Годића Да сезона ваздухопловних такмичења не јењава потврђује Првенство Србије у општој авијацији, одржано између 19. и 23. септембра на спортском аеродрому Давидовац код Параћина. На њему је Александар Годић из параћинског Аеро клуба „Наша крила“ потврдио неприкосновену предност над остлим такмичарима у дисциплинама прецизно летење и рели летење. То је и разлог да му је припала златна медаља у појединачном пласману у дисциплини прецизно слетање, а као члану посаде са клупским колегом Драганом Обрадовићем и у рели летењу. У дисциплини прецизно слетање наступило је осам пилота из четири српска аеро клуба и један гост из Словеније, а након по две руте у задацима провере временске тачности, извиђања и слетања, најбољи резултат остварио је Годић, испред другопласираног клупског колеге Томислава Шалетића и трећепласираног Нике Адамова из АК „Кикинда“. И у оквиру рели летења оцењивани су временска тачност, извиђање и слетање, а наступило је осам домаћих посада и једна словеначка. Иза првопласираних Годића и Обрадовића, друго место је припало параћинским пилотима Томиславу Шалетићу и Ратку Јовановићу, а трећи по вредности резултат на државном првенству остварили су пилоти из Трстеника Душан Тодоровић и Милутиновић. Организатор такмичења Аеро клуб „Наша крила“ имао је част да на домаћем терену остане и највише освојених трофеја са државног првенства. Најбољи појединац Александар Годић, по занимању помоћник директора Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије из Сектора за саобраћајну делатност, пловидбеност и

ваздухопловно особље, као спортски пилот годинама уназад показује да спој посла и задовољства има за последицу најбољи могући резултат.

Најава државног пренства у падобранству На спортском аеродрому Лисичији јарак у Београду у петак је почело 64. Отворено првенство Србије у падобранству у дисциплини скокови на циљ. Такмичење се завршава данас, а за најбоље у држави надмеће се тридесет падобранаца из пет клубова чланова Ваздухопловног савеза Србије. Поред падобранаца из Падобранске екипе Војске Србије, аеро клубова „Наша Крила“ из Параћина и „Михајло Живић“ из Крушевца, Падобранског клуба „Делта“ и 63. падобранске бригаде „Архистратиг“ из Београда на такмичењу, у оквиру отворене конкуренције, наступа петочлана екипа бањалучког Падобранског клуба „Скајдајв“ и појединачно представница Бугарске Ина Гител. Државно првенство организује Ваздухопловни савез Србије уз подршку Министарства омладине и спорта и Спортског савеза Србије, и уз велику помоћ Министарства одбране и Војске Србије, чији ће авион АН-2 са петочланом посадом бити задужен за реализацију налета за извођење падобранских скокова. Падобранци ће се борити за најбољи резултат скоковима са хиљаду метара са приземљењем што ближе циљу са центром пречника два центиметра, а победник је екипа, или такмичар, са најмањим укупним збиром резултата након завршених свих осам планираних и допунских полуфиналних и финалних скокова за најбоље. Најпрецизнији ће понети титулу државног првака појединачно и екипно, а биће проглашени и најуспешнији у отвореној конкуренцији. Такмичење затвара сезону државних првенстава Ваздухопловног савеза Србије, па се љубитељима ваздухопловства пружа последња прилика да ове године уживају у највећем државном падобранском такмичењу.

103

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 30. СЕПТЕМБРА И 5. ОКТОБРА

МАГАЗИН

30.9.2018.

30. септембар

104

1399. — Оснивач енглеске династије Ланкастер Хенри Болингброк постао краљ Хенри IV, дан пошто је абдицирао Ричард II, први монарх у историји Енглеске који је напустио престо. 1846. — Амерички зубар Вилијам Мортон први употребио анестезију приликом вађења зуба. 1912. — Србија и Бугарска објавиле мобилизацију за рат против Турске. Први балкански рат, од октобра 1912. до маја 1913, у ком су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен ослобађањем балканских народа од турске власти. 1915. — Радоје Љутовац, српски артиљерац оборио противнички авион топом. Вероватно прво обарање авиона током историје ратовања. 1941. — Почела прва немачка офанзива на Москву у једној од највећих битака Другог светског рата, која је окончана у јануару 1942. поразом Немаца. 1949. — Окончан је Берлински ваздушни мост успостављен после совјетске блокаде Западног Берлина крајем јуна 1948, током ког су амерички и британски авиони обавили 277.264 летова и допремили 2.323.738 тона намирница. 1962. — Расисти су изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи када је, на основу одлуке федералног суда, црнац Џејмс Мередит уписан на универзитет Мисисипија, који су до тада похађали само белци. 1965. — Припадници индонежанског покрета „30. септембар“ су отели шест генерала и покушали да изврше државни удар. Генерали нађени мртви

3. октобра, а противударом на власт дошао генерал Сухарто. Сматра се да је у репресалијама против комуниста и њихових симпатизера, које су уследиле, побијено око пола милиона људи. 1966. — Немачки ратни злочинци Алберт Шпер и Балдур фон Ширах изашли из затвора Шпандау у ком су одслужили казну од 20 година робије. У затвору који је био направљен за 600 затвореника, остао само Рудолф Хес. Боцвана стекла независност. 1970. — Ричард Никсон допутовао у Београд, у прву посету једног америчког председника Југославији. 1980. — У симболичном подсећању на библијска времена Израел увео валуту шекел, која је заменила фунту. 1988. — У СССР пензионисано пет функционера, међу којима и председник Президијума Врховног совјета Андреј Громико. 1990. — СССР нормализовао дипломатске односе са Израелом, прекинуте током Шестодневног рата 1967. и успоставио пуне дипломатске односе с Јужном Корејом. 1991. — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид. 1992. — Под покровитељством и у присуству копредседника Међународне конференције о Југославији, председници Југославије и Хрватске Добрица Ћосић и Фрањо Туђман потписали Декларацију којом су се обавезали на престанак непријатељстава и решавање спорних питања преговорима. Московска банка дистрибуирала ваучере за приватизацију као део владиних економских реформи које би требало да милионе Руса претворе у капиталисте.

1993. — У серији јаких земљотреса у југозападној Индији разорено 36 села, а погинуло најмање 22.000 људи. 1994. — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Валерија Салова. 1999. — Један од највећих немачких књижевника XX века Гинтер Грас добио Нобелову награду за књижевност. 2000. — Уз подршку ДОС и новоизабраном председнику Југославије Војиславу Коштуници светска демократска јавност ишчекивала расплет постизборне кризе у Југославији. Русија упозорила пораженог Слободана Милошевића да не користи силу ради опстанка на власти. 2005. – Данске новине Јиланд-Постен објавиле су карикатуре Мухамеда, изазваши протесте у

муслиманским земљама који су их видели као богохулне и исламофобичне.

1. октобар 331. п. н. е. — У бици код Гавгамеле Александар Македонски је победио персијског цара Дарија III. 1777. — Потписан Уговор у Сан Илдефонсу, између Шпаније и Португала. 1910. — Јапан извршио анексију Кореје и укључио је у Јапанско царство. 1914. — Турска као савезница Централних сила у Првом светском рату затворила Дарданеле за бродове земаља Антанте. 1918. — Предвођени енглеским пуковником Томасом Едвардом Лоренсом, познатим као Лоренс од Арабије, Арапи уз помоћ Британаца у Првом светском рату преотели Дамаск од Турака. 1926. — У Београду отворена пијаца на Зеленом венцу. 1928. — У СССР проглашена Прва петољетка, петогодишњи план развоја индустрије и наставак колективизације пољопривреде. 1938. — Немачка армија ушла у Чехословачку и окупирала Судете после Минхенског споразума Немачке с Ве-

ликом Британијом и Француском. 1943. — Савезници после једномесечне битке у Другом светском рату заузели Напуљ. 1946. — Међународни војни суд у Нирнбергу прогласио кривим 22 лидера нацистичке Немачке за ратне злочине поцињене у Другом светском рату. На смрт осуђно њих 12, три добила доживотни затвор, а остали затворске казне од 10 до 20 година. 1949. — Проглашена НР Кина. 1979. — Зона Панамског канала после 70 година под контролом САД формално предата на управу Панами. 1982. — Лидер Хришћанско-демократске уније Хелмут Кол постао шести канцелар Западне Немачке, наследивши социјалдемократу Хелмута Шмита. 1988. — Михаил Сергејевич Горбачов постао председник Президијума Врховног совјета СССР уместо Андреја Громика, који је претходног дана пензионисан. Творац политичких и привредних реформи, Горбачов био последњи лидер Совјетског Савеза. 1989. — Данска је постала прва у свету која је дозволила брак хомосексуалаца. 1996. — Савет безбедности Уједињених нација укинуо економске санкције Југославији уведене у мају 1992. због њене умешаности у рат у Босни. 1997. — Полиција је грубом силом растурила мирне демонстрације албанских студената у Приштини и још пет градова на Косову. Студенти захтевали повратак у универзитетске установе и наставу на албанском језику. 1999. — Руске снаге ушле у Чеченију пошто су током августа и септембра потукле чеченске исламисте на територији Дагестана. 2000. — Широм Србије настављени протести грађана због непризнавања победе кандидата ДОС Војислава Коштунице на председничким изборима у Југославији. Јаке полицијске снаге ушле у рудник “Колубара” у покушају да спрече штрајк рудара. 2000. — Одбојкаши репрезентације Југославије победом над Русијом 3:0 освојили су златну медаљу на Олимпијским играма у Сиднеју. 2017. — Одржан је референдум о

независности Каталоније, на којем је за независност гласало 90% становништва.

2. октобар 1187. — Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео Јерусалим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат. 1608. — Холандски оптичар Ханс Липершеј приказао у Хагу први телескоп. 1870. — Папске државе плебисцитом одлучиле да се уједине са Италијом, а престоница Италије премештена из Фиренце у Рим. 1924. — Лига народа усвојила Женевски протокол за мирно решавање међународних спорова. 1935. — Италија напала Абисинију и сломивши отпор етиопских војника окупирала земљу. Лига народа осудила агресију, а 19. октобра увела санкције Италији. 1944. — После 63 дана тешких борби Немци угушили устанак становника Варшаве. Погинуло око 250.000 Варшављана, велик број завршио у нацистичким концентрационим логорима, а град готово потпуно уништен. 1946. — Зрењанин добио данашње име. На свечаној седници Градског народног одбора тадашњег Петровграда одлучено да, поводом двогодишњице ослобођења града од немачке окупације, добије име по народном хероју Жарку Зрењанину. 1975. — Јапански цар Хирохито стигао у Вашингтон, у прву посету неког јапанског суверена САД. 1989. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Гарија Каспарова. 1990. — На аеродрому у кинеском граду Гуангџоу погинуло 127 људи када је отет кинески авион ударио у два авиона на аеродромској писти. Незадовољни политиком нове хрватске власти, Срби из Книнске крајине блокирали железнички и друмски саобраћај и тиме прекинули све везе из Београда и Загреба ка јадранској обали. 1991. — Почели сукоби хрватских

105

30.9.2018.

МАГАЗИН

106

снага и Југословенске народне армије око Дубровника. У наредним данима опустошена околина града, а стари град гранатиран и остао без струје и воде. 1998. — Жан Пол Акајесу, бивши мајор армије Руанде, оптужен за геноцид и злочине против човечности, осуђен у Хагу на три доживотне робије. 1999. — Кина и Русија прославиле, првом заједничком војном вежбом, 50. годишњицу дипломатских односа две земље. 2000. — Током постизборне кризе у Југославији Слободан Милошевић се путем државне телевизије обратио нацији и изјавио да му је „савест потпуно мирна“, док се талас незадовољства његовом вишегодишњом владавином ширио земљом. Генерални штрајк и блокаде путева паралисали Србију, штрајкови и протести почели и у државним медијима који су до тада били под Милошевићевом контролом. 2002. — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић изјавила, преко видео-везе с трибуналом у Хагу, да се осећа кривом по тачки оптужнице која је терети за злочин против човечности током рата у Босни и Херцеговини, а Тужилаштво повукло преосталих седам тачака оптужнице, међу којима и ону за геноцид. 2003. — Јужноафрички писац Џон Максвел Куци добио Нобелову награду за књижевност за 2003. 2009. — Ирска на референдуму ратификовала Лисабонски споразум са 67,13% за ратификацију. На референдум је овог пута изашло 58% грађана Ирскае.

3. октобар 2333. п. н. е. — Према легенди утемељена Краљевина Кореја. 382. — Окончан Готски рат склапањем споразума о савезу између римског цара Теодосија I и Гота. 1796. — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем Црногорци на Крусима поразили вишеструко бројније снаге скадарског паше Махмута Бушатлије, који је погинуо у тој бици.

1824. — Скупштина Мексика усвојила Устав према ком је та држава постала независна федеративна република под називом Сједињене Државе Мексика. 1866. — Мировним уговором у Бечу, којим је окончан седмонедељни рат Италије и Аустрије, Италији припали област Венето и град Венеција. 1906. — На Радио-конференцији у Берлину СОС установљен као међународни сигнал за помоћ, уместо до тада најчешће коришћеног ЦеКуДе (CQD). Конвецнија ступила на снагу у јулу 1908. 1929. — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила назив у Краљевина Југославија, а државна територија подељена на девет области, бановина. 1932. — Ирак после истека британског мандата стекао независност и постао члан Лиге народа. 1938. — Патентиран поступак инмпулсне кодне модулације ПЦМ 1944. — Прва пролетерска бригада ослободила град Уб у Западној Србији 1952. — Велика Британија на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу. 1968. — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен са власти у војном удару Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. По доласку на власт војна хунта национализовала петролејске изворе и почела да спроводи свеобухватну аграрну реформу. 1981. — После седам месеци ирски националисти у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током ког је умрло 10 штрајкача. 1989. — У окружном суду у Приштини почело суђење Азему Власију и тринаесторици косовских Албанаца оптужених за контрареволуционарно деловање и организовање штрајка албанских рудара у руднику „Стари трг“. 1991. — Председништво Југославије у непотпуном саставу одлучило да пређе на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је гра-

ђански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Од тада седницама Председништва присуствовали само чланови из Србије, Војводине, Косова и Црне Горе, па је названо „крње Председништво“. 1993. — У Могадишу погинуло 21, а повређено 82 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида. 1995. — Председник бивше југословенске републике Македоније Киро Глигоров повређен у атентату експлозијом аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач и један случајни пролазник погинули. 1997. — Јапански воз на магнетним јастуцима брзином од 451 километар на час оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија. 1999. — Основана гробарска нави-

јачка група Јужни Фронт. У атентату на Ибарској магистрали код Лазаревца погинула четири члана Српског покрета обнове, тада једне од најјачих опозиционих политичких странака у Србији. Председник странке Вук Драшковић који је том приликом лакше повређен, оптужио је тадашњу власт за убиства и атентат на њега. Први пут после Другог светског рата на парламентарним изборима у Аустрији националистичка Слободарска партија Јерга Хајдера освојила друго место по броју посланика у Парламенту и добила могућност да учествује у формирању Владе. 2001. — Сенат САД одобрио споразум о трговинској сарадњи с Вијетнамом, који је Вијетнаму обезбедио нормалан трговински статус и односе са САД. 2010. — Патријарх српски Иринеј устоличен у Пећкој патријаршији.

4. октобар 1209. — Немачки краљ Отон IV крунисан је за римско-немачког цара. Током три наредне године напао је Тоскану, Сицилију и јужну Италију, због чега га је папа Иноћентије II екскомуницирао. 1582. — Четврти октобар означен је као последњи дан Јулијанског календара у Папској држави, Шпанији и Португалији. Грегоријански календар ступио је на снагу наредног дана са датумом 15. октобар, а убрзо су га прихватиле готово све католичке државе. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца прихватила је тај календар за подручје Србије, Црне Горе и Македоније 19, односно 31. јануара 1919. 1853. — Турска је, уз подршку Уједињеног Краљевства и Француске, објавила рат Русији, пошто је Русија одбила да се повуче из подунавских кнежевина Влашке и Молдавије које је окупирала да би, како је образложила, заштитила православне поданике на територији Отоманског царства. 1865. — Пруски канцелар Ото фон Бизмарк и француски цар Наполеон III постигли су у Бијарицу споразум да Пруска преузме врховно вођство у Немачкој. Пет година касније избио је француско-пруски рат у којем је Наполеон III заробљен, а у Француској је 4. октобра 1870. поново успостављена република. 1878. — Први амбасадор Кине у САД Чен Лан Пин предао је акредитиве америчком председнику Радерфорду Хејзу. 1895. — Саграђена бањалучка гимназија 1918. — Борис III постао је цар Бугарске, пошто је његов отац Фердинанд I абдицирао. Године 1923. завео је диктатуру у земљи, а у Другом светском рату био је савезник нацистичке Немачке. 1944. — Распуштен је концентрациони логор на Бањици у Београду, који су немачке окупационе власти основале у јуну 1941. Према непотпуним подацима, кроз тај логор прошло је око 100.000 затвореника, од којих је око 80.000 убијено.

1945. — Основан Партизан. 1957. — Совјетски Савез је лансирао Спутњик-1, први вештачки Земљин сателит. 1965. — Папа Павле VI постао је први папа који је посетио САД и који се обратио народима света са говорнице УН у Њујорку, позивајући их на успостављање трајног и праведног мира у свету. 1974. — Американац Дејвид Кунст постао је први човек који је обишао свет пешице. На путовање дуго 23.250 километара он је кренуо 20. јуна 1970. 1977. — УН су прокламовале Општу декларацију о заштити животиња, а 4. октобар проглашен је Светским даном заштите животиња. 1992. — Влада Мозамбика и побуњеници потписали су мировни споразум, чиме је окончан 16-годишњи грађански рат у тој афричкој земљи. 1993. — Председник Русије Борис Јељцин употребио је тенкове да би заузео зграду парламента у коју су се забарикадирали посланици, пошто је 21. септембра распуштен парламент. Потпредседник Русије Александар Руцкој и лидери парламента предали су се војницима лојалним Јељцину после десеточасовног тенковског напада и погибије најмање 300 људи. 1999. — Командант усташког логора у Јасеновцу у Другом светском рату Динко Шакић осуђен је у Загребу на 20 година затвора. У том, највећем концентрационом логору у Југославији, убијено је неколико стотина хиљада људи, углавном Срба, Јевреја и Рома, као и хрватских антифашиста. 2000. — Уставни суд СР Југославије поништио је председничке изборе одржане 24. септембра на којима је кандидат опозиције Војислав Коштуница победио кандидата Социјалистичке партије Србије и дотадашњег председника Слободана Милошевића. На позив Демократске опозиције Србије да се 5. октобра окупе у протесту због тога испед Савезне скупштине, грађани из целе Србије кренули су према Београду пробијајући полицијске блокаде на путевима. 2001. — Руски авион Тупољев-154 који је из Израела летео за Москву пао

107

је у Црно море погођен ракетом коју је грешком испалила украјинска војска на војној вежби. Погинуло је 78 путника и чланова посаде. 2009. — Навијач Фудбалског клуба Сарајево Ведран Пуљић (22) убијен је у Широком Бријегу из ватреног оружја пре утакмице између Широког Бријега и Сарајева. У њега је хицем из пиштоља пуцао бивши полицајац из Широког Бријега Оливер Кнезовић.Он је признао убиство и потом побегао из полицијске станице у Широком Бријегу, а потом је напустио Босну и Херцеговину и отишао у Загреб .

МАГАЗИН

30.9.2018.

5. октобар

108

610. — У Цариграду, у цркви Пресвете Мудрости (Аја Софија) Ираклије (610—641.) крунисан за новог источноримског (византијског) цара. Ираклије је остао упамћен као велики војсковођа и реформатор византијског војног и административног система. 1511. — Папа Јулије II основао је Свету лигу Арагона, Венеције и Папске државе са циљем да одбрани јединство цркве, али и да истера Французе из Италије. 1796. — Под притиском Француске, Шпанија је објавила рат Великој Британији, који је завршен катастрофалним поразом француско-шпанске флоте 1805. у бици код Трафалгара. 1813. — После пропасти Првог српског устанка, у селу Скели, бежећи пред турским окупаторима, педесет жена и девојака не желећи да их Турци обешчасте, скочиле су у Саву, држећи се за руке и утопиле се. 1883. — Први европски трансконтинентални експресни воз „Оријент експрес“ кренуо је из Париза за Истанбул. 1900. — Персијски шах Музафар ад Дин Каџар посетио Београд и краља Александра I Обреновића. 1908. — Аустроугарска анексирала Босну и Херцеговину. — Бугарски кнез, немачки принц Фердинанд Кобург прогласио је независност Бугарске од Османског царства, а себе царем Фердинандом I. 1910. — Португалија је после обарања краља Мануела II проглашена ре-

публиком под председником Жуакимом Теофилом Фернандешом Брагом. 1915. — Снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву, Сави и Дрини, у Првом светском рату почела је офанзива Централних сила на Србију. 1938. — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео је оставку и отишао у избеглиштво, након што је под притиском Велике Британије и Француске прихватио Минхенски споразум којим је Судетска област уступљена Хитлеровој Немачкој. 1954. — Уједињено Краљевство, САД, ФНР Југославија и Италија су потписале Лондонски споразум о укидању Слободне зоне Трста и додели зоне Б и мањег дела зоне А Југославији, а већег дела зоне А са градом Трстом Италији. 1964. — У Западни Берлин је кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида побегло 57 држављана Источне Немачке, што је било највеће масовно бекство од изградње зида 1961. 1969. — Би Би Си је емитовао прву епизоду серије „Летећи циркус Монти Пајтона“, која је постала култна емисија широм света. 1974. — Пет људи је погинуло, а 35 рањено у експлозији бомби које су ирски националисти бацили у два бара у месту Гилдфорд у Енглеској. 1983. — Лидер пољског покрета „Солидарност“ Лех Валенса добио је Нобелову награду за мир. 1988. — Чилеанци су се на плебисциту изјаснили против предлога да председнику Чилеа Аугусту Пиночеу буде продужен мандат до 1997. године. 1989. — Нобелова награда за мир додељена је тибетанском духовном вођи у избеглиштву Далај Лами. 1994. — У Швајцарској су пронађена тела 48 припадника секте „Храм Сунца“ који су извршили обредно масовно самоубиство. 1995. — Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук успео је, након два месеца преговора са Србијом и Хрватском и лидерима зараћених страна у Босни, да постигне споразум о прекиду ватре, који је био увод у мировне

преговоре у Дејтону. 2000. — Демонстрације 5. октобра 2000. — после неуспелих покушаја полиције да сузавцем растера стотине хиљада демонстраната у центру Београда, који су протестовали због поништавања председничких избора, грађани су ушли у Савезну скупштину, а нешто касније и у зграду државне Радио телевизије Србије. Под притиском маса Слободан Милошевић, десетогодишњи неприкосновени лидер Србије и СР Југославије, следећег дана је признао изборни пораз од кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице. 2004. — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић.

6. октобар 105. п. н. е. — Битка код Араусиона (данас Оранж у Француској): Римљани изгубили око 100.000 људи у тешкој борби са варварским племенима Кимбра и Тевтонаца. 1908. — Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину, што је изазвало дубоку кризу у односима европских сила. Да би избегле рат, водеће европске земље признале анексију у марту 1909. Под притиском европских сила анексију признала и Краљевина Србија. 1915. — Нападом на Србију Бугарска, која је на почетку рата прогласила неутралност, укључила се у Први светски рат на страни Централних сила. Суочена истовремено с немачко-аустроугарском офанзивом на северу, српска војска била присиљена да се повуче на Косово, а потом преко Албаније до Јадранског мора, одакле су је савезничке снаге пребациле на острво Крф. 1927. — Премијером филма „Певач џеза“ у Њујорку, с тада врло популарним певачем Алом Џонсоном у главној улози, почела ера звучног филма. 1958. — Америчка нуклеарна под-

морница „Сивулф“ изронила на површину код обале Нове Енглеске после два месеца проведена у морским дубинама, што је био светски рекорд у остајању под морем. 1972. — Више од 200 људи погинуло и више од хиљаду повређено у железничкој несрећи код мексичког града Салтиљо. 1973. — Нападом Египта и Сирије на израелске положаје на источној обали Суецког канала и на Голанској висоравни почео је Јомкипурски рат. 1976. — Војна хунта у Тајланду срушила владу Сенија Прамођа, а војска на универзитету у Бангкоку масакрирала велик број студената-левичара. 1987. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Јана Тимана. 1988. — Под притиском демонстрација руководство Војводине поднело оставке. Током протеста демонстранти на функционере који су покушали да им се обрате бацали јогурт, због чега је тај догађај касније назван „јогурт-револуција“. 1991. — Индонежански војни авион ударио у Џакарти у зграду Владе. Погинуле 102 особе, повређено их више од 5.000. 1998. — Под притиском међународне заједнице и претњама ваздушним ударима НАТО почело повлачење српских снага безбедности са Косова према централној Србији. 2000. — Слободан Милошевић признао победу Војислава Коштунице у првом кругу избора за председника Савезне Републике Југославије честитајући му победу. Војислав Коштуница је постао први изабрани политичар у СРЈ који није био члан Савеза Комуниста Југославије. Савезни уставни суд потврдио победу Војислава Коштунице на председничким изборима 24. септембра. Слободан Милошевић у обраћању нацији путем телевизије признао пораз и честитао победу новоизабраном председнику. Тиме окончана постизборна криза током које су на стотине хиљада грађана широм Србије протестовале због покушаја власти да фалсификује изборне резултате.

109

110

МАГАЗИН 30.9.2018.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs