Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 350 * 26. август 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

У овом броју: Позитивно у првих шест месеци Признања чекају кандидате Одбрана језика, лепоте и истине Између крика и молитве Трећа аустроугарска офанзива Неимар са краљевачке калдрме Косовска авантура

МАГАЗИН

26.8.2018.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

2

10 16 22 28 32 40 48

Дуал у пуном капацитету Чврсте везе међу народима Историја града на страницама новина Фестивал великог срца На репертоару Биоскопа „Кварт“ Закаснело лето Паралелно на два светска првенства Времеплов

58 64 70 78 84 86 96 102

3

4

МАГАЗИН 26.8.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

5

6

МАГАЗИН 26.8.2018.

7

8

МАГАЗИН 26.8.2018.

9

Шездесет пета седница Градског већа

МАГАЗИН

26.8.2018.

ПОЗИТИВНО У ПРВ В

10

ВИХ ШЕСТ МЕСЕЦИ

- У првих шест месеци ове године реализовано 37,26 одсто планираних прихода буџета. - Остварен суфицит од 70,5 милиона динара. - Издаци за отплату главнице дуга виши од осам и по милиона динара у целости финасирани из текућих прихода и примања. - У поређењу са истим извештајним периодом из претходне године укупни приходи су већи за 56,9 милиона динара или за 4,1% . - Укупни консолидовани расходи и издаци реализовани су у износу од 1.334.588.210,51 динар или 33,84% у односу на укупно планиране. - За одржавање путева је планирано 180 милиона динара од којих 78 за редовно одржавање јавних путева у надлежности локалне самоуправе и некатегорисаних путева. - За организацију сајма пољопривреде од 27. до 29. септембра 600 хиљада динара

11

26.8.2018.

МАГАЗИН

12

лавном темом шездесет пете седнице Градског већа оцењено је разматрање извештаја о реализацији Одлуке о буџету града Краљева за првих шест месеци ове године који садржи остварене финансијске резултате, преглед остварених прихода и примања и расхода и издатака према функционалној, економској и програмској класификацији буџетских корисника и донета решења од стране извршних органа. У периоду од почетка јануара до краја јуна ове године у буџет града слило се 1.396.462.862,00 динара што износи свега 37,26% планираних средстава. У истом периоду укупни расходи и издаци достигли су 1.325.958.424,26 динара, што потврђује да је остварен суфицит од 70.504.437,74 динара. У исто време фискални суфицит, који представља

Г

буџетски суфицит коригован за примања по основу отплате кредита и продаје финансијске имовине умањено за издатке по основу датих кредита и набавке финансијске имовине, износи 70.754.543,74 динара. Град Краљево је у првих шест месеци ове године имао и издатке за отплату главнице дуга нешто више од осам и по милиона динара који су у целости финасирани из текућих прихода и примања. Према усаглашеном стању података из главне књиге трезора града и Управе за трезор остварен је приход од безмало милијарду и по што потврђује извршење плана од 38,66%. У поређењу са истим извештајним периодом из претходне године укупни приходи су већи за 56,9 милиона динара или за 4,1% . У периоду од почетка јануара до краја јуна са подрачуна извршења бу-

џета града Краљева расходи и издаци извршавани су непосредно за директне кориснике буџетских средстава, а индиректним буџетским корисницима средства су трансферисана на подрачуне код Управе за трезор, а у оквиру планираних апропријација из одлуке о буџету за ову годину. Због обезбеђивања ликвидности, економичности и ефикасности у коришћењу буџетских средстава града Одељење за привреду и финансије Градске управе града је донело Упутство за израду финансијских планова извршења Одлуке о буџету којим је дефинисан обим средстава који буџетски корисници могу да преузимају. У складу са тим упутством буџетски корисници су достављали финансијске планове за коришћење средстава са којим се сагласило Одељење за привреду и финансије, а укупно опредељена сред-

ства утврђена су у висини до 44% планираних. Према усаглашеним подацима са корисницима буџета укупни консолидовани расходи и издаци у овом периоду реализовани су у износу од 1.334.588.210,51 динар или 33,84% у односу на укупно планиране. - У односу на планирано, приходи у првом делу ове године износе 38%. Познато је већ да су приходи у првој половини године увек мањи у односу на другу, а они су планирани у проценту од 44, а реализовани у проценту од 38%. Ми смо успели да у првој половини текуће године остваримо приход од готово милијарду пет стотина милиона динара, а ако упоредимо овај период са истим периодом претходне године, произилази да се ради о већим приходима за износ од 76 милиона динара. У првој половини године успели смо да највећи износ на приходној страни

остваримо од пореза, на првом месту од пореза на зараде, а очекујем да ћемо отварањем нових предузећа, отварањем Леонија и Таи групе, наредних година приходовати знатно више средстава, да ћемо по овом основу пунити градски буџет и да ће бити и много више средстава за потрошњу, на првом месту за инфраструктурне пројекте потврдио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Центар за социјални рад је покренуо иницијативу за измену Одлуке о социјалној заштити у делу који уређује „Дневне услуге у заједници“ тако што додаје нову услугу „Лични пратилац детета“. Према тој одлуци лични пратилац је доступан детету са инвалидитетом, односно са сметњама у развоји, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења,

облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу,односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе. Законом о социјалној заштити дефинисана је надлежност локалне самуправе у регулисању права и услуга социјалне заштите на својим територијама укључујући и финансирање. Приликом доношења Одлуке о социјалној заштити град Карљво није у документ уврстио ову услугу сматрајући да је то право дефинисано Одлуком о помоћи деци са посебним потребама. Тако дефинисана услуга није у складу са Законом о социјалној заштити и Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите. У међувремену је дошло до измене Закона о основама образовања и васпитања на који се односила одлука о помоћи децом са по-

13

МАГАЗИН

26.8.2018.

себним потребама, због чега је било потребно направити адекватне корекције. Измене је претрпела и Одлука о сахрањивању и гробљима па је допуњена поглављем којим се дефинише да се сахрањивање мртворођених беба врши периодично у складу са потребама, а у договору надлежне здравствене установе у којој су рођене и Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. Уколико родитељи мртворођене бебе не преузму тело најкасније пет дана од рођења здравствена установа у којој је беба рођена о томе ће обавестити „Чистоћу“ и доставити документацију ради преузимања и сахрањивања тела. Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ је у обавези да образује комисију уз чије ће присуство вршити сахрањивање и о томе сачинити записник. Уједно је дужно да води потребну евиденцију о гробним местима у који-

14

ма је извршено сахрањивање мртворођених беба. Трошкове сахране сносе родитељи, а ако одбију сносиће их град Краљево. Чланови Градског већа су разматрали измене Програма одржавања улица, јавних површина, градских и некатегорисаних путева на територији града. Имајући у виду неусклађеност Одлуке о некатегорисаним путевима у општој употреби и Одлуке о изменама и допунама одлуке о некатегорисаним путевима у општој употреби са одредбама Закона о јавним путевима до доношења нове одлуке којом се третирају некатегорисани путеви, овим програмом биће третирани само коловози, крпљење ударних рупа у шљунчаним и асфалтним коловозима, вертикална сигнализација на некатегорисаним путевима прве и друге функционалне групе и систем за

одводњавање на некатегорисаним путевима прве функционалне групе. Доношењем нове Одлуке о улицама, општинским и некатегорисаним путевима извршиће се усклађивање овог Програма са њом. До доношења нове одлуке којом ће бити третирани некатегорисани путеви, Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ у својству управљача путевима, а због великог обима мреже некатегорисаних путева на територији локалне самоуправе града Краљева и ограниченог буџета за њихово одржавање, разврстава некатегорисане путеве у три функционалне групе. Према Програму уређивања грађевинског земљишта за одржавање путева је планирано 180 милиона динара од којих 78 за редовно одржавање јавних путева у надлежности локалне самоуправе и некатегорисаних путева. Редовном одржавању улица, које су у

исто време и делови државних путева намењено је дванаест, редовном одржавању јавних путева у надлежности локалне самоуправе и асфалтираних некатегорисаних путева ван граница Генералног урбанистичког плана 72, а редовном и ургентном одржавању неасфалтираних некатегорисаних путева осамнаест милиона. Јавно комунално предузеће „Пијаца“ је поднело захтев Градском већу да град Краљево као покровитељ сајма пољопривреде, који ће бити одржан од 27. до 29. септембра, у складу са својим могућностима узме учешће у одржавању ове манифестације у оквиру које ће бити одржан низ пропратних догађаја. Међу њима су стручни савети, предавања и презентације, а очекује се да у овом периоду град посети преко сто излагача из целе земље. Програмом подршке за спровођење пољопривредне политике и политике

руралног развоја предвиђено је да сагласност за коришћење средстава по овој мери даје Градско веће на образложени захтев Савета за пољопривреду. Ради плаћања трошкова сајма пољопривреде и изложби у смислу упознавања, савета, информисања и презентацијама пољопривредника са новим технологијама, имајући у виду чињеницу да пољопривредни произвођачи нису у могућности да самостално примењују иновације у произвоњи, пласману и другим активностима, потребно је 600 хиљада динара. - Обезбедили смо новац који смо дужни да обезбедимо као покровитељ Сајма пољопривреде, који ће се крајем септембра одржати на простору Јавно комуналног предузећа „Пијаца“ Краљево. Зна се већ да смо и претходне године обезбедили новац за организовање али очекујем да ће ове године, с обзиром да је организатор наше јавно

комунално предузеће и да припреме теку јако добро, Сајам пољопривреде бити организован на вишем нивоу, да ће привући већи број излагача, али и велики број посетилаца из Краљева и околине - истакао је др Терзић. Посебним решењем Градско веће даје сагласност за коришћење дела средстава за реализацију мере из Програма подршке спровођењу пољопривредне политике и политике руралног развоја Друштву пчелара Краљево за коришћење финансијских трошкова превоза на пчеларски сајам југоисточног Балкана који ће се одржати 22. септембра, на пчеларски сајам Ташмајдан од 6. до 8. октобра као и део трошкова организовања пчелињих производа које се одржава у оквиру „Пасуљијаде“ за шта је планиран утрошак од сто хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

МАГАЗИН

26.8.2018.

У сусрет Дану Краљева Краљевдану

16

ПРИЗНАЊА ЧЕКАЈУ КАНДИДАТЕ

- Комисија за награде и признања Градске управе упутила јавни позив за кандидовање појединаца и организација које су у периоду између два празника заслужиле по коју од октобарских признања. - На листи седам појединачних и признања, дипломе заслужног грађанина, предузећа, установе, спортске организације, образовне установе и удружења, Октобарска награда града Краљева и специјална награда за подстицај хуманости која носи име Милована Главчића. - Последњи рок за предају писаних образложених предлога 3. септембар. - Уручење признања и награде на Дан града Краљева, Краљевдан - 7. октобра

17

26.8.2018.

МАГАЗИН

18

вечана седница Скупштине града поводом Дана Краљева Краљевдана прилика је да се уруче значајна признања појединцима и органзацијама који су у периоду између два празника постигли значајне резултате у областима којима се баве. Списак награда је током последње две године проширен, па предложени кандидати и ове могу очекивати једно од седам признања. Поред дипломе заслужног грађанина, предузећа, установе, спортске организације, образовне установе и удружења то су Октобарска награда града Краљева и специјална награда за подстицај хуманости која носи име Милована Главчића. Непуна два месеца пре доношења одлуке о додели Комисија за награде и признања Скупштине града упутила је позив грађанима, предузећима, установама, организацијама, месним заједницама, друштвима, стручним и

С

другим удружењима, да поднесу предлоге кандидата за доделу октобарских признања. Образложене предлоге у писаној форми потребно је доставити најкасније до 3. септембра, а подносиоцима се пружа могућност да потребне информације добију у Одељењу за скупштинске послове Градске управе. Диплома заслужног грађанина града додељује се за учињена хумана дела, дугогодишњи рад и остварења у области научно- истраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и другим областима друштвеног и јавног живота, који су од изузетног значаја и представљају трајну вредност за град. Диплома се може доделити и грађанима који немају пребивалиште на територији града, као и страним држављанима уколико је њихов допринос од изузетног значаја за Краљево.

Прилика да понесу звање заслужних пружа се предузећима и установама за дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији града. Диплома се може доделити и предузећима и установама чије седиште није на територији Краљева као и страним предузећима и установама, ако се процени да њихов допринос за град има изузетан значај. Право на на Диплому заслужне спортске организације имају оне које су дугогодишњим радом и изузетним успесима у спорту и физичкој култури допринели развоју и афирмацији Краљева, а признање се може доделити и спортским организацијама чије седиште није на територији града, као и страним спортским организацијама,

ако је њихов допринос од изузетног значаја за локалну средину. Заслужном образовном установом сматра се она која докаже да је дугогодишњим радом остварила изузетне успехе у области просвете којима се доприноси развоју и афирмацији града. Диплома се може доделити и образовним установама чије седиште није на територији Краљева, као и страним образовним установама за допринос од изузетног значаја. Диплома заслужног удружења грађана града Краљева додељује се удружењима грађана за хумана дела, дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији града Краљева. Поред локалних може се доделити и удружењима чије седиште није на те-

риторији Краљева, као и страним удружењима грађана, ако је њихов допринос од изузетног значаја за град. Највише признање је Октобарска награда града Краљева која се додељује појединцима или групама аутора за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота. Услов је да је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или на други начин у периоду од 1. септембра прошле до 31. августа ове године. Може се доделити и за целокупно стваралаштво, а додељује се лицу које је држављанин Републике Србије. Као новоустановљено признање Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ додељује се

грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама за хумана дела и подстицај хуманости у различитим областима друштвеног и јавног живота за период од 1. септембра претходне до 31. августа ове године. Специјална награда се може доделити и грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама чије пребивалиште, односно седиште, није на територији Краљева, као и страним држављанима, предузећима, установама, удружењима или организацијама, уколико је њихов допринос значајан за град Краљево. У комисији потврђују да ће у разматрање бити узети само благовремено поднети предлози, а признања и награде биће уручени на Дан града Краљева, Краљевдан - 7. октобра. Т. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 26.8.2018.

21

26.8.2018.

МАГАЗИН

22

Завршен Жички духовни сабор Преображење 2018

ОДБРАНА ЈЕЗИКА, Л - Поезија Стевана Тонтића слави љубав и светлост, слика муку и радост живота, разоткрива трагику ратних страдања и тешког људскога живота који често баца човека с једне на другу обалу немирног океана, живота који се клати између одушевљења светлошћу и разочарања надирањем дилувијалног мрака. - Она из привидног несклада и парадоксалности живота уводи у спознају дубљег смисла постојања живота са свим страдањима. - Жичка хрисовуља награда за опис живота каквим га песник види, без лажи и фалсификовања искуства које, уместо да служи пропаганди, брани језик, лепоту и истину

ЛЕПОТЕ И ИСТИНЕ вадесет седми пут узастопно Краљево је, током четири августовска дана, било центар културних дешавања и духовности Србије, па је и овогодишњи Жички духовни сабор Преображење 2018. окупио бројне песнике, књижевне делатнике, сликаре, музичаре. Као и свих претходних година Сабор је отпочео пригодном свечаношћу отварања на којој су, у уметничком делу програма, учествовали Хор „Свети архиђакон Стефан“ и ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“, гитариста Реља Јаковљевић и виолиниста Александар Илијов-

Д

ски. Свечаност је обогаћена изложбом „Музејске приче/аквизиције 20142017“ на којој су јавности представљени откупи уметничких дела путем конкурса Министарства културе и информисања Републике Србије. Аутори су Сузана Новчић и Љубиша Симовић, а изложбу је отворила музејски саветник чачанске Галерије „Надежда Петровић“ Јулка Маринковић. Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је ове године била домаћин два традиционална програма, првог под називом „Са Стеваном Тонтићем“, у вечерњим часовима 17. августа, у окви-

ру кога су о песништву овогодишњег добитника Жичке хрисовуље говорили професор др Михајло Пантић и књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков. Преподневни часови следећег дана резервисани су за округли сто „О поезији Стевана Тонтића“ којим је руководио др Саша Радојичић. Радове који ће, као и сваке године, бити објављени у пригодном зборнику, представили су Радивоје Микић, Јован Делић, Марко Паовица, Васа Павковић, Василије Домазет, Драгана Тодоресков, Светлана Милашиновић, Никола Маринковић, Миломир Гавриловић и Јелена Арсени-

23

24

МАГАЗИН 26.8.2018.

25

26.8.2018.

МАГАЗИН

26

јевић Митрић. Народни музеј је за овај дан припремио представљање књиге Славољуба Маржика „Карановац у српској штампи 1835–1867“ у програму у коме су, у одсуству аутора, учествовали уредник издања др Љубодраг Ристић и рецензенти др Бојана Миљковић Катић и др Радомир Поповић. Двориште Аџића куће је место на коме су у предвечерје Преображења, у оквиру манифестације „Преображење песници“, стихове говорили Даница Вукићевић, Радмила Лазић, Злата Коцић, Братислав Милановић, Слободан Зубановић, Саша Јеленковић и Владимир Мартиновски. Програм се од досадашњих разликовао по томе што су учесници аутори издавачке делатности „Повеља“ који су се последњих година овенчали неком од значајних књижевних награда. Централни програм манифестације представља свечаност уручења уникатне златнопечатне повеље и иконе Преображења Господњег у трпезарији Манастира Жиче. Програм је по традицији отпочео на Преображење тачно у подне, а поред славодобитника у њему су учествовали Марко Паовица и др Драган Хамовић, а стихове Стевана Тонтића читао је глумац Александар Срећковић Кубура. Жири за доделу Жичке хрисовуље у коме су, поред председника др Драгана Хамовића, били прошлогодишњи добитник Мошо Одаловић, затим Дејан Алексић, Ана Гвозденовић и Милош Милишић, донео је одлуку да добитник престижног признања за 2018. годину буде песник Стеван Тонтић. Повод за овакву одлуку је потврда да припада оним савременицима чија се поезија оштро дели на предратну, ратну и поратну. Песничко стваралаштво започео је у освит седамдесетих година прошлог века песмама којима је, иронично, очај, ништавило и скупоцену празнину проглашавао за сво-

је вредности и красно богатство у лирици која је размицала формалне оквире и доживљајне хоризонте. У образложењу жирија посебно се наглашава да је тада најављивао насртаје „на стару правду и божанства“ и „брзе обрачуне са питањима тешким и хиљадугодишњим“, а празнина му је била импулс што испуњава свакидашње искуство у језичким играма. - Онда је тај вишеслојни иронијски рукопис ударио брутални „сарајевски“ ратни рукопис и реч празнина добије посве друго значење. Досадашња преиспитивања била су одмеравана према рубним искуствима градског ратног бестијаријума, у коме су сви на губитку. На страшном добитку је било само песничко искуство, скупо плаћено удесом разлупаног и размрсканог ја. Тонтићево сведочење ратне жртве је аутентично и песнички честито, што код разних посматрача са стране и моралних душебрижника често није случај. Свакодневна извесност мученичке безразложне смрти отвара дубља питања од раније постављених, испитује разлоге живота, тако да питања хиљадугодишња добијају различите интонације, у распону од негације до пуног потврђивања духовне и етичке потке и потребе човека. Позиција човека који је избегао у даљину, без могућности да избегне изнутра, створила је изгнаничку поезију тешког сећања, лирског зацељења онога што је остало од човекове нарушене целине. Духовна помиреност са бременом свега приживљеног, прихватање страдања као следовања, крајње је исходиште најновијег круга песама, у којим се песничко ја самопредставља као Христова луда. Каква је то луда? То је, премаТонтићу, свако који не лаже, који је одозго вођен, над којим се збивају и страхоте и чуда, који не бежи од бола и који бол воли. То је сума искуства које Стеван Тонтић лирски посредује – наглашава се у

образложењу. Преносећи поздрав епископа жичког Јустина, игуманије и сестринства Манастира Жиче архијерејски заменик протојереј ставрофор Љубинко Костић је честитао добитнику на признању које, каже Тонтић, сваком песнику који дође на ово свето место сигурно много значи, првенствено из разлога што га удостојава на ретко леп начин. Зато признање и доживљава као награду за опис живота каквим га види, без лажи и фалсификовања искуства које, уместо да служи пропаганди, брани језик, лепоту и истину. - Ваша поезија из привидног несклада и парадоксалности живота који живимо уводи у спознају једног дубљег смисла постојања живота са свим страдањима. У вашој поезији Христова страдања и боли постају парадигма и пуни смисао наших људских страдања и боли. И ви Христа волите и прослављате Господа кроз сву творевину великог и малог, животињом и биљком, змијом, копривом, босиљком, близанцима тек кад се роде, дјевама, мудрим и лудим, канама и гоморама, у Исусу и Пилату, Авељу и Каину брату, кроз хорде и народе. И зато сте ви могли радосно да ускликнете „И ја те прослављам Господе.“ А проћи ће свјетска чуда, проћи ће небом и земља ће проћи да обећани нови немир сине и тада чврсто верујем да ће ваша пјесан моћи да се из гроба славећи вине. Хвала вам на дарованој поезији - поручио је песнику страдалнику и изгнанику чија поезија никога не оставља равнодушним. Она слави љубав и светлост, слика муку и радост живота, разоткрива трагику ратних страдања и тешког људскога живота који често баца човека с једне на другу обалу немирног океана, живота који се клати између одушевљења светлошћу и разочарања надирањем дилувијалног мрака. Т. Радовановић

27

28

Стеван Тонтић

МАГАЗИН 26.8.2018.

Добитник Жичке хрисовуље Стеван Тонтић

ИЗМЕЂУ КРИКА И МОЛИТВЕ Шта би пјесник, удостојен наградом Жичког духовног сабора, ваљало да каже на свечаности додјеле „Жичке хрисовуље“ у овом дивном храму? Шта изузев захвалности за тако лијеп дар на једном светом, за српску духовност, историју и културу изузетно важном мјесту? То сам се питао ових преображеских дана, размишљајући о односу свјетовног и сакралног, поезије и религије. Или, рецимо, о односу побуњеничког, изразито критичког и ироничног говора о стању ствари у свијету и скрушеног прихватања животних, ма колико тешких или трагичних околности. Ти односи нису, наравно, без противречја па и парадоксалних момената, а пјеснички говор ту се често одвија измеђи крика и молитве. Подстакнут радикално отвореним искуством егзистенције у којем се супротности међусобно додирују, једну сам своју рану поетску збирку насловио ријечима Хулим и посвећујем (1977). Пјесник је осјетљиво биће чији сензори региструју сваки, па и најскривенији, најчуднији додир међу тим опозитним категоријама, о чему онда има да свједочи вјеродостојно али и умјетнички убједљиво. Слобода тога свједочења јесте слобода говора коју не смије да изневјери јер би тиме изневјерио смисао свог позива и своје умјетности. У тоталитарним и недемократским системима власти пјесник се, познато је, судара с наметнутим ограничењима своје слободе. Уколико жели да избјегне најтеже исходе у тим сударима, он ће - што је разумљиво - развијати вјештине у језички играма, у употреби различитих фигура и свакојаких трикова, које власт неће умјети лако да дешифрује. Било је и код нас, у доба социјализма, значајних пјесника који су довели до мајсторства те игре с идеолошким цензорима, системе прављења метафора с „дуплим дном“, чија значења није увијек ни би-

ло упутно јавно одгонетати. Понеки играч у језику, poeta ludens, тако је успијевао да спасе живу главу, али је било и оних, и то међу највећима, које су сурови диктатори прогонили из свијета живих. Сјетимо се само потресне судбине Остапа Мандељштама, чија је лирика узнемиравала комунистичког диктатора Стаљина. Али једнако опасни могу бити и владари теократских друштава, који у име једино „исправног“ тумачења вјере траже скидање пјесничких глава због њихових „сатанских стихова“. Види се и по овим примјерима из 20. вијека да бављење поезијом није, као што се обично мисли, неко безопасно занимање. Ако се онај који данас, под сводовима храма, прима знамење за своју пјесничку умјетност, и не може баш представити као уредан вјерник (мада није био ни богохулник) ипак би смио рећи да је, откад је духовно прогледао, био на путу тражења љубави и спасења за своју душу. Трагајући за својим пјесничким језиком као легитимацијом међу људима од духа, био сам уједно, можда не и знајући, на боготражитељском путу. Ипак није то још била ситуација у којој се онај апсолутни нихилист, Емил Сиоран, овако жалио Свевишњем: „Боже, без тебе сам луд, с тобом још луђи“. Овдје бих указао на једно своје преломно, апокалиптично искуство - искуство рата у Сарајеву и у Босни деведесетих година минулог вијека - о чему сам иначе доста говорио и писао. Сматрао сам да је рат сам по себи злочин, а да је скандал свакодневног ратног злочинства био у слободном, некажњеном убијању, мучењу и прогону недужног цивилног становништва. Мене је то апсолутно поражавало, потресало до сржи, не само стога што сам и сам био у кожи цивилног лица. Из часа у час, даноноћно, током три и по године, рушио се у крви поредак

цивилизованог живљења, рушиле се све, па и посвећене вриједности. Сам људски живот, голи живот, за мене је представљао светињу, тим прије што је био тако брутално нападан и уништаван. Чинило се да нас је сам Бог напустио, оставио на цједилу, не из некаквог врхунаравног хира, већ због наших небројаних непочинстава. Поражен као грађанин лудачки растурене државе, ипак сам у себи одржавао дашак наде (без наде не можеш ни дисати) да ћу останем ли с гоњенима а не гонитељима - преживјети пријетње смрћу и спасти се из вртлога убилачких сила. Истовремено сам писао (као да су се саме писале) пјесме о тим страхотама, с помишљу да ће, ако не ја, можда оне наставити да живе и свједоче о још једном времену „кад су живи завидјели мртвима“. А кад сам коначно, у садејству поезије, изашао из те земаљске кланице, назвавши изгнанство из ње благословом, осјетио сам, цијелим бићем, излив божанске милости, захваљујући којој још ходам по земљи. И још пјесме пишем. Магични звук пјесме, глас поезије, који би понекад забрујао у мени као у свом резонатору, ја сам осјећао као јављање незлобиве духовне силе коју зли господари живота и смрти нису могли да ућуткају. Па сам тада повјеровао, у сагласју с древним пјесницима, да су језик поезије и божански језик истог поријекла. Зар није све потекло из Ријечи, оне са самог Почетка? Речено је да се филозофија рађа из чуђења, а из чуђења настаје и сама поезија. Само што филозофски језик настоји да то чуђење преведе на рационални језик појмова, док се поезија посвећује даљем очуђивању свеколиког чуда постојања под звијездама. Хвала и живјели! У Жичи, на Преображење 2018.

29

30

МАГАЗИН 26.8.2018.

31

МАГАЗИН

26.8.2018.

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (26)

32

ТРЕЋА АУСТРОУГАРСКА ОФАНЗИВА

- Од октобра 1915. српска војска се суочила са недостатком артиљеријске муниције. - Муниција која у другој половини новембра пристиже из Француске не одговара српским топовима, јер су чауре дуже за 2,5 милиметара, због чега је неупотребљива. - Као последњи атом снаге на ратиште су упућени ђаци подофицири из војне школе у Скопљу који су пре краја обуке добили чинове каплара. - Батаљон 1.300 каплара сачињавали су младићи, који су студирали у Београду и широм Европе, и који су се ставили на располагање српској Врховној команди. - Аустроугарска војска је 2. децембра 1914. године наставила кретање ка североистоку и током дана ушла у напуштени Београд

33

Прва фаза Колубарске битке

МАГАЗИН

26.8.2018.

Колубарска битка почиње 16. новембра 1914. године, када су се српске трупе повукле на десну обалу рекa Колубаре и Љиг где, према наредби Врховне команде покушавају да зауставе продор аустроугарских снага. Врховна команда се надала да ће јој набујале реке и мочварне обале помоћи у заустављању продора, па издаје директиву да се брдо Човка мора задржати по сваку цену, јер је планирала да са тих позиција крене у противнапад. Српске трупе успеле су да задрже Аустроугаре неколико дана, и то због почетне лоше процене генерала Оскара Поћорека да су ту стациониране само српске заштитнице. Увидевши да се ради о главним снагама, генерал Поћорек 20. новембра у борбу уводи 15. и 16. кор-

34

пус аустроугарске 6 армије. Петнаести корпус је уведен у борбу на правцу Медник, Баћинац, Рудо директно на фронт српске Прве армије, а шеснаести у борбу са једном дивизијом према Маљену, а са другом према Буковској планини. Увођење нових аустроугарских снага приморало је Прву армију да се повлачи и она у току ноћи између 21. и 22. новембра заузима нове положаје на гребену Сувобора, али су већ током поподнева 22. новембра на ту линију избили Аустроугари. Ђенерал Живојин Мишић почиње да планира противнапад са Сувоборских положаја али, због тешког стања у Маљенском одреду, одустаје од те идеје. То се показало као добра процена јер је аустроугарска војска већ 24. новембра у огорченој борби разбила Маљенски одред, а у

борби је погинуо и командант одреда. Овај пораз приморава лево крило Прве армије на повлачење на нову линију: Игриште - Бабина Глава - Подови. Напредовање аустроугарских трупа на централном делу фронта српске војске наставља се заузећем брда Човка, због чега се Моравска дивизија првог позива повлачи на Кремницу, што затим приморава на повлачење и целог десног крила Треће армије. Ђенерал Живојин Мишић 26. новембра ситуацију у којој се налази Прва армија оцењује као јако лошу и одлучује да остане на тренутним положајима још неколико дана, да не би угрозио цео фронт српске војске, али се не излажући могућем поразу. Одлука подразумева правовремено повлачење главнине снага на положаје западно од Горњег Милановца, одно-

сно на линију: Липе–Трипавац – Мрамор – Главица – лева обала реке Дичине, а да повлачење својих јединица обезбеди са заштитницама. Сходно развоју ситуације на фронту, услед губитка Конатице, Лазаревца, Човке, Гукоша и Маљена, српска Врховна команда одлучује да изврши припреме за повлачење на нове положаје, на шта ју је приморао сувише широк фронт. Као последњи покушај да се непријатељско надирање заустави Обреновачком одреду је издата директива да изврши напад на Аустроугаре код Конатице и Степојевца, а да Друга армија помогне овај напад. Напад Обреновачког одреда, потпомогнут Другом армијом, није успео па 28. новембра отпочиње повлачење према ранијем плану Врховне команде од 26. новембра.

Извод из наредбе Врховне команде од 26. новембра 1914. године за Прву армију: „У случају да будемо принуђени на повлачење поступити овако: Прва армија повлачи се на линију: Голубац - Проструга - Рајац - Сувобор - Бабина Глава.“ Истога дана средишњи део фронта Прве армије бива пробијен и аустроугарске трупе избијају на Сувоборски гребен. Суочен са пробојем фронта и сопственом проценом да би повлачење по наредби Врховне команде од 26. новембра довело до потпуног краха армије, ђенерал Живојин Мишић самоиницијативно доноси одлуку о повлачењу на положаје западно од Горњег Милановца и издаје наредбу да се са извршењем отпочне рано изјутра 29. новембра. Мишић предочава одлуку Врховној команди и остаје при њој,

иако му је предочено да ће због његове одлуке додатно бити погоршан, и онако тежак, положај осталих српских армија и да ће Београд, као престоница, бити практично предат без борбе. Врховна команда на крају усваја одлуку ђенерала Мишића и издаје директиву осталим армијама да изврше повлачење по плану од 26. новембра. Српска војска током 29. и 30. новембра заузима нове положаје и почиње да их утврђује, за то време заштитнице су пружиле јак отпор аустроугарским трупама, због чега је генерал Поћорек издао наредбу 6. аустроугарској армији да наступа са крајњим опрезом. Команда аустроугарске Балканске војске 30. новембра овако цени ситуацију: „Српска војска се повлачи на нове положаје у циљу заштите реона Аранђеловац – Горњи Милановац. Снабде-

35

МАГАЗИН

26.8.2018.

вање аустроугарских муницијом, одећом, обућом и храном је лоше, због слабих путева, а пут Лозница – Ваљево употребљив је само за лака возила. Много је болесника, чак око пет хиљада, и то већином промрзлих“. Због свега тога команда Балканске војске наређује прекид офанзивних операција, с тим што има да се изврши утврђивање положаја у циљу заштите пруге Обреновац – Ваљево. Од Пете армије се захтева да се помери ка североистоку, да уђе у Београд и потом изврши удар и пробој на северном делу српског фронта на линији: Варовница – Космај. Од Шесте армије се захтева да се помери ка североистоку са циљем попуне фронта који остаје празан након померања Пете армије, а као рок за извршење ових директива за аустроугарске армије одређен је 2. децембар 1914. Још од октобра српска војска се суочила са недостатком артиљеријске

36

муниције, након чега је издата наредба о рационалном коришћењу преосталих залиха, а од савезника је под хитно затражена нова испорука. Муниција из Француске у другој половини новембра коначно пристиже у Солунску луку, али ту са запрепашћењем бива констатовано да не одговара српским топовима. Муниција је била намењена топовима калибра 75 милиметара, међутим не и топовима које је имала српска војска, јер су чауре биле дуже за 2,5 милиметара, због чега је за артиљерију била неупотребљива. Без обзира на практично безизлазну ситуацију муниција је железницом транспортована до Ниша где је извршавано њено демонтирање, а након тога железницом упућивана у крагујевачку Тополивницу у којој је вршено скраћивање чауре и оспособљавање муниције, која је одмах пругом и колским транспортом упућивана на ратиште.

Прелазна фаза битке, одмор и прегруписавање На основу информација са ратишта, Врховна команда шаље закључке и извештај о стању код непријатеља са пресеком од 1. децембра: Стање код аустроугарских трупа је очајно (4.000 заробљених, читаво митраљеско одељење се предало), Вршили су попуну људством и материјалом већ пет пута. Имају мали број активних официра. Хране се пљачком. Том приликом Врховна команда процењује и стање у српској војсци: Војници су се одморили, јер три дана није било борбе. Артиљеријска муниција је стигла на фронт, Морално стање се поправило. На основу стања у Првој армији, и добијених извештаја о противнику, ђе-

нерал Живојин Мишић издаје наредбу командантима дивизија да током 2. децембра изврше груписање трупа на десном крилу и отпочну са припремама за противнапад који је планиран за следећи дан. За то време аустроугарска војска изводи прегруписавање према плану од 30. новембра, а Аустроугари у рејону Лиспена и Голупца отпочињу сукоб са српским предстражама. Током 2. децембра окончана је попуна српске војске са људством, регрутима и обавезницима, а као последњи атом снаге на ратиште су упућени ђаци подофицири из војне школе у Скопљу који су пре краја обуке добили чинове каплара и одмах су упућени на фронт. Батаљон 1.300 каплара сачињавали су младићи, који су студирали у Београду и широм Европе, и који су се ставили на располагање српској Врховној команди. Попуна са обућом и одећом извршена је сходно могућностима, што је

било недовољно. Истог дана ђенерал Мишић сачињава план противнапада и излаже га Врховној команди. После дужег разматрања Врховна команда прихвата његов план и издаје наредбу свим српским армијама и Ужичкој војсци да 3. децембра крену у општи противнапад, док ће у исто време трупе Одбране Београда остати на својим положајима да би тако заштитиле бок и позадину Друге армије. План ђенерала Мишића за противнапад предвиђао је главни удар Прве армије са три дивизије на правцу Ручић – Проструга, у циљу пробијања фронта 16. корпуса, а помоћни удар са једном дивизијом на правцу село Теочин – Сувобор. Основна замисао била је да се брзо заузме гребен Сувобора и да се одатле изврши удар у долину реке Колубаре ка Ваљеву са јасним циљем пресецања аустроугарских трупа на два дела. Стога је ђенерал Мишић наредио

Дринској дивизији првог позива да пробије фронт на линији: Ручић – Крива Река, а Рељинском одреду и батаљону на Голупцу да чувају десни бок дивизије и изврше напад на линији село Угриновци – Голубац (кота 483), Моравска дивизија првог позива добила је задатак да продире на фронту: Ручић – Озрен, Дунавска дивизији првог позива да продире на фронту: Озрен – Лозањ, а Дунавска дивизија другог позива на фронту Лозањ – Брезна ка селима Бањани и Теочин. Поред тога ђенерал Мишић је захтевао јаку артиљеријску припрему за напад: „…да она својом снажном и обилном ватром, не штедећи у ови мах муницију, још у првим тренуцима треба да сломи отпор непријатеља и да прокрчи пут пешадији.“ Аустроугарска војска је 2. децембра 1914. године наставила кретање ка североистоку и током дана ушла у напуштени Београд. Р. Вукосављевић

37

38

МАГАЗИН 26.8.2018.

39

In memoriam: Добросав Рашковић Мики (4)

МАГАЗИН

26.8.2018.

НЕИМАР СА КРАЉЕВАЧКЕ КАЛДРМЕ

40

- Мали објекти били су предмет посебне пажње амбициозног архитекте. - Много више него Златна плакета Борис Кидрич Општинског већа Народне технике увек је пријало признање колега. - Треба градити блокове зграда, али не реметити основни систем као што је то учињено од „Париза“ према обали Ибра где се изгубио ритам паралелних ортогоналних улица. - Кад је предложен за директора „Комуне“ Мики Рашковић је пристао да буде само вршилац дужности до избора новог уз услов да поред директорског има и сто за цртање. - Мада је током радног века два пута предлаган за одликовање оба пута је био ускраћен за највише признање углавном због сујете утицајних људи. – Изградња саобраћајне петље код „Магнохрома“ стопирана због сазнања да би, кад Морава постане пловна, фабрика морала да се премести на другу локацију

Мики Рашковић

41

Фото: М. Радовановић

време када се са нестрпљењем очекује почетак октобра за када је најављено отварање нове спортске дворане у Рибници, а од почетка градње се карактерише као остварење вишедеценијског сна, помало нестварно делује прича о настанку оне коју су до сада користили краљевачки спортисти. Иако се никада није бавио спортом Мики Рашковић је дуго био члан управе у то време јединог краљевачког кошаркашког клуба. Кривац за то је колега из „Каблара“, дугогодишњи активни кошаркаш, тренер Слоге и спортски радник Славко Петровић. Када су почетком седамдесетих година прошлог века одбојкаши Рибнице успели да изборе пласман у највиши ранг такмичења било је неопходно створити услове за то, а први је дворана са одређеним бројем седишта за посетиоце. За објекте таквог типа у оно време није било довољно пара ни за израду пројекта, али није мањкао ентузијазам оних који су схватали важност сазнања да Краљево коначно има пр-

МАГАЗИН

26.8.2018.

У

42

волигашки клуб, а да су посетиоци жељни утакмица највишег ранга какве су, кад је одбојка у питању, на телевизији могле да се виде само у ретким ситуацијама. Колико је хала значила Краљевчанима показала је већ прва утакмица против екипе ВГСК из Новог Градишта када гледалиште, а било је знатно веће него данас, није могло да прими све оне који су желели да уђу. Само неколико година раније „Каблар“ је, због одржавања Балканског првенства у кошарци за јуниоре, извршио детаљну реконструкцију старог игралишта Слоге у центру града, па је пројектант био добро упознат са свим елементима потребним за израду пројекта, а у склопу њега и ресторана који је са пријатним ентеријером дуго представљао праву атракцију. На то време подсећа само још плочица на којој пише да је извођач радова „Каблар“, а пројектант Мики Рашковић. Иако је и тада било противника привремени објекат који је требало да траје тек неколико година у употреби је више од

четири деценије. У време интензивне градње у Краљеву су ницали бројни значајни објекти различите намене међу њима и Дом технике на обали Ибра, а као аутор идејног решења опет се јавља Мики Рашковић. Много више него Златна плакета Борис Кидрич Општинског већа Народне технике пријало је признање колега, посебно оних београдских који су сматрали да осим њих у Србији нема значајнијих пројектаната. На најбољи начин је то потврдио један од њих током шетње градом и сазнања о бројним значајним објектима које је пројектовао Мики Рашковић. У време када су у Краљеву почели да се појављују први кафићи тадашњи директор Угоститељско туристичког предузећа „Србија“ се пожалио да омладина полако напушта објекте овог предузећа и полако се сели на пријатнија места. Био је то повод за разговор о адаптацији неког од објеката у мањи са сличном наменом који би атрактивношћу привлачио посетиоце баш као

што је то чинио Ресторан „Кош“. А баш тако мали објекти били су предмет посебне пажње амбициозног архитекте. На крају тадашње Лењинове улице, на месту некадашње касарне, по пројекту бироа „Гоч“ изграђена је велика стамбена зграда и данас позната као „Леснина“, а одмах до ње објекат Робне куће „Јасен“ коју је пројектовао „Каблар“. Иза њих је стамбена зграда из времена када су у Краљеву грађене колоније, а скуп три објекта потпуно различитих карактера чинила су овај део града по мало иритантним оку пажљивијег посматрача. Задатак да мало помири оно што се тешко може помирити поверен је Рашковићу који је на простору између њих пројектовао анекс у коме су смештени лутрија и фризеска радња тако да се више не примећује разлика између три раније направљене грађевине. Са више од осамдесет запослених „План“ је био једно од најјачих пројектантских предузећа у Србији које је битно утицало на изглед бројних градова

у земљи. Током четири деценије рада знатан допринос је дао и Мики Рашковић као одлучни заговорник више зеленила и зелених површина око свих објеката. - Треба градити блокове зграда, али не реметити основни систем као што је то учињено од „Париза“ према обали Ибра где се изгубио ритам паралелних ортогоналних улица. Не треба градити контра странама света, него по правилима урбанизма и оријентације објекта према простору. Ако ту направе грешке млади урбанисти су потпуно затајили. Пре 30 година нисам ни претпостављао како ће Краљево да изгледа данас, а питање је како ће да изгледа кроз тридесет следећих. Ако неко не предузме мере да се град шири поред аутодрома на Берановцу, или Ратарском имању, ми ћемо да се затрпамо и угушимо. Ми смо успели да зауставимо дивљу градњу на Хигијенском заводу, урбанистички смо решили Ковачко поље, али не и да зауставимо стихију ди-

вље градње у другим деловима града. Кад је власник неколико хектара испарцелисао имање за продају стопирао сам у заводу издавање услова зато што није било улица за пролаз возила „Чистоће“ и одвијање саобраћаја – каже Рашковић. Колико је од почетка радног века био преокупиран изгледом града сведочи податак да је у време кад је предложен за директора „Комуне“ пристао да буде само вршилац дужности до избора новог уз услов да поред директорског има и сто за цртање. И мада је током радног века два пута предлаган за одликовање оба пута је био ускраћен за највише признање углавном због сујете утицајних људи који нису могли да му опросте неке од ставова који су, мада изречени у шали и без намере да било кога увреде, били највећа кочница. И по ко зна који пут приликом вишесатног разговора о проблемима градње у Краљеву Мики Рашковић не пропушта да поручи урбанистима да

43

26.8.2018.

МАГАЗИН

44

поведу више рачуна о животној средини како се град не би гушио у сивилу нових објеката. Савремена архитектура може бити атрактивна, али је потребна довољна количина простора око њих која живот чини угоднијим. Због тога је неопходно ширење града ван најужег језгра баш према местима о којима се размишљало и пре више деценија, а највише простора има на имању Пољопривредне школе и Берановцу. Уобичајено је да најзначајније одлуке о бројним стварима, између њих и изгледу града, доносе изабрани представници народа који често, а потврдило се то безброј пута и у прошлости, немају довољно знања у овој области, а нису ни спремни да прихвате савете стручњака. Потврдило је то и противљење једног од њих да се у Ушћу гради фабрика „Примат“. „Примат“ је у жаргону називан фабриком канти, популарном кантаром, јер је званични документ потврђивао да је то фабрика за израду металних канти. На председништву где се одлу-

чивало о изградњи један од званичника стави вето што је утицало на шестомесечно одлагање почетка изградње фабрике чију су градњу финансирали Словенци. Основ за такав став било је страх да би Ушће, а са њим и фабрика, могли да буду потопљени у случају пуцања бране на Ибру ако било када буде изграђена. Идеја о брани већ је била стара више од сто година, а Рашковић убеђен да неће бити изграђена ни за следећих сто што је било довољно да добије поверење органа који је одлучивао. - Фабрика канти је у то време вредела два милиона динара, а неки прорачуни о измештању пруге и изградњи бране достизали 800 милиона. Мрштио сам се док сам тврдио да ћу, ако дође до реализације, из мог завода да платим та два милиона за фабрику која је успешно радила годинама, а постоји и данас. Други проблем је петља код „Магнохрома“ чијој се градњи жучно противио исти човек. Повод за размишљање о новој саобраћајници било је сазнање о смрти пацијента који због

интензивног саобраћаја није могао преко пруге да буде транспортован до болнице. Противник градње је на председништву тврдио да је илузорно улагати у саобраћајну петљу кад ће већ за неколико година, кад Морава постане пловна, „Магнохром“ морати да буде пресељен на неко друго место. Знао сам да Морава неће бити пловна ни следећих сто година, а „Магнохром“ ће до тада вероватно нестати – прича са приметним осмехом на лицу Мики Рашковић. Одлучност директора „Магнохрома“ да финансира изградњу саобраћајног чвора и без грађевинске дозволе у доброј мери је утицала да и овај пројекат буде реализован и поред отпора појединаца који нису заборављали поразе, а касније користили утицај да пројектанту оспоре право на различита признања. Када је пре више од двадесет година прихватио обавезу да у врло скученим условима направи пројекат реконструкције просторија у којима је смештено Краљевачко позориште Ра-

шковић није много размишљао о похвалама које ће годинама касније добијати од бројних уметника задивљених новим амбијентом. Иако је било тешко од скученог направити адекватан довољно пријатан амбијент спуштањем нивоа је добијено довољно простора за позорницу, просценијум, гардеробу, пробну салу, канцеларије, билетарницу и простор за кафић у подножју. Посебне похвале упућене су гледалишту под нагибом које је омогућавало много бољу прегледност од старог са хоризонталном основом. Када је донета одлука о изградњи стамбеног насеља са више од сто станова у Улици војводе Степе, преко пута мале пијаце, задатак да пројектује једну од зграда поверен је Рашковићу. Стамбени комплекс окружује довољно зелених површина и места за паркирање, а довољно је удаљен од коловоза у Улици војводе Степе чиме се избегава осећај скучености. И ма колико да му то није превасходна преокупација јунак наше приче

је и пројектант бројних споменика у Адранима, Сирчи, Стублу, Буђеву на граници Србије и Црне Горе. На подугачком списку објеката које је пројектовао налазе се тржни центар иза Дома Војске Србије, зграда аутобуске станице, фасада Југобанке, стамбено насеље преко пута Дома друштвених организација, зграда Поште, Гвожђара, Конфекције „Рудник“, Аутотранспорта и многи други. До пре двадесет две године када је отишао у пензију Краљево није било превише велики град у коме су се градили објекти великог значаја. Много година касније када је потреба за њима постојала као највећа препрека показала се транзиција, затим светска економска криза... Са позиције оног ко је на посебан начин, са различитих позиција, утицао на данашњи изглед града овај скромни човек потврђује да је задовољан оним што је остварио у животу, пре свега мирним животом у кругу породице у омаленој кући у првој половини Карађорђеве улице. Првих пет година пен-

зионерског живота обележено је настојањем да се полако удаљава од професије пројектовањем малих објеката све док криза у овој области није почела у негативном смислу да се одражава на инвеститоре и њихово одустајање од градње. Упркос томе остао је велики број изграђених објеката различите намене који ће дуго сведочити о једном времену у историји града у коме су њему најоданији пројектанти настојали да створе грађевине трајне вредности. Колико су у томе успели показаће време, а за сада се чини да су задатак решили боље него савремени пројектанти и урбанисти. А како ни они нису увек били самостални у доношењу одлука прилика је да се поручи политичарима да не доносе никаве одлуке у овој области пре него се посаветују са стручњацима. О томе колико је у праву сведоче примери изградње фабрике „Примат“ у Ушћу и саобраћајне петље код „Магнохрома“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 26.8.2018.

47

26.8.2018.

МАГАЗИН

48

Милош Раденковић

После дванаест година ћутања експлозија осећања (3)

КОСОВСКА АВАНТУРА - Шест хиљада квадрата пословног простора аутобуске станице у Ужицу, и још скоро толико надстрешница над перонима, представљало је крупан залогај за сваког ко се бави овим послом. - Најсавременији објекат те врсте у земљи добитник „Борбине“ награде за архитектуру. - Зграда „Инвестбанке“ у Пожеги завршена скоро два месеца пре рока. - Апартманско насеље „Краљеви конаци“ најлепше на Златибору. - Куће са по два апартмана површине 115 квадрата. - Језеро под керамичким плочицама са грејањем како би гости могли да се купају и током зиме. - На простору Косова и Метохије „Грађевинар“ отпочео градњу значајних објеката, тржног центра, станова и пословног простора укупне површине дванаест хиљада квадратних метара. Споменик Милошу Обилићу за 21 дан. - Вредност одузете имовине на простору Косова и Метохије премашује пет милиона марака

49

а сваким новим квалитетно и на време завршеним објектом расте самопоуздање и уверење да се може и више и боље. Тако је било након послова на Копаонику током 1989. и 1990. године кад је „Грађевинар“ успешно привео крају градњу жичара Крст дужине 617 метара и два пута дуже Дубока. Завршетак радова поклопио се са почетком градње аутобуске станице у Ужицу, а шест хиљада квадрата пословног простора, и још скоро толико надстрешница над перонима, представљало је крупан залогај за сваког ко се бави овим послом, у првом реду приватнике, па и грађевинска предузећа из овог места. То и други услови које је требало испунити били су довољни да „Грађевинар“ на лицитацији добије посао уз обавезу да почне током 1991. а објекат преда на употребу најкасније до новембра наредне за кад је већ планирано свечано отварање и стављање у функцију у то време најмодернијег објекта ове врсте у Србији.

МАГАЗИН

26.8.2018.

С

50

На фрекветној саобраћајници према Босни и Херцеговини, Златибору, Тари и другим туристичким дестинацијама региона, на месту где су у Ужицу пристајали аутобуси да би примили путнике, до тада је била осредња барака каква није приличила ни месту ни интензитету саобраћаја. Баш то је било повод за расписивање конкурса за пројектно решење, а прихваћено оно које је понудио архитекта Горан Мартиновић коме је 1992. године за то припала престижна „Борбина“ награда за архитектуру. Улазак на ново тржиште отвара бројне друге послове, а однос према раду, квалитет и рокови добра су препорука за градњу зграде „Инвестбанке“ у Пожеги. Генерални директор банке Стојан Бабић и његов заменик Александар Митровић, раније потпредседник владе Анте Марковића, нису крили жељу да зграда у Пожеги буде завршена до половине фебруара 1993. године, само два месеца након аутобуске станице у Ужицу. Динамика извођења ра-

дова указивала је на могућност да зграда буде завршена и који дан раније што је било повод за жељу генералног директора да у новом објекту одржи скупштину предузећа. Самопоуздање и уверење оснивача и директора „Грађевинара“ Милоша Раденковића да може све ни тада, као ни много пута пре и после тога, није могло да поколеба сазнање да је то скоро два месеца пре уговореног рока. Иако му је инвеститор оставио довољно времена да размисли пре него што донесе коначну одлуку Раденковић се није много двоумио, јер је био чврсто уверен да „Грађевинар“ може све. Да чврста реч вреди више од било каквог уговора потврдило се у периоду до пред само отварање када није било превише времена за одмор. Поновило се и ноћ пред завршетак радова кад је оснивача „Грађевинара“ два сата по поноћи савладао сан у просторијама банке, што је омогућило подизвођачу да се неопажено искраде и остави незавршеном месингану ограду на последњем

степенику. Мало ко је од две стотине званица на свечаности отварања био свестан уложених напора да се обиман посао заврши квалитетно и на време. Више од свих био је свестан менаџмент банке што на најбољи начин потврђује награда извођачу од педесет хиљада немачких марака којима се у то време мерило све што је вредело. Понуда за градњу апартманског насеља „Краљеви конаци“, најлепшег на Златибору, у финансијском смислу је прекрупан залогај и за много јаче предузећа, што је повод за удруживање уз подршку „Инвестбанке“. - Ја се оснажим и зовем да заједно градимо „Краљеве конаке“ поред самог језера. Договоримо се да поплочамо језеро керамичким плочицама, на горњем делу направимо уставу а на доњем пречистач и грејање како би гости могли да се купају и током зиме. То је пројект који је подразумевао много пара. У свакој од кућа била су по два апартмана површине 115 квадрата који

и данас представљају најлуксузнији део Златибора, а све друго што се градило на овом делу било би сувишно. Банка улази у ту причу заједно са „Златибор туристом“, али се потврдило да у њему постоји човек који је имао превелике апетите, па разбија сарадњу. Много је себичних људи који настоје да узму што више за себе, па се банка полако повлачи а оно што су уложили у градњу претвара се у мој кредитни аранжман који ћу касније да затворим са њима. Завршавам двадесет кућа са четрдесет апартмана и не настављам даље до коначних шездесет и нешто објеката чију је градњу прихватио други извођач. Извршили смо поделу а ја сам, на предлог људи из банке, завршио оно што сам започео и повукао се из посла - каже Раденковић који је у овом крају запамћен по градњи производне хале површине четири хиљаде квадрата, по неколико кућа и мостова, кошаркашког игралишта на Дивчибарама... Почетак деведесетих година про-

шлог века обележен је екстремном девалвацијом националне валуте због чега су у посебно повољном положају били корисници кредита. Међу њима је и ужичка „Ракета“ у таквим околностима под веома повољним условима постала власник модерне аутобуске станице као дела пословног комплекса у коме је, поред тржног центра, била и амбуланта. Од укупне површине објекта Ракета је заржала тек десети део за шалтер салу и коридоре, а продајом пословног простора повратила новац уложен у градњу. Велика и модерна аутобуска станица биће предмет судског спора инвеститора и извођача радова, а завршетак радова последња етапа пре велике авантуре на простору Косова и Метохије где је „Грађевинар“ отпочео градњу значајних објеката, тржног центра, станова и пословног простора укупне површине дванаест хиљада квадратних метара. Краљевачки грађевинари су годинама пре тога били присутни на овим про-

51

52

МАГАЗИН 26.8.2018.

53

26.8.2018.

МАГАЗИН

54

сторима, где је „Каблар“ изградио велики број значајних објеката, а у време док је радио у овом предузећу Раденковић добро упознао ситуацију на терену. У другој половини последње деценије двадесетог века одлучујући утицај на збивања у јужној српској покрајини имала је Социјалистичка партија Србије чије је интересе на овом простору заступао начелник Косовског округа Милош Нешовић, а потенцијално значајно тржиште повод је за жељу да на њега врати „Каблар“ као носиоца посла са „Грађевинаром“ као партнером у његовој реализацији. - Међутим није могао јер сам са градоначелником Приштине Новицом Сојевићем, и председником комитета партије Душком Симићем, договорио послове због којих са комплетном оперативом прелазим на овај терен, узимам у закуп просторије „Партизанског пута“, њихов смештај и бетоњерку и организујем градњу са скоро шест стотина људи. Где год сам се појавио отварали су се нови послови, јер је народ посматрао како радимо. Крећем са тржним центром од око дванаест хиљада квадрата, а нуде ми два објекта у Обилићу, школу па споменик Милошу

Обилићу који је требало да се заврши за два месеца. Почела је да га гради „Биначка Морава“, али килави па морамо да га завршимо за 22 дана колико је остало до доласка Слободана Милошевића који треба да открије споменик. По целу ноћ смо радили и завршили за 21 дан, чак посејемо и траву. Одмах иза тога почнемо две стамбене зграде, школу пословни центар у Штимљу и још неке велике радове у Косову Пољу и Приштини какве је некада радио „Каблар“. Радио сам до фазе да је са градњом на Косову и у Београду „Грађевинар“ личио на велики и моћни „Каблар“. Све завршавам на време, сви су задовољни, а онда, са Владом Србије, правимо зграду за Скупштину општине и још неке институције у Зубином потоку и објекат доводимо до краја. После се појављује интерес људи који је требало да поспеше привреду, и међународни тендер вредан 190 милиона марака на коме побеђујем европске и светске фирме - каже Раденковић. У време кад су у пролеће 1999. године на простор Косова и Метохије пале прве бомбе „Грађевинар“ је изводио значајне радове у Приштини. Нагове-

штај да би могло да дође до рата повод је за покушај да се бар део тешке механизације извуче из опасне зоне, али је транспорт заустављен у Милошеву и враћен назад. И поред почетног разочарања појавио се трачак наде да би рат могао да се избегне, а радници свих националности ангажовани у „Грађевинару“ наставе дотадашње активности. У то време у току су завршни радови на стамбеној згради у Обилићу, а следи само демонтажа скеле и крана. Месец дана пре почетка бомбардовања завршена је стамбена зграда у Штимљу, извршен технички преглед и пријем објекта, а почињу други радови у овом месту на којима је ангажовано две стотине радника за које је обезбеђен смештај и исхрана у сопственој мензи са три куварице. Почетак ратних операција подрзумева и мобилизацију становништва међу којима су и радници „Грађевинара“ што одлучујуће утиче на заустављање свих радова, а само четири дана касније у просторије предузећа уселиће се штаб који руководи активностима за одбрану земље. Непуна два месеца, на позив Горице Гајевић која је вршила дужност гене-

ралног секретара Социјалистичке партије Србије, уследио је позив за хитан састанак у Обилићу. На путу према копу Белаћевац, где су Раденковића очекивали директор Драган Радаковић и Момчило Трајковић, аутомобил је прошао преко моста у Биљанову тек неколико минута пре него је погођен пројектилом испаљеним из једне од летелица НАТО авијације. Одлука о рушењу управне зграде и отварању новог копа на њеном месту повод је за ангажовање озбиљне грађевинске фирме, под условом да прихвати плаћање услуге компензацијом електричне енергије. У време кад су Вучитрн и северни део Митровице били у пламену најважније је било сачувати главу о чему сведоче колоне избеглица, претежно жена и стараца, који су сигурност тражили северније од ратних попришта. Са радницима „Грађевинара“ мобилисана је и сва механизација која се у то време затекла на простору покрајине, а резултат судског спора покренутог по окончању ратних дејстава огледа се у повратку само једног булдожера. Ни након релативног смиривања ситуације нису отклоњени проблеми, јер је објекат у Штимљу остао непродат након што је

албанском становништву сугерисано да не купује станове. - То ми остане тамо као и најмодернија стамбена зграда у Приштини у чијем је једном делу сада смештена нека амбасада. Остану ми дужни 301 хиљаду марака, покупе машине, у Обилићу не плати ситуацију, у Косово пољу узму комплетну бетоњерку. Налаз вештака после двадесет година потврђује промене власника објеката, од којих су неки укњижени у катастар а неки нису, и по четири пута. Узели су ми локал у центру Приштине површине 209 квадрата, уселили се и препродали га. За месец и по дана идем на суђење у Урошевац, и једини сам Србин који одлази у то место. Процес се одуговлачи иако ми је на Косову остало ненаплаћених радова, објеката и механизације вредних пет милиона марака. Након 5. октобра 1999. године наилазим на демократску власт која се устоличила и уместо да ми помогну да се опоравим, и платим људе, они чекају да то урадим сам - прича Раденковић. О имовини која је остала на простору Косова и Метохије сведочи списак потраживања свих који су током ратних операција претрпели ратну штету. Направљен је на иницијативу Владе Срби-

је, али након промене власти нико није реаговао на оправдане захтеве оштећених. Иако се вредност имовине „Грађевинара“ процењује на износ који премашује пет милиона немачких марака до сада није наплаћен ни један динар. За период рада на простору Косова и Метохије везује се сарадњу са, у то време, ситним трговцем Предрагом Микићем, испоручиоцем дела санитарија за објекте које је градио „Грађевинар“. О значају особе која ће деценију и по касније постати саветник председника Србије Томислава Николића за привреду сведочи податак да у „Грађевинару“ није успео да прекорачи праг канцеларије директора предузећа. Значајним за период косовске авантуре сматра се податак о добрим односима са свима са којима је сарађивао и чињеница да Раденковића, сваки пут кад се тамо појави, и даље ословљавају са директоре. Повратак са простора јужне покрајине поклопио се са временом завршних радова пред постављање куполе краљевачког Храма Спаљивање моштију Светог Саве. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

56

57

Од идуће године примена новог закона у систем образовања

МАГАЗИН

26.8.2018.

ДУАЛ У ПУНОМ М

58

- Иако је дуални систем образовања усвојен прошле године примена закона почиње са школском 2019/2020. годином, а све што је до сада урађено у овој области укључује примену елемената овог облика стицања знања. - Материјално обезбеђење ученика, које ће почети да се прмењује од школске 2018/19 године, подразумева средства и опрему за личну заштиту и рад, накнаду стварних трошкова превоза од школе до места извођења учења кроз рад и назад. - Кад почне стриктна примена Закона о дуалном образовању послодавац ће бити у обавези да покрије трошкове исхране ученика и осигурње за случај повреда током учења кроз рад независно од дела који пада на терет школе током теоретског дела обуке. - Иако га закон на то не обавезује послодавцу се пружа прилика да, у скаду са могућностима, покрије трошкове смештаја и исхране у ученичком дому

М КАПАЦИТЕТУ

59

ројни покушаји образовања да прати потребе привреде манифестовали су се у проналажењу начина да на најбољи начин одговори променама у овој области. Захтеве привреде настоји да задовољи Национална служба за запошљавање организовањем различитих видова обуке и преквалификације, али и Регионална привредна комора Моравичког и Рашког округа која је начин за пружање помоћи нашла у спровођењу стручне праксе на основу иницијативе и исказаних потреба привреде. Реализована је у оквиру пројеката чији је циљ промоција овог начина стицања знања и вештина и изградња партнерства измеђи комора, малих и средњих предузећа, Министарства просвете, науке и техолошког развоја, школа и релевантних институција које пружају стручно образовање. Резултатом пројекта оцењено је укључивање што више малих и средњих предузећа, упознавање са стручном праксом, креирање и спровођење кампања о спровођењу стручне праксе код послодавца. Партнери на пројекту, чија је реализација почела 2016. а завршава се ове године, су Хрватска обртничка комора, Ринова из Уједињеног Краљевства, Регионална развојна агенција Словачке, Регионална привредна комора Моравичког и Рашког управног округа и, као придружени партнер, Обртничка комора из Минхена. Значајним дометом пројекта сматра се увођење дуалног система образовања уз укључивање малих и средњих предузећа без, или са врло мало, искуства у вођењу стручне праксе. Увод у промоцију дуалног система образовања биле су континуране едукације и обуке о јавном договарању, али и прихватање искуснијих који већ имају стручну праксу у својим земљама. Захављујући томе пре годину дана је у Чачку потписан уговор о извођењу стручне праксе у Машинско саобраћајној школи где је први пут уведен профил модни кројач какав се, са првим данима ове школске године, реализује и у Краљеву. Инфо дан крајем децембра про-

МАГАЗИН

26.8.2018.

Б

60

шле године био је прилика за упознавање са искуствима предузећа укључених у дуални систем образовања и потврду како функционише у пракси, али и да се сагледа допринос коморског система, уоче предности и недостаци. Све то сматра се значајним првенствено због потребе да искуства буду инкорпорирана у текст закона који се односи на ову област. Инфо дан је и прилика за представљање водича за учење кроз рад који омогућава привредницима да се најлакше упознају са свим елементима потребним за укључивање у дуални систем образовања. Податак да Аустрија и Немачка имају дугогодишње искуство у рализацији овог система образовања, које је послужило као основа за текст Закона о дуалном систему образовања, повод је за посету Минхену у марту ове године у коју су укључени и представници предузећа која су укључена у пројекат. Меморандум о разумевању о успостављању партнерства за учење кроз рад у предузећима потписан у Чачку прошле године увод је у низ активности, разговоре са представницима локалне самоуправе око трошкова превоза ученика укључених у систем дуалног образовања, иницијативу за формирање савета за конфекцију при Регионалној привредној комори и измену законских прописа у делу који се односи на текстилну индустрију као ниско профитабилну грану привреде. Иако је дуални систем образовања усвојен прошле године примена закона почиње са школском 2019/2020. годином, а све што је до сада урађено у овој области укључује примену елемената овог облика стицања знања. Све активности до званичне примене законских одредби у овој области усмерене су ка утврђивању способности свих учесника у процесу, подједнако могућности буџета, школа и ђака а све са циљем да се уоче евентуални недостаци и изврше потребне корекције како би се спремно дочекао почетак наредне школске године. Осим теоретског дела наставе у школи посебно значајним за стицање

знања, компетенција и вештина ученика које задовољавају потребе предузећа је и стручни рад у њему након што се испуне предуслови прецизно дефинисани у Водичу за учење кроз рад. Он дефинише послодавца као правно лице које испуњава прописане услове, а инструктора као особу запослену код послодавца одговорну за рад са децом приликом спровођења стручне праксе. Оспособљеност за обављање овог посла доказује се одговарајућом лиценцом за извођење практичног дела обуке у складу са Законом о дуалном систему образовања који координатора учења кроз рад види у особи запосленој у средњој школи са задатком да са инструктором реализује и вреднује ученика и контролише његов рад код послодавца. План реализације учења кроз рад садржи опис активности, место и динамику реализације у сарадњи школа и предузећа, а дан за унапређење образовања и васпитања прилика је за израду предлога плана и достављање ресорном министарству да би га потврдио министар, заједно са Националним просветним саветом и Саветом за стручно образовање. Значајном у овом делу реализације дуалног образовања сматра се потреба да се планови усклађују и иновирају на сваких пет година, по потреби и раније ако привреда за то искаже потребе. Управо због тога значајним се оцењују искуства, примедбе и предлози на основу којих би привредна комора могла да иницира потребне измене. Први од услова потребних за учење кроз рад је да послодавац обавља одговарајућу делатност за коју тражи увођење дуалног образовања, располаже простором, опремом и средствима за рад и потребним бројем лиценцираних инструктора, придржава се мера безбедности на раду, над предузећем није отворен стечајни или поступак за ликвидацију и да он, или инструктор као одговорно лице, није осуђиван. Испуњеност услова за рад утврђује комисија Привредне коморе Србије према захтеву који се доставља најкасније до краја септембра. У

61

26.8.2018.

МАГАЗИН

62

периоду реализације елемената дуалног обраовања овај и други рокови померани су у складу са договором страна укључених у процес, али ће од наредне године, кад почне примена закона, морати стриктно да се поштује. Уколико послодавац у току извођења обуке престане да испуњава услове Привредна комора Србије, на основу предлога комисије, доноси решење којим се то потврђује Уговори су у претходном периоду закључивани на период од годину дана а од наредне, у зависности од образовног профила, на три или четири. Школама је пружена могућност да закључују уговоре са више послодаваца, а њима са више школа уколико искажу потребу за различитим образовним профилима. Незадовољство било које од страна може бити разлог за раскид уговора под условима који су догово-

рени због чега школа, ако је то учинио послодавац, тражи другог уз подршку ресорног министарства, локалне самоуправе и Привредне коморе. Слична је процедура и у случају када послодавац, који је започео образовање ученика по дуалном систему, због тешкоћа у пословању није у могућности да испуњава преузете обавезе. Да од испуњавања обавеза није ослобођен ни ученик треба да осигура уговор који, најкасније до почетка школске године, са послодавцем треба да потпише један од његових родитеља или старатеља. Уговори који се потписују између школе и послодавца, али и послодавца и ученика, још један су од доказа колико се учење кроз рад разликује од стручне праксе. То треба да потврди и регистар свих уговора које води Привредна комора Србије а на основу података које је, најкасније осам дана од потписивања у штампа-

ној или електронској форми, дужан да достави послодавац. Искуства из периода примене елемената дуалног система образовања указују на примедбе привредника због обавезе да инструктори буду у сталном радном односу, а не ангажовани на основу уговора о делу. Прилика за укључивање у процес дуалног под истим условима пружа се и предузећима и предузетничким радњама под условима да имају најмање три године искуства у одговарајућем занимању, најмање исти ниво образовања за образовни профил за који се ученик школује, познају језик националне мањине и да је обављена обука за инструкторе и добијена потврда о положеном испиту. Иако је законом одређено да максимални број ученика по једном инструктору не буде већи од пет привредници сматрају да је исувише

тора прихватила је Привредна комора Србије, као и за све у предузећима која се за укључивање у реализацију пројекта одлуче до краја ове године. За дуално образовање значајним се чини материјално обезбеђење ученика које ће почети да се примењује од школске 2018/19 године. Оно подразумева средства и опрему за личну заштиту и рад, накнаду стварних трошкова превоза од школе до места извођења учења кроз рад и назад. Преговори са локалним самоуправама су у току, а резултат искустава Чачка и Лучана потврђује да су у процедури израде допуна о бесплатном превозу ученика укључених у дуални систем образовања. Кад почне стриктна примена Закона о дуалном образовању послодавац ће бити у обавези да покрије трошкове исхране, у складу са својим општим актом, и осигурање за случај повреда током учења кроз рад

независно од дела који пада на терет школе током теоретског дела обуке. Иако га закон на то не обавезује послодавцу се пружа прилика да, у скаду са могућностима, покрије трошкове смештаја и исхране у ученичком дому. Финансијско обезбеђење ученика који обавља учење кроз рад подразумева и одређену финансијску надокнаду за то која ће до доследне примене закона зависити од добре воље послодавца. Од следеће године ученик има право на накнаду једномемесечно у износу од седмдесет посто минималне цене рада за време рада које је провео код послодавца. То укључује и обавезу плаћања пореза и доприноса и то двадесет посто пореза на доходак грађана, допринос за пензијско и инвалидско осигурање од четири и здравство два посто што не би требало да премаши трећину средстава која се исплаћују ученику.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

мали, јер не могу да обезбеде толики број инструктора који испуњавају услове за извођење наставе. Искуства из прве две године примене у Чачку, у коме је велики број ученика укључен у систем дуалног образовања, али и инструктора који су у њему учествовали, потврђују да максималан број оних са којима је на адекватан начин могуће реализовати обуку не сме бити већи од осам. Обука инструктора је у надлежности Привредне коморе Србије, а четрдесет сати током којих се стичу педагошка и дидактичка знања, услов су за полагање испита пред комисијом састављеном од стручњака одређеног профила. Комора издаје лиценцу за рад и води регистар издатих а трошкови обуке и полагања падају на терет послодавца. Прве две године учења уз рад применом елемената дуалног образовања трошкове обуке инструк-

63

Дани српске културе у Истри

МАГАЗИН

26.8.2018.

ЧВРСТЕ ВЕЗЕ МЕ

64

ЕЂУ НАРОДИМА

- Краљевчани четири пута домаћини „Дана српске културе у Истри“. - Током прве декаде манифестације најупечатљивији наступ Културноуметничког друштва „Краљевачка ризница“. - Након првих неколико година локална самоуправа одустала од пружања помоћи за одлазак у Истру, па ни ове године није показала превише интереса да учествује у покривању бар дела трошкова. - Пропуштена шанса за повезивање са истарским привредницима. - Цртежи Владислава Маржика и радови иконописачке школе Манастира Жиче на изложбама у Пули и Ровињу. Значајна помоћ „Радијатор инжењеринга“, Министарства иностраних послова и конзулата Србије у Ријеци

65

аједница Срба у Истри десет година заредом организује „Дане српске културе у Истри“ у оквиру којих су се, у периоду од 16. до 18. августа ове, у Пули, Умагу и Ровињу на концертима, позоришним представама, пројекцијама филмова и књижевним вечерима, домаћинима још једном представили културни ствараоци из Србије. Традиционална манифестација и овом приликом доказала како различитост и мултикултуралност, као изузетна вредност и богатство, представљају везу међу народима на овим просторима. Уметност, креативност, додир лепоте с једне стране и позитивни дух свих становника Истре, који с весељем прихватају специфичност у културном изражају српског народа, још једном су били довољна гаранција за прегршт изузетних доживљаја и бројних пропратних културних догађаја у Истарској жупанији која се прихватила генералног покровитељства манифестације. Пула је још једном потврдила да је космополитски град у коме су суживот и мултикултуралност традиција, јер се њени становници никада нису делили по вери и

МАГАЗИН

26.8.2018.

З

66

националности, а култура Срба и свих других мањина увек је доживљавана као посебна вредност, због чега „Дани српске културе“ и заузимају важно место на културној карти града. Председник Заједнице Срба у Истри, која постоји дуги низ година, је Краљевчанин Миомир Јеремић, радник некадашње „Југобанке“ који се, због природе посла, давних година обрео у филијали ове банке у Пули. Честе посете председника краљевачког Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“ Хаџи Момира Бакрачевића Пули резултирала су јачањем пријатељских односа са Заједницом Срба у Истри које је након распада Југославије окупљало грађане српске националности, а копча са матицом одржавана је кроз различите курсеве и неговање фолклора. Када се пре десет година дошло на идеју о организовању „Дана српске културе у Истри“ позив да представља Србију добило је управо Удружење „Пријатељство за нова времена“, па је Бакрачевић пут Хрватске повео чланове Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ и краљевачке сликаре, а приређена је и изложба карикатуристе

Миланка Каличанина. Била је то, истиче са поносом, прва културна делегација Срба која је после рата ушла у Хрватску због чега је у Истри дочекана са посебном пажњом. Колико се то сматра значајним потврђује податак да су се у Пули окупили представници хрватског државног врха, делегације научника, истарски жупан, амбасадор Србије у Хрватској и српски конзул из Ријеке. Жеља организатора да у наредним годинама представи што више културних посленика из различитих крајева Србије није резултирала одговарајућим квалитетом па је, на основу искуства из претходног периода, позив за помоћ поново упућен на адресу „Пријатељства за нова времена“. У међувремену Краљевчани су на „Данима српске културе у Истри“ били само драги гости међу којима су били и представници јавних предузећа. Током првих девет година Краљевчани су четири пута били домаћини, а уверење да су оставили бољи утисак него било који од других градова повод је да буду позвани у помоћ как би на достојан начин био обележен значајни јубилеј, десет година „Дана срп-

ске културе у Истри“. Осам векова Српске православне цркве повод је за жељу да се Истранима представе радови иконописачке школе Манастира Жиче у којој је за изложбу одабрано најбоље што у овом тренутку може да пружи. Иако је жеља домаћина била да уоквиру манифестације буде представљен неки од краљевачких сликара потврдило се да међу њима нема довољно интересовања за то па је, схватајући значај манифестације, Народни музеј издвојио из уметничке збирке неколико вредних цртежа из заоставштине Владислава Маржика. Колекцију експоната употпунила је икона Богородице Тројеручице, дар Манастира Хиландара Краљеву, икона и дуборез у власништву Основне школе „Свето Сава“ и слика Жиче Милића од Мачве добијена на поклон у време изградње Спомен парка у Краљеву. Да експонати стигну безбедно до Београда помогао је „Радијатор инжењеринг“, а даљу бригу за пут до Ријеке преузело је Министарство иностраних послова. Податак да је најупечатљивији утисак у првој декади манифестације

оставило Културно-уметничко друштво „Краљевачка ризница“ основа је жеље домаћина да их види у својој средини и приликом обележавања десетогодишњег јубилеја. Након првих неколико година локална самоуправа је одустала од пружања помоћи за одлазак у Истру, па ни ове године није показала превише интереса да учествује у покривању бар дела трошкова. - Кад смо претпрошле године били домаћини „Дана српске културе у Истри“ планирано је да на пут крену чланови „Краљевачког позоришта и Оркестар „27. септембар“ а својеврсну седамдесеточлану културну репрезентацију допуне најбољи међу сликарима. Сви смо појединачним пројектима конкурисали за финансирање, јер смо желели да помогнемо домаћину и ослободимо га бар трошкова превоза, а додељено нам је педесет хиљада динара што није довољно да оволико људи превеземо ни до Богутовца, због чега више ни не конкуришемо за доделу средстава - каже Бакрачевић. Подаци да су пољопривредни произвођачи краљевачког краја, до распада земље почетком последње

деценије прошлог века, били радо виђен пословни партнер на овим просторима, и блиски односи са градоначелником Пуле, повод су за жељу за успостављање ближих контаката у различитим областима, чак и привреди, али за то у Краљеву није показана довољна доза интересовања. Изложба у пулском Дому бранитеља, некадашњем Дому ЈНА, привукла је пажњу посетилаца, али и медија, па је постављена и у Умагу. Колико су очекивања домаћина била реална и овога пута су показали наступи „Краљевачке ризнице“ у Пули, Умагу и Ровињу о чему најбоље сведочи податак да у гледалишту није било празне столице. Дане српске културе у Истри обогатиле су радионице плетења, веза од срме и презентација грнчарских производа које су приредили гости з Сирогојна и Злакусе, а у уметничком делу наступи Етно групе девојака, фрулаши Емилија и Марко и народни оркестар Културно-уметничког друштва „Краљевачка ризница“, а приређена је и дегустација лесковачких специјалитета. Т. Радовановић

67

68

МАГАЗИН 26.8.2018.

69

Карановац у српској штампи 1835–1867

МАГАЗИН

26.8.2018.

ИСТОРИЈА НА СТРА

70

АНИЦАМА НОВИНА

- Кнез Александар Карађорђевић је за време своје владавине чак четири пута боравио у овом граду, 1843, 1852, 1857. и 1858. године, док Обреновићи, Милош и Михајло, нису ниједном. - Карановац је био седиште среза и, према податку из 1844. године који је објавио Јован Гавриловић, у вароши је било 303 куће, 1.125 становника, црква и школа. - Новине су у том периоду биле цензурисане па, до шездесетих година деветнаестог века, није било могуће објављивати критичке чланке о власти. - Значај Карановца је временом растао о чему сведочи податак да се тридесетих и четрдесетих година деветнаестог века ретко помиње, а касније има све више написа о граду. - Карактеристично за Карановац, а и све друге градове у Србији, је да је сачувано мало писаних извора за историју , посебно прву половину деветнаестог века

71

раљевачки Народни музеј је уз Народну библиотеку „Стефан Првовенчани“ и Књижевни клуб годинама уназад равноправни учесник у реализацији различитих програма Жичког духовног сабора Преображење. Ове године то су изложба „Музејске приче/аквизиције 2014-2017“ уметничких дела откупљених путем конкурса Министарства културе и информисања Републике Србије, чији су аутори Сузана Новчић и Љубиша Симовић, и представљање књиге Славољуба Маржика „Карановац у српској штампи 1835–1867“ као пете у едицији названој „Документи“ која представља целину са претходном „Краљево у српској штампи од 1868. до 1903. године“. У одсуству аутора књигу су представили уредник издања, виши научни сарадник Балканолошког института, др Љубодраг П. Ристић и рецензенти, виши научни сарадници београдског Историјског института др Бојана Миљковић-Катић и др Радомир Ј. Поповић. Представљање књиге прилика је за потврду како се аутор, са две књиге које садрже написе из српске штампе о Карановцу, потом Краљеву, у периоду од 1835. до 1903. године, на достојан начин одужио родном крају, а уједно утро пут будућим истраживачима завичајне историје којима пружа посебно значајну историјску грађу из повог периода. Ове две књиге сматрају се јединственим у Србији, јер нико до сада на такав начин није обрадио толико дуг период из историје било ког града. Др Поповић подсећа да је изузетном истраживачком подухвату донекле приближна књига Бранка Петрановића названа „Једно столеће Краљева 1815-1915“, објављена 1966. године, у којој је аутор сабрао бројна архивска документа значајна за тај период историје Краљева. Ново издање Народног музеја, штампано у три стотине примерака, на најбољи начин потврђује колико је труда уложио Маржик у покушају да у томовима периодичних публикација овог периода пронађе податке о Карановцу, потом Краљеву, и да их систематизује у посебна поглавља од којих се свако одно-

К

си на по једну годину. Сем прва два која садрже новинске написе објављене у периоду 1835-43, и 1943-45. свакој години је посвећено посебно изузев 1847. за коју нема података. Збирку текстова вредном чини податак да садржи бројне информације које се односе на рад државне управе, постављење и премештање чиновника, потезе владара, јавне политичке информације, имена јавних посланика, податке из области просвете и културе, именовање учитеља и приложника школског фонда, имена претплатника књига и друге. Ту су и подаци од значаја за проучавање стања у привредни, као што су они о принудној наплати пореза, извештај са карановачког панађура, цене животних намирница и много чега другог. У периодици тог времена аутор је нашао и податке о службеним и приватним огласима, неуобичајеним појавама и другим догађањима. Иако слика стварности коју пружају новински написи није потпуна, и не треба је безрезервно прихватити као апсолутно меродавне за опис стварности, преовладава уверење да ипак омогућавају да се у дужем временском трајању уоче промене и истакну локалне посебности. Све то, у комбинацији са другим изворима, даје довољно простора да се, укрштањем података, значајније изоштри слика пршлости. Управо због тога књига се сматра незаобилазним штивом за све који се у будућности буду бавили проучавањем историје Краљева у деветнаестом и првих година двадесетог века. Као и у сваком другом случају политичке прилике у земљи рефлектовале су се и на Карановац. Период од почетка Првог српског устанка до завршетка Првог светског рата историчари називају великим веком, а дешавања током њега повод су за посматрање три засебне целине. Једна се односи на период српске револуције од 1804. до 1930. године, други период аутомомне вазалне државности од 1830. до 1878. године и коначно период државне независности Србије који траје од 1878. године до 1918. Након стицања аутономног држав-

ног статуса 1830. године на стање у Кнежавини Србији у значајној мери утичу турбулентни политички процеси а карактерише их оштра политичка борба између опозиције, која је настојала да ограничи владавину кнеза Милоша, и самог кнеза који је владао аутократски и није желео да одустане од тог начина. Настојање великих сила да остваре своје интересе на овом простору повод је за уплитање у међустраначку, уставну и политичку борбу па је Велика Британија стала на страну кнеза Милоша, а резултат борби и сукоба су два устава тридесетих година деветнаестог века. Први је Сретењски устав из 1835. године који је због либералних идеја, и уверења како је њиме покушано да се оснажи државност Србије, на интервенцију великих сила веома брзо суспендован. Три године касније, захваљујући утицају Русије и Порте, усвојен је такозвани турски устав који је, уместо да учврсти унутрашњу стабилност земље, довео до још већих подела и сукоба. Устав се сматра узроком интензивирања политичких борби, које попримају династички карактер, па је период између 1839. и 1844. године карактеристичан по бројним бунама и протеривањима чиновника. Преломним догађајем у том периоду сматра се Вучићева буна 1842. која је резултирала протеривањем Обреновића и довођењем на власт Александра Карађорђевића. Значајним за овај период сматра се да је, у време док још нису постојале политичке странке, први пут у историји Србије доследно спроведена смена свих који су подржавали Обреновиће, чиновника, официра и целокупног државног апарата, након чега долази до смиривања политичких тензија у земљи. Последња у низу је Катанска буна у октобру 1844. у Шапцу коју је започео Стојан Јовановић Цукић са тридесетак коњаника са циљем да сруши власт кнеза Александра Карађорђевића и уставобранитеља и на власт доведе Обреновиће.

Дт Радомир Ј. Поповић

26.8.2018.

МАГАЗИН

74

Катанска војска је заузела Шабац и Лозницу, и нарасла на хиљаду војника, али је поражена на Плавању од проте Матије Ненадовића, који је водио претходницу војске Томе Вучића. Време владавине уставобранитеља и кнеза Александра Карађорђевића, које је потрајало до 1858. године, значајно је бог доследне институционализације земље у којој су основане бројне значајне установе државне власти и судства, али и просвете и културе. Овај период је значајан по доношењу бројних закона од којих се најзначајнијим сматра Грађански законик из 1844. познатог интелектуалца и књижевника, противника Вукове реформе, Јована Хаџића. Законик је остао на снази пуних сто година, а на њему је било засновано српско грађанско друштво у другој половини деветнаестог и првој половини двадесетог века. Након династичке смене 1858. године, која је изведена на Светоандрејској скупштини, доласком Обреновића на власт почиње ново поглавље у исто-

рији Србије, а друга владавина кнеза Михајла обележена је значајном законодавном активношћу у циљу јачања власти, снажења других институција, пре свега војске, и вођења активне националне спољне политике. - Место Карановца као локалног средишта треба посматрати у контексту унутрашњих политичких подела у кнежевини. Опозиција, односно уставобранитељи, настојали су да у својој борби против кнеза Милоша и династије Обреновића умање значај тадиционалних обреновићевских упоришта као што су Крагујевац, Чачак, руднички и ужички округ. С тим у вези је и прмештање престонице у јуну 1839. године, непосредно после абдикације кнеза Милоша, из Крагујевца у Београд. Кнез Михајло је покушао поново да оснажи позицију Крагујевца, па је престоницу вратио у априлу 1840. да би, под притиском великих сила, 1841. била премештена у Београд. Тако је било и са Чачком који је био седиште овог округа а Карановац је, као среско средиште, био под управом Чачка. Међутим,

1853. године, одлуком уставобранитељске владе, седиште овог округа је из Чачка премештено у Карановац, а такође и седиште суда као и епархије. Као важну чињеницу Маржик истиче да је кнез Александар за време своје владавине чак четири пута боравио у овом граду, 1843, 1852, 1857. и 1858. године док Обреновићи, Милош и Михајло, нису ниједном. Подаци о тим посетама, које су забележиле Српске новине, налазе се и на страницама ове књиге. После повратка Обреновића на престо 1858. седиште округа је поново премештено у Чачак. Карановац је све време био седиште среза и, према податку из 1844. године који је објавио Јован Гавриловић, у вароши је било 303 куће, 1.125 становника, црква и школа - каже др Поповић. Податак да се о историји неког краја не може закључивати само на основу једне врсте извора, макар то биле и новине, може се применити и на Краљево. Још мање ако се зна да су новине у том периоду биле цензурисане па, до шездесетих година деветнаестог ве-

ка, није било могуће објављивати критичке чланке о власти. „Српске новине“ су непрекидно излазиле од 1834. до 1919. године и важиле за званичне новине Краљевине Србије и као такве објављивале ставове само једне стране. При сакупљању материјала за књигу Маржик је користио и написе из других новина и публикација. Међу њима су „Шумадинка“, са опозиционим ставом према владавини уставобранитеља, коју је у периоду од 1850. до 1857. уређивао Љуба Ненадовић, и провладин лист „Видовдан“ који је, од 1861. до 1867. године, уређивао брат Ђуре Даничића Милош Поповић. - У новинама су излазили одређени чланци о догађајима у унутрашњости и либерално опозиционо настројене новине Љубомира Каљевића које су почеле да излазе пред крај владавине кнеза Михаила од 1867. до 1871. Из свих тих новина сви чланци и написи који се тичу Карановчана нашли су се на страницама ове књиге. Упркос ограничењима која произилазе из саме природе новина као историјског изво-

ра ипак се може закључити да је значај Карановца временом растао о чему сведочи податак да се тридесетих и четрдесетих година ретко помиње, а касније има све више написа о овом граду. Карактеристично за Карановац, а и све друге градове у Србији, је да је сачувано мало писаних извора за историју Срба, посебно прву половину деветнаестог века. Сачувано је мало извора из периода Првог српског устанка, а за период владавине кнеза Милоша има докумената у Архиву Србије, нарочито у фонду кнежеве канцеларије - каже др Поповић. Бројна документа значајна за историју уништавана су на различите начине, колико од стране спољног непријатеља толико и као последица немара и непажње, због чега нема довољно који би осветлили значајне догађаје у овом периоду. О односу према једном делу сведочи пример Карађорђевог секретара Јанићија Ђурића који је сачувао богату документацију која се везује за период

Првог српског устанка. Део архиве је завршио у Друштву спрске словесности, данашње Српске академије наука и уметности, али је значајан део, који су његови потомци чували од половине до осамдесетих година деветнаестог века, уништен након њиховог пресељења из Крагујевца у Београд због процене да је скупо транспортовати је. Др Поповић указује да ни у архивима Краљева и Чачка нема превише докумената из овог периода, али је нешто боља ситуација са установама централних органа власти чија се документа чувају у Архиву Србије. То су документа Државног савета, министарстава унутрашњих дела и финансија и просвете, други фондови и збирке према којима, све који намеравају да се баве проучавањем историје овог краја, пут води према Београду. До тада као путоказ може да послужи и књига Славољуба Маржика „Карановац у српској штампи 1835–1867“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

75

76

МАГАЗИН 26.8.2018.

77

Шести Међународни фестивал краткометражног филма

МАГАЗИН

26.8.2018.

ФЕСТИВАЛ ВЕЛИКОГ СРЦА

78

- Током четири фестивалска дана пројекције 74 филма на пет локација. - Фестивал отвара „Ехо“, аутора Борише Симовића и Косте Ракичевића, награђен на фестивалу One Reeler за најбољи у категорији кратког анимираног филма. - у Културном центру „Евергрин“ приказивање дела селекције са фестивала једноминутног филма „Myster Vorky“. - Мастерклас из филмске монтаже једног од најпознатијих светских монтажера Јоб тер Бург који је током последњих десет година радио на филмовима „Она“ и „Црна књига“ редитеља Пола Ферхофена, „Боргман“ Алекса ван Вармердама, „Пакао на земљи“ Мартина Куловена. - Поред домаћих аутора долазак на фестивал потврдили су гости из Русије, Бразила, Француске, Швајцарске, Хрватске, Македоније...

79

ада је пре пет година група младих Краљевчана покренула међународни фестивал краткометражног филма краљевско име града било је мотив да и њега назову тако – Краљевски филмски фестивал. Основна идеја била је да се, пре свега младим, љубитељима филма ван великих центара у којима се налазе високе филмске школе, прикаже део стваралаштва аутора који тек траже место у свету седме уметности. Жеља организатора била је да кроз сарадњу са филмским школама из региона, и подршком реномираних филмских фестивала, младим Краљевчанима понуди сусрет са професионалцима што би будућим филмским ствараоцима могло да послужи као одскочна даска у тежњи да достигну професионално савршенство. Краткометражни филм се одавно доказао као главни извор иновација у филмској уметности што су потврдили сви велики редитељи који су прошли кроз ову филмску форму, неки јој се и данас радо враћају, а чињеница да се у свету производи више кратких филмова него икада потврђује актуелност

МАГАЗИН

26.8.2018.

К

80

овог начина изражавања. Ово сазнање само је један од повода за покретање „Краљевског филмског фестивала“ са жељом да се обогати културни живот града и региона, али и да се промовише и популаризује уметност краткометражног филма.Венецијански филмски фестивал одржава се сваке године крајем августа, или почетком септембра, у дворани Палацо дел Ћинема на Лунгомаре Маркони на венецијанском Лиду, и спада у ред најстаријих и најугледнијих на свету. У исто време у Краљеву се одржава Међународни фестивал краткометражног филма који је пре пет година љубитељима седме уметности у овом крају Србије отворио очи према новом и мало познатом свету. Потврдили су то бројни посетиоци којима је пружена изузетна прилика да виде више стотина филмова аутора из свих крајева света. Гашењем великог броја биоскопа на територији Србије, фестивали су постали једина прилика да љубитељи филма уживају у иновативним формама чији је квалитет из године у годину све већи. Краљево је тако постало прилично занимљива дестинација на кул-

турној мапи Србије и место које у знатној мери доприноси децентрализацији уметности. Покретачи фестивала су млади Краљевчани који су завршили високе филмске школе, а првих пет издања доказују да „Краљевски филмски фестивал“ представља један од најзначајнијих културних догађаја у овом делу Србије. Добра потврда је сазнање да је већ годинама уназад једина краљевачка манифестација коју редовно прати Културни дневник Радио-телевизије Србије. Фестивал почиње последњег викенда у августу и траје четири дана током којих се приказују кратки играни, документарни, анимирани и експериментални филмови. Поред пројекција филмова одржавају се креативне радионице и предавања која воде већ афирмисани и млади филмски уметници, а у пратеће програме укључене су изложбе, концерти, дружења са ауторима филмова... На међународни конкурс расписан почетком марта ове године пријављено је више од пет стотина филмова, због пооштрених критеријума нешто мање од рекордних две и по хиљаде

другим значајним догађајима. Први је мастерклас из монтаже који ће водити један од најпознатијих светских монтажера Јоб тер Бург који је током последњих десет година радио на филмовима који су се нашли у такмичарским селекцијама најзначајнијих светских фестивала. Међу њима су „Она“ и „Црна књига“ редитеља Пола Ферхофена, „Боргман“ Алекса ван Вармердама, „Пакао на земљи“ Мартина Куловена. Јоб тер Бург је председник и кооснивач Холандске асоцијације монтажера, а као гостујући предавач ради на Холандској академији за филм и телевизију у Амстердаму. Мастерклас је одржао у оквиру Berlinale Talents програма на фестивалу у Берлину и Rutger Hauer Film Factory у Ротердаму. Гост фестивала и модератор разговора биће монтажер Петер Алдриестен потпредседник Холандске асоцијације монтажера, а у анализи монтажног поступка у филмовима помагаће им Воутер Јансен. Предавање „Кинтсукурои“ представља истраживање фрагментарног наратива кроз генеративни филм и

другачију врсту филма на филмском фестивалу. Као техника алгоритамског склапања кадрова у филм укључује једну девојку, једну зграду, шест редитеља и један сценарио. Ауторка пројекта води кроз све фазе овог филма, од идеје преко проблема, решења и оптимизација до реализације. Разматрање аспеката генеративног филма и програмирања је у функцији монтажног стола, а разматра формирање затворених фрагмената нарације и форма као инвенција. Аутор радионице специјалних ефеката за средњошколце је Краљевчанин Златко Милојичић. Поред домаћих аутора долазак на фестивал потврдили су гости из Русије, Брзила, Француске, Швајцарске, Хрватске, Македоније... Свечано отварање заказано је за петак 31. августа у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“ након чега организатори поклањају Краљевчанима концерт београдског ВИС „Лимунада“. Иако „Краљевски филмски фестивал“ није фестивал великог буџета основа је жеље да се још једном потврди као фестивал великог срца.

Т. Радовановић фото: М. Радовановић

пре две године, а селекциона комисија је, након прегледа, за приказивање у званичној селекцији и ревијалном делу програма, одабрала 74 из 48 држава са готово свих континената. Због великог броја изабраних за приказивање пројекције се ове године одржавају на пет локација, две сале Мултимедијалног центра „Кварт“, Културном центру „Евергрин“, Народној бибилитеци „Стефан Првовенчани“ и дворишту Француке куће, а присуство свим пројекцијама је бесплатно. Фестивал ће отворити „Ехо“, аутора Борише Симовића и Косте Ракичевића, недавно награђен на фестивалу One Reeler за најбољи у категорији кратког анимираног филма, а добио је и награду за изванредно достигнуће на месечном издању Berlin Flash Film FesXval-а. Поред регуларних пројекција такмичарског програма, у Културном центру „Евергрин“ планирано је приказивање дела селекције са фестивала једноминутног филма „Myster Vorky“ из Руме, посвећеном великану филмске сцене Славољубу Славку Воркапићу. Програм фестивала обогаћен је и

81

82

МАГАЗИН 26.8.2018.

83

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Хотел Трансилванија Када се вампири заљубе и шишмиши падају са неба! Како је управо

Улоге тумаче Драган Мићановић, Ива Стефановић, Александар Радојичић, Стрибор Чолић, Предраг Ејдус, Небојша Миловановић, Наташа Марковић, Слободан Тешић, Јелена Петровић, Марко Марковић, Драган Вујић - Вујке, Тамара Алексић, Срђан Тимаров, Милан Живадиновић - Биллy, Томаш Сарић, Душан Свилар, Гоца Тржан, Ружа Рупић, Анђела Јовановић , Ђорђе Стојковић, Лена Ковачевић, Тијана Дапчевић, Александар Перишић, Срђан Чолић, Јана Јовановић, Милан Крунић, Невена Кочовић. Филм се приказује до 29. августа, а пројекције почињу у 18 сати.

Патрик уђе под кожу, њен живот ће почети да се окреће у другом смеру. Деведестчетвороминутну породичну комедију, засновану на сценарију који је написала са Ванесом Дејвис, режирала је Менди Флечер, а водеће улоге тумаче Ед Скерин, Емилиа Џонс и Бети Едмондсон. Филм се приказује до 29. августа у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Слендермен

МАГАЗИН

26.8.2018.

Патрик

84

Дракула тај који осигурава да другима угодно прођу празници, сада је време за његов одмор око којег ће неко други да води бригу, а луксузном крстарењу не може одолети ни остатак Дракулиног чопора који се придружује путовању. Чудовишта се фантастично забављају уживајући у свим садржајима који им нуди крузер, од различитих спортских активности до феноменалне и преукусне хране и егзотичних екскурзија. Но оно што им у једном тренутку ипак прекине забаву је једна неочекивана љубав јер се, чим напусте луку, развија романса између Дракуле и мистериозне бродске капетанице Ерике па је ред на Мејвис да глуми заштитнички настројеног родитеља и покуша да раздвоји свог оца и Ерику. Но, нико не зна да је Ерика заправо потомак Абрахама Ван Хелсинга, древног непријатеља Дракуле и свих осталих чудовишта. Анимирану породичну авантуру у 2Д формату синхронизовану на српски језик, чије трајање за седам минута премашује сат и по, по сценарију који је написао са Мајклом МекКалерсом, режирао је Генадиј Тартаковски.

За сваку врсту публике долази права британска посластица „Патрик“, нови светски хит за који се верује да ће у биоскопске дворане привући широку лепезу посетилица свих узраста. Францис је млада учитељица чији је живот помало хаотичан, а оно што јој најмање треба јесте брига о некоме. Сарина бака оставља јој нешто што скичи, хрче и једе из кухињског смећа, врло размаженог мопса Патрика због кога Сара у почетку на сваком кораку наилази на проблеме које прави. Ипак, када јој створење као што је

Радња филма „Слендермен“ дешава се у малом градићу у Масачусетсу где четири средњошколке изводе ритуал с циљем разоткривања опасног Слендермена. Кад једна од њих мистериозно нестане, девојке почињу да сумњају да се ради о још једној његовој жртви. Хорор мистерију чија дужина за три минута премашује сат и по, по сценарију који су написали Дејвид Бирке и Виктор Сарџ, режирала је Силвиен Вајт а главне улоге тумаче Џулија Голдани Телес, Џои Кинг, Џаз Синклер, Аналисе Басо и Хавијер Ботет. Последњи дан приказивања је среда 29. август, а пројекције почињу у 22 сата. Т. РАдовановић

85

86

МАГАЗИН 26.8.2018.

ЗАКАСНЕЛО ЛЕТО

87

88

МАГАЗИН 26.8.2018.

89

90

МАГАЗИН 26.8.2018.

91

92

МАГАЗИН 26.8.2018.

93

94

МАГАЗИН 26.8.2018.

95

Велики изазови пред српскм падобранцима

МАГАЗИН

26.8.2018.

ПАРАЛЕЛНО НА ДВА

96

- Светско првенство у класичним падобранским дисциплинама, скокови на циљ и фигуративни скокови, на аеродрому Ерден у бугарском граду Монтани. - Репрезентативци Србије отишли на такмичење са изузетно богатим падобранским искуством, јер су њени чланови у досадашњој каријери извели укупно 19.372 скокова. - Међу 25 репрезентација актуелни светски прваци, тимови Словеније, Русије и Кине. - На светском првенству у дисциплини „vingsuit летење“ Србија у конкуренцији 69 такмичара из 23 светске репрезентације. - Захваљујући пионирским напорима Аеро клуба Југославије, прво светско првенство у падобранству одржано 1951. године на Бледу у Словенији

Фото: ВСС

СВЕТСКА ПРВЕНСТВА

97

98

МАГАЗИН 26.8.2018.

ридесет пето по реду ФАИ Светско првенство у класичним падобранским дисциплинама, скокови на циљ и фигуративни скокови, отпочело је у петак на аеродрому Ерден у бугарском граду Монтани. Иако Бугарска има богату падобранску традицију, а у овом месту се сваке године организују надметања падобранаца, светско првенство као такмичење прве категорије на овом терену није било одржано скоро четири деценије. Падобранска репрезентација Србије, у чијем су саставу Мирољуб Јанићијевић, Синиша Мићић и Дејан Цветковић из Падобранске екипе Војске Србије „Небеске видре“ и Игор Жмирић и Слободан Терзић из Падобранског клуба „Делта“ из Београда отутовала је Бугарску у четвртак где ће остати до последњег дана августа. Репрезентативци Србије одлазе на светско првенство са изузетно богатим падобранским искуством, јер су у досадашњој каријери извели укупно 19.372 скокова. Највећи број скокова остварили су као дугогодишњи учесници у систему спорта, на домаћим и међународним такмичењима, Јанићијевић, Мићић и Цветковић и професионално као припадници Војске Србије, а Игор Жмирић као припадник специјалних јединица Министарства унутрашњих послова. Једини чија се каријера везује искључиво за спортско падобранство је техничар термоенергетике Слободан Терзић у чијој је књижици убележено 3.700 падобранских скокова. Светско првенство је отпочело регистрацијом такмичара 24. августа, а за најбоље падобранце из свих крајева света настављено првим скоковима наредног дана. Ко ће бити нови светски првак, у скоковима на циљ појединачно, у фигуративним скоковима, и генералном пласману, на основу збира резултата у ове две дисциплине, као и која репрезентација ће бити шампион света, биће познато након шест такмичарских дана, у четвртак 30. августа. Учешће на светском првенству потврдило је 25 репрезентација међу којима су актуелни светски прваци, тимови Словеније, Русије и Кине, а за превоз падобранаца до висина са којих ће изводити скокове биће ангажовани авиони АН-2, Пилатус портер и Цесна 175. И док се најбољи светски падобранци у

Т

Бугарској буду трудили да покажу ко је најбољи у што прецизнијем слетању на циљ, Србија ће имати представнике и на спортском аеродрому Простејов у Чешкој, где се одржава 2. ФАИ Светско првенство у падобранству у дисциплини „vingsuit летење“. Такмичење се одржава од 26. августа до 2. септембра, а у све популарнијој дисциплини новије историје Србију ће, у конкуренцији 69 такмичара из 23 светске репрезентације, представљати Игор Јеремић и Зоран Миленковић из параћинског Аеро клуба „Наша крила“. Међународна ваздухопловна федерација потврђује да је, захваљујући пионирским напорима Аеро клуба Југославије, прво светско првенство у падобранству одржано 1951. године на Бледу у Словенији. Дисциплина у којој су се тада огледали најбољи светски падобранци били су скокови на циљ, која се као најстарија, заједно са фигуративним скоковима, колоквијално назива „класика“. Како су тада скокови извођени са једноставним војним падобранима, којима је било теже остварити високу прецизност, пречник циља на који се слетало био је знатно већи него у данашње време. Са развојем падобрана, побољшањем опреме и вештине падобранаца, услови су пооштрени, пе се данас скаче на центар електронског диска пречника шеснаест центиметара, а најбољи резултат назван „нула“ остварује се скоком на центар те кружнице, пречника два центиметра. Победник је такмичар који сакупи најмање бодова, прецизним скоковима на сам центар циља. Фигуративни скокови представљају право умеће контролисања сопственог тела у слободном паду и извођење унапред прописаних фигура на висинама већим од хиљаду метара. Скокови се са земље снимају камером јаког објектива, а судије након прегледа снимка оцењују перформансе изведених фигуративних скокова. „Vingsuit летење“ је најновија падобранска дисциплина која подразумева лет са специфичном опремом – посебно креираним оделом са крилима. „Vingsuit“ лет се завршава отварањем падобрана, пре кога падобранац изводи тачно прописане перформансе или акробатско летење. Т. Радовановић

99

100

МАГАЗИН 26.8.2018.

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 26. АВГУСТА ДО 1. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

26.8.2018.

26. август

102

55. п. н. е. — Јулије Цезар напада Британију. 1071. — У бици код Манцикерта Турци Селџуци су поразили Византију. Сматра се пресудним догађајем одговорним за каснију пропаст Византије. 1278. — Ладислав IV Куманац и Рудолф I Хабзбуршки поразили су Отокара II у бици на Моравском пољу. 1346. — У бици код Кресија у Стогодишњем рату енглеска војска под Едвардом III поразила је знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Филипа VI. 1541. — Турски султан Сулејман II освојио је Будим и анектирао Мађарску која је потом до 1686. била турска провинција Будимски пашалук. 1789. — Национална уставотворна скупштина је усвојила Декларацију о правима човека и грађанина. 1883. — Почела је ерупција вулкана Кракатау на истоименом индонежанском острву између Јаве и Суматре, у којој је током два дана две трећине острва одлетело у ваздух, а у огромним таласима на западној Јави погинуло 36.000 људи. 1896. — Јерменски револуционари напали су Османску банку у Цариграду, што је довело до тродневних сукоба са властима у којима је погинуло 6.000 Јермена. У сузбијању јерменских тежњи за ослобођење током 1895-96. турске власти убиле су око 100.000 Јермена. 1914. — Почела је битка код Таненберга у Првом светском рату, у којој су Немци током четири дана готово уништили Другу руску армију. Погинуло је више од 30.000 руских војника. 1920. — Ратификован је 19. аманд-

ман Устава САД којим су жене добиле право гласа. 1939. — Југословенски премијер Драгиша Цветковић и вођа Хрватске сељачке странке Влатко Мачек потписали су споразум којим је установљена Бановина Хрватска, а лидер ХСС постао је потпредседник југословенске владе. 1944. — Бугарска, која је у Другом светском рату била на страни Сила осовине, саопштила је да иступа из рата и затражила примирје од Савезника. 1945. — У Београду је одржано треће заседање Антифашистичког већа националног ослобођења (АВНОЈ) на којем је Већу промењен назив у Привремена народна скупштина. Донета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су после Првог светског рата прикључени Италији. 1972. — Отворене су 20. олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника терористичке палестинске организације „Црни септембар“ на Олимпијско село и убиству 11 израелских спортиста. 1986. — Отровни гас убија 1700 људи у Камеруну. 1990. — У експлозији у јами „Добрња-југ“ рудника Крека у Тузли, која је изазвала дотада највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара. 1991. — Почеле су борбе у Вуковару између хрватских снага и Југословенске народне армије. Након тромесечних борби, јединице ЈНА ушле су 18. новембра у потпуно разрушени град. 1993. — Председник Русије Борис Јељцин осудио је инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968. и потписао је споразум о пријатељству

са Чешком. 1996. — Јужнокорејски суд осудио је бившег председника Јужне Кореје Чун Ду Хвана на смрт под оптужбом да је 1979. извео војни удар којим је приграбио власт, а његовог наследника Ро Те Вуа на 22,5 године затвора због подршке пучистима. 1997. — Фредерик Вилем де Клерк, последњи белац председник Јужне Африке, дао је оставку на функцију шефа опозиционе Националне партије и повукао се из политичког живота. 1999. — Русија је бомбардовања чеченских положаја, као одговор на инвазију Дагестана деветнаест дана раније, започела Други чеченски рат. 1999. — Више од 60.000 Бразилаца, окупљених на антивладином митингу испред зграде Конгреса, затражило је

оставку председника Фернанда Хенрика Кардоза и крај његовог суровог режима. 2000. — Нови парламент Сомалије у егзилу је, након деветогодишње анархије у тој земљи, изабрао политичког ветерана Абдикасима Салада Хасана за председника. 2001. — Првог дана акције прикупљања наоружања од албанских побуњеника у Македонији, која је по одобрењу НАТО трајала око месец дана под називом „Суштинска жетва“, етнички Албанци су предали доста машинки, ручних минобацача и друго тешко наоружање.

27. август 55. п. н. е. — Римски конзул Гај Јулије Цезар се искрцао се на тло Британије са 10.000 војника VII и X римске легије. 1388. — У бици код Билеће босанска војска под командом Влатка Вуковића је поразила османлијску војску. 1689. —Руско царство и Кина династије Ћинг су потписали Нерчински споразум о разграничењу. 1776. — Британске снаге предвође-

не генералом Вилијамом Хауом су поразили америчку Континенталну војску под командом Џорџа Вашингтона у бици за Лонг Ајланд, највећој бици Америчког рата за независност. 1793. — Град Тулон се побунио против Француске републике и допустио британској и шпанској флоти да заузму његову луку, што је довело до француске опсаде Тулона. 1813. — У бици код Дрездена Наполеон Бонапарта је са 130.000 војника поразио удружене аустријске, руске и пруске снаге од 200.000 људи. 1832. — Црни Јастреб, вођа индијанског племена Саука, се предао америчким властима, чиме је окончан Рат Црног Јастреба. 1896. — Почео и завршио се најкраћи рат у историји ратовања - Англозанзибарски рат. 1907. — Краљ Србије Петар I Карађорђевић положио је камен темељац за зграду парламента у Београду по пројекту архитекте Јована Илкића. Градња је трајала готово 30 година, а прво заседање скупштине Југославије у њој одржано је 20. октобра 1936. 1916. — Италија је у Првом светском рату објавила рат Немачкој а Румунија Аустроугарској. 1921. — Велика Британија је поставила Фејсала, сина Шерифа Хусеина, вође арапских побуњеника против Турака, за краља Ирака. 1928. — У Паризу је потписан Брајан-Келогов пакт којим су се земље потписнице одрекле рата као средства националне политике и решавања међудржавних сукоба и обавезале да ће спорна питања решавати мирним путем. Међу 63 државе потписнице била је и Краљевина Југославија. 1936. — Постигнут је споразум о окончању британске окупације Египта, изузев зоне Суецког канала у којој су остале трупе Уједињеног Краљевства. 1940. — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1700 Звездара. 1945. — Америчке трупе су на крају Другог светског рата почеле искрцавање на тло Јапана. 1946. — Француска и Лаос су закључили споразум којим је Лаос по-

стао краљевина под француском доминацијом. 1990. — САД су протерале 36 од 55 службеника амбасаде Ирака у Вашингтону. 1992. — У Лондону је завршена дводневна Међународна конференција о бившој Југославији, на којој су представници Републике Српске прихватили да тешко наоружање ставе под контролу УН. 1995. — Израел и ПЛО су у Каиру потписали споразум о проширењу палестинске аутономије и на Западну обалу. Аутономија је дотад била предвиђене само за област Газе. 2000. — У Москви је у пожару изгорео телевизијски торањ Останкино, један од симбола града. Торањ, висок преко петсто метара, саграђен је 1967. према плановима архитекте Николаја Никитина. 2001. — У израелском ракетном нападу на Западну обалу убијен је лидер Народног фронта за ослобођење Палестине Абу Али Мустафа. 2003. — Марс се приближио Земљи најближе у последњих 60.000 година, прошавши на растојању од 55.758.005 km.

28. август 475. — Западноримски војсковођа Флавије Орест свргао и протерао цара Јулија Непота и поставио на престо свог десетогодишњег сина Ромула Августула. 1619. — Фердинанд II постао је римско-немачки цар. Његова владавина је обележена борбом против протестантизма, што је подстакло ширење Тридесетогодишњег рата. 1805. — На скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији. 1849. — Аустријске трупе под командом Јохана Јозефа Радецког савладале су отпор Данијела Манина и заузеле Венецију, која је у марту 1848. прогласила независност. Аустријска власт одржала се до 1866. када је подручје Венеције припојено Краљевини

103

26.8.2018.

МАГАЗИН

104

Италији. 1850. — У Вајмару је први пут изведена опера Рихарда Вагнера „Лоенгрин“. Оркестром је дириговао Франц Лист. 1903. — оснивачка скупштина Кола српских сестара 1910. — На свечаној седници Народне скупштине у Цетињу кнежевина Црна Гора проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем. 1916. — Немачка је у Првом светском рату објавила рат Румунији, а Италија Немачкој. 1922. — Радио-станица WEAF у Њујорку емитовала је, први пут у свету, рекламни оглас који је трајао 10 минута. 1936. — Завршен шаховски турнир у Нотингему победом Михаила Ботвиника. 1944. — Последњи немачки војници у Марсељу у Француској предали су се у Другом светском рату Савезницима; ослобођен је Тулон. 1963. — Борац за људска права Мартин Лутер Кинг одржао је пред 200.000 учесника протестног „Марша слободе“ на Вашингтон чувени говор под називом „Сањао сам сан“. 1973. — У земљотресу југозападно од Сиудад Мексика погинуло је више од 500, а рањено око 1000 људи. 1975. — Француска је послала војску и полицију на Корзику да угуше демонстрације на којима је тражена аутономија. Французи су купили Корзику од Дјенове 1768. и од тада је део француске државе изузев периода 1794. — 1796, када је острво било под британском окупацијом. Шездесетих година 20. века ојачао је покрет за аутономијом. 1985. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1990. — Ирак је прогласио окупирани Кувајт 19. провинцијом Ирака. 1994. — На референдуму у Републици Српској 94 одсто Срба изјаснило се против прихватања мировног плана Контакт групе за Босну и Херцеговину. 1995. — Од експлозије гранате на сарајевској пијаци Маркале погинуло је 37, а рањено 85 људи. Представници УН у Сарајеву оптужили су Србе за ма-

сакр цивила, а два дана касније авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске. Ово намештено гранатирање било је повод за улазак НАТО пакта у рат против Републике Српске и наставак акције НАТО пакта и Хрватске против Републике Српске Крајине започете двадесетак дана раније. Тим акцијама потпуно је протерано српско становништво са територије Книнске Крајине, као и српско становништво из западних и југозападних делова Босне и Херцеговине. Република Српска је војнички поражена и била је принуђена да потпише мир у коме је изгубила више од трећине своје дотадашње територије. 2001. — Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да је из масовних гробница у Србији ископано више од 340 лешева за које се претпоставља да су жртве рата на Косову 1999. године.

29. август 1189. — Дубровник је склопио уговор са босанским баном Кулином којим се Дубровчанима даје слобода трговања у Босни без икаквих ограничења и намета. Уговор је један од најстаријих сачуваних докумената у региону. 1521. — Турци су под командом султана Сулејмана I Величанственог освојили Београд и прогласили га за седиште Смедеревског санџака. Београд је постао погранична тврђава из које је турска војска нападала Угарску и Аустрију. 1526. — У бици код Мохача турска војска под командом Сулејмана II Величанственог победила је трупе мађарског краља Лудовика II, који се приликом повлачења утопио у реци. Угарска држава се распала на три дела: један је потпао под Турке, другим је завладао угарски владар Јован Запоља, а трећи је дошао под власт Хабзбурга, који су након Запољине смрти 1540. преузели угарски престо. 1756. — Нападом на Саксонију, пруски краљ Фридрих II Велики је отпочео Седмогодишњи рат, први ору-

жани сукоб свих европских сила који се потом пренео на ратишта у Азији и Северној Америци. Завршен је 10. фебруара 1763. миром у Паризу. 1820. — У Порту у Португалу је почела грађанска револуција која је присилила краља Жоаоа VI да 1821. донесе либерални устав, којим су укинути инквизиција и привилегије феудалаца. 1825. — Португал је признала независност Бразила под царем Педром I. 1842. — Завршен је Први опијумски рат између Кине и Велике Британије споразумом о миру у Нанкингу, према којем је Кина морала да отвори своје

луке за европску трговину под екстериторијалном режиму, а Хонгконг да препусти Британцима. 1873. — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Џозефа Хенрија Блекбурна. 1885. — немачки инжењер Готлиб Дајмлер патентирао је први мотоцикл. 1943. — У побуни против немачке окупације Данска је у Другом светском рату потопила своју флоту од 30 ратних бродова и неколико подморница. 1944. — На захтев избегличке владе Краљевине Југославије краљ Петар II Карађорђевић посебним указом одузео је команду генералу Дражи Миха-

иловићу и позвао Југословенску војску у отаџбини да се стави под команду Јосипа Броза Тита. Краљева одлука објављена је преко радија 12. септембра. 1945. — Трупе САД под командом генерала Џорџа Маршала почеле су у Другом светском рату искрцавање на тло пораженог Јапана. 1949. — СССР је у тајности извео прву експлозију атомске бомбе. Вест о томе објавиле су 22. септембра САД, Велика Британија и Канада. 1965. — Амерички васионски брод „Џемини V“, са астронаутима Гордоном Купером и Чарлсом Конрадом спустили су се у Атлантик након рекордних осам дана проведених у жемљиној орбити. 1978. — Председник Централног комитета Комунистичке партије Кине Хуа Гуофенг посетио је Румунију, Југославију и Иран. То је означило прекид изолације Кине из међународних активности, која је почела одлуком о „Културној револуцији“ у тој земљи у августу 1966. 1991. — Совјетски парламент је суспендовао Комунистичку партију и замрзао њене банковне рачуне, под оптужбом да је била умешана у покушај државног удара (19-22. августа). 1995. — Под снажним међународним притиском, руководства СР Југославије и Републике Српске договорила су се о формирању јединствене делегације која ће учествовати у мировном процесу у Босни, а председник Србије Слободан Милошевић овлашћен је да преговара у име целе делегације. 1996. — Руски авион „Тупољев Ту154“, који је превозио рударе на удаљено арктичко острво, ударио је у један планински врх у Норвешкој. У тој најтежој авионској несрећи на норвешком тлу погинули су сви путници и чланови посаде (141). 1997. — Убиство 300 људи у једном алжирском селу једно је од најгорих крвопролића које су извршили исламисти у тој земљи. 1998. — У несрећи кубанског авиона при полетању са аеродрома у Куиту (Еквадор) погинуло је 79 људи. 1999. — Становници Источног Ти-

мора су, упркос страху од насиља, изашли на историјски референдум, на којем се 99 одсто изјаснило за одвајање од Индонезије. 2001. — Врховни суд САД осудио је тројицу директора једне електронске фирме из округа Марин (Калифорнија) за илегалну продају опреме Индији, коју би она могла употребити за прављење нуклеарног оружја. 2013. — Отворена је прва продавница H&M у Србији, у Делта ситију (Београд).

30. август 1645. — Холанђани и амерички Индијанци склопили су примирје у Њу Амстердаму (Њујорк). 1757. — Руска армија је у Седмогодишњем рату, под командом маршала Степана Фјодоровича Апраксина, поразила пруске трупе у бици кодГрос Јегерсдорфа. 1881. — Француски инжењер Клеман Адер патентирао је у Немачкој први стереофонски звучни систем. 1914. — У бици код Таненберга у Првом светском рату немачка Осма армија под командом генерала Паула фон Хинденбурга потукла је Другу руску армију генерала Александра Самсонова, која је изгубила око 30.000 људи. Генерал Самсонов је извршио самоубиство. 1918. — Приликом посете фабрици „Михељсон“ у атентату је рањен Владимир Илич Лењин. У лидера Совјетске Русије пуцале су припаднице Социјал-револуционарне партије Фања Каплан и њена сестра Дора. 1940. — У Бечу су завршени разговори представника Немачке, Италије, Румуније и Мађарске (Друга бечка арбитража) на којима су Немачка и Италија присилиле Румунију да уступи Бугарској јужну Добруџу, а Мађарској део Трансилваније. 1944. — Совјетска армија је у Другом светском рату заузела нафтна поља у Плоештију у Румунији, чиме је немачку војску лишила важног извора снабдевања горивом. 1945. — Велика Британија је поново успоставила своју власт у Хонгконгу,

105

26.8.2018.

након три године и седам месеци јапанске окупације. 1957. — Сенатор Стром Турмонд из Јужне Каролине поставио је нови рекорд у опструкцији америчког Конгреса говорећи више од 24 сата против предлога закона о грађанским правима. 1963. — Између седишта влада СССР и САД, Кремља и Беле куће, лидери Никита Хрушчов и Џон Кенеди успоставили су после кубанске кризе, која је запретила општим нуклеарним сукобом, директну телефонску везу, познату као „црвени телефон“. 1973. — Кенија је забранила лов на слонове и трговину слоновачом. 1974. — Код Загреба се догодила тешка железничка несрећа у којој је изгубило живот око 150 људи. То је била највећа железничка несрећа у историји југословенског саобраћаја. 1992. — Прекинута је петомесечна српска опсада Горажда. У складу са договором у Лондону, команда Војске Републике Српске повукла је око 1.000 својих војника. 1995. — НАТО је започео кампању бомбардовања положаја Војске Републике Српске током рата у Босни и Херцеговини. 2001. — Око 438 избеглица, махом из Авганистана, који су спашени са ферибота који је тонуо, наставило је да умире на норвешком теретном броду, јер им Аустралија није дозволила улазак у ту земљу.

МАГАЗИН

31. август

106

1056. — Након изненадне болести пар дана раније, византијска царица Теодора је умрла без наследника, чиме је изумрла Македонска династија. 1290. — Краљ Едвард I објавио је прокламацију о прогону Јевреја из Енглеске. 1876. — Дворска клика сменила је турског султана Мурата V под изговором да је луд, неколико месеци након што је дошао на власт и довела на престо његовог брата Абдула Хамида II. 1887. — Основан је Стрељачки савез Србије, 36 година после формирања прве стрељачке дружине. Савез је

1909. постао члан Међународне стрељачке уније, а стрелци из Србије су први пут учествовали на међународним такмичењима у Лондону и Хамбургу. 1888. — У Лондону је пронађено тело Мери Ен „Поли“ Николс прве жртве Џека Трбосека. 1902. — Почеле Антисрпске демонстрације у Загребу. 1907. — У Петрограду је потписан енглеско-руски споразум којим су Велика Британија и Русија поделиле интересне сфере у Персији, Авганистану и Тибету. 1920. — Прве радио вести емитоване су на станици 8MK у Детроиту у Мичигену. 1939. — Немачка је извела лажни напад на радио-станицу у Глајвицу, што јој је послужило као изговор да следећег дана нападне Пољску и започне Други светски рат у Европи. 1941. — Четници су после једнодневне борбе са Немцима ослободили Лозницу. 1944. — Совјетске трупе и тенкови ушле су, у Другом светском рату, у главни град Румуније, Букурешт, где су их грађани одушевљено поздравили. 1949. — Повлачењем Демократске армије Грчке у Албанију после њеног пораза на планини Грамос окончан је Грчки грађански рат. 1977. — председник СФР Југославије Јосип Броз Тито допутовао је у прву посету Кини. 1980. — Пољски раднички лидери потписали су, након двомесечног штрајка, споразум са владом о праву на штрајк и признавању синдиката „Солидарност“, а Пољска је постала прва земља Совјетског блока у којој је дозвољен рад једног независносг синдиката. 1983. — У Манили је сахрањен вођа филипинске опозиције Бенињо Акина уз присуство више од милион људи. Убијен је десет дана раније на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД, чиме је филипински диктатор Фердинанд Маркос уклонио најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984. 1986. — Совјетски путнички брод Адмирал Нахимов је потонуо у Црном

мору после судара са теретним бродом Пјотр Васев, при чему су погинуле 423 особе. 1994. — Трупе бившег СССР формално су окончале полувековно војно присуство у бившој Источној Немачкој и на Балтику, церемонијом којој су присуствовали председник Русије Борис Јељцин и канцелар Немачке Хелмут Кол. 1997. — У саобраћајној несрећи у Паризу погинула принцеза Дајана и њен пратилац Доди ел Фајед. 2001. — У пожару изазваном експлозијом у ноћном бару у токијском

забавном кварту Кабучико погинуле су 44 особе, а више десетина је повређено. 2003. — Стравично невреме (праћено олујом, пљуском, и великим градом) погодило Зрењанин и причинило огромну материјалну штету. Повређено више десетина особа. 2005. – У стампеду на мосту ал Алјман у Багдаду погинуло је 1.199 особа. 2015. — Упад полиције у манастир Ваљевска Грачаница.

1. септембар 1531. — У Швајцарској је почео рат између Цириха, центра швајцарске реформације, и католичких кантона. Након што су боље организовани католички кантони победили у бици код Капела, седиште протестантизма премештено је у Женеву. 1701. — Битка код Кјерија, део Рата за шпанско наслеђе. Победу су однеле аустријске трупе под командом Еугена Савојског. 1870. — У бици код Седана у француско-пруском рату, Пруси су под командом Хелмута фон Молткеа нанели тежак пораз трупама француског цара Наполеона III, што је довело до пада Другог царства. 1900. — Велика Британија је анектирала Јужноафричку Републику. 1916. — Бугарска, као сарадник Немачке у Првом светском рату, објавила је рат Румунији. 1923. — У земљотресу који је потпуно разорио јапански град Јокохаму и готово уништио Токио, погинуло је најмање 142.000 људи, а 2,5 милиона је остало без домова. 1928. — Ахмет Зогу је прогласио Албанију за краљевину, а себе за краља. 1939. — Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат. 1945. — Скупштина Србије усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косовско-метохијска област. 1953. — У авионској несрећи је погинуо француски виолиниста Жак Тибо, члан чувеног трија са Алфредом Кортоом и Паблом Казалсом. 1961. — У Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су присуствовали представници 25 земаља и 40 антиколонијалних и ослободилачких покрета. После шест дана рада скуп је усвојио документе о принципима несврставања као независног ванблоковског чиниоца. 1962. — У земљотресу у северозападном Ирану разорено је преко 300 села, а погинуло је 12.000 људи.

1963. — Отворен стадион Црвене звезде 1969. — Група официра с пуковником Моамером Гадафијем на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику. 1972. — Амерички велемајстор Роберт Фишер је у мечу у Рејкјавику победио совјетског велемајстора Бориса Васиљевича Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак света у шаху. Титулу је изгубио без меча 3. априла 1975, када је одбио да прихвати услове Међународне шаховске федерације, а за првака света проглашен је руски велемајстор Анатолиј Карпов. 1974. — Анастасио Сомоза је изабран за председника Никарагве. 1983. — Совјетски борбени авион је близу острва Сахалин оборио јужнокорејски авион „Боинг 747“, у којем је погинуло свих 240 путника и 29 чланова посаде. 1993. — У Женеви су пропали преговори о окончању 17-месечног рата у Босни и Херцеговини, пошто су представници босанских Муслимана одбацили мировни план међународних посредника. 1999. — UNHCR је саопштио да је, од јуна, када су окончани сукоби на Косову, око 200.000 Срба и Рома напустило ту српску покрајину, а да се на Косово и Метохију вратило 772.300 Албанаца избеглих током вишемесечних сукоба. 2000. — На предизборној конвенцији у београдском центру „Сава“, пред више од 3.000 грађана, лидери Демократске опозиције Србије потписали су документ „Уговор са Србијом“ којим су се обавезали да ће, уколико дођу на власт, успоставити демократску власт у Србији. 2001. — У Токију је погинуло 45 људи у једном од највећих пожара изазваног експозијом у кварту у коме се налазе велике коцкарнице и барови. 2004. — Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану са више од хиљаду талаца.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs