Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 349 * 19. август 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

19.8.2018.

МАГАЗИН

2

У овом броју: Манифестација вере у будућност Нова нада Савез за Србију Тридесет тачака за будућност Ново лице споменика Предности учења кроз рад Храм Господу, болница народу Неимар са краљевачке калдрме Трећа аустроугарска офанзива

10 18 26 30 34 40 54 60

Човеколики пас Жућо Музејске приче Лето на измаку На репертоару Биоскопа „Кварт“ Криза све дубља Познати победници у прелету Српски падобранци на светској сцени Времеплов

68 76 72 92 96 104 108 110

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

3

4

МАГАЗИН 19.8.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

5

6

МАГАЗИН 19.8.2018.

7

8

МАГАЗИН 19.8.2018.

9

Почео Жички духовни сабор Преображење 2018.

МАНИФЕСТАЦИЈА В

МАГАЗИН

19.8.2018.

- Жички духовни сабор је за 27 година постојања израстао у најзначајнију преображењску културну манифестацију у Србији.

- Бројни програми у просторијама Народне бибилиотеке „Стефан Првовенчани“, Народног музеја и Аџића куће. - Данас тачно у подне у трпезарији Манастира Жиче песнику Стевану Тонтићу ће бити уручена уникатна златнопечатна повеља и икона Преображења Господњег, рад краљевачког уметника Слободана Турковића.

- У Римској дворани града Београда представљен је зборник радова са прошлогодишње манифестације

10

ВЕРЕ У БУДУЋНОСТ

11

19.8.2018.

МАГАЗИН

12

еснаести дан августа је више од четврт века време када краљевачки Народни музеј постаје место окупљања поштовалаца уметности пред свечано отварање Жичког духовног сабора Преображење. Као и претходних двадесет шест организатори ове значајне манифестације су и ове године Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб, а домаћин град Краљево. Манифестација Дани преображења покренута је 1992. године иницијативом председника краљевачког Књижевног клуба у време бунтовно националног полета и заноса са жељом да се допринесе духовном прео-

Ш

бражају средине у којој је настала. Временом је узела окриље и облик који јој одговара, пригрлила српску поезију и песнике као и овогодишњег добитника Жичке хрисовуље Стевана Тонтића, и сама изабрала себи име Жички духовни сабор Преображење. Током четири августовска дана Краљево сваке године постаје центар културних дешавања и духовности Србије, па је и овогодишњи Сабор окупио бројне песнике, књижевне делатнике, сликаре, музичаре. Све то, а можда и нешто друго, окупило је на свечаном отварању нешто мањи број посетилаца него ранијих година, али и представнике Српске православне цркве са епископом Јустином.

Жички духовни сабор Преображење по традицији почиње свечаношћу у просторијама Народног музеја, а част да отвори овогодишњу манифестацију припала је градоначелнику Краљева др Предрагу Терзићу коме се овога пута, са малим закашњењем, придружио само један од помоћника, уместо три прошле године. Пажљивијим посматрачима није могла да промакне чињеница да је и овом приликом изостало присуство бројних личности које су ранијих година примећивани у првим редовима. И поред констатације да је током четврт века било несугласица око садржаја које би манифестација требало да има око једног су сви били сагласни,

да стожер свега тога мора бити Манастир Жича и његова велика духовност. Док се временом све остало мењало, преображавало и добијало неке зачудне облике, по нешто ипак опстајава, расте и укрупњава се, жилави и претрајава. Такав је Жички духовни сабор који је за 27 година постојања израстао у најзначајнију преображењску културну манифестацију у Србији, а ове отворен наступом Хора Свети архиђакон Стефан. У времену непостојања великих континуитета, када се нешто што је постојало дуго неретко руши, проглашава анахронима а прошлост диже у ваздух, постоје и манифестације које показују континуитет. Таквом је др Тер-

зић оценио Жички духовни сабор Преображење који ове године 27. пут приказује значај повезивања црке и државе, Српске православне цркве, Епархије жичке и града Краљева који посвећују друштву манифестацију културе и вере у будућност. Започела у организацији неколико песника из Књижевног клуба Краљево манифестација већ наредне године постаје градска а град, заједно са Народним музејом и Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“, учествује у организацији. Значајним сарадником оцењена је и Српска православна црква без чије подршке би манифестација, чуло се на свечаности отварања, била на већим искушењи-

ма, можда чак и непремостивим.

- У сусрет великом празнику Преображења Господњег има велике симболике, јер преображење јесте процес. Када се ми људи прображавамо, као што се и природа преображава, као што се Господ преобразио пред својим ученицима, тако се и ми преображавамо силом и дејством, Божијим и нашим пристанком и вољом. Онај који јесте, Господ Бог Саваот, створио је небо и земљу и све видљиво и невидљиво речју својом. И створио је човека као круну свога стварања, као једино словесно биће. Њему је дао да свему што је Бог створио да име, а тиме што му даје име даје му смисао. Тиме је Бог показао да хоће да човек

13

19.8.2018.

МАГАЗИН

14

буде ствараоц божји, да буде помоћник божји, да све узраста у небовисине раста Христоса. Песници, књижевници, људи који пишу, који воле реч, и они су даровани од Бога да то што им је дато тако припреме за душу нашу, за ум наш, да нас омоле, да нас одушеве, да нас подсете да смо и ми људи којима треба реч утехе. Утеха је у Богу, јер је он дошао да нас утеши тиме што је страдао за нас, спрао грехе са родитеља наших и до дана данашњег искупио нас жртвом својом. Песници су ту да ту реч, да то дело, прихвате, обраде у души својој, да прилагоде тако да ми можемо да разумемо, да схватимо шта су хтели и да нас мало по мало узведу тамо где нам је призвање, да будемо

аристократе духа. То само човек може - поручио је владика Јустин. Свечаност отварања Жичког духовног сабора обогаћена је изложбом „Музејске приче/аквизиције 20142017“ на којој су јавности представљени откупи уметничких дела путем конкурса Министарства културе и информисања Републике Србије. Аутори су Сузана Новчић и Љубиша Симовић, а изложбу је отворила музејски саветник чачанске Галерије „Надежда Петровић“ Јулка Маринковић. Да ово вече остане дуже у сећању потрудили су се ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“, гитариста Реља Јаковљевић и виолиниста Александар Илијовски. Народна библиотека „Стефан Прво-

венчани“ је ове године домаћин два традиционална програма, првог под називом „Са Стеваном Тонтићем“, у вечерњим часовима 17. августа, у оквиру кога су о песништву овогодишњег добитника Жичке хрисовуље говорили професор др Михајло Пантић и књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков. Преподневни часови следећег дана резервисани су за округли сто „О поезији Стевана Тонтића“ којим је руководио др Саша Радојичић. Радове који ће, као и сваке године, бити објављени у пригодном зборнику представили су Радивоје Микић, Јован Делић, Марко Паовица, Васа Павковић, Василије Домазет, Драгана Тодоресков, Светлана Милашиновић, Никола Маринковић, Миломир Гавриловић и Је-

лена Арсенијевић Митрић. Народни музеј је за овај дан припремио представљање књиге Славољуба Маржика „Карановац у српској штампи 1843–1867“ у програму у коме су, уз аутора, учествовали др Љубодраг Ристић, др Бојана Миљковић Катић и др Радомир Поповић. Двориште Аџића куће је место на коме су у предвечерје Преображења, у оквиру манифестације „Преображење песници“, стихове говорили Даница Вукићевић, Радмила Лазић, Злата Коцић, Братислав Милановић, Слободан Зубановић, Саша Јеленковић и Владимир Мартиновски. Програм се од досадашњих разликује по томе што су учесници аутори издавачке делатности „Повеља“ који су се последњих

година овенчали неком од значајних књижевних награда. Централни програм манифестације почиње данас тачно у подне кад ће, у трпезарији Манастира Жиче, Стевану Тонтићу бити уручена уникатна златнопечатна повеља и икона Преображења Господњег, рад краљевачког уметника Слободана Турковића. У програму учествују Марко Паовица, Драган Хамовић, Стеван Тонтић, Небојша Дугалић и Јана Милишић Седам дана пре отварања овогодишњег Жичког духовног сабора Преображење 2018. у Римској дворани града Београда представљен је зборник радова са прошлогодишње манифестације посвећен Мошу Одаловићу, двадесет друга књига у Библиотеци

Преображење, коју уређује Драган Хамовић. О књизи су говорили уредник и професор др Радивоје Микић, а Хамовић истакао да су у зборнику окупљени радови најзначајнијих проучавалаца књижевности за децу међу којима су Јована Љуштановића, Љиљане Пешикан Љуштановић, Зорана Опачић, Јелена Панић Мараш, али и етнолога и фолклористе Валентине Питулић. Професор Радивоје Микић је указао на недовољну критичку рецепцију стваралаштва Моша Одаловића и нагласио да зборник попуњава простор који је у библиографији Моша Одаловића био недовољно испуњен. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

16

МАГАЗИН 19.8.2018.

17

Пред озваничење новог опозиционог блока

МАГАЗИН

19.8.2018.

НОВА НАДА САВЕЗ ЗА СРБИЈУ

18

- На српској политичкој сцени ствара се највећи опозициони блок у последњих петнаестак година. - Стављањем својих различитости и сујета по страни, и постизањем договора око тридесет тачака, политичке странке уједињене у Савез за Србију отвориле врата промена у земљи. - У центру пажње Косово и Метохија. - Један од првих, можда и најтежих, изазова долазеће јесени суочавање са проблемом јужне покрајине који актуелна власт жели да доведе до нечасног краја. - Више је времена Србија провела под нечијом другом администрацијом него под сопственом, али никада ни једна генерација Срба, ни једна власт од Немањића на овамо, није вољно потписивала и отписивала део државне територије

19

19.8.2018.

МАГАЗИН

20

репуној дворани Мултимедијалног центра „Кварт“, са око три стотине присутних, у среду су недостајала само партијска обележја па да поново подсети на скоро заборављене предизборне скупове од пре само неколико година. Да бар мало заличи на њих постарала се Српска народна странка као организатор разговора са грађанима Краљева, и онима који су у град допутовали специјално за ову прилику, у коме су учествовали лидери странака укључени у Савез за Србију. После Шапца, Ужица и Чачка краљевачки скуп је само један у низу до почетка септембра кад се очекује и формална потврда о удруживању опозиционих странака са циљем да уздрмају, а потом смене, режим чија се владавина оцењује посебно лошом за грађане Србије. Председник Народне странке Вук Јеремић, Српског Покрета Двери Бошко Обрадовић, један од оснивача Са-

П

веза Драган Ђилас, председник Демократске странке Зоран Лутовац, Левице Србије Борко Стефановић, Заједно за Србију Небојша Зеленовић, Иницијативног одбора Здраве Србије Милан Стаматовић, народни посланик и представник Срба са Косова и Метохије Славиша Ристић, члан Извршног одбора Покрета за преокрет Микица Вучинић и председник Удружених синдиката Србије „Слога“ Жељко Веселиновић су на почетку потврдили жељу да сугестијама грађана унапреде финални текст програма на коме ће заснивати даље деловање. Уобичајено је да скупови ове врсте отпочну интонирањем химне Србије Боже правде након чега је уследила очекивана процена актуелног тренутка у земљи, потврда лошег стања и још лошијег правца у коме иде, али и катастрофалних последица политике владајућег режима. Скуп у Краљеву, као и сличне одр-

Драган Ђилас

Бошко Обрадовић

жане пре њега, учесници доживљавају као најбољи деманти става да је опозиција у Србији разједињена и слаба. Најбоља потврда је предлог Програма Савеза за Србију у тридесет тачака који садржи одговоре и решења за највеће проблеме и изазове са којима се земља суочава. Креаторима предлога оцењени су људи који су, стављањем својих различитости и сујета по страни и постизањем договора око тих тридесет тачака, отворили врата промена у Србији. У својству домаћина трибину је отворио председник Народне странке Вук Јеремић и подсетио да је Краљево град са највећим бројем интерно расељених лица са простора Косова и Метохије, град који је током НАТО агресије у пролеће 1999. године највише крварио и са највећим бројем резервиста поднео највећу жртву за одбрану слободе и државе. Због тога, и чињенице да на овом простору и даље живи ве-

лики број оних који су били принуђени да напусте своја огњишта, једним од првих, можда и најтежих, изазова долазеће јесени сматра се суочавање са проблемом јужне покрајине који актуелна власт, наглашава Јеремић, жели да доведе до нечасног краја.

- Од прошле недеље нема никакве дилеме. Маске су пале. Власт у Србији се залаже за разграничење од Косова и Метохије, а разграничење значи трајно вољно одрицање од дела државне територије, прецртавање граница једне земље у миру. Када се једном одлучите на то, такозвано разграничење, нема назад. Нема назад кад једном потпишете да нешто не представља више вашу државу. Разграничење од једне етничке заједнице која живи на територији Србије ствара опасан преседан јер, ако сте пристали под присилом и под притиском да се разграничите од једне етничке заједнице, сутра ће то од вас тражити друга, па трећа, па четврта

21

19.8.2018.

МАГАЗИН

22

и томе неће бити краја. Разграничење такође значи да Косово постаје члан УНЕСКО и Уједињених нација, а две чланице Уједињених нација не може ништа спречити по међународнм праву да се уједине уколико то одлуче. Постане ли Косово чланица Уједињених нација нема тог међународног правног механизма који спречава Косово и Албанију да направе заједничку државу. Да ли ће се она звати Велика Албанија, или не, то је потуно небитно. Али, немојте имати никакве сумње да ће та држава у будућности имати даље аспирације ка државној територији, не само Србије већ и других земаља. Разграничење значи разграничење од територије на којој остају Дечани и Пећка патријаршија а како, по православним канонима, држава и црква треба да теже једном, Велика Албанија ће имати снажну канонски признату православну цркву за пет, десет или петнаест година од формирања. Неће бити могуће зауставити притисак да Дечани, Пећка патријаршија и све друге светиње Српске православне цркве на Косову и Метохији постану део албанске православне цркве. Ми смо много пута у нашој историји трпели окупацију, трпели смо туђинство. Више је времена Србија провела под нечијом другом администрацијом него под сопственом, али никада ни једна генерација Срба, ни једна власт у Србији од Немањића на овамо, није вољно потписивала и отписивала део државне територије. Догоди ли се да будемо историјски и генерацијски сведоци неће бити последњи изазов тог типа са којим ћемо се за нашег живота сусрести - нагласио је Јеремић и потврдио да се Савез за Србију окупио због пошасти, посрнућа и потонућа Србије у свим областима, подједнако у области здравства, образовања, економије и демографије. Иако је Савез за Србију формиран на широкој програмској платформи, која предвиђа решења за проблеме са којима се народ и држава сусрећу, значајнијим за окупљање чини се покушај супростављања режиму који, верује Вук Јеремић, жели да стави потпис на независно Косово. Настојање да се то спречи било је довољан повод за превазилажење разлика из прошлости што је потврдио Драган Ђилас коме је упућено прво питање присутних грађана. Удруживање у Савез за Србију засновано је на бројним сличностима и заједничким вредностима од којих се једна огледа у одбијању да буду део актуелне власти. Ма колико да се број удружених политичких субјеката чини импозантним неспорна је чињеница о потреби укључивања многих других до критичне масе способне да изведе промену власти. Главном препреком на том путу оцењен је страх који

многе у Србији спречава да слободно изражавају мишљење и гласају на изборима.

- Ми данас у Србији замерамо људима који прихватају да продају свој глас за три хиљаде динара, који прихватају да за неко радно место, и плату од 30 хиљада динара, гласају за Српску напредну странку. Има много оних који су, иако имају добар живот, прихватили да продају себе и свој медиј и да га ставе у функцију режима. Они нису морали то да ураде, могли су да остану такви какви јесу. Српска напредна странка је странка педесет људи који су милионери и 500 хиљада људи који су ту због те плате од 30 хиљада динара. Не може нешто што је неприродно да траје бесконачно дуго. Неће ово да траје тако дуго. Ја мислим да се већина вас борила да се промени Слободан Милошевић, а деловало ми је да тај човек никад неће пасти. А онда, кад је пао, сви смо се питали како је владао претходних десет година и да ли је то могуће. Данас се све руши у Србији. Данас имате у Србији три аутомобила који лете у ваздух у истом дану. Данас је криминал такав да имате проблем кад идете улицом. Данас се Србија распродаје. Отварају се фабрике са 25 хиљада платом, а није ствар само радног места. Суштина је плата, да тај човек може да живи од те плате - каже Ђилас. Председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић је уверен да се удруживањем опозиције Србија буди и коначно добија истинску алтернативу, пре би се рекло наду да све не мора да изгледа као неколико последњих година, јер се на српској политичкој сцени ствара највећи опозициони блок у последњих деценију и по. То се у значајној мери одражава на промену српске политичке сцене на којој од првих дана септембра, када и званично буде формиран Савез за Србију, ништа више неће бити исто, а наспрам странака окупљених око народњака наћи ће се опозиција уједињена око програма сажетог у тридесет тачака око којих је постигнут апсолутни консензус.

- Једино што ми желимо данас у Србији то је да се овде врати нормалан живот, јер ово што ми данас живимо није нормално. Нису нормални медији, нису нормални избори, није нормална Народна скупштина, живот, привреда, пољопривреда. Где год загледаш видиш да нешто није нормално, а да иза тога стоји неко ко подржава, фаворизује, гура, оправдава и рекламира то ненормално као нормално. Данас обележавамо велики и значајан јубилеј за све нас у Србији, а то је седам година од када Александар Вучић није изашао ни на један дирек-

Вук Јеремић

23

19.8.2018.

МАГАЗИН

24

тан телевизијски дуел са било ким из опозиције. Такве политичке кукавице српска политичка историја не памти. Наравно да је лако обрачунавати се са опозицијом кад ти једини говориш у бескрајним монолозима на свим телевизијама, кад нико не може да ти одговори, кад нигде нема ни једне дебате ни полемике, кад су свима нама везане и руке и ноге и уста и кад 24 сата дневно траје бесомучна пропаганда режима о томе да су они који издају Косово и Метохију патриоте, а ми који бранимо Косово и Метохију у саставу Србије ми смо издајници. То превазилази чак и Орвела који у најснажнијим књижевним надахнућима није успевао да допре до визија до којих долазе представници агитпропа Српске напредне странке који је објавио да смо сви ми овде присутни славили независно Косово када је Ангела Меркел објавила било шта - каже Обрадовић. Ни он а ни остали учесници трибине

не споре чињеницу да међу чланицама Савеза за Србију и даље постоје идеолошке и политичке разлике. Али, постоји и нешто јаче што је утицало да их потисну у страну и договоре се око тридесет тачака око којих постоји апсолутна сагласност. Она је заснована на потреби да се држава уреди на другим принципима, да се успостави слобода медија, изборна, парламентарна и свака друга како би свако могао да каже шта мисли, а да након тога бирачи гласају без притисака, уцена и претњи којима су данас иложени. Значајним за дешавања на политичкој сцени оцењена је врста зрелости политичких субјеката који су смогли снаге да превазиђу сујете, идеолошке и политичке разлике како би народу понудили алтернативу и наду.

- У овом тренутку ми као држава, и као народ, нисмо ништа обавезни никоме. Александар Вучић је обавезан некоме коме је нешто обећао пре шест година, да би дошао на власт, и сада то

мора да заврши. Ми не морамо. Србија не мора, грађани Србије не морају, јер су много боље међународне околности данас него што су биле у време када смо и бомбардовани, и под санкцијама, и изоловани, и на све друге начине притискани, али нисмо дали Косово и Метохију. Да га дамо данас, због чега? То је суштина о којој овде желимо да вам кажемо и свако на свој начин понови то што је наша кључна порука. Ми смо се обавезали да након пада ове власти доведемо владу стручњака у којој неће бити ни један од нас лидера Савеза за Србију, орочено на годину дана да се уведе ред, да се уведе нормалан живот у Србији, да се уреде медији, да се среде бирачки спискови, да се направи нормална атмосфера за изборе. Онда на неким слободним изборима, првим слободним демократским изборима после пада Александра Вучића, свако нека наступи са својим програмом а људи нека слободно гласају

за идеје које им се чине најбољим - истакао је Обрадовић. Међусобна оптуживања за издају повод су за тврдњу Борка Стефановића, у време владавине Демократске странке преговарача за решавање коначног статуса Косова, да са приштинским властима није потписан никакав документ. Разлог лежи у уверењу да се потписивање документа који има међународни карактер не може потписати са неким ко није држава. У исто време поновљене су оптужбе да је актуелна власт одговорна за успостављање граничних прелаза, а у њене тековине сврставају се косовски судови, тужилаштва, закони, грб, застава и регистарске таблице аутомобила.

- Ко су прави непријатељи, ко су прави подривачи, ко су прави издајници овог народа. Они који овај народ држе везане за привремене и повремене послове, они који овај народ држе тако да немате право ни на минималац, они који смањују пензије

које су ваше стечено право, који вам на тај начин скидају цреп са куће и трпају у своје џепове већ препуне ораха. То су подривачи, то је екипа која је на нивоу друмских разбојника, а не власт и ти људи морају да се зауставе. Зашто Савез за Србију? Па због тога што имамо и политику и програм, и зато што смо наше разлике ставили у функцију заједничког договора, зато што смо рекли нећете проћи, и неће проћи. И данас у Краљеву им кажемо, нећете проћи господо, можете лагати до сутра. У Краљеву су обећали фабрику у којој ће неки Краљевчани да раде за 25 хиљада динара. Мисле да ћете ви пристати на даље блаћење на даље пропадање, да само њихове телевизије добијају новац, никако оне које мисле другачије и дозвољавају другачије мишљење. Е па неће вам дозволити ни Краљевчани, ни Топлица, ни Крушевац. Зато постоји Савез за Србију, зато што Савез за Србију носи правду, носи исти-

ну и носи победу. Зато ће многи морати да омасте и Митровицу и Забелу поручио је Стефановић. Иако су на бројна питања одговарали и други учесници краљевачког скупа нико се није сетио ни да прочита списак од тридесет тачака око којих су овлашћени представници чланица Савеза за Србију постигли консензус. То је онима које интересује остављено да потраже на неком другом месту, иако провејава уверење да је ове позно летње вечери мало ко и показивао интерес за то. До најављеног озваничења постојања Савеза за Србију остало је још неколико дана. На основу онога што је могло да се чује на првих неколико скупова пре краљевачког не би било изенађење ако политичка јесен буде знатно бурнија од претходних. Да ли ће то имати ефекта могло би да се потврди врло брзо. Т, Радовановић Фото: М. Радовановић

25

Програм Савеза за Србију

МАГАЗИН

19.8.2018.

ТРИДЕСЕТ ТАЧАКА

26

1. Изградња демократског, уређеног и праведног друштва и владавина права по највишим европским стандардима.

2. Стварање услова за фер и поштене изборе, без куповине гласова.

3. Остваривање пуних медијских слобода, заустављање притиска извршне власти на медије, гарантовање грађанима права на правовремено, објективно, потпуно и непристрасно информисање, са посебном пажњом на заштиту грађана од стварања медијске атмосфере линча.

4. Борба против политике сиромаштва коју спроводи власт у Србији држећи плански грађане на рубу егзистенције, као и солидарну заштиту угрожених породица.

5. Залагање за постизање праведног и одрживог решења за Косово и Метохију, кроз дијалог са косовским Албанцима, а уз пуно поштовање Устава Републике Србије, Резолуције СБ УН 1244 и међународног права, а противећи се било ком акту који би за последицу имао афирмацију међународног

субјективитета, укључујући и чланство у УН, тзв. „државе Косово“.

6. Неспровођење било каквог референдума, укључујући референдум о Косову и Метохији, у постојећим недемократским условима.

7. Очување независности и суверености Србије, изградња достојне позиције наше земље на међународној сцени.

8. Доношење,разрада и примена мера породичне политике за повећање наталитета, кроз програме за подршку младима. Стварање услова за останак младих у земљи и омогућавање повратка што већег броја оних који су отишли из Србије.

9. Спровођење нове економске политике, која ће се базирати на већим јавним инвестицијама, подршци домаћим предузетницима и елиминисању партократије из јавног сектора.

10. Укидање постојећег и доношење новог закона о раду у складу са највишим европским стандардима заштите радника и конвенције Међународне организације рада, као и об-

нова свеобухватног социјалног дијалога.

11. Заустављање продаје националних ресурса и стратешких државних компанија, као и увођење професионалног менаџмента у јавна предузећа и предузећа у већинском државном власништву.

12. Образовање као врхунско јавно добро мора бити квалитетно и доступно свима. Увођење обавезног средњошколског образовања и укидање дуалног образовања. Забрана рада у јавном сектору свима који су купили или фалсификовали диплому.

13. Успостављање независног судства и самосталног тужилаштва ослобођеног утицаја извршне власти. Лакши и ефикаснији приступ грађана правди. Укидање неправедног система јавних извршитеља.

14. Оштра борба против криминала и корупције, увођење специјалног тужиоца за високу корупцију по угледу на румунски модел, незастаревање кривичних дела потеклих из процеса приватизације.

А ЗА БУДУЋНОСТ 15. Лустрација свих који су злоупотребили јавне функције и државне ресурсе. Хитно доношење закона о пореклу имовине.

16. Заштита стечених права грађана и забрана њиховог укидања. Враћање противуставно отетих пензија грађанима на стеченом нивоу, уз надокнаду свих претходних умањења. Заштита угрожених категорија становништва са посебном пажњом на побољшање положаја ратних војних ветерана и радника оштећених кроз процесе приватизације.

17. Остваривање друштва пуне равноправности жена и мушкараца у коме ће бити једнако плаћени за исти посао, имати једнаке шансе за запошљавање, напредовање и започињање приватног посла. Стварање механизма за спречавање директне и индиректне дискриминације по било ком основу.

18. Изградња суштинске самоуправе. Непосредно изјашњавање грађана о томе како ће бити инвестиран новац од пореза на имовину, у местима у којим они живе. Изградња комуналних

система који ће грађанима пружати најквалитетније услуге, по најповољнијим ценама.

19. Запошљавање у јавном сектору искључиво на основу јавног конкурса и испуњавања стручних критеријума.

20. Побољшање квалитета и доступности здравствених услуга и доношење нове стратегије за унапређење јавног здравља, са посебним освртом на мере за борбу против болести зависности. Против ГМО.

21. Неговање најбољих вредности наше традиције и културе, уз стратешки приступ развоју културне политике и заштити ћирилице.

22. Заштита права и интереса, као и побољшање положаја српског народа у региону и дијаспори. Неговање и развој посебних веза са Републиком Српском.

23. Заштита права националних мањина по највишим стандардима.

24. Подстицање и развој спорта и услова за вођење здравих начина живота, нарочито код деце и омладине. Борба против хулиганизма и насиља у

спорту.

25. Побољшање услова рада и друштвено - материјалног положаја запослених у здравству, просвети, науци, култури, војсци и полицији.

26. Партнерство државе и домаће пољопривреде. Обнова и развој села, спровођење политике реалног субвенционисања домаћег пољопривредника. Противљење продаји државног земљишта.

27. Плански приступ развоју инфраструктуре и осавремењивању саобраћајница и путних мрежа на речни, друмски, железнички и авио саобраћај.

28. Развој енергетике, рударства и обновљивих извора енергије уз заштиту животне средине и поштовање највиших еколошких стандарда.

29. Увођење системских мера подршке и подстицаја туристичких услуга и капацитета Србије.

30. Подстицај иновацијама у циљу омогућавања интензивнијег присуства на тржишту дигиталне економије.

27

28

МАГАЗИН 19.8.2018.

29

19.8.2018.

МАГАЗИН

30

У сусрет значајним догађајима

НОВО ЛИЦЕ С - Озбиљни рестаураторско конзерваторски радови на споменику борцима страдалим у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године увод у комплетну реконструкцију централног градског трга пред значајне датуме у септембру, кад ће бити обележена стота годишњица од завршетка Првог светског рата. - Неопходна замена два и по до три кубика гранитних блокова тешких десетак тона.

- Озбиљније радове на споменику не би требало очекивати у следећих педесет до шездесет година

оком прошле године краљевачки Завод за заштиту споменика културе је, средствима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, извршио обимне радове на рестаурацији више споменика на територији неколико локалних самоуправа. Интензивни радови настављени су и током ове године, а међу најзначајније сврстава се враћање старог сјаја 1934. године подигнутом споменику у центру града посвећеном борцима страдалим у осклободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године. Озбиљни рестаураторско конзерваторски радови увод су у

Т

комплетну реконструкцију централног градског трга пред значајне датуме у септембру, кад ће бити обележена стота годишњица пробоја Солунског фронта, након кога је окончана аустроугарска окупација Србије, и окончања Првог светског рата пред крај прве половине новембра. Средства за радове на споменику, подигнутом по пројекту архитекте Романа Верховског, обезбедили су локална самоуправа и Министартство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а у Заводу за заштиту споменика културе сматрају да ће четири милиона динара бити довољно

да се целом комплексу врати стари сјај. О односу локалних власти према овом споменику најбоље сведочи податак да је 1961. године премештен на старо војничко гробље са образложењем да се не уклапа у урбанистички концепт најужег градског језгра. Ни тада, ни током наредне две деценије, није попуштало уверење да је дислоцирање иницирано идеолошким разлозима какви су елиминисани почетком осамдесетих година прошлог века кад је споменик враћен на првобитну локацију. Од тада споменик није адекватно одржаван што појачава значај озбиљних кон-

Фото: М. Радовановић

СПОМЕНИКА 31

32

Јово Пејичић

МАГАЗИН 19.8.2018.

зерваторских радова који подразумевају замену недостајућих камених плоча, а срећном околношћу сматра се податак да потичу из локалног мајдана у Каменици што води ка ставу да уградњом нових неће бити измењен оригинални изглед. Уз комплетно чишћење постамента од различитих наслага, нечистоћа и графита, планирано је и детаљно чишћење бронзаних натписа и скулптуре војника. Завод за заштиту споменика културе је расписао јавну набавку за избор извођача и ангажовао две фирме, како би током шездесет календарских дана посао био успешно и на време приведен крају. Уз грађевинске радове озбиљан рестаураторско конзерваторски посао подразумева ангажовање стручњака различитих профила, препараторе камена, вајаре и конзерваторе који ће радити на чишћењу бронзе. У завршној фази следи заштита постамента и фигуре војника, а од надлежних служби очекује се да у наредном периоду посвете више пажње својеврсном обележју града како не би доживело судбину из последњих деценија прошлог и првих овог века. У овој фази на споменику су радници фирме „Гранит Лијешће“ иза које је шездесет година искуства у обављању радова какве је потребно извести. Почеци фирме везује се за половину прошлог века када Петар Пејичић оснива своју прву каменорезачку радњу у Босни и Херцеговини, потом се шири на подручје Хрватске а након 2000. седиште премешта у Сремску Митровицу. „Гранит Лијешће“, са филијалама у Руми и Босни и Херцеговини, данас веома успешно воде Гордана и Јово Пејичић, припадник треће генерације породице која очекује да посао, као економиста, настави син Стефан. Јово је ових дана у Краљеву где подсећа да је фирмапоследњих десет година реализовала значајне конзерваторско рестаураторске захвате на бројним споменичним комплексима широм Србије. Циљ сваког од њих био је да се споменици врате у првобитно стање какво их је красило пре више деценија. Више од два месеца било је потребно да се таквим учини споменик на српском гробљу у крагујевачким Шумарицама, на месту где је током Првог светског рата била болница, а значајним се чине и радови на споменику Степи Степановићу у Чачку.

Међу петнаест запослених су стручњаци различитог профила са довољно искуства у раду са каменом, вајари, рестауратори, конзерватори, каменоресци... Досадашње искуство потврђује да је велики број споменика на којима су радили био запуштен више него што би се очекивало, а степен оштећења јенајчешће повод

Споменик Постамент споменика српским војницима страдалим у ослободилачким ратовима Србије између 1912. и 1918. године изграђен је од тесаног камена из Каменице, а монолитна стена представља снагу народа. На подијуму постамента представљени су врхови морских таласа који се разбијају о камену стену, а представљају Плаву гробницу и морске дубине у које су сахрањени српски ратници. Са све четири стране налазе се нише у којима су исписани називи битака у којима је учествовала српска војска. Цео споменик је висок 10 метара и 55 сантиметара, бронзана фигура ратника 4 метра и 10 сантиметара, а војник на грудима носи одликовање као симбол храбрости и остварених победа српске војске у ратовима од 1912. до 1918. године. Одевен је у војничу униформу а опанак као његова обућа симбол је народа и поруке да ће, ако затреба, и народ бити војска. Пушка симболично ослоњена на оцило представља поруку да се земља брани и оружјем, а не само дипломатијом. Државни грб и бронзана фигура војника окренути су ка северу одакле је дошао непријатељ и представљају упозорење евентуалном у будућности да ће земљу и државу бранити народна војска. Застава је висока 180 сантиметара, крст на њеном врху представља стављање вере изнад свега, а силуета бронзане фигуре војника приказана у облику крста представља симболички знак распећа и страдања српског народа.

великог чуђења. Радници су свој део посла преузели претходне недеље, а Пејчић верује да ће бити испоштован рок из тендера на коме су понудили најповољније услове.

- Посла има доста. Бронзана фигура је релативно добро очувана и није много оштећена, па је извршено чишћење наслага насталих као последица временских прилика. Доведена је у положај који треба да има, а следи заштита која ће да се обави на самом крају. Што се тиче камена чистимо га и пикујемо, а следеће недеље фугујемо. Онда долази најтежи део посла, да се блокови из доње зоне изваде и замене новим исте врсте. Надзорни орган сваког дана по неколико пута контролише радове, а заједнички решавамо све што је потребно - каже Пејчић уз подсећање да следи замена два и по до три кубика гранитних блокова тешких десетак тона. Условима тендера предвиђено је да се сваки камен детаљно прегледа, очисти и, по потреби, замени а Пејчић верује да до завршетка следи још пуне четири недеље озбиљног рада. Можда би могло и брже, али на уштрб квалитета јер озбиљније радове на споменику не би требало очекивати у следећих педесет до шездесет година. Након што сваки камен буде постављен уодговарајући положај следи чишћење фуга,а потом фуговање и завршна заштита која ће, верује Пејчић, омогућити да и током неколико наредних деценија генерације Краљевчана задрже у сећању споменик у стању у каквом је био у време градње. У Заводу за заштиту споменика културе подсећају како на стање споменика у значајној мери утиче чињеница да се озбиљни конзерваторски радови врше једном у десет до двадесет година, па на следеће не треба рачунати у бар још толиком периоду. Због тога се посебно значајним сматра однос грађана према њима, али и текуће одржавање институција или предузећа којима је овај посао поверен. Оне који се баве заштитом споменика брине чињеница да обавеза бриге о њима није регулисана адекватним прописима, али радује податак да је Скуштина града донела одлуку о постављању нових и одржавању постојећих споменика на територији града, а колико ће бити реализована остаје да потврди време које тек долази. Т. Радовановић

33

МАГАЗИН

19.8.2018.

Перспектива у новом начину образовања

34

ПРЕДНОСТИ УЧ - Практична настава у предузећу олакшава транзицију из школе ка запослењу и повећава запошљивост ученика, а реализује се у просторијама код послодавца, у складу са школским календаром током школске године, у периоду 8 до 20 часова, најдуже шест сати дневно, односно 30 сати недељно, у складу с планом и програмом наставе и учења. - Привредна комора Србије - Регионална привредна комора Моравичког и Рашког управног округа, град Краљево, средње школе и привредни субјекти, који већ примењују или су заинтересовани за примену модела дуалног образовања кроз стварање услова за обезбеђивање учења кроз рад, потписници Меморандума о разумевању о успостављању партнерства за учење кроз рад у предузећима

уално образовање је модел у систему средњег стручног образовања у коме ученици кроз теоријску наставу у школи и учење кроз рад код послодавца стичу, изграђују и усавршавају знање, вештине, способности, ставове и компетенције, у складу са стандардом квалификације и планом и програмом наставе и учења. Овај модел образовања је у Србији регулисан Законом о дуалном образовању, који ће се примењивати од школске 2019/2020. године. Учење кроз рад представља организован процес током кога ученици, под вођством и надзором инструктора и координатора, у реалној радној околини код послодавца стичу компетенције за рад у одређеном занимању или групи

Д

занимања. На тај начин омогућава се обука ученика у складу са идентитетом послодавца и потребним вештинама. Ученицима се пружа могућност упознавања са алатима, уређајима и материјалима у предузећу, чиме се појачава квалитет практичне наставе, а послодавац има прилику да обучава потенцијалног будућег радника који већ има солидно теоријско знање. У таквим околностима ученици доприносе „свежини“ у предузећу и генеришу нову енергију и иновативност, а смена генерација осигурава будућност пословања. Повољности овог начина образовања огледају се у могућности за континуирано прилагођавање садржаја планова и програма наставе и учења потребама тржишта рада које се стално мења, а по-

слодавац повећава могућност проналажења компетентне радне снаге јер сам производи потребан кадар, при чему се могу обучити потенцијални кандидати за сложеније послове у предузећу. Све то требало би да допринесе остваривању уштеда у трошковима обуке новозапосленог, јер је особа већ обучена, а практична настава ученика промовише друштвену одговорност предузећа, одражава енергију, савременост и посвећеност друштву. Погодности за ученике огледају се у оспособљености за рад одмах по завршетку школовања, стицању радних навика, искуства, практичних вештина и способности у реалним условима где се на практичан начин проверава да ли оно што учи у школи одговара његовој

Фото: М. Радовановић

ЧЕЊА КРОЗ РАД

35

19.8.2018.

МАГАЗИН

36

личности, интересовањима и компетенцијама. Учење кроз рад развија комуникацију, међуљудске односе и интеракцију, тимски дух, предузимљивост, способности решавања проблема и сазнајне капацитете. Уједно подстиче самоиницијативу, креативност, иновативност, самодисциплину, самовредновање и одговорност, а повећава се и мотивација ученика који, у контакту са реалним пословним окружењем, стиче професионално искуство. Кроз „обуку по мери“ решава се проблем недостатка појединих вештина које су послодавцу потребне, а учење кроз рад у раном добу, у комбинацији са добијањем новчане надокнаде, чини да ученик има свест о томе како се осамосталити. Практична настава у предузећу олакшава транзицију из школе ка запослењу и повећава запошљивост ученика, а реализује се у просторијама код послодавца, у складу са школским календаром током школске године, у периоду 8 до 20 часова, најдуже шест сати дневно, односно 30 сати недељно, у складу с планом и програмом наставе и учења. Након завршеног школовања ученици полажу завршни и матурски испит, којим се проверавају стечене компетенције, а у провери обавезно учествују квалификовани представници послодаваца. Након положеног завршног испита ученику се издаје диплома са додатком који садржи податак о обиму оствареног учења кроз рад и списак послодаваца код којих је учење кроз рад обављено. Прелаз на нов начин образовања повод је да у Краљеву буде потписан Меморандум о разумевању о успостављању партнерства за учење кроз рад у предузећима. Потписници су Привредна комора Србије - Регионална привредна комора Моравичког и Рашког управног округа, град Краљево, средње школе и привредни субјекти који већ примењују или су заинтересовани за примену модела дуалног образовања кроз стварање услова за обезбеђивање учења кроз рад. Град Краљево се, у сарадњи са Привредном комором Србије

- Регионалном привредном комором Моравичког и Рашког управног округа, укључио у реализацију дела активности на пројекту Get involved in EP4A: European Partnerships for ApprenRceships, који Комора Краљево реализује са партнерима из Хрватске, Енглеске и Чешке у успостављању партнерстава у области дуалног образовања. Циљем пројекта означена је промоција учења кроз рад у предузећима, кроз изградњу партнерстава између посредничких тела, предузећа, пружалаца стручног образовања и оспособљавања, институција и социјалних партнера, која доприноси већој запошљивости младих особа. Из Регионалне привредне коморе стиже потврда покушаја да се, неколико последњих година, у сарадњи са школама и привредом дође до модула за школовање потребних кадрова. Трагање се спроводи на територији више локалних самоуправа, Краљева, Новог Пазара, Чачка, Горњег Милановца и Лучана где привредници исказују потребе на основу којих се, заједно са Школском управом, дефинише број и врста оделења која ће, зависно од структуре потребне привреди, школовати кадрове уз могућност да се запосле посредно по завршетку школовања.

- Оно што тражи привреда морају да препознају средње школе, јер је то једини начин да опстану. Са друге стране са директорима школа, а наравно и са градом, настојимо да и родитеље и децу упознамо да се школују за потребна занимања. Свако друго школовање ће децу довести у ситуацију да морају да се преквалификују, што и сад радимо јер имамо потребе за радном снагом које нема на бироу, или они које имамо неће да раде. На овај начин не само да ћемо промовисати потребу да се деца школују у одељењима која, поред теорије, имају и доста праксе и која ће чим заврше, ако се покажу добро, моћи да пронађу посао. То ћемо радити снимањем одређених филмова, и обиласком школа, а закључили смо да ћемо у наредном периоду више времена посветити едукацији у основним школама, да упознајемо ученике седмог и осмог разреда, промовишемо овај вид образова-

ња кроз филмове и сусрете са онима који су завршили ту школу, да их упознајемо да човек кад научи неки занат може да постане доктор тог посла, обезбеди солидну егзистенцију и доживи да је признат у свом занату - каже директор Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа Звонко Туфегџић. Из Школске управе Краљево стиже потврда о стратешком приоритету увођења дуалног образовања које има за циљ да смањи број незапослених, првенствено младих, а укључивањем компанија различитог профила треба да им се омогући да кроз рад стекну одређене компетенције и да брже добију посао. О потребама Краљева за одређеним кадровима сведочи податак о постојању предузећа која, с обзиром на обрт који остварују током године, потврђују да постају велика. Уз њих није безбначајан број оних која су, од малих радњи, постала значајна, а породици оних која имају потребу за радном снагом одређеног профила прикључује се и турска компанија чији је рад најављен за почетак последњег квартала у години.

- Ми смо преко Министарства омладине и спорта добили три милиона и 400 хиљада динара како бисмо извршили преквалификацију у дефицитарна занимања, у овом случају за занимање заваривача. Оно што је најважније није да вршимо преквалификацију, него да имамо континуирано образовање кадра који нам је неопходан, не да имамо кадар који не може да нађе посао, па да након тога вршимо преквалификације, него да од самог почетка, од прве године стручне школе, млади људи стичу знања и одлазе у оне фирме где ће касније моћи да наставе рад - каже градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Републичка стратегија наишла је на плодно тле у Краљеву, а најбоља потврда је отварање новог одељења за школовање модних кројача у Машинско-техничкој школи „14.октобар“. У Привредној комори потврђују да број потписника меморандума није коначан и пружа могућност придруживања свима који пожеле да се укључе у процес учења кроз рад. Т. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 19.8.2018.

39

После дванаест година ћутања експлозија осећања (2)

МАГАЗИН

19.8.2018.

ХРАМ ГОСПОДУ, БОЛНИЦА НАРОДУ

40

- Болница „Свети Никола“ у Ратини пуштена у рад 118 дана након полагања камена темељца. - Два пута плаћен плац за градњу болнице. - У срцу радост, у души драма. - Након пет година дилема да се захвали на сарадњи директору, или затвори болницу.

- Деведесет хиљада марака за лекове од којих је многима истекао, или је при крају, рок употребе. - Грешке последица поверења у најближе сараднике. - Све што је уграђено у болницу било је најмодерније и знатно луксузније у односу на оно што су имале државне болнице. - Милион и по марака уложених у градњу, и милион у опрему, потврђује да је набављена само најсавременија опрема због чега је болница прозвана Шварцвалд у Ратини.

- Двадесетак лежаја у једанаест једнокреветних и двокреветних соба за смештај апартманског типа

Милош Раденковић

41

а колико би се податак да значајне одлуке доноси напречац могла протумачити недовољном озбиљношћу у случају Милоша Раденковића много пута се показало да такво мишљење нема основа. Добра потврда за то је чињеница да је од првог помена о изградњи приватне болнице у Ратини до њеног отварања прошло само неколико месеци. Идеја зачета у време штрајка здравствених радника додатно је потхрањена потребом да у таквим околностима треба обезбедити услове за пружање услуга које, и онима који нису животно угрожени, омогућавају да лакше преброде тешкоће због стања у коме се налазе. Потврда еминентног интернисте у Крагујевцу да је градња приватне болнице добра идеја била је довољна да Раденковић, пре повратка кући, прво потражи архитекту Александра Лукића са којим га везује дугогодишња успешна и плодна сарадња. Ни податак да је заузет није могла да поколеба импулсивног грађевинара да исте вечери потражи другог, овог пута у лику Зора-

МАГАЗИН

19.8.2018.

М

42

на Радоњића који је током ноћи направио скицу фасаде и испоштовао жељу наручиоца да све четири стране изгледају исто. Да се гвожђе најбоље кује док је вруће потврђује податак да су током наредног дана направљене скице основе приземља, спрата и поткровља што је било довољно за почетак радова, јер за изабрану локацију није било неопходно прибављање грађевинске дозволе. Унутрашња потреба да болницу поклони народу основа је жеље да за локацију изабере део црквеног поседа у Жичи и тако потврди тежњу о посвећивању храма Господу а болнице народу. Први се томе успротивио дугогодишњи председник Месне заједнице Ратина Зоран Вукадиновић који је у градњи значајног објекта здравствене инфраструктуре, пре свих, видео шансу за развој села, а колико је био у праву потврдило се по завршетку болнице у чијој је близини убрзо никло више различитих фирми. Повољним се учинио податак да је Месна заједница

власник седам ари земљишта између поште и фудбалског игралишта што је било довољно за градњу објекта. Жељу да испуни обећање, и што пре реализује значајну инвестицију, није могла да спречи ни чињеница да је седам ари плаца платио два пута, први пут градњом котларнице и куповином одговарајућег котла за загревање задружног дома и школе у овом месту. Купио је амбициозни грађевинац селу пет стотина столица за дом културе, изградио бину за одржавање републичке смотре фолклорних ансамбала деце Србије, доградио анекс за потребе осмогодишње школе. Није му сметало ни што је плац за градњу болнице касније, по тржишној цени, платио власнику коме је земља била одузета.

- Истог дана кад смо, у фебруару 1994. године, направили идејно решење већ сам писао позивнице за полагање камена темељца, а прву упутио владики Стефану кога сам изузетно уважавао и пратио сваки пут кад је желео да идем са њим. Док сам писао по-

43

44

МАГАЗИН 19.8.2018.

45

19.8.2018.

МАГАЗИН

46

зивнице супруга и брат су ме чудно посматрали уверени да се, ако нисам нормалан, бар шалим. У почетку се ни са ким нисам консултовао јер сам волео да то буде здравствени центар и амбуланта за моје раднике али се, после разговора са др Лаковићем у Крагујевцу, променио мој поглед на то, па сам решио да направим болницу са операционим салама што је било више него храбро. И моји најближи су мислили да нешто са мном није у реду, јер у то време нико у држави није размишљао о приватној болници - прича Раденковић. Врло брзо се потврдило да се добар глас далеко чује, најпре до краљевачких лекара који су препознали могућност за доказивање стручности у

пружању нових услуга, али и додатну зараду, а први корак је дефинисање простора за рад и набавку одговарајуће опреме Свечаност поводом полагања камена темељца за изградњу импозантног објекта била је прилика за обећање да ће болница бити пуштена у рад после само 118 дана, 1. јула исте године. Толико је било потребно и да се опреми у то време најсавременијим урђајима, између осталих и сетовима за лапараскопску хирургију какву није имао ни Здравствени центар „Студеница“. Прве операције новим начином, којима је спашено много живота, обављене су Ратини, у Болници „Свети Никола“ названој по заштитнику и крсној слави породице Раденковић у којој ни

после четврт века не јењава уверење да је баш он у знатној мери допринео да у том периоду не буде никаквих проблема, а сви лечени пацијенти оду кућама задовољни. Стање у српском грађевинарству одувек је било такво да би мало ко поверовао како је објекат овакве величине, чак и да није потпуно опремљен и спреман да прими прве пацијенте, могуће изградити у обећаном року. Да Милош Раденковић никада не даје олако обећања потврдило се и овај пут што су на најбољи начин осетили радници којима је, до завршетка радова, над главом константно био превелик терет и опасност да, ако буде потребно, раде и током ноћи. Нико од седам стотина званица на свечаности пово-

дом отварања болнице није ни слутио да домаћин, који настоји да им у свему угоди, преживљава најтежу драму у животу подстакнуту чињеницом да, због компликација у породилишту, није дочекао рођење првог унука. На предлог заједничког пријатеља за директора болнице у Ратини именован је специјалиста ортопед др Љубиша Јовашевић коме је повратак из београдског Клиничког центра у Краљево био прилика за решење проблема у коме се нашао. Раденковићу је било потребно пет година да схвати како је то била грешка која се манифестовала групашењем због чега је између две варијанте, да се захвали на сарадњи или затвори болницу, изабрао прву након што су је већ напусти-

ли неки из првобитне екипе лекара. Уверење да болница од угледа треба да има сопствену апотеку повод је за прихватање предлога стручњака у овој области, али и потврду наивности након сазнања да је деведесет хиљада марака уложено у лекове од којих је многима истекао, или је при крају, рок употребе. Грешке сличне овима последица су великог поверења у сараднике и уверења да само тако може да се гради стабилан систем од два велика предузећа, три средња и неколико малих, у коме је одговорност подељена на више особа, јер једна није у стању да га контролише на адекватан начин. Уз интернистичку, гинеколошку и ортопедску ординацију операциона сала је била место за лапароскопске

операције, првенствено жучне кесе и камена у жучи, а лепеза услуга ускоро је проширена породилиштем у коме је на свет дошао унук Милош. Све што је уграђено у болницу било је најмодерније и знатно луксузније у односу на оно што су имале државне болнице, најбољи операциони сто вредан деведесет хиљада марака и лабораторија у којој се брзо долазило до резултата свих потребних анализа. Милион и по марака уложених у градњу, и милион у опрему, потврђује да је набављена само најсавременија опрема због чега је болница прозвана Шварцвалд у Ратини у којој је двадесетак лежаја у једанаест једнокреветних и двокреветних соба омогућавало смештај апартман-

47

48

МАГАЗИН 19.8.2018.

49

19.8.2018.

МАГАЗИН

50

ског типа.

- У почетку није било проблема, али су се појавили јер је, и са минималном ценом, операција слепог црева, због великих трошкова екипе, била превисока за пацијента. Још нисам узео ни динар из болнице, јер је направљена за народ а ради на начин да само покрије трошкове материјала и запослених. Пре дванаест година сам доживео невероватан злочин од оних који су представљали ову државу, а како је дошао из врха државе могу да га крстим као зликовачко удружење особа чија ћу имена да објавим кад буде време. Довео сам у болницу човека без посла и дао му сва овлашћења, а онда се више од четири године мучио док га нисам отерао. Пробао је да се врати али нисам дозволио, јер је направио таква групашења и атмосферу у болници да нико ни са ким није говорио. Знао сам за нека мимоилажења, али не и у коликој мери су, а болницу је одржао интерниста др Милош Савић који је успео да направи баланс - каже Раденковић. Мирнији период у раду болнице почиње у тренутку кад послове руковођења преузме кћи Весна Радовановић која се, уз рад на пријемном пулту првих година, усавршавала у области здравственог менаџмента. Да има и оних који нису одушевљени губитком привилегија потврђује низ невеселих догађаја за које сумња да су иницарани активностима некадашњег директора. У такве се убраја неовлашћено коришћење меморанадума и печата болнице, фалсификовање потписа и кривична пријава као увод у седмочасовно испитивање које није потврдило истинитост навода о умешаности у било какве пословне односе са тадашњим министром здравља др Милованом Бојићем. За све то, каже Раденковић, постоје оригинална документа као и писмо особи блиској председнику Демократске странке Србије Војиславу Коштуници. Вођени различитим интересима у болницу су долазили, и из ње одлазили, бројни здравствени радници различитих струка све док, након неколико првих година оптерећних неочекиваном неслогом, ситуација није стабилизована до скоро идеалне. Заслужним за то сматра се манеџмент болнице на чијем је челу Весна Радовановић, али и лекари који су долазили из различитих крајева земље, са простора Косова и Метохије и Бо-

сне и Херцеговине. Сви они зближили су се до мере да чине хармоничну заједницу особа које најбоље карактерише крилатица „сви за једног, један за све“. Болница „Свети Никола“ у Ратини у овом крају ће заувек бити запамћена по најсавременијим дијагностичким уређајима, првом скенеру, магнетној резонанци, мамографу и најмодернијем ултразвучном апарату. Модеран дијагностички центар јој даје карактеристике праве болнице након што се одустало од првобитне идеје да основна делатност буде хирургија. Колико је таква одлука исправна потврђују резултати и задовољство пацијената о којима, поред стално запослених, брину и гостујући лекари са највишим звањима, а онима који их нису имали искуство у овој болници помогло је да их током даље професионале каријере стекну на лакши начин. Болница у Ратини ослобођена је многих проблема са којима се суочавају бројне друге здравствене установе у земљи, а добра потврда је спремност да стипендира младе лекаре како би што пре завршили специјализацију у области коју изаберу. То је још један доказ жеље о подмлађивању кадра што води ка ставу да ова здравствена установа има перспективу. Реализација амбиционог плана да се прошири лепеза здравствених услуга, и створе услови за нове материјалне вредности од користи за породицу и запослене, у крајњем случају ширу друштвену заједницу, град и државу, заустављена је пре пуних дванаест година које се оцењују најтежим у дугогодишњој каријери градитеља и хуманисте. Колике су размере жеље да болница у првом реду буде на услузи народу најбоље потврђује податак да су сви термини за дијагностику коришћењем скенера, магнетне резонанце и мамографа, по правилу попуњени. О задовољству пацијената, и угледу особља које им је на услузи, најбоље потврђује податак да је болница увек пуна у време кад долазе специјалисти различитих профила. Већ познати термини попуњавају се по редоследу пријављивања, а основни задатак ангажованих интерниста, психијатара, неурохирурга, радиолога и лекара других специјалности је да задовоље постулат на коме четврт века опстаје Болница „Свети Никола“, да буду на услузи народу. Т. Радовановић

51

МАГАЗИН

19.8.2018.

www.radijator.rs radijator@radijator.rs

52

53

54

Мики Рашковић

МАГАЗИН 19.8.2018.

In memoriam: Добросав Мики Рашковић (3)

НЕИМАР СА КРАЉЕВАЧКЕ КАЛДРМЕ Урбанизацијом локације на Хигијенском заводу привремено заустављена дивља градња. - У сарадњи за Републичким заводом за урбанизам на Ратарском имању планиран град са 25 до 30 хиљада становника са биоскопом, позориштем, кафанама, школом... - Велике грешке савремених урбаниста. - Никад није реализовано првонаграђено идејно решење центра града. - Изведени објекат са стамбеним делом, рестораном и кухињом је само део идејног пројекта хотела на Гочу који је обухватао анексе са осталим функцијама, салама за одмор, мењачницом, скијашницом и другим садржајима. - Друго крило хотела никад није рализовано до краја, јер је Угоститељско туристичко предузеће „Србија“ као инвеститор отишла у стечај

Фото: М. Радовановић

МагазИН 137 од 14.9.2014.

55

раљевачка Комуна окупљала је под истим кровом предузећа која су се бавила креирањем комуналне политике, урбанизмом, пројектовањем, одржавањем чистоће, снабдевањем водом, грејањем... Посебна радна организација за пројектовање и изградњу био је „План“ међу запосленима познат као Дирекција. Пре него је прешао у Завод за урбанизам Мики Рашковић је био шеф пројектног бироа у „Плану“. Непосредан повод за прелазак била је потреба да се убрза решавање бројних хитних предмета које запослени нису успевали да реше у предвиђеном року. Пре пројектовања било којег објекта неопходно је било да се дефинишу урбанистички услови а петнаестак запослених у периоду интензивног развоја града нису били у могућности да задовоље све потребе инвеститора. Кадровска питања је у то време решавао највиши партијски орган, а избор је пао управо на најискуснијег Рашковића који је пуних шест година руководио овом службом. Иако је више пројектант него урбаниста са екипом сарадника је кренуо у решавање проблема којима је паланка прерастала у модеран град. Једна за другом нову физиономију добијале су различите локације, Улица војводе Путника, Берановац, Хигијенски завод, Ратарско имање као мали град са 25 до 30 хиљада становника. Све већи притисак на град интензивирао је дивљу градњу, па су на све стране ницали бројни стамбени објекти без довољно животног простора међу њима. Где год је било и мало простора ницала је нова грађевина често и уз саму улицу без тротоара. Основни задатак био је зауставити негативан тренд и обезбедити довољно зеленог простора испред и иза објекта, потребан број места за паркирање и задовољавање других потреба станара. Иако у то време нико није могао да претпостави оволику најезду возила тражена су решења за паркирање, а довољним да задовољи потребе у дужем периоду чинио се простор иза зграде данашње Градске управе са излазом на Улицу цара Лазара.

МАГАЗИН

19.8.2018.

К

56

- Знали смо да је центар оптерећен, па смо тражили пролаз иза Поште према згради дирекције Каблара у Улици цара Душана како би велики паркинг растеретио околне улице. Планирали смо спратне гараже у близини пијаце између моста преко Ибра и Атлетског стадиона. Велика гаража на неколико спратова требало је да растерети читав сектор и омогућила му да дише, а омогући и лакши прилаз пијаци. За то није било довољно новца, нудили смо и приватницима али нико за то није био заинтересован. Притисак дивље градње требало је да заустави ново насеље на Хигијенском заводу. Сетили смо се да на том простору дамо довољно локација за индивидуалну градњу, обезбедили услове да свако може релативно јефтино да купи плац, расписали конкурс и једно време зауставили дивљу градњу. Направили смо пар друштвених објеката и оставили доста животног простора тако да је Хигијенски завод пун зеленила, ваздуха и кисеоника – прича Рашковић. У сарадњи за Републичким заводом за урбанизам још у то време почело је да се размишља о малом граду са 25 до 30 хиљада становника на 100 хектара имања у власништву Пољопривредне школе која је још пре Другог светског рата на овом простору имала огледно добро. После рата то нико није успео да сачува па се размишљало да школи буде додељена адекватна површина у Витановцу, а између старог пута за Чачак и Ибарске магистрале почне градња новог насеља. И надвожњак преко пруге Краљево-Скопље у продужетку Улице Зелена Гора грађен је због потреба новог насеља са друштвеним објектима, позориштем, биоскопом, кафанама, амбулантом и школом. Од свега планираног изграђена је само зграда Основне школе „Браћа Вилотијевић“, а како није решено питање замене земљишта са Пољопривредном школом одустало се од реализације замашног пројекта. Много година касније започела је реализација сличног пројекта на овом простору за који нова власт

после демократских промена 2000. године није показала потребно интересовање, па су већ изграђени темељи затрпани, а цео простор претворен у њиву. Све је утицало да се велики стамбени објекти граде у најужем центру града без много бриге за довољно животног простора око њих и то је највећа замерка коју искусни архитекта упућује савременим урбанистима. У таквој ситуацију чини се да су, због неких других интереса, заборавили на осунчаност и оријентацију стамбених објеката према странама света. Одавно је познато да није добро оријентисати станове према северу и југу, а баш ту савремени урбанисти у Краљеву праве највеће грешке. Показује то и низ нових зграда у Улици „4. краљевачки батаљон“ чији су станари додатно угрожени сазнањем да немају довољно животног простора испред зграде. Правила градње налажу да уместо уз тротоар буду повучени бар 20 метара од улице, али и да буду окренути мало другачије. Овакав став проистиче из потребе да град излази на обалу реке и да се отвара према Гочу и Столовима. Група краљевачких архитеката је учествовала на конкурсу за урбанистичко решење најужег градског језгра, а предложено решење ставило стручни жири пред дилему да ли да му доделе прву награду или одбаце. У писменом образложењу стајало је да пројекат има духа, да на специфичан начин одражава душу Краљева али се великом грешком сматра што се објектима иза сапоменика српском ратнику затвара круг, а тиме и град према реци и високим планинама. На седам километара од париских Јелисејских поља према врховима планине урбаниста је направио бизнис центар са облакодерима и затворио поглед ка снежним врховима, што је био повод да се против њих поднесе тужба. Краљевачки урбанисти су урадили исто, а Рашковић и данас верује да је то велика грешка каква није могла да се догоди у време док је он са колегама водио рачуна о изгледу града. Најновијим решењем се мења ми-

57

19.8.2018.

МАГАЗИН

58

кроклима у центру јер нема проветравања, а ни погледа на планине као значајном фактору визуре. Иако је на конкурсу за урбанистичко решења центра града прву награду добио словеначки архитекта Феђа Кошир његово решење никада није реализовано. Решење је било слично ономе које је предложила екипа краљевачких архитеката, али је простор од споменика на Тргу српских ратника био отворен према Ибру.

- Општина је пожурила и платила Коширу износ приближан двогодишњем приходу архитекте у Заводу за урбанизам да направи детаљну разраду која никада није урађена. Предлагао сам да се нама повери да разрађујемо пројекат, а њега да ангажујемо као консултанта, чак и да га довозимо авио таксијем, јер је плаћен износ две године нашег живота. Пројекат никад није урађен, отпочео је рат и то више нико није помињао – каже Рашковић. У време док се очекивало да проје-

кат буде готов различитим поводима су у Словенију из Краљева одлазиле различите делегације и увек свраћали до Кошира. Једном приликом се код њега у друштву директора стамбеног предузећа Крсте Стојадиновића нашао и Мики Рашковић. Поразније од сазнања о високом износу накнаде за разраду пројекта деловало је оно које потврђује да је Кошир власник приватног пројектног бироа у коме ради Рашковићев колега са факултета. Кошир је паралелно са краљевачким радио сличан пројекат у Вараждину и био довољно ангажован да је било мало вероватно да било шта уради пре него заврши онај који је започео. Увек је врло љубазно примао Краљевчане који су му доносили поклоне, најчешће скупоцена пића. На сваком од степеника који су водили на спрат стајала је по једна флаша а за сваку се знало ко ју је донео. Кошир је добро знао да се краљевачки партнери не разумеју много у оно што ради па им сваки пут покази-

вао неке цртеже, водио у позориште и друга места у Љубљани, обећавао. И ма колико да је сладуњава прича добро пролазила код општинских функционера није могла да превари искусног архитекту кад је схватио да од пројекта неће бити ништа у дужем периоду.

- Крста ме је много волео као пријатеља и стручњака, а кад сам му на повратку кући рекао да од Кошировог пројекта нема ништа а да ћу ја да купим по балон вискија за сваки од оних степеника ако посао повери нама избацио ме је из аута. Узео сам ташну и изашао са намером да се у Краљево вратим аутобусом, али су се он и возач после неколико минута вратили. Иако сам се изрекавши истину само нашалио није му било пријатно кад је схватио да смо обманути. После тога је почео рат тако да никад ништа није урађено – сећа се Рашковић. Двадесетогодишње активно присуство у смучарском клубу било је повод да му се повери израда пројекта Сму-

чарског дома и хотела на Гочу, овога пута заједно са колегиницом Цицом Симеуновић. Стари Планинарски дом „Добре воде“ био је до те мере руиниран да се врло брзо одустало од његове реконструкције и донета одлука о градњи новог хотела над подрумом испод кухиње чији је само један део могао да се искористи. Изведени објекат са стамбеним делом, рестораном и кухињом је само део идејног пројекта који је обухватао анексе са осталим функцијама хотела, салама за одмор, мењачницом, скијашницом и другим садржајима. Друго крило хотела планирано је на месту данашње топлане, а пројекат никад није рализован до краја јер је Угоститељско туристичко предузеће „Србија“ као инвеститор отишло у стечај, па хотел на Гочу сем сто лежајева за преноћиште не нуди друге садржаје. Ни спортски терени на Гочу нису грађени због хотела, већ у склопу пројекта Смучарског дома који је реализован у неколико фаза.

Пред крај шездесетих година напредни омладинци су на школовање, и стицање политичког искуства, одлазили у Загреб и Љубљану. Активан политички радник био је Микијев старији брат Александар, а он као радник „Каблара“ тек активни омладинац. Омладина се окупљала у пре неколико година срушеној згради у Улици цара Душана, а у њој просторије Феријалног савеза општине Краљево на чијем је челу био Рашковић. Један од задатака је био да напише карактеристике онима који су одлазили на школовање. Када су се много година касније нашли на значајним местима у општинској управи и великим краљевачким предузећима нису били сувише благонаклони према Рашковићу који је по природи повереног задатка морао о њима да зна много тога, можда и више него што је појединима од њих одговарало. Било је међу вршњацима Микија Рашковића угледних људи на истакнутим положајима. Ђуро Сеничић је био

секретар истакнутог друштвено-политичког радника Драже Марковића, др Миленко Мојсиловић је председник општине Краљево, затим заједнице свих општина Србије и министар здравља. Школски другови из гимназијских дана Рашковић, Мојсиловић и Милан Сочанац заједно су се после школе упутили према Београду, првих дана спавали и на железничкој станици. Будућем доктору се није допало како Микијеве потковане цокуле у аули Аргитектонског факултета одјекују као у цркви па се прво определио за права, а годину дана касније за медицину. По завршеном факултету имао је значајно већу плату него двојица школских другова. Плата лекара достизала је 65 хиљада динара, пројектанта у „Каблару“ 35, а професора Сочанца у краљевачкој гимназији тек 21. Још тада се јунаку наше приче учинило да у систему нешто није добро постављено. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59

19.8.2018.

МАГАЗИН

60

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (25)

ТРЕЋА АУСТРОУГА - Колубарска битка је једна од највећих и најзначајнијих између војски Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. - Вођена је пуних тридесет дана, на фронту ширине и до двеста километара, а окончана успешном противофанзивом српских снага против значајно бројније и немерљиво боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Србије. - Са оперативном снагом од око 200 хиљада војника аустроугарска Балканска војска кренула је 16. новембра у општи напад на целом фронту српских армија

АРСКА ОФАНЗИВА рећа офанзива у јесен 1914. године може се окарактерисати као последњи покушај Аустроугарске да самостално окупира територију Краљевине Србије. Краћи прекид активних операција после завршетка друге офанзиве, и боја на Мачковом камену, представљао је предах пред још теже борбе командант Балканске војске искористио га је за попуну јединица људством, наоружањем и осталом неопходном опремом. Посебно је ојачана артиљерија, делом довођењем

Т

нових јединица, а делом са муницијом, а време је искоришћено за преко потребан одмор људства изнуреног у борбама са српским снагама током предходне две офанзиве. Офанзива је почела 6. новембра 1914. године ураганском артиљеријском ватром и снажним дејством 6. армије из сектора Сребреница–Љубовија, а 5. армије са ранијих положаја у Мачви. На почетку офанзиве српска Друга армија је распоређена у рејону Мачве, Трећа јужније у рејону Јадра, Прва у ре-

јону јужно од Крупња, а Ужичка војска на крајњем левом крилу фронта у рејону горњег тока реке Дрине, од Бајине Баште до ушћа Лима у Дрину. Аустроугарске снаге су биле много боље опремљене, нарочито су имале знатно јачу артиљерију па су, после страховите артиљеријске припреме, започеле најодлучније наступање које је, у први мах, поколебало српске редове због чега су Срби убрзо започели повлачење на целој линији фронта. Српска војска је била озбиљно угрожена,

61

МАГАЗИН

19.8.2018.

војничка опрема је била доста похабана, а највећи проблем, који се јавио још у Боју на Мачковом камену, био је недостатак артиљеријске муниције. Прва армија је примила снажан ударац, током кога је стање на целом фронту било изузетно тешко, па је 8. новембра у Ваљеву одржана драматична заједничка седница Владе и Врховне команде под председавањем регента Александра I Карађорђевића. Насупрот војводи Радомиру Путнику, који је истицао критичност стања и помињао могућност склапања сепаратног мира, председник Владе Никола Пашић инсистирао је да се истраје и запретио оставком. Коначан закључак седнице је ипак одражавао став свих присутних, а то је подразумевало наставак борбе и отпор аустроугарској војсци до крајњих граница. Пашић је вапио за помоћ од савезника, а српским посланицима на страни поручивао: „Помагајте најхитније.

62

Молите и преклињите.“ Французи су имали могућност да помогну, али су тражили од Грчке да одмах упути Србији двадесет хиљада артиљеријских граната које би јој касније надокнадила. Врховна команда закључује да ће под оваквим околностима изгубити битку, па наређује постепено повлачење све три армије на положаје за одбрану Ваљева, надајући се да ће временом попунити редове новим људством и да ће стићи очекивана муниција из Солуна. Опште повлачење српске војске ка Ваљеву наређено је 8. новембра, а одвијало се под врло тешким околностима јер се са војском кретало скоро сво становништво које, због одмазде над цивилима у првој офанзиви, није смело да чека аустроугарску казнену експедицију. До 14. новембра све три армије биле су прикупљене на положајима за одбрану Ваљева, и делимично попуњене са регрутима а, како очекивана му-

ниција и остала војна опрема још није стигла, Врховна команда наређује даље повлачење на нове положаје, десну обалу Колубаре, Љиг и Сувобор па су Аустроугари релативно лако, и без великих борби, заузели Ваљево, Лајковац и многа друга места и вароши у Западној Србији.

Колубарска битка Колубарска битка, у литератури названа Сувоборска, једна је од највећих и најзначајнијих битака између војски Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Вођена је пуних тридесет дана, на фронту ширине и до двеста километара, а окончана успешном противофанзивом српских снага против значајно бројније и немерљиво боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије. Командант свих аустроугарских сна-

га генерал Оскар фон Поћорек командује армијама из Тузле, затим из Бање Ковиљаче, а пред почетак битке извештава надређене у царевини: „Српске јединице се повлаче у нереду према Крагујевцу и нема изгледа за борбу“. Генерал Поћорек је у први мах очекивао да ће већина српских снага бранити Ваљево, а на основу те претпоставке оценио да ће успети да потисне српску војску и уништи је на реци Колубари, која се излила на три километра око свог корита. Српска Врховна команда га је предухитрила наредивши Првој армији да брани Ваљево, а осталим јединицама да се на време повуку преко Колубаре, па је 16. новембра почела Колубарска битка. Поразом у операцијама око Дрине, и посебно на Мачковом камену, српска војска се нашла у тешком положају приморана на повлачење под борбом, суочена са недостатком артиљеријске муниције, мањком хране, одеће и обу-

ће и, што је можда било најгоре, великим падом морала. Паралелно са војском, пред зверствима аустроугарске војске, повлачио се у збеговима и народ који је додатно отежавао кретање. Многи српски војници, родом из области које је већ заузела аустроугарска војска, самовољно су напуштали јединице како би сместили породице на сигурно, а потом се враћали са језивим причама о зверствима које аустроугарска војска спроводи на окупираним територијама. То је још више пољуљало морал војске, па се чинило да је и сама Краљевина Србија пред пропашћу јер нема услова, ни могућности, да заустави аустроугарско напредовање, а камоли да крене у противнапад. Додатни терет представљало је лоше време и киша која је данима падала непрекидно и у многоме отежавало кретање коморе и снабдевачких транспорта по блатњавим путевима. Због недостатака шаторских крила већи део српске

војске био је мокар до голе коже али ће се, у даљем току развоја догађаја, време показати као један од најбољих савезника. Иако је стање у свим јединицама било критично, најтеже је било код Прве армије која је у предходним борбама издржала највећа напрезања и претрпела најтеже губитке. Поред недостатка артиљеријске муниције, и свих осталих борбених средстава, армија је имала несрећу да њен командант ђенерал Петар Бојовић буде рањен у ногу. И поред тога успевао је да одржи командантско место све до поновне повреде исте ране, која га је тотално имобилисала да није могао сам да хода, па је ношен на носилима. Оваква ситуација је захтевала да Врховна команда изврши промену, па је за време повлачења на десну обалу реке Колубаре и реке Љиг за команданта најзаморније и највише истрошене српске армије постављен ђенерал Жи-

63

МАГАЗИН

19.8.2018.

војин Мишић. Начелник Штаба Врховне команде војвода Радомир Путник је 14. новембра позвао Мишића и, саопштавајући му постављење на нову дужност, казао: „Мишићу... Идите... Идите да прихватите Прву армију. Бојовић је тешко болестан и рањен... Тренуци су врло критични. Зауставите ово осипање наше војске. Ви једини...Шта учините, учињено је.“ Полазећи из Крагујевца према Ваљеву Мишић је видео многе потресне призоре страдања и патњи народа и војске. То га је дубоко потресло, посебно када је сретао застрашене и избезумљене гомиле избеглог народа, а посебно трагичну ситуацију и хаос затекао је на Рибничком мосту код Мионице, при самом доласку на командно место Прве армије. Пред сами почетак Колубарске битке врховни командант аустроугарских снага био је надвојвода Фридрих фон Хабзбург, а начелник Штаба Врховне команде генерал Конрад фон Хацендорф. Укупна јачина аустроугарске Бал-

64

канске војске под командом генерала Оскара Поћорека износила је око 400 хиљада војника и 400 топова, а била је под директном командом врховног команданта. Пета армија је имала 82 пешадијска батаљона, 11 коњичких ескадрона и 43 артиљеријске батерије, под командом генерала Либориуса фон Франка, а Шеста 160 пешадијских батаљона, 12 коњичких ескадрона и 84 артиљеријске батерије, под непосредном командом генерала Оскара Поћорека. У то време групе Шњарић и Хаусер, једна бригада и 15 батаљона пешадије, биле су лоциране на горњој Дрини на простору Фоче. Врховни командант српске војске био је регент Александар I Карађорђевић, а начелник Штаба Врховне команде војвода Радомир Путник. Уочи почетка Колубарске битке српске снаге бројале су око 270 хиљада војника, 426 топова и 180 митраљеза. Обреновачки одред, са пет пукова, пет самосталних батаљона трећег позива и скопски батаљон, јачине са око 10 хиљада војни-

ка, 26 топова и 8 митраљеза, био је под командом пуковника Милисава Лешјанина, касније пуковника Душана Туфегџића. Другом армијом, са Коњичком дивизијом пуковника Бранка Јовановића, Шумадијском дивизија првог позива пуковника Војислава Живановића и Моравском дивизијом првог позива ђенерала Илије Гојковића, коју је чинило око 88 хиљада војника, 138 топова и 66 митраљеза, командовао је војвода Степа Степановића. У саставу Треће армије, под командома ђенерала Павла Јуришића Штурма, биле су Тимочка дивизија другог позива пуковника Мирка Милосављевића, Дринска дивизија другог позива пуковника Крсте Смиљанића, Дринска дивизија првог позива пуковника Николе Стевановића и Комбинована дивизија ђенерала Михаила Рашића, било је око 65 хиљада војника, 80 топова и 40 митраљеза. Првом армијом командовао је ђенерал Живојин Мишић који је могао да

рачуна на Моравску дивизију другог позива пуковника Милоша Васића и Дунавску дивизију првог позива пуковника Миливоја Анђелковића Кајафе са укупно око 54 хиљаде војника, 80 топова и 40 митраљеза, У саставу Ужичке војске, којом је командовао ђенерал Вукоман Арачић, биле су Шумадијска дивизија другог позива пуковника Драгутина Миловановића, Ужичка бригада пуковника Ивана Павловића и Лимски одред пуковника Јеврема Михаиловића, са око 32 хиљаде војника, 55 топова и 15 митраљеза, Одбрана Београда поверена је ђенералу Михаилу Живковићу, а састојала се од од три пука другог и трећег позива и два ескадрона коњице са око 19 хиљада војника, 47 топова и 10 митраљеза. Према плану команде Балканске војске Пета аустроугарска армија је имала задатак да овлада висовима на десној обали Колубаре, и обезбеди пругу Обреновац–Ваљево, Шеста армија да се групише на простору Ваљева и, преко Маљена и Сувобора, напада

према југу, а група Шњарић и Хаусер да узнемирава Ужичку војску и, у повољном тренутку, пређе Дрину. Аустроугарски ратни план предвиђао је да се овлада висовима десно од реке Колубаре, и обезбеди пруга Ваљево–Лајковац–Обреновац, како би безбедно могли да изврше дотур материјала Балканској војсци, а потом 29. новембра освоје Београд и наставе надирање према југу Великоморавским правцем. Главни удар на српске положаје на Колубари требало је да изведе Пета армија, помогнута 13. корпусом Шесте армије, док је главнина Шесте армије имала задатак да крене према Београду и, са севера, стегне обруч око града. Српска Врховна команда је своје снаге распоредила тако што је Обреновачки одред заузео положаје на десној обали Колубаре, од ушћа у Саву до ушћа Марице у Колубару, са задатком да спречи сваки продор на десну обалу ове реке. Друга армија је посела фронт од ушћа Марице у Колубару до ушћа

Грабовице у реку Љиг, и имала задатак да упорно брани овај део фронта, а Трећа армија заузела је положаје од ушћа Грабовице у Љиг до реке Качер, са задатком да упорно брани средишњи део фронта. Прва армија посела је фронт правцем село Гукоши–Медник–Баћенац– Руда– Маљен, са задатком да брани све прилазе који преко Сувобора и Маљена изводе према Горњем Милановцу и Чачку, а Ужичка војска је заузела јужно крило фронта, са задатком да одбрани непријатељски продор из горњег тока Дрине према Ужицу. Одбрана Београда је распоређена на линији Гроцка–Београд–Остружница- Обреновац са главним задатком да одбрани Београд по сваку цену. Са оперативном снагом од око 200 хиљада војника аустроугарска Балканска војска кренула је 16. новембра у општи напад на целом фронту српских армија. Р. Вукосављевић

65

66

МАГАЗИН 19.8.2018.

67

Одавање почасти какво се ретко среће

МАГАЗИН

19.8.2018.

ЧОВЕКОЛИКИ

68

И ПАС ЖУЋО

69

- Седамнаест година чувар насеља Моше Пијаде. - Иако је у два наврата удомљаван ван Краљева нашао је могућност да се врати јер није желео да има само једног газду. - Жућо је највише волео децу. - Вишак средстава прикупљених за подизање споменика љубимцу намењен лечењу деце. - Споменик као трајно сећање на човеколиког пса кога су највише волела деца. - Иако је био црне боје годинама уназад име Жућо добио је након што су га деца, из ко зна којих разлога, обојила у жуто ако је много пута потврђено како је пас најбољи човеков пријатељи ретки су случајеви да му дужно поштовање искаже толики број особа различитог узраста као што то ових дана чине становници Насеља Моше Пијаде. Да буде тако заслужио је Жућо кога је већи део периода од седамнаест година, колико је био чувар овог дела града, красио епитет човеколиког пса, а да је био баш такав још дуго ће подсећати страница на Фејсбуку са тим именом. Становници овог дела

МАГАЗИН

19.8.2018.

И

70

града сећају се периода кад се као једногодишњи мешанац, кога су власници избацили из ко зна којих разлога, нашао у овом крају и остао им веран до краја живота. Иако је мешанац пит була и ко зна чега био црне боје годинама уназад име Жућо добио је након што су га деца једном приликом, из ко зна којих разлога, обојила у жуто. У Друштву за заштиту животиња „Спаске“ подсећају да је првих дана организоване акције контроле паса луталица Жућо кастри-

ран као пети по реду, а након вакцинације враћен у насеље на захтев станара који су га заволели. Од тада па док су га ноге служиле није се раздвајао од деце, о чему сведоче бројне фотографије, ишао са њима, на базен или Ибар, чак и у Београд на утакмице са навијачима. Одавно је Жућо обележио територију коју чува и са великом пажњом пратио да бар део не освоји неки други пас. Становници насеља знају да је сваке вечери, пре него што пође на по-

чинак, пажљиво обилазио читав крај, а посебно чувао женке од насртљиваца. Да је било и таквих који нису могли да схвате његов значај за највећи број становника потврђено је 2013. године кад је отрован. Данима је трајала борба деце из краја да обезбеде средства за његово лечење након кога су, од последица дејства нервног отрова, ипак остале видљиве последице. И док су деца обилазила насеље и од стана до стана скупљала средства за лечење, радници Зоохигијене су га редовно одвозили на терапију и враћали назад. Током лечења становници насеља су дежурали, млађи преко дана а старији током ноћи, због опасности да би тровач могао да се врати. Колико је Жућо био омиљен, и добродошао у читавом крају, најбоље потврђује податак да је на сваком спрату имао чинију за храну, а иако је у два наврата удомљаван ван Краљева нашао је могућност да се врати јер није желео да има само једног газду.

-Он је схватио да је све то његово, да су му сви становници насеља газде

71

19.8.2018.

МАГАЗИН

72

и тако је живео. Хтели су и људи из насеља да га удоме, али је он волео неку врсту слободе. Кад је било хладно, или падала киша, ушао би у зграду и тачно знао ко на ком спрату живи. Чак ни они којима није драго што је ту нису га дирали, јер су видели да ни он никога не дира. Тачно је знао ко је станар насеља, а никад није дирао псе из насеља јер је знао да смо ту, и да смо његови. Кад је био млађи није баш волео мачке, али се касније дешавало да лежи на сунцу, а мачке буду поред њега прича Данијела Јовић из Друштва за заштиту животиња. Колико је Жућо доживео дубоку старост потврђује податак да је остао без зуба, па су му становници насеља редовно пасирали храну тако да никада није био гладан. Последње две године је било приметно отежано кретање због чега се није усуђивао на удаљавање из насеља са децом, а извесно време пред смрт није ни видео

ни чуо. Колико је био везан за читав крај најбоље потврђује податак да је окончао живот баш на месту где је нај-

више волео да буде.

- Иако је био средње величине, могло би се рећи и крупан, никада није

насрнуо ни на кога. Само залаје да стави до знања да је ту, провери да ли је све у реду и оде на спавање. Радио је то до последњег дана, иако је једва ишао, а онда пао испред комшинице која је одмах позвала ветеринара. Већ се видело да више не може, па су станари донели ћебе да се покрије. Ујутру га одведемо до ветеринара коме је одмах било јасно да неће дуго, али му је дао инфузију како би му олакшао последње тренутке. Следећег дана је пао, устао да направи још који корак и поново пао - прича Данијела о последњим тренуцима живота овог љубимца највећег броја становника Насеља Моше Пијаде који су се одавно договорили да му се, кад оконча живот, на достојан начин одуже за све што је пружио генерацијама деце. Идеју неколицине за прикупљање новца потребног за подизање пригодног спомен обележја са сликом подржало је и Друштво за заштиту

животиња, а и овога пута најревноснијим у прикупљању средстава показали су се најмлађи. Подршка је стигла и из иностранства, из Словеније и Сједињених Америчких Држава, што је у знатној мери допринело да буде прикупљено више новца него што је потребно за подизање споменика. Податак да је Жућо највише волео децу повод је за одлуку да се вишак новца усмери на лечење неком од деце коме то буде потребно. У Друштву за заштиту животиња обећавају да ће, након што буде окончана акција прикупљања средстава, бити објављен списак са именима свих донатора као и сви трошкови изградње споменика постављеног у паркићу у близини продавнице „Шампион“ на месту које је Жућо највише волео, ту проводио највише времена и окончао живот. Место је обележено бетонским оквиром и црном мермерном плочом на којој је фотографија љубимца дуго-

годишњег чувара читавог краја. На дан кад је постављен споменик окупило се на овом месту довољно становника околних зграда од којих су само ретки успевали да прикрију сузе. Деца се и даље окупљају на овом месту, доносе цвеће и по који слаткиш од оних које је и Жућо волео. Сви су уверени да је то што чине заслужио, а да би овакав начин одавања почасти заслужнима могли да прихвате и други. Да има и другачијих мишљења потврђује најава пријава надлежним органима на шта су сви становници насеља спремни да одговоре петицијом са захтевом да споменик остане као трајно сећање на човеколиког пса кога су највише волела деца, чак и она из оближњег вртића. Да бар мало ублаже тугу помаже тринаестогодишња Бранкица која воли слободу баш колико и Жућо уз кога је одрастао њен отац Бранко. И он је провео добар део живота као чувар насеља, а увек предосећао опасност и склањао се док не оду они који су се премали да га одведу. Бранкица се одомаћила у оближњем солитеру Ц2 у коме по правилу стрпљиво чека да неко отвори врата од лифта како би се попела до другог спрата и свог омиљеног места. У овом тренутку нико са сигурношћу не може да потврди да ли ће Бранкица, или неки други пас, моћи да замене човеколиког пса. Сигурно је да га највећи број становника никад неће заборавити, и да ће се још дуго распредати приче о његовом животу, међу њима и о томе како је спасао живот једној старијој суграђанки. Знао је Жућо, прича Данијела, да чека на раскрсници улица Димитрија Туцовића и Хајдук Вељкове све док се на семафору не упали зелено светло. Био је стрпљивији од старице која је, обузета ко зна каквим мислима, закорачила кад за то није било повољно време. А да није потврдио је Жућо кад ју је у последњем тренутку повукао за сукњу и задржао. То је само једна од прича које ће се дуго препричавати у овом крају. Т. Радовановић

73

74

МАГАЗИН 19.8.2018.

75

МАГАЗИН

19.8.2018.

Први програм Жичког духовног сабора у Народном музеју

76

МУЗЕЈСКЕ ПРИЧЕ - Аутори изложбе Музејске приче... Аквизиције уметничких дела 2014-2017 Сузана Новчић и Љубиша Симовић представили радове двадесет два аутора међу којима и оних који су деценијским стваралаштвом и радом заузели јасне позиције у савременој уметности.

- Међу изложеним су дела уметника средње генерације и млађе генерације. - Избор уметника вођен је потребом да се кроз различите генерације и медије рефлектује сложен и разноврстан језик савремене уметности и сустигне пропуштено. - Збирка уметничких дела аквизицијом обогаћена вредним уметничким делима која су показатељи квалитетних, аутентичних уметничких хтења и актуелног, свежег ликовног језика

77

Фото: М. Радовановић

зложба Музејске приче... Аквизиције уметничких дела 2014-2017. први је програм овогодишњег Жичког духовног сабора Преображење, а представља израз дуго очекиване државне подршке уметничкој делатности у попуњавању уметничког фонда и осавремењавању музејских збирки. Састоји се од уметничких дела откупљених у пртходне три године средствима Министарства културе и информисања, а путем конкурса за финансирање уметничких дела из области ликовних уметности насталих у протеклих пет година. Аутори Сузана Новчић и Љубиша Симовић представили су радове двадесет два аутора међу којима и оних који су деценијским стваралаштвом и радом заузели јасне позиције у савременој уметности, Косте Богдановића, Душана Оташевића, Гордане Каљаловић, Мирослава Павловића, Перице Донкова и Слободанке Ступар. Међу изложеним су дела уметника средње генерације, углавном рођених шездесетих година прошлог века као што су Жељка Момиров, Жарк Вучковић, Татјана Илић, Саша Панчић, Дејан Атанацковић, Радош Антонијевић, Миодраг Кркобабић, Ирена Келечевић, Никола Пешић и Марко Црнобрња, до уметника млађе генерације Јелене Трајковић, Анђеле Мујичић, Бојане Стаенковић, Нађе Стаменовић, Јована Бањанца и Тијане Раденковић. У избору многоструких хетерогених поетика Сузана Новчић запажа различите правце уметничког истраживања, који су као рефлексија на савремено друштво, контекстуално одређени културним, социополитичким, идеолошким и друштвеним конструкцијама. Избор уметника вођен је потребом да се кроз различите генерације и медије рефлектује сложен и разноврстан језик савремене уметности и, на неки начин, сустигне пропуштено. Пракса откупљивања уметничких дела путем републичких фондова отпочела је средином деведесетих година прошлог века, а осавремењивање Збирке уметничких дела углавном се заснивало на поклонима уметника и скромним и ограниченим буџетским фондовима Музеја. Губитком таквог друштвеног механизма већина музеја је изгубила корак са савременом продукцијом и увидом у актуелна

МАГАЗИН

19.8.2018.

И

78

дешавања, а Збирка је аквизицијом обогаћена вредним уметничким делима која су показатељи квалитетних, аутентичних уметничких хтења и актуелног, свежег ликовног језика. У прве две деценије рада Музеја Збирка уметничких дела је расла захваљујући поклонима Савета за просвету и културу Народне републике Србије, Народног музеја у Београду, других организација и појединаца и самих аутора. Тако су прибављена дела из прве половине двадесетог века и раног послератног периода. Поред оригиналних и вредних дела Паје Јовановића, Ивана Радовића, Зоре Петровић, Бете Вукановић, Уроша Предића, Милана Миловановића, Милоша Голубовића, Винка Грдана, као и уметника чија је афирмација тек почињала Миодрага Б. Протића, Драгослава Стојановића Сипа, Александра Зарина и других, сакупљане су и иконе, копије фресака, одливци средњовековне камене пластике и копије портрета значајних историјских личности, а од уметника радови са одређеном тематиком.

- У периоду од 1975. до 1985. године дела су набављана откупом углавном са текућих изложби, поклонима уметника и других дародаваца, преузимањем ликовних остварења од тадашњег Министарства за културу и просвету, кроз специјализоване институције (Фонд, РЗК, РСИЗ) и реинвентирањем збирки Народног музеја. Тако се Збирка уметничких дела од средине осамдесетих, па све до деведесетих година прошлог века, обогаћује делима савремене српске уметности, као и делима значајних аутора. То су два правца на којима је заснована и изложбена ликовна делатност и политика набавке и попуне Збирке уметничких дела. Наиме, од тада до данас, излагани су и откупљивани радови значајних српских сликара (Љубица Сокић, Миодраг Рогић, Звонко Тилић, Бранко Миљуш, Велизар Крстић, Ана Бешлић, Момчило Антоновић и други) и завичајних уметника (Ђокић Милан, Маравић Милорад, Милашиновић Бранислав, Поповић Павле, Симић Ђорђе, Босић Драгољуб, Прибаковић Слободанка, Ракуш Радош и други) -записано је у каталогу који прати ову изложбу. Т. Радовановић

79

МАГАЗИН 19.8.2018.

ЛЕТО НА ИЗМАКУ

80

81

Фото: М. Радовановић

82

МАГАЗИН 19.8.2018.

83

84

МАГАЗИН 19.8.2018.

85

86

МАГАЗИН 19.8.2018.

87

88

МАГАЗИН 19.8.2018.

89

МАГАЗИН 19.8.2018.

МАГАЗИН

19.8.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

92

Кристофере Робине, где си ти?

Мегалодон: Предатор из великих дубина

Нови филм из студија Дизни прати животну причу Кристофера Робина, сада као одраслог човека, и старих омиљених ликова, Вини Пуа и његове дружине. Кристофер Робин је одрастао, има породицу и посао, али га животне обавезе удаљавају од снова и безбрижности живота. У тренутку када помисли да нема излаза из колотечине, поново се среће са старим другом Винијем, који ће му помоћи да врати радост у свој живот. По сценарију Алекса Роса Перија и Тома Мекартија сточетвороминутни породични филм са елементима фанатазије режирао је Марк Фостер, а главне улоге тумаче Иван МекГрегор, Хејли Етвел, Бронте Кармајкл и Марк Гилис. Филм се још данас приказује у пројекцији која почиње у 18 сати, а од сутра до среде 22. августа у 19.

„Мегалодон“ је научно-фантастични акциони трилер снимљен по књизи Стива Алтенса. Када се међународни подводни центар, кога воде кинески научници, нађе на удару непознате опасности док на дну Маријанског рова стоји уништена и онеспособљена подморница, водећи океанограф у центру др Занг Сујин позива у помоћ бившег поморског капетана и стручног рониоца Џонаса Тејлора који улази у авантуру равну самоубиству. Стотринаестоминутни научно фантастични акциони филм у 2Д формату, по сценарију Дина Џорџариса и ЏонаХебера, режирао је Џон Тартлтауб. Главну улогу преузео је незамењиви Џејсон Стетам уз награђивану кинеску глумицу Фан Бингбинг, а водеће улоге тумаче још Руби Роуз и Реин Вилсон. Филм се приказује до 22. августа, данас у пројекцијама које почињу у 20 и 22, а од сутра у 21.

93

94

МАГАЗИН 19.8.2018.

95

Скупштина КК Слога повод за кривичне пријаве?

МАГАЗИН

19.8.2018.

КРИЗА СВЕ ДУБЉА

96

- Без кворума на две седници Скупштине Кошаркашког клуба Слога.

- Након оставке председника неслагање и у петочланој радној групи за припрему седнице. - На поновљеној седници Скупштине кворум са мање од половине делегата. - Узрок неслагања газдовање имовином клуба. - Између две седнице притисци и претње делагатима?

- Локална самоуправа против гласања о поверењу кандидатима са две листе. - У коалициони споразум политичких субјеката владајуће већине укључена и подела спортских клубова? - Слога проживљава најдубљу кризу у седамдесетогодишњој историји клуба.

- Комуникација представника две супростављене опције одвија се на нивоу СМС порука

97

Фото: М. Радовановић

риближавање почетка првенстава у различитим спортовима прилика је за квалитетне припреме како би се сезона такмичења дочекала спремно и остварили планирани резултати. Податак да најзначајнији краљевачки клубови следећу такмичарску сезону дочекују у веома тешкој ситуацији, како финансијској, тако организационој и свакој другој, прилика је за преиспитивање узрока тренутног стања, а добра прилика су седнице скупштина, првенствено фудбалера и кошаркаша Слоге. И док су се фудбалски радници релативно лако договорили око обавеза за наредни период код кошаркаша није постигнута сагласност на ванредној седници скупштине одржаној 7. августа на којој је требало да се изаберу председник, чланови Управног и Надзорног одбора и усвоји извештај о раду за период од 2013. до ове године У складу са одредбама Статута КК Слога делагати су позвани да благовремено, а најкасније до 1. августа, на приложеном овереном обрасцу доставе предлоге кандидата за чланове Управног и Надзорног одбора, као и за председника, ако испуњавају услове и немају сметње прописане важећим одредбама Закона о спорту. Седница није одржана због недостатка кворума, па је до разрешења све запетљанијег чвора прилику требало тражити на наредној неколико дана касније. Након неуспешне седнице председник Скупштине КК Слога Иван Кнежевић је сараднике и пријатеље клуба обавестио о оставци из личних разлога и „неминовне и хитне потребе да клуб добије нову, ефикасну и квалитетну управну и организациону структуру“.

- Искрено се надам да ће клуб, и сви његови чланови којима је до Слоге стало, наћи начин да се превазиђу тренутне поделе и анимозитети међу појединим групама, зарад деблокаде функционисања клуба, у чему нудим своју помоћ, ако буде потребна. Како сам једини овлашћени и регистровани заступник, и финансијски налогодавац клуба у овом тренутку, до избора новог обављаћу само најнужније и најур-

МАГАЗИН

19.8.2018.

П

98

гентније послове из надлежности председника, везане за припрему и подношење пријаве у такмичење, регистрација, неодложних исплата и припреме ванредне изборне седнице Скупштине клуба - поручио је Кнежевић уз апел појединцима, и другим субјектима који на било који начин учествују у раду клуба, да приступом и радом допринесу да Слога поврати стари сјај и славу, и крене путем нових успеха. У документу од следећег дана, са потписом КК Слога, навијачи и симпатизери клуба обавештени су да ванредна седница изборне скупштине клуба заказана за 7. август није одржана услед недостатка кворума. Позиву за седницу одазвало се 26 од 63 делегата, а присутно је било и пет представника локалне самоуправе. Председник клуба је обавестио присутне делегате да подноси оставку која, по основу одредаба Статута КК Слога повлачи и престанак мандата раније изабраних чланова Управног одбора. Ради превазилажења блокаде рада и функционисања клуба присутни делегати усагласили су се да председник у оставци именује радно тело са задатком да припреми и што хитније сазове нову ванредну седницу изборне Скупштине клуба, као и да је, ради ефикаснијег рада, неопходно извршити ревизију статуса делегата. У циљу превазилажења блокаде у раду и функционисању КК Слога и органа управе клуба, имајући у виду околности да је председник клуба поднео оставку и да, је сходно одредбама Статута клуба, престао и мандат чланова Управног одбора, те да је и рад Скупштине клуба блокиран услед оштрих подела између група делегата, формирана је петочлана радна група за припрему што хитније ванредне изборне седнице. Њени чланови, Урош Матић, Драган Савић, Дејан Петровић, Бојан Гицић и Иван Кнежевић, овлашћени су да што хитније, и у најкраћим роковима прописаним Статутом клуба и Пословником о раду Скупштине, одреде датум одржавања седнице Скупштине,

обаве потребне радње у циљу ефикасног и конструктивног рада, по потреби изврше измене или допуне списка делегата, припреме потребна документа и одлуке у циљу благовременог, транспарентног и правилног објављивања позива за подношење кандидатура, извештаја о истим и позивања и обавештавања делегата. Сумња да би и наредна седница могла да буде одложена због неостатка кврума, и опасност да тако буде угрожено учешће Слоге у наредном такмичарском циклусу, чини се једним од повода за притиске на све чланове, посебно оне који су и пре прве седнице изражавали сумњу у регуларност рада највишег клупског органа. Из редова делегата стиже потврда о различитим врстама притисака, чак и претњама које указују на угрожавање радног места. Иако се у кулоарима о томе прича довољно гласно ни један од делегата није спреман да потврди овакве претње, па све и даље остаје под великим знаком питања. Уверење да и даље постоје две групације са дијаметрално супроставље-

Драган Савић

99

МАГАЗИН

19.8.2018.

ним ставовима, и предлозима за чланове органа клуба, један је од разлога непотврђене сумње да ће локална самоуправа подржати једну без обзира како буду гласали делегати. Можда то, а можда и нешто друго, разлог је да новој седници скупштине присуствује само 27 од 63 делегата што је довољан разлог да председавајући Драган Савић четрдесет минута након почетка записнички констатује како нису испуњени услови за рад и одлучивање. Након што су два члана радне групе напустили салу остали су одлучили да ипак одрже седницу, изаберу органе и председника клуба, а основу за то нашли су у пет представника локалне самоуправе за које сматрају да обезбеђују кворум. Да се рачунице две супростављене стране разликују потврђује потреба да мандате пет нових чланова потврди скупштина на седници на којој није обезбеђен кворум, а чак и да су верификовани број чланова скупштине попео би се на 68, па би 32 и даље било мање од половине потребних,

100

чак и ако се занемари да су двојица већ напустила салу за седницу. Основу раздора чини инсистирање да се изјашњава само о једној листи кандидата, оној за коју постоји сагласност локалне самоуправе, што добар део делегата не сматра адекватним решењем. Оно што се дешавало на седници, коју једни сматрају нелагалном а други легалном, и даље је предмет различитих коментара, а делегати који се позивају на прописе помињу подношење кривичних пријава. Интересантним се чини податак да је између две седнице свака од супростављених групација настојала да обезбеди наклоност некадашњег капитена кошаркашке репрезентације Србије, и прослављеног интернационалца, Ненада Крстића. И док је једна нудила место председника, а друга само члана Управног одбора, индикативним се чине непроверене информације како је из локалне самоуправе саветовано да се не приклања опцији која заговара фор-

мирање платформе за стварање озбиљног клуба како би се Слога вратила на стазе старе славе.

- Као бивши кошаркаш мислим да то не приличи Слоги, да није добро и да води краху, а ти који долазе на овакав начин треба да се запитају да ли им то треба. Једина наша жеља је просперитет Слоге, а нисмо убеђени да ће то бити у овој варијанти. Слога је у кризи, и финанијски и организационој, формално има тренера који је завршио сезону и неке који раде са млађим категоријама. Прелазни рок траје од 27. августа до 2. септембра а после тога, најкасније до децембра, могу да се доведу још само три играча. Имамо план по коме би се Слога вратила тамо где је била пре четрдесетак година. План је да се ради са младим играчима, да се премости овај период кризе, за годину до три Слога консолидује финансијски, кадровски и организационо, да се максимална пажња посвети младим играчима и што

више првотимаца добије из својих редова. Евентуално уговорима које би направили са играчим од трансфера обезбедила део прихода за даљи просперитет клуба. Екипа људи која ће у спортском делу да ради води клуб који једва опстаје у Српској лиги, па је велико питање шта и како могу да ураде у Б лиги. Чуо сам да имају неких обавеза по основу такмичења у Српској лиги, а ово је много већи колач и много већи издаци - каже Савић. Да све буде компликованије потврђује податак да није испоштована процеуда предлагања кандидата, ни тражена форма, али и да међу предложенима има особа из политичког живота које према важећем закону не могу да буду чланови органа спортских клубова. Ситуацију додатно отежавају гласине да је тренутно стање резултат коалиционог споразума владајуће већине по којој су фудбалери припали једној а кошаркаши другој партији. Информације из табора који је

остао краћих рукава потврђују како је након прве несупеле седнице место председника клуба понуђено Урошу Матићу што је он одбио. Под којим је условима то прихватио на другој која се сматра нелегалном не могу да тврде они који томе нису присусутвовали, али имају информацију да су нови органи изабрани гласовима осамнаест делегата. Последњи рок до кога би требало да буде верификовано учешће Слоге у наредном циклусу такмичења истиче 25. августа, а да ли ће до тада ново руководство бити верификовано у Агенцији за привредне регистре остаје да се види. Неспорно је да Слога проживљава најдубљу кризу у седамдесетогодишњој историји клуба. И док једни сматрају да је то резултат уплитања особа које немају довољно капацитета за бављење послом који су прихватили други су одахнули јер је, избором руководства, стављена тачка на неизвесност. До када ће трајати криза још ни-

ко не може да потврди са довољном дозом сигурности и поред најава неких чланова Скупштине како више не желе да учествују у њеном раду. Комуникација представника две супростављене опције одвија се на нивоу СМС порука. И док једна прети пријавом надлежним органима у случају да не буду достављени подаци са дела седнице до 17 сати и 40 минута други са правом очекују да добију записник о томе што се догађало касније. Иако нема званичне потврде сумња се да у основи сукоба леже лични интереси који се везују за непокретности у власништву клуба, пре свега просторије Ресторана Кош који не ради месецима уназад. Како није пронађен нови закупац нема ни толико потребних прихода за рад, у првом реду за отплату старих дугова. Повериоци су од Слоге 2009. године потраживали 180 хиљада евра, да би дуг четири године касније био сведен на 150, а до данас на сто. Т. Радовановић

101

102

МАГАЗИН 19.8.2018.

103

МАГАЗИН

19.8.2018.

Након четири кола Лиге Србије у параглајдингу

104

ПОЗНАТИ ПОБЕД Д - Крушевљанин Владимир Бачанин одбранио титулу освојену прошле године, кад је био најбољи у лигашком такмичењу пилота параглајдера.

- У екипној конкуренцији најбољи Рашчани. - Краљевачки јуниори међу најбољима. - Параглајдинг клуб „Еол“ и краљевачка школа летења обогатили параглајдинг заједницу са четири јуниора. - На такмичењу је учествовало 59 такмичара из осамнаест клубова, међу којима 35 у спорт класи и 6 јуниора езона домаћих такмичења за пилоте параглајдера, који се такмиче у дисциплини прелет, успешно је завршена наступом на „Рашка Опен“ одржаног првих пет дана минуле недеље. Након надметања најбољих пилота параглајдера у Књажевцу, Нишу и

С

Вршцу ово је било и четврто, и последње, коло Лиге Србије у параглајдингу, Као учесник сва четири кола лиге Владимир Бачанин из крушевачког Параглајдинг клуба „Аир 037“ је летачким умећем успео да сакупи убедљиво највише бодова и освоји прво место у ге-

нералном пласману. На тај начин је успео да одбрани титулу освојену прошле године, кад је био најбољи у лигашком такмичењу пилота параглајдера. Друго место је припало Срђану Кесићу из Аеро клуба „Нови Сад“, а треће домаћем такмичару Зорану Пе-

тровићу, члану Параглајдинг клуба „Голија“ из Рашке. Током године најуспешнији у екипној конкуренцији били су пилоти Параглајдинг клуба „Голија“, који су постали победници испред другопласираног Параглајдинг клуба „Аир 037“ из Крушевца и трећепласираног Клуба слободног летења и бициклизма „Арес“ из Београда. У одвојеној спорт класи најуспешнији је био Дејан Валек из Аеро клуба „Нови Сад“, друго место је са неколико бодова заостатка освојио Нинко Кљуковница из Спортског параглајдинг клуба „Беркут“ из Вршца, а треће место његов клупски колега Драгодин Миловановић. У конкуренцији јуниора победнич-

ку позицију је заузео Павле Павловић из Параглајдинг клуба „Голија“, друго место и сребрна медаља припали су Ђорђу Лазаревићу из краљевачког Параглајдинг клуба „Еол“ а бронзана његовом клупском колеги Богдану Белоици. Параглајдинг клуб „Еол“ и краљевачка школа летења су параглајдинг заједницу обогатили са четири јуниора, који су такмичарски активни, што је за овај спорт значајан број младих који ће наставити традицију. У оквиру овогодишње лиге одржана су четири круга такмичења и укупно девет летачких дана током којих су пилоти параглајдера решавали захтевне задатаке. На такмичењу је учествовало 59 такмичара из осамнаест клубова, међу којима 35 у спорт класи

и 6 јуниора. Пилоти у дисциплини прелет ове године су били успешни у свим врстама такмичења из календара Ваздухопловног савеза Србије, лигашком такмичењу, државном првенству и једном ревијалном такмичењу, а на међународној сцени европском првенству. До краја године најбоље пилоте параглајдера очекује такмичење у дисциплини прецизно слетање. Сезона такмичења у овој дисциплини захуктава се током септембра кад се очекују два кола националног првенства и једно ревијално такмичење као провера припремљености за европско првенство. Кад сва буду окончана биће познат коначан учинак појединаца и екипа и закључак у којој мери се сезона може оценити успешном.

Т. Радовановић Фото: ВСС

ДНИЦИ У ПРЕЛЕТУ

105

106

МАГАЗИН 19.8.2018.

107

МАГАЗИН

19.8.2018.

Светско војно првенству у падобранству

108

СРПСКИ ПАДОБРАНЦИ - Српски падобранци ће се, у конкуренцији 250 такмичара из 38 држава, надметати у три дисциплине, скок на циљ, појединачни фигуративни скокови и групни ликови скокови. - Скокови на циљ се изводе са висине од 1.100 метара, фигуративни појединачни скокови са 2.200 метара, а фигуративни групни скокови са висине од 3.200 метара. - Светско падобранско првенство у класичним дисциплинама од 24. до 31. августа у Монтани у Бугарској. - Шест хиљада скокова заставника прве класе Мирољуба Јанићијевића ланови Ваздухопловног савеза Србије и припадници Војске Србије, спортски и војни падобранзаставник Радмила Ђурић,

Ч ци

потпуковник Слободан Јовановић, мајор Ненад Стојиљковић, заставник прве класе Мирољуб Јанићијевић, заставнiци Милан Светозаревић и

Иван Митић и водник Дејан Цветковић отпутовали су у мађарски град Солнок у коме се, од 9. до 21. августа, одржава 42. по реду Светско војно првенство у

И НА СВЕТСКОЈ СЦЕНИ падобранству. Српски падобранци ће се, у конкуренцији 250 такмичара из 38 држава, надметати у три дисциплине, скок на циљ, појединачни фигуративни скокови и групни ликови скокови. У женској конкуренцији ће наступити једина дама српског националног тима Радмила Ђурић, док је Ненаду Стојиљковићу припала част да буде представник Србије у улози судије такмичења. Скокови на циљ се изводе са висине од 1.100 метара, фигуративни појединачни скокови са 2.200 метара, а фигуративни групни скокови са висине од 3.200 метара. Од 1964. године организатор такмичења је Међународни комитет за војни спорт, право учешћа имају само чланице комитета, а Војска

Србије је ове године десети пут послала репрезентацију на ово престижно такмичење. Да је сам успех и учешће на такмичењу, потврђује чињеница да је од преко 130 војних репрезентација позваних на такмичење селектовано само 38, међу којима је и Србија. Првенство је званично отворено 10. августа, а такмичења отпочела већ следећег и трајаће до 20. августа. По повратку са првенства део екипе очекује прелаз из „војног“ у „спортски“ ваздухопловни свет, и наступ на 35. ФАИ Светском падобранском првенству у класичним дисциплинама, које ће од 24. до 31. августа бити одржано у Монтани у Бугарској. Србију ће представљати Мирољуб Јанићијевић,

Дејан Цветковић и Синиша Мићић из Падобранске екипе Војске Србије „Небеске видре“, заједно са Игором Жмирићем и Слободаном Терзићем из београдског Падобранског клуба „Делта“. Члан „Небеских видри“ заставник прве класе Мирољуб Јанићијевић, председник Комисије за падобранство Ваздухопловног савеза Србије и члан репрезентације у падобранству, као и војне репрезентације, крајем јула ове године забележио је лични рекорд у броју падобранских скокова и у своју књижицу евидентирао шестхиљадити скок. Т. Радовановић Фото: ФВСС

109

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 19. ДО 25. АВГУСТА

МАГАЗИН

19.8.2018.

19. август

110

636. — Арапи су у бици код Јармука у Сирији победили византијску војску и потом освојили све персијске области које је држала Византија.

1587. — Сигисмунд III, син шведског краља Јуана III и Катарине Јагело, постао је краљ Пољске. Након очеве смрти (1592) припала му је и шведска круна. Његово настојање да створи унију Пољске и Шведске изазвало је рат између две државе, а после пораза Сигисмундове војске 1598. био је приморан да се одрекне наследства на шведски престо.

1691. — Аустријанци под командом Лудвига Баденског потукли су Турке код Сланкамена и нанели им тешке губитке. У бици је погинуо и велики везир Мустафа Ћуприлић.

1878. — После жестоких уличних борби аустроугарске трупе ушле су у Сарајево и успоставиле своју управу. Одлуком Берлинског конгреса 13. јула, Аустроугарска је добила право да на 30 година окупира Босну и Херцеговину, а 1908. ју је анектирала.

1910. — У Цетињу је пуштена у рад прва електрична централа у Црној Гори. Свечано пуштање у рад централе уприличено је поводом крунисања краља Николе, а служила је за осветљење Двора, Зетског дома, главне цетињске улице и неколико кућа виђенијих Црногораца.

1934. – Гласачи су у на референдуму у Немачкој одобрили спајања функција канцелара и председника, чиме је одобрено Хитлерово преузимање врховне власти.

1942. — Британске и канадске трупе извеле су десант на француску луку Дјеп, где су, уз велике губитке, разорили немачке војне објекте. Од око 6.000

савезничких војника, више од 4.000 је погинуло, рањено или заробљено.

1944. — Париз се ослободио од немачке окупације у Другом светском рату.

1960. — Совјети су лансирали Спутњик 5 у ком су били пси Белка и Стрелка, 40-ак више мишева, 2 пацова и различите врсте биљака.

1945. — У Вијетнаму је под руководством Хо Ши Мина и ослободилачког покрета „Вијетмин“ почела „августовска револуција“ против француских колонијалних трупа.

1953. — У војном удару, уз подршку САД, збачен је ирански премијер Мохамед Мосадик, а шах Мохамад Реза Пахлави вратио се из егзила у Италији да преузме власт.

1960. — Пилот америчког шпијунског авиона „U-2“, који је оборен изнад совјетске територије, Гери Пауерс осуђен је на 10 година заточеништва. Пауерс се спасио искакањем из авиона, али је потом ухапшен и осуђен, а 1962. је размењен за једног совјетског шпијуна.

1979. — Руски космонаути Владимир Љахов и Валериј Рјумин вратили су се на Земљу васионским бродом „Сојуз 34“ после рекордних 175 дана проведених у свемиру.

1981. — Два америчка F-14 су оборила два либијска авиона Су-22 док је Америчка морнарица вршила војне вежбе у заливу Сидра.

1991. — У Совјетском Савезу је покушан државни удар којим су присталице тврде линије покушале да збаце са власти Михаила Горбачова, творца совјетске „гласности“ и „перестројке“. Кључну улогу у сузбијању удара одиграо је тадашњи председник Русије Борис Јељцин, који је потом постао Горбачовљев главни политички ривал.

1995. — У саобраћајној несрећи на Игману, близу Сарајева, погинули су изасланик САД за бившу Југославију Роберт Фрејжер и тројица његових сапутника.

1996. — Шест руских, француских и америчких космонаута сусрело се на руској свемирској станици „Мир“, укључујући Клаудију Андре Дешај, прву Францускињу у космосу, која је тог дана на руску космичку станицу стигла руском ракетом „Сојуз-У“.

1999. — Испред зграде Скупштине СР Југославије у Београду одржан је је-

дан од највећих опозиционих митинга на којем су затражене демократске промене у Србији и смењивање председника СР Југославије Слободана Милошевића.

2000. — Посмртни остаци, за које се верује да потичу од 14 Американаца који су проглашени несталим у Корејском рату, враћени су америчким војним властима.

2001. — Најмање 50 људи погинуло од подземне експлозије метана и угљене прашине у Украјини.

2003. — У бомбашком нападу на седиште Уједињених нација у Багдаду (Ирак) 23 особе су погинуле, међу којима и изасланик УН за Ирак Сержо Вјеиро де Мело. Одговорност за напад преузела је терористичка организација Осаме бин Ладена Ал Каида.

2005. — Започела је прва икада одржана заједничка руско-кинеска војна вежба.

20. август 1741. — Руски морепловац данског порекла Витус Јонас Беринг открио је Аљаску.

1872. — Престао је да излази лист „Даница“, најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. три пута месечно штампан у Новом Саду. Лист, који је окупљао младе српске песнике романтичаре, Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, покренуо је и уређивао писац и правник Ђорђе Поповић.

1884. — Након четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице са које је у наредним данима кренуо први воз тек изграђеном пругом Београд-Ниш.

1907. — Почео шаховски турнир у Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка.

1940. — У граду Мексику смртно је рањен руски револуционар јеврејског порекла Лав Давидович Бронштајн, познат као Лав Троцки, један од вођа Октобарске револуције. Убиство је планинарским пијуком извршио шпански комуниста Рамон Меркадер, по Стаљиновом налогу. Троцки, који је по доласку Стаљина на власт био његов близак сарадник, а потом жесток противник, подлегао је ранама наредног дана.

1944. — Црвена армија је покренула Јаши-Кишињевску операцију против немачко-румунских снага, после које је Румунија објавила рат Немачкој.

1945. — Индонезија је добила независност.

1949. — Мађарска скупштина прихватила је совјетски модел државног уређења и променила назив државе у Народна Република Мађарска.

1950. — У Дубровнику (ФНРЈ) је отворена 9. шаховска олимпијада. То је прва шаховска олимпијада која је организована после 11 година паузе, настале првенствено због Другог светског рата, али и каснијих неспоразума у Међународној шаховској организацији (ФИДЕ) насталих углавном из политичких разлога, као манифестација блоковске поделе и последица Хладног

рата.

1960. — Слетањем Спутњика V у ком су летеле керуше Белка и Стрелка, 40 мишева и два пацова је извршено прво успешно враћање живих бића из орбите на Земљу.

1968. — Трупе СССР и других чланица Варшавског пакта ушле су у Чехословачку да би онемогућиле спровођење реформи Александра Дубчека („Прашко пролеће“).

1975. — САД су лансирале из Кејп Канаверала свемирски брод „Викинг I“ на Марс, где је стигао у јулу 1976.

1980. — Италијански алпиниста немачког порекла Рајнхолд Меснер је први успео да се сам попне на највиши врх света Монт Еверест без употребе кисеоника. Меснер је један од ретких алпиниста који је освојио свих 14 врхова виших од 8.000 метара - колико их укупно има на свету.

1988. — У Титограду (Подгорици) и Колашину почели су масовни митинзи против тадашњег комунистичког руководства Црне Горе. Наредних месеци масовни протести захватили су целу републику, партијско и републичко руководство поднело је оставке у јануару 1989, а на власт су дошли Момир Булатовић, Мило Ђукановић и Светозар Маровић. Ступио је на снагу споразум о престанку осмогодишњег рата између Ирана и Ирака, који су посредници УН постигли са зараћеним странама 8. августа.

1991. — Више од 100.000 људи се окупило испред зграде Врховног совјета СССР у знак протеста против државног удара чији је циљ био да се збаци председник Михаил Горбачов. У Москви је уведен полицијски час, Борис Јељцин указом је преузео команду над оружаним снагама СССР лоцираним у Русији.

1991. — Естонија је прогласила независност од Совјетског Савеза.

1994. — На Палама, Република Српска и Република Српска Крајина прогласиле су уједињење и усвојиле документ о присаједињењу СР Југославији.

1996. — Руске трупе опколиле су Грозни, хиљаде избеглица напустиле

111

19.8.2018.

МАГАЗИН

112

су главни град Чеченије. Рат у Чеченији почео је у децембру 1994. када је Борис Јељцин послао трупе да угуше покрет за независност републике у саставу Руске Федерације. У удесу транспортног авиона „Иљушин 76“ руске компаније „Спер ерлајнс“ близу писте београдског аеродрома у Сурчину, погинуло је свих 12 људи у летелици. Претходно је авион, који је из Београда полетео ка Малти, због отказивања навигационе опреме и система радио веза, кружио над градом око три сата, покушавајући да се ослободи горива, али је приликом принудног слетања промашио писту.

1998. — САД су бомбардовале једну фабрику у Судану и неколико полигона за војну обуку у Авганистану, тврдећи да су мете повезане са терористичким нападима на амбасаде САД у Кенији и Танзанији 13 дана раније у којима је погинуло најмање 226 људи.

2000. — Лидер покрета за независност Источног Тимора, Хосе Александар Гусмао предао је команду над герилском армијом, након чега ће своју моћ јачати са позиције цивилног политичара.

2001. — Џиновска панда у истраживачком центру у Сечуану у Кини, родила је близанце, што је други пар близанаца у овој години у оквиру кинеског државног програма за очување и узгајање панди.

21. август 1690. — Аустријски цар Леополд I донео указ, познат као „Привилегиј“, којим су Срби на територији Аустрије добили одређене повластице. „Привилегиј“ гарантовао слободу вере, употребу јулијанског календара и право избора архиепископа и других свештеника.

1897. — Енглески лекар Роналд Рос открио врсту комараца који преносе маларију, што је било пресудно за сузбијање болести која је узроковала смрт милиона људи. Један од првих добитника Нобелове награде за медицину, 1902.

1911. — Италијански конобар Ви-

ћенцо Перуђа украо из париског музеја „Лувр“ слику „Мона Лиза“ Леонарда да Винчија. Слика нађена и враћена у музеј 1913.

1944. — У Дамбартон Оуксу код Вашингтона почела конференција представника СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Кине о оснивању четири главна органа УН, а то су Савет безбедности, Генерална скупштина, Међународни суд правде и стални секретаријати.

1945. — Физичар Хари К. Даглијан, млађи смртоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос.

1959. — Хаваји су постали 50. савезна држава у саставу Сједињених Држава.

1959. — Багдадски пакт, војно-политички савез Турска, Велике Британије, Ирана и Пакистана, под водством САД, који је ступио на снагу 1995, променио назив у CENTO пошто се Ирак повукао из Савеза.

1961. — Џомо Кенијата, национални лидер Кеније, пуштен из затвора после девет година робије на коју су га осудиле британске власти под оптужбом да је вођа националистичке организације Мау Мау. По повратку у Најроби постао председник Кенијске афричке националне уније, а по проглашењу независне Републике Кеније постао председник и премијер.

1968. — Трупе чланица Варшавског пакта, изузев Румуније, окупирале Чехословачку. Око 200.000 војника заузело све значајне пунктове у земљи. Тиме угушено „Прашко пролеће“, покушај Комунистичке партије ЧехословачкаСР са Александром Дубчеком на челу да реформише систем. Том окупацијом устоличен принцип „ограниченог суверенитета“ источноевропских комунистичких земаља.

1975. — САД укинуле 12-годишњу забрану извоза на Кубу, али је ембарго на директну трговину Кубе и САД остао на снази.

1983. — Вођа филипинске опозиције Бењино Акино убијен по изласку из авиона на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избегли-

штва у САД. Убиство организовао филипински диктатор Фердинанд Маркос, уклонивши тако најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984.

1990. — На централном градском тргу у Прагу 100.000 људи први пут слободно обележило годишњицу инвазије Варшавског пакта на Чехословачку 1968.

1991. — Маса демонстраната сукобила се у Москви са специјалним јединицама које су напале зграду руског парламента. Демонстранти разбијали прозоре на згради КГБ, Лубјанки и срушили споменик Феликсу Дзержинском. После 60 сати проведених у кућном притвору на Криму, совјетски председник Михаил Горбачов вратио се у Москву и преузео контролу над државом после неуспелог државног удара присталица „тврде струје“ совјетских комуниста. Хрватске власти почеле блокаду касарни ЈНА у Хрватској и ускратиле им снабдевање струјом, храном и водом. У наредним данима ескалирали сукоби ЈНА и хрватске војске у многим деловима Хрватске.

1991. — Летонија је прогласила независност од Совјетског Савеза.

1993. — Мировне снаге УН ушле,

први пут после два месеца, у муслимански део Мостара у Босни и Херцеговини, где су затекле 55.000 људи на ивици глади. Борбе хрватских и муслиманских снага у Мостару почеле у мају 1993.

1999. — Начелник Генералштаба Војске Југославије, генерал армије Драгољуб Ојданић, изјавио да су у агресији НАТО на Југославију животе изгубила 524 припадника ВЈ, а да се 37 воде као нестало.

2000. — Словеначки пливач Мартин Стрел, који је под мотом „За мир, пријатељство и чисте воде“ пливао Дунавом од изворишта у Немачкој до ушћа у Црно море, оборио рекорд и ушао у Гинисову књигу с више од 2.900 препливаних километара. Стрел у поход кренуо 25. јуна. Председник Демократске Републике Конго Лоран Кабила прогласио привремену скупштину, прво законодавно тело откад је преузео власт у мају 1997.

2001. — Архива Националне безбедности, истраживачке организације са седиштем у САД, објавила документ који показује да су званичници САД знали за умешаност Владе Руанде у геноцид 1994, када су Хути убили око 800.000 Тутсија, а када су многе запад-

не земље одбиле да интервенишу.

2003. — основан Војни музички центар копнене војске Оружаних снага Украјине.

22. август 1138. — Енглези су поразили шкотског краља Давида I у бици застава у Јоркширу.

1485. — Енглески краљ Ричард III је погинуо у бици код Босворта, чиме је окончан Рат ружа и на престо дошао Хенри VII из нове династије Тјудор.

1567. — Шпански војвода од Албе Фернандо Алварес де Толедо почео, као војни намесник Низоземске, владавину познату као „Албин терор“, чиме је распламсао ослободилачки рат, окончан ослобађањем од Шпаније и оснивањем Низоземске републике.

1642. — У Енглеској почео грађански рат присталица круне и Парламента после изјаве краља Чарлса I Стјуарта да су чланови Парламента издајници.

1777. — Бенедикт Арнолд је искористио варку да убеди Британце да пристиже много веће америчка војска, што их је приморало да напусте опсаду Форт Стенвикса.

1791. — Избила је побуна робова у француској колонији Сан Доминго, чиме је почела Хаићанска револуција.

1848. — САД су анектирале Нови Мексико.

1859. — Због ратних неуспеха, финансијског слома и полицијског насиља у свим крајевима Аустријског царства цар Франц Јозеф сменио министра унутрашњих послова Александра Баха, познатог по спровођењу апсолутистичке и централистичке политике, „Баховог апсолутизма“.

1864. — Представници 22 државе потписали су у Прву женевску конвенцију.

1910. — Јапан је потписивањем Јапанско-корејског споразума из 1910. анектирао Кореју после пет година протектората над том земљом.

1914. — Аустроугарска је у Првом светском рату објавила рат Белгији.

1941. — Немачке трупе у Другом светском рату почеле опсаду Лењинграда. Битка за град окончана у фебру-

ару 1944. победом Црвене армије. Током опсаде погинуло или умрло од глади 620.000 становника Лењинграда.

1941. — Из затвора у Сремској Митровици побегла су 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ.

1942. — Бразил је објавио рат силама Осовине.

1964. — Црнци су добили право гласа у Јужноафричкој Републици.

1971. — Председника Боливије, генерала Хуана Хосеа Тореса Гонзалеза, у војном удару оборио пуковник Уго Бансер Суарес.

1991. — Председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов укинуо ванредно стање и сменио чланове пучистичког комитета. Министар унутрашњих послова Борис Пуго извршио самоубиство. Председник Русије Борис Јељцин добио допунска пуномоћја од Врховног Совјета Руске Федерације. Пошто је 25. јуна Хрватска прогласила независност од југословенске федерације, председник Хрватске Фрањо Туђман упутио писмени захтев Председништву СФРЈ да се ЈНА повуче у касарне најкасније до 31. августа.

1995. — Парламент Етиопије изабрао Негаса Гидаду за шефа државе под новим именом Савезна Демократска Република Етиопија.

1996. — Конференција 61 државе у Женеви о разоружању окончана неуспешно пошто је Индија блокирала споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба.

23. август 1268. — Војска Карла Анжујског је поразила гибелинске присталице цара Конрадина код Таљакоца, што је означило пад династије Хоенштауфен са трона Светог римског царства и Сицилије.

1514. — Турски султан Селим I победио је у бици код Чалдирана персијског шаха Исмаила, потом је освојио Сирију (1516).

1775. — Краљ Енглеске Џорџ III прогласио је америчке колонисте, који су у априлу почели борбе за независност америчких држава, побуњеницима и

113

19.8.2018.

МАГАЗИН

114

унајмио 20.000 немачких плаћеника да се обрачунају с њима. Амерички рат за независност завршен је победом колонија 1783.

1839. — На почетку Опијумског рата са Кином, Велика Британија је заузела Хонгконг.

1914. — Јапан је објавио рат Немачкој у Првом светском рату.

1939. — Министри иностраних послова Немачке и СССР Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов потписали су у Москви споразум о ненападању, којим је Хитлеру отворен пут да нападне Пољску.

1942. — Почела је битка за Стаљинград, највећа битка у Другом светском рату. Завршена је 2. фебруара 1943. катастрофалним поразом Немаца и њихових савезника, који је означио прекретницу Другог светског рата на европском ратишту.

1944. — Савезничке трупе су у Другом светском рату ослободиле француски град Марсељ. Краљ Михај је распустио проосовинску владу генерала Јона Антонескуа и ставио Румунију на страну Савезника до краја Другог светског рата.

1945. — Привремена Народна скупштина Демократске Федеративне Југославије донела је Закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је одузет вишак земље и пољопривредне имовине земљопоседницима, црквама и манастирима и тзв. неземљорадницима.

1958. — ТВБ започиње емитовање свог првог програма — Дневника у 20 сати.

1962. — Амерички телекомуникациони сателит „Телстар” емитовао је први телевизијски пренос између САД и Европе.

1973. — Пљачкаш банке у Стокхолму узео је четворо људи за таоце. Током шест драматичних дана између пљачкаша и заробљеника развило се пријатељство које је касније описано и анализирано као „Стокхолмски синдром”.

1979. — Првак Бољшој балета Александар Годунов затражио је и добио политички азил у САД.

1990. — Совјетска република Јерменија објавила је независност, а Естонија је почела преговоре о одвајању од тадашњег Совјетског Савеза.

1992. — Око 200 младих неонациста је у присуству стотина одушевљених присталица напало хостел за избеглице у немачком граду Росток и сукобило се са полицијом.

1996. — Министри иностраних послова СР Југославије и Хрватске Милан Милутиновић и Мате Гранић потписали су у Београду, у Палати федерације, споразум о нормализацији односа. Споразуму је претходио сусрет председника Србије и Хрватске Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, 7. августа у Атини. У Београду је отворена канцеларија за везу хашког Међународног суда за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије. Канцеларија је отворена на основу споразума који су власти СРЈ и представници УН, после вишемесечних преговора, потписале у Њујорку.

1999. — Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио је, боравећи у свемирској станици „Мир” 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру.

2000. — Авион Ербас А320 компаније „Галф ер” са 135 путника и осам чланова посаде срушио се у воде Залива, на пет километара северно од обале Бахреина. Узрок пада био је пожар у једном од мотора. У удесу није било преживелих.

2001. — Јапански суд донео је одлуку да централна влада мора да плати одштету од 375.000 долара петнаесторици Корејанаца који су одмах по завршетку Другог светског рата преживели експлозију на јапанском броду.

24. август 49. п. н. е. — Оптиматске снаге предвођене Публијем Ацијем Варом и нумидијским краљем Јубом су нанеле тежак пораз легијама одане Јулију Цезару предвођене Гајом Скрибонијем Курионом у бици на Баграду.

79. — У ерупцији вулкана Везув не-

стали су римски градови Помпеја, Херкуланеум и Стабија, а хиљаде људи је погинуло.

410. — Визиготски краљ Аларих I ушао је у Рим и након три дана пљачке наставио ка јужној Италији са намером да пређе у Африку, али је на том путу умро.

1572. — У ноћи празника Светог Вартоломеја у Паризу је отпочео масакр хугенота (француски протестанти), у којем је до септембра побијено око 70.000 људи широм Француске.

1814. — Британци су у другом англо-америчком рату заузели Вашингтон, спалили и разорили град.

1821. — Потписан је Кордопски споразум, чиме је ратификован план из Игуале и окончан Мексички рат за независност.

1893. — Пожар у јужном делу Чикага оставио је без домова 5.000 људи.

1914. — Завршена је Церска битка у којој је српска војска под командом Степе Степановића потукла аустроугарску и однела прву савезничку победу у Првом светском рату.

1922. — Арапске земље су на састанку у Наблусу одбациле одлуку Лиге народа да Великој Британији повери мандат за Палестину.

1954. — Председник САД Двајт Ајзенхауер потписао је акт о стављању ван закона америчке Комунистичке партије.

1968. — Француска је извела прву пробу хидрогенске бомбе у јужном Пацифику и постала пета нуклеарна сила у свету.

1975. — Смртна пресуда шефу грчке војне хунте Јоргосу Пападопулосу и још двојици вођа војног удара 1967. замењена је доживотном робијом.

1976. — Двојица совјетских космо-

наута су се спустила на Земљу после 48 дана проведених у њеној орбити, током којих су у специјалној космичкој лабораторији извели низ опита.

1989. — Премијер Пољске постао је Тадеуш Мазовјецки, први некомунистички премијер у земљама совјетског блока од 1940.

1991. — Председник СССР Михаил Сергејевич Горбачов дао је оставку на место шефа Комунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије основане пре 93 године, која је у том тренутку имала 16 милиона чланова.

1991. — Парламент Украјине прогласио је независност од СССР.

1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација су постигли споразум да Палестинци на окупираној Западној обали добију аутономију у областима образовања, здравства, пореске политике, социјалне заштите и туризма.

1998. — Хиљаде анголских војника ушло је у Конго да помогне трупама председника Лорана Кабиле у борби против побуњеника предвођених припадницима племена Тутси.

2006. — Међународна астрономска унија је редефинисала појам планета и рекласификовала Плутон као патуљсту планету пошто он није „очистио простор” око своје орбите.

2016. — Турска започела војну интервенцију у Сирији.

25. август 325. — У Никеји је завршен Први васељенски црквени сабор, који је сазвао римски цар Константин Велики. Никејски сабор осудио је различите јереси, посебно александријског свештеника Арија, успоставио доктрину о „светом тројству“ и реформисао Јулијански календар.

1839. — У Ужицу је основана гимназија.

1842. — У Крагујевцу су уставобранитељи предвођени Томом Вучићем Перишићем подигли буну сељака незадовољних повећањем пореза и оборили са власти кнеза Михаила Обреновића.

1875. — Капетан Метју Веб је постао први човек који је препливао канал Ламанш.

1920. — Пољске снаге под командом Јозефа Пилсудског су успешно приморали Русе да се повуку од Варшаве у бици за Варшаву, одлучој бици Пољско-совјетског рата.

1921. — САД су потписале с пораженом Немачком мировни уговор, чиме је формално окончано ратно стање двеју држава у Првом светском рата.

1940. — Британско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату бацило прве бомбе на Берлин. До завршетка рата 1945. на Берлин је пало око 80.000 тона савезничких бомби.

1944. — Снаге Слободне Француске и Покрета отпора су ослободиле Париз у Другом светском рату.

1961. — Председник Бразила Жанио Квардос је после само седам месеци на том положају неочекивано поднео оставку, наводећи као разлог неидентификоване „окултне снаге“.

1964. — Кенет Каунда је постао први председник Замбије.

1965. — Снежна лавина која се сручила с глечера у швајцарским Алпима затрпала је 108 људи.

1972. — Кина је први пут употребила вето у Савету безбедности УН и успротивила се пријему Бангладеша у светску организацију.

1989. — После 12 година и шест милијарди пређених километара, амерички васионски брод без људске посаде „Војаџер 2“ доспео је до планете Нептун и њеног сателита Тритон и послао на Земљу снимке тих небеских тела.

1991. —Белорусија прогласила независност од Совјетског Савеза.

1999. — На основу тајне оптужнице Хашког трибунала за злочине против човечности, у Бечу је ухапшен начелник Генералштаба Војске Републике Српске генерал-пуковник Момир Талић. Ухапшен је у сали у којој је у току био семинар о војној доктрини.

2001. — Мете-Марит Тјесем Хојби, самохрана мајка и бивша келнерица, удала се у Ослу за норвешког престолонаследника, принца Хакона.

115

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs