Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 353 * 9. септембар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

У овом броју: Краљево ближе Јужном Јуклиду Чвршће везе са Охајом Време појачане пасивности Безбедније за људство и имовину Сајам пољопеивреде До биоскопа дизалицом преко терасе Отклоњена последња препрека Напад бугарских комита Трагом солунских ратника

МАГАЗИН

9.9.2018.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

2

10 16 26 32 36 42 52 60 66

Најпознатији српски мегданџија За виши стандард ученика Стасала нова генерација првака Темељ храму књиге Награде у другом плану На репертоару Биоскопа „Кварт“ Сребрни казан Трешњар центра мото спорта Времеплов

72 78 84 86 88 94 96 106 110

3

4

МАГАЗИН 9.9.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

5

6

МАГАЗИН 9.9.2018.

7

8

МАГАЗИН 9.9.2018.

9

Потписан споразум о братимљењу два града

МАГАЗИН

9.9.2018.

КРАЉЕВО БЛИЖЕ Ј

10

- Сарадња између Војске Србије и Националне гарде Охаја, у којој је реконструисана спортска сала Основне школе „Светозар Марковић“, била је полазна тачка за сарадњу два града. - Српско порекло градоначелнице Јужног Јуклида једна од полазних тачака за братимљење. - Свечаном чину присуствовали сви чланови америчке делегације, градоначелник Краљева сам. - Пуна торба поклона за домаћине. - Краљевчани до краја године у Охају. - После спортске и културне сарадња на привредном плану

Фото: М. Радовановић

ЈУЖНОМ ЈУКЛИДУ

11

12

МАГАЗИН 9.9.2018.

13

ри дана разговора на различите теме крунисана су потписивањем Споразума о братимљењу Јужног Јуклида у Охају, Сједињене Америчке Државе и Краљева, Република Србија. Документ који у нову фазу уводи два града, у присуству представника националне гарде Охаја, потписали су градоначелница Јужног Јуклида Џорџин Вело и градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Сарадња између две локалне самоуправе успостављена је непосредно након земљотреса који је погодио Краљево првих дана новембра 2010. године кад су припадници Националне гарде Охаја, са припадницима Војске Србије дали велики допринос обнови фискултурне сале Основне школе „Севтозар Марковић“. Знајући колико је Национална гарда Охаја учинила за Србију, посебно за Краљево, у овој средини је појачало потребу за успостављњем чвршће сарадње па се приступило тражењу локалне средине са градоначелником српског порекла. Таквом је оцењена градоначелница Јужног Јуклида чији су преци на територију Сједињених Америчких Држава доспели из околине Бенковца. Посета Краљеву прилика је за потврду високог степена сагласности ставова у различитим областима, пре свега спорту и култури, и жељу да се сарадња прошири на привреду. - Сарадња између Војске Србије и Националне гарде Охаја, у којој је реконструисана спортска сала Основне школе „Светозар Марковић“, била је полазна тачка за сарадњу два града. Када је председник Србије Александар Вучић посетио Охајо јавила се жеља за проширењем сарадње и на цивилни сектор па је, захваљујући председнику, амбасадору Ђерђу Матковићу и нашем Краљевчанину, аташеу у Америци пуковнику Галићу, успостављен контакт између два градоначелника. Градоначелница је пресрећна што је дошла у земљу својих предака, што је посетила свој народ и што смо разговарали о веома важним питањима за две земље, а говорили смо о култури, спорту и могућности за привредну сарадњу.

МАГАЗИН

9.9.2018.

Т

14

Нас повезују и спортисти, наш Краљевчанин Милош Бабић је пре 28 година играо за НБА лигаша Кливленд, Слободан Оцокољић за Охајо стејт универзитет, а ту је и много других интересантних ствари и личности које повезују ова два места. Очекујем да ћемо сарадњу проширити, да ћемо у наредним годинама успети да успоставимо привредну сарадњу, да ће се оба града развијати а да ће се боље живети и у Јужном Јуклиду и у Краљеву - изговорио је након потписивања Споразума др Терзић. Потписивање споразума оцењено је као први корак нове етапе сарадње. Следећи је узвратна посета Јужном Јуклиду која се, каже др Терзић, очекује пре истека ове године. И поред усаглашеног става о постојању различитих ставова о значајним питањима неспорном је оцењена жеља да се заједнички изађе у сусрет грађанима при решавању проблема који спречавају развој две заједнице. Импонује податак да је градоначелница Јужног Јуклида показала велико интересовање за српску традицију и културу, понајвише што граду са много краћом историјом недостаје. - Велика ми је част и задовољство што сам посетила Србију ове недеље. Жеља мије да градоначелник са сарадницима посети Охајо и покренемо теме економског развоја, да успоставимо везе међу младима, да унапредимо спортску сарадњу као и сарадњу на културном плану кад су у питању музика фолклор и слично - каже Вело. Потписивање споразума о братимљењу два града протекло је у атмосфери која није необична у овој средини. И док су са америчке стране овом свечаном чину присуствовали сви чланови делегације која је превалила хиљаде километара да би допутовала у Краљево градоначелник Краљева је био сам, злобници кажу због значајних професионалних обавеза заменика и помоћника, као и чланова Градског већа. Да су знали да су гости дошли са пуном торбом најразличитијих поклона можда би нашли мало времена бар да испоштују госте из далеког Охаја. Т. Радовановић

15

Након посете градоначелнице Јужног Јуклида

МАГАЗИН

9.9.2018.

ЧВРШЋЕ ВЕЗЕ

16

- Сарадња коју су на најбољи начин демонстрирали припадници оружаних снага две земље само је увод у низ сличних пројеката који их чекају у будућности. - Представници града Јужни Јуклид америчке савезне државе Охајо иницирали братимљење са Краљевом. - Делегација Јужног Јуклида посетила тренутне изложбе и сталну поставку Народног музеја, задужбину првог српског краља Манастир Жичу и Народну библиотеку „Стефан Првовенчани“. - Разговори о привредној сарадњи са представницима Регионалне привредне коморе Моравичкоги Рашког управног округа

Фото: М. Радовановић

Е СА ОХАЈОМ

17

18

МАГАЗИН 9.9.2018.

19

20

МАГАЗИН 9.9.2018.

21

осле земљотреса који је првих дана новембра 2010. године погодио Краљево на листи знатно оштећених објеката нашла се и фискултурна сала Основне школе „Светозар Марковић“, а према процени стручњака била је оштећена до мере која није гарантована безбедно одвијање наставе физичког васпитања. Импресионирана чињеницом да школа ради без обзира на оштећења тадашњи командант Националне гарде Охаја генерал-мајор Дебра Ешенхерст је, приликом посете школи којој је поклонила два компјутера, обећала да ће се већ следеће године вратити са радном снагом и пружити конкретну помоћ установи за коју има велико поштовање због стварања квалитетних појединаца који ће служити локалној заједници. Реновирање сале заједнички су реализовали припадници Националне гарде Охаја и Војске Србије у оквиру пројекта „Хуманитарна асистенција“, па су потпуно нов изглед добили мушка и женска свлачионица, туш кабине, тоалети, просторије за смештај реквизита

МАГАЗИН

9.9.2018.

П

22

и рад наставника, а асфалтирани су и спортски терени у школском дворишту. Радови су финансирани средствима Европске команде америчких оружаних снага, а међу директним извршиоцима нашло се и 32 припадника Националне гарде Охаја који су, раме уз раме са двадесет припадника Војске Србије, три недеље извршавали различите послове на оштећеном објекту. У пројекту су поред Американаца учествовали Министарство одбране Републике Србије, Генералштаб Војске Србије, Друга бригада Копнене војске и други, а резултат рада уложеног у реализацију допринео је ученицима ове школе да после скоро две године поново уживају у часовима физичког васпитања и спорту у сали у којој све функционише на најбољи могући начин. Поред 300 хиљада долара у фискултурну салу је уграђено много љубави, времена, добре воље, труда и добровољног рада војника. Месец август 2012. године многи од учесника у пројекту памте по напорном раду, али и по незаборавном дружењу, а најважнијим се чине пријатељства припад-

ника две војске. Првог дана нове школске године, после скоро две године, ученици ове школе поново су били у ситуацији да наставу физичког васпитања обављају на најбољи могући начин. Откад је Краљево погодио катастрофални земљотрес Сједињене Америчке Државе су максимално посвећене пружању помоћи локалном становништву да обнове град и опораве га после немилог догађаја. Прва помоћ је пристигла већ у јануару наредне године у виду опреме за обнову порушених објеката, а реализација пројекта реконструкције фискултурне сале само је још један пример конкретне помоћи. Сарадња коју су на најбољи начин демонстрирали припадници оружаних снага две земље само је увод у низ сличних пројеката који их чекају у будућности. Ових дана добија нову димензију која се манифестује жељом представника града Јужни Јуклид за братимљење са Краљевом. Тим поводом у граду на Ибру борави делегација овог града коју предводи градоначелница Јужног Јуклида Џор-

џин Вело са сарадницима која је првог дана посетила тренутне изложбе и сталну поставку Народног музеја. Након посете средњовековном Манастиру Жичи, задужбини првог српског краља Стефана Првовенчаног, брата првог српског архиепископа Светог Саве, и упознавање са историјатом ове гости из Охаја присуствовали су програму „Са децом око света“ у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“. Интерактивна радионица прилика је да се са два града боље упознају сви присутни, запослени у Библиотеци, ученици краљевачких основних школа и гости. Други дан посете резервисан је за обилазак Основне школе „Светозар Марковић“ и састанак са директором Регионалне коморе Моравичког и Рашког округа Звонком Туфегџићем на којем је Служба за управљање пројектима и локално економски развој Градске управе гостима представила привредне и друге капацитете Краљева. Централни догађај је потписивање Споразума о братимљењу Јужног Јуклида и Краљева у присуству представника Националне гарде Охаја, Војске

Србије, Министарства одбране Републике Србије и гостију. Сарадња почела као војна полако се шири на друге области, а најпре се очекује да буде успостављена у области спорта и културе.

Јужни Јуклид у Охају Савезна држава Охајо смештена је на средњем западу Сједињених Америчких Држава на граници са Канадом, а окружена Индијаном, Кентакијем, Западном Вирџинијом, Пенсилванијом и Мичигеном. По површини је 34. а са 11,5 милиона становника седма по насељености у Сједињеним Америчким Државама чему доприноси неколико највећих америчких градова и седам градских области са више од пола милиона стновника. Јужни Јуклид са 26 хиљада становника просечне старости која не прелази 37 година смештен је у близини познатог образовног и медицинског центра Кливленда, а име је добио према грчком математичару Еуклиду. Нагли развој почетком двадесетог века

основа је жеље да постане општина која се развијала до 1941. кад добија статус града у коме данас са успехом ради неколико основних и две средње школе које похађа три хиљаде ученика. Католички колеџ Нотр дам основан је 1922. као женски, а данас је мешовит и нуди образовање у тридесет различитих професија. Знаменитост Јужног Јуклида представља дворац који се налази на листи заштићених споменика културе, а након што се из њега иселила библиотека у њему је смештен музеј порцелана. Као прва жена на челу Јужног Еуклида Џорџина Вело настоји да у градску администрацију и полицијску службу укључи што више жена. Функцију градоначелнице обавља већ петнаест година након што је у два четворогодишња мандата била члан градског већа и исто толико члан комисије за планирање. Џорџина Вело се поноси српским пореклом и прецима из околине Бенковца, а с поносом истиче чињеницу о посети рођацима на простору Војводине. Т. Радовановић

23

24

МАГАЗИН 9.9.2018.

25

Где смо били, шта смо радили у августу?

МАГАЗИН

9.9.2018.

ВРЕМЕ ПОЈАЧАН

26

- Озакоњењем бесправно изграђених објеката грађани стичу право уписа својине на њима па могу да остваре њихов промет. - Потписан Споразум о интерсекторској сарадњи у заштити деце од насиља, злостављања и занемаривања. - Захваљујући средствима опредељеним Уговором о суфинансирању мера популационе политике јединица локалне самоуправе у Републици Србији у 2018. години биће набављена сва потребна опрема за опремање новоизграђеног павиљона на Гочу. - Потписан Меморандум о разумевању о успостављању партнерства за учење кроз рад у предузећима. - Грађанима, предузећима, установама, организацијама, месним заједницама, друштвима, стручним и другим удружењима, упућен позив да поднесу предлоге за доделу признања и награда града Краљева за 2018. годину

Фото: М. Радовановић

НЕ ПАСИВНОСТИ

27

и дужег месеца, ни мање активности. Тако би у најкраћем могло да се опише оно што се дешавало у Краљеву током августа, месеца у коме због годишњих одмора у готово свим значајнијим службама рад као да замире. Почетак августа је, ипак, време кад је Градска управа завршила попис објеката изграђених без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу у складу са Законом о озакоњењу. Због тога је власницима чији објекти из било којих разлога нису пописани упућен позив да се јаве у канцеларију Грађевинске инспекције ради евидентирања и даљег поступка. Из Градске управе стиже и подсећање да озакоњењем бесправно изграђених објеката грађани стичу право уписа својине на њима па могу да остваре њихов промет, односно стичу право располагања на озакоњеним објектима. Трећи дан августа је одређен за потписивање Споразумa о интерсекторској сарадњи у заштити деце од насиља, злостављања и занемаривања у

МАГАЗИН

9.9.2018.

Н

28

циљу обезбеђења ефикасне и ефективне заштите, превенције ризика и пружања целовите подршке онима који се нађу у оваквим ситуацијама. Потписници Споразума су потврдили спремност да унапреде лични сензибилитет, знања и вештине за проблем насиља над децом како би њихово деловање било још функционалније у процесу превенције и заштите од насиља, злостављања и занемаривања. Потврђено је и да су посвећеност сталном унапређивању професионалних капацитета запослених стручњака у њиховим областима, размена знања и искустава кроз мултисекторско деловање израз хуманистичког става и намере професионалаца из различитих области бити усмерено на деловање у правцу добробити детета. Споразумом су дефинисане конкретне обавезе и одговорности институција, установа и организација које спроводе координисану сарадњу у процесу мултисекторског деловања у свим фазама заштите од насиља, злостављања и занемаривања као и наче-

ла међусекторске сарадње и заштите, међусобне обавезе у низу оперативних поступака у остваривању сарадње и превентивном деловању у свим фазама заштите деце које су дефинисане Општим протоколом и посебним протоколима за заштиту. Споразум треба да заштити сву децу без обзира на расу, боју коже, порекло, држављанство, националну припадност или етничко порекло, језик, верскo убеђење, пол, родни идентитет, сексуалну оријентацију, имовно стање, рођење, генетске особености, здравствено стање, инвалидитет, породични статус, осуђиваности, старосно доба, изглед, статус родитеља или законских старатеља. Најбољи интерес детета подразумева да има предност над интересом родитеља, односно старатеља, установе или заједнице, у ситуацијама када се разликују од његовог, а све због тога што је по својствима и карактеристикама од рођења немоћно и зависно од неге и старања одраслих особа из окружења и да није у могућности да

само штити своје интересе и потребе. Споразум су потписали представници локалне самоуправе, Основног суда, Основног јавног тужилаштва, Вишег суда, Вишег јавног тужилаштва, Полицијске управе, Центра за социјални рад, Опште болнице „Студеница“, Дома здравља и Школске управе Краљево, Актив директора основних, Актив директора средњих школа, Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, Центра за дечија права, Прекршајног суда и СОС Дечјег села. Седмог дана августа делегација пољског града Зелене Горе била је у још једној посети Краљеву, а сусрет са градоначелником др Предрагом Терзићем повод је за подсећање на досадашњу сарадњу и позив да и ове године буду гости у време одржавања традиционалне манифестације Винобрање. Средина септембра сваке године време је кад Зелена Гора обележава један од највећих празника везан за бербу грожђа у овом крају, што је повод да се ту окупе бројни туристи из готово свих европских земаља, али и

представници десет партнерских градова међу којима је и Краљево. Током неколико последњих година у Зеленој Гори је боравило више стотина Краљевчана, приближан број становника овог пољског града био у узвратној посети, а свака од њих била је прилика за потврду старих и успоставаљање нових пријатељстава. На челу делегације гостију и овога пута била је заменица градоначелника Зелене Горе Виолета Харежлак којој је 2012. године, као израз посебног поштовања за дугогодишње ангажовање на успостављању партнерских односа између два града, додељена диплома почасног грађанина Краљева. Током кратког сусрета са градоначелником и његовим пријатељима није било одговора на питање о циљевима посете током које су представници обе стране подсетили да у својим срединама имају једну улицу која подсећа на пријатељство и партнерске односе. Последњи дан прве половине месеца прилика је да градоначелник Краљева са сарадницима обиђе

новоизграђени објекат Дечјег одмаралишта „Гоч“ на Гочу, намењен првенствено за реализацију „Школе у природи“ током школске године, али и спортских кампова током летњег распуста. Поред овог објекта, градоначелник је обишао спортске терене који ће бити реконструисани у циљу унапређења услова за спровођење спортско-рекреативне и едукативне наставе у природи. Захваљујући средствима опредељеним Уговором о суфинансирању мера популационе политике јединица локалне самоуправе у Републици Србији у 2018. години, који је градоначелник потписао са министром без портфеља у Влади Републике Србије задуженим за демографију и популациону политику Славицом Ђукић Дејановић прошлог месеца, биће набављена и сва потребна опрема. Два дана касније потписан је Меморандум о разумевању о успостављању партнерства за учење кроз рад у предузећима, а потписници су Привредна комора Србије - Регионална привредна комора Моравичког и Ра-

29

9.9.2018.

МАГАЗИН

30

шког управног округа, град Краљево, средње школе и привредни субјети који већ примењују или су заинтересовани за примену модела дуалног образовања кроз стварање услова за обезбеђивање учења кроз рад. Град Краљево се, сарађујући са Привредном комором Србије - Регионалном привредном комором Моравичког и Рашког управног округа, укључио у реализацију дела активности на пројекту Get involved in EP4A: European Partnerships for ApprenOceships, који Комора Краљево реализује са партнерима из Хрватске, Енглеске и Чешке на успостављању партнерстава у области дуалног образовања. Циљ пројекта је промоција учења кроз рад у предузећима, кроз изградњу партнерстава између посредничких тела, предузећа, пружалаца стручног образовања и оспособљавања, институција и социјалних партнера, која доприноси већој запошљивости младих особа. На основу члана Одлуке о признањима и наградама града Краљева Комисија за награде и признања Скупштине града упутила је позив грађанима, предузећима, установама, организацијама, месним заједницама, друштвима, стручним и другим удружењима, да поднесу предлоге за доделу признања и награда града Краљева за 2018. годину. Последњи рок за предају образложених предлога у писаној форми истекао је 3. септембра а пред Комисијом је задатак да од пристиглих изабере кандидате за дипломе заслужног грађанина, предузећа, спортске организације, образовне установе и удружења грађана, Октобарску награду града Краљева и Специјалну награду за подстицај хуманости „Миломир Главчић“. Диплома заслужног грађанина додељујe се за учињена хумана дела, за дугогодишњи рад и остварења у области научно-истраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и другим областима друштвеног и јавног живота, који су од изузетног значаја и представљају трајну вредност за град. Диплома се може доделити и грађанима који немају

пребивалиште на територији града Краљева, као и страним држављанима, уколико је њихов допринос од изузетног значаја за ову средину. Диплома заслужног предузећа и установе додељује се за дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији града, а може се доделити и предузећима и установама чије седиште није на територији Краљева, као и страним предузећима и установама, ако је њихов допринос од изузетног значаја за град. Диплома заслужне спортске организације је ново признање спортским организацијама за дугогодишњи рад и изузетне успехе у спорту и физичкој култури којима се доприноси развоју и афирмацији града, а може се доделити и спортским организацијама чије седиште није на територији града, као и страним спортским организацијама, ако је њихов допринос од изузетног значаја за град. Позив за подношење предлога потврђује да се Диплома заслужне образовне установе додељује за дугогодишњи рад и изузетне успехе у области просвете којима се доприноси развоју и афирмацији града Краљева. И она се може доделити образовним установама чије седиште није на територији града Краљева, као и страним образовним установама, ако се процени да њихов допринос има изузетан значај. Диплома заслужног удружења грађана додељује се удружењима грађана за хумана дела, дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији Краљева, а диплома се може доделити и удружењима чије седиште није на овој територији, као и страним удружењима, ако је њихов допринос од изузетног значаја за град. Октобарска награда града Краљева додељује се појединцима, или група-

ма аутора за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота, а које је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или доступно на други начин у периоду од 1. септембра 2016. године до 31. августа 2017. године. Октобарска награда се додељује лицу које је држављанин Републике Србије, а може се доделити и за целокупно стваралаштво. Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ од ове године се додељује грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама, за хумана дела и подстицај хуманости у различитим областима друштвеног и јавног живота у периоду од 1. септембра 2016. године до 31. августа 2017. године. Специјална награда се може доделити и грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама чије пребивалиште, односно седиште, није на територији Краљева, као и страним држављанима, предузећима, установама, удружењима или организацијама, уколико је њихов допринос значајан за град. Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ и град Краљево и ове године су били организатори парастоса народном јунаку Јовану Петровићу – Курсули. Парастос је одржан на Велику Госпојину, у уторак 28. августа, на гробу Јована Петровића- Курсуле, у порти цркве у Цветкама. У складу са законом о обнови након елементарне и друге непогоде и одлуком Владе републике Србије о проглашењу елементарне непогоде Комисија за процену штете и потреба након елементарних непогода Градског већа града Краљева је пред крај месеца упутила позив свима који су претрпели штету да је пријаве најкасније до 12. септембра. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

Укинута ванредна ситуација на делу територије града

МАГАЗИН

9.9.2018.

БЕЗБЕДНИЈЕ ЗА ЉУД

32

- Елементарна непогода проузрокована обилним падавинама, које су довеле до појаве поплава, одрона, клизишта и ерозија, повод је да 30. јула буде проглашена ванредна ситуација на територији више месних заједница. - Одлука о укидању ванредне ситуације ступила је на снагу 5. септембра. - Јунске поплаве причиниле су штету која премашује двадесет милиона динара. - Оштећеним домаћинствима једнократна новчана помоћ у износима између 120 до 250 хиљада динара. - Штета од падавина у јулу још се утврђује. - Штета на стамбеним објектима већа него месец дана раније, јер је непогода погодила урбане делове градског подручја азличите елементарне непогоде као повод за проглашење ванредне ситуације постале су све учесталије и разноврсније, а без обзира на врсту сваког дана проузрокују све веће последице по људе, материјална добра и животну средину. Због тога је термин ванредна ситуација у Србији један од најчешће коришћених у меди-

Р

јима, а није реткост ни да се у свакодневном животу често чује или прочита, поготово током последња два месеца ове године. Обилне падавине током целог лета повод су да се ванредна ситуација помиње и у Краљеву, а последњи пут је проглашена 30. јула. Основа за то су Закон о ванредним ситуацијама и Ста-

тут града Краљева који обавезују градоначелника да, на предлог Градског штаба за ванредне ситуације, донесе одлуку којом потврђује овакво стање. Елементарна непогода проузрокована обилним падавинама повод је да буде проглашена ванредна ситуација на територији месних заједница Рибница, Ковачи, Каменица, Берановац-

Јовац, Драгосињци, Гокчаница, Врба, Ратина, Метикоши, Кованлук, Рудно, Студеница, Мланча, Савово, Ушће, Лазац, Роћевићи, Витановац, Шумарице, Жича, Матарушка Бања, Полумир, Центар, Баре, Богутовац, Милавчићи, Милаковац и Тепечи. Градски штаб за ванредне ситуације је предложио градоначелнику Краљева да од 20 сати 30. јула прогласи ванредну ситуацију на најугроженијем делу територије града, а све услед обилних падавина које су довеле до појаве поплава, одрона, клизишта и ерозија. Како није постојала могућност да се редовним ангажовањем градских служби отклоне последице по људе и имовину, а у складу са Законом о ванредним ситуацијама којим је то прописано, градоначелник је и донео одговарајућу одлуку. Смиривање ситуације допринело је да после више од месец дана Градски штаб за ванредне ситуације закључи како више не постоји опасност од елементарне непогоде у делу територије

града на коме је проглашена ванредна ситуација, па је предложио градоначелнику да донесе одговарајућу одлуку о њеном укидању. Основа за то је Закон о ванредним ситуацијама, Закон о локалној самоуправи и Статут града Краљева. Одлука о укидању ванредне ситуације ступила је на снагу 5. септембра, а сем Службеног листа града Краљева објављена је на огласној табли Градске управе и средствима јавног информисања. Јунске поплаве изазване великом количином падавина, које су покренуле бујичне потоке и клизишта на територији Краљева, причиниле су штету која премашује двадесет милиона динара, а податак да је и Влада Србије донела одлуку о проглашењу елементарне непогоде повод је за очекивање средстава којима би се оштећеним домаћинствима пружила једнократна новчана помоћ у износима између 120 до 250 хиљада динара. Према проценама након пријаве штете утврђено је да само на стамбеним објектима пре-

машује петнаест милиона динара што је повод за закључак да ће за асанацију и санацију бити потребно и читавих двадесет. Оштећења су подељена у три категорије, а за санацију је одређена једнократна помоћ од 120, 200 и 250 хиљада динара. Процењена штета односи се само на последице обилних киша у јуну, а за оне причињене током наредног месеца коначни резултати очекују се тек кад буде окончан поступак утврђивања. Из Одељења за послове цивилне заштите стиже потврда скорог завршетка извештаја о штети изазваној јулским поплавама, а након што буде усвојен на првој следећој седници Градског већа биће упућен надлежној републичкој комисији за утврђивање штете. Прве процене указују да би штета на стамбеним објектима могла бити већа него месец дана раније, јер је непогода погодила урбане делове градског подручја, у првом реду Рибницу и ромска насеља. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ДСТВО И ИМОВИНУ

33

34

МАГАЗИН 9.9.2018.

35

Зачетак нове традиције

МАГАЗИН

9.9.2018.

С А ЈА М П О Љ

36

Фото: М. Радовановић

ЉОПРИВРЕДЕ

- Од 27. до 29. септембра Сајам пољопривреде на простору Јавног комуналног предузећа „Пијаца“. - Излагачима на располагању 1.600 квадратних метара затвореног и три и по хиљаде квадрата отвореног простора. - За тезгу површине два квадрата потребно је издвојити десет хиљада динара, киоск од шест квадрата двадесет, а празан простор у хали од дванаест или међупростору до педесет квадрата тридесет хиљада динара, колико кошта и закуп простора за механизацију без ограничења површине на Кванташкој пијаци. - Првог дана стручна предавања представника Министарства пољопривреде, други дан посвећен најмлађима а трећи породици

37

авно комунално предузеће „Пијаца“, под покровитељством града Краљева, у периоду између 27. и 29. септембра организује Сајам пољопривреде на површини од пет и по хектара од којих је излагачима на располагању коришћење 1.600 квадратних метара затвореног и три и по хиљаде квадрата отвореног простора. У овом предузећу потврђују како идеја да се организује пољопривредни сајам постоји дуже време, а након више покушаја да се реализује сазрели су услови да се подигне на виши ниво као прилика за својеврсну презентацију достигнућа у области пољопривреде и пољопривредне производње. Одлука да се организује на простору пијаце проистекла је из податка да је комплетна пољопривредна производња усмерена ка овој локацији где се свакодневно срећу произвођачи, трговци и потрошачи. Потенцијалним излагачима је на располагању покривен простор у хали

МАГАЗИН

9.9.2018.

Ј

38

на робној пијаци, међупростор између две хале и простор Кванташке пијаце. На изложбеном простору хале један, у зависности од количине и врсте производа, могуће је изнајмити празан простор, тезгу или киоск. За тезгу површине два квадрата потребно је издвојити десет хиљада динара, киоск од шест квадрата двадесет, а празан простор у хали од дванаест или међупростору до педесет квадрата тридесет хиљада динара, колико кошта и закуп простора за механизацију без ограничења површине на Кванташкој пијаци. Организатори су се потрудили да дизајнирају посебан веб сајт са свим елементима неопходним за доношење одлуке о учешћу на сајму и обрасцем пријаве којим заинтересовани излагачи потврђују коју су варијанту изабрали. Сваки од три сајамска дана обилује бројним различитим догађајима намењеним различитим врстама посетилаца. Организатори потврђују да је први

дан, након свечаног отварања, намењен индивидуалним посетиоцима и тражењу одговора на броја отворена питања, а прес центар је место где ће представници Министарства пољопривреде стручним предавањима упознати пољопривредне произвођаче са свим што је значајно пред сетву пшенице и других јесењих култура. Други дан је намењен најмлађима због чега су се организатори потрудили да им понуде низ посебно атрактивних садржаја. Један од њих је мини изложба кућних љубимаца под кровом хале један и избор најлепшег кућног љубимца чијем ће власнику припасти атрактивна и вредна награда. Последњи дан сајма је посвећен породици, а жеља да што више посетилаца посети сајам у друштву чланова породице повод је за награде онима који буду испунили одређене критеријуме. Мада још нису прецизно дефинисани сви детаљи мерило за доделу награда могао би да буде број чланова или укупни

број година чланова једне породице. Жеља да Сајам пољопривредних производа и опреме посети што већи број посетилаца одлучујуће је утицала да за одржавање буде одабран термин између 27. и 29. септембра. Озбиљнији увид у статистичке податке потврђује да је то време кад се, чак и кад нема атрактивних догађаја који су најављени за овај сајам, на овом простору у току само једног дана нађе између седам и осам хиљада посетилаца. Ако се томе дода 1.200 закупаца пијачних тезги и више од 2.400 аутомобила дневно, колико је забележено у исто време прошле године, онда је јаснији оптимизам организатора да би све цифре могле бити премашене. Да се мислило и на становнике најудаљенијих делова града потврђује намера организваног доласка мештана руралних делова како би, према посебном распореду, били у ситуацији да посете сајам и на лицу места се упознају са најновијом опремом и трендо-

вима у области пољопривредне производње. Очекивање изузетно великог броја посетилаца повод је да се сваком омогући што лакши приступ деловима који их посебно интересују, а да би до њих дошли као волонтери су ангажовани ученици Пољопривредно - хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ који ће, кажу организатори, бити равномерно распоређени на свих пет и по хектара сајамске површине. Први показатаљи указују на велико интересовање излагача, а од педесетак који су исказали жељу да се појаве на сајму више од 35 је већ потврдило учешће на овој манифестацији. Пријаве ће се примати до почетка сајма, а од представника медија очекује се да и посетиоце и излагаче обавесте о свим повољностима које могу да очекују у периоду између 27. и 29. септембра. Током три сајамска дана очекује се одржавање скупштине пијаца Србије која окупља 27 чланица са простора целе земље, што се сматра још једном

од могућности за промоцију Јавног комуналног предузећа „Пијаца“ и ресурса којима располаже Краљево. Организатори потврђују да је главни циљ да се анимирају краљевачка предузећа која се баве производњом пољопривредне опреме, трговином пољопривредним производима, хладњачари и пољопривредни произвођачи. Поред локалних очекују се и произвођачи семенске робе, пољопривредне механизације, меса и месних производа. Сајам свима треба да покаже где се тренутно налазе и куда усмеравати пољопривредну производњу на територији града Краљева како би дала што боље резултате. Значајним се оцењује податак да је локална самуправа препознала значај једне овакве манифестације, а пољопривредним произвођачима пружила прилику да представе своје производе и упознају се са свременим трендовима у области пољопривредне производње. Т. Радовановић

39

МАГАЗИН

9.9.2018.

www.radijator.rs radijator@radijator.rs

40

41

После дванаест година ћутања експлозија осећања (5)

МАГАЗИН

9.9.2018.

ДО БИОСКОПА ДИЗАЛ

42

- Удео Милоша Раденковића у новоформираном предузећу, названом Мултимедијални центар „Кварт“, достигао је 78 одсто процењене вредности, а остатак у власништву тадашњег „Сити центра“. - Почетак рада новог биоскопа половином децембра 2002. године, после шест месеци интензивних радова на стварању идеалних услова за уживање у најновијим светским остварењима, оцењено је најзначајнијим догађајем у културној историји града тог времена. - За комфорна седишта у биоскопу осам стотина хиљада немачких марака. - После више од деценију и по спорно власништво над степеницама за улаз у биоскоп. - Превелики апетити политичара

ИЦОМ ПРЕКО ТЕРАСЕ?

43

44

МАГАЗИН 9.9.2018.

45

нажна експанзија коју је у последњој деценији двадесетог века доживљавао краљевачки „Грађевинар“ појачавала је жељу власника Милош Раденковића да се, сем грађевинског дела, укључи и у друге сфере живота у Краљеву. После првих неколико година успешног рада Болнице „Свети Никола“ у Ратини на ред је дошло улагање у културу, а најпривлачнијим се учинило у градњу модерног биоскопа. Све до почетка седме деценије двадесетог века прилику за задовољење потреба грађана у области седме уметности пружао је Биоскоп „Сутјеска“ у Омладинској улици, на само неколико десетина метара од центра града. Пораст броја становника и потреба за већим комфором били су основа на којој је у Културно-пропагандном центру, у чијем је саставу био и биоскоп, донета одлука о градњи новог названог „Ибар“ који ће током наредне три деценије бити једно од значајних места за задовољење културних потреба. У време кад је транзиција закуцала

МАГАЗИН

9.9.2018.

С

46

на врата Краљева негативним утицајима није могло да се одупре ни предузеће за приказивање филмова па су, како би се обезбедила средства за подмирење најосновнијих потреба запослених, издате у закуп просторије Биоскопа „Сутјеска“. Са новим технологијама расли су и апетити гледалаца а биоскоп „Ибар“, у оквиру новоформираног „Сити центра“, све теже је успевао да одговори и основној намени. Различити покушаји да се супростави изазовима нису дали очекиване резултате понајвише због великог броја запослених у друштвеном предузећу који нису били у могућности да зараде ни за плате. У таквим околностима затражена је помоћ од оних који су имали довољно, а међу првима је прискочио Милош Раденковић. Податак да се дуг „Сити центра“ повећавао до границе која није обећавала ни могућност враћања искристалисала се идеја о приватизацији предузећа, а задатак вештака био је да утврди тачан износ дотадашњих улагања и количину пара које треба обезбедити како би биоскоп наставио да ради

без страха за даљу будућност. Удео Милоша Раденковића у новоформираном предузећу, названом Мултимедијални центар „Кварт“, достигао је 78 одсто процењене вредности, а остатак у власништву тадашњег „Сити центра“. Жеља да нови биоскоп буде модернији од свих осталих у земљи повод је за посету београдској „Роди“ која је у то време важила за врхунски у овој области. Коликих је размера била спремност новог власника да створи идеалне услове за уживање сведочи податак да је број од скоро пет стотина седишта преполовљен, а посебан угођај пруже до тада невиђена седишта шпанске производње вредна чак осам стотина хиљада немачких марака. Да се није штеделе ни на једном елементу новог места за одвијање културног живота на вишем нивоу најбоље потврђује податак да је тепих за велику салу, отпоран и на ватру највећих размера, плаћен сто хиљада марака, а да су поједине светиљке које и после шеснаест година светле истим сјајем плаћане по три хиљаде.

У време кад се очекивало да локална самоуправа покаже више разумевања за жељу да се граду поклони модеран објекат високог квалитета погубнијим од игнорисања показала се забрана за пролаз камиона кроз Улицу цара Лазара који би транспортовали све што више није потребно, а довезли у то време најмодернију опрему. Као и у многим другим случајевима у помоћ су притекли припадници војске којима је пружена повољна прилика да добију на поклон до тада коришћене исправне кино пројекторе и столице из биоскопске сале за опремање својих просторија. Почетак рада новог биоскопа половином децембра 2002. године, после шест месеци интензивних радова на стварању идеалних услова за уживање у најновијим светским остварењима, оцењено је најзначајнијим догађајем у културној историји града тог времена. Такав став нису делили највиши представници локалне самоуправе а уместо присуства пригодној свечаности, и пројекцији филма Зона Замфирова који је

оборио све рекорде по броју посетилаца у српској кинематографији, уследила је тужба и оспоравање власништва над просторијама некадашњег Бисокопа „Сутјеска“. - Основ је да је било државно, општинско власништво а да припада и даље њима, па на Општинском суду, по њиховом налогу, изгубим спор. Онда Окружни суд врати на поновно суђење, а Јовашевић позове судију Вујачић из Врњачке бање и Општински суд донесе исту пресуду, а Окружни потврди. Изгубимо спор па нам узму „Сутјеску“, избаце опрему и направе бифе, а после земљотреса узму све осим објекта на општинском земљишту које сам дао на коришћење џудистима. Сад ја тужим општину, јер постоји пресуда из 1989. године да је то дато на управљање и располагање „Сити центру“. У сличним случајевима све остале фирме су добиле, а једино су мени узели. На тој парцели је 115 квадрата које је „Сутјеска“ купила 1954. године тако да нема шансе да ми не врате, поготово што су вратили „Париз“, „Лондон“ и све остало на

име моје тужбе - каже Раденковић. Да у смутним временима многи полажу право и на оно што им не припада потврдило се много пута, па можда и због тога још нису окончани сви спорови у којима Раденковић покушава да поврати оно што му је, верује, одузето на незаконит начин. Да је тако потврђују и покушаји да се на неким од рочишта прикрије валидно овлашћење адвоката и тако спречи обнова поступка. Предмет посебног спора је власништво над простором на коме се налазе билетарница, степениште и тераса испред улаза у реновирани биоскоп. И поред чињенице да је Мултимедијални центар „Кварт“ као самостални правни субјект регистрован почетком друге половине 2002. године још није окончан спор око власништва над улазом због чега прети опасност да, ако буде изгубљен, више неће моћи да се уђе у биоскоп на начин како је то чињено шест деценија. Раденковић сматра да располаже довољним доказима за потврду вла-

47

9.9.2018.

МАГАЗИН

48

сништва са чим се сагласило и Министарство финансија. Честа одлагања и одсуство доласка на рочиште, у настојању да се поступак што више продужи, основни су разлог да ни после две и по године још нема поуздане потврде о скором окончању спора пред Управним судом, а мало наде уноси податак да о недавном обећању да би, мимо редоследа, предмет могао да буде разматран током овог месеца. До тада и даље остаје отворено питање власништва над улазом у Мултимедијални центар „Кварт“ што би, каже Раденковић, у најгорем случају могло да доведе до тога да се гледаоци у биоскоп пребацују дизалицом преко терасе. Судски спорови око доказивања власништва поклопили су се са временом кад је Милош Раденковић проглашен за лидера малог бизниса и постао председник удружења индустријалаца Западне Србије. Након што је Богољуб Карић остварио запажен успех на председничким изборима неко се сетио како би Раденковић могао да искористи свој ауаторитет и утиче на њега да ступи у коалицију са Демократском странком

Србије. Кад је Карић то одбио у новембру 2005. године већ првог дана наредне приморан је да напусти земљу након чега почиње хајка на више успешних привредника међу којима су Ђорђе Антељ, Миле Драгић, Милош Раденковић и други. - Прича креће од бившег директора Болнице „Свети Никола“ који се потврдио као велики осветник, јер није могао да заборави одлазак из болнице па је гледао на све начине да ме поломи. То је човек који се храни количином учињеног зла, па подноси кривичну пријаву против моје кћерке након чега је испитују седам до осам сати. Као начелник Рашког округа пише писмо Љиљани Недељковић, а имам копију тог писма, где на једној и по од три стране пише о проблемима Рашког округа, а на страни и по о Милошу Раденковићу као криминалцу. Пре тога сам као лидер малог бизниса сврстан међу двадесет најбољих српског порекла. Сви медији су истицали хуманитарни рад, помоћ спортским клубовима и лечење тешких болесника. Пред канцеларијом ме је сваког да-

на чекало по двадесет људи којима је била потребна помоћ, а никог нисам одбио па сам давао колико сам могао. Доктор Јовашевић је успео да излечи колено пацијенту коме је претила опасност да остане без ноге, а о мом трошку је био у болници шест месеци. Треба истаћи те његове особине као доброг стручњака, али је потпуно промашио кад није био у стању да руководи институцијом од двадесет људи, а добио прилику да буде саветник председнику владе и представља Србију у Европском парламенту - каже Раденковић. Да апетитима политичара нема краја потврдило се много пута, често на штету мање или веће групе појединаца или шире заједнице. Таквим се, каже Раденковић, показао Велимир Илић коме место у влади Војислава Коштунице није било довољно, јер су му апетити били много већи а укључивали значајнији утицај на већем делу Србије. Након што су из редова Нове Србије изабрани градоначелници Ниша, Крушевца и Чачка јачала је жеља за освајањем Краљева и Ужица како би се

успоставила кичма која повезује добар део Србије. На путу до циља корисном се чини свака, па и најмања подршка, а цена оне коју је у Краљеву могла да му пружи Демократска странка Србије била је коначно уништење Милоша Раденковића. Да успешни привредник може да пружи више схватио је кандидат за градоначелника др Милош Бабић, а добри односи из периода док је радио у Болници „Свети Никола“ били су значајна основа за прилику да заједно учине нешто од користи за локалну заједницу. - Каже да припада странци која предлаже да буде градоначелник под одређеним условима, пита да ли је то паметно и шта можемо да направимо. Зашто да не, кажем, али немој да ти само буде 47. слика на ходнику него уради нешто за Краљево. Пробај три ствари, направи мост а ја обећам да помогнем. Већ сам довео стручњака који је радио Павловића мост да проширимо стари мост преко Ибра за још једну траку, а „Грађевинар“ ће да инвестира. Пошто си доктор, и знаш шта се све ра-

ди, пробај да регулишеш пијац јер је срамота да људи дижу шаторе и избацују робу, а има празних локала. Пробај да средиш пијац, да вратимо људе да се нормално живи. Он пише и каже да му треба простор за седиште странке. Било је то почетком 2006. године кад сам већ имао канцеларију у „Паризу“, а њему уступим у Тржном центру „Даница“. Дао сам му кључеве од канцеларије, а како је нису користили затражим да ми врате. Веља Илић обилази фирме у Ратини, али прескаче „Грађевинар“ па видим да је ту неки проблем. Излази да држи говор, каже како ће да гради хотел а Краљево нема грађевинце. Сматрам да је направио велики злочин, уништио је привреду Чачка, али је више уништио Краљево. Милош постаје градоначелник, али се дистанцира и ништа ме не пита. Зна шта ми се припрема, али не говори ништа - прича Раденковић. Политичка превирања нису мимоишла ни Ужице, а највећи цех међу првима су платили радници „Бакра“ који су се први нашли на улици. У време кад се

надвијала све већа опасност над највећим делом запослених у граду први су се на удару нашли радници „Ракете“ чији је власник постао Милош Раденковић. Са довољно велике дистанце чини се да је постојала намера да се раскине уговор о приватизацији, а најбољи начин је да се изазове незадовољство међу радницима за шта се погодном сматра иницијатива синдикалне организације. Повод су и овога пута неисплаћене зараде за које Раденковић тврди да нису касниле ни петнаест секунди. Након деценија рада у друштвеном предузећу није тешко изазвати незадовољство радника који су, показало се то више пута, били посебно алергични на нове власнике предузећа. Штрајк у „Ракети“ довео је до прекида саобраћаја на значајним линијама и потврде става да је, кад се једном укине, посебно тешко поново успоставити саобраћај. Мала је утеха радна обавеза и минимум рада који увек може да се прекрши уз сагласност власти. Т. Радовановић

49

50

МАГАЗИН 9.9.2018.

51

Градња војничке спомен капеле на Чемерну

МАГАЗИН

9.9.2018.

ОТКЛОЊЕНА ПОСЛ

52

- На планини Чемерно погинуло прко две хиљаде људи који су обезбедили пролаз краљу, Врховној команди и главнини снага према Албанији и Солунском фронту. - Пројекат за изградњу војничке капеле на Чемерну спреман, урађена је техничка контрола, а чека се копија плана како би могла да буде предата документација потребна за добијање грађевинске дозволе најкасније за пет наредних дана. - И поред убрзане процедуре спровођења јавне набавке неопходно је испоштовати законом прописане рокове па почетак радова, ако и не буде жалби на поступак, не треба очекивати пре последње декаде октобра. - Уз првобитна три и четврти том едиције „Краљево и околина у Великом рату“

Фото: М. Радовановић

ЛЕДЊА ПРЕПРЕКА?

53

9.9.2018.

МАГАЗИН

54

ри летња месеца одразила су се и на активности Одбора за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата чији су се чланови још једном окупили средином минуле недеље како би се упознали са закључком Владе Србије о преносу земљишне парцеле на планини Чемерно у власништво града Краљева за изградњу војничке спомен капеле посвећене војницима, подофицирима и официрима војске Краљевине Србије погинулим у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године. Чињеница да то није учињено раније основни је разлог што радови још нису ни почели, мада је било планирано да буду завршени до почетка августа. Да у одбору нешто не штима потвр-

Т

дило се пре почетка седнице кад је утврђено да довољан број чланова није озбиљно схватио учешће у раду, па се није ни појавио на састанку чији је почетак закаснио док се не окупи довољан број спремних да се договара о даљим активностима на обележавању јубилеја, изградњи капеле, уређењу путева, штампању књига, културним манифестацијама, припреми за штампу захвалница, карата за концерт, изради беџева, сувенира и других обележја.И поред потврде председника одбора Радоја Томашевића да је закључком са седнице Владе Србије одржане 28. августа четири хектара и четири ара земљишта на планини Чемерно пренето у власништво града Краљева на сајту највишег извршног

органа нема потврде ни да се разговарало о томе. - Влада је на седници пред крај августа усвојила и донела закључак да се парцела преноси у власништво града Краљева тако да не постоји ни један проблем да ће капела бити изграђена на планини Чемерно на којој је погинуло прко две хиљаде људи који су обезбедили пролаз краљу, Врховној команди и главнини снага према Албанији и Солунском фронту - потврдио је Томашевић уз подсећање да и даље постоје зачкољице због којих нема довољно сигурности да ће градња не превише захтевног објекта почети одмах. Из Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“

стиже потврда да је пројекат спреман, урађена је техничка контрола а чека се копија плана како би већ сутра могла да буде предата документација потребна за добијање грађевинске дозволе најкасније за пет наредних дана. И поред дилеме и различитих података о томе да ли је, или није, потребно расписивати јавну набавку за избор најповољнијег извођача радова из овог предузећа стиже потврда да је поступак припреме документације покренут и да би петнаест дана након објављивања јавног позива требало очекивати отварање понуда. И поред чињенице да се, због мале вредности од три милиона динара, очекује спровођење по убрзаној процедури неопходно је испоштовати законом

прописане рокове па почетак радова, ако и не буде жалби на поступак, не треба очекивати пре последње декаде октобра. До тада, чуло се на седници одбора, треба уредити путне правце до локације на Чемерну а извођење радова на појединим деоницама и даље је у сфери обећања директора Јавног комуналног предузећа „Путеви“. Видљива је извесна доза оптимизма због уверења да би могао бити уређен правац који до овог места води од Студенице, али и да се на правцу преко Толишнице ангажује и механизација „Електромонтаже“ која је понудила помоћ. Из „Путева“ стиже информација да је 14 километара пута на релацији између Богутовца и Толишнице, без об-

зира на обилне падавине током летњих месеци, у пристојном стању, а да је у наставку до Станче још од априла ове године успостављена путарска служба која ће на овом делу бити присутна још два месеца. И поред честих замерки становника овог дела територије града тек предстоји утврђивање чињеничног стања и одлука о томе да ли је, и колико брзо, потребно ангажовати механизацију на овом делу пута. У Јавном предузећу „Србијашуме“ потврђују да је три петине пута у солидном стању, а да је на осталом неопходно насипање одговарајућим материјалом, али да ово предузеће то није у ситуацији да уради без помоћи ни за месец и по дана. Чуло се и да је од Кошутице до места на коме ће бити

55

9.9.2018.

МАГАЗИН

56

изграђена војничка спомен капела неопходно проширити и чак три и по километра пута за шта је, уз осам сати ефективног рада дневно, потребно пуне три недеље. Тек након тога могло би да буде познато шта још треба урадити, понајвише због великих општећења на овој деоници изазваних обилним падавинама током године. Податак да је пролазак камиона отежан води ка ставу да би неки мањег капацитета ипак могао да изађе до Кошутице. План активности за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата већ је достављен Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Прва укључује изложбу фотографија „Краљевачки споменици солунцима у славу“ у Свечаној сали Градске управе 14. септембра. Истог дана, на истом месту, биће одржан пригодан културно - уметнички програм и приказан филм „Краљевачки споменици солунцима у славу, људи и догађаји који се памте“. Дан касније, на стоту годишњицу

пробоја Солунског фронта, планирано је полагање венаца на споменик у Змајевцу и парастос изгинулим борцима војске Краљевине Србије у ослободилачким ратовима на почетку двадесетог века. Први пут од кад се обележава овај датум то неће бити на Тргу српских ратника, а разлог су обимни радови на рестаурацији и конзервацији споменика српским војницима страдалим у ратовима вођеним између 1912. и 1918. године. На једној од ранијих седница Одбора за обележавање стоте годишњице од завршетка првог светског рата најављена је организација концерта од којег би сав приход био намењен градњи војничке капеле на Чемерну. Помињани су у међувремену различити термини, и извођачи, а последње информације потврђују спремност Мирослава Илића да са гостима, и пратњу оркестра Мише Мијатовића, одржи концерт у спортској дворани у Рибници. Очекује се да термин буде утврђен до половине овог месеца, а да концерт буде одржан најкасније у октобру.

Програм активности укључује и посету Спомен соби Копнене војске у Нишу која сведочи о страдању српског народа од давних времена до бомбардовања НАТО авијације у пролеће 1999. године. У одбору подсећају да би посету требало искористити за одавање признања команданту и начелнику Штаба Копнене војске од које се очекује да буде донатор градње спомен чесме посвећене страдалим војницима, подофицирима и официрима војске Краљевине Србије. Од формирања одбора почетком прошле године значајном активношћу се сматра опсежно истраживање артиљеријског мајора у пензији Рада Вукосављевића преточеног у три тома едиције „Краљево и околина у Великом рату“. Обиље изузетно значајног материјала о дешавањима у овом периоду повод је за најаву четврте књиге чији се завршетак очекује до истека прве половине овог месеца. Повод за ужурбане припреме на издавању је и податак да је резервисано место на овогодишњем Сајму књига, због чега

је неопходно да све четири књиге буду готове најкасније до половине наредног месеца. Аутор књига подсећа да је између две седнице Одбора за обележавање стоте годишњице од завршетка првог светског рата Скупштина Србије усвојила нови Закон о ратним меморијалима који је ступио на снагу 7. јула. Овај закон је, каже Вукосављевић, основа за ратни Меморијал Прве армије војске Србије од девет спомен плоча, две спомен чесме, војничка спомен капела на Чемерну и два спомен комплекса посвећена Ужичком одреду и страдањима војника Дринске дивизије другог позива. Прва спомен плоча је већ готова, а остале се очекују у наредних месец дана. Значајним се оцењује податак да израда и постављање не изискује никаква финансијска средства, јер иза сваке од њих стоји по један донатор. Планирано је да спомен чесма посвећена Првој армији буде постављена у Прогорелици тек након што Јавно предузеће „Путеви Србије“ буде позитивно одговорило на захтев

који тек треба да се упути. Дуже време се прича о потреби да се историјска грађа везана за догађаје у Краљеву у јесен 1915. године потражи у бечким архивима. Озбиљног задатка да дође до ње прихватила се Марија Карапанџић, а први подаци потврђују да је током претходна три месеца прегледала више од три хиљаде докумената и фотографија аустроугарских снага насталих након окупације Краљева. Опсежно истраживање подразумева и трошкове које у овом тренутку још нико није успео да процени па би, ако се не обезбеде средства за финансирање, могло да буде угрожено даље истраживање. У одбору верују да би помоћ могла да пружи амбасада Србије у Бечу и омогући увид у документа током процеса који би, процењује се, могао да потраје и три године. Последња седница организационог одбора прилика је за формирање радног тела са задатком да припреми израду беџева, улазница за концерт и пригодних сувенира који би подсећао

на значајни јубилеј из српске историје. И поред уверења да би то требало да буде пре истека овог месеца предложени чланови и нису показали превише спремности да прихвате задатке. Провејава и уверење како радна група и не би требало да буде преширока понајвише због уверења да се и у досадашњем раду показало како је то, због окупљања чланова, највећа кочница у раду. Ни овом приликом неко се није сетио да помене како то и не би био проблем да су они који прихвате било какве обавезе довољно озбиљни и спремни да изврше поверене задатке. Током више од годину дана рада одбора чула су се бројна обећања, предлози, рокови за обављање одређених активности од којих је мали број реализован. Да ли ће приближавање значајних датума утицати да активности буду интензивиране могло би да буде познато до краја ове недеље, за кад је најављено добијање грађевинске дозволе за градњу војничке спомен капеле на Чемерну. Т. Радовановић

57

58

МАГАЗИН 9.9.2018.

59

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (28)

МАГАЗИН

9.9.2018.

НАПАД БУГАРС

60

- Циљ напада бугарских комита био је прекид железничке пруге Скопље – Солун и ометање рада српске власти у Јужној Србији, а македонско и турско становништво, које је силом одведено на бугарску територију, требало је да покаже светском јавном мњењу незадовољство српском влашћу. - Према подацима сакупљеним после напада бугарских комита на село Удово и на Валандово у борбама 2. априла 1915. године, од укупно 450 српских војника, углавном регрута који су бранили Валандово, мост на Вардару и станицу Струмица код Удова, погинуло је 261 и рањено је 87 српских војника. - Српска влада је закључила да је Бугарска једини кривац за овај напад, па је изасланик у Софији уложио оштар протест бугарској влади која је истог дана одбацила оптужбу и демантовала учешће у нападу, тврдећи да су у питању унутрашњи немири у Краљевини Србији

СКИХ КОМИТА очетком 1915. године Бугарска интезивно врши војно-техничке припреме за ступање у нови рат против Краљевине Србије, па јачају активности агитатора и комитских чета на просторима Јужне Србије. У исто време бугарска влада почела је да шаље специјално припремљене диверзантске чете ради оружаних провокација и напада на српске власти у овом делу земље. Пропагандну и комитску активност у српском делу Македоније бугарска влада и двор спроводили су преко ВМРО-а и провокаторско-врховистичке групе под вођством Тодора Александрова и Александра Протугерова. Војно-техничким припремама и акцијама руководили су активни официри бугарске армије, а у организовању, посебно у обучавању комитских чета, учествова-

П

ли су аустријски инжењери и специјалисти пиротехничари. Сви они били су под директном контролом војног аташеа амбасаде Аустроугарске у Софији, која је за ту сврху обезбеђивала издашну финансијку помоћ.

Напад на железничку станицу „Струмица“ и окупација Валандова Међу многобројним провокацијама, које су током 1914. и посебно у првој половини 1915. године изводили бугарски комити у Јужној Србији, највећа по размерама извршена је на Велики петак 2. априла 1915. године. Тада је код села Удово извршен напад на мостове на реци Вардару, као и напад на варошицу Валандово. Довође-

ње комита са места на којима су се обучавали на објекте дејства, обављено је у највећој тајности. Комитске чете, у чијем саставу су били Бугари, Турци и аустријски официри, формиране су у Струмици 31. марта 1915. године. Ноћу 31. марта кренуле су према српско-бугарској граници и распоредиле се на широком фронту између села Рич и Костурино, а већ 1. априла комите су биле спремне за напад. Чете су бројале укупно око пет хиљада комита, а у самом нападу непосредно је учествовало најмање њих три хиљаде. Ради кретања у највећој тишини и конспирацији комите су углавном носили ципеле од чоје, а били су одевени у уобичајену одећу сељака како би били што мање упадљиви. На Велики петак 1915. године, одмах после поноћи, под вођством бугарских официра и комит-

61

МАГАЗИН

9.9.2018.

ских војвода нападачи су на седам места, у ширини од 34 километара на простору од планине Саланџак на северу до планине Беласица на југу, прешли српско-бугарску границу. Специјално обучене комите предходно су опколили све карауле и пограничне страже и притом убиле све српске граничаре, а исто су поступили и са посадама, жандармима и чиновницима, по успутним селима. Комитске чете су биле подељене у две главне и пет помоћних група. Главна група од око две хиљаде комита прешла је границу код карауле Чепели и преко села Терзела, Калкова, Калуцкова и Удова да би дошли непримећено на истурени положај изнад железничке станице Струмица у селу Удову и извела први напад. Друга група од око хиљаду комита спустила се у село Пирава и напала положај српске војске која је са те стране бранила Валандово, док су остале групе са свих страна

62

нападале Валандово. Главна група комита, чији је циљ било заузимање железничке станице и минирање моста на Вардару код Удова, појавила се испред села Плавуш у три сата после поноћи, па су слабе страже војске Краљевине Србије биле принуђене да се повуку према железничкој станици Струмица–Удово. Први окршај комита са српским војницима био је на око шест до седам стотина метара од железничке станице. Напад је био изненадан и снажан, па су комите брзо напредовале, а приспела је и комитска колона из правца села Баракли и ојачала напад на српске јединице. Комите су нападале са свих страна и брзо успеле да ликвидирају малобројну одбрану која је представљала први одбрамбени штит испред железничке станице. Око осам часова српским војницима, бранитељима на мосту, из Ђевђелије је стигла помоћ 14. кадровског пука, а већ око

десет сати српска посада је коначно успела да одбије напад комита. Војска Краљевине Србије је у контранападу натерала комите да се повуку у Бугарску, па је око једанаест сати завршена борба код железничке станице Струмица–Удово. На другој страни у одбрани Валандова било је распоређено само 120 српских војника. Око два сата после поноћи започета је опсада Валандова, комите су успеле да ликвидирају српске војне посаде око овог места, а посебно жестоке борбе том приликом вођене су на фронту од села Пирава до Валандова и на Валандовском брду. Нападачи су у седам сати ујутру опколили Валандово са свих страна и заузели га 2. априла 1915. године око 11 сати, а сви српски војници, браниоци Валандова, су изгинули. Бугари су одмах преузели све војне и државне зграде у Валандову и натерали сво становништво да се скупи у центру града

где су одржали неколико говора убеђујући их да ће целу Македонију ускоро „ослободити“ од српског ропства. Мештанима Валандова и околних села је саопштено да се припреме за полазак ка Бугарској, па је Валандово те ноћи остало пусто, а само мали део становника успео је да се сакрије на таване и у подруме својих кућа. Комите су одвеле део становништва према Бугарској граници у село Злешово, а остале се повукле према граници, знајући да мост на реци Вардару није заузет и да ће ускоро уследити напад српске војске због чега су 3. и 4. априла прешли границу и повукли се у Бугарску. Циљ напада бугарских комита био је прекид железичке пруге Скопље–Солун и ометање рада српске власти у Јужној Србији, а македонско и турско становништво, које је силом одведено на бугарску територију, требало је да покаже светском јавном мњењу неза-

довољство српском влашћу. Акција бугарских комитских чета у Јужној Србији завршена је у октобру 1915. године општом мобилизацијом Бугарске и њеним уласком у Први светски рат против Србије. Под великим притиском аустроугарске и бугарске војске, крајем 1915. године српска власт и војска повукле су се из Јужне Србије, која је тада пала под бугарску окупацију. Према подацима сакупљеним после напада бугарских комита на село Удово и на Валандово у борбама 2. априла 1915. године, од укупно 450 српских војника, углавном регрута који су бранили Валандово, мост на Вардару и станицу Струмица код Удова, погинуло је 261 и рањено је 87 српских војника. Подмукли комитски напад и сви злочини почињени над цивилима и војницима добили су широк публицитет у европској и америчкој штампи након што је српска влада организовала

долазак страних новинара који су посетили подручје на коме су вођене борбе и одатле су послали извештаје у Париз, Лондон, Москву, Петроград, Њујорк, Атину, Букурешт, Рим... Српска влада дала је налог свим својим изасланицима у иностранству да обавесте стране владе о нападу бугарских трупа на српску територију, који доказује да је Бугарска прекршила проглашену строгу неутралност. На основу првих извештаја о масовном уласку комита на српску територију, и жестоким борбама за станицу Струмица и напад на Валандово, српска влада је закључила да је Бугарска једини кривац за овај напад, па је српски изасланик у Софији већ 3. априла 1915. године уложио оштар протест бугарској влади. Бугарска влада је истог дана одбацила оптужбу и демантовала учешће Бугарске у нападу, тврдећи да су у питању унутрашњи немири у Краљевини Србији. Р. Вукосављевић

63

64

МАГАЗИН 9.9.2018.

65

МАГАЗИН

9.9.2018.

Планинарска акција гребеном Солунског фронта

66

ТРАГОМ СОЛУН - Марш планинара дуж сто десет километара линије која је раздвајала снаге две супростављене стране у Првом светском рату. - Организатор једне од највећих планинарских акција под називом ,,100 километара гребеном фронта за 100 година пробоја Солунског фронта“ Удружење „Отаџбина памти“. - Милутин Вукосављевић једини представник Планинарско - смучарског друштва „Гвоздац“. - На линији Солунског фронта трагове ровова време није могло да избрише ни након сто година. - Приликом пробоја Солунског фронта српска артиљерија смањила највиши врх Кајмакчалана за четири метра. - На Кајмакчалану погинуло пет и по хиљада српских војника јер је команда била да се освоји по сваку цену, без обзира на жртве

СКИХ РАТНИКА риближавање дана кад ће и званично бити обележена стота годишњица од завршетка Првог светског рата повод је за бројне активности чији је циљ да се на достојан начин подсети на значајне догађаје из овог периода српске, и светске, историје. Два месеца пре него ће бити обележена стота годишњица пробоја Солунског фронта планинари су извели једну од најзначајнијих, и најзахтевнијих, акција која укључује марш сто десет километара линијом која је раздвајала снаге две супростављене стране у Првом светском рату, Централних сила и Антанте. Међу 55 учесника акције из 17 планинарских клубова, од којих шеснаест из Србије и један из

П

Македоније, нашли су се један представник из Ирске и више учесника из разних удружења грађана и појединаца. У акцији је, као једини Краљевчанин, учествовао и члан Планинарско смучарског друштва „Гвоздац“ Милутин Вукосављевић који освежава сећање на велику ходочасничку акцију по рововима Солунског фронта изведену између 10. и 15. јула. Планинарска акција је изведена у организацији удружења ,,Отаџбина памти“, под називом ,,100 километара гребеном фронта за 100 година пробоја Солунског фронта“, а на пут је кренуло 55 најспремнијих да одговоре на све изазове што су потврдили на шест припремних акција након којих су, између неколико стотина

заинтересованих, одабрани само они који су физички и ментално спремни да поднесу сва искушења. Припреме за завршну операцију отпочеле су у марту ове године кад је, у част Церске битке, организована прва акција на истоименој планини. Већ следећег месеца у част Битке на Дрини изведена је следећа на правцу ратних операција од Бање Ковиљаче преко Гучева и Мачковог камена до Крупња. Трећа акција у мају месецу посвећена је Колубарској бици, а изведена на релацији од Чачка према Сувобору преко Овчара и Овчар бање до Каблара, потом Шиљковица, Великог Маљена, Риора, Сувобора, Равне горе и Прањана. Четврта акција посве-

67

9.9.2018.

МАГАЗИН

68

ћена Тимочкој дивизији, и одбрани источне Србије, изведена је у првој половини јуна на Старој планини, а пета о Видовдану на Шар планини уз учешће кандидата на комеморацији косовским јунацима на Газиместану. Сваку од припремних акција пратиле су трибине, промоције књига и упознавања са великим биткама и жртвама из времена у којем су вођене борбе за ослобођење Србије због чега су сви учесници, зависно од порекла, били распоређени по тадашњим мобилизацијским областима, тако да су били представници српских дивизија и армија. Дугогодишње планинарско искуство и учешће у шест ходочасничких акција до Свете горе и Манастира Хиландара довољни су за закључак како се пут гребеном Солунског фронта, иако много краћа, сматра једном од најтежих понајвише због констатације о дневним успонима који су достизали хиљаду и осам стотина метара. Након што је обезбеђена сагласност амбасаде, грчких и македонских

власти, учесници акције из Зрењанина, Ужица, Београда, Смедерева, Ваљева, Кавадараца, Ниша, Горњег Милановца, Пожаревца, Шапца, Крупња, Новог Сада, Штрпца, Краљева, Лепосавића, Даблина, једног члана нишког огранка Менсе Србије, Горске службе спасавања и Планинарског савеза Србије кренули су до Ђевђелије и места Смрдљива вода да би кренули на пут одакле су српски војници пре равно сто година пошли у ослобађање земље. На правцу кретања придружили су им се представници Дунавске, Дринске, Моравске, Шумадијске, Тимочке и Вардарске дивизијске области, најупорнији потомци бораца чврсто решени да на достојан начин одају пошту славом овенчаним прецима. Са гроба команданта Друге армије војводе Степе Степановића у Чачку, на чијем је правцу извршен главни пробој на Добром Пољу 1918. године, кренули су венци који ће бити положени у славу и част жртвама у пробоју Солунског фронта. - Без обзира што смо знали све са

нама је било неколико чланова Горске службе спасавања, санитетска екипа и један спасилац са псом и комплетном опремом за спасавање. Пре две године сам ишао на пут до Кајмакчалана, али путем којим су се кретала војна возила, а овом приликом ми је конфигурација терена била сасвим непозната јер смо ишли буквално по рововима. На сто километара линије фронта обишли смо сваку коту и сваки ров носећи икону светог Петра и Павла, а целим путем обилазили ратничка гробља закључно са српским и француским у Битољу. Ни при великој врућини каква је владала током целе акције због загађености извора нисмо смели да пијемо воду на терену, па смо користили флаширану, а три боце од по литар и по дневно сваком учеснику обезбедило је предузећа ,,Кожуфчанка“ из Кавадараца. Првог дана смо обишли Дудице и стигли до Голупца одакле почиње линија фронта коју су држале Тимочка, Шумадијска и Дринска дивизија. Водич је знао логоре од ко-

јих је сваки био поред неке карауле, а логистику су нам пружали макдонски планинари из Кавадараца и Неготина на Вардару који су по пар дана ишли са нама - прича Вукосављевић. Већ од шест сати ујутру првог дана пут је водио благим успоном на гребен Кожуфа, преко Марковог језера на врх Зелени брег до висине од 2.165 метара, па гребеном преко седла Порте до подножја и успона до врх Дудица на 2.132 метра. Даљи пут водио је венцем планине Кожуф, преко Коњске главе до Голупца где су домаћини успели да уреде некадашњу караулу ЈНА, и претворе је у планинарски дом. Након 26 километара пешачења, и висинском разликом у успону од 1.213м и спуштању 1.229 метра, учесници акције су заслужили одмор уочи наредне етапе. Марш по топлом времену без кише обележио је за многе непримерен темпо којим је требало савладати и до 40 километара дневно. Ма колико да је било тешко, што се код знатног броја учесника акције манифестовало појавом жуљева, нико није ни помишљао

да одустане. Милутин Вукосављевић признаје да је богато планинарско искуство било одлучујући фактор при напору да правилно распореди снагу и сачува је до краја акције. Због тога се првих дана држао прилично резервисано у задњем делу колоне и правио друштво по коме ко би мало заостао. Посебно тешким показали су се терени без било какве стазе, по који пут и прелазак преко воде, све до касних вечерњих сати када су планинари до новог логора стизали по мраку уз помоћ чеоних лампи. На Петровдан ове године планинари су већ око шест сати кренули преко венца планине Козјак, правцем линије главног пробоја Солунског фронта, према коти Добро Поље. Седамнаест километара дуга деоница до коте Пулевац вијуга гребеном, а затим шумским путем. Константним успоном преко Камиле и Малог Козјака колона је стигла до Великог Козјака на висини од 1.814 метара, да би се три сата након поднева, и 27 пређених километара, отворио поглед на простор од

планине Ниџе до Кожуфа. Дуж целе деонице видљиви су трагови ровова које време није могло да избрише ни након сто година. На овим теренима биле су стациониране јединице Шумадијске, Тимочке и Југословенске дивизије, са додатом 17. француском колонијалном дивизијом. Са већ видљивим траговима умора појединих учесника пут преко коте Кравица око 21 сат води до Доброг Поља. Пређених 40 километара, са висинском разликом при успону од 1.513 и спуштању 1.404 метра, довољан су повод за озбиљан одмор пред наредну етапу. - После Голупца стигли смо у Добро поље одакле је у пробој фронта кренула Шумадијска дивизија. На гребену су били бугарски ровови о којима још сведоче остаци комада бодљикаве жице, а има и неексполодиране муниције. Циљ нам је био да видимо колико је тежак пут који је наша војска морала да прође како би савладала Бугаре који су се укопали на најнеприступачнијем месту. Копали су ровове у камену,

69

МАГАЗИН

9.9.2018.

направили фортификацијске препреке са бодљикавом жицом и минским пољима тако да је било потребно велико јунаштво да би се све савладало. На сваком месту смо имали лепо предавање о томе шта се дешавало током битака, а на врху нас је чекало сто деце из целе Србије са заставама. Кајмакчалан је висок 2.521 метар након што га је наша артиљерија приликом пробоја Солунског фронта смањила за четири метра. Ту је рањен и мој деда Јовица Николић, носилац пет медаља са Кајмакчалана, кога је бугарски војник погодио бајонетом у колено. На овом месту је погинуло пет и по хиљада наших војника јер је команда била да се освоји по сваку цену, без обзира на жртве - каже Вукосављевић. На врху Кајмачкалана, српске „Капије слободе“, испред крста постављеног у част великог страдања српске војске положени су венци и прочитане молитве за покој душа страдалих. До-

70

бро Поље представља широка висораван на којој је, од 1916. до пробоја половином септембра 1918. године, била Друга армија под командом војводе Степе Степановића. Тада су јој придодате 17. француска колонијална и 122. дивизија са којима су освојене утврђене непријатељске позиције на линији Кравица – Добро Поље – Сокол. Од Доброг Поља преко Беле земље до коте Сокол има 5,5 километара, са висинском разликом од 340 метара успона и исто толико спуштања, за шта је потребно око два и по сата хода. Као природна стеновита тврђава ова кота није могла да буде освојена пуне две године јер су у стенама укопани бункери из којих се бранила непријатељска позиција. Од Сокола пут стрмом стазом и гребеном води према коти Ниџе на 2.360 метара надморске висине одакле се види врх Кајмакчалана. Након опела у јутарњим часовима следећег дана колона се спушта преко Старковог гроба до села Скочивир где

је циљ акције. Етапа води учеснике венцем који је 1916. године био јака утврђена непријатељска линија заузета тек после освајања Кајмакчалана. На овом подручју, каже Вукосављевић, има четрдесет гробаља, углавном запуштених и у лошем стању, на којима су из гробова српских војника никли борови дебљине тридесетак сантиметара.Тек на неком од њих између два светска рата чланови породица поставили су спомен обележја са именима страдалих. Значај великог јубилеја, стоте годишњице од завршетка Првог светског рата, повод је да Планинарско - смучарско друштво „Гвоздац“ организује акцију намењену женским члановима. План је да организована колона крене из родног места Милунке Савић Копривнице и до Краљева стигне после два дана хода, 22. октобра на дан кад се обележава стота годишњица ослобођења у Првом светском рату. Од Јошаничке Бање до Брезне има више од

Милутин Вукосављевић четрдесет километара, а стаза је специјално за ову прилику обележена пре годину дана.

Пут од Копривнице води на Планско брдо и Пупавно до Доброг Буквиља код Гокчанице. Од раније је присутна идеја да се на Великој ливади постави спомен чесма, а реализацију отежава податак да су после великих падавина ове године путеви у великој мери оштећени. Вукосављевић сведочи да су све тешкоће током ове јединствене акције остале у сенци дуга према отаџбини и чињенице да су учеснике за ове просторе везивали директни преци. И они са дугогодишњим планинарским искуством признају да се акција с правом сматра веома тешком, а о емоцијама на готово свим значајнијим местима сведоче сузе које је мало ко успевао да савлада. - Темпо ми је био мало непримерен, јер смо полазили мало касније него што сам навикао у сличним акцијама кад кренем пре зоре а до сванућа пређем и 20 километара, па имам времена да се одморим током дана. Пешачило

се четири дана током којих сам пио седам до осам литара воде дневно. Задовољан сам, а као и на ранијим турама био сам у прилици да по нешто и запишем - каже Вукосављевић. Велике заслуге за организацију акције, током које је последњег дана одата пошта српским јунацима на војничким гробљима у местима Скочивир, Добровени, Живојно, Бач и Битољу, као и француским јунацима на Француском војничком гробљу у Битољу, припадају Радољубу Кнежевићу из Лепосавића. Као једном од креатора била је то акција у коју је уложио највише времена и труда што је захтевала веома компликована и тешка логистика и организација кретања по беспућима планинских масива Кожуфа, Козјака и Ниџе. И поред тога акција се оцењује најдражом готово свим учесницима, како због повода којим је иницирана тако и тешкоћа које су пратиле све учеснике. Т. Радовановић

71

9.9.2018.

МАГАЗИН

72

Двеста пет година од смрти Јована Курсуле

НАЈПОЗНАТИЈИ СРПСКИ МЕГДАНЏИЈА (2)

ве до Балканских ратова у ратовању се практиковало одржавање мегдана најистакнутијих представника две супростављене војске. Мегдан се завршавао одсецањем главе пораженог и тријумфалним повратком победника у редове војске којој припада. Ово правило које се дуго задржало у традицији ратовања запрепастило је и самог Наполеона који је између 1806. и 1808. године први пут био у ситуацији да у Далмацији види црногорске ратнике који одсецају главе непријатељским војницима. Био је то повод да обавесте Европу да на Балкану живи нецивилизован народ који одсеца главе. Иако сличан обрачун са политич-

С

ким непријатељима потиче из Француске револуције када је гиљотина била основно средство за извршавање смртне казне током 19. века је, након еманципације, овај обичај потпуно нестао. На Балкану су га Турци задржали све до краја 19. века, а до Балканских ратова потпуно нестаје код свих, сем Турака. Уколико се о ратовима уопште може говорити као цивилизованом чину, он је то постао увођењем у масовну примену ватреног иоружја. Током Првог и Другог српског устанка српске устанике су предводиле војводе, о и имена многих истакнутих су готово заборављена. Историчар Милољуб Арсић, архивски саветник Историјског архива у Кра-

љеву сведочи да се после 1945. године у настави историје избегавају теме које се односе на овај део српске историје. Разлог за то види у чињеници да остали народи удружени у Југославију нису имали богату историју, па се настојало да се постигне равнотежа и не изучава само српска. - За време Карљевине Србије сви значајни дани из историје обележавани су на достојан начин, подизани су споменици истакнутим личностима, улицама давана њихова имена, неговане епске песме о бојевима, а ученици их декламовали на завршетку школске године. После 1945. године све је бачено у запећак, а и данас је тако, иако се у последње време мало,

73

9.9.2018.

МАГАЗИН

74

али недовољно, враћамо националној историји. Први и Други српски устанак готово да смо заборавили, а држава није узела учешће у обележавању великог јубилеја, две стоте годишњице од смрти Јована Курсуле. То је препуштено локалној самоуправи и ентузијастама који живе у овом крају и који се сећају да су им очеви и дедови причали о таквим јунацима. Ово је иницијатива удружења које негује традиције ослободилачких ратова, а да није тога нико се од власти и установа републичког значаја не би сетио да то учини – каже Арсић. Јован Петровић Курсула погинуо је као војник од рана задобијених на бојном пољу па је било нормално очекивати да се у обележавање годишњице његове смрти укључи и Војска Србије. Као учесник у свим већим борбама Првог српског устанка Јован Курсула

никад није био политичка личност, нити командант било ког дела војске. Романтичарским јунаштвом и средњовековним витештвом стекао је славу код народа који је одувек волео онога ко се у нечему истиче. Зато га није заборавио ни 200 година након смрти. И док је славу стекао као велики и непобедиви мегданџија из краљевачког краја потичу бројне друге у историји српског народа много значајније личности. Међу њима су карановачки војвода Радич Петровић, аустроугарски официр из времена Кочине рајине и Антоније Ристић Пљакић који је био ожењен Карађорђевом кћерком. Посебно се истакао у бици на Руднику када је посекао чувеног турског зулумћара Пљаку по коме је и добио надимак Пљакић. Иако је рођен у Ваљевској Каменици овај знаменити српски војвода преке нарави, изузетно

леп и висок човек живео је у Карановцу, данашњем Краљеву. Пљакићу су биле подређене све војводе од Крушевца и Горњег Ибра до Рудничке нахије. Иако нема много писаних докумената из тог периода сачувана су писма у којима му Карађорђе наређује да мобилише војску из Крушевачке, Јошаничке, Рудничке и Пожешке нахије и да са довољно хране иде на Делиград. Дуго је у Цветкама живела породица Курсулић, а један од потомака се из Јошаничке Бање преселио у Рашку. Један од потомака Јована Курсуле је и чувени индустријалац и богаташ у предратној Југославији Ратко Курсулић. У то време, све до 1851. године, било је уобичајено да се у свакој следећој генерацији мења презиме, а није ништа необично да се као у случају

Курсуле, Пљакића и многих других имену додаје и надимак. Презиме се дуже задржавало само ако је предак био познат, мада није било неуобичајено да се узме и по жени која је по нечему била истакнута. Удружење грађана које је под називом „Јован Курсула“ формирано ради неговања ратничких традиција српског народа у 19. и 20. веку организовало је последњег дана августа, са цветачким свештеником Петром Гавриловићем обележавања двестоте годишњице смрти најпознатијег српског мегданџије, а у црквеној порти је отворена спомен соба посвећена овом јунаку. Након архијерејске литургије у цркви Светог Павла епископ шумадијски и администратор Епархије жичке Јован је уз саслужење свештеника ове епархије служио парастос славном јунаку поред гроба који се налази у порти цр-

кве Севтог Павла. О животу и делу Јована Курсуле годворио је др Милан Матијевић, председник истоименог удружења, а епископ Јован је освештао спомен собу која је постављена уз помоћ краљевачког Народног музеја. Обележавање јубилеја завршено је уметничким делом програма у коме су учествовали глумци Краљевачког позоришта, ученици Етно одсека Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и основци школе из Цветака. Нема поузданих података о томе да ли је, и како, обележавана стота годишњица смрти Јована Курсуле јер је 1913. година била једна од најтежих у историји Србије. Вођени су Балкански ратови, а Србија ратовала против Бугарске и Турске након чега су Турци протерани са Балкана, и он коначно ослобођен. Клица те победе, сведочи Арсић, датира још из Првог српског

устанка. Борба је настављена током краткотрајне Хаџи Проданове буне 1814, да би Курсулини саборци који су преживели масакр, међу којима и Танаско Рајић, подигли устанак у коме је овај испољио изузетну храброст. Када су Турци потисли српску војску из Чачка у Љубићу је, бранећи топове, остао сам Танаско Рајић док га Турци нису посекли. - Преживели борци из Првог српског устанка показали су велико јунаштво у Другом под вођством војводе Милоша Обреновића који је, захваљујући успесима на бојном пољу, али и вештој дипломатској активности издејствовао непризнату аутономију 1915. године. Тада се договорио са Марашли Али пашом да сам прикупља порез, а Турци не залазе у Србију. Поткупљујући турске везире у Београду успео је да издејствује потпуну ау-

75

9.9.2018.

МАГАЗИН

76

тономију већ 1817. године кад га је народ прогласио за кнеза. Кнежевско достојанство признато му је тек 1833. године кад му је турски султан хатишерифом доделио и право да могу синови да га наследе – прича Арсић. Колико је Милош Обреновић био способан сведочи понашање пред турским везиром Сулејман Сопљак пашом до кога би дошао пузећи на коленима. Само коју годину раније, у боју на Равни 1813. паша је рањен борећи се против устаника које је предводио Милош Обреновић. Турци су били похлепни на злато, а Милош бројне проблеме решавао кесом дуката прикупљених од пореза. У то доба у Србији је коришћен млетачки, турски, аустријски и холандски златни новац зарађен од извоза. Србија је имала стотине хиљаде свиња које су продаване Аустрији, а од зараде куповани оружје и барут за борбу против Турака. Кроз читав средњи век основна привредна грана у Србији било је сточарство, поготово узгој свиња које су храњене жиром. Земљорадња је била у нераскидивој вези са сточарством као главним извором ђубрива за обраду земље. Сваки војвода је имао велике површине обрадиве земље и бавио се сточарством које је било основна привредна грана све до краја Другог светског рата. Милош Обреновић је био најбогатији човек на Балкану који је финансирао Илирски покрет у Хрватској и штампање књига Вука Караџића. - Милош Обреновић је био врховни господар чија је реч била закон све до 1835. године кад је усвојен Сретењски устав. Пре тога није било закона, а кнез је имао егзекуторе који су 1817. године убили и Карађорђа који се вратио у Србију са пратиоцем Грком Наумом Крнаром. Крнар је наговарао Карађорђа да подигне устанак свих балканских народа, што је реметило Милошеве планове, па је наредио Карађорђевом куму, смедеревском војводи Вујици Вулићевићу, да изврши егзекуцију – каже Арсић. Карађорђе Петровић је уживао велики углед у српском народу, а веровало се да му ни зрно из пушке не може

ништа, па је Вујица платио Николи Новаковићу да Карађорђа убије секиром на спавању што је овај и учинио у Радовањском лугу. Вујица је био са Карађорђем у колиби и чекао да заспи да би пред зору изашао да наточи воду а Новаковићу остави довољно времена за убиство. Убијен је Наум Крнар, а планирани устанак у Грчкој избио је 1821. године. Након егзекуције Милош је Карађорђеву главу однео Марашли Али паши, а овај одрану кожу главе послао у Цариград да би, напуњена ватом, била изложена испред султановог дворца. Карађорђева ликвидација приказивана је као велика победа царевине која се ослободила непријатеља број један, а поступак Марашли Али паше чин који је требало да учврсти његову позицију у Београду. Карађорђеву главу узела је кнегиња Љубица, прелила је вином и сахранила у двору у Београду да би касније кад је тело из луга било пребачено у цркву глава била састављена са њим и сахрањена на Опленцу где се и данас налази Карађорђев гроб. Милољуб Арсић истиче Милошев обичај да на подмукао начин ликвидира све политичке противнике. Тако је на прагу своје куће ликвидиран шабачки владика Милентије Никшић са своја два момка који су се ту случајно нашли. Карађорђеву главу у Цариграду украду грчки свештеници фанариоти из солидарности према бројним цариградским хришћанима за које је излагање Карађорђеве главе било велика срамота. Историчари немају много података о овом времену јер архивска грађа из Првог српског устанка није сачувана. Након пропасти устанка сачувана је једино у страним архивама и по некој цркви, што није довољно за озбиљније изучавање овог периода историје. Зато нема много података ни о животу Јована Курсуле о коме је у народној традицији остало забележено да је био велики јунак и мегданџија. Како је умро у 45. години, а редак је случај да у тим годинама неко није ожењен, верује се да је имао и наследнике о који-

ма нема података. Арсић каже да постоји сачувано писмо које је његова супруга писала Милошу Обреновићу тражећи од кнеза помоћ У време док су још били живи учесници знаменитих битака државник, историчар и књижевник Милан Милићевић, написао је на основу сећања свременика књигу „Споменик знаменитих људи код Срба“, а Константин Ненадовић „Живот и дело бесмртног Карађорђа“. Обојица су објавили податке о Јовану Курсули на основу аутентичних исказа људи тога времена. Након стварања државе у устанку и њене пропасти после тога иако је било писмених људи није се много мислило на архивску грађу тако да сем малог броја Карађорђевих писама из периода кад се бежало из Србије, није много тога сачувано. - Народ је био неписмен а у недостатку папира правили су од историјских докумената фишеке, стављали у њих барут и пунили пушке, јер нису умели да прочитају шта је у документима. И Милош Обреновић је био неписмен, а колика је била потреба за муницијом сведочи пример Хајдук Вељка Петровића који је претапао сребрно и златно посуђе да би изливао топовску ђулад потребну за одбрану Неготинске крајине. Игром случаја, као један од ретких докумената, сачуван је Карађорђев Протокол из 1913. године који сведочи о мобилизацији војске за битку код Делиграда – каже Арсић. Српска историографија није се бавила турским архивама које садрже документа на арапском писму које је коришћено све до Ататуркове реформе 1908. године када је уведена латиница. Иако су турске тефтере из средњег века преводили стручњаци за арапско писмо у сарајевском Оријенталном институту српски историчари их нису користили. Тек у новије време едукују се стручњаци за овај језик и писмо, па сеочекује да би неке нове генерације могле да сазнају много више од петовековној владавини Турака на овим просторима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

77

9.9.2018.

МАГАЗИН

78

Отворена спортска сала у Дому ученика средњих школа

ЗА ВИШИ СТАНДАРД УЧЕНИКА

- Краљевачки Дом ученика средњих школа сврстава се у ред квалитетнијих што потврђује податак да константно напредује, понајвише захваљујући чињеници да прихвата нове програме. - Виртуелни свет и информационе технологије младе одвајају од реалности и, уместо да се окрену спорту, везују их за екране такозваних паметних телефона. - Спортски активнија деца имају бољи школски успех, више су оријентисана на тимски рад, имају бољу физичку кондицију и социјалне вештине. - Министарство је за изградњу објекта обезбедило 53 милиона динара, а град земљиште и неопходне инфраструктурне прикључке што је у знатној мери допринело да укупни трошкови буду знатно мањи него што би се то очекивало за објекат ове величине

79

инистарство просвете, науке и технолошког развоја је препознало потребу за изградњом спортске хале при Дому ученика средњих школа, што је било повод да тадашњи министар др Срђан Вербић, са градоначелником Краљева Томиславом Илићем, на истеку прве половине марта 2016. године положи камен темељац за изградњу овог објекта. Средства за реализацију пројекта обезбедило је Министарство просвете, а плац за монтажни објекат површине 1.150 квадрата са пратећим анексом, локална самоуправа. На свечаности организованој тим поводом обећано је да ће, уколико радове не буду отежавали метеоролошки услови, сала бити завршена до половине маја исте године. Податак да је у школама све присутније вршњачко насиље упућује на потребу сталне борбе против њега, а начин за то су добри ученички домови

МАГАЗИН

9.9.2018.

М

80

способни да спречавају негативне појаве ове врсте. Вршњачко насиље је оцењено као појава са којом бројне генерације у прошлости нису морале да се суочавају као у новије време које захтева стално проналажење нових начина како би му се супроставило. Спортске сале и ученички домови су се показали као одличан начин за борбу против насиља што је повод да буду издвојена значајна средства, од преко педесет милиона динара, за реализацију прве фазе радова који су поверени конзорцијуму краљевачких предузећа Ави доо, Радијатор инжењеринг и ГП Николић. Циљ изненадне посете помоћника министра просвете, науке и технолошког развоја Љубиша Антонијевића у јуну исте године био је да се увери како теку радови на изградњи спортске сале, а иако је рок од шездесет дана за завршетак прве фазе радова истекао 14. маја Антонијевић је израчунао да

радови теку планираном динамиком. Важнијим од рокова оцењена је чињеница да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја препознало потребу за изградњом спортске сале при Дому ученика средњих школа вредне педесет милиона динара и да се радови ипак приводе крају. Иако није предвиђено првобитном верзијом пројекта непосредно уз салу почела је градња мултифункционалног анекса дугог 22 и широког шест метара са потребном опремом и пратећим садржајима, а на спрату додатни простор за теретану и спортске активности које могу да обогате живот ученика и учине га садржајнијим. Други дан септембра ове године остаће забележен као датум када је краљевачким средњошколцима коначно предата на коришћење спортска дворана при Дому ученика средњих школа. Била је то прилика да ресорни министар Младен Шарчевић, након

симболичног пресецања црвене врпце на улазу у салу, потврди како се краљевачки Дом ученика средњих школа сврстава у ред квалитетнијих што потврђује податак да константно напредује, понајвише захваљујући чињеници да прихвата нове програме. - Ја сам овај објекат посетио у фази градње тако да ми је драго да видим да је завршен и да је добар пример да за релативно скроман новац добијете оволику халу. Ово није сала само за потребе дома и школа, него и за спортске клубове и заједнчку сарадњу између самих установа града, клубова и других министарстава. Ово је прилика да за 53,5 милиона динара добијете халу од преко 1.160 квадрата, квалитетан велики објекат који, са додатним анексом, на преко 900 квадрата хале са трибинама има све садржаје - истако је Шарчевић уз потврду да ће сарадња са овом и другим установама у граду бити настављена и у будућности.

Добра основа за то је уверење да доласком нових привредних гиганата, и оживљавањем привреде, образовање више неће бити само пасивни посматрач нових тенденција у овој области. Да је тако потврђује политика уписа у средње школе и формирања нових модела образовних установа као основни задатак министарства. Највише разлога за задовољство на почетку школске године, кад Дом ученика средњих школа усељава нове станаре, има директор Драгутин Карановић. Оно је појачано чињеницом да се отвара спортска хала изграђена уз велику подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја. - Ми смо били спремни а ресорно министарство, министар Младен Шарчевић, који је пре тридесет година и сам радио у једном дому ученика, и град Краљево пружили су нам прилику да као Дом ученика срењих школа младима понудимо нове садржаје.

Министарство је обезбедило финансијска средства за изградњу спортске сале, а локална самоуправа је без надокнаде доделила земљиште и финансирала инфраструктурне прикључке. Овај објекат ће омогућити корисницама наших услуга да тренирају, играју и да уживају у игри, али ће халу користити и бројни спортски клубови, јер је у потпуности опремљена за различите спортске активности. Виртуелни свет и информационе технологије младе одвајају од реалности и везују их за екране такозваних паметних телефона, иако реалност показује да је паметније да се окрену спорту. Спортски активнија деца имају бољи школски успех, више су оријентисана на тимски рад, имају бољу физичку кондицију и социјалне вештине. Зато је заједнички задатак свих нас да младима, отварањем ове хале, на прави начин то и предочимо - каже Карановић.

81

9.9.2018.

МАГАЗИН

82

Младен Шарчевић

Коришћење спортске хале отпочело је и пре званичног отварања, пред крај претходне школске године, кад је овде одржана Домијада и спортска такмичења корисника услуга ученичких домова. Већ прво масовније такмичење показало је колико ученици имају спортског духа, жеље да граде пријатељства, нижу успехе и сећају дана проведених у овом објекту о чему на најбољи начин сведоче реакције на друштвеним мрежама. Још једном је потврђено да се стварањем услова за бављење спортом у оваквим халама утиче на смањење стопе вршњачког насиља, јер се енергија потрошена на спортском терену читавом друштву враћа на најбољи начин. У локалној самоуправи отварање нове спортске сале оцењују као прво у низу нових која се очекују до краја године, уједно и као потврду да се отварање оваквих објеката од свих осталих разликује и по томе што друштву вишеструко враћа од онога што је уложено. - Данас се налазимо на месту где сабирамо резултате нашег рада, а ја очекујем да ћемо у наредном периоду заједничким радом и сарадњом са привредом у области дуалног образовања, улагањем у инфраструктуру, у изградњу студенског дома, нове основне школе, успети да задржимо децу у Краљеву, отварањем фабрика успети да увећамо број нових бракова и да се више деце рађа како бисмо коначно успели да све наше школе испунимо, а да држава и град Краљево напредују - верује градоначелник Краљева др Предраг Терзић оцењујући изградњу нове спортске сале Дома ученика средњих школа као прави пример добре сарадње Министарства науке, просвете и технолошког развоја и града. Министартсво је за изградњу објекта обезбедило 53 милиона динара, а град земљиште и неопходне инфраструктурне прикључке што је у знатној мери допринело да укупни трошкови буду знатно мањи него што би се то очекивало за објекат ове величине.

Добру сарадњу локалне самоуправе са ресорним министартством потврђује увођење новина у образовни систем, а само неке од њих су дуално образовање у средњим школама и билингвално одељење у Основној школи „4. краљевачки батаљон“. Успешну сарадњу треба да потврди почетак радова на градњи нове зграде Основне школе „Свети Сава“, а није без основа ни очекивање о градњи студентског дома и нових улагања у краљевачку просвету.

Синдикат Да почетак школске године не може да прође без штрајка просветних радника потврђено је и ове покушајем да се изврши притисак на ресорно министарство указивањем на потребу квалитетнијих услова за рад. И док незадовољство међу просветарима не јењава годинама уназад министар Шарчевић верује да је држава апсолутно коректна према њима. Незадовољство просветних радника повод је за потребу наставка конструктивних разговора који би допринели усаглашавању ставова две супростављене стране, а све у складу са могућностима државе да допринесе смањењу разлика. Чини се да је то пре свега увођење платних разреда као основа за одређивање зарада у просвети. - Синдикат је у фази преговора и ту мора да се уваже многе чињенице, не само жеље да сви будемо колективно где можда припадамо делом, а делом не. Ако је теза синдиката просвете да смо оштећени, а кажем ми јер сам део истог система, па смо ми прошли лошије јер је почетна основа осма или девета група, то није тачно јер вас, ако имате отежане услове рада, матрица препознаје. Много људи су имали већи коефицијент због рада у посебним одељењима, са децом са посебним потребама и многи други као радници који раде у специјализованим математичким гимназијама. Али, имамо и нову агенду да матрица препознаје квалитет. Зато смо нови закон правили тако да се формирају тимови за квалитет и то више није формално питање, јер већ у прва три наредна месеца мо-

жете остварити бонус да двадесет посто запослених пређе у виши ниво. Мислим да ће се држава апсолутно понашати коректно и нема ни најмањи разлог да само просвета буде категорисана као неко ко смета. Али, морамо бити апсолутно разумни у преговорима - каже Старчевић уз потврду да скраћење часова за трећину првог дана нове школске године и не треба сматрати нечим што не може бити надокнађено. Министар подсећа и да реформски циклус у образовању почиње од првог разреда основниих школа, а наставља се у петим и гимназијама променом агенде учења које подразумева укидање обнављања и понављања градива. Нов начин рада подразумева учење концепата које треба да истакну међупредметну повезаност и примену стечених знања у пракси. - Наставници су нашли нове моделе учења и рада, обучавају се и директори јер ово није никаква шминкерска реформа, већ дубинска заснована на добрим стандардима најбољих модела у свету. Просветни радници су је добро прихватили, а сада је контра питање да ли је снидикална теза да су сви исти добра, или сви прихватају измене и новине обуке. Просвета мора да буде боља, а хајде да докажемо да то мора да буде пуним капацитетом. Радићемо модел једносменског рада, или целодневне наставе, што је предвидела стара стратегија. Почећемо тиме да се бавимо у једном броју школа, а обновили смо 870 што је више од трећине - каже Шарчевић и најављује израду планова за наредну годину. Добра потврда да је држава постала стабилнија, а влада озбиљнија, огледа се у већој количини пара и за просвету и новим процедурама за корак напред што, каже министар, није оствариво у кратком року од само годину дана. До примене закона од 1. јануара наредне године има добрих два до три месеца простора за преговоре и штеловање, што је добра основа за уверење о компромису на задовољство и једне и друге стране. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

83

Почела нова школска година

МАГАЗИН

9.9.2018.

СТАСАЛА НОВА ГЕН

84

- На територији града Краљева у школске клупе је први пут село 993 ученика. - Сто двадесет првака Основне школе „4. краљевачки батаљон“ припада првој генерацији ученика која ће користити дигиталне уџбенике. - Реформа образовног система почиње на најнижем нивоу, прво за ученике првог и петог разреда. - Новине у образовању односе се на примену дигитализације у настави, употребу дигиталних уџбеника за ученике првог и петог разреда, али и дигиталног дневника у оквиру пилот пројекта од кога се очекује да потврди амбициозна очекивања. - Прва искуства су позитивна јер су просветни радници прихватили нов начин рада који се реализује у две хиљаде дигиталних учионица широм земље очетак сваке нове школске године представља велики изазов за све ученике, понајвише за оне који први пут седају у школске клупе. То је и повод да се најмлађим школар-

П

цима првог дана припремају пригодни програми како би се осећали што пријатније у новој средини. Иако школска година традиционално почиње првог дана септембра ове

су пригодне свечаности у свим основним школама на територији града одржане два дана касније, а разлог је чињеница да се први радни дан после летњег распуста поклопио са викен-

НЕРАЦИЈА ПРВАКА дом кад, према постојећим прописима, нема наставе. И док велики број школа, посебно оних са периферних делова територије града, кубури са бројем ђака у Основној школи „4. краљевачки батаљон“ попуњено је свих сто двадесет столица резервисаних за ученике првог разреда који ће бити распоређени у пет одељења, баш као и годину дана раније. Поред њих у три припремно предшколске групе настава ће бити организована за шездесет пет оних који ће на полазак у школу морати да причекају још годину дана. Узбуђење првака у овој школи повећано је чињеницом да припадају првој генерацији која ће користити дигиталне уџбенике. Да први дан школе остане што дуже у сећању и овом приликом су се потрудили они који су узбуђење почетка образовног процеса доживели ранијих година, а без емоција није ни у редо-

вима просветних радника ове школе, посебно оних који преузимају обавезу да поставе основе образовања још једне генерације првака. На територији града Краљева ове године је у школске клупе први пут село 993 ученика који ће септембар ове године памтити по новим обавезама, али и пријатељствима која у највећем броју случајева трају целог живота. Квалитет образовања је нешто што се ни овом приликом не доводи у питање, а колико ће да му допринесу дигитални уџбеници могло би да буде познато већ на истеку прве школске године. После двомесечне паузе дечја граја поново краси дворишта свих основних школа, а значајним се чини податак да прваке од ове године очекују бројне новине због којих је спроведена одговарајућа припрема просветних радника. Да реформа образовног система

почиње на најнижем нивоу, прво за ученике првог и петог разреда, приликом последњег боравка у Краљеву потврдио је и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић. Новине у образовном процесу укључују реализацију стратешких задатака који су у претходном периоду доживели проверу кроз низ пилот пројеката. Они се првенствено односе на примену дигитализације у настави, употребу дигиталних уџбеника за ученике првог и петог разреда, али и дигиталног дневника у оквиру пилот пројекта од кога се очекује да потврди амбициозна очекивања. У Министарству просвете, науке и технолошког развоја потврђују да су прва искуства позитивна јер су просветни радници прихватили нов начин рада који се реализује у две хиљаде дигиталних учионица широм земље. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

85

9.9.2018.

МАГАЗИН

86

- У време када је варош имала око 1.900 становника, од којих је тек четвртина била писмена, група образованих и напредних Карановчана основала је 1868. године читаоницу. - Општинска читаоница је постојала до Првог светског рата и имала више од три хиљаде књига и часописа. - Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ данас има око 250 хиљада књига и часописа, а годишње организује око три стотине догађаја. - За више од десет х иљада активних чланова свих генерација библиотека је извориште знања и уточиште од свакодневнице

Век и по библиотекарства у Краљеву

ТЕМЕЉ ХРАМУ КЊИГЕ Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ и град Краљево ове године обележавају век и по од оснивања прве читаонице у Карановцу која представља зачетак библиотекарства у граду и данашње краљевачке библиотеке У време када је варош имала око 1.900 становника, од којих је тек четвртина била писмена, група образованих и напредних Карановчана основала је 1868. године читаоницу за коју није познато где се налазила, али се зна да је била претплаћена на осам новина и да је у вароши организовала културни и забавни живот. Они који су основали карановачку читаоницу, прву после петовековног ропства, обновили су духовни мост са немањићком Жичом, у којој је Првовенчани спајао земаљску моћ и књижевно надахнуће, и у којој су настала најлепша дела српске средњовековне књижевности. Поставили су темељ храму књиге у који је израсла данашња Народна библиотека „Стефан Првовечани“. Значајним за историју библиотекарства у Краљеву сматра се чувени председник општине Јован Сарић који се 1881. године латио обнављања Општинске читаонице која је постојала до Првог светског рата и, у то време, имала више од три хиљаде књига и часописа. Између два рата Краљево није имало градску библиотеку, па су становници града жеђ за знањем могли да утоле једино у школским књижницама, Народној књижници у Жичи и при Југословенско-француском клубу. Најновије поглавље у историји краљевачког библиотекарства почиње 1945. године оснивањем Народне библиотеке чији је књижни фонд првих година стваран и употпуњаван, између осталог, и организованим прикупљањем

књига од грађана, о чему сведоче сачувани плакати. Кроз деценије које су уследиле, ризница књига је значајно обогаћена па Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ данас има око 250 хиљада књига и часописа, годишње организује око три стотине догађаја и има више од десет хиљада активних чланова свих генерација за које је библиотека извориште знања и уточиште од свакодневнице, које дигитални медији могу обогатити, али никада заменити. У Карановцу као центру истоименог среза читаоница постоји од 1868. године, а податак наведен у извештају управитеља Читаонице карановачке од 6. маја 1875. године и у супротности је са податком који се налази у молби начелника округа чачанског И. Коцића од 1. маја 1873. године министру просвете. - Грађанство вароши Карановца установило је варошку читаоницу још 1869. године, па како до сада никаквих правила није имало, то је сада такова сачинило – стоји у допису. Да је тачан датум оснивања читаонице тешко утврдити показује извештај председника Општинског суда карановачког Јована Сарића упућен 9. јануара 1881. године начелнику среза карановачког Јови Чешмановићу. - Читаоница које је године, као први пут отворена, Суд није могао сазнати, но само то, да је постојала пре доласка његовог височанстава књаза Милана.... Правила „Друштва Читаонице карановачке“ одобрена су 30. маја 1873. године, што се може видети из акта министра унутрашњих дела Начелству округа чачанског. Према сачуваним подацима, читаоница је 1874. године имала педесет

чланова који су плаћали 40 гроша улога годишње. Средствима чланова организован је рад и издржавање читаонице и извршена претплата за осам домаћих листова: „Српске новине“, „Видовдан“, „Будућност“, „Домишљан“, „Рад“, „Тежак“, „Глас јавности“ и „Застава“, а записано је како је Читаоница организовала села, вечерње забаве и беседе. У време српско – турских ратова у периоду између 1876. и 1878. године Читаоница није радила, а како град Карановац са око 2.500 становника 1880. године није имао читаоницу општинска управа је настојала да обнови њен рад. Тако је 1. јануара 1881. у општинском школском здању отворена „Општинска читаоница“ која поседује 12 домаћих листова, „Српске новине“, „Исток“, „Видело“, „Нови век“, „Самоуправу“, „Побратимство“, „Стармали“, „Српску зору“, „Марицу“, „Глас црногорца“, „Сељак“, „Заставу“, као и нешто бугарских и немачких наслова. У периоду од 1881. до 1909. године читаоница је постепено попуњавала књижни фонд који је у време отварања Ниже Гимназије 1909. године имао око три хиљаде књига. Рад Читаонице поново прекидају ратови, најпре Балкански, а потом и Први светски рат, јер је зграда у којој се налазила претворена у касарну а књиге уништене. Крај Првог светског рата означио и крај Читаонице која се више није обнављала. У спомен на претке који су пре 150 година основали прву читаоницу модерног доба у Карановцу, Народна библиотека и град Краљево ће, под покровитељством Министарства културе, током јесени организовати бројне књижевне догађаје. Т. Радовановић

87

Завршен шести по реду Краљевски филмски фестивал

МАГАЗИН

9.9.2018.

НАГРАДЕ У ДРУГО

88

М ПЛАНУ

- Најбољи филм домаће продукције „Последњи запис Леонида Шејке“, аутора Златка Стојиловића. - Најбољим на фестивалу међународни жири прогласио филм француског редитеља Пјера Буланжера „Збогом девичанство“. - У категорији документарног филма оцењен је филм „Риски“ немачког режисера Ота Ројшела. - „Пијаца изгубљених ствари“ Заид Кутаи и Кристела Сераноа најбољи у категорији анимираних филмова. - Награда за монтажни поступак припала венецуеланском филму „Човек од картона“, чију режију потписује Мајкл Лабарс, а за најбољи дизајн звука филму „Tshweesh“ шпанске редитељке Феyроуз Серхал. - Специјалне награда жирија филмовима „Невидљива рука Адама Смита“ и „Ивица алхемије“, „Исти“ Дејана Петровића и „Ехо“ Борише Симовића и Косте Ракичевића. - По мишљењу краљевачких средњошколаца најбољи филм „Други разред“ шведског редитеља Џимија Олсона

89

осле пуна четири дана испуњена различитим догађајима завршен је шести по реду међународни фестивал краткометражног филма назван „Краљевски филмски фестивал“. На пет локација, две у Мултимедијалном центру „Кварт“, потом Културном центру „Евергрин“, Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ и дворишту Француске куће приказана су 73 филма пристиглих из свих крајева света. На конкурс расписан почетком марта ове године пристигло је више од пет стотина остварења аутора који су успели да у филмовима краћим од 25 минута обраде значајне теме из свакодневног живота, али и да се позабаве различитм врстама експеримената. Пред селекционом комисијом је био обиман и одговоран задатак да што је могуће прецизније извага све што су аутори понудили и за приказивање одабере онолико филмова колико то дозвољавају капацитети неколико сала. Колико је успешно извршен задатак најбоље потврђује по-

МАГАЗИН

9.9.2018.

П

90

датк да ни један од три жирија није имао лак посао да из широке лепезе играних, документарних и анимираних филмова изаберу оне који заслужују да понесу назив победника у свакој од категорија. Да није био ни мало лак потврђује податак о вишечасовном настојању да усагласе ставове што је резултирало предлогом да награди много више филмова него што је предвиђено пропозицијама фестивала. Жири шестог „Краљевског филмског фестивала“ који је имао задатак да оцењује филмове домаће продукције чинили су Краљевчани, студенткиња глуме Невена Неранџић, архитекта Владан Маринковић и професор филозофије Владимир Маровић, а резултат озбиљног приступа оцењивању је одлука да награду за најбоље остварење додели филму „Последњи запис Леонида Шејке“, аутора Златка Стојиловића. Филм осликава напредак без граница, свет илузија којим владају криптичке обмане и опасност која долази из гомиле смећа док се контра-аван-

гардни уметник супроставља сопственом демону у борби који окончава савремену уметност. Жири сматра да филм, са становишта ауторског ангажмана, садржи очевидну посвећеност проучавању дубинске структуре мотива, развоја и стваралаштва једног изузетно значајног уметника какав је био Леонид Шејка. Зато наглашава да представља својеврсни допринос култури сећања на талентоване креаторе авангардног уметничког израза. - Сам филм, опосредован тензијом елементарних нагона живота и смрти, доследно и достојно публици репрезентује стваралачку моћ и промишљеност имагинације и симболике уметности. Можемо смело устврдити да је „Последњи запис Леонида Шејке“ и одговор на захтев који Данило Киш упућује 1970. године у свом ин мемориаму посвећеном Шејки, где каже: „Историја ће сада морати да се позабави Шејком, још једном, и да га стави на право место: међу врхове нашег и европског сликарства, међу оне

ретке који су у свом опусу били најближе модерном сензибилитету и најближе синтези.“ Тим начином, мишљења смо да је Стојиловић својим филмом приступио артистичкој одбрани живота и уметности. Уколико свет слике постаје „идеално боравиште“, а слика треба да постане „драгоцен предмет за оног ко је ствара и за оног ко је посматра“, како је говорио Леонид Шејка, онда је филм „Последњи запис Леонида Шејке“ покренуо уметникову „слику“. Стога и последњи Шејкин запис „Сликарство је облик молитве“ сада креће ка својим услишењима - саопштио је Владимир Маровић. Жири је одлучио да додели похвалу за избор музике у анимираном филму ,,Ехо“ аутора Борише Симовића и Косте Ракићевића. Повод је уверење да композиција ,,Duet Without You“ композитора Милоша Раичковића у изведби Соње Лончар и Андрије Павловића, једноставном и умилном мелодијом, без имало патетике дочарава сву комплексност дечакових осећања,

буди емоције код гледалаца и код истих изазива осећај емпатије. Посматрајући заробљеништво дечака у раскоши наспрам његове слободе у скромности, као и меланхолију чекања у тишини наспрам радости приликом позивања Еха, у исто време слушајући благозвучје ове композиције, постајемо сапутници и сапатници дечака. Ова музика као да представља вапај дечакове душе, кога стидљиво ослобађа као када први пут покушава да дозове Ехо: Жељан крика, а уплашен. Посебан жири, који су чинили редитељ Иван Бакрач, директор фотографије Марија Момић и монтажер Иван Милосављевић, најбољим на фестивалу прогласио је филм француског редитеља Пјера Буланжера „Збогом девичанство“. Иако се не познају добро, Инес и Абдел одлучују да виде како ће изгледати њихов „први пут“. Велики дан се приближава, али Инес мора да причува два дечака из комшилука, трогодишњег Мусу и његовог две године старијег брата Балу. И поред тога одлучна је да спроведе у дело свој

план и позива Абдела да је посети. Жири оцењује да је аутор успео да обједини младалачку искреност и несигурност супротстављајући је свету који релативизује моралне дилеме и традицију, захваљујући аутентичном кастингу и приступу ликовима са којима се сви лако поистовећују, што је било довољно да награди баш овај филм. Најбољим у категорији документарног филма оцењен је филм „Риски“ немачког режисера Ота Ројшела који прати судбину Мухамеда, само једног од десетина младих мароканских дечака узраста осам до осамнаест година који живе на обалама Средоземног мора у луци Мелиље, аутономног шпанског града на источној обали Северне Африке. Мухамед живи надајући се да ће се једног дана укрцати као слепи путник на брод који плови ка Европи. Приликом доношења одлуке жири се водио ставом да филм заслужује награду због смелости да храбро, и без предрасуда, забележи један горући проблем Европе који често остаје на

91

9.9.2018.

МАГАЗИН

92

самим границама, а нажалост бива и злоупотребљен, и ауторског искреног документаристичког приступа којим се сирово приближава свакодневница младих људи у потрази за новим домом. Постоји место на коме се скупљају најразличитија бића, место где се могу наћи заборављени и изгубљени предмети. Девојка се буди без лица и мора да пронађе ново, а право место за то је „Пијаца изгубљених ствари“. Комплексна интимна а универзална прича испричана једноставним средствима, али кроз специфичану ликовну естетику која истовремено очарава и застрашује, основа је за одлуку да награда за најбољи у категорији анимираног филма припадне ауторима филма „Пијаца изгубљених ствари“ Заид Кутаи и Кристело Серано. Због вештог нелинеарног вођења филмске приче и прецизне употребе ретроспекцијске структуре, којом монтажери доприносе разумевању емотивног стања главног лика, награда за монтажни поступак припала

је венецуеланском филму „Човек од картона“ чију режију потписује Мајкл Лабарс. У време кад Диего прославља седми рођендан нешто није како треба, а нико не разуме зашто одбија да разбије пињату коју је претходно весео купио са својим оцем. Због санжног доприноса разумевању невербалне приче, кроз коришћење звучних ефеката унутар кадрова али и ван њих, и са промишљеним провлачењем иманентне музике, награда за најбољи дизајн звука припала је филму „Tshweesh“ шпанске редитељке Феyроуз Серхал. Почетак је светског првенства у фудбалу, а становници Бејрута са нестрпљењем очекују велики догађај. Док живот у граду тече својим током, звук пиштаљке за почетак првог меча прекида чудни звук. Немир у ваздуху расте и доводи до још већег животног догађаја. Прва специјална награда жирија за филм који на духовит начин, уз вешту употребу филмског језика, прича причу о актуелној друштвено-политичкој ситуацији у Европи припала је филму

„Невидљива рука Адама Смита“ редитеља Слободана Максимовића. Негде у Европи Грк је позајмио новац од Француза, а мора да га врати Словенки која дугује Италијану чији новац очекује Грк. Немица не дугује никоме, само жели да мирно спава, док Британац тражи излаз. Овај филм је снимљен у једном кадру са екипом и глумцима који долазе из више од десет земаља а, иако свако прича својим језиком, сви се међусобно разумеју. Друга специјална награда жирија припала је америчком филму „Ивица алхемије“ у коме глумци неме ере филма Мери Пикфорд и Џенет Гејнор бивају измештене из филмова двадесетих година прошлог века и пребачене у надреалистични свет налик франкенштајновој причи. Састављен од шест хиљада ручно прављених колажа, „Ивица алхемије“ је трећи филм у трилогији који се бави психологијом женских унутрашњих светова. Основа за награду је уверење да аутор Стејси Стиерс на креативан и интуитиван начин приказује женски унутрашњи све-

та уз вешто комбиновање архиве и аутентичног ликовног израза кроз апропријацију познате приче. Специјалне награде припале су филмовима „Исти“ Дејана Петровића и „Ехо“ Борише Симовића и Косте Ракичевића. „Исти“ је филм метафоре који се, приказивањем свакодневице осуђеника и стражара у неколико највећих затвора у Србији, бави темом губљења идентитета појединца под утицајем система. Успостављајући паралелу између затворског и ширег друштвеног система, овај документарац истражује релативност људске слободе. У анимираном филму „Ехо“ петогодишњак проводи у природи дан са оцем, кога повремено виђа, играјући се игре одјека. Након силне емотивности те игре и присуства оца, дечак се враћа у дом мајке, где нема места таквим испадима „ирационалног“ става према свету. Велика неизвесност владала је у ишчекивању одлуке о проглашењу најбољег филма по уверењеу краљевачких средњошколаца којима није било

ни мало лако да између више од седамдесет изаберу само један. Вишечасовно одмеравање различитих елемената филмског израза резултирало је јединственим ставом да као најбољи прогласе филм шведског редитеља Џимија Олсона „Други разред“. Шарлот је нова учитељица другог разреда која једне мирне вечери, током изласка у град са пријатељима, бива нападнута од стране нацистичке групе, а након изласка из болнице сазнаје да је вођа отац њеног ученика. Све што се дешавало након церемоније затварања, потврђује да ауторима који су пристигли у Краљево из Руске Федерације, Немачке, Француске, Швајцарске, Бразила, Хрватске, Македоније на фестивалу нису биле најважније награде. Значајнијим од њих оценили су прилику за увид у стваралаштво аутора са различитих меридијана, али и размену искустава као начин да у будућности унапреде своје стваралаштво. Прилику да унапреде знања из области филмске уметности омогућио им је мастер клас из области

филмске монтаже и излагање холандског, светски признатог, монтажера Јов тер Борга. Богат програм овогодишњих активности употпунило је упознавање са генеративним филмом и искуствима истраживача у овој области Анике Тесле под називом „Кунсукурои Западне капије“, фестивал једноминутног филма „Мистер Ворки“ и концерт београдског ВИС „Лимунада“. Да би сви програми били организовани на највишем нивоу помогли су Министарство културе и информисања, Филмски центар Србије, Мултимедијални центар „Кварт“, „Радијатор инжењеринг“, Хотел „Турист“, „Мираж“, Јежић Боцко, „Брвнара“, Штампарија „Кварк“, „Три јеле“, „Технокопи“, Културни центар „Евергрин“, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Културни центар „Рибница“, Туристичка организација Краљева, ИБар, хотели „Белведере“ и „Ројал“, Радио-телевизија Србије, Мелем „С“ и други. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

93

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Ринге ринге раја

мили су Марко Марковић, Невена Кочовић, Владимир Марковић, Дубравко Јовановић, Срђан Чолић. Филм се приказује до 12. септембра, а пројекције почињу у 18 сати.

МАГАЗИН

9.9.2018.

Опатица из пакла

94

„Ринге ринге раја“ није само прича о дугом и тешком путовању, већ и авантура о проналажењу пута кроз животне препреке, о одговорностима према заједници и породици. Два изгубљена пачета, слабашна и шеснаест дана стара, Чи и њен млађи брат Чао, одвојени су од свог јата. Уплашени и усамљени, у жељи да се врате јату, пачићи ће затражити помоћ од Пенга, гусана, који ће их одбити, јер ова два малишана урушавају његов имиџ одметника. Међутим, Пенг задобија тешку повреду крила која ће га учинити рањивим. Тек тада пристаје да помогне пачићима да се врате јату и тако уз шетњу са њима прикрива своју повреду. Од тог момента њих троје ће се упустити у заједничко путовање, крчећи свој пут кроз прелепе кинеске пределе, у потрази за својим јатом а под притиском зиме која долази. Истовремено, дивља Паласова мачка по имену Банзу је у потрази за лаким пленом, баш као што су рањена гуска и беспомоћни пачићи. Деведесетједноминутну анимирану комедију је, по сопственом сценарију, режирао Кристофер Џенкинс, а гласове анимираним јунацима позај-

Редитељ Корин Харди уводи у ново поглавље најстрашније филмске франшизе, а радња последњег наставка смештена је у раздобље пре „Призивања зла“ и „Анабел“. Када часна сестра у Румунији одузме живот, Ватикан ће послати два свештеника да истраже њену смрт. Заједно откривају не баш свету тајну. Ризикујући не само своје животе, већ и веру и своје душе, суочавају се са злонамерном силом у облику исте демонске часне сестре која је терорисала публику у филму Призивање Зла 2. Деведесетшестоминутни трилер, по сценарију Гери Добермана и Џејмса Вона, режирала ја Корин Харди, а у главним улогама наступају Демиан Бичир, Таиса Фармига, Јонас Блокет и Бони Аронс. Филм се приказује до среде 12. септембра, а пројекције почињу у 20 и 22 сата.

95

МАГАЗИН 9.9.2018.

СРЕБРНИ КАЗАН

96

97

98

МАГАЗИН 9.9.2018.

99

100

МАГАЗИН 9.9.2018.

101

102

МАГАЗИН 9.9.2018.

103

104

МАГАЗИН 9.9.2018.

105

Прва званична мото крос трка за првенство државе

МАГАЗИН

9.9.2018.

ТРЕШЊАР ЦЕНТАР МОТО СПОРТА

106

- Прва званична трка за шампионат државе на стази МХ парка у Трешњарима. - На старту осамдесет такмичара из Немачке, Словеније, Аустрије, Црне Горе, Републике Српске, Мађарске и Србије. - У односу на првобитни изглед стартни део стазе је проширен двадесет и продужен тридесет метара како би могла да прими већи број такмичара у свакој од девет класа. - Стаза у Трешњару продужена на 1.400 метара за шта је било потребно да се откупи, искрчи и трасира, додатних педесет ари шуме на овој локацији.

107

а су се Краљевчани ужелели мото крос такмичења показала је пре нешто мање од годину дана одржана трка на новоотвореној стази МХ парк Трешњари-Жича настале као круна седамнаестогодишњег присуства председника AMSK GTC racing – KV Дејана Јаблановића у овом спорту. Податак да су последњих неколико година значајне резултате постизали чланови овог клуба, а да су још бољи изостали због недостатка одговарајућег полигона за тренинг, био је повод да на породичном имању изгради стазу за мото крос. Изградњом стазе у Трешњару, после више од десет година паузе, поново је заокружена целина каква је некада постојала, па је Краљево у овом спорту поново преузело примат и над много већим центрима. Стаза у Трешњару изграђена је уз подршку локалне самоуправе и помоћ појединаца, удружења и различитих интересних групација, а на дужини од хиљаду и сто метара, минималне ширине пет а максималне дванаест, са висинском разликом од четрдесет метара, створени су услови за припрему такмичара. Колико су обимни радови изведени на овој локацији потврђује податак да је више од сто хиљада кубика земље морало да се премести са једног дела на други како би се направила конфигурација терена која овој стази даје атрибуте једне од најатрактивнијих у земљи. Од идеје до реализације прошле су пуне три године, а радови додатно интензивирани последња три месеца како би била организована промотивна надметања као основа на којој би већ ове године требало да буде одржано и државно провенство. Да жеља организатора није била без основа потврђује најава одржавања прве трке која се бодује за шампионат Србије у мото кро-

МАГАЗИН

9.9.2018.

Д

108

су. За њу се, каже Јаблановић, пријавило осамдесет такмичара из Немачке, Словеније, Аустрије, Црне Горе, Републике Српске, Мађарске и Србије. Прва званична трка на стази у Трешњарима оцењена је догађајем високог ризика због чега су организатори предузели опсежне мере како би се осигурао довољан степен безбедности за све учеснике и посетиоце. У односу на првобитини изглед стартни део стазе је проширен двадесет и продужен тридесет метара како би могла да прими већи број такмичара у свакој од девет класа. Након свечаног отварања тачно у подне први ће на стазу изаћи намлађи такмичари, шестогодишњаци на моторима запремине 65 кубика, а потом, једни за другима и у осталим категоријама. Мото крос клуб ГТЦ рејсинг се у претходних пет година потврдио као један од најбољих у земљу што потврђује податак о освајању по једне шампионске и вицешампионске титуле и два трећа места. Мото крос у Краљеву после пуних деценију и по улази у нову етапу, а након што је некадашња стаза у Метикошима зарасла у коров јавила се потреба за градњом нове у Трешњару која се сматра једном од најбољих у земљи. - На идеју смо дошли из разлога што имамо такмичаре који су јако успешни, а немамо где да тренирамо Уз причу са пријатељима и људима који су уско везани за овај спорт, а и људи из Мото савеза Србије су нам дали подршку, решили смо да кренемо у овај амбициозан пројекат јер овакве стазе немају ни много већи центри него што је Краљево. На три и по хектара имања направили смо стазу уз помоћ града и људи добре воље који су препознали ову причу. Кад нам је Ковачки поток однео три и по ара стазе извршили смо санацију, а онда је клизиште сручило на нашу стазу преко пет хиљада

кубика земље. Током петнаест дана непрекидног рада, у сарадњи са Сектором за ванредне ситуације, људима из јавних предузећа и приватницима, успели смо да направимо стазу и 9. септембра ће се одржати прва трка за шампионат државе у мото крсу - каже Јаблановић. Након прве позивне трке 15. октобра прошле године, која је служила за проверу свих карактеристика и корекција због добијања лиценце за такмичења, стаза је добила нов изглед, како у погледу ширине тако и дужине. У најужем делу уместо четири до пет метара димензија стазе достиже шест а у најширем осамнаест метара. На предлог комисије за лиценцирање продужена је на 1.400 метара за шта је било потребно да се откупи, искрчи и трасира, додатних педесет ари шуме на овој локацији. Да локална самоуправа улаже значајна средства у реконструкцију и изградњу нове спортске инфраструктуре потврђује и градоначелник Краљева др Предраг Терзић, а колико се у томе отишло далеко најбоље потврђује став стручњака који су стазу у Трешњарима оценили највишим оценама. Љубитељи мото спорта поред стазе на Берановцу имају и стазу за мото спорт где сви који су обишли стазу и комисије оценили су је навишим могућим оценама. Локални мото крос клуб тренутно заузима треће место у генералном пласману националног шампионата, а да резултат не буде бољи значајно су утицале озбиљне повреде два значајна такмичара. Управо то је, кажу у клубу, јак разлог да сви остали на данашњем такмичењу пруже максимум и надокнаде оно што је пропуштено у досадашњем току. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

109

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 9. ДО 15. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

9.9.2018.

9. септембар

110

9. — Битка у Теутобуршкој шуми: германски поглавар Арминије наноси тежак пораз римском војсковођи Вару и уништава римску војску од три легије. 337. — После вишемесечног интерегнума синови римског цара Константина Великог Константин II, Констанције II и Констанс I су се прогласили за августе. 1776. — Амерички Континентални конгрес увео званичан назив државе Сједињене Америчке Државе, уместо Уједињене колоније. 1850. — Калифорнија је примљена у Унију као 31. америчка савезна држава. 1850. — Компромисом из 1850. трећина територије на које је Тексас полагао право (данас делови Колорада, Канзаса, Новог Мексика, Оклахоме и Вајоминга) је прешло под федералну управу у замену за преузимање дуга од 10 милиона долара тексашког дуга пре његове анексије. 1855. — Окончана је опсада Севастопоља када се руска војска повукла из града. 1894. — Кинески револуционар Сун Јат Сен је основао Друштво за препород Кине и почео да организује устанак у Кантону, после пораза Кине у рату с Јапаном. Устанак није успео, а учесници ухваћени и погубљени. Сун Јат Сен успео да побегне из земље и до револуције 1911. живео у иностранству. 1907. — Завршен шаховски турнир у Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка по-

бедом Акибе Рубинштајна. 1914. — У Првом светском рату окончана прва велика битка на Марни у Француској. У јулу 1918. вођена друга битка на Марни, последња немачка офанзива у Првом светском рату. 1944. — Дан по уласку совјетских трупа у Бугарску бугарски комунисти преузели власт у земљи. 1945. — Трупе САД искрцале се на крају Другог светског рата у Јужној Кореји, совјетске од Јапана преузеле Северну Кореју, а 38. паралела постала линија поделе две корејске државе. 1952. — у Београду, на ушћу Саве у Дунав због невремена потонуо брод „Ниш“ који је превозио путнике на линији до Земуна, удавиле се 104 особе 1987. — Ирачко ратно ваздухопловство почело серију удара на иранске електричне централе и нафтна постројења. 1993. — Израел и Палестинска ослободилачка организација споразумели се о међусобном признању, отварајући пут ка окончању сукоба Арапа и Јевреја. 1996. — У тајфуну који је погодио приобална подручја кинеске провинције Гуангдунг погинуло више од 130 људи, на хиљаде повређено. 2001. — На председничким изборима у Белорусији победио Александар Лукашенко. 2002. — Виши суд у Бијелом Пољу осудио Небојшу Ранисављевића из Деспотовца на 15 година затвора због учешћа у отмици и ликвидацији путника, претежно муслимана, из воза на прузи Београд-Бар у станици Штрпци у фебруару 1993.

10. септембар 1509. — Око 10.000 људи (по процени) је погинуло у Истанбулу због јакок земљотреса који је постао познат као мали Судњи дан. 1526. — Турски султан Сулејман Величанствени је, после победе над Мађарима на Мохачком пољу, ушао у небрањени Будим. 1721. — Шведска и Русија су миром у Нистаду у Финској окончале Велики северни рат, започет 1700, у којем је руски цар Петар Велики потукао Швеђане и добио излаз на Балтичко море. Русији је припала територија од Финског до Ришког залива и градови Рига, Ревел и Нарва. 1813. — У Рату из 1812. америчке снаге предвођене Оливером Хазардом Перијем су поразили Британце код језера Ири, код данашњег Пут ин Беја. 1906. — Изашао је први број хумористичко-сатиричног листа „Шабачка чивија“. Лист је излазио до 1909. 1919. — Аустрија и Савезници су потписали мир из Сен Жермена, којим је Аустрија признала независност Пољске, Мађарске, Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1939. — Канада је објавила рат Немачкој. Канадске јединице су се у Другом светском рату бориле у саставу британске армије. 1942. — Краљевско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату напало Диселдорф са 476 авиона, који су избацили 100.000 бомби на тај немачки град. 1942. — У Подгори основана Морнарица НОВЈ (после рата прерасла у Југословенску ратну морнарицу). 1943. — После капитулације Италије у Другом светском рату, Немци су окупирали Рим и ставили под протекторат Ватикан. 1945. — Видкун Квислинг, шеф марионетске норвешке владе (1942—45) проглашен је кривим за издају и осуђен на смрт због сарадње са нацистичком Немачком у Другом светском рату. 1967. — Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму припајање Гибралтара Шпанији и определили се да остану под британском управом.

1976. — У судару путничких авиона „Трајдент“ британске компаније „Бритиш ервејз“ и „Даглас DC-9“ југословенске компаније Инекс Адрија северно од Загреба, погинуло је свих 176 људи у оба авиона. 1981. — Слика „Герника“ Пабла Пикаса враћена је у Шпанију. Насликана 1937, после нацистичког бомбардовања баскијског места Герника у Шпанском грађанском рату, „Герника“ је од 1939. била у Њујорку. Према Пикасовом завету, слика није могла бити враћена док се у Шпанији поново не успостави демократска држава. 1989. — Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одлазак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку. Тај масовни егзодус довео је до пада Берлинског зида. 1994. — Папа Јован Павле II стигао је у Хрватску, у прву посету поглавара римокатоличке цркве региону бивше Југославије. Папа се заложио за мир на Балкану. 1994. — Почео шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1995. — Током ваздушне операције против Републике Српске, НАТО је, са америчког брода „Нормандија“ у Јадранском мору, крстарећим ракетама „томахавк“ почео да гађа противваздушне положаје у околини Бање Луке. 1995. — Почео егзодус српског становништва на простору Озрена и Возуће. 2000. — У сукобима присталица различитих политичких опција током локалних избора у Македонији рањено је неколико десетина људи. Напетост између Албанаца и Македонаца ескалирала је у пролеће 2001. у сукобе који су земљу довели на ивицу грађанског рата. 2001. — Савет безбедности УН укинуо је амбарго на продају оружја СР Југославији. Ембарго је уведен 31. марта 1998. због, како је образложено, насиља који режим Слободана Милошевића спроводи на Косову. 2002. — Швајцарска је после референдума, постала чланица Уједињене нације.

111

МАГАЗИН

9.9.2018.

11. септембар

112

1297. — Шкоти под командом Ендруа Марија и Вилијама Валаса су поразили енглеску војску у бици на Стерлиншком мосту. 1697. — Хабсбуршка војска под командом принца Еугена Савојског је поразила османслијску војску у бици код Сенте, чиме се практично завршио Велики турски рат. 1709. — Англо-холандско-аустријске трупе под командом војводе од Марлбороа и принца Еугена Савојског оствариле Пирову победу против Француза у бици код Малплака, великој бици у Рату за шпанско наслеђе и најкрвавијој бици 18. века. 1714. — Након 14 месеци опсаде, бурбонска војска је заузела Барселону у Рату за шпанско наслеђе. 1870. — Краљ Сардиније Виктор Емануел II напао Папску државу у Риму, а 1871. преселио своју престоницу у Рим и уселио се у палату Квиринал. Папа се повукао у Ватикан и од тада његов суверенитет ограничен само на ватиканске палате. 1922. — Лига народа, упркос протестима Арапа, потврдила британски мандат над Палестином. 1944. — Југословенски партизани су ослободили Мљет. 1950. — У Дубровнику (ФНРЈ) је затворена 9. шаховска олимпијада. Златну медаљу освојила је екипа домаћина — Југославија, сребро је освојила Аргентина, док је бронзано одличје припало репрезентативцима Западне Немачке. Иначе, то је било прво спортско такмичење на којем се појавила репрезентација Западне Немачке. 1962. — Британска група „Битлс“ снимила први сингл „Love me do“. 1973. — Војним пучем у Чилеу оборен је председник Салвадор Аљенде и на власт је дошла војна хунта на челу са генералом Аугустом Пиночеом. 1974. — У Гилфорду основан британски састав Стренглерси. 1995. — На хиљаде људи демонстрирало улицама Париза у знак протеста због обнављања француских нуклеарних проба у јужном Пацифику. 1997. — Шкоти на референдуму

прихватили план британске лабуристичке владе за успостављање парламента Шкотске, први пут после готово 300 година. 2000. — Руски и амерички космонаути Јуриј Маленченко и Едвард Лу успешно окончали шесточасован излазак у отворен космос на Међународној космичкој станици. 2001. — У самоубилачком нападу отетим авионима на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, погинуло око 3.000 људи. 2013. — Више од милион Каталонаца је направило људски ланац као знак подршке независности Каталоније.

12. септембар 1185. — У побуни у византијском Константинопољу свргнут цар Андроник I Комнин док је се на престо попео Исак II Анђео чиме је после нешто више од века владавине свргнута и династија Комнина и замењена новом династијом Анђела. 1683. — Пољски краљ Јан III Собјески потукао турску војску и разбио двомесечну другу опсаду Беча, чиме је спречен продор Турске у средњу Европу. 1772. — Русија освојила персијску област уз Каспијско море, укључујући град Баку. 1801. — Руски цар Александар I Павлович анектирао грузијску краљевину. 1848. — Швајцарска усвојила нов Устав којим је постала федерална унија с јаком централном влашћу. 1878. — Египатски обелиск познат као „Клеопатрина игла“, направљен од мермера из Асуана око 1475. п. н. е., постављен у Лондону. 1890. — Британска Јужноафричка компанија основала град Солзбери који је постао главни град Родезије. 1916. — На Кајмакчалану почела офанзива српске војске против Бугара и Немаца у Првом светском рату. Завршена 3. октобра 1916, као прва победа српске војске после повлачења преко Албаније. 1919. — Италијански паравојни од-

реди под командом песника Габријела Д’Анунција су заузели Ријеку. 1928. — Почео је шаховски турнир у Бад Кисингену, Немачка. 1940. — Тражећи изгубљеног пса, група тинејџера открила пећину Ласко, код места Монтињак у Дордоњи у Француској, чувен археолошки локалитет с цртежима из палеолит 1942. — Немачка подморница је торпедовалаа РМС Лаконију код обале западне Африке, усмртивши око 1650 особа од 2725 путника на броду. 1943. — Немачки командоси су ослободили из притвора бившег италијанског диктатора Бенита Мусолинија. 1953. — Никита Хрушчов изабран за првог секретара Централног комитета КП СССР. 1968. — Албанија саопштила да напушта Варшавски пакт. 1970. — Палестински отмичари у Јордану дигли у ваздух три авиона отета шест дана раније, после полетања из Њујорка ка Европи. Претходно ослободили путнике у замену за палестинске затворенике, међу којима отмичара четвртог авиона Лејлу Халид. 1974. — Војним пучем свргнут је са власти етиопски цар Хајле Селасије. 1980. — У војном пучу под вођством генерала Кенана Еврена у Турској оборена влада Сулејмана Демирела. 1989. — У пољском парламенту прихваћена влада једног од лидера покрета Солидарност Тадеуша Мазовјецког, чиме је формално окончана владавина комуниста у Пољској. 1994. — У Пољској одржане прве заједничке војне вежбе снага НАТО и бившег Варшавског пакта. 1999. — Индонезија прихватила распоређивање мировних снага УН у Источном Тимору. 2000. — У експлозији аутомобила који је улетео у подземну гаражу у згради Берзе у Џакарти, 15 људи погинуло, а више десетина повређено. 2001. — НАТО се први пут у својој 52 године дугој историји позвао на члан 5. Повеље НАТО о заједничкој одбрани, чиме је створена могућност колективног војног одговора на нападе у

САД. У говору нацији, председник САД Џорџ В. Буш рекао да су САД нападнута и да ће искористити сва своја одбрамбена средства како би тероризам био побеђен.

13. септембар 81. — Након смрти брата Тита, власт над Римским царством преузео је Домицијан. 533. — Византијска војска под командом Велизара победила је вандалску војску под командом краља Гелимера у бици код Ад Децимума (на десетој миљи од Картагине). 1276. — Папа Јован XXI је наследио Адријана V као 187. римски папа. 1759. — Британци су у пресудној бици на Абрахамовој заравни у близини Квебека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади. 1788. — Њујорк је проглашен првом федералном престоницом САД. 1814. — Британске снаге су током битке за Балтимор напале америчку тврђаву Форт Макхенри, што је касније инспирисало Франсиса Скота Кија да напише Барјак искићен звездама, будућу химну САД. 1882. — Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана. 1922. — У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу - 58 °C. 1923. — Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру. 1943. — Народноослободилачки одбор за Истру донио је одлуку о прикључењу Истре матици Хрватској. 1955. — СССР и Западна Немачка успоставили су дипломатске односе. 1971. — У њујоршком затвору Атика погинули су 31 затвореник и 11 затворских чувара, када су припадници америчке полиције и Националне гарде интервенисали да смире петодневну побуну у затвору. 1989. — у Кејптауну су одржане дотада највеће демонстрације против

113

9.9.2018.

МАГАЗИН

114

апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту. 1991. — СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану. 1993. — Израел и Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама. 1998. — На другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије босанских Муслимана, Срба и Хрвата. Трогодишњи рат, који су водили лидери националних група, завршен је у децембру 1995. потписивањем мировног уговора у Дејтону, у САД, а први послератни избори одржани су 1996. 1999. — У четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи. 2000. — Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност. 2001. — Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра.

14. септембар 81. — Након смрти брата Тита, власт над Римским царством преузео је Домицијан. 1262. — Краљ Кастиље Алфонсо заузео луку Кадиз на обали Атлантског океана, окончавши петовековну маварску окупацију града. 1812. — Француске трупе под Наполеоном Бонапартом ушле у Москву. Постоји легенда да су Руси запалили Москву у повлачењу, али је Москва горела пре свега зато што више није би-

ло никог да спречи пожаре. 1829. — Потписан Једренски мировни уговор којим је окончан рускотурски рат. Србија на основу Једренског мира 1830. добила хатишериф о самоуправи, а Грчка независност. 1930. — Национал-социјалистичка партија Адолфа Хитлера постала друга партија по величини у немачком парламенту. 1939. — Хеликоптер „ВС-300“ руског конструктора Игора Сикорског, који је емигрирао у САД, извео први успешан лет. 1959. — Совјетска сонда Луна 2 се срушила на Месец и постала први људских руку дело које је стигло до њега. 1960. — У Конгу извршен војни удар под вођством пуковника Жозефа Мобутуа, а премијер Патрис Лумумба стављен у кућни притвор. На састанку представника земаљапроизвођача нафте у Багдаду основана Организација земаља извозница нафте, ОПЕК. 1975. — У Амстердаму један незапослен учитељ ножем исекао „Ноћну стражу“, једну од најцењенијих Рембрантових слика. 1992. — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о повећању броја и проширењу мандата међународних мировних снага у Босни и Херцеговини. 1995. — победиле три националне странке, Срба, Хрвата и муслимана, чији су лидери били главни виновници трогодишњих ратних сукоба.[појаснити] 1996. — Камбоџански краљ Нородом Сиханук дао опрост једном од лидера Црвених Кмера Јенгу Сарију због његове улоге у периоду „поља смрти“, када је у Камбоџи убијено између милион и два милиона људи. У Босни и Херцеговини одржани први општи избори после потписивања мировног споразума у Дејтону у децембру 1997. — У пожару у рафинерији нафте у Визагапатнаму, на југу Индије, погинуло најмање 56 особа, а истог дана у централном делу те земље погинуо 81 путник када се пет вагона

експресног воза сурвало с моста у реку. 2001. — Сенат САД усвојио резолуцију којом се председнику САД Џорџу Бушу одобрава да „предузме све неопходне и одговарајуће мере“ поводом напада 11. септембра. Председник Буш одобрио мобилизацију 50.000 резервиста.

15. септембар 533. — Византијски војсковођа Велизар заузео Картагину, престоницу Вандалске краљевине. 1014. — Вођена је битка на Беласици у којој је византијска војска потукла трупе цара Самуила. 1810. — У Мексику почео устанак против шпанске власти који је с прекидима трајао до 1820, када је проглашена независност Мексика од Шпаније. 1822. — Британске трупе заузеле Каиро, а Раби-паша, који се предао Британцима, протеран на Цејлон. Каиро остао под британском контролом до 1922, када је Египат прокламовао независност, а град постао престоница државе. 1864. — Током лова на јаребице несрећним случајем убио се енглески истраживач Џон Ханинг Спик, први Европљанин који је у августу 1858. видео афричко језеро Викторија, тврдећи да је оно извориште Нила. 1912. — Изграђена Градска кућа у Суботици 1916. — У бици на Соми у Првом светском рату Британци први пут употребили тенкове, направљене према пројекту Ернеста Свинтона. 1935. — Немачки Рајхстаг на ванредном заседању у Нирнбергу донео закон о одузимању држављанства Немцима јеврејског порекла и закон о заштити немачке крви и части којим је било забрањено склапање бракова између Немаца и Јевреја и запошљавање Немаца код јеврејских послодаваца. 1949. — Конрад Аденауер изабран за првог канцелара Западне Немачке, а Теодор Хојс за првог председника републике. 1972. — Шпанија и Совјетски Савез

потписали уговор о трговини, први уговор две земље од окончања Шпанског грађанског рата. 1987. — Немачки хакери, „Хаос клуб“, упали у компјутерски систем НАСА и инсталирали програм назван „Тројански коњ“. 1989. — Почео је шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1995. — Савет безбедности Уједињених нација продужио је за још шест месеци делимичну суспензију санкција против Југославије. 1996. — Вођа италијанске сецесионистичке партије „Северна лига“ Умберто Боси прогласио је север Италије Федералном Републиком Паданијом, што су оштро осудиле остале политичке снаге у земљи. 1999. — Савет безбедности Уједињених нација одобрио формирање међународних снага за Источни Тимор због таласа насиља који су изазвале проиндонежанске снаге после референдума на ком су се становници те индонежанске покрајине изјаснили за независност. 2000. — У француском делу Баскије ухапшен је најтраженији шпански бегунац Ињасио Грасија Арегуи, према званичном Мадриду вођа баскијске терористичке групе ЕТА. У Сиднеју отворене 27. Олимпијске игре. Југословенски спортисти на тим играма освојили три медаље, тј. златну одбојкаши, сребрну Јасна Шекарић у гађању из ваздушног пиштоља, а бронзану ватерполисти. 2001. — Председник Џорџ Буш први пут је рекао да су САД ‘у рату’, означивши вођу исламистичке терористичке мреже Ал Каида Саудијца Осаму бин Ладена као организатора терористичких напада четири дана раније на Њујорк и Вашингтон. 2002. — Јужна и Северна Кореја споразумеле су се да отпочну уклањање мина дуж границе двеју земаља. На парламентарним изборима у Македонији, четвртим од осамостаљења те бивше југословенске републике, победила опозициона коалиција „За Македонију заједно“, предвођена Социјалдемократским савезом Бранка Црвенковског.

115

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs