Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 354 * 16. септембар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

У овом броју: Велики историјски час Споменици солунцима у славу Награде противградним стрелцима Након четири деценије За наредних сто година Узрок нових подела На сусрету векова Србија уочи тројне инвазије Од најбољег до најгорег

МАГАЗИН

16.9.2018.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

2

10 16 22 30 42 50 58 62 70

Завичајци са студентима Празник пасуља на обали Ибра Ипак „Весели спуст“ ЏезИбар На репертоару Биоскопа „Кварт“ Дрога у тешке крађе Меч као финале И даље у Светској групи Тенисери за децу из СОС Дечјег села Времеплов

76 78 84 90 98 100 104 108 114 118

3

4

МАГАЗИН 16.9.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

5

6

МАГАЗИН 16.9.2018.

7

8

МАГАЗИН 16.9.2018.

9

Почело обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата

МАГАЗИН

16.9.2018.

ВЕЛИКИ ИСТО

10

- У периоду од 1914. до 1918. године Србија је изгубила трећину становништва, а њена војска је прошла до тада невиђену голготу али се са бојишта у земљу вратила победнички. - Сва насеља у околини Краљева дала велики број војника учесника у оба светска рата, а они дали велики допринос у ослобођењу земље од окупатора

ОРИЈСКИ ЧАС

11

12

МАГАЗИН 16.9.2018.

13

16.9.2018.

МАГАЗИН

14

радски одбор за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата и Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ носиоци су бројних активности којима се подсећа на све што се дешавало у периоду између 1912. и 1918. године. Прва је изложба „Краљевачки споменици солунцима у славу“ у Свечаној сали Градске управе на којој су представљена бројна обележја на територији града која подсећају на рат у коме су, кажу историчари, страдали и Бог и човек, и који је, по броју страдалих и обиму разарања, надмашио све до тада трагичне историјске догађаје. У периоду од 1914. до 1918. године Србија је изгубила трећину станов-

Г

ништва, а њена војска је прошла до тада невиђену голготу али се са бојишта у земљу вратила победнички. Уверење да сто година за историју представља само трептај ока води ка ставу да за смртнике представља време памћења и незаборава славе српског јунаштва мука и победе. Због тога је и свечана академија организована овим поводом оцењена изузетним часом историје и сећања на јунаке Првог светског рата. Свечана академија је прилика за подсећање да је Велики рат представљао до тада највећи познати војни сукоб у људској историји по чијем је завршетку знатно промењена геополитичка мапа света. Од четири царства која су до тада постојала у Европи прво је

са историјске сцене нестало под теретом револуционарних догађаја из фебруара и октобра 1917. године. Новим тенденцијама нису мога да се одупру аустроугарско и немачко царство, а ни Отоманска империја није могла да опстане јер се заснивала на анахроним правилима супротним надолазећим новим идејама европске политике. На светској политичкој сцени све је значајнији утицај Сједињених Америчких Држава које превазилазе границе дотадашње доктрине и оријентацију на Јужну и Средњу Америку. У складу са Вилсоновом доктрином у четрнаест тачака народи који их до тада нису имали стварају националне државе, а створено је и неколико

истакао је градоначелник Краљева др Предраг Терзић уз похвалу др Милану Матијевићу који је, са великом жељом и хтењем, написао књигу „Краљевачки споменици солунцима у славу“ у којој је представио резултате опсежног истраживања. Изложба фотографија споменика и споменичких обележја на подручју Краљева само је први корак указивања на пут младим генерацијама истраживача и научника да и даље истражују овај део националне историје. Присутнима је приказан филм посвећен споменицима подигнутим јунацима тог доба, пружена прилика да чују стихове „Плаве гробнице“ Милована Бојића у интерпретацији глумца Мила Недељковића и краћи му-

зички програм у извођењу ученика Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Полагање венаца на споменик борцима палим у ослободилачким ратовима Србије између 1912. и 1918. године на споменик у центру града ове године је изостало због обимних радова на рестаурацији и конзервацији који нису усклађени са значајним јубилејима чије је обележавање планирано за ову годину. Градоначелник Краљева овакву ситуацију сматра повољном због могућности да се изађе из центра града и покаже да су сва насеља у околини Краљева дала велики број војника учесника у оба светска рата, а они дали велики допринос у ослобођењу земље од окупатора.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

заједница народа међу којима је била и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. - Сви народи памте догађаје према томе како су утицали на њихову нацију и на њихову државу. Тако и српски народ не броји ове догађаје само кроз број нових сила у свету, кроз измењене међународне односе, већ пре сабира своје жртве, подиже им споменике. Оно што је најважније јесу одређене поуке из историје, јер се данас налазимо пред дилемом и мислимо да се не треба борити само за територије, него напредак друштва и државе треба мерити бројем новозапослених људи, повећањем бруто домаћег дохотка било које заједнице и свеколиким напретком сваког од чланова друштва у целини -

15

Обележена стота годишњица од завршетка Првог светског рата

МАГАЗИН

16.9.2018.

СПОМЕНИЦИ СОЛ

16

- На подручју Краљева постављено је 57 споменичких обележја, у 23 села подигнути су споменици крајпуташи, а седам улица у граду носе имена славних личности и места из ослободилачких ратова вођених између 1912. и 1918. године. - Споменичка обележја подизана су у различитим временима, после Балканских ратова, Првог и Другог светског рата, а свако име урезано на њима говори о јунаштву, подвигу и жртви узиданој у темеље слободне Србије, а подсећају на претке, њихове жртве, јунаштва и дела и представљају неизбрисиво меморијално благо и историјско богатство краљевачког завичаја

Фото. М. Радовановић

УНЦИМА У СЛАВУ

17

ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године учествовао је велики број ратника са подручја Краљева, а није редак случај да су из једне куће у рат одлазила сва мушка чељад способна да носе пушку. Многи од ових ратника погинули су или умрли на бојиштима на којима је војевала српска војска, далеко од родног краја и својих домова. У знак жаљења за палим ратницима, поштовања њихових јуначких дела и сећања на своје жртве, народ је подизао бројне споменике. На подручју Краљева постављено је 57 споменичких обележја, у 23 села подигнути су споменици крајпуташи, а 7 улица носи имена славних личности и места из ослободилачких ратова вођених између 1912. и 1918. године. Спомен плоче постављене су у Печеногу, школи у Тавнику, на задружним домовима у селима Милочају, Обрви и Стублу, Манастиру Жичи и црквама у Врдилима, Мрсаћу и Самаилима. На страдале у ослободилачким ратовима Србије подсећају споменици крајпуташи у Адранима, Витановцу, Витковцу, Врби, Гледићу, Дракчићима, Ђакову, Заклопачи, Јарчујку, Каменици, Конареву, Лопатници, Магличу, Матаругама, Мусиној Реци, Печеногу, Ратини, Рудну, Сибници, Сирчи, Стублу, Студеници, Тепечима, Толишници, Станчи, Чукојевцу, и Шумарицама а галерије споменика крајпуташа Краљеву и селима Самаиле, Цветке и Брезова код Студенице. У Врдилима је подигнута спомен црква, у Врби и Сирчи спомен звонаре, у Богутовцу и Ушћу спомен костурнице, у Жичи Жички народни дом а спомен чесме у селима Врдила, Гледић, Годачица, Готовац, Драгосињци, Каменица, Лазац, Матарушка Бања, Самаила, Цветке и на Великој ливади на Гочу. Врановац, планинске врхове Чемерна, Троглава и Прогорелиц красе спомен крстови и капела, Витковац Спомен парк, а споменици фигуралног облика налазе се у Адранима, Буковици, Грдици, Закути, Змајевцу, Ковачима, Краљеву, Лешеву, Милаковцу, Мрсаћу, Церју,

МАГАЗИН

16.9.2018.

У

18

Поповићима и Раваници. На гробљима у Адранима, Буковици, Врдилима, Лешеву, Роћевићима, Станчи и Градском гробљу у Краљеву на јунаке Великог рата подсећају споменици, а имена личности и бојишта из ослободилачких ратова вођених у периоду између 1912. и 1918. године у Краљеву носе улице Војводе Мишића, Војводе Путника, Војводе Степе, Милунке Савић, Солунских ратника и Церска а у Ковачима Крфска. - Сва ова споменичка обележја подизана су у различитим временима, после Балканских ратова, Првог и Другог светског рата, а свако име урезано на њима говори о јунаштву, подвигу и жртви узиданој у темеље слободне Србије. Ова споменичка обележја нас подсећају на наше претке, њихове жртве, јунаштва и дела и представљају неизбрисиво меморијално благо и историјско богатство краљевачког завичаја - каже др Милан Матијевић уз позив будућим генерацијама да чувају сећања на српске ратнике, борце и ослободиоце. Приближавање значајних датума који се везују за пробој Солунског фронта и борбе до коначног краја Великог рата у првој половини новембра повод је, да решењем градоначелника Краљева, буде формиран Граски одбор за обележавање 100 година од завршетка Првог светског рата у који су ушли угледни грађани из области образовања, културе, науке, представници удружења грађана, војске и полиције. Градски одбор и Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ организатори су изложбе под називом „Краљевачки споменици солунцима у славу“ након чијег отварања је присутнима у Свечаној сали Градске управе представљен филм „Јунаци и догађаји који се памте – Краљевачки споменици солунцима у славу“ аутора др Милана Матијевића по сценарију Радослава Живковића. Следећег дана Градска управа и бројна патриотска удружења грађана су у Рибници, на локацији Змајевац, положили цвеће на споменик палим српским ратницима од 1912. до 1918. године. Т. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 16.9.2018.

21

МАГАЗИН

16.9.2018.

Шездесет шеста седница Градског већа

22

НАГРАДЕ ПРОТИВГРА - По расписаном Јавном огласу за доделу средстава за подстицаје инвестицијама у физичку имовину пољопривредних газдинстава у овој години поднете су 62 пријаве, од којих 33 испуњавају прописане услове, а две нису поднете благовремено. - Два и по милиона намењено је опремању вртића на Берановцу, 1,768 опремању и уређењу спортских терена Дечјег одмаралишта „Гоч“, а око 150 хиљада Дому здравља „Краљево“. - Пројектном тиму градске управе 750 хиљада динара за реализацију програма подстицаја и економског оснаживања жена у области руралне економије, 40 са позиције за опремање регионалног саветовалишта Завода за јавно здравље у заједничким активностима са Врњачком Бањом и Рашком, а 156 хиљада динара за информативну кампању са ове две локалне самоуправе

АДНИМ СТРЕЛЦИМА д 20. августа кад је одржана последња седница Градског већа накупило се довољно тема за разматрање па се на дневном реду шездесет шесте по реду нашло чак двадесет четири тачке. Прва је, као и на почетку сваког месеца, разматрање извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправнсти воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата мерења за јул ове године. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у току јула проверавао квалитет 156 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 20 узорака сирових вода са црпних станица. Сви они три пута недељно су анализирани на основни микробио-

О

лошки и физичко хемијски преглед, и сви су били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је провераван квалитет воде из реке Ибар, са посебним акцентом на садржај фенолних материја. Утврђено је да ни у једном од испитаних узорака, анализираних пет пута спектро-фотометријском методом, вредности за фенолне материје нису прелазиле максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа и стручног разматрања може се констатовати да је вода за пиће из мреже градског водовода у току јула била хигијенски исправна.

Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпор-диоксида у току јула биле испод граничних и толерантних вредности на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. Великих разлика није било ни кад су у питању вредности индекса црног, а извештај потврђује нису прекорачене максимално дозвољене ни на једном од места дефинисаних програмом мониторинга. Да је ваздух у јулу био чистији него свих осталих месеци у години потврђује податак да су концентрације суспендованих честица биле испод граничних на мерном месту Полицијска управа, као и средње дваде-

23

16.9.2018.

МАГАЗИН

24

сетчетворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. На ред је дошло још једно шминкање највишег акта локалне самоуправе а повод је усаглашавање са Законом о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи, другим прописима којима се уређују питања од значаја за јединице локалне самоуправе, прописима који су ступили на снагу након доношења Статута града Краљева као и ради отклањања недостатака уочених у његовој примени, а задатак Градског већа је да предлог о измена и допунама припреми у року од тридесет дана. Измене и допуне предстоје и одлуци о оснивању Центра локалних услуга из које се брише социјална заштита смештаја за стара лица и лица са посебним потребама, делатност дневне бриге о деци и остала непоменута социјална заштита без смештаја, а додају саветодавно-терапијске, социјалноедукативне и иновационе услуге. Поступајући у складу са надлежношћу да предлаже акте које доноси Скупштина града Градско веће је разматрало Одлуку Привременог Управног одбора Центра локалних услуга о измени и допуни основног акта установе. Основ за измену и допуну статута је садржан у решењу Привредног суда којим се врши условни упис оснивања установе са роком до прве јесење седнице Скупштине града после завршетка сезоне годишњих одмора, којом ће се извршити измена и усаглашавање оснивачког акта са решењем Сектора за бригу о породици и социјалној заштити. Решењем Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања утврђено је да Центар локалних услуга града Краљева испуњава услове за пружање саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге и иновационе услуге због чега се обавезује да у року од петнаест дана обавести ресорно министарство о насталим променама за пружање услуга. Одлуком о обавезном инвестиционом одржавању зграда и суфинансирању инвестиционих пројеката на територији града Краљева уређују се

урбанистичке зоне у оквиру којих се прописује обавеза инвестиционог одржавања и унапређења својстава зграда ради остваривања јавног интереса, односно у циљу спречавања настанка штетних последица по живот и здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности, као и зоне унутар којих се прописује различити степен обавезности одржавања спољног изгледа зграда на територији града Краљева, у складу са законом којим се уређује област становања и одржавања зграда. Овом одлуком уређује се и поступак бесповратног суфинансирања активности на инвестиционом одржавању и унапређењу својстава зграда од стране града Краљева, јер одрживи развој становања, у складу са законом, представља јавни интерес. Према овој одлуци екстра зона обухвата простор, односно катастарске грађевинске парцеле које се граниче са следећим улицама и трговима: улице Омладинска, Топлице Милана, Милоша Великог, 4. краљевачког батаљона, Чика Љубина, Олге Јовичић од Омладинске до Цара Лазара, Пљакина, Војводе Путника од Трга Краља Петра Првог Ослободиоца до Улице цара Лазара, Цара Лазара од Улице Олге Јовичић Рите до Војводе Путника, тргови Краља Петра Првог Ослободиоца, Српских ратника, Јована Сарића и Светог Саве. Прва зона представља простор између граница екстра зоне и границе прве зоне, као и катастарске - грађевинске парцеле које се граниче са границом прве зоне која почиње на раскрсници улица Карађорђеве и Олге Милутиновић, иде у правцу Улице Војводе Степе, до Улице Зелена Гора и Улице Димитрија Туцовића, па до улица Војводе Путника, Цара Лазара, Олге Јовичић, до Трга Светог Саве и Карађорђеве до раскрснице са Улицом Олге Милутиновић где је граница и почела. Прву зону представља простор и блокови који представљају јединствену урбанистичку целину зграда, а граниче са улицама које се поклапају са државним путевима кроз град Краљево, Матарушку Бању и

Ушће. Друга зона представља простор између граница прве зоне и граница административног подручја града Краљева. У одлуци о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе за 2017. годину тачки: „Установе, организације и јавне службе“, додаје се Центар локалних услуга са четири запослена, а у тачки „Јавна и јавна комунална предузећа“ потврђује 258 запослених у Јавном комуналном предуезћу „Водовод“, 142 у „Путевима“, 78 у „Пијаци“ и 277 у „Чистоћи“. Чланови Градског већа сагласили су се са изменама и допунама Програма уређивања грађевинског земљишта у овој години и Нацртом одлуке о потврђивању Споразума о братимљењу Јужног Јуклида у Охају. Споразум предвиђа унапређење сарадње два града имајући у виду исказани интерес за реализацију заједничких активности у области привредних друштвених и културних односа, размену у области културе, образовања, економије и стручну размену, као и за подстицање мера кроз међусобно поштовање, разумевање и сарадњу. Градско веће је утврдило решење којим се утврђује износ од сто хиљада динара колико ће бити исплаћено добитнику Октобарске награде, а седамдесет хиљада динара добитнику Специјалне награде за подстицај хуманости „Миломир Главчић“. Решењем о изменама и допунама решења о распоређивању буџетских средстава индиректним корисницима буџета и месним заједницама стални трошкови 68 месних заједница процењени су на четири милиона динара, услуге по уговору нешто више од пет а специјализоване услуге 440 хиљада динара. За текуће поправке и одржавање потребно је безмало десет милиона динара, материјал пола милиона, а порез хиљаду динара. Уз десет хиљада динара планираних за новчане казне и пенале по решењу судова, и пола милиона за машине и опрему, месним заједницама следује укупно 511 хиљада преко двадесет милиона динара. На седници Градског већа утврђен

25

16.9.2018.

МАГАЗИН

26

је текст јавног огласа за прикупљање затворених понуда у поступку привременог давања јавне површине у закуп ради постављања киоска на територији града за потребе традиционалних цркви и традиционалних верских заједница и предлог решења о образовању комисије за отуђење грађевинског земљишта са задатком да спроведе поступак јавног оглашавања и сачини предлог текста огласа, као и друге послове утврђене законом и одлуком. По расписаном Јавном огласу за доделу средстава за подстицаје инвестицијама у физичку имовину пољопривредних газдинстава у овој години поднете су 62 пријаве, од којих 33 испуњавају прописане услов, а две нису поднете благовремено. По основу критеријума из тачке Јавног огласа, а у складу са планираним средствима за подстицаје инвестицијама у физичку имовину пољопривредних газдинстава у 2018. години, Градско веће је потврдило списак по-

љопривредних произвођача који су стекли право на средства из градске касе. Најмањи појединачни износ утврђен је на 66 а највећи 250 хиљада динара. Извештај о процени штете од елементарних непогода – поплава и клизишта, које су задесиле град Краљево у периоду јул - август 2018. године је јединствен и стратешки документ, из кога се посебним анализама могу добити подаци о ризичним – критичним тачкама, обиму радова и мера на санацији, неопходним средствима за то и системској спремности за реаговање у ситуацијама елементарних непогода. Градско веће је усвојило закључак којим се уређује награђивање противградних стрелаца, ангажованих лица на пословима противградне заштите због одговорности и посвећености раду, уредности приликом деловања и стимулације за будући рад. Закључак потврђује да се противградски стрелци награђују износом од 24 хиљаде динара увећаним за припадајући порез и

доприносе, а право на награду имају они који су закључили уговор са Републичким хидрометеоролошким заводом за ову годину. На списку се налази 42 стрелца, а за поверене послове обезбеђена им је накнада Републике Србије од четири хиљаде динара месечно за период од 15. априла до 15. октобра. Усвојен је и извештај о стању безбедности саобраћаја на путевима на територији града Краљева у првих шест месеци ове године који потврђује повољније стање које се огледа у броју погинулих и теже повређених лица. И поред тога евидентно је неповољније стање безбедности саобраћаја у погледу броја лакше повређених лица и укупног броја саобраћајних незгода. Извештај потврђује да се највећи број саобраћајних незгода догодио ван насеља на путу, а да у стриктури настрадалих лица преовладавају путници, возачи бицикла и пешаци. Усвојен је и извештај о раду Савета за координацију послова безбедности са-

обраћаја на путевима на територији града Краљева за првих шест месеци ове године. Правилником о додели подстицајних средстава у циљу економског оснаживања жена са руралних подручја града Краљева у оквиру пројекта Спровођење мера популационе политике јединица локалне самоуправе у Републици Србији у овој години ближе се прописују врсте подстицајa, услови, критеријуми, начин и поступак доделе подстицајних средстава, документација која се подноси уз захтев, максимални износ подстицајних средстава, образовање и надлежност Комисије за доделу подстицајних средстава и поступак контроле употребе одобрених средстава. Подстицајна средства имају за циљ стимулисање самозапошљавања и економског оснаживања жена са руралних подручја, кроз спровођење програма доделе подстицаја за 15 пољопривредних газдинстава у којима делатност обавља жена као носилац

или члан, а додељиваће се за набавку опреме и средстава за рад неопходних за рад на пољопривредним газдинствима, а ради унапређења обављања делатности у којима су ангажоване жене. Право на коришћење подстицаја имају регистрована комерцијална породична пољопривредна газдинства чији је носилац жена, која је на дан подношења пријаве за конкурс запослена искључиво у пољопривреди, и која је мајка бар једног малолетног детета, жена носилац газдинства која пољопривредну делатност обавља као допунску, и која је мајка бар једног малолетног детета, а и породично пољопривредно газдинство у коме је један од чланова који обавља пољопривредну или другу економску активност у оквиру делатности газдинства, мајка бар једног малолетног детета. Предлогом решења о коришћењу средстава текуће буџетске резерве 5,37 милиона динара намењено је финансирању мера популационе полити-

ке. Два и по милиона намењено је опремању вртића на Берановцу, 1,768 опремању и уређењу спортских терена Дечјег одмаралишта „Гоч“, а око 150 хиљада Дому здравља „Краљево“, Пројектном тиму градске управе 750 хиљада динара за реализацију програма подстицаја и економског оснажиавња жена у области руралне економије, 40 са позиције за опремање регионалног саветовалишта Завода за јавно здравље у заједничким активностима са Врњачком Бањом и Рашком, а 156 хиљада динара за информативну кампању са ове две локалне самоуправе. Пројектом мера популационе политике Дечјем одмаралишту „Гоч“ опредељено је безмало девет милиона динара из републичког буџета, што није довољно за реализацију свих планираних активности. То је основ за захтев да се се из средстава текуће буџетске резерве издвоји додатних два и по милиона за комплетно уређење спортских терена. Т. Радовановић

27

28

МАГАЗИН 16.9.2018.

29

Живо на градилишту производних погона компаније Леони

МАГАЗИН

16.9.2018.

НАКОН ЧЕТИР

30

РИ ДЕЦЕНИЈЕ - На површини од 45 хиљада квадратних метара гради се производни погон који ће, у наредних неколико година, упослити близу пет хиљада радника. - Према уговору са купцем први прототипови у делу ове фабрике очекују се почетком фебруара наредне године. - Серијска производња крајем 2019. и почетком 2020. године. - Највећи број запослених биће 2023. године кад се очекује да у фабрици у Краљеву ради близу пет хиљада људи. - У инвестицији од око шездесет милиона евра по пола учествују објекти и опрема. - Једанаест особа је већ засновало радни однос, од 1. октобра почиње двомесечна обука за још сто изабраних, а очекује се да од новембра почне и за остале како би до краја године у производњи било ангажовано планираних две стотине педесет радника. - Производно пословни објект у улици Јована Дерока гради се по пројекту Конструктивног бироа из Прокупља. Извођач „Топлицаградња“ из овог места отпочео је радове у августу ове, а рок за завршетак истиче у децембру 2020. године

31

32

МАГАЗИН 16.9.2018.

33

одатак да је незапосленост горући проблем Краљева основни је разлог што највећи број оних који траже посао, претежно младих, са посебним интересовањем прати кретања на тржишту рада. Сазнање да годинама уназад није било значајнијег запошљавања један је од основних разлога за неверицу сваки пут кад се помене могућност отварања нових радних места, поготово ако се помињу цифре које премашују неколико хиљада. Баш то је разлог великог опреза у прихватању информација чак и у ситуацијама кад обећања долазе из кругова највиших државних функционера. Доказ да сумњичавост није увек поткована чврстим разлозима су активности на локацији Ратарског имања

МАГАЗИН

16.9.2018.

П

34

где је, на четрдесет пет хиљада квадратних метара, отпочела градња новог производног комплекса немачке компаније Леони. Како теку радови средином минуле недеље дошао је да се увери генерални директор компаније у Србији Клемент Сакс и на градилишту потврдио да је, после погона у Прокупљу, Малашишту и Нишу где је недавно комплетно завршена фабричка зграда, фабрика у Краљеву четврта у низу. - Мислим да је ово добар корак за регион Краљева где смо добили велику подршку. На површини од 45 хиљада квадратних метара гради се производни погон који ће, у наредних неколико година, упослити близу пет хиљада радника. Први су већ селекто-

вани и тренутно су на обуци, процес селекције се наставља, а према уговору са нашим купцем прототипови у првом делу ове фабрике очекују се почетком фебруара наредне године. Процес запошљавања све време тече паралелно са том динамиком, а фабрика ће почети са серијском производњом крајем 2019. и почетком 2020. године. До краја ове године биће запослено близу 150 радника, што је условљено уговорима који имамо са купцем за кога производимо, а врхунац када ћемо имати највећи број запослених биће 2023. године кад се очекује да у фабрици у Краљеву ради близу пет хиљада људи - потврдио је Сакс уз подсећање да у инвестицији од око

шездесет милиона евра по пола учествују објекти и опрема. Из Националне службе за запошљавање стиже потврда да већ неколико година траје сарадња са компанијом Леони која се у јулу ове године краљевачкој филијали обратила за помоћ у проналажењу првих сто извршилаца, претежно производних радника и машинских инжењера. На први захтев за радницима о потребама компаније Леони обавештенео је 320 особа са евиденције Националне службе за запошљавање од којих је половина прошла процес селекције, а 35 изабрано како би били укључени у обуку. Првих тринаест се већ налази у погонима копаније у Нишу и Румунији, а остали ће бити укључивани сукцесив-

но и у складу са утврђеном динамиком. У Националној служби за запошљавање потврђују да међу изабранима преовладавају лица са средњим и високим степеном стручне оспособљености која чине чланове стартап тима од којих се очекује да, у складу са способностима, са почетком производње буду разврстани на лидерске позиције. Компанија Леони је бирала раднике након групног разговора, тестирања мануелних способности, распознавања боја и моторике рада руку, и индивидуалних разговора са акцентом на претходна искуства и очекивања од новог послодавца. Из Националне службе за запошљавање стиже потврда да је једанаест особа већ засновало радни однос, да од 1.

октобра почиње двомесечна обука за још сто изабраних, а очекује се да од новембра почне и за остале како би до краја године у производњи било ангажовано планираних две стотине педесет радника. Реноме компаније Леони довољан је разлог за велико интересовање незапослених лица којима је пружена могућност да се пријаве Националној служби заз запошљавање. Нова прилика за то свима који су заинтересовани биће пружена већ половином наредног месеца кад се планира одржавање Сајма високог образовања и Сајма запошљавања, превасходно за потребе компаније Леони. Посета генералног директора компаније за Србију Клеменса Сакса прилика је да се

35

МАГАЗИН

16.9.2018.

прецизније дефинишу потребе за сваку од позиција у процесу производње које ће бити попуњаване током наредних дванаест месеци. Производно пословни објект у улици Јована Дерока гради се по пројекту Конструктивног бироа из Прокупља. Извођач „Топлицаградња“ из овог места отпочео је радове у августу ове, а рок за завршетак истиче у децембру 2020. године. Одговорни извођач грађевински инжењер Саша Николић потврђује да ће комплетан простор од дванаест хектара, некадашњег имања Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“, бити покривен производно пословним и помоћним објектима и зеленим површинама. Производно

36

пословни комплекс простире се на површини од шездесет хиљада квадратних метара, а на преосталом делу саобраћајнице, зелене површине и помоћни објекти. - Поред хала за производњу ту је двоспратна управна зграда, технички сервис, радионица и друго од значаја за производњу. Велики простор покривају помоћне просторије, котларница, надстрешница, хладни магацин за одлагање робе која не сме да кисне, по две портирнице, ресторана и трафо станице. На префабриковане стубове долазе главни решеткасти носачи распона тридесет метара, као и у осталим фабрикама ове компаније, а хале се разликују по висини. Магацински

припремни део је виши због довоза материјала, а производне хале ниже ,јер је у њима потребно више светла због саме производње. Хале се обавезно одвајају зиданим зидовима у складу са противпожарним прописима, а у случају пожара затварају се клизна врата између њих тако да се свака хала гаси за себе - објашњава Николић. На градилишту је тренутно ангажовано седамдесетак радника а очекује се да би их, у одређеним фазама градње уз ангажовање бројних подизвођача, могло бити и два пута више. Са свим подизвођачима још нису уговорени радови, а од краљевачких предузећа тренутно је ангажовано само „Трејсинг 13“ чији радници врше ископ, утовар и одвоз земље. На осталим

ангажовани су радници „Топлицаградње“ и подизвођача из Житорађе коме су поверени груби грађевински радови. Прва на реду је градња производне хале у којој ће се вршити припрема каблова пре него уђу у велику халу на коначну дораду и даље у магацин готових производа. Специфична технологија компаније Леони оријентисана је на улазни магацин са припремом и зато је директор посебно истакао значај чињенице да ту почиње припрема производње. - Овде нема прекида рада, динамика је оштра и брза, а прва хала би требало да буде завршена у фебруру кад долазе да монтирају машине, а ми завршавамо део техничког сервиса и

управне зграде. Кад то будемо завршили имају готову прву фазу и могу да крену са припремом за производњу, а ми настављамо са производном халом. Канцеларије се завршавају у марту и априлу, кад би требало да буде готова прва фаза. Они почињу да раде, ми настављамо са великом производном халом, у оквиру треће фазе идентичном халом наспрам ње и на крају четвртом производном халом. Паралелно са тим граде се трафо станица, котларница, па друга трафостаница, због чега журимо да се објекат покрије што пре, јер нам тада ни хладноћа ни падавине неће сметати много. Изолација ће да буде изведена по моделу слагане фасаде са лименим касетама које се испуњавају минералном

вуном. Преко њих иде паропропусна мембрана и коначно затварање фасадним лимом као и код свих других производних објеката ове компаније каже Николић. Чини се да више разлога за задовољство, од свих ангажованих на овом значајном пројекту, имају у локалној самоуправи. Оно се темељи на ставу да се у Краљеву значајан производни погон гради након пуне четири деценије, а озбиљност којом се приступило градњи наговештава да би радови могли бити завршени и пре планираног рока. Тај дан много жељније очекују хиљаде оних који у новим погонима компаније Леони на Ратарском имању очекују прилику за обезбеђење егзистенције у дужем периоду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 16.9.2018.

39

МАГАЗИН

16.9.2018.

www.radijator.rs radijator@radijator.rs

40

41

Повезане две обале реке Рибнице

ЗА НАРЕДНИХ Х

МАГАЗИН

16.9.2018.

- Mост преко реке Рибнице у продужетку Улице Иве Андрића омогућава прелаз директно до Јовца. - Средства за градњу моста дужине 23 метра, са луком од 17,5 и ширине 3,5 обезбедила Канцеларија за управљање јавним улагањима. - Вредност инвестиције петнаест милиона динара, извођач радова краљевачки ЈУ Кеопс. - Oд 54 моста на територији града делови неких се налазе на приватним имањима. - Канцеларија за управљање јавним улагањима обезбедила милион и 300 хиљада евра за градњу осам мостова, док су трошкови два преостала финансирани из градског буџета

42

Х СТО ГОДИНА

43

ије прошло ни четири године од када је Краљево погодио земљотрес катастрофалних размера, а град се суочио са новом елементарном непогодом. После пуних пола века била је то прва већа у низу поплава које ће потврдити тезу да, због климатских промена, сличне треба очекивати и у будућности. Осим пољопривредног земљишта и великог броја стамбених објеката у долини Западне Мораве највећа штета причињена је на више мостова чиме су поједини делови територије града, до проналажења алтернативних решења, готово одсечени од остатка света. Сем мостова у гледићком крају знатна оштећења претрпела су и два на реци Рибници од којих је један реконструисан и предат на коришћење током минуле недеље, а да саобраћај буде успостављен и на другом очекује се током наредне године. Након знатних оштећења 2014. године одлучујући ударац мосту задала је бујица две године касније и однела га са места на коме је био. Смиривање ситуације било је повод за заједничку акцију председника месних заједница Рибница и Јовац чији се резултат огледа у петицији и јавно истакнутом захтеву да се омогући безбедан прелаз преко реке. Акцију су подржали и привредници, пре свих предузеће „Пантелић“ д.о.о. а резултат се огледа у прикупљеним средствима за финансирање израде пројектне документације. Податак да је локална самоуправа помогла да се без много чекања дође до потребних сагласности и дозволе за градњу потврђује се као добар пример приватно јавног партнерства као вида који би у наредним годинама могао у значајној мери да допринесе решавању бројних инфраструктурних проблема. Након што је пројекат добио сагласност Градског већа требало је обезбедити средства за градњу за шта се, по ко зна који пут, најбољим потврдио Вукосав Коњикушић који је у Кабинету градоначелника задужен за инфраструктуру. Након шест месеци напора да се обезбеди довољна количина средстава за градњу функционалног објекта

МАГАЗИН

16.9.2018.

Н

44

који би трајао довољно дуго, и одупро се знатно јачим налетима бујице, довољно разумевања показала је Канцеларија за управљање јавним улагањима обезбеђењем петнаест милиона динара за градњу моста, а додатна средства за реконструкцију здравствене амбуланте у Рибници и нову зграду Основне школе „Свети Сава“. На тендер расписан у децембру месецу 2017. године јавиле су се четири фирме, а најповољнијом је оцењена понуда краљевачког предузећа „Ју Кеопс“ које је прихватило обавезу да пројектни задатак реализује за сто дана. Да би временске прилике могле да утичу на продужење рока потврдило се већ у фебруару нередне године кад су обилне снежне падавине у знатној мери утицале на повећање водостаја и наговестиле да мост неће бити завршен до дана на који је то извођача обавезивао уговор. У време кад је коначно завршен мало коме од мештана овог дела града смета што је рок продужен 29 дана, а значајнијим од тога сматра се квалитетно изграђен објекат што је потврдио и надзорни орган Владе Србије. Након техничког пријема локална самоуправа преузима обавезу да нови инфраструктурни објекат, укљижен као њено власништво, одржава на адекватан начин како би трајао много дуже него претходни. Разлог више је податак да су климатске промене условиле бројне раније непознате новине што на најбољи начин потврђује Рибница као дивља и непредвидива река која може да изненади знатним порастом водостаја за мање од 24 сата. Управо због тога ослонци са обе стране реке дубоко су укопани у земљу што даје довољно наде за оптимизам да ће се у дугом периоду адекватно одупирати свим изазовима који могу да запрете. Мост преко реке Рибнице налази се у продужетку Улице Иве Андрића и омогућава прелаз директно до Јовца на месту где је некада био пут, али је временом запуштен до мере да не омогућава нормално одвијање саобраћаја. То је и било повод за напоре председника две суседне месне заједнице, Рибница и Јовац, да се што је могуће

пре регулишу имовинско правни односи и изгради пригодна саобраћајница, дуга између три и четири стотине метара, која би становницима овог дела у знатној мери скратила пут до централног дела града. Мост дужине 23 метра, са луком од 17,5 и ширине 3,5 задовољава све стандарде за овај тип објекта. - Прво је било доста неверице да ће то бити икад направљено, јер је процедура од припреме пројектне документације до јавне набавке доста дуга због потребе да се изврши ревизија пројекта од стране Канцеларије за управање јавним улагањима и исправљања неких карактеристика како би се добио квалитетан пројекат. Кад су кренули радови сваки пут је ту било присутно бар десетак мештана, а и сада је ово место, посебно у вечерњим часовима, место окупљања младих људи. Градњом моста отворена је могућност да се град развија и на другу страну реке јер је велики део земљишта власништво Јавног предузећа „Воде Србије“ које град може да приведе намени. То су велике парцеле које могу да се користе за спорт, па је перспектива тог дела јако добра тим пре што постоје кракови за будуће путеве који отварају могућност да дуж корита, са обе стране реке од Ресторана „Идила“ до ушћа у Ибар, можемо имати по једну једносмерну улицу, бициклистичку или тркачку стазу. Потрудићемо се да код „Идиле“ направимо кудикамо шири мост од постојећег који је напукао, а већ смо добили сагласност да спремамо техничку документацију. Озид моста је, са десне стране реке гледајући узводно, лепо урађен али га са друге стране нема, па ћемо морати да сређујемо обалу и подигнемо мост увис јер су задње поплаве показале да је цео био под водом - каже Коњикушић. Да у Кабинету градоначелника не седе скрштених руку потврђује континуирани рад на припреми техничке документације за коју је обезбеђена довољна количина пара. Ово се чини посебно значајним ако се има у виду значајан број објеката грађених у прошлости који не испуњавају све услове

Вукосав Коњикушић

45

16.9.2018.

МАГАЗИН

46

тренутно важећих прописа, првенствено по питању енергетске ефикасности и противпожарне заштите какви су посебно значајни код реконструкције обданишта и других објеката јавне намене. - Улажењем у реализацију ових објеката постигли смо неколико циљева, а најважнији је да смо привели намени објекте да буду нечије власништво. Ми сада имамо сијасет мостова од 54 на територији града који нису ничији, а делови неких се налазе на приватним имањима. Све то морамо да решавамо а то је процес који траје дуго јер на одређеном имању има и петнаест наследника од којих морамо да добијемо сагласност. Тиме се баве месне заједнице са којима имамо добру сарадњу, правимо тимове за тако нешто и излазимо на терен са имовинским службама Градске управе - каже Коњикушић. Након поплава 2014. године у Раваници је изграђено десет нових мостова од којих је за осам, и један потпорни

зид, Канцеларија за управљање јавним улагањима обезбедила милион и 300 хиљада евра, док су трошкови градње два преостала финансирани из градског буџета. Све што се дешавало током неколико последњих година сведочи о неадекватном понашању становништва што је повод за појаву еколошких проблема који, каже Коњикушић, прете као мач изнад главе. И летимичан поглед на реке потврђује да су корита све загађенија великом количином најразличитијег отпада који сужава корито и повећава притисак на мостове. - Уместо да више воде рачуна и да повремено очисте реку они још увек сматрају да је нечија туђа. Постоје људи који су спремни све да баце у реку, а неки је приватизују за своје складиште отпада. Имамо много објеката који не би смели да буду ту и објеката саграђених без сагласности који могу потенцијално да угрозе - каже Коњокушић. Од четири моста које је потребно

изградити у наредном периоду за сада је извесна градња тек два. Први је на локацији Добра буква у Гокчаници где је знатан број младих људи, подизањем малињака, створио услове за останак у овом крају, а мост је неопходан како би могли да дођу до имања на којима остварују профит. Други је на улазу у Бресник, трећи код Ресторана „Идила“ у Рибници, а четврти у Магличу на месту висећег који не обезбеђује довољан степен сигурности за пролазак већег броја особа до средњовековног града. Према постојећем пројекту градња би коштала седамдесет милиона динара, локална самоуправа није у могућности да обезбеди толика средства а градња није под ингеренцијом Канцеларије за управљање јавним улагањима. Све то појачава потребу за проналажење јефтинијег решења за градњу моста распона између шездесет и осамдесет а ширине метар и по до два уз услов да задовољава потребе у дужем периоду, чак неколико на-

структурних пројеката су и мостови у Богутовцу преко Лопатнице и други у Мусиној реци. Изграђени су након поплава 2014. године уз значајну помоћ Грађевинског предузећа „Николић“ које је у изузетно кратком року, и ниској цени у процесу јавне набавке, помогло у реализацији пројеката значајних за становнике ових крајева. Оне који се баве овом материјом посебно брине чињеница да метеоролошке прилике последњих година указују на константну опасност од бујичних потока чија су жртва по правилу прво мостови. Опасност појачава неконтролисана сеча шума и експлоатација песка и шљунка који драстично утичу на промену тока река, тиме и опасност по мостове. Отуда је пред локалном заједницом задатак да буде спремна на климатске промене, а превентивно им се супростави градњом квалитетних инфраструктурних објеката на најугроженијим местима. Критичним се показао читав ток Западне Мораве на територији града

Краљева, посебно делови где су бројни стамбени објекти грађени у непосредној близини реке. Једним од трајнијих начина заштите сматра се најављена градња Моравског коридора, аутопута од Прељине до Појата, који подразумева исправљање корита реке и смањење опасности од поплава катастрофалних размера у насељима са обе стране реке. У надлежности службе за чије је функционисање задужен Коњикушић је брига о свим објектима јавне намене. То је и повод за најаву обнове свих за које се утврди да не испуњавају основне безбедносне и друге услове, пре свих два дечја вртића и амбуланте у Рибници према којој је оријентисано десет хиљада грађана. У Краљеву се са великом пажњом очекује завршетак радова на базену и зграде над њим у оквиру Специјалне болнице „Агенс“ у Матарушкој Бањи, Геронтолошког центра у овом месту и Завода за јавно здравље на Хигијенском заводу. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

редних деценија. Улагање се сматра оправданим након најаве оживљавања привреде, што даје довољно оптимизма због става да би већи број туриста могао да посети ову туристичку дестинацију. Иако се разматрају различите варијанте најпогоднијом се сматра градња бетонског моста, понајвише због чињенице да метални подразумева скупље одржавање. Све то, а и жеља да објекат буде препознатљив на ширем простору, усложњава проблем због чега се све потребнијим сматра проналажење донатора који би имао интерес да учествује у градњи. Припремљена пројектна документација за градњу два моста добра је основа за добијање сагласности и појачану пажњу према конкурсима за добијање средстава која се, са обалоутврдом и приступним саобраћајницама, процењује на двадесетак милиона динара. Резултат рада службе којој је поверена реализација значајних инфра-

47

48

МАГАЗИН 16.9.2018.

49

Представљен модел споменика Светом Сави

МАГАЗИН

16.9.2018.

УЗРОК НОВИХ ПОДЕЛА

50

- Свети Сава представља централну личност за коју се везује обележавање осам стоте годишњице самосталности Српске православне цркве и међународног признања Србије као државе. - Модел будућег споменика Светом Сави до краја месеца у холу Дома Војске Србије. - Очекује се званичан став представника Српске православне цркве који се још нису изјаснили ни за једну од понуђених варијанти. - У згради Градске управе нема места за излагање модела споменика. - Изостао одговор Кабинета председника Србије, Министарства културе и информисања и локалне самоуправе на захтев Словенског друштва за постављање споменика Светом Сави. - Постављање споменика подржале 23 организације цивилног друштва

51

16.9.2018.

МАГАЗИН

52

рпско – руско братство светих цара Николаја и владике Николаја Краљево - Москва, познатије као Словенско друштво, постоји пуних осамнаест година током који су се његови чланови доказали као учесници бројних акција на обележавању значајних догађаја из историје. Приближавање датума кад се очекује обележавање осам стоте годишњице од самосталности Српске православне цркве повод је за иницијативу о постављању споменика Светом Сави на тргу који носи његово име. Идеја о постављању споменика први пут је јавно представљена пре годину дана на манифестацији названој „Дани словенске културе“ након чега је уследио низ активности на анимирању различитих субјеката да подрже реализацију овог пројекта. У кратком периоду подршку су потврдила још двадесет два удружења грађана, а на све покушаје да се

С

оствари потребна сарадња остали су неми Министарство културе и инфирмисања и локална самоуправа. Годину дана након првог јавног помена идеје о постављању споменика у Дому Војске Србије изложен је три пута мањи модел фигуре Светог Саве, рад академског вајара Ивана Марковића. Идеја о постављању споменика подстакнута је сазнањем да Свети Сава представља централну личност за коју се везује обележавање осам стоте годишњице самосталности Српске православне цркве и међународног признања Србије као државе, али и да би то обогатило понуду скулптура у граду у коме, верују у Словенском друштву, преовладавају реплике различитих ликова. Жеља да споменик буде постављен на Тргу Светог Саве темељи се на ставу да се око њега налази више значајних институција које се везују за српског

духовника. Ту су парохијски дом и Храм Свете Тројице, задужбина Милоша Обреновића који се сматра настављачем средњовековног задужбинарства, потом зграде Народног музеја и Историјског архива, некада Црквеног суда, који чувају значајна документа сведочанства историје града. У згради данашњег музеја својевремено су боравила два српска краља који су миропомазани у Жичи, Александар Обреновић и Петар Први Карађорђевић, наспрам ње је здање у коме је столовао владика Николај Велимировић и зграда Вишег суда са којом Светог Саву везује податак да је, Законоправилом на коме су засноване српска, руска, бугарска и румунска црква, поставио темеље српског законодавства које је касније унапредио цар Душан. Уверење да многи споменици, због необавештености и неразумевања ма-

терије, нису ни у световној ни у црквеној естетици основни је мотив да аутор у реализацији споменика крене од представе Светог Саве у Манастиру Милешеви. Податак да је настала за његовог живота даје довољно сигурности за уверење да представља најверодостојнији документ о његовом стварном лику. Пред уметником је од почетка био императив поштовања канона изображавања црквене уметности али и да се, као код сваког споменика, простор на коме је постављен учини пријатнијим и почне да живи другачије. - Споменици нису ствар која се постави и са тим смо завршили. Они имају и педагошку функцију јер ту пролази пуно ђака и људи који су у додиру са школом, па реагују према својим склоностима и интерпретирају га на свој начин. Споменик није сакрални објекат, већ производ уметности а и у ви-

зантијској уметности православне цивилизације имамо примере скулптуре. Оне су после Никејског сабора 842 године измештене из цркве и постају несакрални објекти и дела која подсећају на нашу прошлост, имају функцију да одржавају наше памћење, а то је једна од идеја за покретање - каже Марковић. Колико се озбиљно приступило послу потврђује опсежна анализа простора на основу фотографија направљених са циљем да се стекне права представа о визурама и позицијама посматрања. Уследило је снимање целокупног простора у сферној фотографији да би у дигиталном облику могли тачно да се одреде односи у простору, а резултат је процена да укупна висина од нивоа земље до врха главе треба да буде пет и по метара. Податак да је опажање, и начин на који се види простор, условљено пси-

хиофизичким диспозицијама посматрача у одлучујућој мери утиче на уверење о потреби било какве интервенцију у њему. Како коначна величина споменика зависи искључиво од концепције на којој је заснован приступило се моделу који подразумева затворену форму споља, класично решење са довољно једноставним и озбиљним постаментом да афирмише скулптуру која се на њега поставља. Са друге стране имала се у виду потреба да учествује у архитектури простора који га окружује, због чега постамент представља синтезу архитектуре на линији од цркве и зграде музеја до модерније форме Дома Војске Србије. - Сама фигура је представљала веома велики изазов, јер се ради о тродимензионалној форми која подлеже законима перспективе. Са друге стране изображавамо нешто што увек живи у једном другом божанском

53

16.9.2018.

МАГАЗИН

54

простору који се пред нама не затвара, него се отвара. Када се транспонује у пуну форму то је посебан изазов и тражи да се потпуно одустане од неких наших анатомских представа и начина на који се облик понаша у простору. Ипак, од тога не можемо да бежимо, јер облик је облик. То је решавано прво кроз цртеже, па онда кроз дигитални модел, пошто је у њему врло лако изменити основне поставке, док није дошло до израде у глини где се коначно дефинишу врло танани односи. То је веома дуг пут који траје годину дана док се није дошло до радног модела. Следећи корак је увећавање на пун формат где опет долази до извесних измена, мада сам, током прављења модела, водио рачуна одакле се споменик гледа тако да постоје минималне интервенције у пропорцијама да би у визурама споменик изгледао добро, да се не испостави да глава изгледа сувише мало, да је шака наубедљива и слично. Сви у исто време посматрамо

свет и довољно различито и слично, а ја сам га гледао са свих страна и, с обзиром колико сам времена провео поред њега, мислим да нисам промашио - каже Марковић. Процедура израде подразумева да се класичан радни модел ваја у глини након чега следи одливање у гипсу, па коначна моделација. Као такав погодан је за даљи рад у коначној величини на један од неколико различитих начина, клесањем у камену или ливењем у бронзи која се сматра најоправданијом јер би сви други начини одузели превише времена и пара. Са друге стране бронза се у дугом периоду као традаиционални материјал показала довољно издржљивом и отпорном на различите врсте спољних утицаја. Само неколико месеци након што је идеја представљена јавности Градској управи је поднета детаљно образложена иницијатива, уз потврду подршке двадесет три организације

цивилног друштва, за подизање споменика Светом Сави на тргу који носи његово име. - Били смо јако стрпљиви иако смо у документацији напоменули да је пожељно да се остави време и да ће бити потребно десетак месеци рада да то испадне како треба. Није било никаквог одговора, а неке чаршијске приче наговештавале су да има других идеја, све док у јулу није стигла иницијатива из Канцеларије председника Републике, на листу папира који је потписао Никола Селаковић, о постављању споменика Стефану Првовенчаном на Тргу Светог Саве. Наша управа је, на тај поприлично неук папирић без ичега конкретног, волшебно добила одобрење свих служби и то је упућено министарству. Иако на почетку буџетске године није било речи ни о каквим споменицима одједном има десет милиона за ту намену, а не зна се ни ко ради, ни како ни ко би био аутор. Ми смо одмах упутили жалбу Министарству културе

и информисања, Канцеларији председника Републике и Градској управи, а за сада још нико не одговора. Навели смо где су се огрешили о прописе и процедуру и да би, у најмању руку, било неопходно да и наш пројекат буде узет у обзир па да при избору видимо шта је примереније и боље. Име председника државе се помињало, а више личи да је послужило само као покриће, а посебно је питање да ли су уопште видели овај трг - каже председник Словенског друштва Драган Бунарџић. Жеља да модел споменика, који не заузима више од једног квадратног метра, види што већи број људи, и укаже на добре и лоше стране, основ је за захтев да неколико недеља буде изложен у холу испред Свечане сале Градске управе. Разлог за одбијање је потврда да у том простору у наредном периоду следи одржавање бројних активности због чега није могуће удовољити захтеву Словенског друштва.

Мало више разумевања имали су представници Дома Војске Србије у коме ће модел будућег споменика бити изложен до краја месеца, а чланови Иницијативног одбора за градњу не крију жељу да то буде до Краљевдана. Аутор потврђује жељу да буде изложен и на неком другом месту уколико неко од заинтересованих за то обезбеди простор од једног квадратног метра. До тада се очекује и званичан став представника Српске православне цркве који се још нису изјаснили ни за једну од понуђених варијанти. У ишчекивању коначног решења у Словенском друштву наговештавају још једно обраћање Министарству културе и информисања, Кабинету председника Србије и представницима локалне самоуправе који су уредно позвани на представљање модела баш као и шефови одборничких група у Скупштини града, директори јавних предузећа и установа, посебно оних из области културе.

Иако је жеља аутора да споменик заживи, и потраје све дуже, за сада је његова даља судбина неизвесна, у првом реду због става локалне самоуправе и финансијских средстава потребних за реализацију целог пројекта. За до сада спроведене активности довољно разумевања показало је тек неколико привредника, али је до потребних педесетак хиљада евра, колико се процењује да би коштала реализација целог пројекта, неопходно укључење знатно већег броја спремних да издвоје одређену количину финансијских средстава. Сем тога треба консултовати архитекте и статичаре који би потврдили најбољи начин за израду постамента, посебно ако се зна да тежина фигуре у знатној мери утиче на вертикално оптерећење. Планирано је да постамент буде од белог гранита који је, по свим хемијским и физичким својствима најпримеренији за градску средину са фреквентним саобраћајем и хемијским агенсима са

55

којима долази у додир. И даље је отворено питање да ли га треба градити из пуних блокова или облагањем бетонског језгра. Разумљива је жеља аутора да живот споменика отпочне на Тргу Светог Саве. И поред тога ни он, а ни било ко у Словенском друштву, не противи се постављању споменика Стефану Првовенчаном на месту примеренијем од овог. Оправданост идеје да буде у средини кружног тока на почетку пута који води ка Жичи требало би да потврде стручњаци за безбедност саобраћаја, а има наговештаја да би повољна локација била у близини манастира Жича.

О аутору

МАГАЗИН

16.9.2018.

Иван Марковић је још као студент вајарства на Факултету примењених уметности отпочео сарадњу са старијим колегама Драгољубом Димитријевићем и Гораном Чпајаком, чак са Светиславом Арсићем Басаром, и почео да стиче искуства која остали нису имали прилику да стекну. По завршеном факултету је са Чпајаком радио на веома захтевним и обимним пословима од којих је један од највећих била реконструкција споменичког комплекса на Текеришу у оквиру кога су костурница, израда бисти, преуређење свих хоризонталних површина, реконструција бедема и други. У скорије време био је ангажован на ревитализацији постамента за Споменик захвалности Француској на Калемегдану. Ангажован је на више споменика у Русији, Тополи, Беочину, Бијељини...

56

57

МАГАЗИН

16.9.2018.

Члан Иницијативног одбора за постављање споменика: Радослав Премовић

58

НА СУСРЕТ Т и који смо у овој причи решили смо да верни симбол стожеру српске духовности поставимо на овом месту, његовом тргу, да би могао да буде и он свој на своме. Не да бисмо подигли споменик духовнику, него да се ми опоменемо и загледамо на ослепљене помало духовне очи националне. Они који нису дошли можда мало више сумњају, или можда су задњи од очију духовника из кога је све прво изискрило, постало наша национална карта коју смо кроз векове бродили да не забасамо у невремену, а углавном је осам векова

М

иза нас било стално невреме. Но, некако сада смо мало зачкиљили на то духовно око па нисмо испунили његове завете ни после осам векова, нисмо се обожили ни сложили, нити се умножили ни умножавамо по његовим жељама. И даље нам је некако туђин дражи од брата, и даље Бога призивамо и на крст крене рука кад нам је баш велика мука, и даље нас све мање има са страхом да једнога дана не згасну кандила. Наш духовни отац који бди над нама на овим просторима, чије стопе ми повређујемо ненамерно у случајном

ходу, несвесни циља коме идемо, требало би да буде као земни споменик овакав какав је пред нама. Не споменик њему, него опомена нама да знамо чији смо, да се подсетимо па да прогледамо на све видове и свим очима, и духовним и световним, и што би се рекло поривски. А споменик којих иначе мало има у његовом роду, можда укупно три, први би био руски у Београду, другачији мало од нашег канонског исказа обриса његовог лика, и један у Пријепољу, али ово би био први прави на његовом тргу, пред његовом Жичом и пред Духовним центром.

ТУ ВЕКОВА Зато су Иницијативни одбор и људи добре воље који могу знају, хоће, желе кренули са идејом да се баш овде, и баш сада када се чека сусрет осмог и деветог века, подигне ово земно знамење не Саве ради, јер он је споменик сам по себи, него нас ради да нас пробуди, да нас натера да кад се сретнемо очним видом, са обрисом његовог лика, да се загледамо мало дубље у нас саме, да спознамо сопствену снагу, јер моћ је у нама самима. Све очи имамо, а само да мало још кренемо ободрени оним његовим енергетским топом и нећемо имати

проблема у будућности. Морамо његове завете да испуњавамо, али морамо укључити и рацио да се обожимо, сложимо и умножимо. Оно што нам други потурају као рог за свећу, да знамо да је рог уместо свеће и да не прихватамо јер нико нас а посебно њих, знате на кога мислим, не жели за себе па да будемо као они, него желе да ми једноставно не будемо ми, да изгубимо себе и онда су они остварили свој наум. Е да не би они лако то чинили са нама ми се морамо везати да знамо од кога смо, да знамо чији смо, да знамо са ким смо и да кре-

немо путем који је већ трасиран само много пре, нећемо залутати, нећемо забасати и остаћемо своји на своме. Друге наде нема. Није дошло време, него је време у пролазу. Не смемо се кајати после. Време је чињења и ово је само мали корак на том путу чињења ка самосвесности нашега бића. А о реализацији ове идеје која је једино људска, једино хумана, једино изашла из забринутости нашег бића, па настала идеја о земном споменику нашег духовника и стожера и оца свега. Фото; М, Радовановић

59

60

МАГАЗИН 16.9.2018.

61

МАГАЗИН

16.9.2018.

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (29)

62

СРБИЈА УОЧИ ТР - Потпуно сломљена офанзива аустроугарске војске која је, од стране њихових највиших команданата и владиних званичника, громогласно најављивана као „само лакша војничка шетња кроз Србију до Ниша“. - Српска војска у септембру 1915. године имала око 420.600 мобилисаних војника, око 71.200 коња и 65.700 волова, за које је требало обезбедити исхрану. - Тешкоће код војске и народа крајем 1914. и почетком 1915. године постају вишеструко увећане појавом заразних болести, а нарочито катастрофалне биле су размере епидемије пегавог тифуса који су у Србију прво пренеле аустроугарске трупе из Босне, а затим ратни заробљеници. - Епидемија је покосила око 35 хиљада војника и преко 100 хиљада цивила, а умрло је и 132 од укупно 534 лекара колико их је тада било у Србији

РОЈНЕ ИНВАЗИЈЕ рајем 1914. и почетком 1915. године Краљевина Србија је била на врхунцу војничке славе након ратних успеха војске у рату са Аустроугарском остварених сламањем три офанзиве Балканске војске. Крајем 1914. године Балканска војска је, у трећој офанзиви на Краљевину Србију, током Колубарске битке претрпела потпуни војнички пораз и била протерана са целе територије земље, па је успех српске војске привукао знатну пажњу савезничких и неутралних земаља. Овакав развој догађаја на балканском ратишту био је неочекиван за цео свет јер је офанзива аустроугарске војске, од стране њихових највиших команданата и владиних званичника, громогласно најављивана као „само лакша војничка

К

шетња кроз Србију до Ниша“, потпуно сломљена. Победа српске војске у Колубарској бици децембра 1914. године дефинитивно је означила слом аустроугарске офанзиве чиме је целом свету, а посебно Аустроугарској, стављено до знања да није у стању сама војнички да порази Краљевину Србију. Потпуни слом аустроугарске војске избегнут је само захваљујући хаотичном и потпуном повлачењу са целе територије Краљевине Србије, и склањању иза речних баријера Дунава, Саве и Дрине. Успеси српске војске у рату 1914. године пружали су могућност савезницима да у првој половини наредне избаце Аустроугарску из рата, а оваквој могућности у прилог је ишла успешна офанзива војске Русије у операцијама које је изво-

дила у Галицији. Међутим, савезници су, посебно на почетку 1915. имали другачије циљеве у рату са Централним силама, па их Балканско ратиште и није много интересовало, а Француска и Велика Британија су током целе године предност давале борбама на Дарданелима. Тако су ове две, тада велике европске војне силе, покренуле десантну операцију великих размера „Дарданели“. Отпочела је 19. фебруара 1915. године, а планирано да заузме Цариград и након тога Турска ангажује у рату на страни Антанте. Међутим, операција британске и француске војске није имала никаквог војничког успеха, а ни правог рационалног оправдања за покретање. Операција „Дарданели“ трајала је до 9. јануара 1916. године, а завршена потпуним неуспехом

63

МАГАЗИН

16.9.2018.

и војничким поразом савезничких снага које су претрпеле велике губитке у људству, наоружању, војничкој опреми и бродовима. Војнички пораз аустроугарске војске у Србији током 1914. године, неминовно је довео до смене са дужности команданта Балканске војске генерала Оскара Поћорека, а Врховна команда је још 23. децембра, одмах након смене, наредила новом команданту надвојводи Еугену Аустријском, да спречи упад српских снага у област монархије, пре свега на правцима који воде ка Бечу и Будимпешти. Том приликом му је напоменуто да је ово минимални задатак војске, што је значило да треба да припреми нову офанзиву против Краљевине Србије и Црне Горе, са циљем што бржег рехабилитовања пољуљаног угледа монархије и њене војске. Поучен искуством свог претходника надвојвода Еуген је одговорио Врховној команди да Балканска војска дуже време неће бити способна за такву офанзиву, а став да се одустане од војне операције против Краљевине Србије још у јануару 1915. године, утицао је на за њих неповољан развој ратне ситуације

64

на Карпатима. Аустроугарска Врховна команда је на Карпатима планирала опсежну офанзиву, желећи да поправи стање и преокрене развој догађаја у своју корист на своме Источном фронту, због чега је наложено да се на тај простор са Балканског ратишта пребаци 5. армија. На планирану аустроугарску офанзиву на Краљевину Србију и Црну Гору неповољно је утицао улазак у рат Италије, која је 23. маја 1915. године објавила рат Аустроугарској. Био је то нови разлог да команда аустроугарске војске пребаци и 6. армију са српског фронта на границу са Италијом. Врховна команда није могла рачунати ни на Турску, као своју савезницу, због њене заузетости у борбама са британско–француским десантним јединицама у операцијама на Дарданелима. Предајом тврђаве Пшемисл руској војсци, значај руског фронта за Аустроугарску и Немачку почетком 1915. године значајно је порастао, јер су Руси освајањем ове тврђаве заробили око 120 хиљада војника и 900 топова. Због тога је у пролеће 1915. године покренута обимна немачко–аустроугарска офанзива на Источном фронту, па је Балканско ратиште

у првој половини 1915. године остало у другом плану. Промене ситуације на другим фронтовима, и ангажовање главнине аустро– угарске војске у првој половини 1915. године у операцијама на њима, условиле су вишемесечно затишје на српском ратишту. Затишје на фронту првих месеци 1915. године обележено је прекидом ратних операција на целом српском ратишту. Српска војска је све време била у приправности, држала стратегијске положаје на северозападној и северној граници, дуж речних токова Дрине, Саве и Дунава, према Бугарској на подручју Тимочког слива као и поједине главне положаје у граничном појасу према Албанији. На позив Есад–паше Топтанија, осведоченог пријатеља Србије, српска војска је у првој половини јуна 1915. ушла у Елбасан и Тирану, а нешто касније и у Драч. Због великих губитака у претходној години, и велике преморености људства, војска није била способна за офанзивне операције већих размера. Без обзира што је прву ратну годину завршила као победник Србија је, и као држава, била

превише исцрпљена услед огромних људских губитака и разарања широких размера у најплоднијим областима. Осећао се велики недостатак људске и сточне хране коју је током 1915. године морало набављати из иностранства, па су сено и слама увожени чак из Русије. Савезничка помоћ опредељена Србији била је недовољна, јер је за потребе најосновнијег одржавања војске у пуној борбеној готовости, и то само за исхрану, свакога дана требало набавити по осамдесет вагона људске и сточне хране. Почетком 1915. на дунавском пристаништу у Прахову образована је база за пријем пошиљки хране и осталих војних потребштина из Русије, а показало се да је, због слабе путне инфраструктуре и недостатка одговарајућих транспортних средстава, било немогуће организовати уредно снабдевање војске. Начелник Штаба Врховне команде у то време упорно тражи од Владе и регента Александра да се војска одмори, боље храни и попуни са материјалним потребама, а исхрана и издржавање становништва у овом рату се први пут појављује као важан и тешко решив проблем. Захваљујући околности

да су операције српске војске у току 1914. и 1915. године извођене у сопственој држави, и што су у основи биле дефанзивне, исхрана и снабдевање, иако су вршени са великим тешкоћама, задовољавали су основне потребе. Главна интендантура војске Краљевине Србије је непосредно пре рата регулисала сва питања у вези са коришћењем капацитета територије и начин снабдевања из главних, војишних и ручних слагалишта. Колико су велике обавезе и одговорности биле пред Главном интендантуром, као и осталим органима снабдевања, говори и чињеница да је српска војска у септембру 1915. године имала око 420.600 мобилисаних војника, око 71.200 коња и око 65.700 волова, за које је требало обезбедити исхрану. Када је било јасно да ће уследити тројна офанзива, и да ће Аустроугарска са Немачком напасти са севера и запада а Бугарска са истока, Врховна команда и Главна интендантура наредили су да се све интендантске залихе евакуишу у долину Западне Мораве, делом и у долину Јужне Мораве. Наређено је и да армијске и дивизијске, односно одредске, ин-

тендантуре, у току повлачења од народа купују што више хране и пребацују је железницом и коморском вучом у долину Западне и Јужне Мораве. Због тога су одмах поправљане важније комуникације, а формиран је и главни интендантски воз од 1.500 кола. За време битака на Церу и Колубари, вођених од лета до зиме 1914. године, снабдевање војске храном и одећом било је у знатној мери редовно, првенствено због коришћења месних извора. Проблем су биле лоше комуникације које су, посебно током Колубарске битке, што због великих падавина што због тактике српске војске, у великој мери утицале на снабдевање. По завршетку битке дошло је и до конфронтација и несугласица између Министарства војног и Главне интендантуре о чему сведочи велики број депеша које су у то време команданти упућивали Главној интендантури и Штабу Врховне команде, као и депеше које су даље упућиване Министарству војном. Команданти су извештавали о недостатку хране, паду морала, оболевању, умирању од глади и бекству војника из јединица. Све то дешавало се крајем

65

16.9.2018.

МАГАЗИН

66

октобра 1915. године, а како није било помоћи савезника српска војска је морала да одступа, преко Албаније и Црне Горе до Крфа, све до краја јануара 1916. године. Даље повлачење материјала из долина Западне и Јужне Мораве према Блацу, Рашкој и Куршумлији стварало је проблеме Главној интендантури. Интендантске залихе евакуисане су на нову линију помоћу самосталних или трупних комора, али и самим трупама које су пролазиле кроз ова места. Оперативне трупе кренуле су из долине Западне Мораве са десетодневним оброком хране, сваки војник је имао у рукама један текући и три резервна оброка хране, трупне коморе по два а дивизијске провијантске колоне по један текући, један резервни и по два оброка у брашну за сваког војника. Међутим, то није било довољно за дуже време јер се није могло рачунати на месне изворе. Број војника је, због свакодневних борби, постајао све мањи, извори животних потреба почели су нагло да пресушују, стока је због малаксалости почела липсавати, а возови су због беспутности почели да се кваре и зауставља-

ју. Тешкоће код војске и народа крајем 1914. и почетком 1915. године постају вишеструко увећане појавом заразних болести, а нарочито катастрофалне биле су размере епидемије пегавог тифуса који су у Србију прво пренеле аустроугарске трупе из Босне, а затим ратни заробљеници који су, приликом премештања из Ваљева у Ниш, проширили епидемију по целој земљи. Епидемија је сузбијена тек у касно пролеће 1915. године, нешто због побољшања времена а највише због помоћи мисија из савезничких и неутралних земаља ангажовањем 82 лекара и 430 медицинских сестара. Епидемија је покосила око 35 хиљада војника и преко 100 хиљада цивила, а умрло је и 132 од укупно 534 лекара колико их је тада било у Србији. Командант Ужичке војске генерал Вукоман Арачић се после завршетка Колубарске битке предано ангажовао на стварању што бољих услова за оздрављење и опоравак војника заражених епидемијом пегавог тифуса. Борећи се против те болести, а за спас својих војника, и он се неизлечиво заразио од заро-

бљеника па је, на дужности команданта Ужичке војске, умро 25. фебруара 1915. године и сахрањен у Ужицу. Упркос свим тешкоћама, Врховна команда војске Краљевине Србије, у то време смештена у Крагујевцу, искористила је период затишја за попуњавање ратних јединица људством и материјалним средствима, као и за поправку оштећеног наоружања и опреме, а посебно важно било је формирање трупа у новим областима где су формиране трупе састављене од кадровских пукова и батаљона другог и трећег позива у које су били регрутовани сви дорасли младићи. Снабдевање материјалним потребама с пролећа 1915. године донекле се побољшало, али српска војска није имала одакле да попуни редове са новим људством, јер је мобилисано све што је могло да носи пушку. Према меморандуму Делегације Краљевине СХС, поднетом на мировној конференцији у Паризу, Србија је од 1. јула 1914. до октобра 1915. мобилисала 707.343 људи, односно 24% укупног становништва, или 40% мушког, због чега је проценат мобилисаних у Великом рату био далеко већи него у било

којој другој земљи. Извесна материјална помоћ за снабдевање војске, која је стизала из Русије, Француске и Енглеске, није била ни приближно довољна за ондашње потребе. Очекујући савезничку помоћ, а под претњом скоре непријатељске офанзиве, Врховна команда је припремила план превентивног напада на Бугарску по коме је требало да се изврши пре него што се немачке и аустроугарске снаге групишу на северном фронту Србије. Циљ превентивног напада био је да се потуче главнина бугарске војске и за неко дуже време онемогући улазак Бугарске у рат на страни Централних сила. То би допринело да комуникацијска веза Моравско–вардарским правцем ка Солуну и савезницима буде непрекидно у функцији и на располагању српској и савезничким војскама. Међутим, савезници нису подржали план српске Врховне Команде јер су рачунали да извесним уступцима, првенствено на рачун територија у Македонији, могу приволети Бугарску да не улази у рат на страни Централних сила, те да се на тај начин може обезбедити њена неутрал-

ност. Након оваквог става савезника српска Врховна команда се одлучила за опрезну одбрану и чување снага на северном и источном фронту до доласка савезника. Поред свих недаћа које су је задесиле Краљевину Србију почетком 1915. године ескалира сукоб између цивилних и војних власти, који је тињао још од окончања Првог балканског рата 1912. године. Долази до више покушаја мешања у рад и надлежност Врховне команде, посебно од стране Владе и регента Александра. Покушавало се да се негативно утиче на ауторитет начелника штаба Врховне команде војводе Путника, заговарала се његова смена, иако је његов ауторитет у војсци и народу и даље био велики. Александар је, са краљевским овлашћењима и функцијом врховног команданта војске, неоправдано и непромишљено захтевао да му војвода Путник подноси на сагласност све оперативне заповести. Убрзо након овог захтева уследило је ново саопштење, којим даје на знање Врховној команди, да ће убудуће лично вршити распоред генералштаб-

них официра што је, по закону о војсци, била искључива надлежност Врховне команде. Постављањем генералштабних официра по својој вољи на најодговорније позиције Александар је желео снажно да истакне и учврсти свој положај врховног команданта у српској војсци. Таквим поступком стиче себи одане и слепо послушне официре, а каснији догађаји показаће да су то углавном полтрони и каријеристи више вични дворским сплеткама и интригама него командовању јединицама у најтежим ратним ситуацијама. Предводник нове елите био је Петар Живковић који током рата постаје командант Краљеве гарде, касније генерал и потоњи председник Владе Краљевине Југославије, као и официри окупљени око организације Бела рука, чији је био оснивач. Овакво поступање било је срачунато на то да се обрачуна са официрима, члановима организације Црна рука, који су све отвореније критиковали однос цивилних власти и регента према војсци. Дефинитивно, Александар је то и учинио на монтираном Солунском процесу 1917. године. Р. Вукосављевић

67

68

МАГАЗИН 16.9.2018.

69

После дванаест година ћутања експлозија емоција (6)

МАГАЗИН

16.9.2018.

ОД НАЈБОЉЕГ ДО НАЈГОРЕГ

70

- За само неколико дана измирен комплетан дуг према Агенцији за приватизацију од милион и шест стотина хиљада немачких марака. - Обавеза новог власника да у развој предузећа уложи додатних 47 милиона динара. - У време преузимања предузећа у путничком саобраћају ужичке „Ракете“ било је запослено девет стотина особа. - Свођење на пет стотина радника и даље три пута више по аутобусу у односу на европске стандарде. - Возни парк „Ракете“ у кратком периоду употпуњен 41 новим аутобусом. - Бесповратна помоћ холандске владе од 690 хиљада евра уложена у модеран сервис, са најновијом опремом за дијагностику и сервисом за прање возила, на 2.200 квадратних метара локације у Пожеги. - Власник „Ракете“ оптужен да је, злоупотребом службеног положаја, хтео да упропасти сопствено предузеће

Милош Раденковић

71

одинама рада на простору Пожеге, Златибора и Ужица где је „Грађевинар“, као самостална организациона целина у оквиру „МР система“, изградио модерну аутобуску станицу „Ракете“, учвршћивана је емотивна веза са читавим крајем, а податак да локалном аутосаобраћајном предузећу предстоји приватизација појачавало жељу Милоша Раденковића да се, новом организацијом и улагањем значајних средстава, омогући да предузеће поново стане на здраве ноге. Податак да је „МР систем“ био заснован на градњи објеката, пружању здравствених и услуга у туризму основа је појачаног интересовања за „Ракету“ и пре него је расписан тендер за продају, поготово након увида у стање управне зграде у Крчагову која је прокишњавала, цеви система централног грејања попуцале а просторије неупотребљиве, сем подрума у коме је смештена продавница ауто делова. Много разлога за оптимизам нису пружали ни други делови предузећа, круг препун расходованих аутобуса и радионице које прокишњавају. Неколико година

МАГАЗИН

16.9.2018.

Г

72

након пуштања у саобраћај била су видљива и оштећења на згради аутобуске станице као места окупљања бескућника који су коначили испод степеништа. - Потпуно унакажен објекат је за мене представљао изазов, па сам хтео да вратим стари сјај и станици и објекту од неколико спратова у Крчагову. Са мотивацијом да направим неку промену кренуо сам у тај за мене велики изазов да проверим могу ли да изађем на крај са екипом возача и механичара које сам познавао из времена док сам радио у Ужицу. Све је било пропало, а аутобуси су стајали на путу јер често нису имали ни горива. Ситуација је била тешка а мој мотив је био да од пропале, а чувене, направим фирму која би била узор осталим превозницима, што се и десило - каже Раденковић. О стању у каквом је била „Ракета“ најбоље сведочи податак да није било заинтересованих за приватизацију, а податак да су жељу за тим исказали само „Грађевинар“ и Милош Раденковић као приватно лице основни је разлог што је 26. децембра 2003. године аукција организована у Краљеву. Помањ-

кање интересовања за приватизацију оваквих предузећа тумачи се чињеницом да су нови власници куповали само она која су пружала могућност брзог богаћења. О томе сведоче бројни случајеви препродаје делова приватизованих друштвених предузећа што се у јавности престављало као успешна приватизација. Од тренутка кад је Раденковић и званично постао власник „Ракете“ до 4. јануара наредне године, кад је измирен комплетан дуг према Агенцији за приватизацију од милион и шест стотина хиљада немачких марака, прошло је само неколико дана. Уз обавезно улагање у предузеће од 47 милиона динара, или нешто више од милион марака, испуњени су сви услови да приватизација буде проглашена успешном. - Тако успешне приватизације држава је проглашавала неуспешним. Чега се паметан стиди будала се поноси, а ми смо тада на челу државе имали заиста један скуп таквих људи. Бивши дугогодишњи директор Мирослав Ненадић Чокара понуди се да води „Ракету“, а ја ангажујем некадашњег

начелника ужичког Секератијата за унутрашње послове Ђорђа Керића да води обезбеђење и пробамо мало да утегнемо оно што је почело да попушта. Ненадићу расту апетити па запошљава сина као дирктора а он се повлачи за предсдедника Управног одбора. И поред противљења нисам успео да то спречим да не бих на почетку направио лошу атмосферу, јер знам да је у стању да је искористи па неће бити ништа од онога што сам замислио. Кад је у Београду без питања запослио пашенога и неке његове људе доносим одлуку да више нико не може да се запосли без мог одобрења. У путничком саобраћају је било девет стотина запослених које сам успео да сведем на пет стотина што је и даље било три пута више од европског стандарда од три особе по једном аутобусу. „Ракета“ је имала око 130 кршева, највише три за дуже релације и још десетак за градски и приградски саобраћај. У тренутку кад је након две године истекао уговор са државом „Масмедији“ организују скуп у Београду и проглашавају „Ракету“ за најбоље

приватизовано предузеће и најбољег превозника у Србији. Пре тога сам, сагледавајући стање у „Ракети“, дошао до закључка како морам хитно, као обавезно улагање, да купим пет нових аутобуса - каже Раденковић. Жеља да се помогне домаћем произвођачу одлучујуће је утицала да, у време акције „Купујмо домаће“, то буду аутобуси типа „мерцедес“ које је производио „Икарбус“. Пословни потез „Ракете“ и њеног власника Милоша Раденковића позитивно је оцењен у Влади Србије, а најбоља потврда је присуство председника Зорана Живковића у време преузимања аутобуса. Следећи потез био је куповина пет нових аутобуса за међународни саобраћај и реконструкција старих уградњом нових „даф“ мотора у сервисима лоцираним у Бајиној Башти, Пожеги и Ужицу. Сем обнове возног парка значајним се чини ангажовање великог броја механичара који су успели да у пристојно стање за обављање основне делатности доведу чак шездесет аутобуса. Да се добар глас далеко чује, овом приликом чак до Холандије, потврђује

долазак представника произвођача аутобуса из ове земље након чега је возни парк „Ракете“ допуњен са 22 нова аутобуса што, са још пет „мерцедеса“ за приградски саобраћај, заокружује број од 41 новог. Све то довољно је да „Ракета“ постане најбољи превозник у домаћем саобраћају и ексклузивни превозник београдских ђака до одмаралишта широм земље. Податак да својеврсни хит постаје међународни превоз, аутобуси путују по Европи до Холандије, Немачке, Француске, Белгије, и да је „Ракета“ због кварова на возилима других превозника често у прилици да преузима њихове путнике, повод је за жељу да се, у време кад то није било ни мало лако, отвори линија од Ужица до Рима, преко Краљева, Београда, Загреба, Љубљане и Трста. У време кад су све активности приведене крају уследио је низ неочекиваних догађаја који су резултирали хапшењем успешног привредника. - Сви путници су задовољни, аутобуси чисти, а возачи, који су до тада долазили на посао у фармеркама и два лева опанка, обучени у нове унифор-

73

16.9.2018.

МАГАЗИН

74

ме. Први у земљи утегнем возаче, купим им кравате, кошуље, ципеле, одело, резервну опрему. Стижу похвале од путника и све буде добро до пред крај 2004. године до кад је „Ракета“ важила за најбољег превозника и најбољу приватизацију у држави. Онда ови који су водили рачуна о држави и привреди одлуче да то буде најгора приватизација, а директор предузећа је смењен јер је затровао атмосферу па су људи били незадовољни. Хтео сам да реконструишем бившу управну зграду у којој су, поред организационе јединице путничког саобраћаја, били теретни саобраћај, ремонт и промет. У међувремену сам купио и те делове „Ракете“ и реконструисао управну зграду у којој су били смештени. У оквиру некадашње Сложене организације удруженог рада као посебна јединица је постојао сервис са осамдесетак механичара о којима нико није водио рачуна, а како су сви имали имања ту дођу да попију кафу и одморе се, а пола њих у девет сати оде да обрађује земљу - каже Раденковић. Као највећи купац аутобуса Раденковић је уживао поверење холандске владе која је показала интерес да помогне формирање модерног сервиса у

оквиру „Ракете“. Бесповратна помоћ од 690 хиљада евра уложена је у модеран сервис, са најновијом опремом за дијагностику и сервисом за прање возила, на 2.200 квадратних метара локације у Пожеги. Уговор са француским „Интерексом“ подразумевао је модеран тржни центра на истој локацији и ангажовање педесет радника „Ракете“ како би се број запослених по аутобусу смањио до броја европским стандардима. Првих осам механичара је у Холандији усавршавало уградњу мотора у старе каросерије, али се највећом препреком показала удаљеност од Ужица због које мајстори нису могли тако лако да напусте посао и оду на њиве. У време кад се 2006. године очекивало да „Ракета“ буде један од најбољих превозника у Европи уследио је низ неповољних догађаја након што су се радници, и поред чињенице да је Раденковић власник више од три четвртине акција „Ракете“, успротивили одлуци Скупштине и Управног одбора предузећа о продају једног хектара земљишта „Интерексу“. Ситуацију није могла да релаксира ни чињеница да је продајом добијено милион и 255 хиљада евра уместо максималних 400

хиљада колико је од других купаца могло да се добије на тржишту. - Онда почиње хајка, не дамо да он продаје, да растура наше, а не причају шта сам све урадио. То искористи Веља Илић да направи ону кичму владавине па поткупи људе, отера их у генерални штрајк и почиње распад. Градоначелник Ужица је очекивао да му поклоним стан, а кад сам му понудио куповину под повлашћеним условима окрене се против мене. Добијем урбанистичку дозволу за стамбено насеље и са банком договорим да радници „Ракете“ уз помоћ кредита купе станове по повлашћеним ценама, али све пада у воду на идеји да капиталац Илић постане главна политичка личност. Крећу штрајкови у „Ракети“, радници прво протствују због плата па против мене као власника, а у време кад имам 220 хиљада деоница руши ме пет синдикалаца који имају по двадесет. Уз благослов локалне самоуправе организују линч пред медијима из крајева у којима је био велики утицај Веље Илића, па траже од мене да им поклоним „Ракету“ а ја пристанем ако ми врате оно што сам уложио. Долази екипа иследника из ужич-

ког МУП-а и, кад су прошли целу папирологију, нашли су да је „Грађевинар“ из „Ракете“ узео тридесет милиона динара, али нису рекли „Грађевинар“ него Милош Раденковић. После се испоставило да је „Ракета“ дужна Милошу Раденковићу 132 милиона 677 хиљада, а кад је завршена ујдурма која је трајала две године остала ми је анеуризма, шећер и хаос који је запретио да уништи угледну и поштену породицу - каже Раденковић. Позив да дође у Ужице како би потписао уговор са „Дунав осигурањем“ показао се као замка локалних власти које се сумњиче да су иницирале хапшење у току кога су, поред Раденковића, слободе лишена још три директора „Ракете“. Они ће у истражном затвору провести по два а Раденковић три месеца током којих је, у недостатку доказа, задатак да дође до било каквих компромитујућих података био задужен други затвореник смештен у исту просторију. Парадоксом посебне врсте сматра се оптужница којом се потврђује да је Раденковић, злоупотребом положаја, покушао да упропасти сопствено предузеће. - Три месеца сам у притвору, а ја немиран дух у најбољим годинама са две

хиљаде људи који обављају преузете обавезе. На рачун стиже девизна улата од осам и по милиона, онда још три милиона, а укупно 12 милиона евра је блокирано јер ми организована криминална банда из врха политике и владе Војислава Коштунице није дала да продам те објекте. Све је организовано да ме униште јер је, након девизне уплате, током конверзије 94 милиона вредело само 82, а по том основу су ми узели преко милион евра јер су за пет шест дана скинули вредност валуте за десет до дванаест посто. „Ракета“ послује добро а како немају горива ја, да не трпи превоз, од „Југопетрола“ из Крагујевца купујем 300 тона, јер сам и даље власник. Они мисле да сам лопов и криминалац, то и даље мисли и добар део Ужица, а не знају да су остали без „Ракете“ захваљујући Чокари и председнику синдиката Зорану Милановићу који је узео ситне паре да би учинио услугу Вељи Илићу. Кад сам затворен дошло је ново руководство које бира штрајкачки одбор и на захтев радника се обраћа Агенцији за приватизацију са молбом за раскид уговора о приватизацији, а

добијају одговор да је уговор истекао 26. децембра 2004. и више нема никакве везе са „Ракетом“. Затворен сам 16. августа 2006. а изашао три месеца касније кад Веља тражи да се напише тужба и одузме „Ракета“. Агенција за приватизацију пише тужбу и одреде судију Пешовића коме је вероватно запрећено да ће бити пензионисан ако не донесе пресуду онако како су тражили. Одузима ми се „Ракета“ а на све стављају хипотеку као да сам криминалац. Жалимо се Апелационом суду који одмах потврђује пресуду, жалимо се и Врховном суду који потврђује пресуду и то је светски рекорд да за три месеца донесу три пресуде против мене. Постављају заштитника друштвеног капитала, па враћају „Ракету“ у власништво државе и дају неке паре из државне касе - каже Раденковић који је те године, по основу разних обавеза према држави, уплатио једанаест милиона евра. Колико је тај износ значајан најбоље потврђује податак из новијег периода по коме обавезе најуспешнијег краљевачког предузећа нису прелазиле двадесет милиона динара. Т. Радовановић

75

МАГАЗИН

16.9.2018.

Први пут од оснивања Завичајног друштва „Краљево“

76

ЗАВИЧАЈЦИ СА СТУДЕНТИМА - Сусрет завичајаца и студената са циљем да се афирмише завичајност, осећај припадности родном крају, солидарност и укључивање у активности Завичајног друштва авичајно друштво „Краљево“ које окупља око две хиљаде домицилних, али и Краљевчана у расејању широм Србије и света, организује сусрет са краљевачким студентима Универзитета у Београду, стипендистима града Краљева. За сусрет са завичајцима, први те врсте до сада, упућен је јавни позив свим студентима Универзитета у Београду, како онима који се школују о

З

трошку буџета тако и самофинансирајућим, да се сутра у 11 сати окупе у Свечаној сали Градске управе. Осим студената и чланова Завичајног друштва на скуп су позвани челници ресорних органа и стручних служби локалне сампоуправе на челу са градоначелником Краљева. У Завичајном друштву истичу циљ скупа да се међу студентима из Краљева са београдског, али и других, уни-

верзитета у Србији афирмише завичајност, осећај припадности родном крају, солидарност и укључивање студената у активности Завичајног друштва, како подружнице у Краљеву тако и оне која са успехом функционише у Београду, а све у интересу ефикаснијег студирања и повратка будућих младих стручњака у средину из које су потекли. Т. Радовановић

77

Фото: М. Радовановић

16.9.2018.

МАГАЗИН

78

Двадесет осмо такмичење кувара у припремању пасуља

ПРАЗНИК ПАСУЉА - „Сребрни казан“ важи за највећу гастрономску манифестацију у овом делу Србије. - Пети пут одржано такмичење у припремању рибље чорбе, популарно названо „Рибљи котлић“, други пут у припремању ајвара под називом „Изађи ми на теглу“. - Тридесет екипа надметало се у припремању рибље чорбе, четрдесет четири је проверавало умеће у кувању пасуља и петнаест у припремању ајвара. - У културно -уметничком програму учествовало више од четири стотина учесника, чланова културно-уметничких друштава из Краљева и других градова. - Богат програм за децу. - Пљескавица од тридесет кила. - Свеукупни победник Удружење „Омладинска радна акција“

ного пута је доказано да су српска традиционална јела веома издашна, а како састојци за њихову припрему нису скупи углавном имају једноставан начин кувања. Посебно уживање представља кување доброг пасуља за које врсни кулинари често користе старе рецепте обогаћене маштом која му даје нову димензију. Окренутост традицији, кулинарске тајне старих мајстора, заборављени начин припреме старих јела, све су то ставке које у збиру могу да опишу манифестацију „Сребрни казан“ која је ове јесени у Краљеву организована двадесет осми пут. Дугогодишња традиција доказ је настојања да се до-

М

принесе очувању манифестације у славу пасуља који представља омиљено јело многих народа света. После много лутања чини се да је манифестација пронашла место на коме ће се задржати више него на било ком другом. После деценија одржавања на Тргу српских ратника, где је надметање краљевачких кулинара и њихових колега трајало само један дан, жеља да траје дуже утицала је да на истом месту, дан пре популарне пасуљијаде, буде одржано такмичење у кувању рибље чорбе под називом „Рибљи котлић“. Како је манифестација из године у годину привлачила све већи број учесника и посетилаца незадо-

вољство становника околних зграда утицало је на одлуку да се дислоцира, а најбољим решењем се показала пешачка стаза дуж Улице „4. краљевачки батаљон“. На прву пасуљијаду на овој локацији данима су подсећале масне флеке на тек реновираном тротоару због чега је морало ангажовати додатна средства како би се вратио у почетно стање. Проблем представља и одвијање саобраћаја, па је већ следеће године почело да се размишља о новој сеоби, овом приликом ближе обали реке. Идеја о томе реализована је прошле године кад је у близини спортских терена поред Ибра, испод педесетак као снег белих балдахина,

Фото: М. Радовановић

А НА ОБАЛИ ИБРА

79

МАГАЗИН

16.9.2018.

обезбеђен простор за такмичаре. Надметање кувара по традицији почиње свечаним дефилеом свих учесника петнаестак минута пре поднева након чега имају задатак да у следећих неколико сати употребе сво умеће у кувању како би убедили чланове жирија да је баш њихов пасуљ најбољи. Суморно небо првог дана ни ове године није наговештавало масовнију посету дешавањима у оквиру надметања у спремању рибље чорбе, пасуља и ајвара, а киша усред такмичења другог у знатној мери утицала на посету овогодишњој манифестацији. У Туристичкој организацији Краљева потврђују да „Сребрни казан“ важи за највећу гастрономску манифестацију у овом делу Србије, уједно и најбогатијом традицијом јер не постоји ни једна сличног карактера која траје толико година. Пети пут по реду одржано је такмичење у припремању рибље чорбе, популарно названо „Рибљи котлић“, следећег дана надметање најбољих кувара у припремању пасуља а трећег

80

у припремању ајвара у организацији београдске Агенције „Башта машта“ под називом „Изађи ми на теглу“. Након што су се, три дана по завршетку, слегли утисци у Туристичкој организације изражавају задовољство бројем учесника на свакој од манифестација, а Игор подсећа да то доказује учешће деведесет различитих екипа, тридесет у припремању рибље чорбе, четрдесет четири које су проверавали умеће у припремању пасуља и петнаест у припремању ајвара. - Што се посете тиче она је била на нивоу прошлогодишње и ми смо, с обзиром на временске услове, задовољни иако мислимо да би у суботу било много више људи. Било их је неколико хиљада, а када се очекивало финале јак и дуготрајан пљусак је спречио многе да дођу на проглашење победника, а и такмичари су чекали читав сат да стане киша. Ове године је у културно-уметничком програму учествовало више од четири стотина учесника, чланова културно-уметничких друштава из Кра-

љева и других градова. Имали смо и богат програм за децу тако да су краљевачки малишани могли да виде мађионичаре и жонглера, да се сликају са кловном, осликавају лице, да виде наступе плесних клубова, малих певача и бубњара. Задовољни смо како је манифестација прошла, а показали смо да је измештање поред обале Ибра оправдано, без обзира што су Краљевчани навикли на централни градски трг који је ове године био у фази реконструкције. Краљево има привилегију да се налази на две реке и то треба да користи максимално, што потврђују наше колеге из туристичких организација који су одушевљени амбијентом у коме је одржан „Сребрни казан“ - каже Тешић. Најконкретнији су били туристички радници Лесковца уз чију помоћ је у Краљеву припремљена тридесет килограма тешка пљескавица која је привукла пажњу највећег броја посетилаца, па није било потребно превише времена да пробају и последњи комад. Овогодишњу манифестацију обога-

тила је изложба меда, а посетиоцима је пружена прилика да са неког од петнаестак штандова понесу по који пригодан сувенир, или шта друго, што ће их подсећати на дане проведене на пасуљијади. И док се у котлићима крчкао пасуљ са додатком сланине, кобасица, сувих ребара и састојака које су такмичари држали у строгој тајности, чланови жирија су пажљиво вагали бројне детаље који одлучују о наградама. Након што је детаљно прегледао све штандове стручни жири је проценио да је највише умешности у уређењу показала екипа Удружења „Омладинска радна акција“ која је проглашена свеукупним победником, најбољи пасуљ у категорији прфесионалаца припремила је екипа Специјалне болнице „Агенс“ из Матарушке Бање док је најбољу рибљу чорбу припремила екипа „Патроле“ из Губеревца. Искуства прве две године на новој локацији повод су за задовољство и најаву да ће припреме за наредну пасуљијаду отпочети знатно раније него

претходних, понајвише због жеље да се подигне на виши ниво у односу на ову како би се спремно сачекало тридесето надметање најбољих кувара у припремању пасуља. У Туристичкој организацији верују да би квалитету манифестације могао да помогне већи број спонзора, али и препознатљивија лица каквим је ове године оцењен водитељ Милан Поповић, аутор телевизијских емисија „Задња пошта Србија“, „Гост“, „60 најлепших народних песама“, новогодишњег програма Радио Телевизије Србије... После три покушаја да покажу како су се припремили боље од осталих у четвртом је стигла потврда да је Удружење „Омладинска радна акција“ најуспешнији учесник „Сребрног казана“. Значајним за овакву одлуку комисије за оцењивање оцењен је штанд организован у етно стилу за који је, каже Лука Петровић, требало доста маште и рада. - Потребно је било доста времена и идеја како би штанд подсећао на прави етно вајат, а било је тешко пронаћи

старе ствари које ће допринети да посетиоци виде како је изгледало једно српско домаћинство. Сваке године додамо неке нове детаље, а имамо и неке ствари које понављамо а добро су се показале јер нису сваке године исти посетиоци, тако да нам је драго да људи виде чиме располажемо и шта имамо да покажемо - каже Петровић. И на овом штанду пасуљ се спремао по рецепту који главна куварица Невена Рашковић није била спремна да открије. Велика подршка краљевачким акцијашима је и ове године била стручњак за декорацију Ана Пантовић која је у значајној мери допринела освајању највећег признања манифестације. Акцијаши се слажу да је посета пасуљијади мања него ранијих година, а сем кише која је многе од потенцијалних спречила да дођу на обалу Ибра једним од разлога сматра се промена локације због чега је потребно да прође време док не буде прихваћена као адекватна замена вишедеценијској у центру града. Жељу да покажу колико су савлада-

81

82

МАГАЗИН 16.9.2018.

ли припремање пасуља и ове године су пожелели да покажу чланови Српско руског братства светих цара Николаја и владике Николаја. Иако је специјална медаља прошле године довољан мотив да се у овогодишње надметање уђе са још већим жаром у братству потврђују да је главни мотив дружење. Као и код већине других учесника и на овом штанду су припремана два различита пасуља, један за оцењивање а други, припремљен у земљаном лонцу, за чланове и пријатеље који покажу довољно спремности да га пробају. Четири сата крчкања довољно је да пасуљ буде доведен до савршенства чему доприносе различите врсте зачинског биља, али и сланина која се у овој средини сматра најзначајнијим састојком. Ма колико да у време кувања око котлића није било превише посетилаца и на овом месту је оцењено да се највећа гужва очекује кад пасуљ буде готов и спреман за дегустацију. Стални учесник такмичења у припремању пасуља је Драган Милутиновић Чаруга из Мршинаца код Чачка који је пре неколико година у екипи „Етно куће Ерић“ већ осетио сласт свеукупног победника манифестације. Иако су за припремање пасуља одређена два кувара дрим тим чини шездесетак особа различитих занимања, најелитнијих доктора, научника, песника али и оних који не могу да се похвале високим звањима, из Гроцке, Гуче, Чачка, Трстеника, Краљева и других места чије се окупљање очекивало тек када пасуљ добије све карактеристике најбољег на овом локалитету и буде сервиран уз врућу проју, белолучану паприку и кајмак. Као прилог служи се јагњетина испод сача, месо домаће и дивље свиње, а квалитету пасуља у највећој мери доприноси само суво месо из Мршинаца. - Ранијих година је била већа посећеност, а где год сам се појавио на такмичењима било је мање учесника јер је криза учинила своје. Такмичење није јефтино, а да би дошли треба обезбедити најмање 300 до 400 евра.

Организатори су обезбедили само пасуљ, а то је најмања ставка, док је све остало наше, зачини а посебно месо које је најскупље. Да би пасуљ био укуснији мора да се стави пет шест кила меса, а све крчка четири сата. Никад се нисам плашио такмичења, али сам се плашио суђења јер се унапред зна ко је и шта добио, па такмичење може најбоље да се омасови само ако је суђење коректно. Некоректно доводи до краха манифестације што се десило на купусијади у Мрчајевцима због чега су на такмичењу, до пре неколико година, биле само две такмичарске екипе. На овом такмичењу су судије коректне, а о другим нећу да причам јер на таква и не идем - каже Чаруга уз подсећање да је седам дана раније на печенијади у Заблаћу проглашен за победника у конкуренцији 52 екипе. Екипе Планинарско-смучарског друштва „Гвоздац“ и Добровољног ватрогасног друштва „Краљево“ по традицији наступају заједно. Оба друштва већ годинама учествују у такмичењу у кувању пасуља, а до сада су се већ овенчале са неколико вредних награда. Последње надметање кувара у припремању пасуља прилика је да се предност да недавно формираној женској секцији Добровољног ватрогасног друштва у којој потврђују да је за квалитетно скуван пасуљ најважнија љубав, колико према кувању толико и према дружењу, али и рецепт који подразумева коришћење по којег од састојака који се чувају у тајности. Иако су за припремање пасуља одређена по два кувара из сваког од друштава велики допринос свеукпном утиску подједнако дају сви чланови. У ишчекивању да им комисија, након што обиђе све штандове, додели коју од награда окупљени око котлића нису крили задовољство због уверења да је организација такмичења изузетна, баш као и амбијент и наступи културно-уметничких друштава. Иако Удружење риболоваца „Магнохром“ више не постоји Лазар

Павловић подсећа да су такмичења у припремању пасуља и рибље чорбе посебна прилика за још једно окупљање бар неких од њих. Пасуљ се и на овом штанду припремао по устаљеном рецепту. Нови садржаји су резултат покушаја да манифестација траје више дана како би се убрало што више плодова са туристичког тржишта Србије, а после две године лутања у покушају да се то постигне прошле је уведен још један. То је трећег дана манифестације такмичење у припремању ајвара под називом „Изађи ми на теглу“, у организацији београдског удружења „Башта машта“, које се одржава у више од двадесет градова Србије. Ма колико да су злобници настојали да укажу на по коју грешку чини се да је пасуљијада коначно лоцирана на место на коме би могла већ следећих година да буде још посећенија. Како време одмиче показује се да постаје знатно препознатљивији бренд који, из године у годину, окупља све више учесника и посетилаца, поготову од када је манифестација обогаћена новим садржајима. Манифестација „Сребрни казан“ отпочела је скромно пре нешто више од четврт века кад је директор Угоститељско-туристичког предузећа „Србија“ Јовица Алексић успео да на Тргу српских ратника окупи екипе десетак краљевачких ресторана. До пре неколико година све што се дешавало трајало је између 10 и 14 сати једног дана, а настојање да се манифестација подигне на виши ниво огледа се у покушају да постане исплатива и покрије што већу количину средстава која се улажу у организацију. И док се већ доказане туристичке манифестације у земљи хвале стотинама хиљада посетилаца током неколико дана трајања краљевачки туристички посленици су много скромнији. По њима је успех долазак и неколико стотина учесника са стране, и нешто већи број посетилаца, који би током два дана потрошили по који динар. Т. Радовановић

83

После више одлагања традиција се наставља

ИПАК „ВЕСЕЛИ СПУСТ“

МАГАЗИН

16.9.2018.

- Старт „Веселог спуста“ због жеље да не буде прекинута вишедеценијска традиција одржавања најстарије манифестације овог типа у Европи. - И даље присутно велико интересовање за учешће на „Веселом спусту“. - Континуитет ће бити настављен, а све у жељи да се следеће године организује тридесети „Весели спуст“ на начин како заслужује. - За организацију мање средстава него претходне године. - Манифестација опстаје захваљујући ентузијазму организатора

84

85

време кад лето одбројава последње дане из Организационог одбора „Веселог спуста“ стиже информација да ће спортско туристичка манифестација, током лета одлагана три пута због неповољних метеоролошких услова, ипак бити одржана у недељу 16. септембра. Последњи састанак одбора прилика је за потврду жеље да вишедеценијска традиција одржавања „Веселог спуста“, као најстарије манифестације овог типа у Европи, не буде прекинута. Током претходних скоро три деценије манифестација „Весели спуст“ никада није била угрожена колико ове године, јер ни после трећег одлагања старта почетком августа нико није могао са сигурношћу да потврди дали ће, и када, бити одржана. Управо због тога дуго је владало уверење да представља праву ноћну мору организатора због жеље да организују манифестацију по сваку цену и поред чињенице да нису могли да утичу на метеоролошке услове током лета који су се потврдили као највећа кочница одржавању манифестације. Старт двадесет деветог по реду „Веселог спуста“ заказан је за први дан јула, а отказан средином последње недеље у јуну као и све пропратне манифестације, Капетанско вече, Игре на води и Јегер журка, сем концерта нишке групе „Кербер“ која, због уговора са извођачима, није могла да буде померена за други термин. Најављено побољшање временских прилика следећих дана појачало је оптимизам организатора да ће „Весели спуст“ привући знатно већи број учесника него претходних неколико година кад је доживљавао највећу кризу у четвртвековној историји. Да оптимизам није имао јачу основу још једном се показало средином недеље када су обилне кише поново довеле у питање одржавање ове манифестације. Званична потврда да знак за старт неће бити дат ни 8. јула стигла је из Организационог одбора у коме је наговештено да би се могао очекивати тек кад временске прилике буду дозвољавале. И поред потврде да су све припреме за одржавње манифестације успешно приведене крају, и створени услови за

МАГАЗИН

16.9.2018.

У

86

нови старт, изненадне падавине у горњем току Ибра подигле су ниво реке за пуних шездесет сантиметара што је основни разлог за ново одлагање због уверења да безбедност учесника не би могла бити на потребном нивоу. Након обилних падавина на Копаонику и Рудну знатно је подигнут ниво реке Студенице, и других у овом крају, па је било нормално очекивати да ће се одразити на још већи водостај Ибра. Ако се томе дода најава метеоролога да током викенда треба очекивати нове падавине онда је јасно опредељење организатора да старт „Веселог спуста“ буде још једном одложен, овога пута на неодређено време. Сличну судбину доживео је и новинарски спуст заказан за половину јуна, па није одржан први пут од кад је успостављен. С обзиром да се у наредне две недеље очекивало одржавање сличних манифестација у другим градовима потврђено је да ће, уколико временске прилике буду адекватне, двадесет девета највеселија регата кренути испод зидина средњовековног града Маглича у недељу 29. јула. Тај дан је најављен као прилика да и ове године река од подножја 25 километара удаљеног средњовековног града Маглича до Краљева, где Ибар представља мешавину букова и брзака са деоницама благих равничарских токова клисура, буде украшена хиљадама чамаца и најразличитијих оригиналних пловила са веселим посадама уз поздраве са обала оних који нису имали могућности, или храбрости, да се упусте у ову јединствену авантуру. Средина сваке од претходних недеља била је кобна за „Весели спуст“ што је потврђено и у четвртак пред старт кад је из Организационог одбора стигла потврда о још једном одлагању, овога пута на неодређено време. Задатак да потпише саопштење добио је капетан „Веселог спуста“ др Предраг Терзић и озваничи одлуку Организационог одбора „да до даљег одложи ову традицион а л н у туристичко-спортско-рекреативно-еколошку и културно-забавну манифестацију због веома лоших временских услова,

87

МАГАЗИН

16.9.2018.

велике количине падавина протеклих дана, односно седмица, и пораста водостаја реке Ибар, као и најављеног нестабилног времена са честом појавом кише, пљускова и грмљавине у предстојећем периоду“. - Како је основно начело којим се организатори „Веселог спуста“ већ двадесет девету годину заредом руководе безбедност учесника, одлучено је да се и у овом делу традиција настави и манифестација одложи, јер за њено одржавање није испуњен први услов безбедности оних који би учествовали у „највеселијој регати на Ибру“. У складу са развојем ситуације на терену грађани ће благовремено бити обавештени о даљим корацима и новом термину одржавања манифестације - наглашено је у саопштењу достављеном медијима. У међувремену је без много помпе организована Јегер журка, а Игре на

88

води чију је организацију прихватила Канцеларија за младе града Краљева, више нико није ни помињао. У таквим околностима илузорно је било и размишљати о Капетанској вечери која се по традицији одржава у предвечерје спуста. Међу скептицима је било све присутније уверење да „Весели спуст“ неће ни бити одржан, сем уколико представници власти, а чињеница је да имају одлучујући утицај на манифестацију која би требало да буде ослобођена уплива било које политике, не одлуче да то учине по сваку цену, бар да би оправдали знатна средства која су у градском буџету планирана за ову манифестацију. Жестоки критичари свих потеза локалних власти сумњају да је добар део већ потрошен и чекају добру прилику да и то прикажу као на још једно у низу неоправданих трошења пара свих грађана Краљева.

Колико је ко био у праву могло би да буде познато већ данас за када је према старту заказан полазак испред просторија Кајак клуба „Ибар“, због позног лета нешто касније него што је уобичајено. Директор „Веселог спуста“ Александар Ерац подсећа да је то основни разлог што је за полазак пут Маглича одређен термин у девет сати, а старт испод зидина средњовековног града у десет да би спусташи, ма колико да их буде, стигли на традиционални ручак у Матарушкој Бањи после пет до шест сат пловидбе. - У јулу када је требало да „Весели спуст“ буде одржан у термину који је свима познат због великог водостаја реке Ибар и падавина које нису омогућавале улазак у реку, а свима је добро познато да организатори у првом реду воде рачуна о безбедности учесника, ми смо то одлагали. Када су створени услови, и када нас је небо погледало а

сунце огрејало, десили су се бујични потоци у току реке Ибар због чега су многа села на територији града остала одсечена од приступних путева. Због тога смо, као одговорни људи који солидарност показујемо свуда и на сваком месту, сматрали да, у тренутку када наши суграђани немају могућност да дођу до својих кућа, не треба да организујемо манифестацију под називом „Весели спуст“ - каже Ерац. Додатни мотив је потврда великог интересовања учесника популарне манифестације да се и ове године на пловилима различитог облика и величине ипак спусте низ Ибар од Маглича до Краљева. Колико су тачне информације о томе да се свакодневно обраћају организаторима могло би да буде познато већ данас око десет сати кад је планирано да капетан највеселије регате да знак за старт. И поред подсећања на то нико није спреман да

лицитира са евентуалним бројем учесника, па је најава „Веселог спуста“ почетком недеље прилика за позив свима који се још колебају да припреме пловила и помогну да манифестација ипак буде одржана. Неповољним се чини неколико манифестација које се у Краљеву одржавају у исто време. У првом реду то је меч плеј офа Светске групе Дејвис купа 2018. у коме ће селекција Србије у Краљеву угостити тим Индије, што се оцењује атрактивнијим за младе него што је спуштање низ Ибар. - Сигурно је да ће бити велики број, а у Кајак клубу могу да посведоче да свакодневно људи зову и питају када ће бити „Весели спуст“. Из Градишта ће бити преко тридесет људи, а најављени су доласци и из других градова, па очекујемо неколико стотина учесника. Континуитет ће бити настављен, а све у жељи да догодине организујемо три-

десети „Весели спуст“ који ће бити обележен на начин како заслужује, да покажемо да знамо да напаравимо нешто најлепше и највеселије. Ове године, штедећи буџет, за „Весели спуст“ нису издвојена велика средства. Умањена су у односу на прошлу годину, а оно што је требало да урадимо више је био ентузијазам него трошење новца, јер су увек више давали људи добре воље који воле „Весели спуст“ а не град Краљево и друге институције - каже Ерац. Било како било једно је сигурно, „Весели спуст“ неће бити оно што је био, понајвише због многих учесника из ранијих година који су планирали годишње одморе у време одржавања ове манифестације у устаљеном термину. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

89

90

МАГАЗИН 16.9.2018.

91

92

94

МАГАЗИН 16.9.2018.

95

96

МАГАЗИН 16.9.2018.

97

98

МАГАЗИН 16.9.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Тим и Боб - мисија спасавања света

ричић, Марија Стојић, Миомира Драгићевић, Немања Живковић, Иван Иванов, Милан Мијаиловић и Зоран Стојић.

Предатор - Еволуција

Опатица из пакла

Педантни дабар Боб води врло уредан живот. Вредан је, вежба свако јутро, ради у својој башти, меље жито у свом млину и спрема кошнице за господина Медведа. Његов живот се драматично мења кад му на врата покуца мачак Том и усред ноћи се усели код њега. Мачак је немирно створење које стално тражи нове пустоловине а једног дана, док посматра небо, угледа ватрену лопту која јури небом и пада на земљу. Испостави се да је то свемирски брод са малим ванземаљцима Заком, Зиком и Зуком који беже од Гребатора чији је задатак да лове нове форме живота и доведу их на своју планету. Том и Боб крећу у опасну авантуру да би спасили од опасних Гребатора три ванземаљца али и своје пријатеље из шуме, господина Медведа, Жирафу, Пингвина и Слона. Анимирану породичну авантуру у 2Д формату синхронизовану на српски језик у седамдесет пет минута је, по сценарију Василија Ровенског, спаковао Виктор Азеев, а гласове анимираним јунацима позајмили су Јована Јеловац, Миљан Прљета, Милан Зо-

Редитељ Корин Харди уводи у ново поглавље најстрашније филмске франшизе, а радња последњег наставка смештена је у раздобље пре „Призивања зла“ и „Анабел“. Када часна сестра у Румунији себи одузме живот, Ватикан ће послати два свештеника да истраже њену смрт. Заједно откривају не баш свету тајну. Ризикујући не само своје животе, већ и веру и своје душе, суочавају се са злонамерном силом у облику исте демонске часне сестре која је терорисала публику у филму „Призивање зла 2“. Деведесетшестоминутни трилер, по сценарију Гери Добермана и Џејмса Вона, режирала ја Корин Харди, а у главним улогама наступају Демиан Бичир, Таиса Фармига, Јонас Блокет и Бони Аронс. Филм се приказује до среде 19. септембра, а пројекције почињу у 20 сати.

Шејн Блек у великом стилу преузима франшизу и представља нову верзију популарне приче која је, за разлику од оригиналне локације џунгле, смештена у предграђе. Од далеког свемира до улица предграђа, лов се поново враћа кући, а ловци свемира су јачи, паметнији и смртоноснији него икада пре, будући да су генетички надограђивани ДНК материјалом других врста. Када младић случајно активира свој повратак на Земљу, само брижна посада бивших војника и незадовољни учитељ могу да спрече крај људске расе. Акциона хорор авантура траје тринаест минута мање од два сата, а према сценарију који је написао са Фредом Декером филм је режирао Шејн Блек. Водеће улоге тумаче Бад Холбрук, Тревант Роудс, Џејкоб Трембли, Киген Мајкл Ки, Оливиа Мун, Стерлинг Браун, Томас Џејн, Алфи Ален, Аугусто Агуилера, Џејк Баси, Ивон Страховски, Лохлин Манро, а филм се приказује до средине следеће недеље у пројекцијама које почињу у 22 сата.

99

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

16.9.2018.

ДРОГА И ТЕ Е

100

ШКЕ КРАЂЕ рипадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву ухапсили су четрдесетједногодишњег Краљевчанина И.Ј. коме се ставља на терет сумња да је извршио кривично дело које закон препознаје као неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога. Приликом претреса стана и других просторија које је осумњичени користио, припадници Полицијске управе Краљево пронашла су око 41 грам марихуане упаковану у пет пакетића због чега му је одређено задржавње до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Вишем јавном тужилаштву у Краљеву. Припадници Министарства унутрашњих послова су ухапсили и двадесетчетворогодишњег В.С. из Пожаревца због основа сумње да је извршио кривична дела која се карактеришу као тешка крађа и тешка крађа у покушају. Осумњичени се терети да је са, за сада непознатим особама за којима полиција интензивно трага, у јануару ове године на подручју Краљева обио једну пошту из које је узео 378 хиљада динара, а затим и пошту на подручју Велике Плане из које је узео металну касу са новцем са 241 хиљадом динара. Сумња се и да је, у Краљеву у фебруару ове године, обио још једну пошту у којој је покушао да узме металну касу са новцем. Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Краљеву.

Фото: М. Радовановић

П

101

102

103

Други рекет српског националног тима: Ласло Ђере

МАГАЗИН

16.9.2018.

МЕЧ КАО ФИНАЛЕ

104

- Након пораза у прва два наступа за репрезентацију Србије, против Жо Вилфред Цонге у Лилу и Сема Кверија у Београду, оптимизам пред меч против Индије. - У Краљеву трећа срећа. - Још много простора за напредовање уз много рада, „крви и зноја“. - Нема места самозадовољству и стагнацији која би неминовно уследила када би био потпуно задовољан приказаним играма у текућој години. - Одлучног спортисту, који са обе ноге чврсто стоји на земљи, красе особине изузетног борца кога води разум, а не импулс

105

Фото: М. Радовановић

16.9.2018.

МАГАЗИН

106

Након првог меча у репрезентацији Србије пре годину дана Ласло Ђере се сматра једним од најталентованијих српских тенисера и значајном кариком за будућност белог спорта. Насупрот припадницима бројних генерација који, иако су се потврдили као изузетни играчи, никад не добију шансу да постану чланови Дејвис куп тима двадесеттрогодишњи Сенћанин је деби из снова доживео у полуфиналном мечу против Француске прошле године. Прилика за то пружена му је пред препуним стадионом у Лилу где се, у сусрету против трофејних Француза, намерио на Жо Вилфред Цонгу. Срећа да дебитује мечом у полуфиналу великог такмичења донекле је помућена чињеницом да наспрам себе има знатно бољег противника, светски познатог играча пред својом публиком, коме се успешно супростављао током већег дела меча, а поклекао при самом крају. Сличну судбину доживео је и при другом сусрету за репрезентацију где му је, овом приликом на домаћем терену у Београду, у сусрету против репрезентације Сједињених Америчких Држава противник био Сем Квери, па је још једном измакла победа. - Зато верујем да ће меч у Краљеву бити моја трећа срећа и прва победа у Дејвис куп тиму Србије. Као јуниор сам се такмичио за селекције Србије, освојио екипно европско сребро, а верујем да ћу једног дана као професионалац стићи и до самог врха Дејвис купа, као што су то учинили наши асови 2010. године. Мој сан је исти и верујем да ћу га остварити заједно са колегама – каже осамдесет шести са светске листе тенисера Ласло Ђере. Прва три дана припрема у Краљеву, пред меч плеј офа Светске групе између Србије и Индије прилика је за потврду задовољства учињеним уз велику дисциплину и рад. Други рекет српског националног тима потврђује задовољство припремама за овогодишњи дуел због чега су сви чланови репрезентације меч против Индије схватили крајње озбиљно и без опуштања, без обзира што је противник, бар на папиру, слабији. - Опрезно и спремно за победу Србије улазимо у овај меч. Волео бих, као и сви чланови репрезентације, да публика препозна значај овог меча, да дође и подржи нас, јер је измењен систем Дејвис куп такмичења и питање је шта ће донети већ наредна година. Можда прођу године, самим тим и каријере

многих нас када будемо имали шансу да поново заиграмо код куће, и зато овај тренутак треба искористити. Вредни смо, посвећени задатку, волели би да будемо награђени пуном халом и подршком наше публике. Можда за неке ово није атрактиван меч, за нас је као финале, као да играмо за освајање „салатаре“. За нас је сваки меч такав и овај пут ћемо дати све од себе да Србија буде срећна и поносна на нас – каже Ђере чији су квалитети потврђени на недавно завршеном отвореном првенству Сједињених Америчких Држава у Њујорку, али и током већег дела последње такмичарске сезоне коју је почео са осамдесет петог места листе најбољих тенисера света. Да то за њега није највећи домет потврђује полуфинале АТП турнира у Истанбулу до кога је савладао Истомина, Сепија, Лоренција. Финале челенџера у Риму донело му је 64 хиљаде евра, финале Простејова 127, освојен челенџер у Милану 43, а полуфинале АТП турнира у Гштаду 561.345 евра. Велики број добрих мечева и победа повод су за задовољство учињеним, још више због значајног рејтинга на АТП листи. Играчка и ментална снага знатно подижу самопоуздање што је довољно за жељу да Ђере до краја године максимално искористи тај квалитативни помак. И поред тога свестан је да нема места самозадовољству и стагнацији која би неминовно уследила када би био потпуно задовољан приказаним играма у текућој години. - Свестан сам да имам још много простора за напредовање, али то подразумева много рада, „крви и зноја“. Радићу упорно да следећа година у мојој каријери буде још најбоља икада. Након Краљева одлазим на неколико челенџера по Европи, а надам се да ћу до краја сезоне направити још бољи ранг што би ми донело растерећеност на старту 2019. године. Најважније је да будем здрав, а за све остало потрудићу се да снови постану јава – каже Ђере од кога се тек очекују врхунски резултати на светској тениској сцени и у дресу националног тима Србије јер је, каже, спреман за велика дела. Одлучног спортисту, који са обе ноге чврсто стоји на земљи, красе особине изузетног борца кога води разум, а не импулс. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

107

16.9.2018.

После два дана плеј оф меча између Србије и Индије

МАГАЗИН

И ДАЉЕ У СВЕТСКОЈ ГРУПИ 108

Фото: С. Стевановић

- Првог дана плеј-оф меча против Индије вођство Србије од 2:0. - Победе извојевали Ласло Ђере и Душан Лајовић. - Никола Милојевић и Данило Петровић победом од 3:0 изненадили у дубл мечу против Бопана и Мииненија. - После два дана Србија води са 3:0. - Планирано је да данас, последњег дана такмичења, један сат након поднева на терен изађу Душан Лајовић и Рамкумар Раманатан, након тога Ласло Ђере и Прајнеш Гунесваран. - После победе неизвесни супарници у мечевима који се играју у два добијена сета

109

110

МАГАЗИН 16.9.2018.

111

д тренутка кад је Тениски савез Србије пред крај маја потврдио да ће плеј оф меч Светске групе Дејвис купа 2018. против Индије бити одигран од 14. до 16. септембра домаћин је изразио жељу да сусрет буде одигран у Краљеву, а дефинитивну одлуку о томе донела је Међународна тениска Федерација која је и власник овог престижног куп такмичења. Од тада па до доласка тенисера једног и другог тима атмосфера у граду ни једним детаљом није подсећала на ону која је владала три године раније кад су, у мечу Светске групе Дејвис купа, у новој хали у Рибници рекете укрстили најбољи тенисери Србије и Хрватске. Више од тога што репрезентација Индије не представља значајног актера у овом спорту значајном је оцењена чињенице да у домаћем тиму нема играча формата Новака Ђоковића, Виктора Троицког, Јанка Типсаревића и Ненада Зимоњића који су пре три и по године извојевали поведу максималним резултатом од пет према нула и обезбе-

МАГАЗИН

16.9.2018.

О

112

дили пролаз репрезентацији у друго коло Светске групе. Дејвис куп селекција Србије је ову сезону као домаћин почела у Нишу, где је на шљаци поражена од екипе Сједињених Америчких Држава са 3:1, а вољом жреба против репрезентације Индије се бори за опстанак у Светској групи, јер само победа обезбеђује учешће и такмичење са најбољим светским екипама у наредној години. Два противника се сусрећу пети пут, трећи у последњих тридесет година, након што је Србија победила Индију у Бангалору 2014. године кад је јунак меча био Филип Крајиновић и освајањем трећег поена допринео тријумфу резултатом 3:2. Домаћин први пут после тога настоји да задржи једанаестогодишњи наступ у Светској групи, а Индија да се врати после седмогодишње паузе. У првом обраћању јавности селектор Дејвис куп тима Индије Махеш Бупати, један од најбољих дубл играча у историји тениса, потврдио је добро

расположење у свом тиму што гарантује да би, ако сваки од играча буде пружио максимум, могло да направи доста проблема српском тиму. Репрезентацији Индије не одговара ни што се игра на шљаци која се већ на првом тренингу учинила мекшом од очекиване, а разлога за бригу има и због чињенице да у екипи нема два најбоља играча којима су повреде онемогућиле учешће у мечу против Србије. Да репрезентативци Србије, Данило Петровић, Душан Лајовић, Ласло Ђере, Никола Милојевић и Пеђа Крстин вредно тренирају од првог дана потврдио је селектор српског националног тима Ненад Зимоњић, а хендикеп посебне врсте представља податак да у тиму није јунак меча у Бангалору Филип Крајиновић. - Од изузетне важности је да останемо у Светској групи, где смо од 2007. године, и да наредне године приликом жребања будемо носиоци. Нема тајни да су Лајовић и Ђере играчи који су показали најбољу форму у послед-

њем периоду и заслужују да играју. Најважније је да одрадимо оно што је до нас, а то је да се максимално спремимо и да буду у одличној форми пред први меч у петак, а шљака нам више одговара јер смо сви одрасли на њој каже Зимоњић. Иако Србија важи за фаворита селектор указује на опрезност због могућности да млади индијски тим искористи неопрезност домаћина и направи изненађење. Искуства из 2015. године повод су за жељу да краљевачка спортска дворана буде испуњена до последњег места, јер је ово једна од ретких прилика да публика уживо гледа врхнски тенис. Разлог више је податак да би, због промене правила за одигравање мечева Дејвис купа, у наредној години требало очекивати само један меч српског националног тима, као домаћина или у гостима, што појачава став о изузетној прилици за љубитеље спорта да виде репрезентацију против најбољих играча света. Значајнијом се оцењује при-

лика да адекватним навијањем подрже национални тим и помогну да оствари циљ и пласира се у наредну фазу такмичења. Пре жреба је у Спортском центру „Ибар“ уприличено дружење чланова две националне селекције коме су присуствовала оба тима, градоначелник Краљева др Предраг Терзић, председник Међународне тениске федерације Дејвид Хагерти, представници Тениског савеза Србије и Међународне тениске федерације, званице и најмлађи краљевачки тенисери. Вољом жреба одређено је да на почетку меча у петак на терен прво изађу други рекет репрезентације Србије Ласло Ђере и тренутно најбоље пласирани тенисер Индије Рамкумар Раманатан, а након тога Душан Лајовић и Прајнеш Гунесваран. За дубл меч другог дана одређени су Никола Милојевић и Данило Петровић у екипи домаћина, док су за гостујући тим наступили Рохан Бопана и Срирам Балаји, али је селектор репрезентације

Индије пред меч одлучио да уместо Балајиа у игру убаци Миненија. Иако је важила за апослутног фаворити дебитант у репрезентацији Петровић и нешто искуснији Милојевић успели су да надиграју индијски пар и победе маскималним резултатом од 3:0, по сетовима 7:6, 6:2, 7;6. Данас, последњег дана такмичења, један сат након поднева планирано је да на терен прво изађу Душан Лајовић и Рамкумар Раманатан, а у другом мечу Ласло Ђере и Прајнеш Гунесваран. Изненађење које су припредили Милојевић и Петровић доноси неизвесност пред последњи меч, а како је селекторима оба тима остављена могућност промене играча на сат пре почетка сваког меча очекује се да би на терен могао да изађе и последњи члан српског националног тима Предраг Крстин. Након резултата од 3:0, којим је Србија задржала место у Светској групи Дејвис купа, нису познати супарници у мечу који се игра у два добијена сета. Т. Радовановић

113

Хуманитарна акција Дејвис куп репрезентативаца Србије

МАГАЗИН

16.9.2018.

ТЕНИСЕРИ ЗА ДЕЦУ И

114

ИЗ СОС ДЕЧЈЕГ СЕЛА У

Фото: С. Стевановић

склопу припрема за меч Дејвис купа против Индије који се од 14. до 16. септембра одржава у Краљеву српски тениски репрезентативци дружили су се са децом СОС Дечјег села, након што су малишани присуствовали тренингу репрезентативаца у Спортском центру „Ибар“ и бодрили их пред важан меч. Деци је пружена јединствена прилика да уживају у игри српских тениских асова, Душана Лајовића, Ласла Ђереа, Николе Милојевића, Пеђе Крстина, Данила Петровића и селектора Ненада Зимоњића. Посебно задовољство представљала је могућност да размене неколико поена на шљаци са својим идолима који се нису штедели како би их упознали са чарима тениса. Био је то прави празник белог спорта, током когa су се играчи, Тениски савез Србије и НИС, као покровитељ Тениског савеза, трудили да деци омогуће да осете део духа Дејвис купа. Циљ ове манифестације био је дружење и повезивање деце и младих из СОС Дечјег села са спортистима кроз игру и разговор, па су тако репрезентативци са гостима поделили искуства како постати професионалац у спорту, шта је оно што им је спорт донео и многе друге приче из области белог спорта. Oву прилику репрезентативци и НИС су искористили и да децу из Дечјег села обрадују пригодним поклонима. Промовишући спорт и спортске вредности, као и здрав начин живота, НИС је вишегодишњи генерални спонзор Тениског Савеза Србије. Т. Радовановић

115

116

МАГАЗИН 16.9.2018.

117

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 16. ДО 22. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

16.9.2018.

16. септембар

118

681. — У византијској престоници Константинопољу, под покровитељством цара Константина IV, закључен Шести васељенски сабор. 1810. — Мигел Хидалго, парохијски свештеник у Долоресу, Гванахуато, је одржао говор Вапај Долореса својим парохијанима, започевши Мексички рат за независност од Шпаније. 1859. — Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон у источној Африци открио велико језеро Њаса, које сада деле Малави, Танзанија и Мозамбик. 1908. — Аустроугарска и Руска Империја се споразумели да се Аустроугарска не противи отварању Босфора за руске бродове, а Русија аустроугарској анексији Босне и Херцеговине, чиме је окончана Анексиона криза. Русија и Србија под притиском Аустроугарске и Немачке у марту 1909. признале анексију. 1920. — Бомба сакривена у кочијама је експлодирала испред седишта банке Џ. П. Морган у Њујорку, усмртивши 38 особа и ранивши око 400. 1941. — Ирански шах Реза Шах Пахлави абдицирао у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе Пахлавија. Абдикацију изнудили Уједињено Краљевство, САД и СССР због шахове пронемачке политике. 1959. — Зирокс је представио Xerox 914, први модерни фотокопир апарат, који је изумео амерички физичар Честер Карлсон. 1963. — Малаја, Сингапур, Северни Борнео (данашњи Сабах) и Саравак су се ујединили у Малезију. 1966. — Извођењем опере Самјуела Барбера „Антоније и Клеопатра“ отворена нова зграда Метрополитен

опере у Линколновом центру у Њујорку. 1978. — У Ирану погинуло 25.000 људи у земљотресу јачине између 7,5 и 7,9 степени Рихтерове скале. Град Табас и велик број села потпуно разрушени. 1982. — Либанска хришћанска милиција је започела тродневним масакр у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила у Бејруту у ком је убијено најмање 800 људи. 1987. — Почео је шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1992. — Британска фунта је избачена из Европског механизма курсева валута на Црну среду и претрпела је велику девалвацију. 2001. — Кина после 15 година преговора примљена у Светску трговинску организацију. Одбојкаши Југославије освојили прво место на Европском шампионату. 2005. — Почело Европско првенство у кошарци 2005. у Србији и Црној Гори.

17. септембар 1630. — Основан је град Бостон у Масачусетсу. 1631. — У Tридесетогодишњем рату Швеђани и немачки протестанти под командом шведског краља Густава Адолфа код Лајпцига победили царску војску под вођством грофа Тилија. 1665. — У Лондону избила епидемија куге у којој је умрло око 70.000 људи. 1776. — Основан је Пресидио Сан Франциска у Новој Шпанији. 1787. — Делегати 12 од тадашњих 13 држава САД су на Филаделфијској конвенцији потписали Устав САД.

1809. — Миром у Фредриксхаму завршен је Фински рат у ком је Русија освојила Финску. 1814. — Френсис Скот Кеи завршио је своју песму „Одбрана Форт МекХенрија“, она је касније постала предложак за текст „Стар Спанглед Банер“, химне Сједињених Америчких Држава. 1889. — Поводом 500. годишњице Косовске битке у краљевини Србији установљен „Орден кнеза Лазара“, који су могли да носе само владар и пунолетни престолонаследник. 1900. — Британска краљица Викторија I Александрина потписала документ којим је Аустралија ушла у Комонвелт као федерална унија шест бивших британских колонија.

1914. — Српски премијер Никола Пашић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Нишу тајни споразум о савезништву између Србије и Албаније. 1918. — После тродневне офанзиве Прва и Друга српска армија уз помоћ две француске дивизије пробиле Солунски фронт у Првом светском рату. Немци и Бугари били приморани да се повуку. Пробој Солунског фронта омогућио српској војсци повратак у домовину и, као једна од најуспешнијих операција у Првом светском рату, допринео коначном слому Централних сила. 1931. — Компанија „RCA Victor“ представила прву лонг-плеј грамофонску плочу на 33 обртаја у хотелу „Савој“ у Њујорку. 1939. — Совјетска Црвена армија ушла у Пољску са истока, запосела крајеве западне Белорусије и Украјине и заробила 217.000 Пољака. Немци напали Варшаву из ваздуха и са копна. 1944. — Спуштањем англоамеричких падобранаца код градова Арнема, Најмегена и Гравеа у Холандији поче-

ла је операција Маркет Гарден у Другом светском рату. 1978. — Потписивањем оквирног плана за мир на Блиском истоку у Кемп Дејвиду завршени разговори председника Египта Анвара ел Садата, премијера Израела Менахема Бегина и председника САД Џимија Картера. 1991. — Прва верзија Линукс кернела (0.01) је објављена на Интернету. 1997. — У близини Фојнице, у централној Босни, срушио се хеликоптер Уједињених нација у ком су погинули 12 представника УН и помоћник представника УН за Босну и Херцеговину Герд Вагнер. 2001. — Њујоршка берза поново је отварена за трговину након напада 11. септембра, најдуже затварање од велике депресије. Окружни суд у Београду обуставио кривични поступак против челника западних земаља и НАТО због агресије на Југославију 1999. Поступак обустављен пошто је јавни тужилац одустао од оптужнице, а Врховни суд Србије укинуо пресуду којом су оптужени осуђени на по 20 година затвора. Македонска влада саопштила да ће НАТО трупама дозволити да остану у земљи и по завршетку њиховог мандата. 2006. - Покренута ТВ Авала. 2011. — Покренут је покрет Окупирај Вол Стрит у парку Зукоти у Њујорку. 2016. — Две бомбе су експлодирале у Сисајд Парку у Њу Џерсију и Менхетну у Њујорку. 31 особа је повређена у бомбардовању Менхетна.

18. септембар 96. — Након убиства Домицијана, Римски сенат је за новог императора изабрао Нерву, првог од Пет добрих царева. 324. — Константин Велики је нанео одлучан пораз Лицинију у бици код Хризопоља, што је био увод у Константинову самосталну владавину Римским царством и укидање тетрархије. 1502. — Шпански морепловац италијанског порекла Кристифор Колумбо стигао је у Костарику на свом четвртом и последњем путовању у Нови свет.

1739. — Потписивањем Београдског мира окончан је рат између Аустрије и Турске, започет 1736. Аустрија је потиснута са Балкана, а Турска се вратила на Дунав и Саву. Централна Србија је поново постала део Османског царства, а Аустрија је била присиљена да Турцима врати и Малу Влашку и делове Босне које је добила Пожаревачким миром 1718. 1759. — Французи су после војног пораза морали да препусте Енглезима провинцију Квебек у Канади, а у последњој бици су погинула оба команданта - енглески Џејмс Вулф и француски Луј Монкалм. 1810. — У Чилеу је почео устанак против шпанске колонијалне власти под вођством Бернарда О’Хигинса, касније председника Чилеа (1817— 1823). 1822. — Француски египтолог Жан Франсоа Шамполион дешифровао је египатско писмо, (хијероглифе). 1851. — Изашао је први број америчког дневника „Њујорк тајмс“, који је основао Хенри Џервис Рејмонд. 1931. — Јапански војници су подметањем бомбе под пругу изазвали Мукденски инцидент, што је Јапан искористио као повод за напад на Манџурију. 1934. — СССР је приступио Лиги народа. 1944. — Након тешких борби, америчке оклопне јединице под командом генерала Џорџа Патона заузеле су у Другом светском рату луку Брест, значајно војно поморско упориште у северозападној Француској. Први пролетерски корпус НОВЈ ослободио Ваљево. 1947. — Ступио је на снагу Акт о државној безбедности, којим је основан Савет за националну безбедност и Агенција ЦИА. Америчко ратно ваздухопловство постало је засебан вид америчких оружаних снага. 1961. — Авион који је превозио генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда се срушио код Ндоле у Северној Родезији. 1973. — Генерална скупштина УН акламацијом је примила у чланство

119

обе немачке државе - Источну и Западну Немачку; у чланство УН примљени су и Бахами. 1988. — Током антивладиних демонстрација, у којима је убијено хиљаде људи, војна хунта је оборила председника Бурме Маунга Маунга. 1989. — Након 22 године прекида, Израел и Мађарска су обновили дипломатске односе. Индијска влада одлучила је да обустави војне операције против Тамилских тигрова и да до краја године повуче трупе из Шри Ланке. 1995. — Босна и Херцеговина је примљена у чланство IAEA. 1997. — Исламски терористи су у центру Каира напали туристички аутобус и убили девет немачких туриста и египатског возача. 2001. — Окружни суд у Београду саопштио је да је из масовне гробнице у Батајници код Београда ископано најмање 269 тела за која се сумња да су посмртни остаци косовских Албанаца убијених и погинулих за време рата на Косову 1999. 2003. — Босна и Херцеговина је приступила болоњском процесу.

МАГАЗИН

16.9.2018.

19. септембар

120

636. — Рашидунски Арапи предвођени Халидом ибн Валидом су заузели Дамаск од Византинаца. 1356. — Енглеска војска под вођством Едварда Црног Принца, сина краља Едварда III, у бици код Поатјеа поразила војску француског краља Жана II, чиме је окончана прва фаза Стогодишњег рата. 1370. — Енглеска војска под вођством Едварда Црног Принца је заузела и опустошила Лимож. 1796. — Први председник САД Џорџ Вашингтон упутио америчком народу опроштајну поруку и повукао се на своје имање. За председника изабран 1788. 1814. — У Пожешкој нахији избила Хаџи Проданова буна. 1837. — Код Пожаревца одржани први војни маневри регуларне српске војске, који су трајали 20 дана уз учешће 1.700 војника.

1863. — Почела је битка код Чиканоге у северозапдној Џорџији, која ће се завршити највећим поразом Уније (Севера) на западном фронту Америчког грађанског рата. 1888. — Прво светско такмичење за избор лепотице одржано у белгијској бањи Спа, а прва званично најлепша жена на планети постала 18-годишња креолка из Гваделупе Берта Сукаре. 1900. — У Винемаки у Невади, Буч Касиди и Санденс Кид су извели прву заједничку пљачку Прву националну банку и побегли с 32.640 долара. 1914. — Почела битка на Мачковом камену у Првом светском рату. После четвородневних борби, надмоћнија аустроугарска војска присилила Србе на повлачење. 1918. — Почела је битка код Мегида у Првом светском рату. 1928. — „Пароброд Вили“, први анимирани цртани филм у ком се појавио Мики Маус, приказан у њујоршком биоскопу „Колони театар“. 1939. — Совјетске трупе стигле на мађарску границу и истовремено на северу Европе окупирале Вилњус, који је био под пољском управом. 1941. — Немци у Другом светском рату заузели Кијев, после битке која је трајала 45 дана. Британске трупе ушле у Техеран током Англо-совјетске инвазије Ирана. 1944. — Потписано је Московско примирје између Финске и Совјетског Савеза, чиме је завршен Настављени рат. 1955. — У Аргентини војска оборила са власти председника Хуана Доминга Перона. 1957. — Американци у Невади извршили прве подземне нуклеарне пробе. 1970. — Први Гластонбери фестивал, највећи музички фестивал на отвореном, је одржан на имању Мајкла Ивиса у Гластонберију, Енглеска 1985. — У главном граду Мексика Сијудад Мексику и околини у земљотресу погинуло око 12.000, а повређено око 40.000 људи. 1989. — У експлозији авиона DC-10 француске компаније UTA, на линији Бразавил-Париз, изнад Нигера, за коју

је касније оптужена Либија, погинули сви путници и чланови посаде, њих 171. 1991. — Колоне тенкова Југословенске народне армије кренуле из Београда према Хрватској, где су почели сукоби српских наоружаних група и хрватске полиције. Хрватска 25. јуна 1991. прогласила самосталност и издвојила се из СФРЈ. 1991. — У леднику на граници Аустрије и Италије откривен је Еци, најстарија природно сачувана мумија у Европи, из 3300. п. н. е.. 1992. — Савет безбедности Уједињених нација искључио Југославију из светске организације, оспоривши јој право да аутоматски наследи СФРЈ. СРЈ поново постала чланица УН 2. новембра 2000, пошто је ДОС преузео власт у Србији. 1994. — Трупе САД искрцале се на Хаити у операцији коју је Вашингтон означио као „поновно успостављање демократије“. 1994. — „Манифест Унабобмера“ Теда Качинског је објављен у Вашингтон посту и Њујорк тајмсу, скоро три месеца након што им је послат. 2000. — У Прагу почело петодневно заседање Међународног монетарног фонда и Светске банке, током ког се више хиљада демонстраната, противника глобализације, сукобило с полицијом. У сукобима повређена 142 демонстранта и 123 полицајца, а центар Прага је демолиран. 2001. — Председник САД Џорџ В. Буш потписао конгресну резолуцију о употреби војне силе и захвалио се Представничком дому и Сенату што су га овластили да покрене рат против терориста. Исламски свештеници позвали терористичког лидера Осаму бин Ладена да добровољно напусти Авганистан, али му нису одредили рок за излазак из земље. САД запретиле да ће напасти талибане уколико не предају Бин Ладена. 2006. — На Тајланду извршен државни удар у којем је збачен премијер Таксин Шинаватра који је у то време био на заседању Генералне скупштине УН.

20. септембар 480. п. н. е. — У поморској бици код острва Саламина у Егејском мору Грци под командом атинског војсковође Темистокла поразили Персијанце које је предводио краљ Ксеркс I, чиме је осигурана превласт Атине на мору. 1378. — Незадовољна папом Урбаном VI, група кардинала је за папу изабрала Клемента VII, изазвавши тиме Западни раскол. 1520. — На власт дошао султан Сулејман I Величанствени 1697. — У Рејсвијку код Хага Енглеска, Шпанија, Холандија и Свето римско царство потписали мировни уговор с Француском, чиме је окончан рат Велике алијансе. Вештом дипломатијом, Француска успела да задржи готово све освојене територије. 1857. — Трупе лојалне Источноиндијској компанији су поново заузеле Делхи и угушиле Индијску побуну. 1870. — Корпус берсаљера је ушао у Рим кроз Порта Пију и окончао уједињење Италије, окончавши практично привремену власт папа. 1909. — Парламент Уједињеног Краљевства је усвојио Акт о Јужној Африци из 1909., чиме је створена Јужноафричка Унија од бивших британских колонија Рт добре наде, Натал, Орање и Трансвал. 1928. — Велики фашистички савет постао врховно законодавно тело у Италији, уместо дотадашњег Већа посланика. 1945. — Свеиндијски конгрес и његови лидери Махатма Ганди и Пандит Нехру одбацили британски предлог о самоуправи и затражили пуну независност Индије. 1951. — Грчка и Турска постале су чланице НАТО-а. 1960. — Тринаест афричких држава које су стекле независност и бивша британска колонија Кипар примљени у УН. 1970. — Совјетски космички брод „Луна 16“ спустио се на Месец и покупио узорке месечевог тла. 1976. — Социјалдемократска партија Шведске је изгубила на парламентарним изборима, први пут после

121

16.9.2018.

више од 40 година. 1977. — Вијетнам и Џибути примљени у УН као 149. и 150. чланица међународне организације. 1979. — Жан-Бедел Бокаса, владар Централноафричког царства, оборен са власти у државном ударому који је организовала француска влада. Нов шеф државе, бивши председник Дејвид Дако, вратио земљи статус републике. Бокаса 1965. војним ударом срушио Дака, 1976. укинуо републику и прогласио се царем. 1984. — У нападу аутомобила-бомбе на амбасаду САД у Бејруту погинуло 16 особа, амерички амбасадор повређен. 1991. — Црногорски парламент у Жабљаку прогласио Црну Гору еколошком државом и прихватио декларацију о заштити природе. Пројекат прве еколошке државе у свету прихваћен 1992. на светском еко-самиту у Бразилу под покровитељством УН. 1999. — Мултинационалне снаге стигле у Источни Тимор и заузеле аеродром у главном граду Дилију, пошто су се повукле индонежанске трупе. 2001. — Албански екстремисти почели предају последњих количина оружја НАТО трупама у Македонији. У Парламенту почела дискусија о уставним амандманима којима би албанској мањини била гарантована већа права. 2010. — Фокс телевизија је постала Прва српска телевизија.

МАГАЗИН

21. септембар

122

1792. — На првој јавној седници Конвента укинута је апсолутна монархија у Француској и земља је проглашена за републику. 1860. — Англо-француске снаге су однеле победу против војске династије Ћинг у бици на Паликау, што им је омогућило да заузму Пекинг. 1898. — Реформе од стотину дана су нагло прекинуте када је царица Циси ставила у изолацију цара Гуанг-сјија и преузела власт као регент. 1904. — Петар I Карађорђевић је крунисан за краља Србије. 1921. — У експлозији силоса фа-

брике БАСФ у Опауу, у коме је било складиштено око 4500 тона амонијум сулфата и амонијум нитрата погинуло је најмање 500 особа. 1938. — Влада Чехословачке прихватила је британско-француски план о препуштању Судетске области нацистичкој Немачкој. 1939. — Припадници фашистичке паравојне организације Гвоздена гарда су убили румунског премијера Арманда Калинескуа. 1949. — у Кини је формирана Централна народна влада на челу са Мао Цедунгом, који је 1. октобра прогласио Народну Републику Кину. 1955. — Војним ударом са власти значен председник Аргентине Хуан Перон. 1973. — Југославија је прекинула дипломатске односе са Чилеом, десет дана после пуча генерала Аугуста Пиночеа, у којем је убијен председник Салвадор Аљенде. 1992. — Мексико и Ватикан су успоставили пуне дипломатске односе после прекида од 130 година. 1993. — Председник Русије Борис Јељцин распустио је парламент и суспендовао важећи устав под оптужбом да посланици у парламенту блокирају уставне реформе и изборе, изазвавши Руску уставну кризу. 1996. — На аеродрому у Боготи, у авиону председника Колумбије Ернеста Сампера, који је био спреман да полети у САД, после анонимне пријаве, пронађено је око четири килограма хероина. Председник је осумњичен за везе са нарко-мафијом, док је његова влада саопштила да се ради о намештаљци. 1999. — На Тајвану је у земљотресу погинуло више од 2.100 људи, а рањено око 8.700. 2000. — Руска влада је одлучила да замрзне уговор са Ираном о продаји ласерске технологије, након што су САД изразиле забринутост због могућности њеног коришћења у изради нуклеарног оружја. 2001. — Јапанско министарство иностраних послова саопштило је да ће свим банкама и финансијским институцијама у Јапану забранити да без

дозволе владе обављају трансакције са компанијама и особама које су повезане са Талибанима и вођом терористичке организације Ал Каида Бин Ладеном.

22. септембар 1499. — Миром у Базелу окончан Швапски рат Швајцарске лиге и немачког краља Максимилијана I, а Швајцарска стекла независност. 1735. — Роберт Волпол постао први британски премијер који се уселио у резиденцију у Даунинг стриту 10 у Лондону. 1789. — Руско-аустријске снаге под командом руског војсковође Александра Суворова нанеле тежак пораз Турцима у бици код Римника. 1862. — Председник САД Абрахам Линколн је објавио проглас према ком сви амерички робови постају слободни грађани 1. јануара 1863. 1862. — Ото фон Бизмарк постао пруски канцелар. 1908. — Проглашена независност Бугарске. 1914. — Немачка подморница У-9 је потопила три застареле крстарице Краљевске морнарице, усмртивши око 1450 особа. 1923. — У Љубљани одржана скупштина феминистичких друштава Краљевине Југославије на којој је основана Феминистичка алијанса. 1934. — У експлозији у руднику Гресфорд у Велсу погинуло више од 260 рудара. 1940. — Јапанске трупе ушле, у Другом светском рату, у Француску Индокину. 1949. — Владе САД, Велике Британије и Канаде саопштиле да је СССР извео прву експлозију атомске бомбе 29. августа 1949. 1955. — У Великој Британији почела да ради комерцијална телевизија. Први плаћен оглас била реклама за пасту за зубе. 1960. — Проглашена независност афричке државе Мали с председником Модибом Кеитом. 1974. — У урагану у централноамеричкој држави Хондурас погинуло око

5.000 људи. 1979. — Амерички сателит је регистровао јак бљесак непознатог порекла који је личио на експлозију нуклеарног оружја код Острва Принца Едварда. 1980. — Копнене снаге Ирака ушле у Иран у намери да преузму контролу над Шат ел Арабом, чиме је ирачкоирански сукоб прерастао у прави рат, који је трајао наредних осам година. 1985. — Француски премијер Лоран Фабијус признао да су француски тајни агенти, на основу наређења владе, потопили у Новом Зеланду брод „Дугин ратник“ организације „Гринпис“. „Гринпис“ водио кампању против француских нуклеарних проба. 1992. — САД упутиле захтев генералном секретару Уједињених нација за формирање комисије за испитивање ратних злочина у Југославији. У приложеном извештају, руководства Србије, Југословенске народне армије и српске оружане снаге у Хрватској и БиХ оптужени за тешке злочине почињене током 15 месеци рата у бившој Југославији. 1993. — У јеку једне од највећих инфлација забележених у свету, Југославија донела закон о деноминацији националне валуте, према ком је од 1. октобра милион динара вредео један динар. 1993. — Речна баржа је ударила у железнички мост код града Мобил у Алабами, изазвавши најтежу несрећу у историји Амтрака, у којој је погинуло 47 особа. 1998. — На планини Ћићевици обновљене борбе српских снага безбедности и косовских Албанаца, а министар правде у Влади Србије Драгољуб Јанковић саопштио да су против 178 косовских Албанаца подигнуте оптужнице због тероризма, да је под истрагом 927, а у притвору 538 Албанаца са Косова. 2000. — Апелациони суд у Лондону донео одлуку о раздвајању девојчица, сијамских близнакиња, упркос противљену њихових родитеља, католика, чија религија не дозвољава такве ризичне оперативне захвате.

123

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs