Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 347 * 5. август 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

У овом броју: Средства за образовање и здравство Долазе боља времена Опасност по људство и имовину Суочавање са прошлошћу Алијанса у служби Америке За сигурније одрастање Септембар месец паушалаца

МАГАЗИН

29.7.2018.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

2

10 18 32 44 52 58 64

Нове повољности за пензионере Бој на Мачковом камену Руска бајка Неимар са краљевачке калдрме Традиција дуга деценију На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

66 68 74 84 92 104 108

3

4

МАГАЗИН 29.7.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

5

6

МАГАЗИН 29.7.2018.

7

8

МАГАЗИН 29.7.2018.

9

Шездесет трећа седница Градског већа

МАГАЗИН

29.7.2018.

СРЕДСТВА ЗА ОБРАЗО

10

- Инвеститор градње станова за припаднике снага безбедности ослобођен обавезе плаћања накнаде за уређивање грађевинског земљишта. - У градској каси три и по милиона динара добити Јавног комуналног предузећа „Путеви“ оствареног прошле године. - Пола милиона динара за плату јединог запосленог у Регионалном центру за управљање комуналним отпадом „Регион Краљево“ д.о.о. - Утврђен распоред коришћења буџетских средстава за област примарне здравствене и социјалне заштите, основног и средњег образовања. - Утврђена штета на индивуалним и објектима од јавног значаја коју су проузроковале обимне падавине током јуна ове године. - Ново решење о обезбеђењу средстава за градњу војничке спомен капеле на Чемерну

Фото: М. Радовановић

ОВАЊЕ И ЗДРАВСТВО

11

еднице Градског већа једном месечно почињу извештајем Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата мерења, а шездесет трећа од конституисања последњег сазвива прилика је да се размотре резултати испитивања за јун ове године. Извештај показује да је контролисан квалитет 156 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 16 узорака воде са црпних станица. На основни микробиолошки преглед анализирано је 156 узорака воде из мреже градског водовода, на перидодични микробиолошки и физичко хемијски два, а резултати потврђују да су сви били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је контролисан квалитет воде из реке Ибар са посебним освртом на присуство фенолних материја. У свим испитаним узорцима, који су анализирани четири пута спектро фотометријском методом, вредности за фенолне материје нису прелазиле максимално дозвољене

МАГАЗИН

29.7.2018.

С

12

концентрације прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа и стручног разматрања може се констатовати да је вода за пиће из мреже градског водовода у току јуна била хигијенски исправна. Измерене двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида биле су испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду измерене вредности индекса црног дима - чађи биле су испод максимално дозвољених на свим мерним местима. Садржај суспендованих честица ПМ10 мерен је на мерном месту Полицијска управа, а резултати потврђују да су концентрације биле испод граничних вредности. Слично је било и кад је у питању концентрација тешких метала из фракције ПМ10 олова, никла, кадмијума и арсена, јер резултати потврђују да је ваздух у јуну био чистији него првих месеци ове године. Одлука о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта до-

живела је промену козметичке природе јер се, у десет чланова, назив „ЈП Дирекција“ у одређеном падежу замењује са „Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“. Додат је и став да допринос за уређивање грађевинског земљишта не плаћа инвеститор изградње колективних стамбених објеката, у поступку реализације пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности. До измене је дошло након препоруке Министарства грђевинарства, саобраћаја и инфраструктуре локалним сампоуправама да донесу одлуке којима би се предвидела могућност да се инвеститор градње комплекса станова за припаднике снага безбедности умањи односно потпуно ослободи плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта. Градско веће се сагласило са одлуком Надзорног одбора Јавног комуналног предузећа „Путеви“ о расподели исказаног нето добитка по финансијским извештајима за 2017. годину. Исказани нето добитак за око три стотине хиљада премашује седам милиона динара, а нерас-

поређена добит распоређује на начин да оснивачу припада половина која премашује 3,656 милиона. Од остатак по једна половина намењене су запосленима и повећању основног капитала предузећа. Краљево, Врњачка Бања, Параћин, Рашка и Трстеник оснивачи су Регионалног центра за управљање комуналним отпадом „Регион Краљево“ д.о.о. са циљем стварања услова за имплементацију регионалног система управљања отпадом уз партнерство са свим заинтересованим друштвеним чиноцима и појединцима, заједничко управљање отпадом у циљу смањивања његове количине, запремине и штетних својстава према захтевима националног законодавства и стратегије и директивама Европске уније, као и развоја и подизања еколошке свести грађана. Директорка привредног друштва Мирјана Новаковић је, на основу анализе пословања у претходној години, поднела програм пословања за ову којим се дефинишу мисија, циљеви и планирани физички обим активности. За то је потребно нешто више од пола милиона ди-

нара од којих је скоро половина обавеза Краљева. Од укупних средстава десет хиљада динара је планирано за ванредне трошкове, а остатак за плате и припадајуће доприносе запосленог. На дневном реду седнице Градског већа још једном се нашао правилник о организацији и систематизацији радних места у Градској управи, Јавном правобранилаштву, службама за буџетску инспекцију и послове заштитника грађана града Краљева у коме су, на 128 страна, прецизно дефинисана права и обавезе свих запослених у овим органима. Неколико промена доживела је одлука о оснивању Службе за буџетску инспекцију по којој „буџетски инспектор, уколико код субјекта инспекцијске контроле открије незаконитост која је кажњива према закону или другом пропису, надлежном правосудном органу подноси кривичну пријаву, пријаву за привредни преступ или захтев за покретање прекршајног поступка.“ Одлуком је предвиђено да руководилац Службе обезбеђује сагласност руководиоца буџетске инспекције министарства надле-

жног за послове финансија пре достављања надлежним органима на усвајање. По прибављеној сагласности руководиоца буџетске инспекције министарства надлежног за послове финансија, руководилац Службе доставља Нацрт програма градоначелнику, који предлог програма доставља Градском већу. Поступајући у складу са изменом одлуке о буџету, а сагледавајући извршење буџета за претходне две и обим расположивих средстава за ову годину, и уважавајући предлог корисника буџетских средстава из области здравствене заштите Дом здравља „Краљево“, извршена је анализа могућности и приоритета, те је утврђен распоред коришћења буџетских средстава за област примарне здравствене заштите. Од седамнаест милиона динара текућег трансфера Републике нешто више од десет отпада на расходе запослених, 6,253 за коришћење роба и услуга а безмало шест стотина хиљада на остале расходе. Комплетан износ од 3,25 милиона динара капиталног трансфера намењен је издацима за нефинансијску имовину, тако да укупна примања из бу-

13

29.7.2018.

МАГАЗИН

14

џета дотижу 20,25 милиона. Слична је ситуација и у области социјалне заштите где се од 20,6 милиона динара текућег трансфера више од тринаест милиона троши на плате запослених, 6,366 за расходе коришћења роба и услуга, хиљаду динара на расходе по основу камата, нешто преко милион за дотације и трансфере а 80 хиљада динара на остале расходе. Два милиона динара капиталних траснфера намењено је издацима за нефинансијску имовину, а укупни трошкови за 600 хиљада премашују 22 милиона. Основним школама је намењено 235,25 милиона динара средстава текућег и 23,325 милиона динара средстава капиталног трансфера што је подељено на 23 корисника. У расподели је најбоље прошла Основна школа „Вук Караџић“ којој је припало више од 21 милион, а насјлабије „Иво Лола Рибар“ која ће морати да се задовољи са пет пута мањом сумом. Мање од половине припало је средњем образовању, а 114 милиона је подељено на десет корисника. Сем Економско трговинске и школе „Иво Лола Рибар“ свим осталима је припало по више од десет милиона динара.

Штета на инфраструктури, као последица елементарне непогоде која је задесила Краљево током јуна ове године, утврђена је на локалним путевима, водотоковима, мостовима, пропустима, путним каналима, потпорним зидовима и шумским путевима. Четрдесет одсто од укупно утврђене штете која премашује 106 милиона динара отпада на штете на мостовима, на више од 23 милиона процењена је штета на водоводним инсталацијама, а скоро 16 на путевима и 12 на потпорним зидовима. Прекид саобраћајних комуникација у укупном трајању од тридесет дана утицао је на отежано обављање привредних делатности, пре свега у сектору шумарства и пољопривреди као и малих занатских радњи и предузетника, а губици двадесет привредних субјеката процењени на 20 посто од могућег прихода достигли су двадесет милиона динара. Повећани трошкови транспорта грађана са угроженог подручја, услед коришћења алтернативних путних праваца који су дужи и услед своје конфигурације узрокују већу потрошњу погонског горива, достигли су милион динара. Чишћење наноса, насипање, равнање, чишћење канала и

пропуста кошта девет, а трошкови обезбеђивања алтернативног водоснабдевања становништву које је остало без пијаће воде, нарочито у насељима Матарушка Бања и Рибници где је потребно обезбедити пијаћу воду за преко седам и по хиљада становника, процењено је на десет што укупно достиже четрдесет милиона динара. Извештај потврђује да је за поправку потребно 177 милиона динара, од којих 68 милиона за мостове, 26,6 за путеве и 39 за водоводне инсталације. Комисија за процену штете је, уз подршку стручних лица из Одељења за послове цивилне заштите, утврдила штету на објектима за становање у седамнаест домаћинстава на подручју насеља Пекчаница у Месној заједници Роћевићи и Месној заједници Центар, а штета се приближава износу од пет и по милиона динара. Милион динара износе трошкови привременог смештаја у року од шест месеци породица, чији су објекти тешко оштећени или уништени, чишћење и дезинфекцију и изостанак са посла у трајању од седам дана. Услед немогућности коришћења тешко оштећених или уни-

штених стамбених објеката услед дејства клизишта, претпоставка је да су власници били принуђени на привремени смештај у трајању од шест месеци, док се не створе услови за изградњу или куповину новог објекта, што би требало да кошта три стотине хиљада динара. Због наноса муља и механичких седимената било је неопходно извршити механичко отклањање и дезинфекцију простора у објектима и окућници, а претпоставка да се овим радовима третира три хиљаде квадрата води ка рачуници о трошковима од 600 хиљада динара. Извештај потврђује процену да су, због изостанка са посла, послодавци претрпели одређене непредвиђене губитке јер су за ангажовање других радника потрошили сто хиљада динара. Поред објеката који су претрпели директне штете присутан је и већи број оних код којих тренутно нема, или имају веома мала, оштећења услед деловања клизишта али постоји велика вероватноћа да ће даљим деловањем постати значајна. Таквих је тридесетак, а за осигурање три у Пекчаници потребно је по два и по милиона динара. Ако се сабере штета на објектима за становање, гу-

бици изавани штетама и потребе поправке долази се до цифре која премашује 24 милиона. Без сектора привреде, за који нема новчног израза, објекти јавне намене, инфраструктуре и становања претрпели су штету од 156 милиона динара и губитке од 48,5, а за довођење у сигурно стање изражена је потреба од преко 266 милиона. Неколико дана пре рока кад је требало да буде завршена изградња војничке спомен капеле на Чемерну, која још није ни почела, Градско веће мења решење донето 18. јуна и додаје став по коме су средства за изградњу обезбеђена Одлуком о изменама и допунама Одлуке о буџету града Краљева за 2018. годину. Изменама и допунама Програма уређивања грађевинског земљишта планирана су средства у укупном износу од три милиона динара. Градско веће је на јунској седници донело решење којим се предлаже Влади Републике Србије да донесе закључак и пренесе у јавну својину града Краљева без накнаде њиву седме класе површине 43.623м2 заједно са катастарском парцелом у Савову на потезу Чемерно површине 13.459м2 како

би се добила грађевинска целина ради изградње објекта, споменика војничке капеле на планини „Чемерно“. Републичка дирекција за имовину се 20. јула обратила граду Краљеву са предлогом да се решење Градског већа допуни у образложењу о финансијским ефектима, којима се приказују трошкови изградње. На ред је дошло и разматрање жалби тринаест физичких и правних лица изјављених на решења и закључке донете у првом степену, приговора и захтева. Грађани се жале на решења Центра за социјални рад, Јавног комуналног предузећа „Водовод“, Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности, Одсек за стамбено – комуналне и послове саобраћаја, Одељења за инспекцијске послове – Комунална инспекција. Руководилац Одељења за инспекцијске послове града Краљева се жали због неподношења решења од стране првостепеног органа, буџетског инспектора Службе буџетске инспекције града Краљева, а Јединици за управљање пројектом Краљево упућен је приговор на додељени стан у Улици Доситејевој. Т. Радовановић

15

16

МАГАЗИН 29.7.2018.

17

На аеродрому у Лађевцима обележен Дан рода авијације

МАГАЗИН

29.7.2018.

ДОЛАЗЕ БОЉА ВРЕМЕНА

18

- Дан рода авијације обележава се у знак сећања на дан кад је, Уредбом о формирању целе војске од 2. августа 1893. године, предвиђено увођење балонских чета у састав сваке дивизије српске војске. - Након опремања са два транспортна хеликоптера у претходним годинама, Ратно ваздухопловство опремљеније са шест ловачких авиона МиГ 29, који у најскорије време улазе у оперативну употребу. - Ускоро нови транспортни и борбени хеликоптери. - Награде појединцима који су постигли посебно важне резултате између два празника. - Честитке министра одбране Александра Вулина и начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића. - Сећање на све који су уградили животе у одбрану земље

19

вечаним постројавањем јединица, интонирањем химне Боже правде и одавањем почасти преминулим припадницима Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране на аеродрому у Лађевцима отпочела је свечаност обележавања Дана рода авијације. Свечаном чину присуствовали су представник Команде Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране начелник Штаба Команде Ратног ваздухопловства пуковник Александар Бјелић, представници Моравичког и Рашког управног округа, локалних органа власти градова Краљево и Чачак и општине Врњачка Бања, представници јединица Војске Србије и Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова, Управе за ванредне ситуације, Српске православне цркве, наменске индустрије Војске Србије и бројни гости. Као и много пута до сада обележавање празника је прилика за подсећање на почетке овог рода оружаних снага и развојни пут у често тешким

МАГАЗИН

29.7.2018.

С

20

временима. Уједно је и прилика за сумирање резултата остварених између два празника и указивање на планове који стоје пред припадницима рода до следећег празника 2. августа наредне године. Дан рода авијације обележава се у знак сећања на дан кад је, Уредбом о формирању целе војске од 2. августа

1893. године, предвиђено увођење балонских чета у састав сваке дивизије српске војске. Од визије до формирања Војног ваздухопловства у Србији морало је да прође скоро две деценије кад је, 24. децембра 1912. године, на основу одлуке Војног министарства и Главног ђенералштаба, војвода Радо-

мир Путник донео Решење о формирању Ваздухопловне команде са седиштем у Нишу. У састав команде ушли су сви сегменти тадашњег ваздухопловства, Аеропланско и Балонско одељење, Водоничка централа и Голубија пошта. Формирањем команде Србија се сврстала међу малобројне земље у свету, тек петнаест, које су

имале војно ваздухопловство а само пет које су схватиле значај и могућности употребе авијације у ратним дејствима и употребиле ваздухоплове током опсаде Скадра 1913. године. Прва летачка искуства српски пилоти су стицали у балканским ратовима и Првом светском рату, а на Солунском фронту су извршили више од три хиља-

де борбених летова током којих су дали значајан допринос пробоју и коначном ослобођењу Србије. У годинама и деценијама које су следиле авијација се развијала у складу са степеном научно-технолошког развоја друштва, економским могућностима државе као и војно-политичким приликама у региону. Успони и падови на том путу увек су зависили од бројних унутрашњих и спољних фактора, али јасна свест о све већем значају авијације, и потреби да се сачува и унапређује, никад није довођена у питање. - Тако је било, тако је данас, а уверен сам да ће тако да буде и у будућности. Празник нас обавезује да се сетимо свих оних који су за више од једног века постојања српске авијације дали живот извршавајући летачке задатке. Не можемо а да се у овој прилици не сетимо прве ваздухопловне жртве, наредника Михајла Петровића страдалог над Скадром 1913. године, бројних жртава 1941. па све до 1999. године, мајора Радосављевића, потпу-

21

29.7.2018.

МАГАЗИН

22

Александар Бјелић

ковника Ђурића, пуковника Павловића, генерала Величковића и других који су своје животе уградили у одбрану земље. Пилоти и летачи су нажалост страдали и у миру, спашавајући и помажући угрожено становништво у земљи и иностранству, али и током задатака летачке обуке, летних испитивања, аеромитинга... На нама је да се својих колега сећамо, да помажемо њихове породице и да непрестано радимо на безбедности летења. Ове године Дан авијације прослављамо гледајући у будућност са оптимизмом. После вишедеценијске стагнације, изостанка озбиљнијег улагања и опремања савременим наздухопловима, чини се да за српску авијацију, Ратно ваздухопловство и противваздухопловну одбрану у целини, долазе боља времена. Након опремања са два транспортна хеликоптера у претходним годинама, сада смо опремљенији и за шест ловачких авиона МиГ 29, који у најскорије време улазе у оперативну употребу. Са нестрпљењем чекамо хеликоптере Х-145, нове транспортне и борбене хеликоптере. Очекујемо и унапређење стања када су у питању транспортни авиони. Радимо на модренизацији школско-борбених авиона Орао и Г4, а у употребу смо увели школске авионе Ласта. Дубоко свесни свих ограничења актуелног тренутка ми ове кораке ка унапређењу способности авијације тумачимо као знак поверења у ваздухопловство и постојање свести о његовом значају. Да бисте оправдали оно што је у нас уложено морате бити спремни за пријем нове технике. То значи обуку, учење, стално уавршавање уз сталну бригу о безбедности летења - поручио је припадницима рода авијације пуковник Бјелић. Сто двадесет пета годишњица, обележена пригодном свечаношћу на аеродрому у Лађевцима, поред обавезе

сећања на прве генерације српских авијатичара и авиомеханичара, прилика је да се, уз захвалност припадницима рода авијације на труду уложеном у претходном периоду, доделе заслужна признања онима који су постигли најбоље резултате. Министар одбране Александар Вулин је седмодневним боравком у објектима Министарства одбране и Војске Србије намењеним за одмор и рекреацију наградио мајора Бојана Стојановића и заставника Дејана Чолића. На

основу правила организације у летачкој служби командант Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране бригадни генерал Душко Жарковић доделио је звање инструктора летења мајору Николи Сташићу, а златни летачки знак пилота пуковнику Зорану Продановићу. За изузетне резултате у врешњу службе Команда 98 ваздухопловне бригаде је наградила наградним одсуством од пет радних дана старијег водника Стојана Вучковића, а припадницима јединице припале су књиге и похвале.

23

24

МАГАЗИН 29.7.2018.

Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана је високоманеварски вид Војске Србије намењен за контролу и заштиту суверенитета ваздушног простора, одвраћање од агресије, противваздухопловну одбрану територије, важних објеката, административних и индустријских центара и снага Војске Србије од дејства из ваздушног простора, ватрена дејства из њега и подршку копнених снага у извођењу операција. Одликује га способност да ефикасном и флексибилном применом ваздухопловне моћи одлучујуће утиче на ток оружаног сукоба, пре свега због деструктивног ефекта на способност и вољу непријатеља да изводи операције. Као основни задаци Ратног ваздухопловства и ПВО дефинисани су изградња оперативних и функционалних способности, контрола и заштита суве-

ренитета ваздушног простора, одвраћање од агресије ваздухопловним снагама и спречавање изненађења, противваздухопловна одбрана територије и снага Војске Србије, извиђање из ваздушног простора, ваздухопловна ватрена подршка, ваздушни транспорт и учешће у извођењу десаната, трагање и спасавање, учешће у међународној војној сарадњи и мултинационалним операцијама, подршка цивилним властима у супротстављању унутрашњем оружаном угрожавању и супротстављању неоружаним претњама безбедности.

98. ваздухопловна бригада У склопу Ратног ваздухопловства 98. ваздухопловна бригада је намењена за ватрену подршку јединица Копнене војске, превожење ваздушним путем, извиђање из ваздуха, као и за борбено и логистичко обезбеђење сопствених и придодатих авијацијских јединица. У склопу бригаде којом ко-

мандује пуковник Дејан Васиљевић су ловачко-бомбардерска авијацијска, противоклопна хеликоптерска и мешовита хеликоптерска ескадрила, ваздухопловно-технички батаљон, батаљони за обезбеђење аеродрома и артиљеријско-ракетни дивизион за противваздухопловна дејства. Ватрену подршку јединица Копнене војске у току извођења операција врше снаге ловачко-бомбардерске авијације и борбених хеликоптера, а артиљеријско-ракетне јединице реализују непосредну противваздухопловну одбрану аеродрома. За реализацију превожења ваздушним путем намењена је мешовита хеликоптерска авијацијска ескадрила, која у свом саставу има транспортне хеликоптере, за извиђање из ваздуха извиђачка авијација визуелним извиђањем и аеро-фото снимањем, док су јединице за ваздухопловно-техничко и техничко одржавање намењене за опслуживање авиона и хеликоптера у првом и другом степену, а за логистичко

25

26

МАГАЗИН 29.7.2018.

27

МАГАЗИН

29.7.2018.

обезбеђење јединица које базирају на аеродромима Лађевци и Ниш и придодатих јединица намењени су батаљони за обезбеђење аеродрома. У наоружању 98. ваздухопловне бригаде су авиони типа Ј/НЈ-22, ИЈ/ИНЈ22 и АН-2ТД, хеликоптери типа газела, ХТ-40, ХН-42/45М и ХО-42/45, противавионски топови 40мм Л–70 бофорс и преносни ракетни системи 9К38М шило. Сви они немењени су одвраћању од агресије ваздухопловним снагама и спречавању изненађења, извиђању из ваздуха и превожењу ваздушним путем, учешће у мировним операцијама и умеђународној војној сарадњи, пружа-

28

њу подршке органима цивилне власти у случају природних непогода, индустријских и других несрећа и епидемија и цивилним властима у супротстављању тероризму и организованом криминалу. Бригада је настала интеграцијом јединица Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране базираних на аеродромима Лађевци и Ниш: 161. и 285. ваздухопловне базе, 98. ловачкобомбардерског и 119. хеликоптерског пука и једног одељења 353. извиђачке авијацијске ескадриле. Као дан јединице обележава се 28. новембра, јер је истог датума 1949. године формиран је 198. јуришни пук, чији је наследник 98.

ловачко-бомбардерски авијацијски пук, који има најдужу традицију од свих јединица које су ушле у састав садашње бригаде. То је била и најстарија формирана јединица у некадашњем ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани.

Честитка министра одбране Александра Вулина Свим припадницима рода авијације честитам 2. август – Дан авијације Настављајући и негујући богату традицију дугу више од једног века, потврдили сте вредност и перспективн ост развоја рода авијације. Сигуран сам да

ће размена искустава стечених успешним учешћем на међународним вежбама и семинарима, као и интензивна међуармијска сарадња бити од значаја за процес модификације и модернизације како рода авијације, тако и Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, чиме се свакако можете похвалити у претходном периоду. Досадашњи резултати, висок степен обучености и набавка модерних ваздухоплова гарантују повећање безбедности ваздушног простора Републике Србије. Уз жељу да и у наредном периоду успешно реализујете постављене задатке на одржавању и унапређењу како

оперативних способности ваших јединица и Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, тако и Војске Србије у целини, честитам вам празник.

Честитка начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића Поводом 2. августа – Дана рода авијације свим припадницима рода авијације упућујем срдачне честитке. Већ 125 година баштините традицију првих ваздухопловних јединица у српској војсци, чиме се мали број вој-

ски у свету може похвалити. Као најелитнији род у нашој Војсци, својим радом и професионалним односом према обавезама и задацима, допринели сте јачању нивоа оперативних способности Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране и Војске Србије у целини. Уверен сам да ће напори које заједно улажемо у опремање и модернизацију авијације омогућити да у наре дном периоду на најбољи начин оправдате поверење које уживате. Са жељом да остварите личне и професионалне циљеве, честитам вам празник. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

29

30

МАГАЗИН 29.7.2018.

31

29.7.2018.

МАГАЗИН

32

Проглашена ванредна ситуација на делу територије града

ОПАСНОСТ ПО ЉУД - Од 20 сати 30. јула ванредна ситуација проглашена на простору двадесет осам месних заједница са територије града Краљева. - Узрок за проглашење ванредне ситуације обилне падавине које су довеле до појаве поплава, одрона, клизишта и ерозија азличите елементарне непогоде као повод за проглашење ванредне ситуације постале су све учесталије и разноврсније, а без обзира на врсту сваког дана проузрокују све

Р

веће последице по људе, материјална добра и животну средину. Због тога је термин ванредна ситуација у Србији један од најчешће коришћених у медијима, а није реткост ни да се у

свакодневном животу често чује или прочита, поготово током последња два месеца ове године. Обилне падавине током целог лета повод су да се ванредна ситуација по-

ДСТВО И ИМОВИНУ миње и у Краљеву, а последњи пут је проглашена у 30. јула. Основа за то су Закон о ванредним ситуацијама и Статут града Краљева који обавезују градоначелника да, на предлог Градског штаба за ванредне ситуације, донесе одлуку којом потврђује овакво стање. Елементарна непогода проузрокована обилним падавинама повод је да буде проглашена ванредна ситуација на територији месних заједница Рибница, Ковачи, Каменица, Берановац-

Јовац, Драгосињци, Гокчаница, Врба, Ратина, Метикоши, Кованлук, Рудно, Студеница, Мланча, Савово, Ушће, Лазац, Роћевићи, Витановац, Шумарице, Жича, Матарушка Бања, Полумир, Центар, Баре, Богутовац, Милавчићи, Милаковац и Тепечи. Градски штаб за ванредне ситуације је препоруком број два предложио градоначелнику Краљева да прогласи ванредну ситуацију на најугроженијем делу територије града почев од 20 са-

ти 30. јула, а све услед обилних падавина које су довеле до појаве поплава, одрона, клизишта и ерозија. Како не постоји могућност да се редовним ангажовањем градских служби отклоне последице по људе и имовину, а у складу са Законом о ванредним ситуацијама којим је то прописано, градоначелник је и донео одлуку о проглашењу ванредне ситуације. Т. Радовановић Фото: Г. Шљивић

33

34

МАГАЗИН 29.7.2018.

35

36

МАГАЗИН 29.7.2018.

37

38

МАГАЗИН 29.7.2018.

39

40

МАГАЗИН 29.7.2018.

41

42

МАГАЗИН 29.7.2018.

43

Годишњица егзодуса Срба из Хрватске

МАГАЗИН

29.7.2018.

СУОЧАВАЊЕ СА А

44

А ПРОШЛОШЋУ

- У Хрватској годинама стоје посмртни остаци око девет стотина тела за које се сигурно зна да је половина српске националности, али се не врши идентификација под изговором да нема поклапања ДНК анализе. - Ни толико година након рата није подигнута ниједна оптужница против хрватског војног, политичког и полицијског руководства за злочине почињене у „Олуји“. - Током четири августовска дана 1995. године из Хрватске протерано око 250 хиљада Срба. - Црно-бела слика о томе да је само једна страна страдала, а да је само друга страна злочинац, је нешто што трује односе, што трује генерације и од деце и младића који у време рата, или непосредно после рата, нису још били ни рођени. - Срби су у Хрвартској, од озбиљног народа у озбиљном броју, постали занемарљива национална категорија са тенденцијом даљег пада

45

четири сата по поноћи 4. августа 1995. године, на православни празник Благе Марије, америчке ваздухопловне снаге су бомбардовале два радара снага крајишких Срба, само пар сати пре почетка операције „Олуја“ у којој је учествовало више од 138.500 хрватских војника. Иако су званично порицале умешаност у „Олуји“, америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Акција је почела нападом на секторе „Север“ и „Југ“ на фронту дугом 700 километара где су хрватске снаге пробиле прве линије одбране Срба на тридесет тактичких смерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпићком и сплитском подручју, кад је дубина продора већ била од пет до петнаест километара. Као велики успех првог дана акције хрватска страна је означила заузимање Светога Рока. Книн је већ био у окружењу, хрватске јединице неколико километара пред градом, а Срби одговорили нападима на Сисак, Шибеник, Оточац,

МАГАЗИН

29.7.2018.

У

46

Госпић, Огулин... Око поднева 5. августа објављена је вест да су хрватске јединице ушле у Книн, а заузета су и околна места, Врлика, Кијево, Дрниш, Житнић, Бенковац, Грачац, Ловинац, Љубово, али и Плашки, Примишље и Хрватска Дубица. До вечери је остварено 80 % планираног, а српски цивили напустили су заузета подручја преко Срба и Двора. Следећег дана Прва хрватска бригада је пробила у територију око града Слуња, и напредовала до границе са Босном и Херцеговином, а на једини снажнији отпор наишла у Глини. Хрватске снаге су се спојиле са војском босанских Хрвата и Петим корпусом Армије БиХ и пресекле стратешки правац српског снабдевања између Книна и Бихаћа. Пале су Петриња, Слуњ, Костајница, Плитвичка језера, Обровац... а снаге Војске Републике Српске Крајине су трећег дана акције биле у потпуном расулу. Последњег дана „Олује“ пали су Турањ и Тушиловић, па Војнић и Топуско, Горњи и Доњи Лапац... У 18

сати хрватски министар одбране Гојко Шушак објавио је да је акција „Олуја“ завршена с војног аспекта, јер је већина границе са Босном била под контролом Хрвата. Након операције Република Српска Крајина више не постоји а већина Срба, више од 250 хиљада особа, било је протерано. Двадесет три године касније у Хрватској се слави победа поводом протеривања са вековних огњишта више од 250 хиљада Крајишника који тугују због страдалих у Олуји. Незадовољни су што нико није оптужен за почињене злочине над српским народом, а ако су и изречене пресуде за неколицину казне нису адекватне. Процес ексхумације и идентификације убијених је успорен а породице несталих и даље носе терет неизвесности чекајући да пронађу и достојно сахране посмртне остатке својих најмилијих. У сусретима званичника две државе питање несталих се истиче као приоритетно, дају се обећања и подгрева нада породицама, а слаби резултати продужавају аго-

нију. Породице су уморне од чекања и страхују да ће тугу пренети и деци па и унуцима. У Хрватској годинама стоје посмртни остаци око девет стотина тела за које се сигурно зна да је половина српске националности, али се не врши идентификација под изговором да нема поклапања ДНК анализе. - Хрватска је једина земља у региону која има позната регистрована гробна мјеста, а на многима од њих због времена нема више ни ознака. Потпуно је јасно да нема добре воље да се питање несталих ријеши, а јасно и зашто нема. Нема посмртних остатака, нема имена, нема ни злочина. Породице које су ушле у судске процесе са Републиком Хрватском нису заштићене, плаћају високе таксе, губе спорове и ако не плате судске трошкове прети им се одузимање имовине. Наше удружење има базу података о несталима коју стално ажурира мада често постоје препреке да се дође до нових и тачних информација.

Хрватска је ове године у неколико случајева покушала да избегне дати информације о идентификацијама на шта су наши чланови негодовали. Удружење породица „Суза“ без обзира на све залагаће се да реализује постављене циљеве и испуни своју мисију. Неговаћемо културу сећања на жртве ратова деведесетих и борити се да списак несталих буде што мањи. Борићемо се за права породица несталих и погинулих - порука је са конференције „Некажњени злочини у Олуји - последице 23 године послије“ у Прес центру Удружења новинара Србије. Двадесет три године након „Олује“ историчар Милан Гулић указује на чињеницу да би се некажњавање злочина таквих размера могло вратити као бумеранг, али и да би барем нека пресуда Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију помогла да се унутрашњи односи у Србији и Хрватској, и однос између две државе и два народа, бар мало релаксирају. Остаје отворено питање зашто ни толико го-

дина након рата није подигнута ниједна оптужница против хрватског војног, политичког и полицијског руководства за злочине почињене у „Олуји“. Гулић подсећа да је само месец дана након гранатирања Загреба у мају 1995. године подигнута оптужница против тадашњег председника Републике Српске Крајине Милана Мартића, а ни много година касније није подигнута оптужница нити позван на одговорност нико због злочина у „Олуји“. - Да је за то постојала воља сигуран сам да би и број несталих лица о којима причамо сваке године био мањи, да бисмо говорили о више повратника, о више враћене имовине, и да нам се не би могле дешавати неке ствари које су и послије већих и страшних ратова незамисливе. Па да, рецимо, ето спорт толико буде употребљен за политику да селектор хрватске репрезентације 23 године након рата побједу посвећује бранитељима. Па замислите да је селектор репрезентације Југославије 68. побједу посвећивао партиза-

47

48

Милан Гулић

МАГАЗИН 29.7.2018.

нима. Па то би било смијешно. Управо зато, овако како је насловљена, ова конференција указује на неке главне проблеме. Црно-бела слика у региону о томе да је само једна страна страдала, а да је само друга страна злочинац, је нешто што трује односе, нешто што трује генерације и нешто што видимо готово из дана у дан од дјеце и младића који у вријеме рата, или непосредно послије рата, нису још били ни рођени. Дакле, како смо успјели на дјецу да пренесемо мржњу ако их нисмо из године у годину тровали. Управо та једнострана слика допринијела је томе да нам се стварају затроване генерације и да се све то рефлектује и на проблем несталих лица и на проблем повратка који је у потпуности стопиран. Број људи који су се вратили у Хрватску је занемарљив. Ако само математички погледамо разлику у броју Срба на попису из 1991. и 2011. видећемо да фали око 400.000 људи. Дакле, око 400 хиљада Срба недостаје у Хрватској након свих ових ратова. Због тога су последице ратова деведесетих година такве, а према неким подацима у току тих ратова на свим странама било је чак и око 4,7 милиона избеглица. То је огромна бројка за државу која је прије него што се распадала имала око 23 милиона становника - каже Гулић уз потврду да су Срби у Хрватској, од озбиљног народа у озбиљном броју, постали занемарљива национална категорија са тенденцијом даљег пада. Из Комисије за нестала лица Владе Републике Србије стиже потврда да се, према подацима Међународног комитета Црвеног крста трага за 10.286 лица од којих 1.746 уХрватској међу којима и 371 држављани Републике Србије чије су породице поднеле захтев преко Црвеног крста. Међу несталима је 680 лица српске националности држављана Републике Хрватске, а у службеним евиденцијама се води 695 лица чији нестанак није пријављен према критеријуму међународног комитета Црвеног крста. Питање несталих лица је једно од најкомплекснијих у односима две земље, а након застоја у решавању проблема 23. фебруара ове године потврђена је заинтересованост за наставак процеса. Једна од најзначајнијих активности прошле године била је ексхумација посмртних остатака тринаест лица српске националности у Шашу која су страдала у „Олуји“. Уследила је ексхумација на Новом гробљу у Глини, где је ексхумирано 36 посмртних остатака, а у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу извршена идентификација посмртних остатака 14 лица ексхумираних у Горњем Селишту, Врбовљанима, Петрињи, Шибенику, Задру и другим локацијама. Од 2001. до 2017. године из регистрованих гробница на територији Републике Хрватске ексхумирани су посмртни остаци 1.165 жртава српске национално-

сти страдалих у акцијама „Олуја“ и „Бљесак“, а посмртни остаци 755 идентификованих жртава је предато породицама ради сахране. У мртвачницама у Загребу, Осијеку и Ријеци налазе се посмртни остаци 940 жртава за чију се идентификацију очекује стручна помоћ међународне комисије за нестала лица. Из Заједничке декларације о несталим лицима у оквиру Берлинског процеса, потписане у Лондону 10. јула ове године, проистиче Оквирни план за нестала лица који је требало да потпишу надлежна тела Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Косова и Србије. Потписивање је изостало због сугестије Хрватске и захтева да се у преамбули документа нагласи како подржава имплементацију, али не и да буде учесник у процесу. Излазак Хрватске отежава проблем јер Оквирни план није потписан кад је био планирано, али се чине напори да се текст усагласи како би све стране могле да га потпишу током септембра ове године. Комисија за нестала лица је формирала експертску групу за решавање случајева несталих на простору бивше СФРЈ, у оквиру Националне стратегије за процесуирање ратних злочина утврђени су циљеви активности које мора да реализује, а једна је сарадња са државним органима како би се дошло до свих одговора. Формирана је експертска група од представника Комисије, Тужилаштва за ратне злочине, Министарства одбране, Министарства правде, Министарства унутрашњих послова и служби безбедности од којих се очекују нове информације које би могле да баце мало више светла на судбину сваког несталог лица. Комисија је израдила веб сајт који пружа прилику за праћење свих активности, а додатне повољности пружа сајт Локатор Међународне комисије за нестала лица. Шефица одсека Комисије за нестала лица Владе Србије Љиљана Крстић потврђује да се и даље инсистира на верификацији преосталих 695 случајева несталих према критеријумима Међународног комитета Црвеног крста, ексхумацији преосталих регистрованих гробница где су сахрањена лица српске националности у Републици Хрватској, идентификацији већ ексхумираних посмртних остатака, решавању случајева несталих припадника бивше ЈНА и других лица са списка Републике Србије, потписивању међудржавних докумената о сарадњи у овој области. За даљи напредак процеса неопходно је интензивирати оперативне активности које укључују и континуирано одржавање билатералних састанака надлежних владиних тела за тражење несталих лица, бржи приступ релевантној документацији, ексхумацији, идентификацији и примопредаји посмртних остатака. Т. Радовановић Фото: Прес центар

49

50

МАГАЗИН 29.7.2018.

51

НАТО око Србије, безбедност за Балкан или саму алијансу? (2)

МАГАЗИН

29.7.2018.

АЛИЈАНСА У СЛУ

52

- НАТО као инструмент за ширење америчког утицаја све више притиска европске државе, а ни Европска унија му се не може супроставити. - Инсистирање на повећаном издвајању чланица НАТО пакта је у функцији конфликта са Русијом. - Циљ Сједињених Америчких Држава је да осујете равнотежу снага у међународним односима. - Напад на Русију огледа се у трговинском рату, санкцијама, различитим политичким мерама, суспендовању чланства у Савету Европе, забрани учешћа њених спортиста на Олимпијским играма и слично, што треба очекивати и у будућности. - Русија се оптужује за вођење хибридног рата, дезинформационе кампање, неконструктивно постављање у Сирији, нелегалну анексију Крима... - Балкану посвећено шест од 79 тачака завршног документа. - НАТО жели да спусти нову гвоздену завесу од Балтика до Медитерана, укључи све земље са овог простора у своје чланство и тако неометано планира све даље акције, како против Русије тако и на Блиском истоку

УЖБИ АМЕРИКЕ

53

авршна декларација недавног НАТО самита потврђује основне смернице великих сила, као кључних актера међународних односа, у креирању политике која битно утиче на судбину великог броја држава, посебно мањих. Један од основних захтева Сједињених Америчких Држава, као окоснице северноатланског војног савеза, своди се на веће учешће земаља чланица у финансирању опремања и спровођења различитих активности широм света. Податак да су поједине од њих у заједничку касу издвајале мање од једног процента бруто производа, а Америка 3,7, потврђује да би захтев америчког председника Доналда Трампа био велики ударац на њихове буџете. О коликим износима се ради најбоље потврђује податак да би Србија, да је којим случајем чланица ове организације, годишње морала да издваја између 1,7 и две милијарде долара, без обзира на то да ли је у могућности. Са скупа који су у Прес центру Удружења новинара Србије, организовали лист за политичка и друштвена питања

МАГАЗИН

29.7.2018.

З

54

Геополитика и портал Факти, др Душан Пророковића са Факултета за дипломатију и безбедност поручује да се све европске земље суочавају са економском кризом због чега је тешко објаснити грађанима, чак и највећих земаља као што су Немачка и Француска, да ће њихове плате бити смањене на уштрб новог наоружавања. Не треба бити много паметан па схватити да то значи мања издвајања у друге сврхе, здравство, образовање, социјалну помоћ, науку, културу... Захтев да до изједначавања улагања, у првој фази на два одсто бруто дохотка, дође до 2024. године међу стручњацима појачава стрепњу о могућности да на власти остане и половина европских лидера, ма колику популарност уживали данас. У том светлу треба посматрати још драстичнији захтев првог човека Сједињених Америчких Држава да се тај износ повећа на четири одсто. Забрињава и чињеница да НАТО као инструмент за ширење америчког утицаја све више притиска европске државе, а да му се Европска унија не може супроставити.

Поводом за веће издвајање сматра се нови стратегијски документ Кине који потврђује тежњу да се избегне сваки сукоб са Сједињеним Америчким Државама, али да сукобљавање није искуључено због чега, ако до њега дође, Кина мора победити. Кина је послала јасну поруку да ће се наредних година активно наоружавати, сличне тенденције присутне су и у Руској Федерацији, што потврђује тезу о могућности да Европа заостане за ова три пола моћи. - Инсистирање Трампа на повећаном издвајању чланица НАТО пакта је у функцији конфликта са Русијом, а тек у другом кораку са Кином зато што тај конфликт може направити земљотрес у глобалној економији, а то Сједињеним Америчким Државама у овом тренутку не одговара. Русија у светској економији учествује са 1,5 до 2,2 посто и није страшан економски ударац уколико јој даљим притисцима производите инфлацију, ускратите неке технологије, водите против ње трговински рат. Кина у светској економији учествује са око 18,8 посто, девизне ре-

зерве држи искључиво у доларима, а немачка економија зависи од развоја технологије унутар саме Кине која је постала велики инкубатор технолошког развоја у свету. Сукоб са Кином се неће одигравати толико брзо. Пре бих рекао да ће САД покушати да, даљим притицима на Русију, онемогуће учвршћивање кинеско руског савеза јер је то гаранција успостављања равнотеже снага у међународним односима. Сумњам да ће доћи до оружаног сукоба, јер је немогуће ући у такав сдукоб без драматичних последица по цео западни блок. Пре бих рекао да ће се наставити ово економско исцрпљивање, политички притисци на њу и геополитичко круњење обода Русије - каже др Пророковић. Завршна декларација НАТО самита, а и инаугурациони говор Доналда Трампа, указују на циљ Сједињених Америчких Држава да осујете равнотежу снага у међународним односима. У тренутној ситуацији Кина има економску а Русија довољну војну моћ да је успоставе координараним активностима и спрече доминацију Америке која

ка циљу иде трговинским ратом против Кине који се огледа у увођењу царина на одређен број производа. Напад на Русију не огледа се у директним оружаним сукобима, јер би то изазвало драматичне последице, већ трговинским ратом, санкцијама, различитим политичким мерама, суспендовањем чланства у Савету Европе, забраном учешћа њених спортиста на Олимпијским играма и слично, што треба очекивати и у будућности. Добри познаваоци стања у овој области указују на необичну појаву да се информатор који прати скупове ове врсте на највишем нивоу, а до сада је штампан на језицима водећих чланица алијансе, ове године појавио на руском и украјинском што симболично потврђује о чему се у Бриселу највише расправљало. Уједно потврђује шта су, у геостратегијском смислу, најважнији циљеви НАТО у наредном периоду, јер се првих седам од десет најважнијих тачака тичу Русије која се оптужује за вођење хибридног рата, дезинформационе кампање, неконструктивно постављање у Сирији, нелегалну анексију

Крима... Лидери чланица НАТО су изразили чврсту подршку територијлном интегритету и суверенитету Украјине, Молдавије и Грузије уз потврду да не признају ни референдум на Криму ни одлуке Јужне Осетије, а из њиховог става назиру се и неке контрамере. У НАТО је потврђено да друмска и железничка инфраструктура у Европи не задовољава њихове потребе због чега поједине путеве треба проширити, а пруге ојачати. Пажљивијем посматрачу тренутних прилика не може да промакне уверење о разликама ставова, пре свега Немачке и Сједињених Америчких Држава, у односу према Русији. - Американци би желели да се смањи удео руског учешћа на енергетском тржишту Европе и, у крајњој линији, прекину гасне везе између Русије и Европске уније. За Немачку је Русија највећи проблем због Украјине, јер би желела да задржи Украјину у средњоевропској орбити, а потенцијално и Белорусију. Дакле, Сједињене Америчке Државе и Немачке, али Француска и Велика

55

29.7.2018.

МАГАЗИН

56

Британија, воде антируску политику из другачијих разлога али су и даље окупљени око тог најмањег заједничког садржаоца, и то је дефинисано у овом завршном документу. У том контексту треба сагледавати и поруке о Западном Балкану иако је у декларацији ово питање на самом зачељу иза тема Сирије, Либије, Авганистана, Северне Кореје, па чак и Туниса. Нашем делу света се посвећује невероватних шест тачака завршног документа од укупног 79. Нити мањег региона нити више прича око њега. Несумњиво је да Балкан за НАТО и даље представља важан регион и отуда формулација о неопходности подршке евроатлантским тежњама, не само државама него и невладиним организацијама, медијима и вероватно другим структурама - каже др Пророковић. У том контексту треба посматрати

хвалоспеве упућене Црној Гори и условни позив са чланство Македонији тек када испуни све обавезе из Преспанског договора, промени устав и име у Северна Македонија. Присутно је уверење да се и око Србије плете политичка мрежа због чега се сматра да ће то трајати бар до следећег самита. Посебно значајним оцењује се уверење да ће до тада бити инструментализовани преговори између Београда и Приштине. Зато се Србија охрабрује да настави преговоре који треба да буду окончани потписивањем правно обавезујућег документа. Видан је позив на сарадњу са НАТО, али и чињеница да се ни једном речју не помиње нерешен статус Косова и Метохије, нити резолуција 1224 Савета безбедности Уједињених нација. Да је развој безбедносних организација на Косову у интересу Приштине

и целог региона треба да покаже најава формирање оружаних снага самопроглашене државе под кишобраном ове војне организације што, каже др Пророковић, неће ићи онако брзо како мисле Албанци, јер се у документима и даље наводи како мора да буде у складу са до сада дефинисаним стандардима. - Проблематично је што се посвећује посебан простор октобарским изборима у Босни и Херцеговини што није карактеристично за завршне документе НАТО. Изражава се очекивање да ће избори бити организовани по демократским стандардима, а какве су последице уколико их НАТО и кључне западне земље дефинишу, или означе, као недемократске? Много пута смо претходних година слушали како живимо на географски небитном простору, како смо за вели-

ке играче, и велике силе, потпуно безначајни, да смо периферија периферије. Наравно, све је то користило како би се анестезирала и наша политичка јавност и руководеће структуре. Балкан има велики геополитички значај, а када се унутар НАТО додатно потпирује антируска хистерија још и више, што видимо из завршне декларације. НАТО жели да спусти нову гвоздену завесу од Балтика до Медитерана, укључи све земље са овог простора у своје чланство и тако неометано планира све даље акције, како против Русије тако и на Блиском истоку. Зато је за алијансу опасно да неке западнобалканске земље остану непокривене, јер се са те територије могу планирати и изводити хибридне акције и пласирати дезинформације, Руса и Кинеза или ко зна кога трећег. Стратегијски интерес је да се све западнобал-

канске земље укључе у НАТО, а друга ствар је што су односи унутар НАТО такви какви јесу и због којих то остаје отворено питање. За Србију је важно да поруке бриселског самита схвати реално, без релативизације и багателисања. За НАТО су преговори са Приштином посао који треба да резултира потпуном легитимизацијом статуса такозване Републике Косово у међународним односима, односно столицом у Уједињеним нацијама, а затим би се убрзао пријем у НАТО. Паралелно са тим роварило би се по Босни и Херцеговини у циљу смањивање утицаја српских антинато политичара, али и смањивања надлежности Републике Српске - каже др Пророковић. Анализа завршне декларације води ка ставу да би члан НАТО прво могла да постане Северна Македонија, а

за њом самопроглашена Република Косово и Босна и Херцеговина. Кроз неколико година много више избора не би имала ни Србија за коју се ништа не завршава потписивањем правно обавезујућег споразума са Приштином. Могло би се рећи да игра тек тада почиње, јер би званични Београд морао да буде кооперативан и у вези планова НАТО за Босну и Херцеговину али и по питању свог учлањења у алијансу. Кад процес буде доведен до краја не треба занемарити обавезу новопримљених чланица да шаљу своје војнике на различите дестинације у свету, у Ирак или Косово, а да понижење буде комплетно, а вођење било какве рационалне политике обесмишљено, и обавеза Србије да има војнике у саставу КФОР-а. Т. Радовановић

57

Потписан споразум о интерсекторској сарадњи

МАГАЗИН

29.7.2018.

ЗА СИГУРНИЈЕ

58

- Потписивањем Споразума о интерсекторској сарадњи у заштити деце од насиља, злостављања и занемаривања у граду Краљеву потврђена спремност да се унапреде лични сензибилитет, знања и вештине за проблем насиља над децом како би њихово деловање било још функционалније у процесу превенције и заштите од насиља, злостављања и занемаривања. - Споразумом су дефинисане конкретне обавезе и одговорности у свим фазама заштите од насиља, злостављања и занемаривања као и начела међусекторске сарадње и заштите, међусобне обавезе у низу оперативних поступака у остваривању сарадње и превентивном деловању у свим фазама заштите деце које су дефинисане Општим протоколом и посебним протоколима за заштиту

Фото: М. Радовановић

Е ОДРАСТАЊЕ

59

а заштита деце од насиља, злостављања и занемаривања није страна ни Краљеву потврђује споразум о интерсекторској сарадњи који су последњег радног дана у недељи, у циљу заштите најмлађих суграђана, потписали представници локалне самоуправе, Основног суда, Основног јавног тужилаштва, Вишег суда, Вишег јавног тужилаштва, Полицијске управе, Центра за социјални рад, Опште болнице „Студеница“, Дома здравља и Школске управе Краљево, Актив директора основних, Актив директора средњих школа, Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, Центра за дечија права, Прекршајног суда и СОС Дечјег села. Повод за потписивање споразума је потреба обезбеђења ефикасне и ефективне заштите деце од насиља, злостављања и занемаривања, али и превенције ризика и пружања целовите подршке деци која се нађу у таквим ситуацијама насиља. Потписници потврђују да ће то остваривати кроз успостављање ефикасне сарадње у области планирања, предузимања конкретних радњи и реализације превен-

МАГАЗИН

29.7.2018.

Д

60

тивних активности у заштити деце, али и прецизно одређивање начина сарадње, појединачних улога и одговорности сваког потписника, канала и правила комуникације у поступку заштите деце од ових девијантних појава. Ка циљу треба да доведе допуна интерених процедура свих институција и организација потписница за ефективнија поступања у ситуацијама насиља, злостављања и занемаривања ради ефикасније координације и избегавање секундарне виктимизације жртве насиља, осигурање безбедности детета и ефикасно здравствено збрињавање и документовање повреда. Листу задатака допуњава психосоцијална подршка жртви у циљу што бржег опоравка и враћања у рутину, подизање свести о феномену насиља и друштвене одговорности да је живот без насиља суштинско право детета и осигурање безбедности укључених професионалаца у процес подршке и заштите. Сви облици насиља, злостављања, злоупотребе и занемаривања деце, којима се угрожавају или нарушавају физички, психички и морални интегритет

личности детета, представљају повреду основних права садржаних у Конвенцији Уједињених нација о правима детета, а то је право на живот, опстанак и развој. Одредбе Конвенције се односе на заштиту детета од физичког и менталног насиља злоупотребе и занемаривања, свих облика сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, отмице и трговине децом, свих других облика искоришћавања штетних по било који вид дететове добробити и нехуманих и понижавајућих поступака кажњавања. Због чињенице да спречавање злостављања, занемаривања и заштите деце представља сложен процес неопходним се сматра стално унапређивање сарадње између стручњака из свих институција које оцењују да се насиље, злостављање и занемаривање односи на све појавне форме садржане и дефинисане у законима и протоколима по којима се обезбеђује заштита деце. Оне укључују насиље, злостављање, занемаривање, злоупотребе и експлоатацију, вербално и невербално понашање од стране другог детета или

одраслог лица, групе лица или институција односно државног система, испољено непосредно или посредно те обухвата и злоупотребу информационокомуникационих технологија и насиље учињено путем медија. Потписници Споразума су потврдили спремност да унапреде лични сензибилитет, знања и вештине за проблем насиља над децом како би њихово деловање било још функционалније у процесу превенције и заштите од насиља, злостављања и занемаривања. Потврђено је и да ће посвећеност сталном унапређивању професионалних капацитета запослених стручњака у њиховим областима, размена знања и искустава кроз мултисекторско деловање израз су хуманистичког става и намере професионалаца из различитих области бити усмерено на деловање у правцу добробити детета. Споразумом су дефинисане конкретне обавезе и одговорности институција, установа и организација које спроводе координисану сарадњу у процесу мултисекторског деловања у свим фазама заштите од насиља, злоставља-

ња и занемаривања као и начела међусекторске сарадње и заштите, међусобне обавезе у низу оперативних поступака у остваривању сарадње и превентивном деловању у свим фазама заштите деце које су дефинисане Општим протоколом и посебним протоколима за заштиту. Споразум треба да заштити сву децу без обзира на расу, боју коже, порекло, држављанство, националну припадност или етничко порекло, језик, верскo убеђење, пол, родни идентитет, сексуалну оријентацију, имовно стање, рођење, генетске особености, здравствено стање, инвалидитет, породични статус, осуђиваности, старосно доба, изглед, статус родитеља или законских старатеља. Најбољи интерес детета подразумева да има предност над интересом родитеља, односно старатеља, установе или заједнице, у ситуацијама када се разликују од његовог, а све због тога што је по својствима и карактеристикама од рођења немоћно и зависно од неге и старања одраслих особа из окружења и да није у могућности да са-

мо штити своје интересе и потребе. Право детета на партиципацију обезбеђује се тако што треба да буде информисано и добију примерене информације, да је консултовано и да му је омогућено слободно изражавање жеља, ставова и мишљења о свим питањима која га се тичу и у свим фазама процеса превенције и заштите. Дете има право на слободно изражавање мишљења и право да се оно узме у обзир у свим стварима и поступцима који га се непосредно тичу у зависности од узраста, когнитивних, емоционалних, социјалних способности. Споразум о међусекторској сарадњи установа, институција, органа и организација третира сву децу у свим условима у којима живе, одрастају и функционишу, у породици, установама где бораве привремено или трајно, на улици, спортским, забавним или другим приредбама и другим местима где се деца налазе, у дигиталном простору. Поштујући најбољи интерес детета, сви актери ће заштитити право детета на приватност у свим поступцима. Т. Радовановић

61

62

МАГАЗИН 29.7.2018.

63

Решења за унапређење система паушалног опорезивања

СЕПТЕМБАР МЕС - Једини пут ка најбољим решењима која ће подстаћи предузетништво и легално пословање, смањити бирократију и административно оптерећење привреде и државе и обезбедити повећање броја предузетника. - Кључни недостаци постојећег система компликована администрација, нејасни критеријуми за утврђивање пореза, непредвидивост трошкова и подложност злоупотребама. - Порези и доприноси на један рачун и са једном уплатницом уместо са четири, уз електронску потврду о измирењу обавеза. - Мање пореско оптерећење онима који приходују мање од минималне зараде дружење за развој предузетништва из Ниша ће, у сарадњи са националном алијансом за локални економски развој, у септембру организовати „Месец паушалаца“. Током овог месеца, сви предузетници у Србији, њихове асоцијације, представ-

МАГАЗИН

29.7.2018.

У

64

ници релевантних институција и стручна јавност биће позвани да понуде решења за унапређење система паушал ног опорезивања. Препоруке ће бити прикупљене путем сајта www.jpd.rs, на округлим столовима и другим каналима комуника

ције предвиђеним јавном кампањом у оквиру четворогодишњег Пројекта јавно-приватног дијалога за развој који финансира Америчка агенција за међународни развој. Организатори потврђују да је циљ јавних консултација укључивање свих

СЕЦ ПАУШАЛАЦА штва и Национална алијансa су почетком јуна покренули прве јавне консултације у оквиру Симпозијума организационих наука на Златибору подстакнути сазнањем да се овом темом нико годинама није бавио иако тишти многе почетнике у пословању, посебно најмање. На округлом столу који је окупио студенте, представнике информационих технологија, паушалце, предузетнике, стручњаке и представнике државних институција идентификовано је да су кључни недостаци постојећег система компликована администрација, нејасни критери јуми за утврђивање пореза, непредвидивост трошкова и подложност злоупотребама. Први предлози већ су се нашли у јавности, али се јавне консултације настављају у оквиру „Месеца паушалаца“. Директорка за регулаторну реформу Националне алијансе за локални економски развој Јелена Бојовић ука-

зује на жељу да паушалци не чекају месецима на решење о висини пореза и доприноса које треба да плате, већ да то решење добију одмах. - Желимо да им се омогући да плаћају порезе и доприносе на један рачун и са једном уплатницом уместо са четири, да у реалном времену добијају електронске потврде о измирењу пореза, да имају непрекидно право на здравствено и пензионо осигурање као и да се онима који приходују мање од минималне зараде, смањи пореско оптерећење – истакла је она. „Месец паушалаца“ се очекује и као прилика да се кроз отворену дискусију пронађу најбољи начини за премошћавање слабости система паушалног опорезивања и дође до решења којим ће бити задовољне све стране, предузетници, запослени и држава, а који ће уважити специфичности различитих делатности. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

релевантних страна у предлагање реформе, посебно оних на које се реформа односи. Међу њима влада довољно јасно изражено уверење да је ово једини пут ка најбољим решењима која ће подстаћи предузетништво и легално пословање, смањити бирократију и административно оптерећење привреде и државе и обезбедити повећање броја предузетника. Повод за оптимизам је велико интересовање јавности што је добра основа за очекивање много добрих предлога из различитих сектора, грађана и свих заинтересованих страна. Миливоје Јовановић испред Удружења за развој предузет ништва и невладине организације ЕНЕЦА, која је помогла да око 2.500 предузетника у Србији отпочне посао, изражава задовољство што је већ постигнут први циљ, да до измене прописа не дође по хитном поступку и без адекватне јавне расправе. Удружење за развој предузетни-

65

Почела додела пензионерских картица

МАГАЗИН

29.7.2018.

НОВЕ ПОВОЉНОСТ

66

- Уместо пензионим чеком и извештајем о пензији пензионери ће свој статус доказивати картицама, а једним од главних разлога за њихово увођење оцењена је заштита личних података. - Пензионерима са пребивалиштем у Краљеву, пензионерске картице ће уручивати запослени Филијале Републичког фонда пензијског и инвалидског осигурања у просторијама Општинске организације пензионера, Хероја Маричића 77. - Након расподеле пензионерских картица затеченим корисницима пензија, приступиће се изради за кориснике који су укључени у исплату после 26. фебруара ове године инистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић је почетком године најавио издавање пензионерских картица као новог документа који ће пензионерима користити за доказивање статуса. Уместо пензионим чеком и извештајем о пен-

M

зији пензионери ће свој статус доказивати картицама, а једним од главних разлога за њихово увођење оцењена је заштите личних података. Тада је потврђено да је израђено милион и 750 хиљада примерака што значи да ће сваки пензионер добити бесплатну картицу коју ће убудуће моћи да кори-

сти и уместо пензионог чека и са њом остварује сва права. У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања потврђено је да картица неће угрожавати безбедност пензионера, јер ће садржати само основне податке о најстаријим суграђанима. Доказ да су у пензији

до сада је представљао пензиони чек, па се он користио за попусте при куповини у супермаркетима, административне забране, бесплатне лекарске прегледе које организују поједине општине, одласке у позоришта, излете или бање, а често и у установама државне управе за подизање одређених докумената, или као доказ да нису у радном односу. Документ о исплати новца из пензионог фонда био је једини валидан папир уз који се долазило до извесних повластица, а сада ће ту улогу имати идентификациона картица. Иницијативу је својевремено корисном оценио и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић, посебно имајући у виду да идентификациона картица садржи минималан број личних података потребних за остваривање сврхе, односно доказивања статуса пензионера, име и презиме, назив филијале и број. На овај

начин отклонила би се било каква потреба за издавањем посебних облика персонализованих докумената од стране локалних самоуправа, које у пракси доводе до незаконите обраде података, у којој се подаци непотребно излажу ризику злоупотреба. Он је оценио и да посебни облици персонализованих докумената, које издају локалне самоуправе изазива осећај дискриминације, јер се издају само за поједине локалне средине што је дошло до изражаја у случају београдске „Сениор картице“. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање обавештава пензионере из града Краљева, као и пензионере из Рашке и Врњачке Бање, да ће од 1. августа моћи да преузимају пензионерске картице, сваког радног дана од 8 до 15 сати. Пензионерима са пребивалиштем у Краљеву, пензионерске картице ће уручивати запослени Филијале Републичког фонда пензијског и инвалид-

ског осигурања у просторијама Општинске организације пензионера, Хероја Маричића 77. Пензионери Рашке преузимаће их у Испостави Филијале Краљево у Рашкој, Ибарска 3/2, док ће пензионери са пребивалиштем у Врњачкој Бањи своје пензионерске картице преузимати у Испостави Филијале Краљево у Врњачкој Бањи, Краљевачка 3. При преузимању картице корисницима је неопходан идентифика циони документ, лична карта или пасош. Након израде и расподеле пензионерских картица затеченим корисницима пензија, приступиће се изради пензионерских картица за нове кориснике, који су укључени у исплату после 26. фебруара ове године. Породични пензионери, родитељи, старатељи и хранитељи приликом доласка по пензионерску картицу требало би да понесу последњи чек од пензије, односно извештај корисника из банке. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ТИ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ

67

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (23)

МАГАЗИН

29.7.2018.

БОЈ НА МАЧКО

68

- У борбама на Мачковом камену српске трупе имају велике губитке, чете су спале на свега осамдесет војника а у свим пуковима је преполовљен број официра. - Четама командују наредници, батаљонима потпоручници и поручници, а пуковима мајори и по неки потпуковник. - Према процени команданта аустроугарске Балканске војске Мачков камен је бити или не бити за даљи ток операција. - Команда аустроугарског 16. корпуса процењује да мора заузети Мачков камен, пре него истрошеним српским снагама на овом положају пристигну појачања, која су на путу из позадине

ОВОМ КАМЕНУ 2

69

устроугари су протерани назад иза Мачковог камена на линију: кота Смајино брдо – Кошутња стопа – извор потока Ћумурана. Међутим, напади 18. пешадијског пука Дунавске дивизије првог позива на правцу Перуника –Разбојиште и 8. пешадијског пука на правцу Јаворник – Липничка главица, аустроугарске трупе готово да нису ни осетиле јер су, због стрмог терена, правци напада били скоро непролазни, па изморене и измешане српске трупе овде дочекују мрак. Падом мрака настаје затишје које траје до зоре, а војници у заклонима и увалицама заложили су ватрице да се колико толико загреју. Плато Мачков камен делује стравично чак и за војнике и официре ветеране из Првог и Другог балканског рата. Српске трупе имају велике губитке, чете су спале на свега осамдесет војника а у свим пуковима број официра је преполовљен. Четама у 9. пешадијском пуку Дунав-

МАГАЗИН

29.7.2018.

А

70

ске дивизије другог позива, али неретко и у другим пуковима, командују наредници, батаљонима потпоручници и поручници, а пуковима мајори и по неки потпуковник. Упркос томе, Прва српска армија је, и поред страшне скоро самоубилачке аустроугарске упорности, успела да одржи своје положаје али је цена била превисока. Код аустроугарске војске губици су далеко већи, а значајно код официра посебно кивних на српску артиљерију која је дејствовала са положаја: кота Мачков камен, одакле дејствују 2. и 5. батерија, Нешино брдо 1. батерија и Бранковац 4. батерија. О дејству српске артиљерије командант аустроугарског 16. корпуса пише да је одлично и надмоћном ватром подржавала пешадију, али да је била и веома активна у контрабатирању, гађању њихове артиљерије. Следећег дана, 21. септембра јутро, над котом Мачков камен је мирно. Магла се вије у густим повесмима, па се

повремено види само по мало, а кад падне ни на корак се не види ништа. Официри процењују да је извиђање немогуће, па не знају да су се Аустроугари повукли назад према селу Грујићи, коти Смајино брдо и тригонометру Чавчићи. Преостали официри држе пуну приправност припадника 5. прекобројног и 9. пешадијског пука другог позива, као и артиљераца 2. и 5. брзометне пољске батерије. Гледајући изгинулу масу аустроугарских војника, веровали су да су Аустроугари одустали од даљих напада на Мачков камен. Нису знали да је претходног дана командант аустроугарске Балканске војске, који је преузео непосредну команду и над 6. армијом, одлучио да је Мачков камен бити или не бити за цео одбрамбени фронт. Поред већ присутних трупа, на правцу Јагодња –Соколске планине, уводи све расположиве резерве и довлачи брдско – планинске бригаде, за њега потпуно небитно по

коју цену у живој сили. У рано јутро извиђачи 5. прекобројног пука уочавају покрете трупа у аустроугарској позадини, у рејону коте Смајино брдо. Командант пука, коме је потчињен и 9. пешадијски пук првог позива, наређује да 1. батаљон крене у правцу Кошутња стопа где је дочекан снажном пешадијском и артиљеријском ватром. Аустроугари прелазе у гоњење батаљона који, не само што прелази у повлачење него уздрма и војнике осталих батаљона пука који се дижу и, са предњих положаја, крећу назад. До изражаја понови долази пресудна пожртвованост официра 9. пука првог позива који задржавају војнике па, уз пристиглу помоћ 9. пука другог позива, врше противнапад и враћају се на претходне положаје. Око 10 сати 21. септембра Аустроугари крећу у нови силовити напад, уз претходну ураганску артиљеријску припрему са свих положаја дуж фронта 18. дивизије. Са положаја на запад-

ној ивици платоа српски војници одбијају три њихова напада и одолевају наносећи нападачу сваки пут огромне губитке. Аустроугари јуришају као помахнитали, губици им не значе ништа, па дејством пешадије са ћувика на извору потока Ћумурана, и артиљерије из рејона коте Смајино брдо, понављају нападе и на 9. пук првог позива, због чега се он други пут повлачи. Официри свих нивоа још једном пожртвовано успевају да среде пук и да га задрже у рејону положаја, а Аустроугари још жешће крећу у трећи напад. На самом почетку напада рањен је заступник команданта пука, мајор Петар Маџаревић, као трећи официр рањен на овој дужности за само четири дана. После његовог рањавања млађи официри не успевају да задрже пук који напушта свој део положаја на северном делу коте Мачков камен. Командант 4. пука самоиницијативно развија свој пук, прихвата 9. пук првог позива и зауставља га у повлачењу, а потом заједно

прелазе у противнапад и враћају непријатеља назад, али не сасвим са североисточне стране коте Мачков камен. После 12 сати непријатељ напада задивљујућом снагом, па се иза поднева поново докопао ивице платоа иако картеч 5. батерије, и 2. батерије непосредно иза ње, коси непријатељске редове. После жилавог отпора северни део платоа, где се налази положај 5. батерије, трећи пут пада непријатељу у руке а, због трећег повлачења 9. пука првог позива, топови 5. батерије су се нашли између два стрељачка строја. Артиљерци, са повађеним затварачима, нишанским справама и преосталом муницијом, утрчавају на положај 2. батерије која брзом паљбом картечом покрива остављене топове 5. батерије и аустроугарске пешадије која надире преко вишеслојне гомиле лешева својих војника. Међутим, 2. батерија је утрошила све своје гранате, затим извучене гранате 5. батерије,

71

МАГАЗИН

29.7.2018.

као и гранате од 8. батерије, која је упућена као појачање на Мачков камен, али није успела да поседне положај због јаке аустроугарске ватре, већ је своје гранате изнела на положај 2. батерије. Српска и аустроугарска непрекидна топовска ватра усмерена на Мачков камен толико је јака да одбацује војнике од тла. Од детонација артиљеријских граната са столетних букава падају гране и лишће као у касну јесен, а букве представљају заштиту за српске војнике. Српски и аустроугарски војници су збијени на несхватљиво малом простору а многи, са обе стране, падају од кише шрапнела. На самом врху коте Мачков камен, 5. прекобројни пук успешно одбија све нападе ојачане 6. аустроугарске бригаде, упркос попуштања 9. пука који је на његовом десном крилу. Још јужније, на левом крилу армије, 8. пук првог позива успешно одбија нападе 13. ау-

72

строугарске бригаде из правца Црнча брдо – безимени поток – кота Јаворник. Команда аустроугарског 16. корпуса у 16.30 процењује да мора заузети Мачков камен, пре него истрошеним српским снагама на овом положају пристигну појачања, која су на путу из позадине. Зато свим снагама креће у напад на Мачков камен, а српски 5. прекобројни пук, 8. пук и 18. пук првог позива, успешно одбијају све нападе ојачане 6. и 13. аустроугарске бригаде. У 18 сати, из правца тригонометра Кошутња стопа, Аустроугари врше последњи јуриш овог дана. На десном крилу 5. прекобројног пука, попушта 9. пук првог позива и прелази у нагло повлачење, тако да положаје 5. батерије, са топовима без затварача, поново заузима непријатељ а северни део платоа Мачков камен заузимају Аустроугари.

Ситуацију опет спашава 4. пешадијски пук првог позива а српски војници, пред којима су сви командујући официри пука, батаљона и чета, а подофицири испред водова и одељења, поново прелази у противнапад. Четврти пук првог позива креће у противнапад купећи уз пут делове 9. пука, одбацује Аустроугаре и враћа изгубљене положаје и спашава само два топа 5. батерије, јер је друга два непријатељ већ одвукао са коте. Артиљерци постављају затвараче и одмах дејствују картечом на непријатеља који је окренуо леђа. Изравњавањем положаја са 5. прекобројним пуком лево, сектор фронта у рејону коте Мачков камен је стабилизован. Увече, после крвавих, веома тешких, борби кота Мачков камен је одбрањена и поседнута српским снагама. У јеку борби пада мрак, а обе стране су потпуно исцрпљене па немају снаге за наставак борбе, Срби

да нападају а Аустроугари да се одбране. Утом команданту Прве армије стиже одобрење за предложени маневар да Дунавска дивизија првог позива смени на положају Дунавску дивизију другог позива, а да се она у току ноћи упути на предложени правац од вароши Крупањ –Дивљаковићи – тригонометар Кошутња стопа–село Грујићи –кота Смајино брдо. Смена снага на положајима Дунавске дивизије другог позива, као и јединица у оквиру првог позива на коти Мачков камен, отпочиње после 19 сати. У циљу извршења наређења Врховне команде командант Дунавске дивизије другог позива предлаже ђенералу Бојовићу да свије дивизију, среди преостале снаге пукова и крене правцем Крупња, а онда са севера заобиђе тригонометар Кошутња стопа и одатле нападне у бок и позадину 18. дивизије. Око поноћи јединице Дунав-

ске дивизије другог позива у колони крећу на марш – маневар у рејон вароши Крупањ. Командант Дунавске дивизије првог позива са коте Мачков камен скида у армијску резерву истрошени 5. прекобројни пук и 9. пешадијски пук и шаље их у рејон коте Нешино брдо, а на њихово место поставља 4. пук првог позива и 4. прекобројни пук ојачани са две батерије топова. Положај кота Јаворник – кота Перуника поседа 8. пук првог позива, ојачан једном пољском батеријом, а у дивизијској резерви, ближе коти Мачков камен, је 18. пук првог позива. Врховна команда је ове ноћи обавестила ђенерала Бојовића да ће му, из одреда пуковника Мишића, послати допунске батаљоне пукова у обе Дунавске дивизије. Аустроугарске трупе су ово време искористиле да се среде и опет ударе из све преостале снаге. И они су били на измаку снага, уплашени да Срби до-

влаче нова појачања, па скупљају последњу снагу и крећу у напад на положај Мачков камен, који сматрају пресудним за своју судбину. Пошто није заузела Мачков камен 18. дивизија, одмах после поноћи између 21. и 22. септембра са 20 батаљона пешадије и свом артиљеријом, отпочиње подилажење српским положајима на блиско одстојање. Са севера напада 1. 2. 7. и 9. бригада и Комбинована хрватска бригада, а са југозападног и јужног правца 6. бригада, ојачана са по батаљоном 2. и 7. бригаде. Уз тригонометар Кошутња стопа постављена је 4. брдска бригада, специјализована за вођење борбе на брдско-планинском земљишту, а Аустроугари врше жестоку ноћну артиљеријску припрему, чак и са леве обале реке Дрине. Р. Вукосављевић

73

Знаменити Краљевчани: Никола Лепојевић (2)

МАГАЗИН

29.7.2018.

РУСКА БАЈКА

74

- Инострани играч са најдужим стажом у неком руском клубу. - Више од седам хиљада кошева у руској Суперлиги, више од пет хиљада у једном клубу. - Годинама први стрелац и најбољи играч лиге. - Странац са најдужим капитенским стажом. - у Краљеву прилика је за потврду да су баш овде постављени темељи успешне кошаркашке каријере. - Разлози тешког стања у Слоги огледају се у чињеници да нема довољно јаких људи који би могли да помогну, пре свега у финансијском смислу. - Краљево има највише талената за кошарку, али нема оних који би се њима бавили па талентована деца врло брзо одлазе у друге клубове. - Најгора спортска година за Краљево

Никола Лепојевић

75

29.7.2018.

МАГАЗИН

76

а колико да су почетни мотиви за бављење спортом различити није тајна да велики број оних пред којима је нова фаза у животу размишља о професионализму као начину да се достигне популарност и добра зарада. Да се до њих не долази ни брзо ни лако потврђује тек мали број оних који су успели а у такве се убраја Никола Лепојевић, кошаркаш који је, након каријере започете у краљевачкој Слоги, крупним корацима закорачио на међународну сцену. Било је то у петој години професионалне каријере кад је, као првотимац Црвене звезде, у сезони 2005/2006 одиграо десет утакмица у УЛЕБ купу и 31 у АБА лиги, а након повољног аранжмана два клуба завршио у Грчкој. Лариса се показала као озбиљан тим, чему су допринела четири америчка играча, а Лепојевић је до завршетка прволигашке сезоне одиграо 26 утакмица и постигао 262 коша. По доласку у овај клуб потврдило

М

се како је за равномерно одмеравање снага са посебно јаким играчима неопходно било повећати мишићну масу а прилика за то су били додатни тренинзи који су, иако тешки за младог играча, врло брзо показали колико су били оправдани захтеви тренера. Лариса спада у ред клубова који чврсто држи средину табеле, равноправно се носи са најјачим грчким клубовима, а по правилу је међу осам најбољих и игра у завршници првенства. Посебно инспиративан за новог првотимца био је мече против фаворизованог Панатенаикоса у коме ни 27 поена Николе Лепојевића није било довољно за победу. Иако је у другој сезони одиграо само 15 утакмица просек од 12,3 коша по утакмици најбољи је од почетка професионалне каријере, што је добра препорука за наставак у Украјини а Одеса се, иако са неповољнијом климом него у Грчкој, показала као град великих предности. У периоду између октобра и децембра 2007. године је

одиграо само девет утакмица у националном шампионату и три у купу са скромним учинком од свега 31 коша. То је довољан разлог за жељу да оно што зна покаже у пољском Полпаку, где је од јануара до маја 2008. године одиграо двадесет пет утакмица и постигао 343 поена, што води ка најбољем просеку од почетка професионалне каријере. Друга половина исте године прилика је за искорак према Русији у којој ће, уз неколико краћих излета у Србију, Кипар и Украјину, остати све до данас. Лепојевић подсећа на давнашњу жељу да заигра у неком од тимова са простора Руске Федерације, а прву прилику за то у сезони 2008/2009 пружио је Универзитет из Сургута. Колико је сезона била успешна потврђује податак да је у 23 утакмице постигао 290 кошева и већ у паузи између два дела првенства Суперлиге добио понуду да каријеру настави у Шпанији. Тренер Лукајић није био превише одушевљен

овом идејом па је инсистирао на останку што се, из данашње перспективе, чини исправном одлуком. На крају првенства није изгледало тако, а први неспоразуми са управом клуба утицали су на одлуку да се до повољнијег ангажмана врати у земљу и, у периоду од октобра те до јануара наредне године, у дресу ОКК Београд одигра седамнаест утакмица у оквиру националног шампионата и шест у оквиру Балканске лиге. Колико је израстао у озбиљног стрелца на најбољи начин потврђује податак да просек постигнутих кошева у ова два такмичења достиже четрнаест и двадесет један што наговештава шутерске способности невиђених размера. Непуна три месеца у кипарском Аполону и још толико у украјинској Политехници увод су у вратоломни успех коме се из данашње перспективе ни не назире крај. Други део руске бајке отпочео је у добро познатом Универзитету из Сургута који ће такмичење

завршити на другом месту првенствене таблице чему је у знатној мери допринео Лепојевић који се, са 966 кошева на 46 утакмица, потврдио као први стрелац лиге. Податак да је по броју кошева изједначио рекорд са оним из периода игре у ОКК Београду добра је основа за став да би у наредним годинама могао да га побољшава. Колико је користан показаће седам наредних сезона од којих је шест провео у Русији. - Тренер је Сергеј Ољков, Универзитет стиже до финала руске Суперлиге, а онда добијам позив Урала из Јекатеринбурга и потписујем један од најозбиљнијих уговора у професионалној каријери. Освајамо титулу првака и право да наступамо у ВТБ лиги са најјачим руским клубовима, а прво место нам омогућава наступе у Европи. Жеља Универзитета да наредне сезоне нападне прву позицију на табели повод је за жељу да ме поново виде у својој средини - прича Лепојевић.

Сезону 2011/2012 у Уралу обележавају нови рекорди. Поред титуле првог стрелца лиге који је на 38 утакмица постигао 711 кошева Лепојевић се окитио и звањем најбољег играча првенства. Пре коначног повратка у Сургут Лепојевић је, у сезони 2012/2013, одиграо само две утакмице у дресу иранског Хамјари Занјана и са просеком од 21 поготка по утакмици доказао да има довољно сигурну руку и оштро око. Од 2013. је стандардни играч тима из Сургута који сваке године заузима највише позиције на првенственој лествици. Није необично да и тренери често мењају средину, а по правилу у нову средину воде играче у које имају највише поверења. Колико је оно стабилно у случају Николе Лепојевића најбоље потврђује податак да са истим тренером ради пуних осам година. И док је ангажман највећег броја других играча ограничен на једну сезону Лепојевић је у Сургуту пустио толико ду-

77

78

МАГАЗИН 29.7.2018.

79

29.7.2018.

МАГАЗИН

80

боке корене да је годинама капитен тима. У првој сезони по повратку у Сургут са 761 поготком у 36 утакмица потврдио је просек од 21 какав је имао и претходних година. Већ следеће године је повећан на 23 у 33 утакмице прве лиге што је било довољно да се другу годину заредом првенство заврши на другом месту. И поред прилике да игра ВТБ лиги клуб се, због великих трошкова такмичења, одлучио за учешће у националном шампионату и европском куп такмичењу, а пад у квалитету игре основни је разлог да сезону 2015/2016 заврши на седмом месту и поред чињенице да је Лепојевић први на листи стрелаца националног шампионата. Уверење да увек може боље потврдило се током сезоне 2016/2017 кад је Универзитет коначно доказао да заслужује титулу шампиона. Лепојевић је одиграо 33 утакмице и постигао 737 кошева, што је више него било ко други током првенствене трке. Тако се још једном потврдио као најбољи стрелац, и оправдао назив српског калашњико-

ва, али и као најбољи играч првенства. Ни током последње сезоне, коју је његов тим завршио на четвртој позицији, Лепојевић није дозволио ни једном другом кошаркашу да угрози позицију најбољег стрелца. Кошаркашка лига Руске Федерација показала се изузетно квалитетном а један од разлога су и знатна улагања у овај спорт због чега се, уз турску и шпанску, сматра најплаћенијом у Европи. У националном шампионату наступа шеснаест клубова, а у ВТБ лиги клубова источне Европе врхунски као што су ЦСКА, Химки, Саратов, Краснодар, Казањ, Нижњи Новгород и други из Казахстана, Естоније, Летоније и Белорусије. Колико је такмичење у оквиру националног шампионата напорно најбоље потврђује податак да се од Сургута на Уралу до Москве путује два сата авионом, а потом још девет и по до Владивостока. И то је један од разлога за одустајање од наступа у оквиру ВТБ лиге. Прилику за бољи ангажман по правилу вребају кошаркашки менаџери, за Лепојевића бивши играч Слоге Об-

рад Фимић који има уговоре са најозбиљнијим играчима и тренерима из Русије, Украјине, Литваније, Пољске... али и контакте са америчким агенцијама. Иако је одавно напустио Краљево Лепојевић пред почетак припрема за нову кошаркашку сезону форму бруси у спортској дворани у Рибници. Прозивка пред почетак припрема у Сургуту заказана је за 15. август, а лигашко такмичење почиње у октобру са тимом чији састав ни капитену неће бити познат до повратка. - Узели су нове играче, тим се још увек попуњава, ја сам и даље капитен, а кад истекне уговор видећу да ли идем или остајем. Ту сам најдуже играо и направио неке рекорде и први сам странац који је најдуже играо у тиму. Постигао сам највећи број поена, у лиги преко седам и по хиљада а за клуб више пет хиљада за шта сам добио награду, као и награду навијача. Добро се осећам и немам проблема јер водим рачуна о спортском животу, а то ме и држи. Задовољан сам јер није било повреда и што је каријера то-

лико потрајала - каже Лепојевић у покушају да докучи како би текла каријера да се својевремено, уместо за Црвену звезду, определио за Партизан. Задовољство је још веће ако се зна да је потекао из малог клуба и достигао позиције које би мало ко могао да досегне у догледно време. Боравак у Краљеву прилика је за потврду да су баш овде постављени темељи успешне кошаркашке каријере, а заслужним за то оцењују се Живорад Јаћовић, Драган Стефановић и Драган Костић. Да се са годинама не смањује преданост послу најбоље потврђује податак да из године у годину тренира све више, у паузама првенства у Краљеву и Београду. Разговор у паузи између два тренинга прилика је за осврт на стање у редовима локалног лигаша који пролази кроз најтежи период у новијој историји, јер је после пуних осамнаест година таворења у елитном такмичењу принуђен да се у наредној сезони пресели степеницу ниже. Искусном интернационалцу није могла да промакне чињеница да се у клубу много шта

променило од времена кад је генерација којој припада успела да врати Слогу у Прву лигу. Разлози тешког стања огледају се у чињеници да нема довољно јаких људи који би могли да помогну, пре свега у финансијском смислу. - Краљево је и даље кошаркашки град, овде има највише талената за кошарку, али нема оних који би се њима бавили па талентована деца врло брзо одлазе у друге клубове. Приметан је утицај родитеља па се више не гледа квалитет, не играју деца која имају квалитет него она чији родитељи могу да помогну клубу. Зато на успех не може да се рачуна до времена кад Слога не буде зависила од тога, а тада ће вероватно бити боље. Ово је најгора спортска година за Краљево, па је дошло време да се уозбиље људи који могу да утичу на промене, али и младе снаге уз спонзорство озбиљне фирме која може да помогне - каже Лепојевић. И поред пуних осамнаест година професионалне каријере не јењава жеља за активним играњем, бар колико здравствена ситуација буде дозвоља-

вала. Да Лепојевић размишља и о периоду иза тога сведочи податак да оспосбљеност за менаџмент и финансије ствара довољно могућности да стечено знање примени у кошарци, можда и као тренер. До тада би требало да се сложе бројне коцкице, а како се још осећа довољно способним да игра, што показује на терену, сва ја прилика да би могло потрајати. До појаве новог играча сличног калибра у Краљеву јасна је порука свима који то желе да верују у себе и вредно тренирају јер без тога, без обзира на таленат, не могу да рачунају на било какав успех. Онима који воде Слогу савет да личне интересе подреде клупским и вођење клуба препусте особама које су направиле нешто у спорту и немају лични интерес, а то није увек био случај. Поред назива „Српски калашњиков“ Лепојевић је у Русији познат као „Легенда број пет“ и „Цар Суперлиге“ чији ће дрес, након завршетка каријере, трајно остати у раму окаченом у просторијама клуба из Сургута. Т. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 29.7.2018.

Добросав Мики РАШКОВИЋ 1932 - 2018

83

In memoriam: Добросав Мики Рашковић (1)

НЕИМАР СА КРАЉЕВАЧКЕ КАЛДРМЕ

МАГАЗИН

29.7.2018.

МагазИН 133 од 31. августа 2014.

84

- Више од осамдесет метара високе димњаке Индустрије „Магнохром“ зидали су мајстори из Црне траве, а Мики Рашковић поред инжењера био задужен за надзор и контролу. - Као активан омладинац, који је спретност доказивао и кроз бављење спортом, Мики је посебно почаствован кад му је повераван задатак да на врх димњака изнесе и постави државну и партијску заставу у време сваког државног празника. – Из једрилице којом је управљао након завршене летачке обуке димњаци у „Магнохрому“ деловали су као чачкалице. - Током првих десет година у „Каблару“ Мики Рашковић је пројектовао значајне стамбене и пословне објекте у граду који су и данас препознатљиви по бројним параметрима

Мики Рашковић

85

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

29.7.2018.

Дуги период времена, након што је пре пуних осамдесет година као двогодишњак са родитељима из Подунаваца дошао у Краљево, Добросав Рашковић није могао да претпостави да би у значајној мери могао да утиче на данашњи изглед града. Када се отвори тема везана за људе који су деценијама у назад профилисали изглед града ни многима од оних који су везани за струку ништа посебно не значи име Добросав. Али, ако се помене Мики Рашковић ствари постају много јасније. Иако је добио име по деди ни његовим синовима дуго није било јасно како се то Мики зове Добросав. Годину у којој је рођен обележила је јака зима, па није било једноставно из Подунаваца отићи на крштење до цркве у Грачацу на падинама Гоча. Након дуге зиме закаснели су пољопривредни радови, па је најмања брига родитеља било крштење детета које је уследило тек након треће године живота. До тада им је било довољно да је

86

син на водици у црквене књиге уписан као Михајло. Име Мики се одомаћило у породици, комшилуку и међу рођацима и остало оно по коме је препознатљив и у деветој деценији живота. Мики је био најмлађи од све деце у комшилуку на средини Карађорђеве улице, па је као још исувише мали за полазак у школу чак две године провео у забавишту, а данас у шали тврди да је један од првих понављача на том узрасту. До почетка Другог светског рата завршио је тек два разреда основне школе која се у то време налазила на месту данашње зграде Градске управе. Кад је почео рат, и наступила бежанија, родитељи су закључили да је у Подунавцима сигурније, па су синове Микија и Александра послали код бабе и деде. Честа бомбардовања током следеће две године претила су да затворе школу у којој је завршио трећи и четврти разред, а кад је неизвесност коначно

отклоњена већ је стасао за гимназију која је после рата смештена у Новој колонији Фабрике вагона. Земља се још није повратила од ратних разарања, па су били потребни стручњаци различитих профила, а посебно популарне су биле средње стручне школе. Иако ни сада не може са сигурношћу да тврди да је посебно волео грађевинарство пут га је водио ка војној техничкој школи у Крагујевцу у којој је постојао баш овај одсек. Са развојем земље трансформисало се и школство, па је након две године потуцања по интернатима и приватном смештају сада већ војни стипендиста био пред дилемом да ли да, након ступања на снагу нових прописа, пристане и након школе остане у војсци пуне три године. Отац Драгиша као трговац није претерано волео војску, па није хтео да потпише сагласност, а Мики је и поред пристанка био приморан да се врати у Краљево и школовање настави у гимназији.

87

29.7.2018.

МАГАЗИН

88

- Требало је да изгубим две године, али ми признају једну и уз неке допунске испите упишем се у шести разред гимназије. У то време се разматрала могућност да техничке школе са три буду продужене на четири године, а како је до завршетка гимназије, и било каквог запослења, преостало пуне две године као најбоље решење био је упис на архитектонски одсек Техничке школе у Чачку. Волео сам цртање и грађевину, па сам врло успешно завршио трећи разред, дипломирао и почетком педесетих година добио прво запослење у „Каблару“ као техничар архитектонске струке – сећа се Мики. У време кад је отпочињала градња „Магнохрома“ „Каблар“ је био велико предузеће са 3.500 радника, а млади техничар који је показивао посебну склоност ка цртању пребачен у дирекцију предузећа да би помагао старом архитекти Владимиру Каракушевићу и

чувеном инжењеру Мому Милосављевићу. И док су двојица еминентних стручњака трагали за најбољим решењима градње Мики је њихове идеје претакао у цртеже на основу којих је она реализована. Више од осамдесет метара високе димњаке Индустрије „Магнохром“ зидали су мајстори из Црне траве, а Мики Рашковић поред инжењера био задужен за надзор и контролу. Пројектом је предвиђено да на сваких пет до шест метара димњака буде изливен армирани бетонски прстен, а у недостатку гвожђа стандардних димензија приликом изливања сваког од њих требало је проверити квалитет арматуре. Велики изазов за младог техничара био је успон на скеле након што димњак сваки пут нарасте нових пет метара. Кад је на висини од двадесетак метара почело бетонирање прстена Мики је установио да арматура није

одговарајућа о чему је морао хитно да обавести инжењере, а како због брзине стезања бетона није било могуће уклонити га одлучено је да буде направљен још један, па и данас пажљиви посматрач може да уочи како се један димњак разликује. Ма колико да је кретање на великој висини било опасно искуство стечено приликом градње димњака у „Магнохрому“ постало је корисно при кретању на висини у бројним другим случајевима. Зидање димњака било је велики изазов за грађевинаре, а са посебном пажњом су га поред знатижељника, пратиле и колеге из „Каблара“ и по мало завиделе Рашковићу који је имао посебну привилегију да на читав комплекс гледа са највише тачке у граду. Због тога је један од њих и замолио да га поведе на врх димњака који је грађен у то време. Ма колико да га је Мики одвраћао од тога због сазнања да

на тој висини и није превише пријатно, поготово кад дува ветар, није успео па су се обојица упутили према врху. Скела са које су зидари радили постављана је у унутрашњости димњака, па су колегу уз њихову помоћ пребацили преко оплате на сами врх. Кад је са врха погледао према земљи јавио се страх који је онемогућио самостални силазак, па су морали да га вежу конопцима и спусте до подножја. На сваки државни празник на значајнијим објектима у граду истицане су државна и партијска застава, а посебан изазов је био када се завијоре са димњака у „Магнохрому“. После толико успона и силазака током градње Мики Рашковић је као активан омладинац, који је спретност доказивао и кроз бављење спортом, био посебно почаствован кад му је повераван задатак да на врх димњака изнесе и постави заставе. И ма колико се овај чин некоме

чинио посебно храбрим Мики и данас верује да је то више резултат стечене навике. Несвакидашња страст ка цртању уз неоспорни таленат није остала незапажена у „Каблару“, па је старији колега Момо Милосављевић предложио Рашковићу да се после само две године у „Каблару“ упише на Архитектонски факултет, али тек након одслужења војног рока у Школи резервних официра. Све време градње димњака у „Магнохрому“ на посао се одлазило пешице, а најкраћи пут је од садашње зграде Машинског факултета водио преко велике пољане на којој се налазио спортски аеродром. Током дужег дела године пажњу момака пуних енергије изазивале су једрилице испред хангара које су привлачиле посебном енергијом којој није могао да се одупре ни Рашковић, па се после завршене обуке винуо у небо изнад

„Магнохромових“ димњака који су са толике висине изгледали као чачкалице. Покушао је Мики страст за летењем да задовољава и током прве године студија, али је аеродром у Батајници био исувише далеко, а у време када саобраћај до тамо није био развијен у потребној мери било је потребно превише времена што би се неминовно одразило на испуњавање обавеза на факултету. Довољна количина љубави према архитектури учинила је студије релативно лаким у друштву тек двојице студената из Краљева. Тек касније овај број је почео да се повећава. - На факултету је најтеже било положити математику. У првој години је нисам полагао, али сам положио код познатог професора Кашанина чим је почела друга. Већ тада сам знао да сам завршио факултет, јер је математика била камен спотицања бројних студе-

89

МАГАЗИН

29.7.2018.

ната који су због тога напуштали студије. Из моје генерације завршила је тек половина уписаних, а разлози томе су били различити често и финансијска криза посебно у породицама као моја у којој је отац са не тако великом платом магационера „Шумадије“ школовао два студента – прича Мики. Студије архитектуре су у то време трајале пет година, а Рашковић је захваљујући успеху на факултету, и препоруци ментора, успео да добије стипендију од „Каблара“ тако да је последњих годину и по дана у Београду могло много лагодније да се живи. Данас када различите факултете, између њих и Архитектонски, завршавају генерације нових стручњака са малим из-

90

гледима за запослење готово невероватно звучи податак да је Мики Рашковић непуних петнаест дана по дипломирању био обавезан да се јави на посао. У „Каблару“ су већ добро знали његове цртачке способности, па је млади инжењер архитектуре одмах био распоређен на посао у пројектном бироу овог предузећа да би се, стицајем околности након одласка у пензију старијих колега, врло брзо нашао на месту шефа. Руковођење никад није било мотив због кога се определио за архитектуру, па је услов да прихвати примамљиву понуду био да му се обезбеди цртаћи сто и довољно белог папира. Краљево се у то доба интензивно

градило због све већег броја радника у великим предузећима и недовољног стамбеног простора. „Каблар“ се сврставао у ред предузећа које је поред извођења радова пројектовало различите грађевине, а Мики имао срећу да међу првим зградама које је пројектовао буде и она у Улици хероја Маричића у којој је врло брзо као млади инжењер добио стан. Током наредних десет година пројектоваће значајне стамбене и пословне објекте у граду који су и данас препознатљиви по бројним параметрима. Краљево је на раскрсници важних друмских и железничких путних праваца било значајан стратегијски центар са великим бројем војника и стареши-

на са простора целе Југославије за које је било потребно обезбедити одговарајуће станове. Пројектовао их је и градио „Каблар“, а пројекте чувао у архиви што се показало врло корисним приликом пројектовања зграде у Улици хероја Маричића. Локација је захтевала да зграда буде иста као она у којој су официрски станови, а пројектантима остављена слобода да је модификују убацивањем савремених елемената. Иако су на први поглед биле сличне као јаје јајету ипак су се разликовале по унутрашњем изгледу и функционалности. Карађорђева улица у којој је до тада живео са родитељима одувек је зрачила посебним шармом који је за

цео живот везивао највећи број њених становника. И Мики Рашковић се у њој осећао знатно комотније него у новом стану, у који се преселио са породицом, па се годинама касније сваког викенда враћао у стари крај и проводио дане у омаленој кући на обали Ибра која је била мала за две породице. Највећи део времена је још као дете проводио поред Ибра и већ у првом разреду научио да плива, а током студија често у госте примао колеге са факултета од којих су реком посебно били одушевљавани Војвођани. Иако је у дворишту још од 1943. године била чесма са водом из водовода који су градили Немци одлазио је са гостима на умивање до Ибра чија је вода била

чиста до мере да је могла да се пије. У нивоу куће на левој обали реке била је чувена стена са које су одважнији скакали пред широко отвореним очима млађих који су маштали о дану кад би и они могли да се попну на њу. Пуних дванаест година су Рашковићи сваког викенда долазили у Карађорђеву улицу у двориште пуно зеленила које је мамило посебно од тренутка кад су у суседству почеле да ничу нове куће. Све то је у доброј мери утицало на опредељење да прихвати очев предлог о проширењу породичне куће и пресељењу у њу са породицом. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

91

Дружења под маскама у Вили „Магдала“

МАГАЗИН

29.7.2018.

ТРАДИЦИЈА ДУ

92

УГА ДЕЦЕНИЈУ

- Игра и маска славе живот и подстичу креативност као највредније што људи имају. - Ма колико имао година човек је у суштини дете, а маскенбал јединствена прилика да се тако и понаша. - Посебни шарм јединственој манифестацији дала изложба ручних радова међу којима преовладавају хеклани предмети различитог облика и величине. - Пригодна признања свима који су током десет година на различите начине доприносили да организатори истрају и у периодима кад је било посебно тешко

93

94

МАГАЗИН 29.7.2018.

95

29.7.2018.

МАГАЗИН

96

ад је пре десет година у Вили „Магдала“, са десне стране старог пута који од Ибарске магистрале води ка Чачку, у присуству неколицине пријатеља породице Ковачевић одржано прво дружење под маскама мало ко је, сем домаћина, веровао да би могло да буде организовано и наредне године, понајмање десет следећих. Од тада па све до ове године први викенд у августу је време када се у Вили „Магдала“, дому краљевачке сликарке и модне креаторке Хаџи Милене Марије Магдалене Ковачевић и супруга Бранка, одржава традиционални маскенбал. Игра и машта коју он подстиче и развија за њих су извориште креативног процеса, док је маска, која потврђује потребу за прерушавањем, песмом, плесом и игром, одговор на бројне изазове и проблеме реалног живота и оног што се, не баш довољно аргументовано, зове свакодневица. Досадашње искуство потврђује како је маскенбал средство да се дубоко присутна и снажно потиснута потреба

К

за игром као могућем изворишту креативног, најузвишенијег духовног, искаже и подели са другима, јер и игра и маска славе живот и подстичу креативност као највредније што људи имају. Основна идеја свих претходних маскенбала у „Магдали“ била је да пока-

же како човек, без обзира какву маску носио, не може да сакрије право лице јер и под њом показује колико је добар и племенит, или супротно. Ма колико имао година у суштини је дете, а маскенбал јединствена прилика да се тако и понаша.

Маскенбали у „Магдали“ су из године у годину све посећенији, а прилику да се друже користе бројне званице, угледни грађани и стари пријатељи породице Ковачевић, којих је из године у годину све више. Током протеклих девет година ма-

скенбал у „Магдали“ је постао препознатљив по оригиналности, о њему се све више прича, а број гостију већ премашује стотину. Простора у дворишту виле има довољно да прими и више учесника којима је и ове године на располагању био богат мени, традицио-

нални гулаш, све врсте печења, колача и пића. Шарена трпеза, шарени гости, и увек нове оригиналне торте, и ове године су само део изненађења које су гостима припремили Ковачевићи у чијем је дому све подређено забави а она, бар за тренутак, удаљава од суморне стварности. Потреба за маскирањем, прерушавањем, песмом, плесом, игром и овога пута је била одговор на бројне изазове и проблеме реалног живота и оног што се, са не баш довољно аргумената, зове стварност која олако пренебрегава нематеријално и посебно духовно. Вила „Магдала“ је у исто време стециште људи различите старости, пола, образовања, националне припадности, које везује жеља за дружењем и, бар на кратко, бекством од све суровије свакодневице. Свако ново дружење је разноврсније и богатије од претходног што је повод да већ првог дана по завршетку почињу припреме за наредну годину. Нове идеје се рађају у главама

97

98

МАГАЗИН 29.7.2018.

99

29.7.2018.

МАГАЗИН

100

љубазних домаћина, али и гостију који исказивањем потреба за забавом подстичу друге, а све у циљу да се већ ове, кад је обележена десетогодишњица, достигне врхунац. За то је било потребно много рада па, након што су духовне вредности обогатиле креативност контроверзне уметнице, логично је било очекивати нове резултате исказане у различитим костимима и маскама које су и претходних година биле предмет посебног интересовања. Оно што је на дан одржавања маскенбала било само наговештај до следећег ће, каже Милена, бити реалност а, имајући у виду све што се дешавало у претходним годинама, у то не треба сумњати. Љубазна домаћица потврђује да је организација ове манифестације настала на потреби окупљања суграђана како би се једном у години направила јединствена забава за старе и нове пријатеље којих је сваке године све више. Редовни посетиоци и учесници маскенбала у „Магдали“ потврђују да је десето издање у потпуности испунило очекивања, а бројни гости ни ове годи-

не нису пропустили прилику да дођу, понајвише због љубави према домаћинима и забави са новим концептом. Жеља да се део свечарске атмосфере, карактеристичне за велики број западноевропских земаља, пренесе у локалну средину додатно је подстакнута сазнањем о животу у чудном времену коме недостаје љубави и пажње какву људи изражавају према другима. То је повод за жељу да се покаже како ништа не може да буде препрека дружењу у коме се, отварањем срца, људи зближавају на посебан начин. У атмосфери позитивне енергије којом зраче Милена и Бранко пријатељима се осећају и многи који се, каже она, једно другом не би јавили на улици при случајном сусрету, а у томе је највећа вредност свега што годинама у овој средини Ковачевићи настоје да још више учврсте. Уз бројне ђаконије заливене разним пићима, и традиционални шампањац, време у дому Ковачевића пролази брже него на било ком другом месту, а они који су до касних сати су-

ботње вечери уживали у гостопримству нису крили жељу да се и током наредне деценије сваке године поново срећу у истом амбијенту. Прилика за слично дружење пружа се последњег дана октобра када се у Вили „Магдала“ прославља ноћ вештица Халовин. - Ја сам у Немачкој сваке године славила маскенбал и друге градске забаве. Овде је ситуација некако напета, сви смо тужни и окупирани проблемима, па водимо неки живот, а као да га не водимо. Овим доказујемо како не треба много да би се пријатељи окупили и дружили макар једном у години. Нисам пребогата, нити желим да се експонирам, али математика потврђује да ако сто дана у години позовем на ручак по једног пријатеља одузело би ми много више времена и више коштало. Овако све пријатеље позовемо у кућу да се упознају, друже, размењују мишљења, склапају послове... – каже Милена. И овај пут се потврдило да један број сталних гостију и даље показује дозу отпора према маскирању. Разло-

зи су различити, а Ковачевићи настоје да их разумеју и помогну да се ослободе предрасуда, али и трошкова око креирања костима. Због тога су се опет потрудили да један део припреме сами и понуде их оним мало храбријим који су показали спремност да се бар на кратко сакрију иза маске. Колико је маскенбал у овој средини пустио дубоке корене најбоље потврђује податак да се нашао на листи годишњих културних догађаја. Да добије и ову димензију допринело је учешће бројних уметника свих претходних година, најчешће глумаца и инструменталиста. Тако је било и прве суботе у августу ове кад је овој јединственој манифестацији посебни шарм дала изложба ручних радова међу којима преовладавају хеклани предмети различитог облика и величине. Хаџи Милена наглашава како је посебан мотив за то жеља да се очува традиција којој повремено прети заборав, а да не буде тако постарале су се чланице Удружења „Даме некад и сад“ које подсећају на златовез као технику која

ће у наредном периоду бити предмет посебног интересовања. - Хоћемо да наставимо нашу традицију из доба Немањића када су принчеви и краљеви имали гардеробу од свиле украшене златним концем, а касније то преузели манастири и цркве да би наставили и задржали традицију. У 19. веку, и до Другог светског рата, златовез је био присутан у дворским кућама и јачим породицама, а ми желимо да га обновимо као и друге скоро заборављене технике ручних радова. После Другог светског рата тај занат замире, наше куће су празне, нема лепих везених хаљина ни шустикли, столњака, завеса, постељине и другог као што је некада било - каже Хаџи Милена помало тужна због чињенице да је недостатак разбоја основни разлог да се више пажње не посвети ткању. Десета годишњица маскенбала прилика је за доделу заслужених признања свима који су у овом периоду на различите начине доприносили да организатори истрају и у периодима кад је било посебно тешко, али и да достиг-

не данашњи ниво. Десетогодишњи јубилеј поклопио се са шестом деценијом куће у којој се одржава, али и са именданом домаћице којој су најоданије чланице удружења припремиле посебно изненађење у виду мини торте, тек толике да се гости почате уз помоћ кашичице. Нису овом приликом изостале фанфаре, балони и различите врсте прскалица, а све у складу са јубилејом кога ће се сви присутни, међи њима и бројни који су превалили дугачак пут да би исказали поштовање организаторима, сећати много дуже него што је период између два догађаја ове врсте. Да је дом Ковачевића извор непресушних идеја сведочи најава припреме посебног колекционарског музеја у овом простору, али и организација сликарских и вајарских колонија, радионица различите врсте и много чега другог. Након добро примљене Ноћи вештица нешто ново би могао да буде догађај уочи дочека наредне Нове године или Божића. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

101

102

МАГАЗИН 29.7.2018.

103

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

29.7.2018.

Хотел Трансилванија 3

104

Када се вампири заљубе и шишмиши падају са неба! Како је управо Дракула тај који осигурава да другима угодно прођу празници, сада је време за његов одмор око којег ће неко други да води бригу, а луксузном крстарењу не може одолети ни остатак Дракулиног чопора који се придружује путовању. Чудовишта се фантастично забављају уживајући у свим садржајима који им нуди крузер, од различитих спортских активности до феноменалне и преукусне хране и егзотичних екскурзија. Но оно што им у једном тренутку ипак прекине забаву је једна неочекивана љубав јер се, чим напусте луку, развија романса између Дракуле и мистериозне бродске капетанице Ерике па је ред на Мејвис да глуми заштитнички настројеног родитеља и покуша да раздвоји свог оца и Ерику. Но, нико не зна да је Ерика заправо потомак Абрахама Ван Хелсинга, древног непријатеља Дракуле и свих осталих чудовишта. Анимирану породичну авантуру у

2Д формату синхронизовану на српски језик, чије трајање за седам мунта премашује сат и по, по сценарију који је написао са Мајклом МекКалерсом, режирао је Генадиј Тартаковски. Улоге тумаче Драган Мићановић, Ива Стефановић, Александар Радојичић, Стрибор Чолић, Предраг Ејдус, Небојша Миловановић, Наташа Марковић, Слободан Тешић, Јелена Петровић, Марко Марковић, Драган Вујић - Вујке, Тамара Алексић, Срђан Тимаров, Милан Живадиновић - Биллy, Томаш Сарић, Душан Свилар, Гоца Тржан, Ружа Рупић, Анђела Јовановић , Ђорђе Стојковић, Лена Ковачевић, Тијана Дапчевић, Александар Перишић, Срђан Чолић, Јана Јовановић, Милан Крунић, Невена Кочовић. Филм се приказује до 8. августа, а пројекције почињу у 19 сати.

Немогућа мисија: Разилажење У филму „Немогућа мисија: Разилажење“ Итан Хант и његов тим ММФ заједно са савезницима нађу се у трци с временом након мисије која крене супротно ономе што се очекивало. Радња филма наставља се на претходни део, Хунт и његов тим агената наћи ће се у ситуацији у којој је сваки тренутак пресудан, а времена једноставно нема. Након што главни негативац претходног филма Соломон Лејн изненада нестане, док је превожен на сигурну локацију, свет ће се суочити с грозним последицама. Публика је већ навикла да Том Круз акционе сцене изводи сам, ретко када уз помоћ каскадера, а у новом наставку ће изводити невероватне вратоломије, често опасне по живот. Глумац је за потребе

најновијег филма „Немогућа мисија: Разилажење“ већ доживео повреду лома ноге, а како би снимио најопаснији део извео је и злогласни „хало“ скок из авиона, једну од најкомпликованијих каскадерских сцена у којој је стајао на авиону који је убрзавао и припремао се за узлет, а научио је и да самостално управља хеликоптером. Сценарист и редитељ филма Кристофер МекКвери је у најави обећао доста другачијег Итана Ханта, док је Том Круз најавио да напетости и сјајних акционих сцена неће недостајати. Акциони авантуристички трилер, коме недостаје два минута да би трајао пуна два и по сата, настао је по сценарију који је режисер МекКеври написао са Брусом Гелером. Поред Круза водеће улоге тумаче Хенри Кавил, Винг Рејмс, Сајмон Пег, Ребека Фергусон, Шон Херис, Анxела Басет, Ванеса Кирби, Мишел Монахан и други. Филм се приказује до 8. августа, а пројекције почињу у 21 сат.

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 5. ДО 11. АВГУСТА

МАГАЗИН

29.7.2018.

5. август

108

1552. — Турска флота под командом Синан-паше поразила је ђеновљанску флоту у бици код Понтиских острва. 1583. — Хемфри Џилберт основао прву енглеску колонију у Северној Америци, у Сент Џонсу на Њуфаундленду. 1716. — Аустријски принц Еуген Савојски са армијом од око 83.000 војника у бици код Петроварадина нанео тежак пораз турској војсци од 120150.000 људи под командом Дамада Али-паше. У бици погинуло око 3.027 аустријских и око 5-6.000 турских војника. Годину дана касније Еуген Савојски освојио Београд, који је остао под аустријском влашћу до 1739. 1824. — Грчка флота под командом Константина Канариса је поразила османску флоту у бици код Самоса. 1895. — Почиње шаховски турнир у Хејстингсу. 1914. — Црна Гора објавила рат Аустроугарској. Куба, Мексико, Уругвај и Аргентина прогласиле неутралност у Првом светском рату. Први електрични саобраћајни сигнали за регулисање различитих саобраћајних праваца постављени у авенији Еуклид и Источној 105. улици у Кливленду, у америчкој држави Охајо. 1915. — Немци у Првом светском рату окупирали пољску престоницу Варшаву. 1940. — Летонија ушла у састав СССР под називом Летонска Совјетска Социјалистичка Република.

1941. — Окончана је битка за Смоленск предајом око 300.000 совјетских војника. 1943. — Плотунима из 222 артиљеријска оружја у Москви су, у Другом светском рату, обележене победе над немачким трупама на Источном фронту. Совјетска армија ослободила градове Орел и Бјелгород. 1949. — У земљотресу јачине 6,7 степени Рихтерове скале у Еквадору погинуло око 6.000 људи, а око 100.000 остало без домова. 1960. — Буркина Фасо, која се тада звала Горња Волта, је добила независност од Француске. 1963. — СССР, САД и Уједињено Краљевство потписали у Москви споразум о забрани нуклеарних проба. 1974. — председник САД Ричард Никсон признао да је учествовао у прикривању афере „Вотергејт“ и блокирању истраге о упаду у седиште Демократске странке у пословном центру „Вотергејт“. Поднео оставку 9. августа. 1994. — Авиони НАТО бомбардовали положаје Војске Републике Српске око Сарајева, пошто су припадници Војске Републике Српске узели део наоружања из складишта мировних снага УН на планини Игман. 1995. — САД и Вијетнам успоставили дипломатске односе после вишедеценијског непријатељства и заложили се за унапређење међусобне сарадње. 2001. — Талибанска влада у Авганистану затворила осам страних хуманитарних радника под оптужбом да су ширили хришћанство међу муслиманима.

6. август 1661. — Португал и Холандија потписали споразум према ком је Португал задржао Бразил, а Холандија Цејлон. 1796. — На Цетињу је Скупштина црногорских старешина изгласала „Стегу“, као први писани законски акт у Црној Гори. 1806. — Цар Франц I Хабзбуршки одрекао се титуле светог римског цара и прогласио се царем Аустрије, чиме престало да постоји Свето римско царство. 1807. — Српски просветитељ Доситеј Обрадовић прешао из Земуна у устаничку Србију, где је као први Карађорђев министар просвете остао до краја живота, 1811. 1825. — Боливија прогласила независност после готово три века шпанске владавине. 1890. — У њујоршком затвору Обурн погубљен убица Вилијам Кемлер. То је било прво извршење смртне казне на електричној столици. 1903. — Србија Дан рудара установљен је у знак сећања на 6. август 1903. када су се рудари Сењског рудника, код Деспотовца, штрајком изборили за повратак на посао тројице отпуштених колега, за скраћење радног времена и бесплатно уље за лампе за осветљавање јама, које су до тада сами плаћали. 1914. — Аустроугарска објавила рат Русији, а Србија и Црна Гора Немачкој у Првом светском рату. 1918. — Завршена је немачка офанзива на Марни. Последњи велики напад немачке војске у Првом светском рату завршен поразом, а око 100.000 немачких војника погинуло и повређено. 1926. — Америчка пливачица Гертруда Едерле постала прва жена која је препливала Ламанш. Пивање трајало 14 часова. 1932. — Отворен први Венецијански филмски фестивал. 1940. — Естонија ушла у састав СССР под називом Естонска Совјетска Социјалистичка Република. 1941. — Усташе су убиле око 600 становника села Пребиловци, углав-

ном жена, деце и стараца. 1945. — Бачена је атомска бомба на Хирошиму, што је прво кориштење нуклеарног оружја у рату. 1962. — Јамајка је стекла пуну независност од Уједињеног Краљевства, више од 300 година пошто су је Енглези преотели од шпанских колониста 1655. 1965. — Амерички председник Линдон Џонсон је потписао Закон о праву гласа, чиме је он ступио на снагу. 1991. — Председништво Југославије једногласно усвојило одлуку о проглашењу потпуне и безусловне обуставе ватре на територији Републике Хрватске. 1995. — Хрватски авиони и артиљерија гађали српске избеглице које су у колонама напуштале територију Хрватске после офанзиве хрватске војске на Книнску Крајину. 1996. — Амерички научници објавили да су пронашли доказ да је на Марсу давно постојао живот, на основу испитивања остатака метеора пронађеног на Антарктику. 1997. — „Боинг 747“ „Коријан ерлајнса“ срушио се на путу из Сеула у близини аеродрома Гвам. Погинуло 228 путника и чланова посаде, а 26 их преживело. 1999. — Председник Русије Борис Јељцин затражио од Парламента да укине смртну казну у тој земљи. 2000. — Око 1.400 Литванаца признало да су као агенти или доушници радили за бившу совјетску тајну и обавештајну службу, КГБ. Литванија била под управом Совјетског Савеза од Другог светског рата до 1991. 2001. — Врховни суд Калифорније донео одлуку да произвођачи ватреног оружја не подлежу законској одговорности за криминалну употребу њиховог оружја. 2003. — Суд у Мадагаскару осудио је бившег председника Дидијера Рацирака на 10 година тешког рада због проневере јавних фондова вредних осам милиона америчких долара. 2008. — Војска Мауританије извела је државни удар против председника Сиди Мухамеда Абдулахија. Након хапшења председника и премијера сву

109

власт је преузео Мохамед Улд Абдел Азиз. 2011. — Протестни марш због смрти Марка Дагана у лондоској четврти Тотенхем се окончао немирима, који су следеће четири ноћи изазвали талас насиља широм Енглеске.

МАГАЗИН

29.7.2018.

7. август

110

1830. — Француска скупштина изабрала је Луја Филипа за краља Француске, након што је Шарл X био присиљен да абдицира у Јулској револуцији. Нови краљ је постао познат као „краљ грађанин“. 1858. — Краљица Викторија је за престоницу британског доминиона Канаде одабрала Отаву. 1912. — Русија и Јапан су потписали споразум о подели интересних сфера у Монголији и Манџурији. 1942. — Искрцавањем америчких поморско-десантних снага на острво Гвадалканал почела је битка за Гвадалканал на Пацифику у Другом светском рату. 1947. — Експедиција норвешког етнолога Тора Хејердала на сплаву „Кон Тики“ стигла је, након 101 дана пловидбе од Перуа, на архипелаг Туамоту у Полинезији. 1959. — Амерички сателит Експлорер 6 лансиран је из Кејп Канаварела. То је био први сателит који је послао фотографије Земље из свемира. 1960. — Кубански премијер Фидел Кастро објавио је одлуку о национализацији свих америчких компанија на Куби. 1990. — Афрички национални конгрес Нелсона Манделе одустао је, после 29 година, од оружане борбе против власти беле мањине у Јужној Африци, а заузврат је влада те земље прихватила разговоре о окончању система апартхејда. 1995. — Најмање 20 људи погинуло је у експолозији бомбе коју је у згради владе у Коломбу, у Шри Ланки, активирао један тамилски побуњеник, бомбаш-самоубица. Отворен је Варшавски метро 1996. — У Атини су се састали председници Србије и Хрватске Слободан

Милошевић и Фрањо Туђман и постигли договор о нормализацији односа између СР Југославије и Хрватске. Споразум је озваничен 23. августа 1996. 1997. — Камбоџански министар иностраних послова Унг Хуот је формално преузео дужност првог премијера, заменивши збаченог принца Нородома Ранарита. Илегална организација косовских Албанаца Ослободилачка војска Косова преузела је одговорност за низ оружаних напада на полицијске станице на Косову и Метохији и позвала је Албанце у покрајини да подрже оружану побуну против српске власти. 1998. — У експлозији два аутомобила-бомбе у америчким амбасадама у Кенији и Танзанији погинуло је најмање 215 људи у Најробију и 11 у Дар ес Саламу, а рањено је више од 5.000 људи. Одговорност је преузела до тада непозната група Исламска армија за ослобођење светих места. 1999. — Исламске међународне бригаде стациониране у Чеченији су напале суседну руску републику Дагестан. 1999. — У Брчком, у Босни и Херцеговини, одржан је „Рок маратон ‘99“ на којем су се први пут од распада бивше СФРЈ и тиме узрокованог рата, окупиле рок групе из бивших југословенских република. Концерт је најављен као „скуп високог ризика“, али инцидената није било. 2000. — Група америчких и швајцарских научника саопштила је откриће девет нових планета које се крећу у орбити изван нашег сунчевог система, што је од значаја за напоре научника да открију живот на неком другом месту у свемиру. На Корзици убијен је из заседе оснивач главне герилске групе на том острву Жан-Мишел Роси и његов сарадник Жан-Клод Фратачи. 2001. — Филипинска влада и муслиманска сепаратистичка група, Исламски ослободилачки фронт Моро, потписали су примирје, што је корак напред у правцу окончања борби које трају декадама у јужним Филипинима. 2008. — Грузија је покренула офанзиву на сепаратистичку област Јужну

Осетију, започевши шестодневни Руско-грузијски рат. 2008. — Наступом олимпијске фудбалске репрезентације у мечу са Аустралијом (резултат 1:1) започело учешће Србије на XXIX Олимпијским играма у Пекингу, прво самостално учешће Србије још од VI Олимпијских игара у Стокхолму 1912. године.

8. август 870. — Западнофраначки краљ Карло Ћелави и источнофраначки краљ Лудвиг Немачки склопили су Мерсенски споразум о подели Средње Франачке после смрти Лотара II. 1539. — Турци су преотели Херцег Нови од Шпанаца. Посредовањем Француза Млечани су се због свега тога издвојили из Светог Савеза. 1570. — Француски краљ Шарл IX и вођа хугенота Гаспар де Колињи су потписали мир из Сен Жермена којим је окончан Трећи хугенотски рат. 1588. — Енглеска флота под командом лорда Хауарда и сер Франсиса Дрејка поразила шпанску Непобедиву армаду код Гравелена. 1918. — Почела је битка код Амијена која је означила почетак савезничка Стодневне офанзиве на Западном фронту у Првом светском рату. 1929. — Немачка летелица Граф Целепин започела је пут око света. 1881. — Основана је Гимназија „Бора Станковић“ у Врању. 1945. — Склопљен Лондонски споразум о Међународном војном трибуналу. 1949. — Бутан је постао независна држава. 1963. — Петнаесточлана банда је украла 2,6 милиона фунти из воза који је ишао од Глазгова ка Лондону. 1967. — Индонезија, Малезија, Филипини, Сингапур и Тајланд су основали Удружење држава југоисточне Азије. 1974. — Амерички председник Ричард Никсон је у телевизијском обраћању нацији најавио да ће сутрадан поднети оставку због афере Вотергејт. 1986. — Премијера дугометражног цртаног филма Трансформерси.

2008. — У Пекингу су отворене XXIX. летње олимпијске игре.

9. август 480. п. н. е. — Персијанци су, под вођством краља Ксеркса, победили у тродневној бици код Термопила војску спартанског краља Леониде. Та победа омогућила је Ксерксу да освоји Атину. 48. п. н. е. — Гај Јулије Цезар је однео одлучујућу победу над Помпејем у бици код Фарсала у грађанском рату. 378. — Готи су тешко поразили Римљане у бици код Хадријанопоља, у којој је погинуо је источноримски цар Валенс. 1842. — САД и Велика Британија потписале су споразум којим је одређена граница између САД и Канаде од Мејна до Великих језера. 1942. — Током кампање „Напустите Индију“ Свеиндијског конгреса, британске власти су у Бомбају ухапсиле индијског националног вођу Махатму Гандија и још 50 његових следбеника. Ганди је у затвору 21 дан штрајковао глађу, а пуштен је из затвора 1944. под притиском јавности. 1945. — Американци су бацили атомску бомбу на Нагасаки. Погинуло је 73.000 људи, а хиљаде су умрле током наредних година од последица радијације. Јапан је капитулирао 15. августа, чиме је рат окончан. 1945. — На трећем заседању у Београду АВНОЈ проглашено је за привремену Народну скупштину Демократске Федеративне Југославије. 1954. — Као одговор на претње Совјетског Савеза и источног блока Југославији, Грчка, Турска и Југославија закључиле су на Бледу Балкански савез о политичкој сарадњи и узајамној помоћи у наредних 20 година. Отопљавањем совјетско-југословенских односа после 1956. године, тај савез је губио на значају, иако формално никада није отказан. 1965. — Малезија је избацила Сингапур из свог састава због жестоког идеолошког сукоба њихових владајућих странака. 1969. — Следбеници Чарлса Мен-

111

112

МАГАЗИН 29.7.2018.

сона су убили глумицу Шерон Тејт, жену филмског редитеља Романа Поланског, и још четири особе у њеној кући на Беверли Хилсу. 1974. — Потпредседник САД Џералд Форд постао је председник, након што је Ричард Никсон, због умешаности у аферу Вотергејт, поднео оставку. 1992. — У Барселони су завршене 25. олимпијске игре, на којима је учествовало 15.000 спортиста из 172 земље. Спортисти СР Југославије, због санкција УН, нису могли да учествују у екипним спортовима, али су медаље изборили стрелци. Јасна Шекарић сребрну, а Аранка Биндер и Стеван Плетикосић бронзану. 1998. — У сукобу са индијском полицијом у Кашмиру погинуо је Али Мохамад Дар, самопрокламовани заменик врховног команданта забрањене сепаратистичке исламске оружане групе Хизб-ул-Муџахедин, која тежи да Кашмир припоји Пакистану. 1998. — Кошаркашка репрезентација СР Југославије постала је светски шампион у кошарци. 2000. — У катастрофалним поплавама у Индији, Непалу, Бутану и Бангладешу живот је изгубило 300 људи, а милиони су остали без домова. 2004. — Тери Николс осуђен је у Америци на 161 годину затвора, односно на доживотну робију без права на помиловање и скраћење казне, због постављања бомбе у згради државних органа у Оклахома Ситију 1995. године, када је погинуло 168 особа.

10. август 955. — У бици на Лешком пољу, свети римски цар Отон I је поразио Мађаре, окончавши педесетогодишњу мађарску инвазију у средњој Европи. 1519. — Магеланових пет бродова је испловило на пут око света. 1628. — Шведски војни брод Васа је потонуо у стокхолмској луци после само 20 минута свог првог и јединог

путовања. 1792. — Париска руља је током Француске револуције заузела палату Тиљерије и масакрирала краљеву Швајцарску гарду. 1793. — Музеј Лувр је званично отворен у Паризу. 1809. — Кито, данас главни град Еквадора, је објавио независност од Шпаније. 1821. — Мисури је признат као 24. америчка савезна држава. 1878. — Српски кнез Милан Обреновић издао је указ о оснивању Војног музеја у Београду. 1904. — Одиграла се битка у Жутом мору између руске и јапанске флоте током Руско-јапанског рата. 1913. — У Букурешту су Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру, којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији. 1936. — Почео је шаховски турнир у Нотингему, Енглеска. Победио је Михаил Ботвиник. 1940. — Путнички брод РМС Трансилванија потонуо је након торпедовања одневши 36 живота. 1948. — Премијерно је приказана на америчкој телевизији Еј-Би-Си емисија „Скривена камера“ Алена Фанта. 1990. — Свемирска сонда „Магелан“ је стигла до Венере. 2017. — Отворена прва Икеа у Србији, код Београда.

11. август 480. п. н. е. — Персијанци су победили удружену грчку флоту у тродневној поморској бици код рта Артемизиј. 355. — Римски војсковођа Клаудије Силван прогласио се за цара у Келну. 490. — Теодорих и његов савезник Аларих II су поразили Одоакрову војску у бици код Аде. 1492. — Прва папска конклава сазвана у Сикстинској капели је изабрала Родерика Борџију за папу

Александара VI. 1804. — Франц I проглашен за првог цара Аустријског царства. 1870. — основана Палилулска полугимназија, касније Друга београдска гимназија 1898. — Америчке трупе улазе у град Мајагез у Порторику за време Шпанско-америчког рата. 1918. — Први светски рат - Амијенска битка се завршава. 1919. — Усвојен је Устав Вајмарске Републике. 1934. — Отворен федерални затвор на острву Алкатраз у Калифорнији. 1943. — Други светски рат - Прва конференција у Квебеку почиње. На њој присуствују Винстон Черчил, Френклин Д. Рузвелт, Це Вен Сунг и Вилијам Лион Мекензи Кинг. 1951. — Рене Плевен постаје Премијер Француске 1952. — Краљ Хусеин је проглашен за краља Јордана. 1960. — Чад проглашава независност. 1966. — Џон Ленон одржава конференцију за штампу у Чикагу и извињава се за „Исус Аферу“. 1972. — Последња америчка војна копнена јединица напушта Јужни Вијетнам. 1979. — Два Тупољева Ту-134 компаније Аерофлот су се сударили изнад града Дњепродзержинска, усмртвиши свих 178 особа у оба авиона. 1984. — Амерички председник Роналд Реган, за време тестирања звука за интервју у једној радио-станици је рекао „Драги грађани, данас сам потписао закон који уништава право Русије да постоји. Почињемо са бомбардовањем за пет минута.“ 1999. — Тотално помрачење Сунца у Европи и Азији. 2003. — НАТО преузима команду над мировним снагама у Авганистану. То је прва интервенција изван Европе у 54 године дугој историји НАТО-а.

113

114

МАГАЗИН 29.7.2018.

115

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs