Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 355 * 23. септембар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

У овом броју: Бољи услови у „Полетарцу“ Заменику чиста петица Утврђена листа кандидата Ефикаснија контрола Листа незапослених све краћа Вишеструка корист Уз квалитет и уштеда Рад у новим условима Спала књига на два слова

МАГАЗИН

23.9.2018.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

2

10 14 24 26 30 36 42 48 52

Због „Ракете“ до Стразбура Планови Централних сила пред нову офанзиву Мајор у чину пуковника Путуј Европо... Два у један Два дана урнебесног џеза На репертоару Биоскопа „Кварт“ Спортски изазов Отворена тениска школа Времеплов

58 66 72 78 88 88 104 106 106 108

3

4

МАГАЗИН 23.9.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

5

6

МАГАЗИН 23.9.2018.

7

8

МАГАЗИН 23.9.2018.

9

Шездесет седма седница Градског већа

МАГАЗИН

23.9.2018.

БОЉИ УСЛОВИ У

10

- Од двадесет тачака на дневном реду шездесет седме седнице Градског већа половина предлози за допуну дневног реда двадесет треће седнице Скупштине града. - Највећи број предлога из табора напредњака. - Републици на поклон сто противградних ракета, Полицијској управи дигитални фотоапарат Никон Д 7200 сет. - Педесет хиљада динара плаћање трошкова сајма пољопривреде који се одржава од 21. до 23. септембра у оквиру манифестације ,,Сабор традиције и културе Врба 2018“. - Два милиона и 820 хиљада динара за прикључење објекта „Полетарац“ Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ на централно грејање

Фото: М. Радовановић

У „ПОЛЕТАРЦУ“

11

23.9.2018.

МАГАЗИН

12

обичајено је да дан пре седнице Скупштине града буде одржана Седница Градског већа, али не и да се на дневном реду нађе двадесет тачака од којих половину представљају предлози нових тема које ће се наћи пред одборницима локалног парламента. Чини се да предлагачи дневног реда за двадесет трећу седницу Скупштине града нису били довољно пажљиви па највећи број предлога за допуну дневног реда долази из политичке групације којој и сами припадају, од девет из редова владајуће већине један од представника Покрета социјалиста а остали од напредњака. Индикативним се чини податак да је све потписао заменик шефа Одборничке групе „Александар Вучић - Србија побеђује“ Милош Милишић што потврђује приче да би, већ након последње седнице Скупштине града, могао да заузме првог међу напредњачким одборницима након што досадашњи шеф одборничке групе Вукман Ракоче-

У

вић буде изабран за заменика градоначелника. Одборник Покрета социјалиста Зоран Велимировић је предложио да се у дневни ред седнице локалног парламента уврсти тачка Предлог решења о давању сагласности на Статут Јавне установе Туристичка организација Краљева, а Милишић да се по која реч проговори о накнадама за рад и путним трошковима одборника, шефова, заменика шефова, техничких секретара одборничких група и чланова радних тела Скупштине града, градоначелника, чланова Градског већа и председника савета месних заједница. Владајућа већина сматра да парламент треба да се позабави предлогом одлуке о изменама и допунама Одлуке о управљању комуналним отпадом, Програмом отуђења грађевинског земљишта и годишњим програмом заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта. Листу предлога допуњава предлог решења о давању сагласности на одлу-

ку о одређивању цена услуга сакупљања и депоновања комуналног отпада коју је донео Надзорни одбор Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, одлуке о подизању споменика Стефану Првовенчаном на Тргу Светог Саве и решења којим се Влади Србије предлаже доношење решења о давању граду Краљеву на коришћење без накнаде објекта за потребе Историјског архива. Интересантним се чини податак да је предлагач одлуке о подизању споменика Стефану Првовенчаном пре нешто више од годину дана био потписник подршке да на истом месту буде подигнут споменик Светом Сави. Одборничка група Покрета Двери сматра да саставни део дневног реда седнице Скупштине града треба да буде разматрање и усвајање закључка о обавези градских органа, предузећа, установа и служби чији је оснивач град Краљево да се користе услуге исхране и смештаја Дечјег одмаралишта „Гоч“ приликом организовања туристичких,

спортских и других манифестација у циљу сарадње са другим градовима и општинама у земљи и иностранству. Списак тема које се везују за седницу локалног парламента затвара амандман Одборничке групе „Локални фронт“ на Одлуку о сахрањивању на гробљима. Другу половину чини разматрање више предлога правилника, о условима обезбеђивања и пружања услуге социјално становање у заштићеним условима, становању уз подршку за младе који се осамостаљују, начину и условима пружања и мерилима и критеријумима за утврђивање цене услуге персоналне асистенције за особе са инвалидитетом, мерилима и критеријумима за утврђивање учешћа корисника у цени услуге персоналне асистенције за ове особе, условима обезбеђивања и пружања услуга помоћ у кући, мерилима и критеријумима за утврђивање цена услуге и учешћа корисника и сродника у трошковима помоћ у кући.

Пред члановима Градског већа нашло се разматрање предлога решења којим се са града Краљева на Републику Србију преноси право јавне својине сто противградних ракета и другог којим се Полицијској управи преноси дигитални фотоапарат Никон Д 7200 сет. ,,Центар за културу, омладину и спорт“ из Заклопаче је, преко Савета за пољопривреду, поднео захтев Градском већу за одобрење финансијских средстава у износу од педесет хиљада динара ради плаћања трошкова сајма пољопривреде који се одржава од 21. до 23. септембра у оквиру манифестације ,,Сабор традиције и културе Врба 2018“, чији је организатор. У захтеву се наводи да је манифестација везана за верски празник и да се очекује велики број посетилаца, пре свега људи са руралног подручја и излагача који ће представљати своја домаћинства кроз презентацију пчелињих производа, производе од воћа и поврћа, млечних производа, домаће ракије и друго.

Градско веће је донело решење о коришћењу средстава текуће буџетске резерве којим се два милиона и 820 хиљада динара усмерава на радове прикључења објекта „Полетарац“ Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ на централно грејање. У захтеву за доделу средстава наводи се да је из еколошких разлога објекта „Полетарац“, који се до сада грејао на лож уље, потребно извшити прикључење на даљинско централно грејање. Процењена вредност радова се приближава износу од четири милиона динара, а како на позицији се које се финансирају у Плану за ову годину Предшколска установа има одобрена средства од 5,3 милиона динара, а већ је у току реконструкција крова на објекту „Бамби“ процењене вредности од 4,4 милиона динара, израчунато је да недостаје 2,82 милиона који се додатно очекују из градске касе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

23.9.2018.

МАГАЗИН

14

Двадесет трећа седница Скупштине града

ЗАМЕНИКУ ЧИСТА ПЕТИЦА

Фото: М. Радовановић

- Након оставки Милене Милићевић и Данила Спасојевића нови одборници у Скупштини града Верољуб Коматовић са изборне листе „Александар Вучић - Србија побеђује“ и Мирољуб Баковић са листе „Двери, да вратимо живот Краљеву“. - Поступак избора заменика градоначелника трајао пуних пет сати. - Након два гласања изабран досадашњи шеф одборничке групе Српске напредне странке Вукман Ракочевић. - Поновљено гласање без опозиционих одборника. - По уверењу опозиционих одборника међу напредњацима нема довољно квалитетних особа за значајне функције због чега су приморани да зажмуре на једно око и прихвате велики број доказаних прелетача

15

пре него што је почела могло се очекивати да двадесет трећа седница Скупштине града буде различита од свих претходних, понајвише због обимног дневног реда на коме се нашло чак педесет тема. Списак је накнадно проширен након дан раније одржане потврде чланова Градског већа да прихватају бројне предлоге за допуну које су стигле из редова напредњака, али и скоро два и по кила папира који је требало детаљно проучити пре него отпочне расправа. Уобичајено је да на почетку сваке наредне буде усвојен извод из записника са претходне седнице на који је овом приликом примедбе имао одборник Локалног фронта Предраг Воштинић. Иако се примедба односи на садржај у коме нема извода из дискусије које квалификују расправу у недоумицу је доведен и председник

МАГАЗИН

23.9.2018.

И

16

Скупштине кад није био у ситуацији да дефинише питање на основу кога би се изјашњавали одборници. На питање да ли извод из записника треба да садржи делове разговора који квалификују расправу већина од 52 присутна одборника одговорила је негативно, што је допринело да извод из записника буде брзо усвојен. Поред обимног дневног реда напредњаци су предложили још осам тачака, а заменик шефа одборничке групе „Александар Вучић - Србија побеђује“ Милош Милишић искористио прилику да пре усвајања повуче два предлога. Први се односи на доношење одлуке о подизању споменика Стефану Првовенчаном на Тргу Светог Саве, а други годишњег програма заштите уређења и коришћења грађевинског земљишта. Скупштина је усвојила предлог Одборничке групе

Локални фронт да се у дневни ред уврсти разматрање решења о разрешењу и именовању заменика члана Изборне комисије, а гласовима 36 од 53 присутна одборника, уз 17 уздржаних, дневни ред је утврђен непуних пола сата након почетка седнице. Оставке на место одборника у Скуштини града Милене Милићевић и Данила Спасојевић повод су за именовање нових, а након спроведеног поступка овај статус стекли су Верољуб Коматовић са изборне листе „Александар Вучић - Србија побеђује“ и Мирољуб Баковић са листе „Двери, да вратимо живот Краљеву“. Након што су одборници упознати са писменом оставком Марице Мијаиловић градоначелник Краљева др Предраг Терзић је за новог заменика предложио досадашњег шефа одборничке групе напредњака у Скупштини

града Вукмана Ракочевића. Иако се претпостављало како би то могло да буде повод за жучну расправу мало ко је могао поверовати да ће она бити увод у поступак избора чије се трајање продужило пуних пет сати. Расправу је иницирао председник Одборничке групе Староседеоци Краљева и околине Иван Матовић потврдом о нестабилности власти која је сваких неколико месеци принуђена да мења по некога са значајних позиција у градској администрацији. Више него сама личност кандидата староседоцима смета чињеница да је био члан Г17 плус чије су припаднике носиоци актуелне власти годинама уназад сматрали лоповима и жутом кугом, онима који су раскућили државу и продали фабрике. Већина таквих се по Матовићу препознала у политици напредњака и инфилтрирала у њихове

редове па странку, каже он, „воде људи за које сте тврдили да ће бити у затвору“. Све то довољан је повод за уверење да међу напредњацима нема довољно квалитетних особа за значајне функције због чега су приморани да зажмуре на једно око и прихвате велики број доказаних прелетача. - Ако су тада били лопови и сад су лопови, ако тада нису знали како да раде не знају ни данас - каже Матовић уз јасно изражену сумњу да међу напредњацима нема много оних који размишљају својом главом кад су дозволили да им странку преузме Г17 плус. Да нема длаку на језику потврдио је, у првом обраћању са скупштинске говорнице, и новопечени одборник Мирољуб Баковић подсећањем на политички педигре кандидата за заменика градоначелника. И у његовом

обраћању доминирали су термини неморално, нечасно и непоштено, а основ је уверење о злоупотреби народног поверења. Да ублажи оштрицу критике покушао је Милош Милишић подсећањем да је кандидат за заменика градоначелника у претходном периоду добро обавио многе послове, посебно у време након земљотреса који је погодио Краљево првих дана новембра 2010. године кад је поднео највећу жрву и, на скали од један до пет, заслужио максималну оцену. Добар део времена предвиђеног за расправу о кандидату обележиле су реплике и одговори на њих и више пута поновљен став Ивана Матовића да напредњаци у редовима одборника немају никог бољег ко би могао да буде постављен на овако значајну функцију. Опозиција нема сумње да је одлука о кандидату за ме-

17

18

МАГАЗИН 23.9.2018.

сто заменика градоначелника донета у страначким просторијама али ни да неспособни, каквим су чланове Г17 плус оцењивали напредњаци, не може напрасно да постане способан. Тачку на више пута поновљену тврдњу ставио је Никола Аџић подсећањем да напредњачки одборници представљају пионе једног човека који влада земљом. Покушај да се смири ситуација огледа се у предлогу одборнице Покрета Двери Бранке Мићовић владајучој већини да за место заменика градоначелника предложе кандидата који се није компромитовао ни на који начин и ко се на адекватан начин доказао у послу који обавља. Расправа је потрајала читав сат, а једно од бројних провера ставова окончана је једном од бројних прозивки након што је Никола Аџић изразио сумњу у резултате гласања. Десетоминутна пауза била је довољна да комисија, у чијем су саставу Ивана Базић, Бранка Мићевић и Владимир Вујанац, преузме гласачки материјал и отпочне процес гласања који ће, показаће се касније, бити окончан после пет сати заседања локалног парламента. Десетоминутна пауза за пребројавање гласова продужила се на скоро сат што је било довољно за потврду да нешто није у раду. Да је тако и пре објављивања резултата потврдио је Милош Милишић захтевом да се гласање понови, од формирања нове комисије до пребројавања гласова, јер је у претходном поступку повређен пословник о раду парламента. По уверењу Владана Шапоњића захтев није основан јер одборницима није познато на које се неправилности односи да би председавајући потврдио како два одборника опозиције нису гласала тајно. Гласања о неколико предлога потврдила су како опозиција нема много шанси за доказивање било чега наспрам владајуће већине која је, по Предрагу Воштинићу, способна да докаже како аутомобил није прошао раскрсницу при црвеном светлу на семафору ако то потврди већина путника у њему. Указивање на бројна кршења пословника по правилу се показало нетачним

а сваки пут после два гласања, првог дизањем руку и другог прозивком након што је изражена сумња у резултате пребројавања. Одборник Локалног фронта Предраг Воштинић зарадио је опомену због покушаја да фотографише колеге из редова владајуће већине током гласања, а указивање Николе Аџића на својеврсну хајдучију још један повод за гласање о повреди пословника. На бахатост и силовање демократије какво није виђено од демократских промена 2000. године указује Мирољуб Баковић, а начином да се ситуација смири оцењена је одлука председника Скупштине да прогласи десетоминутну паузу и дође до решења на састанку са шефовима одборничких група. Десетоминутна пауза продужила се за више од сата након кога је потврђено како није дошло до усаглашавања ставова о разлозима за понављање гласања. Ситуација је постала много јаснија од тренутка кад је председница комисије за спровођење гласања Бранка Мићевић потврдила да је од седамдесет гласачких листића употребљено педесет од којих је за два утврђено да нису важећи. Пребројавањем преосталих утврђено је да предложени канидат има подршку 35 одборника што није довољно да буде изабран за заменика градоначелника, али и да чланови комисије нису имали примедбе на ток гласања. То је повод за потврду како више не жели да учествује у циркусу уз подсећање да овакав начин кршења закона заслужује да се неко бар застиди. Задатак да изнесе јединствен став опозиционих представника прихватио је Предраг Воштинић и потврдио да се захтев за понављање поступка темељи на неспремности владајуће већине да прихвати резултате гласања. - Нека је на част вама који гласате како вам кажу. Немојте да нас правите будалама - изговорио је након што је саопштио имена одборника који нису спремни да учествују у раду парламента до окончања тачке дневног реда која се односи на избор заменика градоначелника Краљева. Поновљени поступак, од избора

19

чланова комисије међу којима није било представника опозиције до саопштавања резултата, потрајао је нешто више од пола сата. Пребројавање гласова је потврдило једногласну подршку предложеном кандидату од стране 39 одборника на исто толико важећих листића. Избором за заменика градоначелника Вукману Ракочевићу је престао мандат у Скупштини града. Предлог одлуке о прихватању предлога за промену статута града образложио је градоначелник др Предраг Терзић уз потврду да је неопходно усаглашавање са Законом о локалној самоуправи који доноси бројне новине. Између осталих прецизније се утврђује надлежност месних заједница, сарадња између локалних самоуправа, број чланова градских већа и помоћника градоначелника. Новим законом се прецизније уређује хитност у заказивању седница локалног парламента и потврђује могућност да заменик председника Скупштине буде у сталном радном

МАГАЗИН

23.9.2018.

Вукман Ракочевић

20

односу. Рок за усаглашавање статута истиче 20. децембра након чега предстоји достављање скупштини на усвајање. Обједињена расправа о предлозима за октобарска признања повод потврде да је предлог за доделу дипломе заслужног предузећа Јавном комуналном предузећу „Водовод“ одбијен из разлога што му је исто признање додељено пре три године. За и против ломила су се копља око предлога да диплома заслужног грађанина буде додељена кандидату месних заједница Ратина, Мусина река, Шумарице, Милаковац и Рибница Зорану Вукадиновићу а, исцрпљени вишечасовним дешавањима одборници нису показали превише интересовања ни за разматрање одлуке о реализацији буџета за првих шест месеци ове године. Рад скупштине прекинут је око седамнаест сати, а биће настављен сутра у девет разматрањемо осталих тема са обимног дневног реда. Т. Радовановић

Вукман Ракочевић је рођен 4. априла 1977. године у Подгорици, а Основну школу „Јово Курсула“, гимназију природно-математичког смера и основне студије Машинског факултета завршио је у Краљеву. Добитник је песничке награде „Богдан Мрвош“ 2009. године, коју додељује Књижевни клуб Краљево за младе песнике, радио је у Краљевачком позоришту на месту инспицијента драме и шефа техничке службе, а глумом се бави преко двадесет година. Два пута је биран за одборника у Скупштини града Краљева, функцију помоћника градоначелника задуженог за омладину и спорт обављао је у периоду између 2009. и 2010. године, а за рад и развој месних заједница и питања младих од 2013. до 2015. Од 2010. до 2012. обављао је дужност заменика градоначелника, а до избора на нову функцију био запослен у Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“. Живи у Краљеву, ожењем је супругом Маријом и има сина Војина.

21

22

МАГАЗИН 23.9.2018.

23

У ишчекивању Дана Краљева Краљевдана

МАГАЗИН

23.9.2018.

УТВРЂЕНА ЛИСТ

24

- Комисија за награде и признања Скупштине града Краљева проценила да диплому заслужног грађанина заслужују чак четири појединца, Зоран Вукадиновић, Зоран Милојчевић, Мирољуб Дугалић и Славољуб Маржик. - Октобарска награда града Краљева недавно преминулом Душану Бошковићу који је дао немерљив допринос развоју и успеху краљевачке одбојке и спорта. - Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ за 2018. годину Мото клубу „Кингс“ за несебичну помоћ оболелој деци и људима у невољи епуна два месеца пре доношења одлуке о додели, Комисија за награде и признања Скупштине града упутила је позив грађанима, предузећима, установама, организацијама, месним заједницама, друштвима, стручним и другим удружењима, да до 3. септембра поднесу предлоге кандидата за доделу октобарских признања, диплома заслужног грађанина, предузећа, установе, спортске организације, образов-

Н

не установе и удружења, Октобарску награду града Краљева и специјалну награду за подстицај хуманости која носи име Милована Главчића. На листи кандидата за диплому заслужног грађанина нашло се чак десет имена међу којима су Зоран Вукадиновић кога су предложиле месне заједнице Ратина, Мусина река, Шумарице, Милаковац и Рибница, Војислав Јанићијевић иза чијег имена је стала група грађана, Радоица Кочовић на предлог

Миљка Биочанина, Ана Матовић коју је предложио Аеро клуб Михајло Петровић и Зоран Милојчевић чије заслуге потписује Ранко Тодоровић. Други део листе предводи Мирољуб Дугалић кога је предложила Месна заједница Бресник, а следе кандидат Завичајног друштва Краљево Зорица Петровић, Дарко Николић кога је предложио Лука Петровић, Славољуб Маржик чију кандидатуру подржава београдска подружница Завичајног друштва Краље-

ТА КАНДИДАТА во и Звонко Туфегџић чије заслуге за ово престижно признање потврђује Комисија за признања Матице исељеника. Комисија је проценила да диплому заслужног грађанина заслужују чак четири појединца, Зоран Вукадиновић за допринос развоју ратинског краја, испољену храброст и хуманост, Зоран Милојчевић постхумно за прохујали живот посвећен музици, Мирољуб Дугалић за посвећеност завичају пером и обезбеђивање важних донација граду, а Славољуб Маржик за чување од заборава прошлости родног краја. За добитника дипломе заслужног грађанина предложени су Друштво пчелара Краљево, Удружење грађана „Пријатељство за нова времена“, Удружење учесника рата 1991-1999 године и Матица исељеника Краљево. Комисија је проценила да признање заслужује Матица исељеника, кандидат Комисије за признања овог удружења, за мостове пријатељства између дијаспоре и завичаја.

За доделу дипломе заслужног предузећа, спортске организације и образовне установе предложен је по један кандидат, а добитници су Фудбалски савез Рашког округа за развој фудбалског спорта у Рашком округу и Основна школа „4. краљевачки батаљон“ за деценије успешног рада у области образовања. Предлог Месне заједнице Матарушка Бања да заслужним буде проглашено Јавно комунално предузеће „Водовод“ није разматран због чињенице да му је исто признање додељено пре три године. Између два кандидата за доделу Октобарске награда града Краљева комисија је предност дала предлогу Одбојкашког клуба Рибница да се додели недавно преминулом Душану Бошковићу који је дао немерљив допринос развоју и успеху краљевачке одбојке и спорта. Испод црте је остао Василије Туцаковић кога су за ово престижно признање предложили Друштво за неговање традиције ослободилачких ратова „Јово Курсула“ и Завичајно

друштво Краљево. Више кандидата предложено је и за доделу Специјалне награде за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ за 2018. годину. На листи су се нашла четири кандидата, Весна Ристовић на предлог Удружења „Феномена“, Мото клуб „Кингс“ на предлог Удружења за помоћ особама са аутизмом „Аутизам Краљево“, Месни одбор „Кола српских сестара“ чију кандидатуру подржавају Месна заједница Бапско поље, Школа за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ и Удружење дистрофичара града Краљева, као и Месна заједница „Стара Чаршија“ коју је предложило Спортско еколошко друштво „Женева“. Комисија је проценила да ову награду, уз новчани износ од седамдесет хиљада динара, заслужује Мото клуб „Кингс“ за несебичну помоћ оболелој деци и људима у невољи. Награде ће бити уручене на Свечаној седници Скупштине града 7.октобра. Т. Радовановић

25

Мере за успешнији инспекцијски надзор

МАГАЗИН

23.9.2018.

ЕФИКАСНИЈА

26

- Компаније ће, уместо да буду предмет честих надзора инспектора, обављати самопровере у краћим временским интервалима. - Посебан квалитет реформе инспекција тесна сарадња са привредом, различитим пословним удружењима и представницима четрдесет и једне инспекције. - Корак даље у унапређењу постојећих законских решења. - Интензивније померање фокуса са кажњавања на превенцију, процену ризика и јачања поверења између инспекција и привреде. - Једанаест инспекцијских радних група за приоритетне области надзора недозвољене трговине, сузбијање неформалног рада, контроле хране д јавне расправе о Нацрту измена и допуна Закона о инспекцијскoм надзору, која је планирана за крај овог месеца, очекује се да додатно унапреди ефикасност инспекција, а одговорну привреду растерети трошкова које намећу сувишне контроле. Кључном речи у овом процесу оцењено је поверење јер ће ком-

О

паније, уместо да буду предмет честих надзора инспектора, обављати самопровере у краћим временским интервалима. На 14. седници Координационе комисије за инспекцијски надзор министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић је истакао да посебан квалитет реформе инспек-

ција представља чињеница о тесној сарадњи са привредом, различитим пословним удружењима и представницима чак четрдесет и једне инспекције. Активности заједничког рада на имплементацији закона, после пуне две године примене, употпуњене су припремом нацрта од кога се очекује да направи корак даље и унапреди

А КОНТРОЛА постојећа законска решења. Реформским треба да их учини усмерење на још интензивније померање фокуса са кажњавања на превенцију, процену ризика и јачања поверења између инспекција и привреде. Током скупа у Палати Србија потписани су уговори између министарства и Европске банке за обнову и развој, и министарства и Националне алијансе за локални економски развој, о двогодишњем продужетку сарадње на развоју Јединице за подршку Координационој комисији. Као административно тело Комисије Јединица за подршку је, између осталог, помогла формирање једанаест инспекцијских радних група за приоритетне области надзора недозвољене трговине, сузбијање неформалног рада, контроле хране и других, као и израду 21 холограма за сузбијање нелегалне трговине дуваном, кафом, брашном и другим осетљивим робама. Посебан допринос

дала је јачању транспарентности инспекција које су у обавези да на месечном нивоу извештавају о активностима и резултатима. Директорка Европске банке за обнову и развој за западни Балкан Жужана Харгитаи потврђује да, захваљујући раду Јединице, више нема преклапањa инспекција, па овај тим управља великим реформским кораком, увођењем система е-инспектор од којег се очекује да унапреди резултате надзора. Европска банка за обнову и развој, Министарство државне управе и локалне самоуправе и Национална алијанса за локални економски развој заједно трагају за додатним начинима да помогну привреди, а разматра се и могућност увођења информационог центра у коме ће сви привредници, посебно мали, наћи одговоре на питања о инспекцијском надзору и решења за ситуације у којима се нађу током контрола. Потпредседник Управног одбора

Националне алијансе, и генерални директор компаније „Гомекс“, Горан Ковачевић поздравља реформски процес у области инспекција уз похвалу настојањима да се она додатно унапреди. Уз нагласак на унапређењу транспарентности рада инспекција на граници, на које су упућени сви увозници, он је апеловао на инспекторе да већи акценат ставе на откривање нерегистрованих фирми које у укупном броју привредних субјеката учествују са седамнаест процената. У исто време од државе се очекује да ојача људске и технолошке капацитете инспекција и, применом анализе ризика, боље искористи постојеће ресурсе. Привреднике би, верује он, посебно обрадовало најављено покретање информационог центра који ће, уколико буде водио и регистар инспекцијске праксе, представљати својеврсног „привредног омбудсмана“. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

27

28

МАГАЗИН 23.9.2018.

29

23.9.2018.

МАГАЗИН

30

Уручени уговори за самозапошљавање

ЛИСТА НЕЗАПОСЛЕНИХ СВЕ КРАЋА

Фото: М. Радовановић

- Додељени уговори о додели средстава за самозапошљавање за 125 особа са евиденције Националне службе за запошљавање које су одлучиле да започну сопствени бизнис. - Предузетници се са највећим тешкоћама срећу на почетку пословања, а да их лакше преброде помажу различите олакшице међу којима се најзначајнијим сматрају оне финансијске природе. - Национална служба за запошљавање нуди бесплатну реализацију програма менторинга и праћења пословања новооснованих предузетничких радњи у првој години. - Жене власнице шездесет одсто од 125 новооснованих привредних субјеката. - Бесплатну саветодавну помоћ у првој години пословања новим предузетницима нуди и Регионална привредна комора Моравичког и Рашког округа

31

апори да се смањи број незапослених огледају се у низу мера које спроводи Национална служба за запошљавање, а само једна су субвенције за самозапошљавање које се додељује у једнократном износу од 180 хиљада динара. Две стотине хиљада је предвиђено за самозапошљавања вишкова запослених, а двеста двадесет за незапослене особе са инвалидитетом, ради оснивања радње, задруге или другог облика предузетништва, као и оснивања привредног друштва, уколико оснивач заснива у њему радни однос. Право на доделу субвенције за самозапошљавање незапослено лице може да оствари под условом да је пријављено на евиденцију незапослених, завршило обуку за развој предузетништва по плану и програму обуке у организацији Националне службе или друге одговарајуће организације, измирило раније уговорне и друге обавезе према овој служби, осим за обавезе чија је реализација у току, уколико исте редовно измирује и у дозвољеном оквиру опредељеног износа за државну помоћ у текућој фискалној и претходне две фискалне године, у складу

МАГАЗИН

23.9.2018.

Н

32

са Уредбом о правилима за доделу државне помоћи. Ово право може се остварити и удруживањем више незапослених, оснивањем привредног друштва ради самозапошљавања у ком случају свако лице појединачно подноси захтев. Да се овом виду запошљавања и у Краљеву поклања потребна пажња потврђује свечано уручивање уговора за самозапошљавање које се реализују уз подршку Пројекта „ЕУ подршка Националној служби за запошљавање“ који реализују Национална служба за запошљавање и град Краљево. Уручивању уговора присуствовали су градоначелник др Предраг Терзић, директорка краљевачке филијале Националне службе за запошљавање Снежана Прелић, директор Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа Звонко Туфегџић и представници регионалне развојне агенције два округа. У овој филијали значајним оцењују податак да је 125 особа са евиденције Националне службе за запошљавање одлучило да започне сопствени бизнис. Свима њима омогућено је да у процесу

припреме овладају вештинама за израду пословних планова, али и других неопходних за почетак пословања. Значајним у овом процесу сматра се улога саветника за запошљавање и развој предузетништва као и организатора програма запошљавања који су, кроз процес едукације и стручну помоћ, мотивисали више од сто особа и дали им додатни ветар у леђа при доношењу одлуке о покретању сопственог бизниса. Искуство претходних година потврђује да се предузетници са највећим тешкоћама срећу на почетку пословања, а да их лакше преброде помажу различите олакшице међу којима се најзначајнијим сматрају оне финансијске природе. Њихов значај препознала је и локална самоуправа која је, у Локалном акционом плану запошљвања за ову годину, предвидела могућност развоја предузетништва. У Националној служби за запошљавање подсећају да не треба занемарити ни могућност пројекта Европске уније ИПА којим је омогућено да породица предузетника буде богатија за 125 нових чланова. Доделом уговора о субвенцијама за

почетак пословања не завршава се улога Националне службе за запошљавање која нуди бесплатну реализацију програма менторинга и праћења пословања новооснованих предузетничких радњи у првој години. Анализа пословања у овом периоду усмерена је на уочавање слабости, како би у наредним годинама биле исправљене, али и предности чијим би унапређењем пословање у наредном периоду било подигнуто коју степеницу више. Директорка краљевачке филијале Националне службе за запошљавање значајним оцењује податак да су жене власнице шездесет одсто од 125 новооснованих привредних субјеката. Овај податак добија на значају ако се зна да представљају више од половине незапослених лица на евиденцији и да се сврставају у категорију теже запошљивих особа. Податак о великом броју жена које су се одлучиле на овај корак повод је за позив да се придруже Удружењу пословних жена „Илинка Илић“ која непуне две године окупља најуспешније предузетнице са територије града Краљева. Бесплатну саветодавну помоћ у првој

години пословања новим предузетницима нуди и Регионална привредна комора Моравичког и Рашког округа чији им директор Звонко Туфегџић одаје признање за храброст због сврставања међу само пет до седам одсто становништва које има могућност да бира бизнис, а кад стане на чвршће ноге запошљава и друге. Регионална развојна агенција за просторни економски развој Рашког и Моравичког округа има богато искуство у раду са почетницима у бизнису којима омогућава бројне повољности за унапређење пословања. Најзначајнијим се чине информације о бесповратној помоћи и кредитима под повољним условима. Вербална подршка стиже и из Савета за родну равноправност из чијег је окриља потекло Удружење пословних жена. Активности Савета су у прошлој години резултирале издвајањем три милиона и шест стотина хиљада динара за самозапошљавање младих жена, а опредељена су и средства за жене које желе да се запосле у области пољопривреде. Поред силних обећања о помоћи новим предузетницима предстоји беспоштедна борба на суровом тржишту, а

колико ће њих успети да се адаптира и опстане могло би да буде познато након истека рока у коме су обавезни да одржавају делатност за коју су добили средства. Међу онима који су их добили по основу четири јавна позива, редовног, ИПА, за особе са ивалидитетом и оне ромске националности, су лица различите старости и образовања. Свима њима из локалне самоуправе, а кроз речи градоначелника Краљева, стиже потврда да се разликују од већине која шансу за запослење не тражи као већина других у неком од јавних предузећа и установа или Градској управи. Скидањем са евиденције Националне службе за запошљавање за 125 је смањен број од дванаест хиљада незапослених пре две године. Из локалне самоуправе стиже потврда да је од тада број незапослених смањен за више од хиљаду, а да ће исти тренд бити настављен и сведен на меру која важи у целој Европи. Повод за оптимизам је почетак градње фабрике „Леони“ на Ратарском имању и наставак адаптације простора некадашњег „Аутотранспорта“ за потребе турске „Таи групе“. Т. Рaдовановић

33

34

МАГАЗИН 23.9.2018.

35

23.9.2018.

МАГАЗИН

36

Нове олакшице за пензионере?

ВИШЕСТРУКА КОРИСТ

Фото: М. Радовановић

- Јединствен став о потреби да се побољша социјални статус око тридесет једне хиљаде пензионера на територији града. - Позив привредницима да пензионерима омогуће куповину са попустом који не би угрозио пословање. - У оптицају идеја да се сличне повластице обезбеде и код јавних предузећа и установа чији је оснивач град Краљево. - Потреба да се посвети већа пажња социјалном статусу пензионера заснива се на чињеници да су им у протеклих неколико година смањена месечна примања. - Трагање за начином да се захвали онима који су поднели највећи терет изласка земље из кризе

37

23.9.2018.

МАГАЗИН

38

ад је почетком године министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић најавио издавање пензионерских картица као новог документа који ће користити за доказивање статуса потврђено је да је израђено милион и 750 хиљада примерака за исто толико пензионера са простора Србије. До преузимања картице у некој од филијала Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање пензиони чек се користио за попусте при куповини у супермаркетима, административне забране, бесплатне лекарске прегледе које организују поједине општине, одласке у позоришта, излете или бање, а често и у установама државне управе за подизање одређених докумената, или као доказ да нису у радном односу. И док је документ о исплати новца из пензионог фонда био једини валидан папир уз који се дола-

К

зило до повластица, од тренутка преузимања то постаје нова идентификациона картица. Подела пензионерских картица је на територији Краљева отпочела 1. августа у просторијама Општинске организације пензионера свима који су овај статус стекли до 26. фебруара ове године. Податак да су многе локалне самоуправе из сопствених средстава, и помоћ привредних организација, успеле да обезбеде одређене повољности за пензионере повод је за жељу краљевачког пензијског удружења да крене истим путем. Добрим начином да се дође до решења оцењен је сусрет председника Удружења пензионера града Краљева др Николе Крпића са градоначелником др Предрагом Терзићем, представницом Филијале Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и директором

Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа Звонком Туфегџићем. Јединствен став свих учесника огледа се у жељи да се побољша социјални статус око тридесет једне хиљаде пензионера колико их има на територији града Краљева. Сем позива привредницима да у одређеном периоду, у време кад се исплаћују пензије, пензионерима омогуће куповину са попустом који не би угрозио пословање у оптицају је и идеја да се сличне повластице обезбеде и код јавних предузећа и установа чији је оснивач град Краљево. Повод за то је податак да су већ снижене услуге јавних комуналних предузећа „Топлана“, „Чистоћа“ и „Водовод“ за ратне војне инвалиде и породице палих бораца, а сличне повластице ускоро би могле да уживају мајке са троје и више деце.

Потреба да се посвети већа пажња социјалном статусу пензионера заснива се на чињеници да су им у протеклих неколико година смањена месечна примања што се неминовно одразило и на квалитет живота. У ситуацији кад је финансијски положај земље побољшан, а све се чешће помиње укидање закона о умањењу пензија, неопходним се сматра проналажење начина да се захвали онима који су поднели највећи терет изласка земље из кризе и њеној консолидацији. Разлог више је податак да пензионери скромним средствима помажу млађим члановима породице који немају никаква, или имају недовољна, примања. Одређене повољности које утичу на побољшање статуса обезбеђује и локална организација пензионера. Оне се огледају у бескаматним позајмицама са вишемесечним роком вра-

ћања, пред зиму стварањем могућности куповине огревног дрвета са одложеним плаћањем. Пут од идеје до реализације по који пут је прилично дуг, а да ли ће ова допринети да се бар мало побољша статус пензионера у овом тренутку нико не може да потврди, тим пре што и даље није јасно на које би се категорије примењивале повластице, све или само оне са примањима испод износа који би тек требало утврдити. У Регионалној привредној комори Моравичког и Рашког округа поздрављају напоре Републичког фонда пензијског и инвалидског осигурања на мотивацији пензионера да преузму идентификационе картице и подстакну привреднике са територије коју покривају да се укључе у велику акцију побољшања социјалног статуса пензионера. Од њих се очекује да, као неки велики трговински системи, пронађу

начин за попусте при куповини, због уверење да је и то један од начина за повећање потрошње. Како се она доводи у директну везу са производњом међу учесницима скупа преовладава уверење да би користи могла да има и шира друштвена заједница. У краљевачкој филијали Републичког фонда пензијског и инвалидског осигурања потврђују да се раподела пензионерских картица врши жељеном динамиком а да би, од стварања услова за куповину различитих производа под повлашћеним условима, користи могли да имају и купци и продавци. Уједно се трага за начинима да пензионерске картице буду уручене и пензионерима из најудаљенијих подручја територије града, и општина Рашка и Врњачка Бања, како би сви могли да уживају повољности које оне пружају. Т. Радовановић

39

МАГАЗИН

23.9.2018.

www.radijator.rs radijator@radijator.rs

40

41

Прва искуства примене Закона о трансфузијској медицини

МАГАЗИН

23.9.2018.

УЗ КВАЛИТЕТ И УШТЕДЕ

42

Фото: М. Радовановић

- Ослобођене бројних обавеза из претходног периода некадашње службе за трансфузију, сада банке крви, активност усмеравају само на пацијенте и примену трансфузиолошке терапије. - Годишње потребе Опште болнице „Студеница“ достижу 3.100 јединица крви. - Према новом закону акције добровољног давања крви ће се једном недељно организовати само у просторијама Црвеног крста, у Краљеву средом од десет до шеснаест сати. - Сем начина организовања, нема битних промена које би утицале на количину и врсту крви. - Институт за трансфузију ће два пута недељно вршити снабдевање болнице потребним количинама крви, а одговориће правовремено и на захтев за додатним количинама у случају ванредних околности

43

ромене у Закону о транфузијској медицини, који је након усвајања прошле године почео да се примењује од почетка ове, донео је бројне недоумице које су ових дана у Краљеву покушавали да разјасне представници Института за трансфузију крви Србије, Опште болнице „Студеница“ и Црвеног крста. Др Ивана Родић потврђује да закон у неколико фаза реализују овлашћене трансфузијске установе, Институт за трансфузију крви са заводима у Нишу и Новом Саду којима ће се, кад буду окончане све активности везане за оснивање, прикључити и завод у Крагујевцу. Њихов је задатак да са 43 некадашње службе за трансфузију у општим болницама, по новом закону банкама крви, врше планирање, организације и реализације акција добровољног давања крви, припрему компонената, тестирање и дистрибуцију. Ослобођене бројних обавеза из претходног периода некадашње службе за трансфузију, сада банке крви, активност усмеравају само на пацијенте и примену трансфузиолошке терапије.

МАГАЗИН

23.9.2018.

П

44

У Институту за трансфузију крви потврђују да су искуства прве и друге фазе примене закона премашила очекивања, а најбоља потврда је податак да и током летњих месеци, у којима је иначе теже обезбедити довољне количине, није било проблема са снабдевањем здравствених установа крвљу и њеним дериватима. Разлог је успешна реализација основног задатка да се, уз добру припрему, са менаџментом болница и службама којима је поверен овај одговоран задатак, планирају потребе за сваку болницу посебно. Статистика потврђује да годишње потребе Опште болнице „Студеница“ достижу 3.100 јединица крви које су се годинама уназад обезбеђивале у акцијама Црвеног крста. Једна од значајнијих је мотивација будућих давалаца, пре свега у средњим школама, на припреми да се укључе у акције добровољног давања крви. Значајном за ову активност оцењује се подршка локалне самоуправе и медија што појачава уверење да ће се процес имплементације закона одвијати на очекивани на-

чин. За разлику од досадашње праксе акције добровољног давања крви убудуће ће се једном недељно организовати само у просторијама Црвеног крста, а у Краљеву је за то одређена среда у периоду од десет до шеснаест сати. То је повод за поновљени позив свима, како вишеструким даваоцима тако и онима који тек планирају да се прикључе породици најхуманијих особа, да се одазову позиву на акције ове врсте. Основни задатак Института за трансфузију крви је да се обезбеди континуирани прилив грађана, са њима и котинуирани прилив крви. Из ове установе стиже потврда да ће, пред ових акција, реализовати и друге у различитим институцијама и компанијама на начин како је то некада радила Служба за трансфузију у Краљеву а, као и у претходном периоду, биће настављене и акције по средњим школама. Примена новог закона треба да омогући допремање до болница на други начин обрађене крви као резултат примене искустава развијених европских

земаља, чиме се даје посебан допринос развоју траснфузиологија као једне од млађих грана медицине. Из Опште болнице „Студеница“ стиже потврда да се примени закона приступило веома одговорно, а да је остварен циљ бројних састанака од почетка године који је требало да обезбеде услове за то. Гласине са негативном конотацијом повод су за потврду да, сем начина организовања, нема битних промена које би утицале на количину и врсту крви. Болница је, по новом закону, задужена за складиштење одређених крвних група и количина према тачно утврђеним потребама, а на основу статистичких података о потрошњи у претходном периоду. Институт за трансфузију ће два пута недељно вршити снабдевање болнице потребним количинама крви, а одговориће правовремено и на захтев за додатним количинама у случају ванредних околности. Све то довољан је повод за уверење да нема основа за бригу што потврђују искуства здравствених установа из периода у коме се примењује нови закон. У болници под-

сећају да сврху његовог спровођења треба тражити у потреби да се сачува довољна количина крви, посебно након сазнања да је у мањим установама долазило до пропадања након истека рока трајања због чега је морала да буде избачена из употребе. Новим законом се не угрожава ни добровољно давалаштво које ће бити локализовано на одређене просторе и временски термин за редовне акције, али и за наменско давање према исказаним потребама. Ослобађањем од некадашњих обавеза отварају се нове могућности за развој клиничке трансфузиологије, и квалитетније пружање услуга пацијентима, јер ће сваки од трансфузиолога имати више времена да посвети баш њима. Значајним се чини и економски ефекат јер се елиминише потреба за куповину нових апарата. У краљевачкој болици потврђују да ће само по овом основу да се уштеди пет милиона динара. Начелница Службе за трансфузију крви, по новом закону Одељења клиничке трансфузије, др Маријана Витко-

вић потврђује да се у краљевачкој болници, од почетка примене новог закона, одговорно приступило озбиљним припремама за реформу у овој области. Основни циљ је, каже она, да се престане са наменским давањем крви и да сваки пацијент има крв, или крвну компоненту, у довољној количини обрађену на исти начин, што је дугогодишњи сан свих трансфузиолога. И поред тога присутна је одређена доза сумњи и страхова, јер после тридесет година примене једног није једноставно у кратком року прећи на други начин и поред уверења да се отвара поље озбиљне клиничке трансфузијске медицине као основе за посвећивање више времена добробити и бризи о пацијенту. - Закон је јасан. Ми ћемо се бавити чувањем и издавањем крви и крвних компоненти, претрансфузијским испитивањима, бригом за оптималну примену крви. То је оно што смо радили и до сада али ћемо радити и аутономну трансфузију, најбезбеднији вид трансфузије да пацијент коме здравље то дозвољава може бити даваоц сам за

45

46

МАГАЗИН 23.9.2018.

себе. Покушаћемо врло брзо да се опремимо и оспособимо за процедуре интраоперативног спашавања крви и уведемо терапијске аферезне поступке. Трансфузујска медина је огромно захтевно поље, за све ове године више времена смо посвећивали давалаштву, а сада ћемо бити растерећени те бриге. Услов да све ово успе је да се сви потрудимо да ниво давалаштва не опадне и да га подигнемо. Идеја је да се наше заједничке резерве обједине и припадају свима, а припадају пацијентима каже др Витковић. Према новом закону највећи терет пада на Институт за трансфузију који је преузео бригу о узимању и обради крви и са овог подручја и задатак да болницама обезбеде довољне количине драгоцене течности. Статистички подаци о количинама крви које се троше у Краљеву основ су за озбиљну залиху од 190 јединица еритроцита што је, ако се занемаре ванредне околности у којима је потребна велика количина исте крвне групе, довољно за месец дана. Потреба да се одржи континуитет и овога пута је повод за позив даваоцима да не посустају и да, мушкарци четири а жене три пута годишње, средом у просторијама Црвеног крста дају крв и потврде како, са довољним количинама, клиничка трансфузиологија има смисла. Из Црвеног крста стиже потврда основног циља ове органзације да се предупреди несташица крви што би могло да буде последица промене структуре будућих акција. У овој организацији су свесни отпора у редовима сарадника и давалаца крви, а резултат се често огледа у податку да се свест о потреби давања, и хуманости, појачава у време кад је крв потребна неком од чланова породице, пријатеља или познаника. Искуства дугогодишњег рада у овој области

указују на циљ Црвеног крста да пружи праве информације и отклони све недоумице које се везују за примену новог закона. То не умањује значај примарног да се амортизује недостатак крви у ситуацији кад они који су навикли да било ког тренутка дају крв више неће имати тај комфор. У Црвеном крсту не одбацују могућност опструкција што не угрожава уверење да ће у сваком тренутку бити довољно крви за све којима је потребна, не због болница него оних који су повређени и оболели па им је ово једини начин да се изборе са болешћу. Да свако правило има и изузетак потврђује податак да је ван редовног термина организована акција добровољног давања крви у краљевачкој Електромонтажи“, а повод је обележавање педесет пете годишњице постојања друштва чији су чланови изразили жељу да се акција спроведе у просторијама предузећа. Нејасноће које утичу на колебање давалаца крви повод су за појачане активности Црвеног крста у отклањању свих дилема и мотивацији грађана, при чему се посебно значајном оцењује активност бројних волонтера, да се што брже прилагоде новим условима и пруже руку како би некоме спасили живот. Досадашње службе у болницама постају банке крви и баве се само пацијентима, јер је јасно повучена линија између давалаца крви као здравих људи и оних којима је крв потребна. - Задатак Института у Београду, завода у Нишу и Новом Саду, је да заједно са Црвеним крстом, уз подршку локалне самоуправе и медија, мотивишу грађане да континуирано дају крв, јер резерве зависе од сваког појединца. Институт је од јануара кроз фазе приступио имплементацији закона. У јануару смо ову надлежност

преузели од три службе за трансфузију, током априла и маја од наредних пет, а од септембра од Смедеревске Паланке, Лознице и Опште болнице „Студеница“. Лозница је до сада имала две акције, у првој је прикупљено преко 40 јединица, а прошлог петка је више од осамдесет грађана добровољно дало крв. Заједнички задатак је да објаснимо људима да мушкарац може дати крв на 12 недеља, што је четири пута годишње, а жена три пута па сваки грађанин који жели да искаже хуманост и солидарност може пронаћи своје три или четири среде на годишњем нивоу и за пола ста потврдити тај хумани чин. Све болничке банке крви добро знају колика је неопходна резерва за функционисање болнице, што укључује и хитне ситуације, а увек постоје резерве које се не дирају - каже др Родић уз потврду да је од најближе овлашћене установе могуће добити потребне количине крви у року од само два сата. Здравствени радници су сагласни у ставу да од новог закона, под условом да се уклоне одређене несугласице засноване на нетачним информацијама, у наредном периоду треба очекивати потврду позитивних ефеката примене. Они се огледају у континуираном снабдевању потребним количинама крви према унапред исказаним потребама, али и реаговању у ванредним ситуацијама кад то буде неопходно. У Институту за трансфузију крви Србије позитивним оцењују јединствен начин припреме компонената крви који се даље осавремењава и истичу значај вишег степена безбедности крвних продуката од јануара наредне године због додатног начина тестирања, а све у складу са најсавременијим европским достигнућима у овој области. Т. Радовановић

47

МАГАЗИН

23.9.2018.

Примена новог закона у области противпожарне заштите

48

РАД У НОВИМ - Сервис противпожарних апарата Добровољног ватрогасног друштва Краљево прерастао у привредно друштво са ограниченом одговорношћу. - Акредитација у складу са правилником о посебним условима за правна лица која добијају овлашћење за обављање послова контролисања инсталација и уређаја за гашење пожара и инсталација посебних система. - „Сервис ДВД“ обавља контролу инсталација хидрантске мреже за гашење пожара, мобилних уређаја за гашење пожара под сталним притиском и мобилних уређаја за гашење пожара који садрже бочицу са погонским гасом

обровољно ватрогасно друштво Краљево је у свом сервису више од двадесет пет година, као споредну делатност, пружало услуге сервисирања противпожарних апарата, а доношење нових законских прописа у овој области одлучујуће је утицао на обавезу да се организује на другачији начин. Због тога је организован као привредно друштво са ограниченом одговорношћу регистровано код Агенције за привредне регистре, од када послује под називом „Сервис ДВД“ д.о.о. Краљево као самостална фирма чији је оснивач Добровољно ватрогасно друштво „Краљево“. Да би сервис и даље могао да пру-

Д

жа услуге сервисирања и контроле исправности противпожарних апарата морао је, као правно лице, да уђе у поступак добијања акредитације у складу са правилником о посебним условима за правна лица која добијају овлашћење за обављање послова контролисања инсталација и уређаја за гашење пожара и инсталација посебних система. Због тога, као субјект привређивања, мора да изврши пријем у стални радни однос два контролора и инжењера техничке струке са Лиценцом А-1 за пројектовање. У складу са новим законским прописима менаџмент сервиса је предузео опсежне мере на унапређењу рада

и пословања и повећао број запослених, па са завршетком поступка акредитације постаје контролно тело типа „Ц 2“ за контролу противпожарних апарата и хидраната. „Сервис ДВД“ обавља контролу инсталација хидрантске мреже за гашење пожара, мобилних уређаја за гашење пожара под сталним притиском и мобилних уређаја за гашење пожара који садрже бочицу са погонским гасом. Осим контроле апарата и хидраната врши продају противпожарних апарата и остале ватрогасне опреме, пуњење и поправку ових апарата. Т. Радовановић

Фото. М. Радовановић

М УСЛОВИМА

49

50

МАГАЗИН 23.9.2018.

51

23.9.2018.

МАГАЗИН

52

Сусрет студената са завичајцима

СПАЛА КЊИГА НА ДВА СЛОВА

- Од педесет студената који примају стипендије из градског буџета на позив Завичајног друштва одазвала се само два. - Међу београдским завичајцима је велики број успешних у различитим сферама живота, посебно привреди, спремних да се нађу при руци и најновијој генерацији студената у овом граду. - Различити појединачни интереси, али заједничка жеља завичајаца да одрже везу са крајем из кога су, различитим поводима, отишли привремено а остали заувек. - Понуда за учешће на Фестивалу младих Врачара и концерт једног краљевачког бенда у главном граду. - Завичајно друштво је прерасло у значајну институцију у чијем крилу су настале бројне организације и друга удружења

53

23.9.2018.

МАГАЗИН

54

озив Завичајног друштва „Краљево“ упућен студентима Универзитета у Београду који примају стипендије из градског буџета, али и свим другим академским грађанима са територије града, мотивисан је жељом да се афирмишу завичајност, осећај припадности родном крају, солидарност и укључивање студената у активности друштва, како подружнице у Краљеву тако и оне која са успехом функционише у Београду, а све у интересу ефикаснијег студирања и повратка будућих младих стручњака у средину из које су потекли. Иако је пре скупа заказаног за први радни дан минуле недеље међу завичајцима владао умерени оптимизам мало ко је могао очекивати да ће се позиву одазвати само два студента, поготово кад се зна да само број оних који примају градску стипендију достиже педесет. Ако би студентима и могло да се

П

опрости недовољно интересовање за присуство скупу, због необавештености или обавеза пред почетак нове школске године, то не би требало челницима ресорних органа и стручних служби локалне сампоуправе на челу са градоначелником Краљева чије је присуство најављено. Скуп у Свечаној сали Скупштине града прилика је за подсећање да Завичајно друштво „Краљево“ окупља око две хиљаде домицилних, али и Краљевчана у расејању широм Србије и света међу којима су најактивнији у подружницама из Новог Сада и Београда где се процењује да има око петнаест хиљада Краљевчана. По речима председника београдске подружнице Милана Новаковића међу њима је велики број успешних у различитим сферама живота, посебно привреди, спремних да се нађу при руци и најновијој генерацији студената у овом граду. У оквиру подружнице са успехом

делују клубови привредника, ветерана, пензионера и других који мају различите појединачне интересе, али заједничку жељу да одрже везу са крајем из кога су, различитим поводима, отишли привремено а остали заувек. - Оно што желимо је да студентима пружимо помоћ, да им буде лакше у Београду, да омогућимо одређене контакте који ће им значити на њиховом животном путу. Младе особе су пуне идеја и пројеката, а ми им можемо помоћи финансијски да те пројекте реализују - потврдио је Новаковић. Они који се нису одазвали на позив Завичајног друштва остали су ускраћени за информацију о бројним пројектима који се реализују под окриљем Завичајног друштва међу којима се значајнијим оцењују Кућа краљевачка и Капија Долине векова и Краљева. Завичајци не крију жељу да се припадници најновије генерације студената организују на начин који сматрају

најадекватнијим уз потврду да део трошкова студија могу да подмире повременим радним ангажовањем у предузећима нешто старијих земљака који неретко имају потребу за обављање различитих послова. Значајном инстанцом на путу повезивања сматра се Клуб привредника београдске подружнице Завичајног друштва из кога стиже потврда спремности за успостављање чвршће везе са краљевачким студентима. Жеља да се успоставе чвршћи контакти је присутна годинама уназад, а искуство организације манифестације назване „Добро дошли децо Ибра и Мораве на обале Дунава и Саве“ почетком сваке школске године није потврдила исту заинтересованост на другој страни. Београдски завичајци нуде краљевачким студентима учешће на Фестивалу младих Врачара и концерт једног краљевачког бенда у главном граду. У одсуству председника др Бранка

Паштара члан Управног одбора др Милан Матијевић подсећа да је Завичајно друштво прерасло у значајну институцију у чијем крилу су настале бројне организације и друга удружења. - Ми имамо веома значајну мисију да развијамо културу сећања и другачијег односа према завичају, па смо у друштву окупили разне професије и струке. У крилу Завичајног друштва формирана је „Матица исељеника“, Удружење „Гочка пруга“ и друга, а планирамо да направимо научно друштво у коме би окупили научне раднике из различитих области како би помогли да се Краљево даље развија - каже др Матијевић уз потврду да се град поноси са младим људима у којима види будућност опстанка. Да сличне ставове дели и Завичајно друштво потврђују програми рада за сваку од претходних, а и наредне године у којима је значајно место резер-

висано за младе. Значајним за даљи рад на истом задатку оцењује се подршка локалне самоуправе, а помоћник градоначелника Сретен Јовановић указује на чињеницу да ни Београд не би био толико велики да су се из њега, у средине одакле су кренули, вратили сви који су пошли на школовање. Међу онима који су остали велики је број Краљевчана, а жељу да им се придруже не оспорава ни већина оних који су ове године постали академски грађани. Ма колико присуство студената било мало пред онима који су се појавили је задатак да прихвате пружену руку и анимирају што више припадника исте генерације. Повод је уверење да различите контакте, пре свега са онима који су потекли у истој средини, треба правити пре него се појави проблем у чијем би решавању могли да помогну брже и боље него било ко други. Т. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 23.9.2018.

57

После дванаест година ћутања експлозија емоција (7)

МАГАЗИН

23.9.2018.

ЗБОГ „РАКЕТЕ“ ДО СТРАЗБУРА

58

- Већински власник ужиче „Ракете“ пред судом под оптужбом да је злоупотребом службеног положаја оштетио предузеће за тридесет милиона динара. - Од тридесет милиона дуга 132 милиона динара потраживања. - Резултат Пирове победе оличен у чињеници да је од преко 132 милиона динара дуга наплаћен само десети део. - После одлуке Уставног суда Србије у потрази за правдом пред међународним судом правде у Стразбуру. - Прве процене указују на дуг државе од преко милијарду и по динара, или дванаест до тринаест милиона евра. - Горе од дивљег запада. - Начелник Златиборског округа добио партијски задатак да „Ракету“ пусти низ воду. - Остатак дохотка који је на месечном нивоу достизао пет милиона након штрајка запослених свео се на 200 хиљада динара

59

Фото: М. Радовановић

д почетка транзиције у Србији мало је некадашњих друштвених предузећа за које би се могло рећи да су кроз процес приватизације прошле без проблема. Многи од њих били су предмет дуготрајних судских поступака од којих велики број није окончан. Разлог су често дијаметрално супротни интереси различитих учесника у процесу у шта је најбоље могао да се увери Милош Раденковић од тренутка кад му је судским решењем оспорено већинско власништво над ужичком „Ракетом“, а он осумњичен да је извршио тешко кривично дело злоупотребе службеног положаја којим је оштетио ово предузеће за износ од тридесет милиона динара. Задатак да провери наводе из оптужнице поверен је вештацима из Ваљева који, и поред притисака од стране припадника Министарства унутрашњих послова, ни после три месеца нису успели да дођу до валидне потврде сумње. Није то успело ни вештацима из Пожеге, па се на почетак суђења чекало пуних годину дана.

МАГАЗИН

23.9.2018.

О

60

Оно што месецима пре тога нису могле да потврде две независне комисије успео је, никоме није јасно на основу којих података, вештак који је пре почетка суђења дубоко загазио у девету деценију живота. Рачуница да је Раденковић од „Ракете“ узео тридесет милиона динара била је довољна за почетак суђења током кога ће овај износ у неколико наврата доживљавати велике промене. Да скрштених руку није седео правни тим оптуженог, ни стручне службе у „Грађевинару“, потврђује рачуница по којој „Ракета“ дугује Раденковићу 132 милиона и 770 хиљада динара. Изведена је на основу рачуна о улагању у ово предузеће и бројних докумената која су из свих предузећа „МР система“ стизала у централу. Раденковић верује да су од тужиоца сакривени бројни подаци који сведоче о пословању предузећа због уверења да нема докумената који би потврдили супротно. Индикативном се сматра чињеница да вештак није ни проверавао пословање свих предузећа из система који су имали по-

словне односе са „Ракетом“, што је било повод да се суђење одложи за додатних месец дана док оптужба не достави нове доказе. - Долазимо тамо, а вештак мења исказ па више нисам ја дужан „Ракети“ него она мени 500 хиљада динара што значи да нисам узео паре и да су ме џабе хапсили. Остајем при тврдњи да ми „Ракета“ дугује 132 милиона и 770 хиљада динара, па се организује треће суђење на коме вештак настоји да докаже како ми „Ракета“ дугује између 280 и 300 хиљада. Моји адвокати предлажу да прекинемо а ја нећу, па судија заказује ново суђење, долази вештак и каже да ми „Ракета“ дугује више од 46 милиона. Тврдња да се мој дуг од тридесет милиона претворио у 46 милиона дуга „Ракете“ повод је за ново суђење у поступку који траје више од шест месеци. На четвртом по реду мени „Ракета“ дугује 92 милиона, па 22 милиона што сам купио гориво, а када се још неке ствари саберу дође се до 132 милиона. Адвокати траже да прекинемо и да

се више не малтретирамо, а судија најави јавно читање пресуде за четири до пет дана - каже Раденковић. Вест коју је очекивао од почетка суђења затекла га је у Београду кад је један од адвоката потврдио ослобађање од кривице по оптужници која је, сумња се, састављена по налогу политичара. Да првостепена пресуда није окончала агонију потврдило се након жалбе Апелационом суду у Крагујевцу. Податак да је заменик јавног тужиоца у првостепеном поступку напредовао у служби, на исту позицију вишег нивоа са службом у овом месту, повод је за сумњу за притисак на суд који доноси одлуку о обнови поступка пред новим већем. Неколико отказивања расправе и пре првог саслушања сведока повод је за сумњу да се поново врши велики притисак на суд, а након прве расправе скоро годину дана касније стигла је нова ослобађајућа пресуда, што је потврђено и после још једне жалбе тужиоца Апелационом суду. Да ни после толико времена није

било превише повода за радост потврђују резултати Пирове победе оличени у чињеници да је од преко 132 милиона динара наплаћен само десети део. То је резултат чињенице да је над „Ракетом“ покренут стечајни поступак, дуг ушао у стечајну масу, а заштитник друштвеног капитала настојао да прода све што је могуће. - То није крај приче, а ја након ослобађајуће пресуде подносим захтев за обнову поступка о одузимању „Ракете“ која више не постоји. Пре тога су са Израелцима договорили да у Чачку продају „Аутопревоз“, па им је интерес да нема „Ракете“ како би тај из Чачка могао да покрива и овај терен. „Ракета“ не постоји, а аутобуску станицу у Ужицу преузима општина на рачун некадашњег дуга, и ту сваког дана капље новац. Покрећем обнову поступка, а предмет одлази код судије који ми је одузео „Ракету“. Након три рочишта дозвољава ми се обнова поступка, али се жали Агенција за приватизацију а Апелациони суд у Београду, после годину дана,

враћа на поновни поступак са образложењем да моји адвокати нису тражили вештачење за „Ракету“. Како постоје докази да је вештачење извршено стиче се утисак да само траже разлог како би поступак вратили уназад. Судија ми поново даје обнову поступка, то одлази у Београд да би после годину и по дана пруги пут вратили назад. На трећем суђењу за обнову мењају судију која каже да је суд био у праву што ми је одузео „Ракету“. Апелациони суд одмах потврди и ја добијем решења да немам никаве шансе за „Ракету“, али имам Уставни суд. И поред уверења адвоката да немам никакве шансе напишем сам жалбу Уставном суду. Ако донесе негативну пресуду, а не би смео јер би прекршио закон до краја, ја одох у Стразбур - каже Раденковић уз потврду да прве процене указују на дуг државе од преко милијарду и по динара, или дванаест до тринаест милиона евра. У њих су укључена средства од три милиона марака за куповину „Ракете“, а у укупном износу, исплаћена само не-

61

23.9.2018.

МАГАЗИН

62

колико дана након аукције, али и све што је уложено у куповину аутобуса, горива, опремање сервиса... Услов за жалбу Међународном суду правде у Стразбуру је да се поступак спроведе пред свим инстанцама у земљи, од најнижих основних до Уставног суда Србије. Ситуацију додатно компликује податак да је, и поред ослобађајуће пресуде за учињено кривично дело које је било повод за одузимање предузећа, већинском власнику и његовим сарадницима забрањен долазак у Ужице и било какав вид контроле над пословањем осталих независних организационих јединица, Ракете теретни саобраћај, Ракете ремонт и Ракете промет. Њихово пословање се, од тренутка кад му је првостепеном пресудом оспорено право на власништво, искомпликовало до мере да тренутно постоји само предузеће које се бави теретним саобраћајем заснованим на дванаест камиона које је Милош Раденковић платио 460 хиљада евра. Податак да нема увид у пословање

основни је разлог да не зна у каквом су стању, да ли су још у власништву предузећа и ко њиме руководи. - Само ова држава може да дозволи да власник 75 посто фирме нема право да приђе тамо где праве завршне рачуне без скупштине и управног одбора, на шта су обавезни као акционарско друштво. Овде не постоји ништа јер је то дивљи запад, чак горе од дивљег запада. Према подацима Агенције за привредне регистре теретни саобраћај постоји, а ове друге јединице којима сам давао паре не, Ракети промет чак 22 милиона динара у кешу. Од Уставног суда очекујем да донесе одлуку за обнову поступка, јер су ми нелегално одузели „Ракету“, а што више не постоји крива је Србија зато што су у том моменту људи који су руководили њом, користећи инструменте државе, наредили да ме сатанизују. Општина наплаћује услуге другим превозницима који улазе на аутобуску станицу у Ужицу, а превоз путника врши „Златан рајзен“ тадашњег председника Општинског одбора Нове Србије у

овом месту. У то време је имао два половна аутобуса и држао линију за Швајцарску, а ко зна какву је робу превозио јер два на тој линији немају оправдања. Има ако превози неке пакетиће, а да ли их је превозио нека неко други размишља о томе. Кад је постао газда дошао је овде да ми каже како механичар у „Ракети“ преко ноћи мора да скине мотор из „беркофовог“ аутобуса вредног 200 хиљада евра. Неке аутобусе су продали њему, нешто је покупила банка јер нису плаћали обавезе за лизинг, па су их продали на лицитацији. Сад имају спор, а како сам ја гарант туже ме за неких милион евра које им је „Ракета“ остала дужна. Све је била мутна радња, јер су аутобуси отишли у „Ласту“ из Београда након што су их фиктивно извезли. Кад им се ушло у траг „Ласта“ је платила више него што је требало, јер је имала интерес да „Ракета“ нестане, а она побеђује на лицитацијама за превоз путника и прошири се према западу - прича Раденковић. Све је, верује он, почело од тренутка кад је „Ракета“ проглашена за најбо-

љег превозника у земљи. Лични интереси и политичке одлуке, а претходне две деценије потврђују да је у том периоду донето превише погрешних, довели су до краха једног од најбољих предузећа у земљи и поред покушаја да се спасу бар поједини делови. То је био случај са савременим сервисом у Пожеги кад су председник општине и начелник Секретаријата за унутрашње послове из овог места за то покушали да добију сагласност већинског власника. Прилика за то био је састанак у Краљеву, а потврда о одлучујућем утицају политике сведочи покушај да се добије сагласност начелника Залтиборског округа. Као гром из ведра неба деловала је потврда је од „шефа из Нове Србије добио задатак да „Ракету“ пусти низ воду“. Модеран сервис у Пожеги грађен средствима холандске владе повод је да у ово место дође представник испоручиоца опреме који је, каже Раденковић, закаснио двадесетак дана због негативне слике каква је о Србији сторена у тој земљи.

- Кад је дошао био је изненађен, јер имамо најбољи сервис у Европи а чуо је да смо дивљаци. Кад је кренула хајка на мене зову ме и кажу да неће испоручивати покретни сервис док се ситуација не рашчисти, а никад се више нису јавили иако је осам људи било у Холандији на обуци за рад у сервису. Требало је да то буде централни сервис за Балкан, а тога више нема и никад га неће бити. Постоји само објекат на коме пише „МР систем“. Нисам улазио у њега, али кажу да је све унакажено. Сервис у Пожеги није одговарао радницима јер су ту морали да проведу цело радно време, и да направе неки учинак, а не да беже кући и обрађују земљу. У „Ракети“ почиње крађа, а остатак дохотка који је на месечном нивоу био пет милиона након штрајка запослених свео се на 200 хиљада динара, јер су сви крали а само ја улагао. Решио сам да спречим крађу, па је у сваки резервоар стављена сонда да евидентира колико је горива сипано чак у Бечу, јер је испало да један аутобус троши 25 ли-

тара на 100 километара, а други купљен истог дана 46 - каже Раденковић. Намера да све контролише заснована је на жељи о изградњи фирме светског формата у којој би запослени имали и одговарајућа примања. У ту сврху конципиран је систем контроле у свим организационим јединицама и мрежа оних који су обавештавали о кретању свих возила, потрошњи горива, продаји карата за превоз путника. Информације потврђују да су често скретали са дефинисане маршруте, а сумња се да су далеко од очију јавности сакупљали пакете различите садржине и превозили их, претежно преко границе. Покушај да се рад сведе у легалне токове није успео као ни код других предузећа над којима је у каснијем периоду спроведен стечајни поступак. Да је колективни интерес требало ставити испред појединачног најбоље потврђује податак о месечном профиту од преко пет милиона који се свео на само две стотине хиљада динара. Т. Радовановић

63

64

МАГАЗИН 23.9.2018.

65

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (30)

МАГАЗИН

23.9.2018.

ПЛАНОВИ ЦЕНТРАЛНИХ СИ

66

ИЛА ПРЕД НОВУ ОФАНЗИВУ

- Крајем јула 1915. године јачина аустроугарских и немачких снага на Балкану мерила се бројем од око 120 хиљада војника. - У склопу армијске групе Макензен ангажоване су и груписане веома респективне војне снаге јачине 22 пешадијске дивизије са 1.600 топова и хаубица, 19 коњичких ескадрона, 10 ескадрила авиона као и Дунавска речна флотила са 9 оклопних монитора. - Са севера ангажовано око 500 хиљада, а са Бугарском војском укупан број је достигао око 800 хиљада војника. - Циљ Централних сила био је да српску војску у што краћем року потпуно војнички порази и избаци из даљег тока рата, целу територију Србије окупира и неометано вршити експлоатацију привредних, природних и свих других ресурса

67

23.9.2018.

МАГАЗИН

68

оком затишја на српском фронту у првој половини 1915. године Централне силе су вршиле припрему за нову велику концентричну офанзиву против Краљевине Србије којом је планирано ангажовање здружених снага Аустроугарске, Немачке и Бугарске обједињених у армијску групу Макензен, за чијег је главнокомандујућег именован немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен. Већ почетком јуна 1915. године, у склопу припрема за нову офанзиву, на северној граници Србије појавиле су се немачке дивизије, увелико је почело довођење и груписање нових трупа, а крајем јула јачина аустроугарских и немачких снага на Балкану износила је око 120 хиљада војника. После вишемесечних

Т

преговора и бројних уступака, Бугарска је 4. септембра потписала уговор о војном савезу са Немачком и тиме се обавезала да са својим трупама учествује у рату против Краљевине Србије. Према овом уговору Бугарска је, по окончању рата, требала да добије Македонију, целу Источну Србију до реке Велике Мораве и део Косова. Септембра месеца концентрација непријатељске војске привођена је крају, а новоформирану армијску групу Макензен сачињавале су 3. аустроугарска армија, 11. немачка армија и 1. бугарска армија. Командант ове групе именован је од стране немачког цара Вилхелма II уз опаску да ће Србима учинити част што за заповедника групе армија одређује једнога од својих

најбољих команданата. Упоредо са формирањем армијске групе Макензен израђен је операцијски план тројне офанзиве против краљевина Србије и Црне Горе. Реализатор плана током офанзиве био је Макензен, с тим што је за употребу аустроугарских снага обавезан да консултује Врховну команду у Бечу. Суштину офанзиве чинили су покушаји окружења и уништавања српске војске, па је планом предвиђено да се обухвати са севера, из Срема и Баната, а са истока из Бугарске и да се главни удар изведе преко река Саве и Дунава. Носиоци главног удара били су 11. немачка армија, која је одређена да дејствује Великоморавском долином, и 3. аустроугарска армија која је имала за-

датак да са својим снагама преко Београда дејствује на југ, а са помоћним преко Мачве ка Ваљеву и од Вишеграда ка Ужицу. По овом операцијском плану са истока према Нишу и Крушевцу требала је да дејствује 1. бугарска армија. Операцијски план армијске групе Макензен је, посматран бројну величину и премоћ у наоружању ангажованих непријатељских снага, у односу на српску војску био реалан. Јаким притиском главним снагама армијске групе фронтом са севера, и брзим бочним дејствима долином реке Нишаве и реке Западне Мораве, овај план је давао реалну могућност обухвата главнине српске војске. Извођењем брзих боч-

них удара речним долинама затворила би се клешта у рејону Крагујевца и Крушевца, па је постојала реална могућност да се српска војска потпуно окружи и примора на предају. У склопу армијске групе Макензен ангажоване су и груписане веома респективне војне снаге јачине 22 пешадијске дивизије са 1.600 топова и хаубица, 19 коњичких ескадрона, 10 ескадрила авиона као и Дунавска речна флотила са 9 оклопних монитора, што је укупно чинило око 500 хиљада војника ангажованих са севера, а са Бугарском војском са истока укупан број је био око 800 хиљада војника. Армијска група Макензен груписана је на начин да је у Срему и северои-

сточној Босни концентрисана 3. аустроугарска армија под командом аустријског генерала Хермана фон Кевеша, јужни Банат запосела је немачка 11. армија под командом генерала Галвица, а у западној Бугарској на фронту према источној Србији 1. бугарска армија под командом генерала Бојаџијева. Врховна Команда бугарске војске је под својом командом задржала 2. армију, чији командант је био генерал Тодоров, и оријентисала се према југу са задатком да разбије српске трупе Нових области у Македонији, и да потпуно прекине везу са Грчком и савезничким снагама Антанте код Солуна.

69

МАГАЗИН

23.9.2018.

Припреме и планови Врховне команде Војске Краљевине Србије

70

Развој догађаја, груписање непријатељских снага на северним, западним и источним границама Краљевине Србије, за Врховну команду је био довољан показатељ да ће сигурно, већ с јесени 1915. године, немачке и аустроугарске коалиционе снаге покренути нову офанзиву. Врховна команда је већ у том тренутку, на основу јачине и праваца груписања непријатеља, наслућивала јасан циљ војних операција коалиционих снага Немачке и Аустроугарске, а касније и Бугарске. Сходно томе Врховна команда цени да је циљ Централних сила да српску војску у што краћем року потпуно војнички порази и тако је избаци из даљег тока рата, те да целу територију Србије окупира, подели је на окупационе зоне и постави своју власт која ће у даљем току рата неометано вршити експлоатацију привредних, природних и свих других ресурса земље. Ценећи опасност која јој прети покретањем нове офанзиве од стране Централних сила, Краљевина Србија се пажљиво припремала и реално сагледавала ситуацију. Непрекидно је била на вези са савезницима и подносила им предлоге Врховне команде српске војске. Србија је два пута, 22. и 25. септембра 1915. године, предлагала савезницима да објаве рат Бугарској, да Грчка и Румунија изврше мобилизацију и да Русија Дунавом за Србију пошаље део својих трупа. Предлагано је да западни савезници преко Солуна у Србију, на одсек Царево Село а сада Делчево–Крива Паланка, упуте 150 хиљада војника ради напада на Бугарску. Били су то реални предлози који су могли дати добро решење за стабилизацију ситуације на Балканском ратишту. Пре покретања офанзиве Централних сила већина предлога српске стране, могла се реализовати без већих проблема али савезници нису одобрили да се изведе превентивна офанзива и напад на Бугарску. Код једног броја српских официра, без обзира на став савезника, преовладавало је мишљење да на северном фронту српске снаге треба да остану у дефанзиви, а да Србија самоиницијативно треба да изведе превентивну офанзиву према Бугарској. Међутим, енергичан став савезника приморао је Врховну команду војске Краљевине Србије да изради нови операцијски план који је у целини био дефанзиван. Србија је Централним силама пред тројну офанзиву могла да супростави највише око 300 хиљада војника који су били распоређени у оперативне јединице првог и другог позива, састављене од војника старије животне доби, развучене на фронту дугачком близу хиљаду километара. Груписање српске војске на толико дугачкој линији фронта било је веома тешко

јер Врховна команда није располагала са довољно оперативних јединица које би се могле груписати на разне стране и тако затвориле важне оперативне и тактичке правце, како би се истовремено зауставили напади на територију са севера, запада и истока. По завршетку груписања својих снага српска војска је на свим линијама фронта располагала са 247.259 војника и 685 топова, а црногорска са 48.300 војника и 35 топова. Груписањем српске војске Прва армија је оријентисана на запад према Босни, и север према Срему, Друга армија на исток према Бугарској, Трећа према северу, док су главни град браниле трупе Одбране Београда. У стратегијској резерви Врховне команде налазила се само Тимочка дивизија другог позива са 11.386 војника и 20 топова, док се Врховна команда налазила у Крагујевцу. Распоред српске војске био је кордонски, што је спутавало слободу покрета, а како нису постојали услови за извођење активне одбране војвода Путник, уместо стратегијског дочека, доноси одлуку да већ на прилазима граничних река пружи непријатељу највећи отпор па су, због ранијег предвиђања превентивног напада, према Бугарској концентрисане јаче снаге. Због тога за маневар по унутрашњим правцима и противофанзивна дејства није постојала ни једна оперативна јединица, јер је за то било планирана употреба обећаних савезничких снага. Иако је предвиђено да оне броје око педесет хиљада војника, никада нису стигле у Србију. Војска Краљевине Србије је, због војничких победа у Балканским ратовима и у првој години Великог рата, уживала респект од стране Централних сила, па су је немачки генерали схватали изузетно озбиљно. Испраћајући своје војнике у рат немачки цар Вилхелм је поручио: „Хероји, ја вас шаљем у један нови рат против једне мале, али врло храбре нације. То су Срби који су у три непосредна рата против Турске, Бугарске и Аустроугарске дали свету доказе високих ратничких врлина и највећих војничких способности и који су, на заставама попрсканим крвљу, написали за ове четири године само највеће и најславније победе. Знајте да ће само ваша енергија, спремност на највеће жртве и само потпуни презир према смрти омогућити да победите овај народ, да освојите његову земљу и да немачкој војсци донесете једну нову победу. Срећан пут ка победи и слави! Ура!“. Обраћајући се својим трупама пред почетак покретања тројне офанзиве на Србију фелдмаршал Макензен је, између осталог, рекао и следеће: ... „Ви полазите на српски фронт и на Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе сјајне немачке армије“. Т. Радовановић

71

Изложба посвећена најпознатијем српском мајору

МАГАЗИН

23.9.2018.

МАЈОР У ЧИНУ У

72

- У Дому Војске Србије изложено више од четири стотине докумената о животу Драгутина Гавриловића. - Дуг Друге бригаде Копнене војске у дане кад се обележава стота годишњица од пробоја Солунског фронта, а само један од пригодних програма обележавања стоте годишњице од завршетка Великог рата. - По повратку из Немачке, где је током рата био у логору, Драгутина Гавриловића су 1. јула 1945. године на железничкој станици у Београду сачекали Скојевци и каменовали га. - Деветнаест дана после тога, са великом раном на души, умро је 19. јула 1945. године. - Сахрањен у одрпаној униформи пуковника Југословенске краљевске војске, у гробници своје рођаке на Новом гробљу у Београду

Фото: М, Радовановић

У ПУКОВНИКА

73

ао најпознатији српски мајор, Драгутин Гавриловић је у југословенској војсци напредовао до чина пуковника. Војну академију је завршио 1901. године након чега је постављен за команданта 10. пешадијског пука Моравске дивизије у Чачку, а учествовао је у скоро свим биткама српске војске у Првом светском рату. Умро је 19. јула 1945. године у Београду као носилац Карађорђеве звезде, француског Ратног крста и многих других одликовања, а у српској историји остао запамћен по говору који је одржао браниоцима Београда октобра 1915. године, непосредно пред јуриш у коме је и сам тешко рањен. Драгутин Гавриловић је био истакнути члан организације Црна рука у коју га је увео колега са класе Панта Драшкић. Обележавање стоте годишњице пробоја Солунског фронта повод је да у Дому Војске Србије буде постављена изложба кустоса чачанског Народног музеја Радивоја Бојовића под називом „Мајор Гавриловић са чином пуковника“, посвећена једном од најпознатијих суграђана прве половине двадесетог века. Мајор Гавриловић је у октобру 1915. са војницима Таковског пука бранио прилаз Београду преко Дунава и Саве да би, у тренутку кад се потврдило да неће дуго издржати, командовао јуриш како би дао довољно времена јединицама које треба да организују повлачење из Београда и спасавање архивског материјала да то учине. По много чему јединствена наредба, окарактерисана као историјска, после рата се изучавала у бројним војним академијама широм света, а повод је обраћање војницима последње одбране са императивом да крену у јуриш како би спасили образ. Посебна пажња посвећена је анализи односа према потчињенима и наредби која се у неким круговима сматра исхитреном и непотребном, јер се жртвују животи великог броја припадника јединице. Оправдање се види у оцени да у одсудном тренутку нема другог начина за спасавање свега што се може пред налетом аустроугарске и немачке казнене експедиције. Баш

МАГАЗИН

23.9.2018.

К

74

таквом оцењена је операција две велике војне силе након свега што је српска војска успела да постигне значајним победама на Церу и Колубари у јесен претходне године. Због тога је циљ команданта здружених снага две војске фелдмаршала Аугуста фон Макензена био да коначно казни Србију која се испречила на путу спајања са југоисточном Европом. Начелник Дома Војске Србије Радослав Премовић подсећа да је мајор Гавриловић у борби био тешко рањен у врат а да су га саборци, на одваљеним вратима једне од оближњих кућа, изнели из опасне зоне након чека је одведен у Чачак на опоравак. - Гавриловић није дуго чекао после повреде и вратио се у састав јединице, а у даљем походу кроз историјску голготу српске војске преко Албаније стигао на Крф. Промовисан је у чин потпуковника, па пуковника, и придодат Другој армији под командом Степе Степановића који је јунаштвом, али и спретношћу и тактиком, учинио да буде један од првих који је пробио Солунски фронт и својом ногом крочи иза линија одбране Бугарске. Његов допринос капитулацији Бугарске је изузетнео велики, јер је личном храброшћу, стратегијом и тактиком учинио да висови који су били у рукама бугарске војске брзо падну у његове руке. Кад је освајао стратегијске коте омогућавао је војсци, посебно Другој армији и Моравској дивизији, да остваре војнички наум и пробију бугарске ровове не дајући Бугарима да се среде на следећим положајима, а они нису ни очекивали да ће им бити потребни јер су били сигурни у победу Немачке и Бугарске. Они нису могли да се среде а српску војску, док се кретала према бугарској граници, није могла да прати ни француска коњица каже Премовић. И док су Степа Степановић и Прва армија, крећући се ка Скопљу, освајали град за градом Ниш је представљао последњу наду Немачке и Бугарске због уверења да ће се ту десити одсудна битка и зауставити продор српске војске. Захваљујући одважности Прве и Друге армије тај наум није остварен,

па је Петар Бојовић већ 19. децембра са војском Прве армије ушао у Београд, па онда тек Франше Депере кад су српске снаге скоро стигле до Суботице. Драгутин Гавриловић се сматра изузетном личношћу о којој није све казано. Са репутацијом команданта са личном харизмом, људском и личном, после ослобађања је наставио војничку каријеру. Познато је да је десет година провео у Крушевцу где је зарадио назив почасног грађанина што најбоље потврђује углед који је уживао у народу. Већи део периода Другог светског рата Гавриловић је, као заробљеник, провео у немачким логорима где је био најстарији заробљени официр. Ни ту се није предавао, а познато је да је скупљао хуманитарну помоћ за руске заробљенике. - То нас је руководило да ову поставку посветимо Драгутину Гавриловићу и његовој трагедији. По повратку из Немачке 1. јула 1945. године њега су на железничкој станици сачекали Скојевци и каменовали га, а он ће само деветнаест дана после тога, са великом раном на души, умрети 19. јула 1945. године. Ако постоји небеска неправда ми смо ту да је исправимо одајући почаст великом јунаку и војсковођи који нас је задужио, не само командом по којој је израстао - каже Премовић. На изложби, која ће се после Краљева бити постављена у Београду, представљено је више од четири стотине докумената почев од оних о породичном животу, оцу Петру који је учествовао у рату против Турака, мајци и школовању до чина потпоручника до кога је дошао као један од најбољих у класи. Отварање изложбе обогаћено је предавањем о пробоју Солунског фронта и културно-уметничким програмом солунцима у част. Био је то, каже Премовић, дуг Друге бригаде Копнене војске у дане кад се обележава стота годишњица од пробоја Солунског фронта, а само један од пригодних програма обележавања стоте годишњице од завршетка Великог рата.

75

шким губицима, није успео да потисне непријатеља па је једино решење било да све расположиве српске јединице на овом сектору фронта изврше општи контранапад. Око 14.30 мајор Гавриловић је прикупио своја три вода, два вода 3. батаљона и Сремски одред и пред кафаном „Јасеницом“ издао следећу заповест: - Јунаци! Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд! - изгворио је Гавриловић.

МАГАЗИН

23.9.2018.

Пуковник Драгутин Гавриловић

76

Одбрана Београда У току борби за одбрану Београда 6. и 7. октобра 1915. године, Аустрија је форсирала Дунав и искрцала се на делу обале који је држао 2. батаљон 10. кадровског пука под командом мајора Драгутина Гавриловића. Аустријске јединице су се утврдиле иза железничког насипа на самој обали, а

иако је жестоко дејство њихове артиљерије претворило српске положаје у Банатској улици у хрпу рушевина, браниоци су и даље пружали отпор. Растојање између српских и аустријских положаја на неким местима није било веће од 30 метара, али се непријатељу никако није смело дозволити да утврди мостобран. У напад је први кренуо жандармеријски одред који, упркос те-

По завршетку Првог светског рата Гавриловић је предавао војну администрацију на Војној академији у Београду, а кад му је генерал Душан Симовић 27. марта 1941. понудио чин генерала и место министра војске и морнарице, одбио је уз образложење да га не интересује јер је само војник. Пуковник Гавриловић је, после капитулације у априлском рату 1941. године, заробљен у Сарајеву и одведен у концентрациони логор близу Нирнберга. Из заробљеништва се, тешко болестан, вратио тек 1945. а од стране нових комунистичких власти означен као човек бившег режима Краљевине Југославије. Преминуо је у свом стану на Славији 19. јула 1945. у крајњој беди, понижен од стране новог комунистичког режима, а сахрањен у одрпаној униформи пуковника Југословенске краљевске војске, у гробници своје рођаке на Новом гробљу у Београду. Т. Радовановић

77

78

МАГАЗИН 23.9.2018.

ПУТУЈ ЕВРОПО НЕМОЈ ВИШЕ ЧЕКАТИ НА НАС Гробље стрељаних 1941. 22. септембар 2018.

79

80

МАГАЗИН 23.9.2018.

81

82

МАГАЗИН 23.9.2018.

83

84

МАГАЗИН 23.9.2018.

85

86

МАГАЗИН 23.9.2018.

87

23.9.2018.

МАГАЗИН

Двадесет девети „Весели спуст“

ДВА У ЈЕДАН 88

- Туристичка организација Краљева, као суорганизатор, планом за ову годину предвидела средства за организацију „Веселог спуста“. - О свему осталом, па и о датуму одржавања, коначну одлуку доноси Кајак клуб „Ибар“. - Од планираних 600 хиљада динара утрошак мањи од 450. - За „Студентски спуст без граница“ 250 хиљада динара. - Манифестација надрасла организационе способности Кајак клуба „Ибар“. - Многи се радују неуспеху ове и других менифестација за које се везује име Туристичке организације Краљева. - Неупотрељена половина од четири стотине порција пасуља. - На два спуста низ Ибар у истом дану око две стотине учесника. - Озбиљније активности пред јубиларни, тридесети по реду, „Весели спуст“ наредне године

89

ве године се више него икада током читавог лета говорило о манифестацији „Весели спуст“ чије се трајање приближава тридесетој годишњици. Опасност да у години која јој претходи традиција буде прекинута сматра се довољним разлогом да буде одржана по сваку цену, половином септембра кад јој време није. И баш то је било тема сукоба бројних дијаметрално супростављених ставова поборника и опонената идеје да манифестација ипак буде одржана. Више него сама манифестација у жижи интересовања јавности, а друштвене мреже су се јш једном показале као начин да се дође до великог броја појединаца, биле су сумње да „Весели спуст“, макар и са минималним бројем учесника, треба одржати само да би се оправдале паре које су за ову манифестацију опредељене из градског буџета. Како се финансирање ове и сличних манифестација реализује преко Туристичке организације Краљева то је и адреса на којој би могла да се провери оправданост свих сумњи које се везују за организацију ово-

МАГАЗИН

23.9.2018.

О

90

годишње манифестације. На четрдесет седмој седници Градског већа одржаној 1. фебруара ове године утврђен је нацрт решења којим се даје сагласност на План рада јавне установе „Туристичка организација Краљева“ за ову годину. У њему се потврђује став да је ова манифестација у најбољим годинама окупљала и по више од десет хиљада учесника а да се, из године у годину, бележио пад све до прошле кад се на Ибру појавио већи број спусташа него 2016. а концерт на Тргу српских ратника уочи манифестације окупио велики број посетилаца из целог региона. Све то било је довољно за амбициозан план да се, заједно са Кајак клубом „Ибар“ поврати место које је манифестација некада имала међу љубитељима веселих речних регата. Добрим начином за то оцењена је адекватна маркетиншка кампања и гостовања на телевизијама широм Србије са циљем да се потенцијалним спонзорима озбиљније представе све предности рекламирања на оваквим манифестацијама, што би требало да потврди нов и модеран промотивни

филм. Планираних шест стотина хиљада динара за одржавање манифестације мање је од средства утрошених претходне године, понајвише због очекивања да ће спонзори позитивно реаговати на активности из претходне године и промоцију овогодишњих. Исти план рада потврђује суорганизацију „Студентског спуста без граница“ који је у првој години одржавања окупио пар стотина младих љубитеља природе, дружења, забаве и реке Ибар. Планирано је да се манифестација одржи у августу уз учешће више стотина младих из великог броја градова Србије и европских земаља, поготово оних са којима је Краљево потписало споразуме о братимљењу. У Туристичкој организацији верују да се на овај начин, поред развоја туризма, стварају нова пријатељства младих, а учесницима пружа прилика да доживе културно историјску и духовну целину долине векова, посетом Жичи, Студеници и пењањем на Маглич. Уз Туристичку организацију Краљева партнер је организација за развој омладинског туризма „Србија за младе“, а за одржа-

вање манифестације предвиђена су средства на нивоу прошлогодишњих, у износу од 250 хиљада динара. Два дана након „Веселог спуста“ у Туристичкој организацији потврђују да је установа, као суорганизатор, планом за ову годину предвидела средства за организацију манифестације а да о свему осталом, па и о датуму одржавања, коначну одлуку доноси Кајак клуб „Ибар“. Игор Тешић потврђује да се улога туристичке организације своди само на бригу о начину на који ће бити утрошена средства за ову, али и друге манифестације у којима је суорганизатор. Очекивање да овогодишња манифестација, оцењена као једна од најзначајних ове врсте у региону и шире, по броју учесника неће имати размере сличне одржане само годину дана раније основни је разлог да средства буду умањена за скоро половину и сведена на укупно шест стотина хиљада динара. Оно што се дешавало током лета, и страх да би број учесника могао бити још мањи, једини је разлог да износ буде умањен за додатних 150

хиљада динара и сведен на само 450 хиљада. Иако још нису сведени сви рачуни, а и трошкови организације овогодишње манифестације, са довољно сигурности се рачуна да ни ова средства неће бити потрошена у целости. Све то довољан је разлог за потврду да су чаршијске приче, и информације које се пласирају преко друштвених мрежа, апсолутно неосноване. - Нити је било планирано да ће бити утрошено милион и 600 хиљада динара, нити су паре утрошене унапред. Једине паре које су утрошене унапред су за мајице које су наручене још у јуну, и тада купљене, и гориво. Постоје приче да је спуст морао да се одржи зато што су средства била потрошена и то је апсолутна неистина. Спуст је одржан из једног јединог разлога да би се традиција одржала, да се не би гасила манифестација која је стара 28 година, а није било могућности да се одржи раније. Водостај Ибра је био висок и ја разумем људе из Кајак клуб „Ибар“ зато што нису желели да преузму одговорност да угрожавају нечије животе. У наставку лета, када је водо-

стај Ибра можда био и мањи, постојала је ванредна ситуација тако да нико није могао да организује „Весели спуст“ - каже Тешић. У години која претходи организацији тридесете по реду спортско туристичке манифестације назване „Весели спуст“ провејава уверење да ће последњих дана јуна, или првих у јулу, временски услови омогућити да се манифестација одржи на начин, и у формату, какав у овој средини сви прижељкују и потврди да је најбројнија регата у Србији. Ма колико да у Туристичкој организацији одбијају сваку одговорност за успех овогодишње регате, која се и не може похвалити посебним квалитетом, приметна је жеља да се врати на место које јој припада а за то, верује Тешић, досадашњи организатор нема довољно капацитета због чега би требало размислити коме да се повери организација у наредној и следећих година. - Уз све уважавање Кајак клуба мислим да је манифестација мало надрасла њихове организационе

91

92

МАГАЗИН 23.9.2018.

93

94

МАГАЗИН 23.9.2018.

способности. Нико не жели да искључи Кајак клуб из тога, нити ми то можемо јер то је манифестација Кајак клуба, али се надам да ћемо код представника клуба, као једне од најуспешнијих спортских организација у граду, наићи на разумевање да се ово појача заједничким снагама и да се Туристичка организација и град Краљево више питају него што су се питали ове године - каже Тешић. Како се у локалним условима све мери бројевима тако су и процене о учешћу на овогодишњој манифестацији прилично опречне. И док они који су били на старту регате потврђују да је испод зидина средњовековног града Маглича према Краљеву кренуло тек неколико чамаца, много мање него и пре 28 година, у Туристичкој организацији процењују да се у неколико чамаца нашло стотинак људи не рачунајући учеснике „Студентског спуста“. И поред потврде да су две манифестације потпуно одвојене, а сем љубави учесника према реци и природи једина додирна тачка им је суорганизација Туристичке организације, мало је вероватно да су организатори независно једни од других дошли до закључка да је најповољнији датум баш 16. септембар. Разлога за сумњу има и због податка да би, рачунајући учеснике обе манифестације, број оних који су прошле недеље кренули низ Ибар мога да достигне две стотине што би било довољно да се оправда утрошак планираних средстава. Да нешто није у реду потврђује податак да су студенти низ Ибар кренули сат касније иако се, према информацијама на сајту организације „Србија за младе“, може закључити да је заказан за десет сати, баш као и „Весели спуст“. Без намере да се квалитет било које манифестације оцењује на основу броја учесника, посетилаца или уложених средстава, сем прича да је „Студентски спуст“ организован нема сигурније потврде о томе поготово што је „Србија за младе“ истог дана

организовала сличну манифестацију на Дрини, уз обилазак Таре, Заовина и Вишеграда. Податак да студенти нису виђени ни у Матарушкој Бањи оправдава се чињеницом да је крајња дестинација њиховог крстарења код ресторана „Бисер Ибра“ у Прогорелици. Било како било „Весели спуст“ је одржан а о њему ће се, на различитим местима, причати још неко време све до појаве нове информације као повода за различита тумачења. У светлу чињенице да није организатор „Веселог спуста“ у Туристичкој организацији нису спремни да дају било какве оцене успешности овогодишње манифестације. Довољан разлог за то је, каже Тешић, да установа није могла да утиче ни да ли ће бити одржан, понајмање који би се датум за то могао одредити као најповољнији. Како се у редовима највећих критичара најчешће помиње ненаменско трошење сердстава није на одмет подсетити да је део намењен кајакашима, чији је задатак да у недељи пред старт очисте корито реке од Маглича до Краљева и отклоне и најмању могућност повређивања било ког учесника. О томе су и овом приликом рачуна водиле екипе здравствених радника, али и припадници Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова. Део средстава намењен је припреми четири стотине порција пасуља од којих је, према подацима Туристичке организације, више од половине остало непоједено. Иако је шеснаести дан септембра по оцени многих био идеалан за овај тип манифестације изостало је учешће очекиваног броја љубитеља у природу и реку, а једним од разлога, ма колико да се термини нису поклапали, оцењује се одржавање више различитих манифестација. Међу њима су меч Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Индије, Међународни џез фестивал „Џезибар“, а дан раније и надметање

у припремању проје и јела од кукурузног брашна у Ратини. Податак да је овакав распоред манифестација претходних година био повод бројних критика у значајној мери је утицао на одлуку Културног центра „Рибница“ да манифестацију „Џезибар“ помери за половину септембра. И поред три одлагања старта „Веселог спуста“ чији је старт и овога пута огласио капетан, градоначелник Краљева др Предраг Терзић“, одржавање две манифестације се и овом приликом поклопило. Стиже потврда да су организатори испунили све услове за спуштање а одређен број чамаца је, више него претходних година, стигао до циља испред просторија Кајак клуба. - Трошкови нису као што се пише на друштвеним мрежама. Смањени су на захтев градоначелника, део средстава је пребачен за пројаду, а трошковник који нам даје Кајак клуб говори да цифра неће бити ни 400 хиљада, само за ствари које морају да буду плаћене. Искуства из ове и претходних година су показала да већ сада треба да се направи озбиљан план и уђе у припрему за тридесети традиционални „Весели спуст“, да сви заједничким снагама пробамо да подигнемо манифестацију јер ако то не успемо мислим да ће после тога бити тешко да се спуст подигне на ноге - каже Тешић уз потврду постојања многих који се радују неуспеху ове и других манифестација за које се, у било ком облику, везује име Туристичке организације Краљева. Да нема места сумњи у способности организације најбоље потврђују два програма организована у првој половини године, изузетно посећен „Маглич фест“ коме је присуствовало четири хиљаде људи, што се сматра рекордним за једну манифестацију, и „Рок енд ривер“ у оквиру кога је, концерту групе Кербер, према процени полиције, било више од десет хиљада људи. Т. Радовановић

95

Осмо издање Интернационалног џез фестивала „Џезибар“

МАГАЗИН

23.9.2018.

ДВА ДАНА УРН Н

96

НЕБЕСНОГ ЏЕЗА

- Током два дана шест једносатних наступа врхунских музичара. - Уместо досадашњих три фестивал сведен на два дана. - Промена у оријентацији није утицала на квалитет фестивала. - На домаћој музичкој сцени, и околини, има извођача који не заостају много за звучним именима са светске сцене. - Неадекватан одзив публике. - Највећа посета у касним вечерњим сатима. - Фестивал отворио „Jazz pulse trio“ краљевачког трубача Николе Миросавића, затворио београдски „Texas Flood“

97

осмој години постојања Међународни џез фестивал „Џезибар“ добија нову димензију јер је за разлику од претходних, када су љубитељи ове врсте музике имали прилику да три дана уживају у звуцима које воле, фестивал сведен на два од којих су сваког наступиле по три групе. Фестивал није изгубио на квалитету чињеницом да није било свечаног отварања, звучних имена са светске музичке сцене и пропратних манифестација, па је малом броју оних који су испратили комплетан програм остало да се концентришу на музички хепенинг на Тргу Светог Саве где се публици представило шест музичких састава из Србије, Македоније и Словеније. Са закашњењем од само неколико минута од времена најављеног за почетак пред тек неколицином посетилаца појавио се „Jazz pulse trio“ на чијем је челу, уз гитаристу Владимира Мандарића и контрабасисту Саву Рамјанца, трубач Никола Миросавић из Мрсаћа који је први сусрет са овим инструментом, на одсеку за класичну трубу, доживео са осам година у краљевачкој Музичкој школи „Стеван Мокрањац“. Током школовања освојио је доста признања, међу којима и седам првих места на фестивалима и републичким такмичењима у Србији. У другом разреду основне музичке школе почео је, као најмлађи члан у „Ревијалном оркестру“, да свира џез а као солиста на џез стандардима свирао „BeauSful Maria of my soul“ и „Do not get around much anymore“. Још у то време зачета је велика љубав према овој врсти музике због чега је први џез квартет Jazz Varianta, са којим је наступао у Краљеву, на путовањима са школом и фестивалима у Чешкој и Словачкој, саставио са шеснаест година. Припреме за упис на Џез одсек Факултета музичке уметности, прилика је за познанство са будућим професорем Стјепком Гутом, уз чију помоћ ће стећи велико знање из области историје џеза и импровизације. Миросавић признаје да су велику улогу и утицај на стицање знања имали Милан Николић, Вања Кевресан, Лука Игњатовић, Новак Ми-

МАГАЗИН

23.9.2018.

У

98

Jazz pulse trio

Kabadayas

Irie FM

Hashima

Урош Перић

Texas Flood

јовић, Александар Грујић, Александар Цветковић и Михајло Миша Крстић. Квалитетно музицирање остало је у сенци изузетно лоше посете и реакције публике, можда и због чињенице да је концерт отпочео у 20 сати што се више пута показало неадекватним кад је у питању ова врста музике. Много више среће са посетом на почетку концерта није имао ни македонски „Kabadayas“ који се, на првом наступу пред публиком у Србији у овом саставу, појавио један сат касније. Двојица чланова, Ђоле Максимовски и Дино Милосављевић, пре неколико година су наступали у Краљеву са Влатком Стефановским, а сада су донели нови звук и представили композиције са новог албума под називом „Од понедељка“ који се појавио у априлу ове године. За шест година колико постоји, састав је издао само два албума, а први 2012. године након кога је уследила турнеја на простору бивше Југославије. Иако је бенд оријентисан у правцу светске музике у композицијама су заступљени и елементи традиционалне што је видљиво на првом албуму састава „Kabadayas“. Чини се да је публика своје интересовање усмерила на трећи концерт прве вечери у оквиру кога је наступио београдски „Irie Fm“. Популарност фронтмена, тромбонисте и певача Вукашина Марковића, широј публици познатијег као Бебана из телевизијске серије „Породично благо“, лепо време и ко зна шта јоше допринели су да наступ обележи најбоља посета током овогодишњег фестивала. Уметник који за себе воли да каже како је професионални графички дизајнер, аматер заљубљеник у музику, певач, текстописац и режисер спотова, потврђује како је други наступ овог бенда у Краљеву обележила изузетна атмосфера у којој је публици пружена посебна прилика да ужива у елементима музике у којој извођачи кокетирају са џез и фјужн моментима. „Irie Fm“ меша различите приступе поп музици, и повезује их без много осврта на жанр, тако да звук варира од песме до песме, а њихов музички правац је обогаћен упливима звукова као што су реге,

99

100

МАГАЗИН 23.9.2018.

101

МАГАЗИН

23.9.2018.

диско, афробит, фанк... И док се већи, од сцене удаљенији део публике оријентисао на звук, онима из првих редова није могла да промакне маркантна појава бас гитаристкиње Ане Протулипац. Прохладно време пред наступ џез квартета „Hashima“ на почетку другог фестивалског дана запретило је да озбиљно угрози посету, па је почетак концерта каснио читавих двадесет минута, можда и због жеље организатора да се окупи онолико публике колико не би било срамота. Наступ квартета који инспирацију црпи из традиције истоименог јапанског острва потврђује да број посетилаца није увек у директној сразмери са оним што музичари пружају. Доказ је успех који квартет ужива код иностране критике и њихов, још увек актуелан, други албум, сврстан у сто најбољих џез албума у свету. Да је у наступима приметно извођење које није уско одређено џез жанром потврђује уплив класичне и рок музике. То је оно што је тренутно актуелно у Европи и свету, каже гитариста Игор Мишковић који је дипломирао на одсеку класичне гитарске

102

музике, а виртуозност надограђивао уз једног од најпознатијих српских рок гитариста радомира Михајловића Точка. Хашима концепт започет је низом песама инспирисаних повременим фотографијама истоименог острва духова на интернету. Сумаританизам који је Милош Црњански представио као симбол наде у бољу будућности овде је развијен до истинског уништења европске душе и наде да би поново могла да оживи. Музичка инспирација бенда потиче од Београдског џез фестивала који је годинама окупљао неке од најбољих џез извођача као што су квартет Вејна Шортера, Есбјорн Свенсон, квинтет Дејва Холанда, Дејв Лајбман, Енрико Рава, Јоаким Кун, Чарлс Лојд и други. Бенд је полако стасавао током неколико месеци припрема које је обележила имрповизација, а посебним квалитетима оцењена су динамика и испробавање различитих врста звука на сваком од инструмената што се сматра кључним за квалитет. Није згорег напоменути да је наступ пропраћен за овај фестивал неуобичајеним сценским ефектима који су у знатној мери допринели коначном

утиску и блискости са Хашимом као острвом духова. Словеначки пијаниста, певач и текстописац Урош Перић постао је познат по интерпретацијама песама из златног доба блуза, џеза и соула, али и по ауторским композицијама. Перића, у свету музике познатог као Бели Реј Чарлс, на прави начин је испратио београдски „The Mambo Stars“, најстарији и најуспешнији српски ансамбл, састављен претежно од чланова Биг бенда Радио телевизије Србије. Ансамбл је познат пре свега као салса бенд, али у широком репертоару стилова од латина, џеза, поп и евергрин музике, има изузетно атрактиван избор песама Реја Чарлса. Често их изводи са Урошем Перићем иза кога су безбројни наступи у више од осамнаест земаља у Европи, Руској Федерацији, Сједињеним Америчким Државама и Африци. На својим концертима Перић доноси музику и искуство великих џез и блуз програма који су део свакодневног живота од прошлих до данашњих дана. Иако је највећи утицај на Перићев музички израз имала генијалност Реја

Чарлса приметно је и деловање Нет Кинг Кола, Арете Френклин, Бена Вебстера, Џина Хариса, Ерола Гарнера, Гледис Најт, Дони Хетавеј, Квинси Џонса, Отиса Рединга, Били Холидеј и других. Фестивал је завршен наступом београдског бенда „Texas flood“ који је на блуз сцени присутан од 2004. године. Потврда да блуз никада није имао претерану популарност, али није био ни на маргини, води ка ставу да та музика представља трку на дуге стазе. Одлична реакција краљевачке публике на ову врсту музике потврђује став гитаристе Ненада Златановића да је блуз у овој средини и те како слушан. Први озбиљнији наступ у Краљеву прилика је за подсећање да је бенд знатно активнији у иностранству што не искуључује потребу да се, као и у случају наступа на овогодишњем џез фестивалу, музичка идеја коју носи „Texas flood“ шири по свим деловима земље. Гитариста и певач Ненад Златановић формирао је „Texas Flood“ 2004. године са намером да свира блуз рок под утицајем Стиви Реј Вона, Џимија Хендрикса, Gov’t Mule и Лед Цепели-

на. Бенд је прве три године наступао у форми квартета, са двојицом гитариста, басистом и бубњарем, а од 2007. године од када су стални чланови бенда су Златановић и Владимир Голубовић, а од скоро и басиста Бранко Исаковић. Први компакт диск „Grinnin’ In your Face“ 2009. године у издању Blues Time Records донео је седам оригиналних Ненадових песама и два кавера, а гости на албуму били су прошлогодишњи учесник краљевачког џез фестивала Рафаел Вресинг, у часопису Даунбит више пута номинован за оргуљаша године, Били Џибсон са усном хармоником, потом гитариста и вокал Little G Weevil, победник InternaSonal Blues Challenge 2013 и БМА номинације наредне. „Texas Flood“ je 18. октобра 2010. у београдској Комбанк арени године наступио испред десет хиљада посетилаца на концерту легендарних ZZ Top, a 11. новембра 2017. Хали спортова пред четири хиљаде као специјални гости америчке блуз-соул певачице Бет Харт. Током свих ових година Златановић

је стекао репутацију једног од водећих гитариста у Србији и сигурно једног од најзапосленијих рок музичара у земљи. Уз огроман број наступа са бендом, соло и у разним дуетима, прошле године 244 пута, имао је прилику и да џемује са Ленс Лопезом, Лаки Петерсоном, Аном Поповић, Енриком Кривеларом, Ианом Сигелом, Матом Скофилдом, Алексом Шулцом, Биг Деди Вилсоном, Алто Ридом и скоро свим важнијим српским и значајним и блуз музичарима са простора бивше Југославије. У исто време, „Texas Flood“ се препознаје као енергичан, гласан и снажан блуз рок банд који тренутно снима нови албум, чије се објављивање очекује у наредних неколико месеци. Оно што је током два дана било у прилици да чује тек неколико стотина најодважнијих добра је потврда да промена у оријентацији није ни мало утицала на квалитет, а и да на домаћој музичкој сцени има извођача који, бар у оваквим условима, не заостају много за звучним именима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

103

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

23.9.2018.

Бели очњак

104

Према култној књизи Џека Лондона, причу о Белом очњаку екранизовао је добитник награде „Оскар“ Александре Еспигарес. Златна грозница крајем 19. века захватила је Аљаску, а филм прати причу дечака у потрази за оцем који је нестао током потраге за златом. На том путу упознаје сродну душу која ће му заувек променити живот, величанственог мешанца вука и пса по име-

ну Бели очњак. Осим припитомљавања вука и дивљине око себе, дечак ће морати да пронађе довољно храбрости да победи све страхове и, у овој спектакуларној авантури, постане прави мушкарац. Анимирану породичну авантуру у 2Д формату, која траје пет минута мање од сат и по, по сценарију Сержа Фридмана и Филипа Лорета режирао је Александре Еспигарес, а гласове анимираним јунацима позајмили су Јована Јеловац, Миљан Прљета, Милан Зоричић, Марија Стојић, Миомира Драгићевић, Немања Живковић, Иван Иванов, Милан Мијаиловић и Зоран Стојић. Филм се приказује до половине наредне недеље, а пројакције почињу у 18 сати.

Џони Инглиш - Поново у акцији „Џони Инглиш поново у акцији“ надолазећа је британска акциона комедија редитеља Дејвида Кера. У трећем наставку популарне саге истоимени главни јунак, којег тумачи незамењиви Роуан Еткинсон, враћа се како би још

једном спасио свет. Када криминалистички истражитељ разоткрије јавности идентитете свих активних тајних агената у Британији, катастрофа погађа читав систем, сигурност Уједињеног Краљевства је на коцки, а Тајна служба може да се ослони само на једног човека, пензионисаног Џонија Инглиша. Публици познат из претходних делова серијала Џони, који сада подучава у предшколској установи, враћа се у акцију како би

пронашао мистериозног хакера, или потенцијалну кртицу међу редовима британске тајне службе. Како би мисија успела требаће му све његове способности и вештине, оних неколико доскорашњих аналогних метода које има као човек суочен с дигиталним светом садашњице. Стоминутну комедију је, по сценарију Вилијема Дејвиса, режирао Дејвид Кер а поред Еткинсона водеће улоге тумаче Бен Милер, Дејвид Мјумени, Џејк Лејси и Миранда Хенеси. Филм се приказује до 26. септембра, а пројекције почињу у 20 сати.

Предатор - Еволуција Шејн Блек у великом стилу преузима франшизу и представља нову верзију популарне приче која је, за разлику од оригиналне локације - џунгле, смештена у предграђе. Од далеког свемира до улица предграђа, лов се поново враћа кући, а ловци свемира су јачи, паметнији и смртоноснији него икада пре, будући да су генетички надограђивани ДНК материјалом других врста. Када младић случајно активира свој повратак на

Земљу, само брижна посада бивших војника и незадовољни учитељ могу да спрече крај људске расе. Акциона хорор авантура траје тринаест минута мање од два сата, а према сценарију који је написао са Фредом Декером филм је режирао Шејн Блек. Водеће улоге тумаче Бад Холбрук, Тревант Роудс, Џејкоб Трембли, Киген Мајкл Ки, Оливиа Мун, Стерлинг Браун, Томас Џејн, Алфи Ален, Аугусто Агуилера, Џејк Баси, Ивон Страховски, Лохлин Манро, а филм се приказује још данас, а пројекција почиње у 22 сата.

рана. На крају схвата шта је право благо у животу и ко заиста жели да буде. Филмску авантуру са елементима драме, чије трајање за два минута премашује сат и по, по сценарију Лик Бесона и Џона Голдмена режирао је Кен Скот, а водеће улоге тумаче Дануш Беренис Беџо, Ерин Мориарти, Баркад Абди, Жерар Жуно и Бен Милер. Филм је на репертоару биоскопа до среде 26. септембра, а пројекције почињу у 22 сата.

Изузетно путовање једног факира Након смрти мајке мудри улични мађионичар Аја из Мумбаија креће на необично путовање како би покушао да пронађе оца ког никад није упознао. На том путу, у шведској продавници намештаја Икеа, проналази љубав, наилази на опасне ситуације са мигрантима у Енглеској, стиче славу кроз плесање у Риму, а проживљава и авантуру лета балоном изнад Медите-

105

Прилика за ново ривалство Краљева и Чачка

МАГАЗИН

23.9.2018.

СПОРТСКИ

106

- Олимпијски комитет Србије је донео одлуку да се у недељу 23. септембра, у оквиру пројекта „Спортски изазов“, надмећу комшијски градови и деценијски спортски ривали Чачак и Краљево. - Услов за освајање једног бода петнаестоминутно активно учешће у неком од спортова. - Данас између поднева и 15 сати у спортској дворани у Рибници очекује се између две и три хиљаде учесника а позив је, преко Школске управе, послат свим основним и средњим школама. - На тридесетак штандова исто толико спортова. - „Потрага за благом“ за најмлађе суграђане. - За најспретније вредне награде начај спорта за правилно одрастање, и потреба да се што више становника укључи у спортске активности, само су неки од мотива да Олимпијски комитет Србије у сарадњи са компанијом Кока кола покрене пројекат под називом „Спортски изазов“. Циљ организатора је да у градовима Србије најмлађима, који се још двоуме, представе предности појединих

З

спортова у локалној заједници, а кроз ривалство са неким од суседних градова у броју учесника ове манифестације још више допринесе популаризацији сваког од њих. Олимпијски комитет Србије је донео одлуку да се у недељу 23. септембра, у оквиру пројекта „Спортски изазов“, надмећу комшијски градови и деценијски спортски ривали Чачак и

Краљево. Податак да манифестација има такмичарски карактер повод је за жељу спортских радника два града да у овом одмеравњу снага буду бољи, баш као и у многим од других појединачних спортова до сада. Могућност да учествују у овој манифестацији пружа се свим грађанима без обзира на године и пол уз услов да, у складу са пропозицијама, буду спорт-

И ИЗАЗОВ ски активни бар петнаест минута у континуитету. Олимпијски комитет Србије годинама уназад широм земље спроводи активности на промоцији спорта а, у оквиру пројекта „Спортски изазов“ на ред су ове године дошли Краљево и Чачак. Избор је заснован на идеји да се потврди ривалитет два географски блиска града, а да крајњи резултат буде мерљив укључењем што већег броја становника у спортска дешавања чиме се на најбољи начин доприноси промоцији спорта. У периоду између поднева и 15 сати у спортској дворани у Рибници очекује се велики број учесника а позив је, преко Школске управе, послат свим основним и средњим школама. У Спортском савезу Краљева потврђују да ће посетиоци на тридесетак пунктова моћи да се боље упознају са исто толико спортова којима је могуће бавити се у овој средини, али и да се у времену од петнаест минута активно укључе у неки од њих и на тај начин за-

раде један бод за свој град. Сви који одвежбају најмање 15 минута добиће јединствено дизајнирану налепницу са бројем која аутоматски доноси један поен. Својеврсни сајам спорта сматра се значајним за младе који још нису почели да се баве ни једним од њих, јер ће бити у прилици да се упознају и са предностима оних мање популарних у којим нису присуствовали уживо. Жеља да се у акцију укључи што више суграђана повод је да Спортски савез веома озбиљно приступи организацији манифестације и на тај начин најбоље допринесе популаризацији спорта. Очекује се да Олимпијски комитет Србије на посебним пунктовима представи спортове које обједињује, а посетиоцима пружи прилику да се огледају у сваком од њих. Организатори не крију жељу да сваки становник бар десет минута дневно проведе бавећи се спортом који му највише одговара, али и да освоји по који поен за град током овогодишњег „Спортског

изазова“. Планирано је да контролу спортских активности, и мерење активног бављења потребног за освајање сваког бода, врше овлашћене судије Олимпијског комитета и да по истеку три сата прогласе победника. Организатори очекују присуство између две и три хиљаде учесника и много већи број бодова који треба да потврде да се Краљево с правом сматра спортским градом. Да присуство најмлађих буде што масовније треба да допринесе долазак најбољих краљевачких спортиста, али и бројних других из Београда чији се долазак очекује специјално за ову прилику. Компанија Кока кола ће у сарадњи са Туристичком организацијом Краљева реализовати „Потрагу за благом“ на начин да одреди пет локација у граду које би учесници требало у најкраћем року да пронађу како би освојили неку од вредних награда. Т. Радовановић

107

23.9.2018.

МАГАЗИН

108

Тениски савез Србије на прослави Општине Грачаница

ОТВОРЕНА ШК - Више од четири стотине малишана je, у организацији Нафтне индустрије Србије и Tениског савеза Србије, у Грачаници учествовало у бесплатним школама тениса одржаним на више локација у граду - Бесплатне школе тениса за децу Нафтна индустрија и Тениски савез широм Србије организују већ осам година са циљем популаризације спортских вредности, културе ненасиља у спорту као изузетно важном елементу у здравом развоју деце

Децу из Грачанице обрадовао је тениски караван који је ове недеље стигао у њихов град. У оквиру тродневне прославе Дана и славе Општине Грачаница Малe Госпојинe, више од четири стотине малишана je, у оквиру Отворене школе тениса, у организацији Нафтне индустрије Србије и Tениског савеза Србије, учествовало у бесплатним школама тениса, које су одржане на више локација у граду, између осталих и у Основној школи „Миладин Митић“. Кроз игру и дружење

деца су уз помоћ стручних тренера и опреме прилагођене њиховом узрасту, учила правила белог спорта. Грачаница ове године прославља 715 година од тренутка када је званично потврђено њено постојање, o чему сведочи писмо папе Бенедикта IX у коме је назива Гразаниза. Име Грачаница први пут помиње српски краљ Милутин 1321. године у Грачаничкој повељи издатој поводом оснивања манастира у овом месту. Тениски спектакл у Грачаници је

био и прилика да мали тенисери покажу такмичарски дух и фер плеј, али и да са својим вршњацима одиграју прави тениски меч. У знак захвалности на учешћу и тимском духу , учесницима су подељене медаље и дипломе. Бесплатне школе тениса за децу Нафтна индустрија и Тениски савез широм Србије организују већ осам година са циљем популаризације спортских вредности, културе ненасиља у спорту као изузетно важном елементу у здравом развоју деце. Т.Р.

Фото: ТСС

КОЛА ТЕНИСА 109

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 23. ДО 29. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

23.9.2018.

23. септембар

110

1840. — Црногорци су на Мљетичку, на Дурмитору, убили 80 турских војника и муселима Смаил-агу Ченгића, који је кренуо да скупља харач. О том догађају хрватски песник Иван Мажуранић испевао је херојски еп „Смрт Смаил-аге Ченгића“. Црногорце је предводио Петар II Петровић Његош. 1846. — Немачки астроном Јохан Готфрид Гале открио је планету Нептун. 1866. — Српски кнез Михаило Обреновић и црногорски кнез Никола I Петровић закључили су уговор о заједничкој борби за ослобођење од Турака и уједињење српских земаља. Кнез Никола се обавезао да ће се у случају уједињења две државе одрећи престола у корист кнеза Михаила. 1897. — Основано Српско привредно друштво Привредник у Загребу. 1914. — У првом ваздушном нападу на Немачку, британско ваздухопловство бомбардовало је у Првом светском рату град Диселдорф. 1932. — Неџад, Хеџас и више других области које је под патронатом Уједињеног Краљевства на Арабијском полуострву припојила династија Саудита, ујединило се у државу Саудијска Арабија. 1956. — Велика Британија и Француска препустиле су Савету безбедности УН проблем Суецког канала. 1957. — Грчка је одбацила захтев Букурешта да се Румунија прикључи Балканском савезу, који су уговорима 1953. у Анкари и 1954. на Бледу закључиле Југославија, Грчка и Турска. Балкански савез основан је као одговор на војни притисак земаља источног блока на Југославију.

1973. — Хуан Перон изабран је трећи пут за председника Аргентине. Његова жена Изабела постала је потпредседник. 1987. — У Београду је одржана 8. седница Централног комитета Савеза комуниста Србије, на којој је дошло до прекретнице у иделогији и политици српских комуниста. У сукобу две фракције победила је тврда струја тадашњег председника ЦК СК Србије Слободана Милошевића, над умереном политиком председника Председништва Србије Ивана Стамболића. Милошевић је потом извршио чистке у партији и медијима и обезбедио основ за своју националистичку политику. 1997. — На мировним преговорима у Северној Ирској, протестански унионисти су први пут после 75 година разговарали директно са вођама Шин Фејна, политичког крила Ирске републиканске армије. 1998. — Савет безбедности УН донео је резолуцију 1199 којом се захтева прекид ватре између српских снага безбедности и косовских Албанаца, предузимање мера за спречавање хуманитарне катастрофе и настављење преговора о окончању кризе на Косову и Метохији. Најављене су даље акције и додатне мере уколико резолуција не буде поштована. 2001. — САД су укинуле санкције Индији и Пакистану, уведене 1998, када су те две земље извршиле нуклеарне пробе. Левичарска партија, која потиче из бившег пољског комунистичког режима, освојила је већину гласова на парламентарним изборима у Пољској.

24. септембар 622. — Мухамед и његови следбеници су окончали своју хиџру од Меке до Медине како би избегли верски прогон. 1706. — Шведска и Саксонија склопиле мир у Алтрантштату којим се Шведска одрекла пољске круне и признала пољског краља Станислава Лешћињског. 1841. — Султан од Брунеја је предао Саравак британском авантуристи Џејмсу Бруку. 1852. — Француски инжењер Анри Жифар извео први лет дирижаблом на парни погон и прелетео 27 km од Па-

риза до Трапа. 1863. — У Београду је основана Велика школа која је имала филозофски, правни и технички факултет. 1868. — У Суботици основана Градска музичка школа, прва музичка школа на подручју данашње Србије. 1877. — Јапанска царска војска је поразила Саига Такаморија и самураје клана Сацума у бици код Широјаме, пресудној бици побуне Сацума. 1915. — Француска и Велика Британија у Првом светском рату отвориле Солунски фронт на који су упућене снаге са фронта у Галипољу. 1941. — Владе 15 земаља, међу којима и Влада Краљевине Југославије у избелиштву, потписале на конференцији у Лондону Атлантску повељу. Повељу у осам тачака 14. августа прокламовали председник САД Рузвелт и британски премијер Черчил као политички програм савезника у борби против Сила осовине у Другом светском рату. Тај документ касније послужио као основа Повеље Уједињених нација. 1941. — Партизани у Другом светском рату заузели Ужице, потом седи-

ште Ужичке републике и Врховног штаба Народноослободилачког покрета Југославије до 30. новембра 1941, када су га поново заузели Немци. 1960. — У Њупорту поринут „Ентерпрајз“, први амерички носач авиона на атомски погон. 1971. — Велика Британија протерала 90 совјетских дипломата због наводне шпијунске делатности. 1986. — Београдски лист „Вечерње новости“ објавио Меморандум Српске академије наука и уметности, који је потом добио медијски третман српског националног програма и изазвао жестоке критике у Србији и другим републикама бивше Југославије, нарочито у Хрватској. 1988. — На Олимпијским играма у Сеулу канадски спринтер Бен Џонсон поставио светски рекорд у трци на 100 метара, 9,79 секинди. Шест дана касније утврђено да је био под утицајем допинга, резултат поништен, а Џонсону одузета златна медаља. 1990. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђују Василиј Иванчук и Гата Камски. 1990. — Председник Западне Немачке Рихард фон Вајцзекер потписао споразум којим ће 3. октобра 1990. две немачке државе поново бити уједињене. Источна Немачка формално напустила Варшавски пакт. 1993. — Краљ Нородом Сиханук поново преузео камбоџански престо и потписао нов Устав према коме је Камбоџа постала уставна монархија. 1970. Сиханук оборен са власти у државном удару десничара Лон Нола, а Камбоџа проглашена републиком. 1996. — САД, Русија, Кина, Уједињено Краљевство и Француска потписале документ о забрани нуклеарних проба. 1998. — Дан после позива УН југословенској влади и косовским Албанцима да прекину сукобе и насиље на Косову Савет НАТО одобрио издавање Акта упозорења за ограничену акцију из ваздуха и за „фазне ваздушне операције“ на Косову. 2000. — Владимиро Монтесинос, шеф тајне службе за безбедност перу-

анског председника Алберта Фуџиморија, напустио Перу у јеку политичке кризе која је водила новим изборим и затражио политички азил у Панами. Победом удружене опозиције на изборима у Србији и Југославији завршена владавина Слободана Милошевића. Не желећи да прихвати пораз, дотада владајућа Социјалистичка партија Србије и њен лидер Милошевић изазвали постизборну кризу која је окончана 5. октобра после масовних протеста широм Србије, а нов председник Југославије постао Војислав Коштуница, лидер Демократске странке Србије и председнички кандидат ДОС. 2001. — Председник САД Џорџ Буш наредио америчким финансијским институцијама да замржну рачуне 27 група и појединаца за које се сумња да помажу терористе.

25. септембар 1066. — Харолд Годвинсон је поразио Харалда Хадраду у бици на Стамфорд бриџу, чиме су окончани викиншки напади на Британска острва. 1345. — После три године безуспешних покушаја, српски цар Душан је освојио Сер, чиме је дошао у посед путева који су водили у Тракију и ка полуострву Халкидики. 1396. — Османска војска под командом Бајазита I је потукла хришћанску војску под командом Жигмунда Лускембуршког у бици код Никопоља. 1493. — Кристифор Колумбо испловио из луке Кадиз на друго путовање у Нови свет. 1513. — Конквистадор Васко Нуњез Балбоа је на обали данашњег Дајрена у Панами постао први Европљанин који је угледао Тихи океан из Новог света. 1555. — Карло V, Свети римски цар и лутерански кнезови окупљени у Шмалкалдски савез су склопили Аугзбуршки мир којим су изједначена права лутерана и римокатолика у Светом римском царству. 1932. — Шпанска покрајина Каталонија добила аутономију, то јест право на заставу, локалну скупштину и језик. Аутономија укинута 1939, када је Франко дошао на власт.

111

23.9.2018.

МАГАЗИН

112

1943. — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Смоленск, једно од последњих значајних упоришта немачких нацистичких снага на територији СССР. 1957. — Припадници Америчке армије су допратили 9 црних ученика у средњу школу у Литл Року којој је наложено да прекине сегрегацију. 1959. — Разочаран политиком Владе, један будистички монах извршио у Коломбу атентат на цејлонског премијера Соломона Бандаранаикеа, који је наредног дана подлегао повредама. 1962. — Сони Листон постао светски боксерски шампион „тешке“ категорије када је у Чикагу у првој рунди нокаутирао Флојда Патерсона. 1963. — Војска у Доминиканској Републици је оборила либералну владу Хуана Боша и суспендовала Устав. 1973. — Амерички васионски брод „Скајлаб 2“ спустио се у Пацифик с три члана посаде, која су провела 59 дана у орбити око Земље. 1990. — Савет безбедности Уједињнеих нација увео ваздушни ембарго над Ираком и окупираним Кувајтом, којим се забрањују сви летови осим хуманитарних. 1991. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о ембаргу на извоз оружја у Југославију и позвао југословенске лидере да прекину сукобе. 1992. — Москва и Вашингтон одбацили један од последњих остатака „Хладног рата“, дозволивши слободу путовања руским и америчким новинарима и пословним људима у Русију, односно САД. 1994. — Швајцарци на референдуму прихватили план Владе о доношењу закона против расизма. 1997. — Британски суперсонични аутомобил поставио у Невади нов светски рекорд, постигавши брзину од 1.142 km на час. 2001. — Официр Армије Босне и Херцеговине, један од команданата у босанском рату Сефер Халиловић, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Он је оптужен да је у септембру 1993. учествовао у масакру више од 60 цивила, босанских Хрвата.

2005. — Грчка је постаје првак Европе у Београду, поставши тако прва земља која је истовремено првак старог континента у фудбалу и кошарци.

26. септембар 1186. — Дубровник склопио мир са српским великим жупаном Стефаном Немањом, који је у два наврата покушао да заузме тај град. Споразум о миру био основ за касније уговоре Србије и Дубровника. 1371. — Маричка битка: код Черномена, Турци Османлије поразили српску војску браће Мрњавчевића, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули. 1580. — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк упловио у луку Плимут на завршетку свог путовања око света, које је трајало 33 месеца. Дрејк био први Енглез који је опловио земљу, за шта је добио титулу витеза од краљице Елизабете. 1687. — У бици с Турцима топовско тане млетачке војске изазвало експлозију у којој су тешко оштећени Партенон и Пропилеји на Акропољу, где је турска војска држала муницију. 1815. — Русија, Аустрија и Пруска формирале Свету алијансу, коју су касније потписали сви европски владари осим британског регента, папе и турског султана. Циљ савеза био да угуши револуционарне покрете у Европи после Француске револуције и Наполеонових ратова. 1853. — Јосиф Панчић постаје контрактуални професор новооформљене Катедре јестаствене историје и агрономије у Лицеју у Београду, указом кнеза Александра Карађорђевића. 1907. — Нови Зеланд, који је био колонија Велике Британије, постао доминион у оквиру Британског комонвелта. 1918. — Савезници у Првом светском рату почели општу офанзиву која је почетком октобра довела до слома Централних сила и завршетка рата. 1941. — У Ужицу су у Другом светском рату - два дана после ослобођења града - прорадиле партизанске фабрике муниције и текстила, у којима

су ткани завоји и рубље за борце. 1960. — Кубански председник Фидел Кастро одржао је најдужи говор у историји УН. Говор је трајао чак 4 часа и 29 минута. Одржан први ТВ-дуел председничких кандидата. У оквиру кампање за председника САД, на националној телевизији суочили се тадашњи потпредседник Ричард Никсон и сенатор Џон Кенеди. 1969. — У Боливији војна хунта под вођством генерала Алфреда Ованда Кандије оборила председника Силеса Салинаса. 1980. — У Минхену на фестивалу пива у експлозији подметнуте бомбе погинуло 13, повређено више од 200 особа. 1984. — Уједињено Краљевство и Кина се споразумеле о враћању Хонгконга 1997. под суверенитет Кине. Хонгконг припао Британцима на основу мировног уговора у Нанкингу 1842, после Првог опијумског рата. 1988. — Канадском атлетичару Бену Џонсону одузета је златна медаља на 100 метара због позитивног резул-

тата теста на допинг. 1989. — Вијетнам повукао своје трупе из Камбоџе, које су у тој земљи биле од краја 1978, оставивши снаге владе Хун Сена да се саме боре против маоистичке герилске организације „Црвени Кмери“. 1995. — Почело суђење бившем премијеру Италије Ђулију Андреотију, под оптужбом да је имао блиске везе с мафијом. Андреоти седам пута биран за премијера Италије и био је један од симбола послератне Италије. 1997. — Италијански суд осудио мафијашког боса Салватора Рина и 23 његова најближа сарадника на доживотни затвор због убиства судије Ђованија Фалконеа 1992. У земљотресу у централној Италији 11 особа изгубило живот, тешко оштећена средњовековна базилика Светог Фрање Асишког у Асизију. 2000. — Грчки ферибот „Експрес Самина“ налетео на подводни гребен код острва Парос и потонуо за 20 минута. У удесу брода који је превозио преко 500 путника, живот изгубило њих 72.

2001. — Белгија предала Међународном суду за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид.

27. септембар 1540. — Папа Павле III одобрио је булом „Regimini militanSs eccleciae“ оснивање језуитског католичког реда који је, као Друштво исусоваца, 1534. у Паризу основао Игнасио де Лојола. 1905. — Физички журнал Анали физике је објавио четврти научни рад Алберта Ајнштајна Да ли инерција тела зависи од његовог енергетског садржаја?, у ком је први пут представљена једначина E = mc2. 1922. — Грчки краљ Константин I абдицирао је због војног пораза у рату са Турском, две године пошто се вратио на престо. 1937. — Основана Осма београдска гимназија 1939. — Након тродневног даноноћног бомбардовања, Немци су у Другом светском рату савладали 19дневни отпор Варшављана и заузели град. 1940. — Представници нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Јапанског царства су у Берлину потписали Тројни пакт, званично образујући војни савез познат као силе Осовине. 1947. — У Варшави је основан Информациони биро комунистичких и радничких партија (Информбиро). Саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија основано је на иницијативу Совјетског Савеза, а седиште му је до пролећа 1948. било у Београду, потом у Букурешту. 1962. — У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. Са престола је збачен последњи јеменски имам Мохамед Бадр, недељу дана пошто је наследио умрлог оца имама Ахмада. 1964. — Воренова комисија је после десетомесечне истраге саопштила да је Ли Харви Освалд био једини атентатор на председника САД Џона Кене-

дија, 22. новембра 1963. у Даласу. Каснија истраживања су показала да Освалд, који је убијен два дана после атентата, сигурно није био једини атентатор, а можда није ни учествовао у атентату. 1968. — Португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар, који је 1932. завео ауторитарни режим у Португалу, повукао се са места премијера након можданог удара. 1970. — На иницијативу председника Египта Гамала Абдела Насера, краљ Јордана Хусеин и вођа Палестинског ослободилачког покрета Јасер Арафат потписали су у Каиру споразум о окончању грађанског рата у Јордану. 1990. — Иран и Уједињено Краљевство су обновили дипломатске односе, које је Техеран прекинуо у марту 1989. због књиге „Сатански стихови“ британског писца индијског порекла Салмана Рушдија, али су они подигнути на амбасадорски ниво тек 1998, кад су иранске власти одустале од „фатве“, смртне казне којом је запрећено Рушдију. 1996. — Талибанске снаге су заузеле Кабул и успоставиле Исламски емират Авганистан. 1997. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1998. — Обећавши да ће решити проблем масовне незапослености, лидер немачких социјалдемократа Герхард Шредер победио је Хелмута Кола на изборима и постао нови канцелар Немачке. 2000. — Више десетина хиљада људи у центру Београда и око пола милиона широм Србије бурно су поздравили проглашење изборне победе Демократске опозиције Србије (ДОС) на изборима 24. септембра, као и одлуку лидера опозиције да не прихвати други круг председничких избора који су најавили следбеници Слободана Милошевића. У експлозији гаса у руднику угља у јужној кинеској провинцији Гуиџу погинуло је 118 рудара. 2001. — Нападач у полицијској униформи упао је на седницу локалне скупштине швајцарског кантона Зуг, убио 13 и ранио 15 људи. Атентатор је потом извршио самоубиство.

113

2015. — Појавила се Витлејемска звезда послe више од 2000 година.

МАГАЗИН

23.9.2018.

28. септембар

114

351. — Битка код Мурсе (данашњи Осијек): Римски цар Констанције II по цену великих жртава поразио западног узурпатора Магненција. 1066. — Нормански војвода Вилијам, искрцао се с војском код Певенсија у јужној енглеској покрајини Сасекс и почео освајање Енглеске. 1864. — У Лондону основана Прва интернационала, за коју је оснивачки документ под називом „Инаугурална адреса и Статут“ написао Карл Маркс. 1928. — Шкотски биолог Александар Флеминг је отркио пеницилин када је открио да ова гљива убија бактерије у његовој лабораторији. 1944. — Јединице Црвене армије у Другом светском рату прешле у Србију на основу југословенско-совјетског договора. 1949. — Москва једнострано отказала уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и Југославије, што су потом учиниле и остале земље „социјалистичког лагера“, Мађарска 30. септембра, Бугарска и Румунија 1. и Чехословачка 4. октобра. 1965. — Приликом ерупције вулкана на Филипинима, 56 километара јужно од Маниле, 184 особе изгубиле живот. 1988. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Анатолија Карпова. 1990. — У Скупштини Србије усвојен нов Устав, уведен вишестраначки политички систем, а покрајине Војводина и Косово изгубиле атрибуте државности и постале територијалне аутономије. 1994. — У невремену у Балтичком мору у близини финске обале потонуо ферибот „Естонија“, усмртивши 852 особе. 1996. — У Вучитрну на Косову бачене две експлозивне направе у круг војне касарне, а у селу Рудник и месту Подујево нападнуте полицијске станице. Оружани напади косовских Албанаца на пунктове српске полиције

учестали у наредним месецима, што је почетком 1998. довело до отворених сукоба. 1996. — У сарајевском насељу Анекс убијен је Неџад Угљен, помоћник директора Агенције за истраге и документацију (AID). Починилац убиства није пронађен. 1998. — После две недеље уличних немира и насиља који су запретили да ће оборити Владу силом, албански премијер Фатос Нано поднео оставку. 2000. — Савезна изборна комисија саопштила коначне резултате председничких избора у Југославији, према којима Слободан Милошевић и Војислав Коштуница иду у други изборни круг. Сматрајући да су резултати фалсификовани, присталице ДОС почеле масовне протесте широм земље. 2000. — Избила је Друга интифада након посете Аријела Шарона јерусалимском Старом граду. 2001. — Савет безбедности Уједињених нација укинуо санкције Судану, уведене 1996. пошто је та земља одбила да изручи осумњичене за атентат на египатског председника Хоснија Мубарака, 1995. у Етиопији. Укидање санкција тражили Египат и Етиопија. 2002. — Шахисти сарајевске Босне по четврти пут освојили Куп европских шампиона.

29. септембар 480. п. н. е. — Битка код Саламине: Грчка флота под командом Темистокла поразила персијску флоту цара Ксеркса. 61. п. н. е. — Римски војсковођа Помпеј прославио свој трећи тријумф након победе над медитеранским пиратима. 1227. — Папа Гргур IX изопштио из цркве цара Светог римског царства Фридриха II пошто је цар избегавао да испуни своју заклетву и крене у крсташки рат. 1273. — Избором грофа Рудолфа I Хабсбурга за краља Светог римског царства, окончана је свађа око пристола. То је био почетак успона Хабсбурговаца на положај најмоћнијег немачког племства, које је готово не-

прекидно до 1806. владало царством. 1399. — Краљ Ричард II постао је први енглески монарх који је абдицирао. На абдикацију су га приморали племићи који су се побунили против његове апсолутистичке владавине. 1739. — У Нишу потписан мировни споразум између Османског султаната и Руске Империје којим је окончан Руско-турски рат. 1911. — Италија је објавила рат Турској и упала у либијску провинцију Триполитанију. 1918. — Бугарска је након пораза на Солунском фронту у Првом светском рату потписала примирје са Савезницима („Солунско примирје“). 1923. — На основу мандата Друштва народа, Велика Британија је успоставила власт у Палестини. 1938. — Велика Британија, Француска, Италија и Немачка потписале су споразум у Минхену којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област, део Чехословачке са немачком националном мањином. Минхенски споразум сматра се пресудним актом којим је Хитлеру отворен пут за отпочињање Другог светског рата. 1940. — Румунија је у Другом светском рату иступила из Балканског пакта који је 9. фебруара 1934. у Атини закључила с Југославијом, Турском и Грчком. 1941. — У Баби Јару, код Кијева, Немци су у Другом светском рату у масакру над Јеврејима, који је трајао два дана, побили 33.771 цивила, укључујући жене и децу. 1957. — У Западном Пакистану је погинуло око 300 људи када је експресни воз ударио у композицију цистерни са нафтом. 1958. — Емитован је први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани. 1967. — Међународни монетарни фонд окупио је својих 106 чланица на састанку у Рио де Жанеиру, где је одобрена реформа светског монетарног система. 1970. — Потпредседник Египта Анвар ел Садат преузео је дужност шефа државе после смрти Гамала Абдела Насера, а 5. октобра је формално постао председник државе.

1972. — Јапан и Кина су нормализовали дипломатске односе. 1979. — Папа Јован Павле II је, током прве папске посете Ирској, упутио апел за мир у Северној Ирској пред више од милион људи у Даблину. Председник Екваторијалне Гвинеје Франсиско Масијас Нгуема збачен са власти у августу 1979, а потом стрељан под оптужбом да је крив за „геноцид, издају, проневеру и систематско кршење људских права“. 1988. — Мировне снаге УН су за свој 40-годишњи рад добиле Нобелову награду за мир. 1991. — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид. 1993. — Један од комунистичких ветерана и представник тврде линије европских комуниста Жорж Марше повукао се, због лошег здравља, са места председника Комунистичке партије Француске, на чијем челу је био две деценије. 1994. — Министри одбране чланица НАТО на састанку у Севиљи одлучили су да НАТО појача ваздушне нападе на положаје Војске Републике Српске. 1999. — Специјалне полицијске снаге за разбијање демонстрација брутално су претукле демонстранте у Београду када су покушали да дођу до резиденције председника СР Југославије Слободана Милошевића и изразе незадовољство његовом деветогодишњом владавином. 2000. — Позиву лидера Демократске опозиције Србије на грађанску непослушност и генерални штрајк због покушаја режима да фалсификује изборне резултате од 24. септембра, први су се одазвали средњошколци у Горњем Милановцу и рудари колубарског рудника Тамнава. У наредним данима талас штрајкова захватио је целу Србију, почела је блокада магистралних путева. 2001. — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о борби против тероризма и спречавању финансирања терориста. Резолуцијом је предвиђено увођење санкција свакој земљи која не буде поштовала антитерористичке мере.

115

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs