МАГАЗИН Година VI * Број 346 * 29. јул 2018. * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
У овом броју: На дневном реду жалбе грађана Праведнија расподела НАТО затвара круг Боље, али недовољно И селфији архивска грађа? Свака четврта валсник некретнине Бој на Мачковом камену
МАГАЗИН
29.7.2018.
Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања
2
10 16 20 28 38 42 48
Лек који се не може купити Српски калашњиков Следеће године међународни Неизвесност и даље траје На репертоару Биоскопа „Кварт“ После светског и европски врх Времеплов
54 64 72 82 88 92 94
3
4
МАГАЗИН 29.7.2018.
Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара
5
6
МАГАЗИН 29.7.2018.
7
8
МАГАЗИН 29.7.2018.
У уторак седница Градског већа
МАГАЗИН
29.7.2018.
НА ДНЕВНОМ РЕДУ
10
- Последњег дана у јулу о извештају Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата мерења за шести месец ове године. - Пред члановима Градског већа распоред коришћења буџетских средстава здравствене и социјалне заштите, основног и средњег образовања за текуће и капиталне трансфере нивоу Републике у овој години. - Још једном о жалбама грађана, тринаест физичких и правних лица, изјављених на решења и закључке донете у првом степену, приговора и захтева
Фото: М. Радовановић
У ЖАЛБЕ ГРАЂАНА
11
ање од три недеље прошло је од последње седнице Градског већа, а за последњи дан овог месеца заказана је шездесет трећа по реду за коју је предложен дневни ред на коме се нашло једанаест тачака. Пре почетка редовне седнице планирано је одржавање консултативне на којој ће предложени дневни ред још једном размотрити градоначелник и његов заменик, чланови Већа, председник Скупштине града и начелник Градске управе, а позвани су руководиоци одељења за послове органа града, друштвене делатности, привреду и финансије, управљање имовином, руководилац за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, општу управу и послове цивилне заштите, као и директор Регионалног центра за управљање комуналним отпадом „Регион Краљево“, руководилац Службе за буџетску инспекцију, Јавни правобранилац града Краљева, шеф Кабинета градоначелника и стручне службе Одсека за послове Градског већа. По устаљеној процедури једном месечно седница ће и овога пута отпочети разматрањем извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата мерења за шести месец ове године. Другим по приоритету оцењено је разматрање Нацрта одлуке о изменама и допуни Одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта, и утврђивање Предлога одлуке за седницу Скупштине града, о чему ће чланове Градског већа известити члан ресорно задужен за област урбанизма и грађевинарства и стамбено–комуналну делатност и руководилац Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности. Истом известиоцу је, уз руководиоца Одељења за привреду и финансије и представника Јавног комуналног предузећа „Путеви“, припао задатак да члановима Градског већа приближе Нацрта решења о давању сагласности на
МАГАЗИН
29.7.2018.
М
12
одлуку Надзорног одбора овог предузећа о расподели исказаног нето добитка по финансијским извештајима за 2017. годину, на основу кога ће бити утврђен предлог решења за прву наредну седницу Скуштине града. Значајном темом оцењени су нацрти решења о давању сагласности на Програм пословања за 2018. годину Регионалног центра за управљање комуналним отпадом „Регион Краљево“ доо Краљево и правилника о организацији и систематизацији радних места у Градској управи, Јавном правобранилаштву, службама за буџетску инспекцију и послове Заштитника грађана града Краљева. Од чланова Градског већа очекује се да размотре предлог одлуке о изменама и допунама Одлуке о оснивању Службе за буџетску инспекцију и решења о давању Јавном комуналном предузећу „Путеви“ на коришћење без накнаде мобилне-стамбене јединице, као покретне ствари за посебне намене. На седници ће бити речи о решењу о распореду коришћења буџетских средстава здравствене и социјалне заштите, основног и средњег образовања за текуће и капиталне трансфере нивоу Републике у овој години. На ред је дошло и разматрање жалби тринаест физичких и правних лица изјављених на решења и закључке донете у првом степену, приговора и захтева. Грађани се жале на решења Центра за социјални рад, Јавног комуналног предузећа „Водовод“, Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности, Одсек за стамбено – комуналне и послове саобраћаја, Одељења за инспекцијске послове – Комунална инспекција. Руководилац Одељења за инспекцијске послове града Краљева се жали због недоношења решења од стране првостепеног органа, буџетског инспектора Службе буџетске инспекције града Краљева, а Јединици за управљање пројектом Краљево упућен је приговор на додељени стан у Улици Доситејевој. Т. Радовановић
13
14
15
МАГАЗИН
29.7.2018.
Пољопривредницима двадесет седам милиона динара
16
ПРАВЕДНИЈА РАСПОДЕЛА - Од укупно 33 милиона динара пољопривредним произвођачима 27. - За преосталих шест милиона динара расписан нов јавни позив. - Крајњи рок за подношење предлога пројеката истиче 15. августа. - Подстицајима у пољопривреди намењено седамдесет милиона динара. - Наредних година више пара за пољопривреду. - Максималних 300 хиљада динара прошле смањено на 250 ове године како би корист осетио што већи број пољопривредних произвођача. - Од 161 пољопривредника који су се јавили на конкурс средства добило 147 који су испунили услове. - Додатни бодови младим пољопривредницима и женама
17
Фото: М. Радовановић
отписивањем уговора о додели средстава за подстицаје инвестицијама у физичку имовину пољопривредног газдинства са носиоцима породичних пољопривредних газдинстава, у Свечаној сали Градске управе града Краљева, окончана је прва фаза помоћи локалне самоуправе различитим видовима пољопривредне производње. Податак да је од 33 милиона динара, планираних буџетом града за ову годину као подстицај носиоцима пољопривредних газдинстава који су испунили услове конкурса, подељено 26 повод је да за преосталих шест буде расписан други јавни позив који истиче 15. августа. Податак да је различитим подстицајима за унапређење пољопривредне производње намењено седамдесет милиона динара бесповратних средстава добра је основа за потврду да локална самоуправа сваке године улаже знатна материјална средства а има и најава да би их наредних година могло бити још више. Значајним се чини по-
МАГАЗИН
29.7.2018.
П
18
датак да је износ средстава за подстицаје инвестицијама у физичку имовину пољопривредног газдинства са прошлогодишњих тридесет повећан на тридесет три милиона динара, али и да је максималних 300 хиљада прошле смањено на 250 ове године како би корист осетио што већи број пољопривредних произвођача. Велико незадовољство пољопривредника изазвала је расподела претходних година, јер је велики број оних који су очекивали део средстава стављала у неравноправан почожај. Основни разлог лежи у одредби одлуке за доделу којом је предност давана онима који се пре пријаве, без обзира на квалитет пројекта, да ли живе у местима где су им регистрована газдинства и слично. То је било један од кључних разлога за промену спорне одлуке након чега је на седници Градског већа од 10. маја ове године, расписан конкурс на који се јавио 161 власник регистрованог пољопривредно газдинства. Комисија за оцењивање
предлога пројеката оценила је 147 пријава основане па је подносиоцима, у складу са квалитетом пројекта, додељена количина средстава која не прелази 250 хиљада динара. Видови позитивне дискриминације допринели су да додатне бодове добијају власници газдинстава који имају мање од четрдесет година, завршен четврти или виши степен стручне спреме и они који живе у месту у коме се рализује пројекат. То је резултат жеље да се на селу задржи што више младих и образованих људи који виде перспективу у пољопривредној производњи. - Ми немамо никакав проблем да кажемо да одређене одлуке нису добре, да одређени правилници имају недостатке, да након тога исправимо те одлуке и да имамо већи број задовољних пољопривредних произвођача. Новац нећемо враћати у буџет, него смо расписали нови конкурс. Сви имају могућност да се пријаве на конкурс, добију додатне бодове и бољи поло-
жај на листи, да се не догађа, као некад, да неко живи у центру града има неко имање које је наследио, а не жели да га обрађује. После се тужимо са тим људима, а они се јаве Градском већу и траже да врате дуг на рате. Ово је намењено онима који се баве пољопривредом и којима је пољопривреда основно занимање. Предност имају млађи људи који живе у месту у ком реализују пројекат, а додатних пет бодова жене носиоци пољопривредних газдинстава - потврдио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић уз потврду да ће локална самоуправа и убудуће опредељивати знатна средства за пољопривреду, Да се износ у појединим периодима мења најбоље потврђује податак о годинама кад је за то издвајано и двадесетак милиона динара више него ове године што води ка ставу да је Краљево улагало у пољопривреду више него друге средине. Податак да су неколико претходних година средства узастопно најчешће
добијале исте особе био је основни разлог незадовољства највећег броја пољопривредних произвођача и повод за доделу додатних бодова онима који их нису користили. У Градској управи сматрају да је од количине средстава намењених подстицају пољопривредне производње важнији начин правичне расподеле којом би највећи број учесника конкурса био задовољан. - Решење је да сви који заслужују тај новац и добију, да уз то определе и сопствена средства, а на основу заједничког улагања имамо развијенију пољопривредну производњу да ти људи могу да живе од свог рада. Да неки људи раде у новим фабрикама које ће се правити у Краљеву и да на основу тог рада могу да издржавају породице, да други људи раде на селу и од тога могу да издржавају породице, да ми као град имамо више новца у буџету и да од тог новца на основу прихода од нових фабрика правимо улице, путеве на селу, канализациону и водоводну мре-
жу, развијамо и слео и град. То је он што је суштина. Нисмо ми новац који смо дали пољопривредницима бацили, као што неко жели да каже. Ми смо га уложили у пољопривредна газдинства и ти људи ће успети да зараде и издржавају своје породице. Суштина приче је да имамо разумевања једни за друге и да сви заједно напредујемо, и село и град и приградска насеља, а у оном тренутку када будемо имали веће приходе у буџету ће бити новца за све - каже др Терзић. Након што буде окончан други јавни позив очекује се да ће број оних који су добили део средстава из градске касе бити заокружен на 180 што је повећање од педесет одсто у односу на претходну годину. То је, чуло се приликом потписивања уговора, последица промене начина бодовања по коме је од 161 носиоца пољопривредног домаћинства пријављеног на јавни позив право на део средстава добило њих 147. Т. Радовановић
19
29.7.2018.
МАГАЗИН
20
НАТО око Србије, безбедност за Балкан или саму алијансу?
НАТО ЗАТВАРА КРУГ
- НАТО је инструмент неохладноратовског сучељавања са опорављеном Русијом, инструмент неолибералне, неоколонијалне експанзије запада. То је оружана сила за реализацију, а потом и очување, атлантистичког таласократског униполарног поретка који је на издисају, али и даље, траје када је посебно опасан. - Светски полицајац и оруђе интервенционизма широм света за одржавање доминације Сједињених Америчких Држава, поготово у регионима који су важни, оруђе за дисциплиновање Европе а не Европске уније. - Војни савез се супроставља Кини и њеним интересима у Европи, а важна функција је да је потребан војноиндустријском комплексу Сједињених Америчких Држава. - Велика Британија природни амерички носач авиона на западној обали Европе
21
ирење североатланског војног савеза на Балкан улази у завршну фазу, а после Црне Горе и позива Македонији да приступи алијанси, ако се изузме простор Босне и Херцеговине који се одупире покушајима увлачења једино захваљујући председнику Републике Српске Милораду Додику, затвара се круг око Србије која представља једину оазу те врсте у овом делу света. Недавно завршен самит чланица НАТО пакта у Бриселу потврђује невеселу констатацију и отвара низ питања од значаја за будућност овог дела Балканског полуострва. Да ли затварање круга око Србије доприноси већој безбедности Балкана, или се то односи само на алијансу, нека су од питања на која су до одговора покушали да дођу лист за политичка и друштвена питања Геополитика и портал Факти, организатори скупа у Прес центру Удружења новинара Србије уз учешће проф. др Миломира Степића, Душана Пророковића са факултета за дипломатију и војног аналитичара Мирослава Лазанског. Позив Македонији за укључење у војни савез сматра се даљим дробљењем простора бивше Југославије и Балкана који улази у предзавршну фазу. Како ни једна од две бивше југословенске републике не представља значајан војни фактор оправданим се поставља питање шта њихово приступање доноси алијанси, посебно након сазнања да цементира режим Мила Ђукановића о коме запад има прилично лоше мишљење, што у овом случају не представља значајну препреку. Све је израженији став да се опкољавањем пресеца веза која од Будимпеште, преко Беогарда, води ка Пиреју и тако, уз одсецање Србије од Македоније и Грчке, пресеца пут кинеском утицају и економској експанзији. У исто време приметна су турбулентна кретања унутар НАТО пакта што тему чини посебно интересантном и због уверења да је ширење последица жеље да се оправда сопствено постојање. Велико узбуђење међу чланицама изазвао је захтев председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа да за војне расходе издвајају
МАГАЗИН
29.7.2018.
Ш
22
два одсто бруто производа што се сматра неизводљивим у светлу чињенице да је као крајњи циљ за то одређена 2024. година. Прве су се успротивиле Италија, Француска и Чешка потврдом да то не могу, поготово не наговештени два пута већи износ. Ситуацију додатно комликује француски председник Емануел Макрон и најава „космичке одбрамбене стратегије“, потврда руског председника Владимира Путина и министра спољних послова Сергеја Лаврова о глобалним интересима ове земље, али и кинески документ који су објавила два озбиљна јапанска листа а потврђује исте аспирације. Да буде још компликованија потврђује спремност Кине на конфликт са Сједињеним Америчким Државама и потврду како из њега мора да изађе као победник. Др Степић подсећа да је НАТО основан као антисовјетска војна организација, упакована у украсни папир идеолошког супростављања. У исто време заборавља се да је формиран пре Варшавског пакта и да је, у време Хладног рата, имао функцију мостобрана на западу Евроазије. Други је био на истоку Евроазије и имао улогу да окружи Русију и не дозволи да има значајнију улогу. Интересантним се чини податак да није нестао након распада Варшавског пакта, кад је на другој страни остала само Руска Федерација. - НАТО је данас инструмент неохладноратовског сучељавања са опорављеном Русијом, инструмент неолибералне, неоколонијалне експанзије запада. То је оружана сила за реализацију, а потом и очување, атлантистичког таласократског униполарног поретка који је на издисају, али и даље, траје када је посебно опасан. НАТО је тврд чинилац моћи који се користи за ширење утицаја западне цивилизације, а где то не може да прође мирним путем буде наметнуто војном силом на рачун директно православне цивилизације у Европи. Служи и за подршку експлоатације, и одржање позиције геополитичког објекта, а то је исламски чинилац. НАТО служи и да тај чинилац држи у разједињеном, конфликтном, стању и за
експлоатацију не само нафте него и других ресурса. НАТО је светски полицајац и оруђе интервенционизма широм света за одржавање доминације Сједињених Америчких Држава, поготово у регионима који су важни, а пренебрегава се да је оруђе за дисциплиновање Европе, не Европске уније. Служи да онемогући природну трансформацију, односно враћање, Европе на оно што јесте, логичном континентализму јер су Европа и Азија на једном континенту. Ово је сада неприродно окупационо стање Европе коју НАТО држи у савезништу са трансатланским савезницима, а не са природним савезницима на истом копну. То је војни савез који се супроставља Кини и њеним интересима у Европи, а важна функција је да је потребан војноиндустријском комплексу Сједињених Америчких Држава што није ни мало занемарљива чињеница - каже Степић. Каква је даља судбина савеза у Европи зависиће од финансирања и могућности земаља чланица да издвајају износ од четири одсто бруто производа колико траже Сједињене Америчке Државе. Иако се то помиње као могућност распада савеза стручњаци упозоравају на чињеницу да је финансирање само врх леденог брега проблема који европске чланице држи у вазалном положају. Покушај Сједињених Америчких Држава да редефинишу начин контроле Европе огледа се у изласку Велике Британије из Европске уније, али не и НАТО пакта у коме обнавља позицију „природног америчког носача авиона на западној обали Европе“. У том контексту посматра се и опстанак НАТО у Европи посредством Велике Британије, јер је друга форма због јачања натоскептицизма све лабавија, док се трећа огледа у посредству натоентузијазма земаља источне Европе које су већ чланице. Ентузијазам на простору од Балтика на северу до Јадранског и Црног мора на југу одржава се вештачки ширењем страха од Русије и њеног малигног утицаја, па се у русофобном троуглу, који чине Пољска, Хрватска и Румунија, манифестује на различите
23
24
МАГАЗИН 29.7.2018.
начине од којих један представљају противракетни системи у Пољској и Румунији. Стручњаци овај простор сматрају посебно интересантним због континуитета геополитичке важности још од завршетка Првог светског рата кад је формиран санитарни кордон. Касније је кроз тај простор провучена „гвоздена завеса“, потом граница западног и централног простора, западне и православне цивилизације. Сматра се и капијом између истока и запада, великом источном и новом Европом која, за разлику од старе, још није лојална Америци. И на крају то је простор на коме Кина формира зону „16 плус један“ у којој ће се спајати поморски и копнени путеви свиле. Саставни део зоне је и Балкан који се у неким круговима назива Међуевропа, а НАТО се на западној хемисфери идентификује као савез који служи да направи брану Русији за ширење утицаја на овом простору. Због тога чини све да спречи долазак Русије на Балкан, поготово не иза леђа својих чланица Румуније и Бугарске. Циљ је и да задржи Кину која има велики утицај на Балкану, а крије га иза економије која, сматрају стручњаци, не иде без геостратегије. Једини начин да се дође до циља је потпуна контрола обала Балканског полуострва због чега је НАТО запосео све сем малог дела на коме Босна и Херцеговина излази на Медитеран. - Балкан је блокиран са свих страна и формиран један облик појаса контроле као што постоји око Евроазије. Контрола обала је потпуна и зато је било важно да и Црна Гора, иако мала и нема неки значај, буде укључен у НАТО а раније да то буду Румунија, Бугарска и Хрватска. Други циљ је да се, кад се оформи контрола приобаља, НАТО уклини у срце Балкана. Централну област Балканског полуострва чини четворугао Софија-Ниш-Косовска Митровица-Скопље, па уклињавање иде кроз два правца. Један је из егејске акваторије, преко Солуна
долином Вардара у којој се налази врло важна тачка за НАТО а то је војни полигон Криволак, највећи у бившој Југославији где су се већ базирале НАТО снаге после распада земље. Друга кључна тачка у Македонији је скопски аеродром Петровац, а на северу преко базе Бондстил до, у овом моменту завршне тачке, аеродрома Слатина код Приштине који се сада зове Адем Јашари. Одатле може да се рачва северно долином Ибра, и према југозападау преко Новог Пазара, према испусту који се зове Горажде. Други правац је од Отранских врата кроз северну Албанију долином Дрима кроз Косово и Метохију, преко Призрена и Приштине, где би се та два правца спојила. То је дуж аутопута Драч-Приштина-Ниш који се симболично зове Ибрахим Ругова - каже др Степић уверен да је НАТО на Балкану и због исламског чиниоца кога у геополитичком смислу, из глобалних и регионалних разлога, жели да задржи у стању објекта а не субјекта. И док је на Балкану на страни босанских муслимана и арбанаса НАТО је на истоку на страни Израела, а против муслимана. У таквој ситуацији мигранти су се показали као идеална демографска геополитичка батина коју може да користи баш као и тероризам, а и једно и друго су се потврдили као својеврсна атомска бомба сиромашних. Пажљивијем посматрачу не може да промакне податак да у време бујања тероризма у Европи није било миграната, а сада је ситуација обрнута, што се никако не може сматрати случајношћу. Аналитичари упозоравају да је на Балкану све приметније ширење западних вредности, цивилизације и културе, према православном простору који је прилично немоћан, али и удар на исламску традицију. Добра потврда је стање на простору Косова и Метохије које се од 1999. године битно променило и поред патологије коју може да донесе вестернизација. Та врста ве-
штачког ширења западне цивилизације, упозорава др Степић, рађа растрзано шизофрено друштво и државе. - Србија је већ у потпуном окружењу. Ако је то проблем онда смо опкољени, а опколити вас може само непријатељ. Сем Босне и Херцеговине, због Републике Српске, у том савезу ће ускоро вероватно бити Македонија. Ми смо у том окружењу и да ли је то разлог да сви кренемо куд и мали Мујо, ако је то нама непријатељска организација? Имамо искуство које други немају, а то је наше искуство сукоба са НАТО које не треба сводити само на 1999. Тај сукоб траје одавно, од момента распада Југославије кад је позната улога НАТО у паду Крајине и бомбардовање Републике Српске осиромашеним уранијумом. У једној књизи, која је недавно објављена, направљен је ареал кружног облика од 2.400 миља докле се простире тај утицај. Овде код нас се укршта утицај бомбардовања и преклапа се са утицајем бомбардовања Ирака осиромашеним уранијумом. То искуство други немају, а и даље преиспитују себе да ли нам је то требало, зашто нас нико није питао, зашто није било референдума. И код оних на чијој је страни НАТО био, код Хрвата, муслимана у Босни и Херцеговини и другим земљама које нису имале сукоб, имате јако антинато расположење и избегавање да се направи референдум код пријема - каже др Степић. Став становништва Србије према НАТО исказује и у испитивањима јавног мњења каквих је у последње време све више, а показују негативан став према уласку у војни савез ове врсте. Једно од последњих које је, на репрезентативном узорку од 1.480 пунолетних испитаника, од 28. маја до 8. јуна спровео Институт за политичке студије потврђује да је на питање да ли Србија треба да приступи НАТО позитивно одговорило 12,9 посто анкетираних. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
25
26
МАГАЗИН 29.7.2018.
27
Корак ка бољем положају инвалида
МАГАЗИН
29.7.2018.
БОЉЕ, АЛИ Н
28
- Локална самоуправа обезбедила бројне услове за побољшање комуникације инвалидних лица. - У згради Градске управе лифт, у шалтер сали погодности за лица оштећеног слуха. - Просторије за рад под повлашћеним условима. - Изменом одговарајуће одлуке лакше до средстава за рад удружењима која окупљају инвалидна лица. - Поред Улице војводе Путника тактилне стазе и у другим деловима града. - Отежан приступ поштанским шалтерима и здравственим установама. - Измена прописа скраћује пут до лекара. - Остваривање више права најчешће ограничава буџет. - До решења и без посредства локалне самоуправе. - Јефтиније комуналне улуге за ратне војне инвалиде и породице погинулих бораца
НЕДОВОЉНО
29
30
МАГАЗИН 29.7.2018.
собе са инвалидитетом представљају посебно осетљиву групу становника која се у свакодневном животу суочава са многобројним проблемима, поред физичких и са социјалним препрекама, као што су предрасуде у ставовима према инвалидности. Главни проблеми су им неодговарајући услови живота, висока стопа незапослености, сиромаштво, социјална невидљивост и изолација, неприступачност, како органа државне управе, тако и културних, здравствених и институција социјалне заштите, јавног превоза, информација и информационим технологијама. Сличне проблеме имају и краљевачки инвалиди што је повод Удружења ратних војних инвалида града Краљева и Удружење параплегичара и квадриплегичара Рашког округа, уз помоћ Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, реализују два пројекта са циљем да се побољша положај припадника ове популације. Удружење ратних војних инвалида, уз подршку Сектора за борачко инвалидску заштиту ресорног министарства, реализује пројекат „Бољи положај ратних војних инвалида“, а Удружења параплегичара и квадриплегичара Рашког округа пројекат под називом „И ја постојим“. Заједничка активност и једног и другог укључује састанак са представницима локалне самоуправе, Рашког управног округа, јавних предузећа и установа, здравствене заштите, пензијског и инвалидског осигурања, Поште, Поштанске штедионице и другима који би могли да помогну како би се побољшао положај инвалидних лица. Разговори о великом броју најразличитијих тема били су прилика за подсећање да је локална самоуправа у претходном периоду предузела низ корака који у значајној мери отклањају неке од препрека лакшем приступу различитим локацијама, али и остваривању других права. У том смислу значајним се сматра измена одлуке о расподели средстава удружењима грађана којом су особе са инвалидитетом стављене у посебну групу, што је резултат позитивне дискриминације проистекле из сарадње са представницима удружења која их окупљају Податак да удружења која окупљају особе различите инвалидности најчешће немају одоговарајуће просторије за рад повод је да им локална самоуправа изађе у сусрет и омогући давање у закуп под повлашћеним условима. Како закон не дозвољава уступање
О
просторија у власништву града без надокнаде локална самоуправа прибегава доношењу одлука са циљем да се цене закупа сведу на симболичне и тако помогне у решавању овог значајног проблема. Онима чије је кретање отежано због везаности за инвалидска колица значајним се чини уклањање урбанистичких препрека на што више различитих локација. Улога локалне самоуправе огледа се у постављању лифта у згради Градске управе чија брзина треба да дестимулише све остале кориснике услуга сем инвалидних лица којима су прилагођени и шалтери, пре свега особама оштећеног слуха којима су од прошле године доступне нове погодности комуникације са службеницима градске администрације у шалтер сали. Великом броју особа са различитим степеном оштећења вида, који се крећу Улицом војводе Путника, комуникацију олакшава тактилна стаза каква се очекује и у центру града након што буде завршена реконструкција Трга српских ратника. Уверење да трошкови изградње нису већи него код класичне значајно утиче на опредељење да овакве стазе буду саставни део свих пројеката за реконструкцију улица у ужем градском језгру. Податак да особе са инвалидитетом имају исте потребе као и сви други становници локалне заједнице повод је за настојање да им се олакша приступ што већем броју места на којима могу да их задовоље. Тако се и до највиших делова Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ стиже лифтом, а у просторије Народног музеја помоћу посебно конструисаног гусеничара прилагођеног одређеном типу инвалидских колица. Народни музеј је отишао и корак даље, па је посету сталној поставци прилагодио и особама са оштећеним видом. Однос локалне самоуправе према једном делу ове популације огледа се и у једногласно усвојеној скупштинској одлуци о умањењу цена комуналних услуга за ратне војне инвалиде и породице палих бораца. Да се не одустаје од настојања да се положај инвалидних лица и даље побољшава сведочи жеља да им се омогући лакши приступ атлетском стадиону и у пројекат реконструкције овог спортског објекта укључи изградња посебне рампе што ће зависити само од количине расположивих средстава. Значајнијим од тога сматра се приступ здравственим установама, посебно амбулантама Дома здравља, што би требало да буде
31
32
МАГАЗИН 29.7.2018.
33
29.7.2018.
МАГАЗИН
34
повод за изналажење нових решења током наредних година. У овој здравственој установи потврђују да, и поред планова који постоје, кочницу најчешће представља ограничен буџет чија се средства користе за решавање проблема који се оцењују значајнијим. Довољно разумевања за разлоге инвалида повод су за жељу да се, променом унутрашњег правилника, смањи време чекања на прегледе и обезбеде додатне привилегије. Искуство Дома здравља потврђује да је и без тога приметно разумевање свих који чекају на прегледе а да повољност, како за инвалиде тако и сва друга лица, представља могућност заказивања прегледа чиме се избегава непотребно губљење времена. Услов је, кажу здравствени радници, да се поштују заказани рокови и тиме избегну евентуални проблеми. Посебне процедуре пријема и тријаже пацијената су у надлежности здравствених радника, а како инвалидне особе нису на списку приоритета једном од могућ-
ношћу да се обезбеде привилегије сматра се измена акта којим би им то било омогућено. Иако повољније услове не пружају ни објекти Опште болнице „Студеница“, сем на пријемном одељењу хируршког блока, топла веза између свих делова и лифтови омогућавају несметан прилаз сваком од делова установе. Много повода за оптимизам о остваривању права на привилегије не пружа ни јединствен начин заказивања специјалистичких прегледа који се по истом протоколу обавља на територији целе земље. Због тога здравствени радници препоручују превентивно деловање у циљу идентификације најчешћих обољења и прегледа. ван редовних термина којима би се утицало на побољшање здравственог стања. Коришћење поштанских и услуга Поштанске штедионице повод је да у пројекат буду укључени и представници ових предузећа, али и потврду да за постављање рампи за приступ објектима постоје бројна ограничења. Због то-
га је на појединим местима, као што је објекат на Тргу Јована Сарића, и поред жеље да буде постављена стрма раван, то онемогућено због изузетно кратког растојања између улазних врата и шалтер сале. Ситуација је нешто боља код објекта у Рибници који има рампу, као и неколико приземних код којих је омогућен несметан прилаз особама са индалидитетом. Податак да се инвестициони радови обављају према годишњим плановима који се праве у септембру прилика је да у неки од наредних буде уврштена и изградња посебних рампи за приступ инвалидних лица. Председник Удружења параплегичара и квадриплегичара Рашког округа Славољуб Живић оцењује корисним састанак са градоначелником и директорима предузећа и установа значајним за квалитетнији живот особа који припадају овој категорији грађана. - Разговор је користан јер се први пут са теоријског дела прелази на практични, а реализација нашег про-
јекта усмерена је на подизање свести свих грађана, а не само особа са инвалидитетом које имају проблема и потребу да остваре комуникацију са социјалном средином и функционишу на наједноставнији начин. Како би могле да користе неке установе особе са инвалидитетом често морају да ангажују друге особе да им помогну, а за то су потребна разна пуномоћја што додатно компликује ситуацију. Комуникација особа са инвалидитетом везана је за три проблема. Један је извести их из објекта у коме станују и комуникација са социјалном средином, други комуникација у социјалној средини и трећи коришћење објеката које користе за културне садржаје, или било које друге - каже он. У такве се убраја нова спортска дворана у којој, иако репрезентативан објекат, нису посебно пројектована места за инвалиде што је повод за препоруку да се о томе поведе рачуна при пројектовању других. Један од повода да се покрене ре-
ализација два значајна пројекта је уверење о постојању довољног броја прописа који се не поштују у довољној мери. Због тога се посебно значајним оцењује заједничко учешће у активностима које доприносе већој видљивости особа са инвалидитетом, али и да оне буду препознатљивије у различитим институцијама које су се до сада потврдиле као проблематичне. Учесници састанка верују како би заједничке кампање могле да изнедре нове идеје и решења која би особама са инвалидитетом било које врсте пружиле веће шансе за задовољење одређених потреба. Квалитету састанка доприноси уверење да је успостављен директан контакт са представницима различитих јавних предузећа и установа који потвђују спремност да, сваки пут кад је то могуће, изађу у сусрет инвалидима и помогну у решавању појединих проблема и без учешћа локалне самоуправе. Основни закључак води ка ставу о потреби да се глас инвалидних лица
чује и да се о њиховим проблемима разговара уместо да се гурају под тепих. Организатори скупа задовољни су одзивом учесника што подгрева наду да би при доношењу прописа, којима се регулише одвијање живота локалне заједнице, увек требало имати у виду и потребе оних чије су способности ограничене. Из локалне самоуправе стиже потврда да ће и у наредном периоду чинити додатне напоре како би се побољшао квалитет живота особа са инвалидитетом, у првом реду уклањањем свих врста баријера које онемогућавају, или отежавају, остваривање по којег од основних људских права. На овај дан би, бар још неко време, требало да подсећају два постера на улазним вратима зграде Градске управе од којих се очекује да допринесу подизању свести што већег броја грађана да у непосредном окружењу има и оних који се сматрају подједнако вредним баш као и сви други. Т. Радовановић
35
36
МАГАЗИН 29.7.2018.
37
Промена закона о чувању документације
МАГАЗИН
29.7.2018.
И СЕЛФИЈИ АРХИВСКА ГРАЂА?
38
- Сваки документ настао у раду институција и организација, или их је направио појединац, било да је писан, цртан, снимљен или фотографисан, потенцијално представља архивску грађу па о његовој судбини, чувању или уништавању, брине Архив Србије. - Предузећа у Србији су прошле године поднела више од 315 хиљада финансијских извештаја на два и по милиона папира. - Кула од папира висине 253 метара, и тонера за њихово штампање, коштала привреду најмање 380 хиљада евра
39
40
МАГАЗИН 29.7.2018.
чекује се да, уз подршку Фонда за добру управу Владе Велике Британије, до краја године буде комплетиран регулаторни оквир за електронско архивирање. То је последица одредби Закона о културним добрима који прописује да сваки документ настао у раду институција и организација, или их је направио појединац, било да је писан, цртан, снимљен или фотографисан, потенцијално представља архивску грађу па о његовој судбини, чувању или уништавању, брине Архив Србије. Упркос неспорној чињеници да држава нема начин да контролише примену овакве одредбе међу грађанима, закон је на снази још од 1994. године и од тада ствара врло велике практичне проблеме привреди, државним и локалним институцијама и другим организацијама, јер их обавезује да сваки папирни документ настао у пословању чувају у изворној форми. Тако законска обавеза у знатној мери утиче на високе трошкове закупа магацина, ангажовање додатне радне снаге и обезбеђивање мера противпожарне заштите. Због тога се значајним чини реализација пројекта „Ка администрацији без сувишних папира“ који, уз подршку Фонда за добру управу Владе Велике Британије, Национална алијанса за локални економски развој реализује у сарадњи са Министарством културе и информисања. Задатак је да се најпре кроз нови закон уже дефинише појам архивске грађе, како не би морала да се чува сва документација, а потом и оптимизују постојећи рокови чувања. Пример за то су локацијски услови који морају да се чувају три године, иако важе само годину дана, или фискални рачуни који бледе већ после шест месеци, на шта је указао директор САП-а за јавни сектор централне и источне Европе и члан Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој Војислав Генић. У тренутној ситуацији највеће трошкове имају привреда и институције које, у свакодневном контакту с грађанима, производе велики број докумената, у првом реду банке, мобилни оператери, трговински ланци, општинске управе, јавни бележници и други.
О
Подаци из претходне године потврђују да су предузећа у Србији поднела више од 315 хиљада финансијских извештаја. Ако се узме у обзир податак да сваки има најмање осам обавезних листова, долази се до просте рачунице да су при изради ових докумената, које најчешће чувају у својој архиви у папирној форми, у употреби барем 2,5 милиона комада папира. Из тога није тешко доћи до податка да би листови послагани један на други формирали кулу висине 253 метра, па се процењује да је употреба толике количине папира и тонера за њихово штампање коштала привреду најмање 380 хиљада евра. Додатни проблем представља чињеница да је Закон о културним добрима у колизији са Законом о е-документу, који дозвољава да се документи дигитализују, а папирни формат уништи. Поред тога архиви од фирми захтевају да пре уништавања било које документације траже њихову сагласност, иако је јасно да немају кадровских капацитета да обиђу сваки привредни субјект у земљи. Све то ствара додатне компликације у примени закона и нове трошкове. Од реализације пројекта „Ка администрацији без сувишних папира“ очекује се да пружи подршку у изради 12 подзаконских аката за Закон о е-документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању који ће детаљније уредити систем архивирања е-докумената, а институције јавне управе кроз пројекат ће добити подршку у примени нове регулативе. У фокусу пројекта је и анализа капацитета институција јавне управе и Архива Србије да пређу на употребу и поуздано чување електронских докумената, израда препорука за унапређење њихових информационих система, као и обука службеника. Све то ће бити вишеструко значајно уколико се има у виду да се архиви тренутно суочавају с проблемом како да чувају документе који нису ни направљени у папирној форми, као што су електронске грађевинске дозволе, а којих ће у наредним годинама бити све више. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
41
Потврда неравноправног положаја жена у друштву
МАГАЗИН
29.7.2018.
СВАКА ЧЕТВРТА ВЛАА
42
- Новим Законом о поступку уписа у катастар омогућено је да супружници који у току брака стекну стан или кућу буду аутоматски уписани као сувласници. - Амандман о аутоматском упису заједничке имовине супружника један је од укупно деветнаест на Предлог закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова које су Народној скупштини упутили посланици Економског кокуса. - Унапређен текст закона омогућава да се упис имовине у катастар заврши одласком на једно место. - Иако жене у сеоским срединама чине више од половине становништва, три од четири нису плаћене за посао који обављају. - Од 250 посланика 87 су жене, а од 166 локалних самоуправа само једанаест имају градоначелницу или председницу општине. - Међу двадесет два члана Владе Србије само пет жена
Фото: М. Радовановић
АСНИК НЕКРЕТНИНЕ
43
44
МАГАЗИН 29.7.2018.
рема подацима Републичког геодетског завода тек свака четврта некретнина у Србији у стопостотном је власништву жена, а још 11% је у мешовитом поседу. Поред чињенице да су слабије плаћене за исте послове, или да имају мање прилика за напредовање у односу на мушкарце, то се сматра још једним илустративним примером неравноправног положаја жена у друштву. Након што је 1. јула ступио на снагу Закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова, као резултат сарадње Националне алијансе за локални економски развој, Кабинета потпредсед нице Владе Србије, Републичког геодетског завода и Економског кокуса Народне скупштине, припремљен је и усвојен амандман да супружници који у току брака стекну стан, кућу или неки други објекат, буду аутоматски уписани у катастар као носиоци права заједничке својине. С друге стране, уколико се ради о посебној имовини стеченој у току брака, остављена је могућност да се добровољно сагласе и само један партнер буде уписан у катастар као власник о чему ће јавни бележник обавестити Републички геодетски завод. Имовина стечена у браку је по закону и до сада била третирана као заједничка, али се у пракси неретко дешавало да се као власник упише само мушкарац па су жене у случају развода морале да пролазе кроз дугогодишње парнице да би доказале свој удео у власништву. Податак да је све то непотребно трошило време и средства свих учесника у поступку, па и суда, један је од разлога за промене у закону како би цео процес био поједностављен Амандман о аутоматском упису заједничке имовине супружника један је од укупно деветнаест
П
на Предлог закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова које су Народној скупштини упутили посланици Економског кокуса. Парламент је прихватио свих деветнаест амандмана што је допринело да буде унапређен текст закона, који омогућава да се упис имовине у катастар заврши одласком на једно место, код јавног бележника, уместо на шест шалтера, и тако обезбеди већа ажурност катастра и повећа правна сигурност. Економско оснаживање жена у фокусу је активности Националне алијансе, а једна од кључних иницијатива покренута је у сарадњи с Координационим телом Владе Србије за родну равноправ ности и удружењем Етно мрежа, за упошљавање 1.000 жена и младих у руралним подручјима на изради традиционалних рукотвори на као пословних и дипломатских поклона. Према „Сату запошљавања“ на сајту 1000zena.rs, кроз овај пројекат је обезбеђен ангажман од 9.583 радна дана што је било довољно да се, на одређено време од месец дана, упосли 436 жена којима је пружена могућност да стекну додатне приходе за своје домаћинство. Иако жене у сеоским срединама чине више од половине становништва, три од четири нису плаћене за посао који обављају, а слика неравноправности није много боља ни када се посматра ситуација на простору целе Србије у којој је наспрам 56% мушкараца, о којих су чак 71% на руководећим позицијама, упослено тек 43,7% жена. Од 250 посланика у парламенту 87 су жене, а у 166 локалних самоуправа само једанаест имају градоначелницу или председницу општине док је међу двадесет два члана Владе Србије само пет жена. Т. Радовановић
45
46
МАГАЗИН 29.7.2018.
47
Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (22)
МАГАЗИН
29.7.2018.
БОЈ НА МАЧКО О
48
ОВОМ КАМЕНУ
- Најкрвавији сукоб аустроугарске и српске војске у целом Првом светском рату. - Растојања од положаја непријатеља на неким местима свега тридесет до педесет метара. - Бомбе „крагујевке“ сеју ужас и панику међу нападачима, а плато се заплавео потпуно покривен аустроугарским лешевима. - Аустроугарски официри из позадине митраљезима пуцају по гомили својих војника у бекству све док се не зауставе. - Пешак и артиљерац у истом рову. - Три пута српски официри и војници стижу до првих ровова Аустроугара, а онда уследи страшна аустроугарска артиљеријска ватра и мора се назад. - Аустроугари масовно користе „дум-дум“ метке, а аустријском војнику код кога се нађу у фишеклији следи пресуда на лицу места. За само петнаест минута гине преко 300 аустроугарских војника
49
сторичари и војни аналитичари, како домаћи тако и страни, слажу се да је Бој на Мачковом камену најкрвавији сукоб аустроугарске и српске војске у целом Првом светском рату, па се с правом сматра правом војничком кланицом. Та потврда се налази и у Оперативном дневнику 6. аустроугарске армије, где извештај команданта 16. корпуса потврђује да „борбе на Мачковом камену, по својој жестини превазилазиле све дотадашње“. Према наређењу команданта српске Прве армије ђенерала Петра Бојовића од 18. септембра 1914. године Дунавска дивизија првог и Дунавска дивизија другог позива настављају гоњење непријатеља ка Дрини и усмеравају се на запад у правцу ка Мачковом камену. Поред огромне испресецаности земљишта, покрет и развој српских трупа за напад ометале су јака киша и веома густа магла. Дунавска дивизија другог позива упућује на Мачков камен у првој линији 5. прекобројни и 8. пук другог позива, а дивизијска резерва,
МАГАЗИН
29.7.2018.
И
50
састављена од 9. пешадијског пука другог позива, оријентисана је према десном крилу распореда. Креће се иза 5. прекобројног пука, а због оваквог почетног распореда касније неће моћи ништа да издвоји за армијску резерву. Трупе се крећу углавном гребеном што доводи до њиховог нагомилавања, а то су осмотрили аустроугарски извиђачи па су се трупе нашле под веома снажном унакрсном артиљеријском ватром. Посебно јака ватра отварана је са Мачковог камена, ћувика између Мачковог камена и ћувика Кошутња стопа, а одмах се активирала и аустроугарска артиљерија са положаја Смајино брдо и Липничка главица. Првог дана борби за Мачков камен јединице Прве армије су тако слабо нападале да је команда аустроугарског 16. корпуса закључила да је ово први дан предаха после непрекидних одступних борби. Зато је период од 13. септембра искористила за одмор, сређивање и допуну својих јединица. Следећег дана, 19. септембра, рано ујутру ђенерал Бојовић добија извештај
о неуспеху претходног и наређује напад обе дивизије. Дунавска дивизија другог позива, са 9. пуком на десном крилу, напада ка тригонометру Кошутња стопа, а на левом крилу дивизије 5. прекобројни и два батаљона 8. пука у центру армијског фронта нападају на Мачков камен. Дунавска дивизија првог позива са 18. пуком првог позива, ојачаним са две пољске батерије, подилази Мачковом камену с југа из правца Перуника, а 8. пук првог позива са брдском батеријом од коте Поточани на тригонометар Липничка главица. На утврђену 7. аустроугарску брдску бригаду на ивици платоа креће у напад 5. прекобројни пук Дунавске дивизије другог позива. Официри командују: „За мном јунаци! Ура!“, стрмина као уза зид, а одозго је убитачна пешадијска ватра и артиљерија. Време је суморно, јака киша и магла, због чега је српски напад заустављен. Тада у бој улази и 9. пешадијски пук Дунавске дивизије другог позива, па се ређају напад за нападом. Отпор 7. аустроугарске брдске бригаде
је несвакидашње жесток, а њихова артиљерија бесомучном баражном ватром поклапа 18. пук Дунавске дивизије првог позива и цело лево крило Дунавске дивизије другог позива, због чега се 18. пук рокира ближе Дунавској дивизији другог позива па се Срби враћају на полазне положаје. Напад 8. пука на тригонометар Липничка главица није успео, због чега је застао на левој обали безимене притоке Селеначког потока. За поподневни напад у борбу је уведен и 9. пук првог позива, који се убацује у распоред 5. прекобројног пука. И аустроугари се ојачавају, 7. брдску бригаду ојачавају делови 6. бригаде, па огорчене борбе за Мачков плато трају више од три сата. Сви српски официри су испред својих трупа, па се чује само команда: „За мном, јунаци! Ура!!“ На платоу 5. и 9. пук првог позива сламају отпор непријатеља и запоседају цео Мачков камен, па настављају гонећим одељењима за аустроугарима низ западне литице. Аустроугари крећу у противнапад, али их Срби одбијају, наносе
велике губитке и нагоне елитну 7. брдску бригаду на бекство. Усиљеним маршем аустроугарској 7. брдској бригади у помоћ стиже 1. бригада из резерве 6. армије из рејона тригонометра Чавчићи. Нападају гонећа српска одељења, али нису успели да се попну уз литице на плато, па на Мачковом камену остају само српски војници. На десном дивизијском крилу 9. пук другог позива напредује ка тригонометру Кошутња стопа и потискује 9. аустроугарску бригаду, а на левом крилу фронта 18. пук првог позива избија на линију Перуника–Разбојиште. Током 19. и 20. септембра дуж целог положаја на Мачковом камену, целу ноћ траје пушкарање са једне и друге стране. Јутро 20. септембра је на Мачковом камену освануло са густом маглом. Због блиског растојања од положаја непријатеља, негде свега 30 до 50 метара, и сталног борбеног додира са непријатељем 5. прекобројни пук није успео да се рокира иза 9. пука. Аустроугарска 1. бригада долази из резерве са севера косом и гребеном,
од тригонометра Кошутња стопа, па напада војнике 9. пешадијског пука првог позива и 5. прекобројног пука. Дочекана је плотунском ватром и српским бомбама „крагујевкама“ које сеју ужас и панику међу нападачима. Напад је одбијен, војници у плавим униформама су се разбежали, а плато се заплавео потпуно покривен аустроугарским лешевима. Густа магла подно платоа спречава Србе да врше гоњење, а командант и официри 16. аустроугарског корпуса драконским мерама заустављају своје војнике, који су у паничном бекству, и враћају их назад. Аустроугарски официри из позадине рукују митраљезима, па рафалима пуцају испред и по гомили својих војника у бекству све док се не зауставе, прикупљају остатке растројених батаљона и опкољавају Мачков камен. Командант 16. корпуса обједињава сву артиљерију постављајући је тако да остварује унакрсну ватру по платоу Мачковог камена, па артиљерија са више тачака дејствује убитачно по српским снагама.
51
МАГАЗИН
29.7.2018.
Српска артиљерија одлично дејствује по аустроугарској пешадији, али због кратког домета и неповољнијег ватреног положаја својих батерија не може да контрабатира. Доноси се одлука да се топови 5. батерије Дунавског артиљеријског пука на рукама војника извуку на сам врх, на Мачков камен, а на исти начин је извучена и 2. српска батерија. То само Срби знају да чине, пешак и артиљерац су у истом рову, а Аустроугари шокирани. Али, српска артиљерија свуда на својим положајима на котама Нешино брдо, Шанац и Бранковац трпи губитке од аустроугарских далекометних топова. Пешадија, предвођена официрима испред стројева и командом „За мном, јунаци!“, креће у противнапад правцем Кошутња стопа, па Аустроугари бивају значајно потиснути и залежу у унапред уређене ровове и митраљеска гнезда. Три пута српски официри и војници стижу до првих ровова Аустроугара, а онда уследи страшна аустроугарска артиљеријска ватра и мора се назад. Аустроугарски официри наређују топовску паљбу и по
52
својим војницима измешаним у борби прса у прса са Србима!? При трећем српском нападу, због утиска да су опкољени, код дела војника настаје метеж и неуредно повлачење ка Мачковом камену који тога дана остаје чврсто у српским рукама. На десном крилу фронта је 9. пешадијски пук другог позива. Дунавска дивизија другог позива два пута предузима напад на кључни положај, усамљени безимени ћувик између Мачковог камена и Кошутње стопе, али не успева па се враћа на полазни положај. На левом крилу армијског фронта, 8. пешадијски пук Дунавске дивизије првог позива, неуспешно је нападао на тригонометар Липничка главица. Поподне 20. септембра у 15,00 сати, пошто је Мачков камен у српским рукама, главнина снага усмерава напад правцем тригонометар Кошутња стопа–кота Смајино брдо. Са југоисточне стране напада 5. прекобројни пук, под чију команду је стављен привремено и 9. пешадијски пук првог позива, јер је командант Панта Грујић тешко рањен у
предвођењу једног од јуриша. Са источног правца нападају 9. пук и два батаљона 8. пука другог позива а јужније, на левом крилу, 18. пук првог позива врши напад правцем Перуника–Разбојиште. Аустроугари добијају појачања па у противнапад крећу 1. 2. ојачана 6. и Комбинована хрватска бригада, након чега следе удари свом снагом на положаје Срба са циљен да се заузме Мачков камен. Аустроугари у овим борбама масовно користе „дум-дум“ метке које српски војници посебно мрзе због чега аустријском војнику код кога нађу у фишеклији следи пресуда на лицу места. Српски војници и официри су ове метке сматрали „метком бешчашћа и страшног Богохулног злочина“, јер поседују пројектил који се приликом поготка у тело распрсне и ствара веома тешке повреде због чега је, Женевском конвенцијом, био забрањен у Првом светском рату. На падинама Мачковог камена током поподнева долази до сусретне борбе, јер истовремено у напад крећу
Срби, а у противнапад Аустроугари. Око 17,00 сати Срби су на измаку снага па се, са положаја на западној страни Мачковог камена, повлаче на његов плато. Непријатељ се пење на ивицу платоа, али четири топа 5. батерије, извучена на рукама артиљераца и пешадинаца у ровове на источној ивици платоа, отварају брзу картечну паљбу са мање од 500 метара даљине и уништавају неколико аустроугарских митраљеских одељења. Ватрена олуја шрапнела српске артиљерије прави покољ међу стројевима из 4. батаљона 25. аустроугарског пука, па за само петнаест минута гине преко 300 аустроугарских војника. На јуриш креће српски 5. прекобројни пешадијски пук, и остварује почетни успех, али мора да застане јер је десно од њега 9. пук првог позива попустио након што, после команданта, погине и његов заступник потпуковник Велимир Михајловић. Из резерве је убачен један батаљон 18. пука првог позива, подржан топовима 5. батерије, па прихвата 9. пук првог позива и зауставља Аустроугаре. На
десном крилу српске војске, на правцу Кошутња стопа, 8. и 9. пук Дунавске дивизије другог позива, после неуспешног јуриша, неуредно се повлаче источно на коту Нешино брдо. Из армијске резерве у борбу је на коту Нешино брдо уведен 4. пешадијски пук првог позива, а један његов батаљон упућен на десно крило 9. пука другог позива који је био у повлачењу, па је оно заустављено. Ближе коти Мачков камен из резерве је привучен 4. прекобројни пук, а аустроугарска артиљерија са више положаја све време бесомучно туче по положајима тригонометра Кошутња стопа, села Грујићи, коте Смајино брдо, тригонометра Липничка главица и са леве обале реке Дрине. Главни циљ српској артиљерији је непријатељска пешадија. Контрабатирати по аустроугарској артиљерији је стални циљ, али је дејство отежано, што због магле што због одличног маскирања непријатеља. До 19 сати српска позиција је спашена захваљујући само неустрашивој
борби 5. прекобројног пука који, као стожер, делује стабилизујуће на остале. Захваљујући официрском крајњем пожртвовању у вођењу трупа у свим пуковима прве линије, спречен је метеж и паника, па 5. пук запоседа највишу избочину на Мачковом камену и ставља поново под надзор цео плато. Јуриш преко платоа потпуно покривеним лешевима Аустроугара, али и српских војника, тежи је него јуриш преко камењара, јер мртва војничка тела измичу и клизе испод ногу, а залеже се међу лешеве који добијају нове куршуме непријатељске пешадије. Беспримерно самопожртвовање српских официра, подршка артиљерије и из пешадијских ровова, убацивање армијских и дивизијских резерви, учинило је да су српске трупе на крају дана сређене и фронт стабилизован. Пред сам мрак, Срби поново прелазе у напад. Тежиште напада врше 5. прекобројни, 9. пук првог и 9. пук другог позива, а Мачков камен ојачан је извлачењем 2. батерије Дунавског артиљеријског пука првог позива. Р. Вукосављевић
53
Летња кампања добровољног давалаштва крви
МАГАЗИН
29.7.2018.
ЛЕК КОЈИ СЕ НЕ
54
- Дневне потребе Србије хиљаду јединица крви. - За трансплантацију јетре потребно чак тридесет јединица крви. - Крв једини начин за излечење великог броја особа различитог пола и узраста. - Клуб 25 један од ретких у Србији који окупља даваце између 18 и 25 године. - Крв је неопходна 365 дана у години. - Једини лек који не може да се купи, а последња је нада великом броју оболелих од различитих болести. - Заједнички циљ свих учесника у процесу је обезбеђење довољних количина безбедне крви. - Даваоци крви чине тек три одсто укупне популације. - Почетком августа, поводом Дана рудара, акција доборовољног давања крви у Ушћу. - Давање крви најбољи начин за проверу сопственог здравља
Е МОЖЕ КУПИТИ
55
56
МАГАЗИН 29.7.2018.
вадесет шести дан јула ове године биће у редовима добровољних давалаца крви запамћен по одржавању четрнаесте по реду летње кампање коју, у сарадњи са Црвеним крстом, реализује Институт за трансфузију крви Србије. Кампања је отпочела крајем маја, а биће завршена на истеку августа са жељом да се сваког дана на територији земље прикупи бар хиљаду јединица крви на колико су процењене дневне потребе. Летње кампање организоване су под слоганима „Повежи се и ти“, „Дај крв“, „Подели живот“, а колико су биле успешне најбоље доказује прошлогодишња на коју се одазвало 150 Краљевчана а њих 140 дало крв. Све то било је добра основа за оптими-
Д
зам пред почетак овогодишње акције, а колико јој је значај дат сведочи податак да се акцији придружио и градоначелник Краљева. Стручни сарадник за здравствена питања Црвеног крста Краљево Снежана Апостоловић потврђује тежњу да се у овој и сличним акцијама прикупе довољне количине крви како би у сваком тренутку чекале оне којима је потребна. Колико је то значајно најбоље потврђује податак да је за трансплантацију јетре потребно чак тридесет јединица крви, а да је ово једини начин за излечење великом броју особа различитог пола и узраста. Илузорно је подсећати да је значајан број хируршких интервенција немогуће извести без довољне коли-
чине крви која се обезбеђује једино великим разумевањем редовних добровољних давалаца драгоцене течности. Због тога се значајним оцењује укључење што већег броја младих давалаца у акције које организује краљевачки Црвени крст као један од не толико бројних у оквиру кога постоји клуб оних који имају између 18 и 25 године, а окупљени су у Клубу 25. Сем што су редовни учесници акција доборовољног давања крви значајним се оцењују активности чланова на промоцији хуманитарних активности ове врсте без обзира у које време се, и где, организују. - Крв је неопходна 365 дана у години, а сви ми смо потенцијални примаоци. Да би неко био добровољни давалац крви мора да испу-
57
МАГАЗИН
29.7.2018.
њава неке услове, да има између 18 до 65 година, да буде здрав, не пије никакве лекове и има добру вољу да покаже хуманост и солидарност према некима које и не познаје. Иако добровољни давалац крви није анониман кодекс давања крви је доборовољно, анонимно и ненаградиво, јер даје крв не размишљајући коме ће отићи. Трансфузија се развија, а јако је добро што водимо рачуна и о даваоцима и о примаоцма, па неће никоме нашкодити ако да један део себе, јер нема ништа узвишеније и хуманије од тога - каже Апостоловић. Почетак летње кампање у Краљеву прилика је за изразе захвалности свима који учествују у оваквим акцијама, како онима који су крв дали више пута тако и онима који то чине први пут. Прилика је и за подсећање на добру
58
сарадњу са партнерима, Службом за трансфузију крви Опште болнице „Студеница“, Институтом за трансфузију крви Србије, свим активима, друштвима и месним заједницама које раде на пољу доборовољног давалаштва крви. Посебно радује сазнање да су се и неке приватне компаније укључиле у акцију, а податак да су почетком ове године посебно активни били запослени у предузећу „Радијатор инжењеринг“ један је од разлога да понесе признање Црвеног крста Србије „Широко срце“ као знак признање за изузетну племенитост, хуманост и љубав према човеку. Значајним за повећање броја младих давалаца крви сматра се анимирање матураната краљевачких средњих школа, а прилика да се значај раног
укључивања у породицу добровољних давалаца крви схвати још у најранијем детињству су традиционални ликовни и литерарни конкурси под називом „Крв живот значи“ намењени основцима. Искуство претходних година показује да је ово добар начин регрутовања оних који ће са пунолетством постати добровољни даваоци крви као јединог лека који не може да се купи, а последња је нада великом броју оболелих од различитих болести. У акцију добровољног давања крви и овога пута су укључени волонтери и запослени у Црвеном крсту као редовни учесници сличних током године. У Црвеном крсту потврђују да улога ове организације остаје иста и по новом Закону о трансфузијској служби, а укључује континуални рад на промо-
цији, мотивацији, организовању акција прикупљања и регрутацији давалаца крви. И поред извесних промена које се односе на службе трансфузионе медицине заједнички циљ свих учесника у процесу је обезбеђења довољних количина безбедне крви. А да буде безбедан потврђује тестирање даваоца, али и крви пре него што буде употребљена у некој од здравствених установа. Процедура укључује попуњавање упитника којим давалац потврђује да није користио лекове, нити имао ризично понашање, а све са циљем да се предупреде накнадне негативне појаве као последица заразе до чијег откривања, у зависности од отпорности организма, може да прође и неколико месеци. Да предострожност није без основа потврђују могуће негативне последице
након акупунктуре, пирсинга, тетоваже и других видова понашања која се оцењују као ризична. Све то повод је да се свака јединица крви пре употребе посебно тестира на болести које може да пренесе, између осталих сифилис и хепатитис Б и Ц. Податак да даваоци крви чине тек три одсто укупне популације води ка ставу да су сви остали потенцијални примаоци, а то је један од основних разлога за подизања свести о потреби да што већи број појединаца приступи породици давалаца. То је посебно значајно у време годишњих одмора кад је прилив смањен због чега се и организује летња кампања. Акције прикупљања крви спроводе се на основу планова и програма коју Црвени крст за сваку годину прави са својим партнерима. Прва следећа ак-
ција биће организована у Ушћу почетком августа, поводом Дана рудара, носилац активности пред крај месеца биће Друштво добровољних давалаца крви „Милан Бркић“ из Витковца, а већ почетком септембра организатори су чланови друштва Јавног комуналног предузећа „Путеви“. Присуство трансфузиомобила на Тргу српских ратника у оквиру летње кампање добровољног давања крви прилика је за изразе захвалности свима који су се одазвали на позив организатора. Уједно је и повод за апел свим грађанима да искористе прилику и давањем крви на најбољи начин потврде стање сопственог здравља - Сви смо ми потенцијални примаоци и зато је увек боље дати него примати крв, јер је љубав у давању поручује Снежана Апостоловић.
59
29.7.2018.
МАГАЗИН
60
Током протеклих шест деценија, захваљујући активностима Института за трансфузију крви Србије, успостављен је систем организованог, добровољног, неплаћеног и анонимног давалаштва крви. Пратећи савремена светска достигнућа у области трансфузиологије, Институт је у рутинску праксу уводио савремене методе конзервације крви, различите видове давања крви, развијао концепт усмерене хемотерапије, а у складу са научним сазнањима сукцесивно уводио тестирања крви давалаца на маркере појединих инфективних болести које се могу пренети трансфузијом. У оквиру Института формирано је више лабораторија, основани су национални центри за хемофилију, типизацију ткива и фракционисање плазме. Од оснивања до данас Институт је прикупио, процесирао, тестирао и дистрибуирао преко 2,5 милиона јединица крви, обавио преко 50 милиона лабораторијских анализа и фракционисао више од 500 тона људске плазме. Није на одмет подсећање да је трансфузија крви незамењив терапијски метод који још увек нема адекватну алтернативу, јер садржи специфичну супстанцу-хемоглобин која везује кисеоник и преноси га у ткива помоћу незаменљивих црвених крвних зрнаца. Када болесник крвари губе се црвена крвна зрнца и смањује ниво хемоглобина, а са њим и пренос кисеоника чиме се угрожавају најосетљивија ткива као што су мозак и срце. Крв је биолошки материјал а не класичан лек и зато нити може да се стандардизује, нити да се примењује без велике опрезности. Лечење болесника код којих постоји несташица сопствене крви још увек није могуће без добровољних давалаца крви.
Пренос кисеоника Годинама уназад научници трагају за супстанцама које, као људски еритроцити, могу да преносе кисеоник, а нису ризичне за болесника. До
данас су пронађене две супстанце са таквим жељеним потенцијалом, једна је чист хемоглобин а друга једињење које се назива перфлуорокарбон. Ови препарати се непрестано усавршавају и унапређују, па данас постоји четврта генерација хемоглобинских препарата и друга генерација перфлуорокарбона. Прва генерација препарата хемоглобина се производила из престарелих људских еритроцита, a у другој хемоглобин је био високо пречишћен и потицао из говеђе крви. У трећој генерацији уведене су желатинозне партикуле које су обмотавале молекуле хемоглобина имитирајући еритроците, а у последњој хемоглобин се производи генетским инжињерингом уз помоћ примитивних ћелија бактерија и биљака, које служе као мале фабрике. Иако су последњи препарати потпуно безбедни и ефикасни, у преносу кисеоника код болесника који су нагло искрварили, њихова клиничка примена још није одобрена ни у једној западној земљи, а једина у којој је 2001. године одобрена примена једног комерцијалног препарата говеђег хемоглобина је Јужна Африка. Друга замена за крв су перфлуорокарбони, односно специјална једињења у којима се кисеоник изванредно раствара те тако лако преноси ткивима, али и они, према клиничком искуству, имају ограничења у примени, а за сада је једино руско Министарство здравља одобрило њихову употребу.
Најновије откриће Дански истраживачки тим је 1. априла 2007. године објавио откриће две врсте ензима који могу да еритроците крвних група А и Б претворе у еритроците крвне групе О. Овај проналазак је значајан јер се О крвна група може сматрати универзалном и као таква користити у случајевима дисбаланса између постојећих резерви крви и потреба болесника. Иначе, прва истраживања у овој области почела су још 1980. године.
61
62
МАГАЗИН 29.7.2018.
63
Знаменити Краљевчани: Никола Лепојевић (1)
МАГАЗИН
29.7.2018.
СРПСКИ КАЛАШЊИКОВ
64
- На првом тренингу и кош превисок. - Још у млађим селекцијама просек кошева по једној утакмици преко четрдесет. - Врхунски играчи се тешко уклапају у било какве шаблоне. - До наступа у јуниорској репрезентацији ни родитељи нису имали довољно јасно дефинисан став према бављењу спортом, па се у свакој ситуацији истицао значај школовања за будућност. - Америчка турнеја промовисала је Ненада Крстића као најбољег играча незваничног првака света, а Лепојевић је над осталим учесницима потврдио надмоћ у погађању коша са растојања од 6,25 метара. - Прволигашки првотимац са мање од шеснаест година. - После две тројке кош за победу Слоге над актуелним прваком Југославије
65
коро седам деценија дуга традиција довољна је да Краљево међу онима који прате спортска збивања буде препознато као град кошарке. Оно што је грађено у том периоду у спортској јавности широм земље, а и ван ње, познато је по кошаркашким величинама које су дале велики допринос развоју овог спорта, почев од Сретена Драгојловића и Љубодрага Симоновића до светски познатог Влада Дивца и краљевачких Американаца Милоша Бабића и Ненада Крстића. Да расадник добрих кошаркаша није пресахнуо сведочи Никола Лепојевић који пуних десет година пушта дубоке корене на европској кошаркашкој сцени, најдуже на простору Руске Федерације. Колико су дубоки најбоље потврђује податак да је већ шест сезона у истом тиму, највећи део времена као капитен, што је редак случај у овој врсти професионалног спорта. Да би нешто тако могло да се догоди мало ко је могао и да претпостави кад је са десет година, после неуспелих покушаја да се докаже у фудбалу и борилачким спортовима, пошао на тренинг најмлађе селекције кошаркаша „Магнохрома“, више да би правио друштво брату Борку него због интересовања за овај спорт. Искусном оку тренера Милуна Чолића није могла да промакне изузетна појава основца коме се, уз озбиљан рад, смешила успешна спортска каријера упркос чињенице да, иако физички доминантан, брз и стартан, није могао да добаци лопту до коша. Да уверење о томе није било без основа врло брзо је показао значајан напредак што је у највећој мери утицало да се Никола половином деведесетих година прошлог века, већ са једанаест и по година, нађе међу вршњацима у редовима квалитетнијег краљевачког лигаша Слоге. О изузетним шутерским способностима још у најмлађим селекцијама сведочи податак о просеку кошева по једној утакмици који је прелазио четрдесет, а резултати би можда били бољи да је био мало дисциплинованији и уредније стизао на почетак тренинга. Да исправи недостатке у великој мери је допринео тренер Живорад Јаћовић
МАГАЗИН
29.7.2018.
С
66
67
Фото: М. Радовановић
29.7.2018.
МАГАЗИН
68
који потврђује да Николино понашање у том периоду подсећа на врхунске играче који се тешко уклапају у било какве шаблоне. У таквој ситуацију од пресудне важности је способност тренера да препозна све специфичности, толерише их до границе кад би могле негативно да се одразе на развој и каналише у смеру да произведу најбољи ефекат , а то је процес који може да потраје дуго. Да се ради о вансеријском таленту показало се у тренутку кад је Никола, као најмлађи, добио прилику за наступ у првом тиму чему су претходиле петнаестодневне припреме током којих није било необично да саиграчима носи воду и дресове. Било је то време озбиљнијих размишљања о кошарци као трајној оријентацији, посебно након што је врло брзо постао члан јуниорског националног тима. До тада ни родитељи нису имали довољно јасно дефинисан став према бављењу спортом па се, у породици официра, у свакој ситуацији истицао значај школовања за будућност. Након Медитеранских игара у Тунису и незваничног светског првенства „Глобал гејмс“ у Тексасу, на коме су Никола Лепојевић и Ненад Крстић дали значајан допринос освајању вицешампионске титуле, одшкринута су врата велеграда и пружена шанса да заиграју у једном од београдских клубова. Америчка турнеја
промовисала је Крстића као најбољег играча турнира, а Лепојевић је над осталим учесницима потврдио надмоћ у погађању коша са растојања од 6,25 метара. - Почео сам да играм у Слоги, а кад смо ушли у Прву лигу имао сам између петнаест и шеснаест година. У периоду од 1999. до 2001. године играм Прву лигу у Слоги која је била озбиљан клуб са играчима као што су Влада Драгојловић, Саша Васиљевић, Марко Димитријевић, Митар Тривуновић, Саша Дончић и други који су касније играли у Црвеној звезди и Партизану. Спонзор нам је био Телеком Србија, а иако је првенствени циљ сваке године био опстанак у лиги побеђивали смо и велике клубове као што су Црвена звезда, Хемофарм и ФМП Железник. У завршници утакмице против екипе Будућности, која је у то време била актуелни првак Југославије, постигао сам кош за победу што са две тројке допуњава збир од дванаест поена. Чуло се да је поражена Будућност, да је неки мали Лепојевић дао кош за победу, па је појачано интересовање других клубова започето још кад сам доспео на шири списак кандидата за јуниорску репрезентацију - сећа се Никола. Оријентација да се одупре свим притисцима до пунолетства уродила је пло-
дом, а први професионални уговор са Слогом није био дугог века јер клуб није испунио преузете обавезе. Са дистанце од деценију и по све је чвршће уверење да је управа направила велику грешку и несмотреношћу остала без кошаркаша који је израстао у играча светског калибра. Током две првенствене сезоне у Слоги Лепојевић је одиграо по осамнаест утакмица, а екипи донео 234 поена са просечним учинком између шест и седам по утакмици. На период проведен у Краљеву још увек подсећа прва званична утакмица у белом дресу и традиционално ватрено крштење проласком кроз шпалир играча од којих нису сви били благонаклони према новајлији коме се учинило како је добио добре батине. Жеља младих играча одувек је била да заиграју у неком од најпознатијих клубова какви су у Србији одувек били Црвена звезда и Партизан, а и један и други су били заинтересовани да виде Лепојевића у својим редовима. Да пут до црвено белог дреса није ни мало лак могли су да се увере и бројни други млади играчи, како пре тако и после тог периода, а до прве поставе шампионског типа морали су да се кале у редовима ОКК Београда. Прво велико искушење представљао је меч против клуба из којег је потекао, а емотивна везаност за
ову средину, и поновни наступ пред препуном двораном, били су довољан разлог да негативно утичу на спремност, па је већи део утакмице провео на клупи за резервне играче. Сваки други пут било је другачије али је публика, показала довољно поштовања према некадашњем играчу који је остао њен миљеник. Била је то још једна потврда да Краљево има озбиљну публику спремну да аплаузом поздрави сваки добар потез. - И њима је било криво што сам отишао, а мислим да је то велика грешка Слоге из које сам много раније могао да одем у Партизан, али ме нису пустили. Кад имате талентованог репрезентативца морате максимално да му се посветите како би био задовољан јер би, за годину или две, на њему могли добро да зарадите. И Слога је могла да добије много више, а овако није ништа. За мене је било добро што сам дошао у велику кошаркашку средину у којој сам провео једну и по годину а онда 2004. прешао у Звезду, велики клуб где почиње нова етапа у каријери а тренер Змаго Сагадин чекао да се ми, као млади играчи, развијемо пре него што заиграмо у првом тиму. Потписао сам за то време најозбиљнији уговор на период од три године који ме обавезује на већу озбиљност и најтеже тренинге које сам
имао у каријери. Било је то време кад је кошаркашком сценом доминирао Партизан, а Звезда играла у УЛЕБ купу и освојила Куп Србије. Сагадин је веровао у мене и поставио на право место ствари које ме и данас прате. Био је у праву кад је рекао да имам први корак и одличан шут, а све остале ствари ће да се надоместе. То ме и данас држи у иностранству, а физичке предиспозиције које је видео код мене још док сам био клинац допринеле су да трајем толико дуго. Сагадин је увек волео физички јаке играче, а ја сам уз то увек имао добар шут и игру један на један - каже Лепојевић који се, кад је пре истека уговора склопљен повољан аранжман између два клуба, преселио у Ларису која се показала као озбиљан тим чему су у доброј мери допринела четири Американца и искусан тренер. За равномерно одмеравање снага са посебно јаким играчима грчке лиге неопходно је било повећати мишићну масу а прилика за то су били додатни тренинзи који су, иако тешки за младог играча, врло брзо показали колико су били оправдани захтеви тренера. Лариса је клуб који чврсто држи средину табеле, равноправно се носи са најјачим грчким клубовима, а по правилу је међу осам најбољих и игра у завршници првенства. Посебно инспитаривни били су мечеви
против Панатенаикоса у којима ни 27 поена Николе Лепојевића није било довољно за победу. Две сезоне у Грчкој, 41 утакмица у дресу Ларисе и 447 кошева, добра су препорука за наставак интернационалне каријере, овога пута у Украјини. И поред знатно неповољније климе од оне у Грчкој Одеса се показала као град великих предности. После само дванаест утакмица у тиму Кхимика, у периоду између октобра и децембра 2007. године, пут на кратко води у пољски Полпак у коме је Никола од јануара до маја 2008. године одиграо двадесет пет утакмица и постигао 343 поена, што води ка најбољем просеку по утакмици од почетка професионалне каријере. Боравак у Пољској остао је у сећању по изузетно доброј сезони и тиму са великим бројем Американаца. Добром играчу каквим се показао Лепојевић широко је отворен пут према Русији где почиње најзначајнији период у професионалној каријери којој се још не назире крај. Током последњих десет година обележиће их изузетни резултати и само неколико кратких излета из ове земље, по неколико месеци у Србији, на Кипру и Украјини. Оно што ће уследити наредних година доказаће да с правом носи назив српски калашњиков. Т. Радовановић
69
70
МАГАЗИН 29.7.2018.
71
Други Сајам сеоског туризма
МАГАЗИН
29.7.2018.
СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ
72
- Поред презентације бројних сеоских домаћинстава и туристичких организација у склопу сајма су одржана стручна предавања и панел дискусије, а манифестација је обогаћена програмом у коме су учествовали вокални солисти и инструменталисти културно -уметничких и певачких друштава. - На сајму представници туристичких организација из различитих крајева Србије, Лесковца, Ниша, Крагујевца, Рашке, Ивањице, Горњег Милановца и других, али и сеоских домаћинстава, из Краљева и других општина, као излагача. - Изложена мало позната јела из периода владавине династије Немањића, од качамака из доба Јелене Анжујске до пилетине у меду која је красила трпезе српских владара тога доба
Е МЕЂУНАРОДНИ
73
риликом дефинисања плана и програма рада за прошлу годину Туристичка организација Краљева је препознала прилику да унапреди сеоски туризам као привредну делатност. То је био један од мотива да организује први Сајам сеоског туризма са жељом да се медијски осветле домаћинства која улажу велики напор у унапређење посла којим би се мало ко определио да почне. Уверење да је и сама жеља за останком на селу велики успех, посебно у крају који је читавих сто километара удаљен од административног
МАГАЗИН
29.7.2018.
П
74
центра, одлучујуће је деловао на опредељење туристичких радника да Сајам буде одржан на Рудну. То је и прилика да се, поред неколицине који су већ дубоко загазили у ову област, охрабре и други ма колико је њихов положај, кад је у питању подмирење основних потреба неопходних за пријем гостију, далеко тежи него у другим срединама. Позитивна искуства из претходне године повод су да Туристичка организација 27. и 28. јула ове нови Сајам сеоског туризма смести у Рудно у срцу резервата биосфере Голија-Студеница. Примарним циљем манифестације
оцењена је промоција туристичких потенцијала града Краљева, пре свега сеоског туризма који последњих година бележи тренд убрзаног развоја. Поред презентације бројних сеоских домаћинстава и туристичких организација у склопу сајма су одржана стручна предавања и панел дискусије, а манифестација је обогаћена програмом у коме су учествовали вокални солисти и инструменталисти културно-уметничких и певачких друштава. - Жеља нам је била да пре свега промовишемо сјајно место као водећу дестинацију у овим крајевима у обла-
сти сеоског туризма. Поред Лопатнице, за коју с правом кажемо да је скривени бисер сеоског туризма, Рудно је место на које желите поново да дођете. Ту се сударају континенталне струје, а ружа ветрова доприноси да је баш овде најбољи ваздух у Србији. Ако се томе додају љубазни рудњански домаћини и домаћинства која су далеко отишла у развоју сеоског туризма, попут Домаћинства Шеклер, Виле Селена, Пансиона Небо и других вредних домаћина који из године у годину подижу стандарде у објектима и задовољавају најпробирљивије туристе, онда је јасно
зашто смо поново изабрали Рудно на коме се служи најукуснија храна у Србији - каже представник Туристичке организације Краљева Игор Тешић. О угледу манифестације која настоји да постане традиционална сведочи учешће великог броја представника туристичких организација из различитих крајева Србије, Лесковца, Ниша, Крагујевца, Рашке, Ивањице, Горњег Милановца и других, али и сеоских домаћинстава, из Краљева и других општина, као излагача. Ма колико да временске прилике нису ишле на руку организаторима сти-
че се утисак да су туристички радници успели да на најбољи начин представе оно што сеоски туризам пружа у овом тренутку а то је, каже Тешић, добра храна и боравак у природи као најбољи одмор од живота који се одвија све бржим темпом. У таквим околностима одмор на селу се сматра најбољим начином за „пуњење батерија“ пред повратак свакодневним радним обавезама. Пригодна предавања представника туристичких организација Србије и уредника сајта Моје село обогаћена су презентацијама туристичких потенци-
75
76
МАГАЗИН 29.7.2018.
77
78
МАГАЗИН 29.7.2018.
јала Крагујевца, Горњег Милановца и Лесковца који су добрим делом допринели да сајам добије богатију димензију. Други дан сајма резервисан је за обилазак манастира Студенице и Жиче са циљем да се представницима туристичких организација из других градова покаже културно благо са којим Краљево располаже. - Прошле године су многи говорили да је храбра идеја правити манифестацију овог типа на сто километара од места у коме је седиште туристичке организације. И заиста, није једноставно направити манифестацију на овој удаљености али то је терет који мора да носи град који се често хвали да има највећу територију у Србији. Ове године смо знатно одмакли са бројем излагача. Прошле године их је било петнаест, а ове двадесет пет пријављених и поред чињенице да је незгодан термин зато што су многи на годишњим одморима. Имали смо колеге из Чачка, који нису имали штанд, и Ниша који су дошли да би видели каква су наша искуста јер би и они хтели да ураде нешто слично као и колеге из Крушевца које су, по узору на нас, направиле сличну манифестацију - каже Тешић. Излагачи су се потрудили да посетиоцима представе бројне ђаконије што је била добра прилика да се, бар накратко, забораве невоље које је створио дуготрајни обилан пљусак и запретио да угрози одржавање манифестације. На неколико штандова изложена су мало по-
зната јела из периода владавине династије Немањића, од качамака из доба Јелене Анжујске до пилетине у меду која је красила трпезе српских владара тога доба. Сем традиционалних и препознатљивих пршуте, сира и кајмака, незаобилазна је и овога пута била пита од хељдиног брашна по рецепту победнице телевизијског серијала „Кухиња мога краја“ Милијане Шеклер. Туристички посленици верују да ће сајам у трећој години добити међународни карактер, а добра основа за то су поруке разговора обављених са колегама из Црне Горе и Републике Српске. Након Дана Лопатнице одржаног претходног викенда, и Сајма сеоског туризма овог, већ наредног почиње Ликовна колонија Студеница. Уколико временски услови дозволе следи „Студентски весели спуст“, а потом такмичење у припремању јела од пасуља „Сребрни казан“ које ће ове године бити одржано нешто раније, у првој недељи септембра. Овог лета временски услови нису ишли на руку организаторима бројних програма, а сем Маглич феста и концерта нишке рок групе Кербер на све друге су у великој мери утицале обимне падавине. Туристички радници у наредном периоду очекују значајнију подршку кровне организације, и ресорног министарства, како би на Рудну били реализовани различити пројекти значајни за читав крај, пре свега побољшање инфраструктуре. Т. Радовановић
79
80
МАГАЗИН 29.7.2018.
81
„Весели спуст“ одложен трећи пут
МАГАЗИН
29.7.2018.
НЕИЗВЕСНОСТ
82
И ДАЉЕ ТРАЈЕ - Како је основно начело којим се организатори „Веселог спуста“ већ двадесет девету годину заредом руководе безбедност учесника, одлучено је да се и у овом делу традиција настави и манифестација одложи, јер за њено одржавање није испуњен први услов - безбедност оних који би учествовали у „највеселијој регати на Ибру“. - У складу са развојем ситуације на терену грађани ће благовремено бити обавештени о даљим корацима и новом термину одржавања манифестације
83
оком скоро три деценије манифестација „Весели спуст“ није била угрожена колико ове године, а ни после три одлагања није сигурно да ли ће уопште бити одржана. Све је јачи утисак да постаје ноћна мора организатора који настоје да је одрже на сваки начин и поред чињенице да нису могли да утичу на метеоролошке услове током целог месеца који су се потврдили као највећа кочница одржавању манифестације. Старт двадесет деветог по реду „Веселог спуста“ заказан је за недељу првог дана јула, а отказан средином последње недеље у јуну као и све пропратне манифестације, Капетанско вече, Игре на води и Јегер журка, сем концерта нишке групе „Кербер“ која, због уговора са извођачима, није могла да буде померена. Најављено побољшање временских прилика следећих дана појачало је оптимизам организатора да ће „Весели спуст“ привући знатно већи број учесника него претходних неколико година кад је
МАГАЗИН
29.7.2018.
Т
84
доживљавао највећу кризу у четвртвековној историји. Да оптимизам није имао јачу основу још једном се показало средином недеље када су обилне кише поново довеле у питање одржавање ове манифестације. Званична потврда да знак за старт неће бити дат ни 8. јула стигла је из Организационог одбора у коме је потврђено да би се могао очекивати тек кад временске прилике буду дозвољавале. И поред потврде да су све припреме за одржавње „Веселог спуста“ успешно приведене крају, и створени услови за нови старт, изненадне падавине у горњем току Ибра подигле су ниво реке за пуних шездесет сантиметара што је основни разлог за ново одлагање због уверења да безбедност учесника не би могла бити на потребном нивоу. Након обилних падавина на Копаонику и Рудну знатно је подигнут ниво реке Студенице, и других у овом крају, па је било нормално очекивати да ће се одразити на још већи водостај Ибра. Ако се томе дода најава
метеоролога да током викенда треба очекивати нове падавине онда је јасно опредељење организатора да старт „Веселог спуста“ буде још једном одложен, овога пута на неодређено време. Сличну судбину доживео је и новинарски спуст заказан за половину јуна, па није одржан први пут од кад је успостављен. С обзиром да се у наредне две недеље очекивало одржавање сличних манифестација у другим градовима потврђено је да ће, уколико временске прилике буду адекватне, двадесет девета највеселија регата кренути испод зидина средњовековног града Маглича у недељу 29. јуна. Тај дан је најављен као прилика да и ове године река од подножја 25 километара удаљеног средњовековног града Маглича до Краљева, где Ибар представља мешавину букова и брзака са деоницама благих равничарских токова клисура, буде украшена хиљадама чамаца и најразличитијих оригиналних пловила са веселим посадама уз поздраве са
обала оних који нису имали могућности, или храбрости, да се упусте у ову јединствену авантуру. Средина сваке од претходних недеља била је кобна за „Весели спуст“ што је потврђено и у четвртак кад је из Органиационог одбора стигла потврда о још једном одлагању, овога пута на неодређено време. Задатак да потпише саопштење добио је капетан „Веселог спуста“ др Предраг Терзић и озваничи одлуку Организационог одбора „да до даљег одложи ову традиционалну туристичко -спортско -рекре ативно-еколошку и културно-забавну манифестацију због веома лоших временских услова, велике количине падавина протеклих дана, односно седмица, и пораста водостаја реке Ибар, као и најављеног нестабилног времена са честом појавом кише, пљускова и грмљавине у предстојећем периоду“. - Како је основно начело којим се организатори „Веселог спуста“ већ двадесет девету годину заредом руко-
воде безбедност учесника, одлучено је да се и у овом делу традиција настави и манифестација одложи, јер за њено одржавање није испуњен први услов безбедности оних који би учествовали у „највеселијој регати на Ибру“. У складу са развојем ситуације на терену грађани ће благовремено бити обавештени о даљим корацима и новом термину одржавања манифестације - наглашено је у саопштењу достављеном медијима. У међувремену је без много помпе организована Јегер журка, а Игре на води чију је организацију прихватила Канцеларија за младе града Краљева, више нико ни не помиње. У таквим околностима илузорно је и размишљати о Капетанској вечери која се по традицији одржава у предвечерје спуста. Међу скептицима је све присутније уверење да „Весели спуст“ неће ни бити одржан, сем уколико представници власти, а чињеница је да имају одлучујући утицај на манифестацију која би требало да буде ослобођена уплива
било које политике, не одлуче да то учине по сваку цену, бар да би оправдали знатна средства која су у градском буџету планирана за ову манифестацију. Жестоки критичари свих потеза локалних власти сумњају да је добар део већ потрошен и чекају добру прилику да и то прикажу као на још једно у низу неоправданих трошења пара свих грађана Краљева. Било како било једно је сигурно, чак и да буде одржан „Весели спуст“ сигурно неће бити оно што је био, понајвише због многих учесника из ранијих година који су планирали годишње одморе у време одржавања ове манифестације у устаљеном термину. Неповољним се оцењују и информације које стижу из других средина а потврђују да су сличне манифестације и овог месеца окупиле знатно већи број учесника него свих претходних година и попунили све туристичке капацитете тамо где су одржане. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
85
86
МАГАЗИН 29.7.2018.
87
88
МАГАЗИН 29.7.2018.
На репертоару Биоскопа „Кварт“
Луис и другари из свемира
Филм се приказује до 1. августа, а пројекције почињу у 19 сати.
Немогућа мисија: Разилажење
„Луис и другари из свемира“ је нежна и симпатична филмска прича о једанаестогодишњем дечаку који постаје пријатељ са три преслатка мала ванземаљца, чији је летећи тањир пао у његову кућу. Дечак ће им помоћи да нађу оно због чега су дошли а они њему да избегне одлазак у интернат, и ту почиње деведестоминутна анимирана породична авантура у 2Д формату синхронизована на српски језик. По сопственом сценарију режирали су је Кристоф и Волфганг Лауенштајн, а водеће улоге тумаче Марко Вукомановић, Бојан Хлишић, Бане Јевтић, Милан Антонић и Милан Тубић.
У филму „Немогућа мисија: Разилажење“ Итан Хант и његов тим ММФ заједно са савезницима нађу се у трци с временом након мисије која крене супротно ономе што се очекивало. Радња филма наставља се на претходни део, Хунт и његов тим агената наћи ће се у ситуацији у којој је сваки тренутак пресудан, а времена једноставно нема. Након што главни негативац претходног филма Соломон Лејн изненада нестане, док је превожен на сигурну локацију, свет ће се суочити с грозним последицама. Публика је већ навикла да Том Круз акционе сцене изводи сам, ретко када уз помоћ каскадера, а у новом наставку ће изводити невероватне вратоломије, често опасне по живот. Глумац је за потребе најновијег филма „Немогућа мисија: Разилажење“ већ доживео повреду лома ноге, а како би снимио најопаснији део извео је и злогласни „хало“ скок из авиона, једну од најкомпликованијих каскадерских сцена у којој је стајао на авиону који је убрзавао и припремао се за узлет, а научио је и да самостално управља хеликопте-
ром. Сценарист и редитељ филма Кристофер МекКвери је у најави обећао доста другачијег Итана Ханта, док је Том Круз најавио да напетости и сјајних акционих сцена неће недостајати. Акциони авантуристички трилер, коме недостаје два минута да би трајао пуна два и по сата, настао је по сценарију који је режисер МекКеври написао са Брусом Гелером. Поред Круза водеће улоге тумаче Хенри Кавил, Винг Рејмс, Сајмон Пег, Ребека Фергусон, Шон Херис, Анxела Басет, Ванеса Кирби, Мишел Монахан и други. Филм се приказује до 1. августа, а пројекције почињу у 21 сат.
89
90
МАГАЗИН 29.7.2018.
91
Европско првенство слободнолетећих модела
ПОСЛЕ СВЕТСКОГ - Изванредан резултат остварила је трочлана екипа коју су чинили Радоје Благојевић из Аеро клуба „Војка“, Светозар и Бојан Гостојић из Аеро клуба „Зрењанин“. - У појединачној конкуреници између 75 такмичара Светозар Гостојић из Аеро клуба „Зрењанин“ освојио вицешампионску титулу. - Након првог дела такмичења у појединачној конкуренцији двадесет такмичара са истим резултатом. - До шампионске титуле после два додатна покушаја акон што је прошле године освојила светски трон, репрезентација Србије у ваздухопловном моделарству је показала да је неприкосновена у категорији слободно летећих модела. Потврда стиже са Европског првенства слободно летећих модела у мађарском граду Сентешу где је извојевана победа над укупно 25 других европских репрезентација. Изванредан резултат остварила је трочлана екипа коју су чинили Радоје Благојевић из Аеро клуба „Војка“, Светозар и Бојан Гостојић из Аеро клуба „Зрењанин“, а значајан успех у конку-
МАГАЗИН
29.7.2018.
Н
92
ренцији 75 такмичара остварио је и Светозара Гостојић из Аеро клуба „Зрењанин“ коме је припала вицешампионска титула. Ни неповољне временске прилике, и мало јачи ветар, нису омели српске авиомоделаре да буду најбољи и потврде супериорност над свим осталим учесницима првенства Европе које се, након завршетка надметања у другим категоријама, завршава сутра. Према пропозицијама овог спорта, такмичари стартују моделе у укупно седам покушаја током којих се мери дужина трајања сваког лета. Уколико
се догоди да више такмичара оствари исте резултате организују се додатне флај-оф рунде за најбоље, након којих се дефинишу коначне позиције и резултати. У таквој ситуацији да би неко постао победник мора да пређе дугачак пут, од најбољих резултата у свих седам турнуса и бар још једном до три додатна. У таквим околностима значајним се оцењује утицај ветра који по који пут однесе моделе и колиметрима далеко од почетне позиције, па их треба пронаћи и на време припремити за следећи лет. Због тога се посебно значајним
И ЕВРОПСКИ ВРХ чини подршка екипи коју су овом приликом пружали репрезентативци Србије који на Европском првенству наступају у друге две категорије. Овом приликом били су то Славко Савић из Аеро клуба „Нова Пазова“ и Андрија Пешић из АК „Трстеник“, који су 26. јула са Радојем Благојевићем наступали у категорији једрилица Ф1А, и Бранко Бијелић из Аеро клуба „Винг“ из Београда, Жива Ковачки из Аеро клуба „Зрењанин“ и Стеван Јановић из Аеро клуба „Сомбор“, следећег дана у категорији пењача Ф1Ц. Српски такмичари су у екипној конкуренцији успели да сакупе 3.773 поена што је за 21 више од другопласиране Литваније, а четрдесет од Пољске која је морала да се задовољи трећим местом. Од земаља региона авиомоделари Хрватске су заузели пето место, Словенци су двадесети а Македонци двадесет други. У конкуренцији седамдесет пет појединаца у категорији Ф1Б најбољи је био руски такмичар Алберт Булатов који је у сваком од седам покушаја, као и
свих двадесет првопласираних, успео да сакупи по маскималних 180 поена. У првом кругу додатног такмичења исти успех остварило је чак седам такмичара, па се о коначном пласману одлучивало у трећем турнусу у коме је Булатов направио разлику од 31 поена што је било довољно за освајање првог места. Тако је у укупном збиру са 2.047 за толико измакао другопласираном Светозару Гостојићу и трећепласираном сународники Павелу Ломову који је сакупио 1.978 поена. Радоје Благојевић је са 1.524 поена завршио такмичење на дванаестој позицији, а Бојану Гостојићу је 1.253 било довољно за двадесет прву позицију иако је у седам турнуса имао само један резултат за седам секунди мањи од максималног. Њихови појединачни резултати и позиције су показатељ колико је конкуренција у овој категорији била јака и колико је тешко издвојити се као најбољи, јер лет од само неколико секунди мање избацује такмичара из даље игре. Екипа Србије се још једном по-
тврдила као уигран тим који се са најпрестижнијих европских и светских такмичења не враћа без златне медаље. Слободнолетећи модели представљају најмасовнију групацију у ваздухопловном моделарству, а лете слободно на великим површинама, без икаквог утицаја са стране. Код модела на погон хумом Ф1Б намотана гумена трака тежине 30 грама окреће елису и подиже је на висину од 50 до 80 метара, након чега се наставља слободан лет. Претходно Европско првенство у ваздухопловном моделарству одржано је пре две године у Арадцу крај Зрењанина 2016. године. Након њега репрезентативци Србије су прошле године освојили светски врх, а и ове са великим оптимизмом претендују на највише позиције. Иста екипа српских репрезентативаца је 2014. године освојила бронзану медаљу у екипном пласману, а Светозар Гостојић је две године пре тога освојио златну у појединачној конкуренцији. Т. Радовановић Фото: А. Роберт
93
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 29. ЈУЛА ДО 4. АВГУСТА
МАГАЗИН
29.7.2018.
29. јул
94
1014. — Византијски цар Василије II је у бици на Беласици нанео тежак пораз војци цара Самуила. 1148. — Опсада Дамаска је окончана тешким поразом крсташа и водила је до прекида Другог крсташког рата. 1526. — У походу на Угарску, турска војска после тронедељне опсаде заузела Петроварадин. Турци потом освојили суседне градове у Срему и код Осијека изградили мост на реци Драви, прешли у Угарску и 29. августа потукли, код Мохача, војску краља Лајоша II. 1588. — Енглеска флота под командом лорда Хауарда и сер Франсиса Дрејка поразила шпанску Непобедиву армаду код Гравелена. 1878. — Почела аустроугарска окупација Босне и Херцеговине, на основу договора европских сила на Берлинском конгресу. 1900. — Анархиста Гаетано Бреши у Монци убио италијанског краља Умберта I. Наследио га син Виктор Емануел III. Атентатор 1901. извршио самоубиство. 1937. — Јапанске трупе окупирале, у Другом кинеско-јапанском рату, кинески град Тјенцин. 1940. — Почела битка за Британију Немачке на Уједињено Краљевство у Другом светском рату. 1941. — Вишијевска Француска и Јапан потписали споразум о заједничком протекторату над Индокином. Француска наставила управљање Индокином, а Јапан послао трупе. 1946. — У Паризу почела мировна конференција земаља-победница у Другом светском рату. Мировни угово-
ри, усаглашени током заседања конференције од 29. јула до 16. октобра, потписани 10. фебруара 1947. 1948. — На стадиону „Вембли“ у Лондону отворене прве Олимпијске игре после Другог светског рата. 1967. — Током Вијетнамског рата, у пожару оштећен амерички носач авиона Форестал при чему је погинуло 130 људи. 1973. — Грци се на референдуму, који је расписала војна хунта, изјаснили за укидање монархије, а вођа војне хунте, пуковник Јоргос Пападопулос, постао председник Грчке. 1981. — У катедрали светог Павла у Лондону венчали се наследник британског престола принц од Велса Чарлс и Дајана Спенсер. 1985. — Алан Гарсија инаугурисан за новог председника Перуа и с 36 година постао најмлађи шеф државе на свету. 1992. — Бивши источнонемачки комунистички лидер Ерих Хонекер дошао у Берлин после осам месеци боравка у чилеанској амбасади у Москви, да се суочи са оптужницом за смрт многих немачких грађана који су преко Берлинског зида покушали да побегну у тадашњи Западни Берлин. 1994. — Бивши италијански премијер Бетино Кракси осуђен на осам и по година затвора под оптужбом за превару. Кракси пресуду дочекао у избеглиштву у Тунису, где је и умро. 1996. — Кина извела нуклеарну пробу јачине 4,3 степена Рихтерове скале на Лоп Нору, а потом обећала да ће се убудуће придржавати мораторијума на нуклеарне пробе. 1999. — У Сарајеву почео самит Пакта за стабилност Југоисточне Евро-
пе. Делегације 39 земаља и представници 17 међународних организација 30. јула усвојили декларацију о демократизацији и економској обнови Балкана. Србији, која није позвана на Самит, поручено да може да се прикључи Пакту када прихвати демократске промене. 2005. — Астрономи су објавили откриће Ериде.
30. јул 101. п. н. е. — Римски конзул Гај Марије је поразио Кимбре у бици код Верцела и тиме на дуже време отклонио опасност од Германа. 1419. — Хусити, следбеници погубљеног чешког верског реформатора Јана Хуса, испровоцирани бацањем камења на њихову процесију, упали су у Градску већницу у Прагу и кроз прозор избацили католичке чланове градске управе, заједно с градоначелником. То је био почетак хуситских ратова. 1930. — Уругвај у Монтевидеу, победом у финалу Светског фудбалског првенства, над Аргентином 4:2, постао први светски шампион у фудбалу. 1935. — У Уједињеном Краљевству објављена прва џепна књига, према идеји Алена Лејна да направи „књигу која ће имати цену као 10 цигарета“. Прва књига била „Аријел“ Андреа Мо-
роа. 1941. — На Ливањском пољу извршена масовна убиства Срба од стране хрватских усташа. Више: Покољ у Челебићу, Доњи Рујани. 1945. — Јапанска подморница И-58 је потопила америчку крстарицу Индијанаполис, усмртивши 883 морнара. 1971. — Амерички васионски брод „Аполо 15“ с космонаутима Дејвидом Скотом и Џејмсом Ирвином спустио се на Месец. У судару јапанског борбеног и путничког авиона „боинг 727“ погинуле 162 особе. 1974. — Турска, Грчка и Велика Британија потписале споразум о прекиду ватре на Кипру. 1975. — У Хелсинкију почела Конференција о европској безбедности и сарадњи која је окупила државнике 35 земаља, укључујући лидере СССР и САД Леонида Брежњева и Џералда Форда. Југословенску делегацију предводио Јосип Броз Тито. КЕБС касније трансформисан у Организацију за европску безбедност и сарадњу. 1980. — Пацифички архипелаг Нови Хебриди стекао независност под називом Република Вануату, после 74 године британско-француске управе. 1989. — Радикални чланови совјетског парламента формирали групу за притисак за брже реформе. Групу водили Борис Јељцин и Андреј Захаров. 1993. — Лидери босанских муслимана, Срба и Хрвата постигли, на мировним преговорима у Женеви, договор о уставном уређењу Босне и Херцеговине као савеза република Републике Српске, Херцег-Босне и Републике Босне. И поред договора, рат у Босни настављен и трајао до децембра 1995, када је у Дејтону потписан мировни споразум. 1997. — У експлозијама бомби два арапска бомбаша-самоубице на препуној јерусалимској пијаци погинуло 18, повређено најмање 170 људи. САД укинуле дванаестогодишњу забрану путовања америчких грађана у Либан пошто су добиле гаранције владе у Бејруту да ће учинити све да спречи тероризам. 1999. — Напуштајући обале Панам-
ског канала после готово једног века, САД званично затвориле „панамску операцију“. 2001. — Канада прва држава на свету која је, упркос великим протестима лекара, дозволила тешким болесницима да узгајају марихуану и користе је за лечење. 2002. — За премијера Хрватске поново изабран Ивица Рачан. 2008. — Бивши председник Републике Српске Радован Караџић изручен из Београда Хашком трибуналу.
31. јул 1201. — Јован Комнин Дебели је на кратко преузео византијски престо од Алексија III Анђела, али је ускоро ухваћен и погубљен. 1423. — Енглеска и бургундска војска су у Стогодишњем рату поразили Французе у бици код Кравана близу Осера. 1498. — Шпански морепловац Кристофер Колумбо на трећем путовању у Нови свет открио острво које је назвао Тринидад. 1648. — У борби с Турцима погинуо прослављен српски јунак из Равних Котара Вук Мандушић, уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића најомиљенији јунак народне ускочке епике. 1658. — Велики могул Аурангзеб прогласио се царем у Индији. 1789. — Руске и аустријске трупе, под командом грофа Александра Суворова и војводе од Кобурга, победиле турску војску код Фокшанија у Румунији. 1849. — У бици код Шегешвара погинуо мађарски песник и револуционар Шандор Петефи, један од вођа националног покрета 1848. 1914. — Убијен француски политичар и историчар Жан Жорес, један од оснивача Француске социјалистичке партије и оснивач и уредник „Иманитеа“, касније листа француских комуниста. 1917. — Британском артиљеријском ватром започела је битка код Пашендала. 1919. — Вајмарска скупштина је
95
29.7.2018.
МАГАЗИН
96
усвојила Вајмарски устав, којим је укинута царевина и успостављена република. 1941. — Немачки маршал Херман Геринг дао писмену директиву шефу полиције Рајнхарду Хајдриху да сачини нацрт плана за истребљење европских Јевреја. 1944. — Као пилот савезничког авиона у Другом светском рату, над Медитераном погинуо француски писац Антоан де Сент Егзипери, аутор „Малог принца“, једне од најчитанијих књига у свету. 1954. — Италијанска експедиција коју је предводио Ардито Десио прва освојила врх Годвин Остин, познат као К2, на Каракоруму, други највиши планински врх на свету, висок 8.611 метара. 1959. — Група баскијских студената је основала сепаратстичку организацију ЕТА. 1964. — Амерички васионски брод без људске посаде „Ренџер 7“ емитовао прве снимке тамне стране Месеца. 1969. — Папа Павле VI стигао у Уганду, у прву папску посету Африци. 1971. — Амерички астронаути Дејвид Скот и Џејмс Ирвин, чланови мисије „Аполо 15“, другог дана боравка на Месецу провели више од шест часова у вожњи лунарним возилом. То је била прва вожња по тлу Месеца. 1991. — Председници СССР и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета. 1993. — Нападом Израела на југ Либана, током којег је убијено 140 људи, а 500.000 избегло према северу земље, прекинуто једнонедељно примирје на Блиском истоку. 1994. — Савет безбедности Уједињених нација одобрио употребу силе у Хаитију, чиме је дозвољена војна интервенција коју су против војног режима предводиле САД, и омогућен повратак на власт избеглог председника Жан-Бертран Аристида. 2001. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Стевана Тодоровића на 10 година затвора због злочина над муслиманима и Хрватима у Босанском Шамцу током рата у БиХ.
2002. — На основу споразума влада Босне и Херцеговине и Хрватске у Карловцу бивши лидер цазинских муслимана Фикрет Абдић осуђен на 20 година затвора, за ратне злочине од 1993. до 1995. у тадашњој Аутономној Покрајини Западна Босна. 2003. — Министар одбране Србије и Црне Горе Борис Тадић допутовао у Израел. То је прва посета министра одбране у историји две земље. Хашки трибунал осудио босанског Србина Миломира Стакића на дуживотни затвор због злочина против човечности над несрбима у Приједору и околини 1992. Он је први оптуженик коме је тај суд изрекао доживотни затвор. Аустријанац Феликс Баумгартнер први падобраном прелетео Ламанш, падајући брзином већом од 200 km на сат.
1. август 527. — Источноримски (византијски) цар Јустинијан I (527—565.) ступио на престо - почетак једне од најсјајнијих владавина у римско-византијској историји. 1291. — Три кантона, Ури, Унтервалден и Швиц су су склопили савез за одбрану од Хабзбурговаца. Тај је савез био основа за стварање Швајцарске. Овај дан се прославља као национални празник Швајцарске 1560. — Шкотски парламент је укинуо папску јурисдикцију и одобрио калвинистичку вероисповест. Тиме је основана Шкотска црква. 1774. — Џозеф Пристли, британски хемичар, открио је гас који је назвао „dephologisRcated air“. Овај је гас данас познат као кисеоник. 1778. — Отворена је прва штедионица у свету у немачком граду Хамбургу. 1793. — Као прва земља у свету, Француска је увела метрички систем мера. 1798. — Британска флота адмирала Хорација Нелсона уништила је француску флоту под командом адмирала Франсоа Бријеса у бици код Абукира, близу Александрије. Наполеонова је
војска у Египту после тог пораза остала одсечена од Европе. 1800. — Парламент Ирске је усвојио Закон о унији, којим ће се 1. јануара 1801. Велика Британија и Ирска ујединити у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. 1813. — Изашао је први број првог српског дневног листа, „Новина сербских“, у Бечу. Лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Лист је угашен 1822. године због проблема са штампаријом. 1834. — Забрањено је ропство у целој Британској империји. Тиме је у британским колонијама ослобођено више од 770.000 робова. 1877. — У засеоку Ђурићи на планини Тари, Јосиф Панчић пронашао нову врсту оморике која је по њему добила име - Панчићева оморика 1894. — Због спора око Кореје, Јапан је објавио рат Кини. 1914. — Четири дана после аустроугарског објављивања рата Србији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је објавила рат Русији, док је Италија прокламовала неутралност. 1921. — Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је донела Закон о заштити државе, на основу којег је забрањен рад Комунистичкој партији и њеним посланицима у Скупштини (којих је било 58) поништила мандате. 1936. — 11. олимпијске игре у Берлину отворио је Адолф Хитлер. 1944. — У Вашави је избио устанак против немачке окупације. После двомесечних борби Немци су савладали устанике, а велики број њих послали у концентрационе логоре. 1958. — Јордански краљ Хусеин поништио је федерацију своје земље са Ираком. 1960. — Бенин је прогласио независност од Француске. 1966. — Почео је 11. пленум Комунистичке партије Кине. На пленуму је донета одлука о почетку „културне револуције“, која је трајала десет година. 1975. — Државници 35 земаља потписали су у Хелсинкију завршни документ Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС, данас
Организација за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС). Међу потписницима је био и југословенски председник Јосип Броз Тито. 1994. — Роман Херцог, председник Немачке, изразио је жаљење Пољацима због патњи које су претрпели током немачке окупације у Другом светском рату. 2000. — Екстремисти у Кашмиру у Индији извршили су седам напада у којима је око 90 људи убијено а више десетина рањено. Већина жртава су били хиндуских ходочасници. 2001. — Тони Блер, премијер Велике Британије, започео је званичну посету Аргентини. То је била прва посета неког британског премијера Аргентини од Фокландског рата 1982. године. 2007. — У паду моста преко Мисисипија у Минеаполису 13 особа је погинуло, а на десетине је повређено. 2008. — Почео рат у Грузији који се водио између Грузије са једне и Русије и грузијских отцепљених територија Јужне Осетије и Абхазије са друге стране. Након неколио дана жестоких окршаја у овој области између грузијске војске и снага Јужне Осетије, грузијски војници су 7. августа покушали да заузму град Цхинвали, главни град Јужне Осетије.
2. август 338. п. н. е. — Македонска војска предвођена Филипом II је поразила удружену атинску и тебанску војску у бици код Херонеје, осигуравши тако македонску превласт у Грчкој и Егејском мору. 216. п. н. е. — У бици код Кане Ханибал је нанео највећи пораз римској војсци у историји. 461. — Западноримског цара Мајоријана свргао и после пет дана погубио војсковођа Рицимер. 1492. — Кристифор Колумбо је испловио из Лисабона ка Индији према западу. Открио је Бахаме, Америка 10. октобра 1492. 1552. — Договором у Пасауу поништен је Аугсбуршки Интерим из 1548., а лутерани (протестанти) су добили слободу вероисповести у Немачкој,
97
29.7.2018.
МАГАЗИН
98
што је озакоњено на сабору у Аугсбургу 25. септембра 1555. 1802. — Наполеон Бонапарта проглашен је „доживотним конзулом“ Француске, што му је дало право да именује наследника. 1830. — Француски краљ Шарл X Бурбонски абдицирао је под притиском Јулске револуције у Паризу. 1858. — Британски парламент усвојио је закон (India Bill) којим је индијска влада стављена под управу британске круне. 1877. — Завршен шаховски турнир „Франкфурт 1887.“ победом Џорџа Хенрија Мекензија. 1903. — У Македонији започео је Илинденски устанак за ослобођење од турске власти. 1928. — Италија је потписала 20-годишњи уговор о пријатељству са Етиопијом. 1934. — После смрти немачког председника Паул фон Хинденбург, Хитлер је себе прогласио фирером (вођа) и преузео апсолутну власт. 1935. — Уједињено Краљевство је донела закон према којем је реформисан систем управљања у Индији, одвојени су Бурма и Аден од Индије, гарантована већа локална самоуправа у провинцијама и формирано централно законодавство у Њу Делхију. 1939. — Алберт Ајнштајн упозорио је америчког председника Рузвелта да немачки научници раде на производњи бомбе са уранијумом, после чега су у САД почели (почетком 1940.) истраживачки радови за производњу нуклеарне бомбе. 1945. — Завршена је Потсдамска конференција на којој су совјетски вођа Стаљин, председник САД Труман и премијер Велике Британије Атли постигли договор о демилитаризацији и денацификацији Немачке и њеној подели на окупационе зоне после Другог светског рата. 1964. — Северновијетнамски патролни чамци су наводно отворили ватру на амерички разарач Медокс. 1970. — Британски војници су у Северној Ирској први пут употребили гумене метке ради смиривања нереда. 1980. — У експлозији на железнич-
кој станици у Болоњи погинуло је 85 и рањено више од 200 људи. 1990. — Ирачка војска је напала Кувајт и окупирала га за један дан. Овај догађај је био повод за остварење аспирација САД, корз Заливски рат, о стационирању великог броја војника на Блиском истоку зарад очувања доминације над производњом и дистрибуцијом нафте. 1992. — Алжирске снаге безбедности ухапсиле су 50 наоружаних исламских екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је пронађено 150 бомби. 1994. — Под претњом пооштравања међународних санкција СР Југославији, влада Србије позвала је вође Републике Српске да прихвате мировни план Контакт групе за Босну и упозорила их да ће у супротном бити одговорни за злочин против сопственог народа. 1997. — Вођа најјаче либеријске герилске фракције Чарлс Тејлор проглашен је председником Либерије, чиме је после седмогодишњег грађанског рата окончана борба за власт у земљи. 1999. — У судару два воза у источној Индији погинуло је 285, а рањено око 300 људи. 2001. — Србин, генерал Радислав Крстић осуђен је у Хагу на 46 година затвора због масакра над босанским муслиманима у Сребреници 1995., највећег ратног злочина у Европи после Другог светског рата. 2005. — Авион Ер Франса, Ер Франс лет 358 је слетео са писте у Торонту, Канада. Сви путници су преживели несрећу а авион је тотално изгорео.
3. август 1347. — Енглески краљ Едвард III заузео је у Стогодишњем рату француски град Кале, који је остао под енглеском влашћу до 1558. 1571. — Турци су, након једанаестомесечне опсаде, заузели град Фамагусту на Кипру и извршили масакр становништва. 1675. — Французи су победили холандску и шпанску флоту код Палерма и заузели Сицилију.
1858. — Енглески истраживач Џон Спик открио је Викторијино језеро, извориште реке Нил. 1881. — Британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Уједињеном Краљевству омогућило да 1883. постане власник читаве зоне Суецког канала. 1884. — Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан. 1903. — Македонски устаници у Крушево су прогласили Крушевску републику, која је потрајала десет тана.
1904. — Британци су напали Тибет и заузели главни град Ласу, а верски вођа далај лама је побегао у монголску престоницу Ургу (Улан Батор). 1914. — Немачка је објавила рат Француској, Белгија је одбацила захтев Немачке да њене трупе уђу у ту земљу, а Велика Британија је упозорила Немачку да би инвазија на Белгију значила општи рат у Европи. 1936. — амерички атлетичар Џеси Овенс је скоком у даљ 8,06 метара освојио прву од четири златне медаље на олимијским играма у Берлину. 1940. — Литванија је формално постала део СССР под називом Литванска
Совјетска Социјалистичка Република. 1940. — Италија је започела инвазију Британског Сомалиленда. 1958. — Под командом Вилијама Андерсона, америчка нуклеарна подморница „Наутилус“ је прва прошла испод леда на Северном полу. 1996. — Уједињене нације су саопштиле да је војска племена Тутси у Бурундију побила хиљаде Хуту цивила у серији покоља извршених између априла и јула.
4. август 1578. — Покушај Португалије да заузме Мароко пропао је поразом у бици код Алказаркивира, у којој су погинули португалски краљ Себастијан, краљ од Феза и маварски претендент на престо. 1704. — У Рату за шпанско наслеђе, енглеско-холандске снаге су заузеле шпански град Гибралтар. 1789. — Парламент Француске је, током Француске револуције, укинуо све привилегије феудалаца. 1791. — Потписан је Свиштовски мир којим је одређена граница између Аустрије и Отоманског царства. 1870. — Завршен шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка победом Адолфа Андерсена. 1914. — Немачке трупе напале су Белгију, Уједињено Краљевство је објавило рат Немачкој, а САД су прогласиле неутралност. Почетак опсаде Лијежа. 1916. — Данска је за 25 милиона долара уступила САД део Западноиндијских острва, укључујући Девичанска острва. 1936. — Премијер Грчке Јоанис Метаксас је суспендовао парламент и устав и упоставио Четвртоавгустовски режим. 1944. — У скровишту у Амстердаму Гестапо је ухапсио породицу Франк и још четворо Јевреја и депортовао их у концентрациони логор. После рата откривен је дневни 14-годишње девојчице Ане Франк, који представља један од најпотреснијих докумената о страдању Јевреја у Другом светском рату. 1954. — Британски суперсонични
борбени авион „Електрик Лајтнинг П1“ извео је свој први лет. 1983. — Бетино Кракси је, као први социјалиста, преузео дужност премијера Италије, постигавши рекорд у дужини опстанка једне италијанске владе после Другог светског рата. 1992. — Милиони црнаца окончали су дводневни генерални штрајк против владе белаца у Јужној Африци, током којег је убијено 30 људи. 1993. — Јапанске власти извиниле су се званично женама које су током Другог светског рата служиле као сексуалне робиње јапанским војницима. 1993. — Снаге Војске Републике Српске су освојиле све кључне положаје на планини Игман изнад Сарајева и затвориле обруч око града. 1994. — Након што је Скупштина Републике Српске одбила мировни план Контакт групе за Босну, СР Југославија је прекинула политичке и економске односе са Републиком Српском и затворила границу на реци Дрини. 1995. — Хрватска војска је, у операцији „Олуја“, ушла у српску енклаву (Република Српска Крајина), зону под заштитом УН. Око 250.000 Срба напустило је своје домове и кренуло, у највећем избегличком таласу у Европи од Другог светског рата, према Босни и СР Југославији. 1999. — У катастрофалним поплавама у Кини погинуло је више од 400 људи, а два милиона остало је без домова. 2000. — Британска краљица мајка Елизабета прославила је у Лондону 100. рођендан, као прва личност из краљевске породице која је проживела цео један век. 2001. — Палестина је издала званично саопштење о обустави оружаних напада на Израел. Овај позив без преседана указао је на неслагање између палестинских званичника и милитантне палестинске струје око освете због израелских напада. Председници Северне Кореје и Русије, Ким Џонг Ил и Владимир Путин, потписали су декларацију по којој се Северна Кореја мора придржавати мораторијума о ракетним пробама до 2003. године.
99
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs