Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 345 * 22. јул 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

22.7.2018.

У овом броју: Претња трајно затроване земље Новинарство и претпоставка невиности Нестаје ли Србија Друга аустроугарска офанзива Краљевачки банкари на крову Европе Мере пооштреног надзора

2

10 22 30 38 46 54

Заједно до успеха Ред бесмртних српских песника Варљиво лето 2018. На репертоару Биоскопа „Кварт“ Светски прваци у походу на Европу Србија домаћин 2020. Времеплов

60 68 74 84 88 94 100

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

3

4

МАГАЗИН 22.7.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

5

6

МАГАЗИН 22.7.2018.

7

8

МАГАЗИН 22.7.2018.

9

Поруке са трибине „Ратне трауме и ми“

ПРЕТЊА ТРАЈНО ЗА

МАГАЗИН

22.7.2018.

- Бројне ране из периода ратних збивања још нису зарасле, а поред оних који су након окончања ратних дејстава умрли од последица рата није мали број других који се боре за живот. - Ситуацију посебно тешком чини податак да је учесницима ратова, због тога што немају оверене здравствене књижице, ускраћена могућност бесплатног лечења. - Од 64 учесника ратова позваних на трибину чак шездесет одсто нема оверену здравствену књижицу. - НАТО је изнео податак о 31 хиљади, подаци Војске Југославије кажу да је педесет хиљада, а руска војска и обавештајне службе наводе податак од деведесет хиљада пројектила са осиромашеним уранијумом бачених на територију Савезне Републике Југославије

10

Фото: М. Радовановић

АТРОВАНЕ ЗЕМЉЕ

11

МАГАЗИН

22.7.2018.

И

12

ако је још 1999. године, после скоро целе деценије, утихнуло оружје на простору бивше Југославије није редак случај да у душама многих бораца ратови још увек трају, поготово ноћу. То је последица чињенице да су учесници ратних збивања изашли из рата другачији од оних људи који су отишли у рат, другачији према члановима породице, пријатељима, друштву, сопственој свакодневници. Многи од њих постали су раздражљиви, неповерљиви, депресивни и неконтролисаних потеза, а није необично да обољевају од додатних обољења која прате пад имунитета као узрока 80 одсто случајева ратне психотрауме. Према проценама стручњака са Војномедицинске академије у Београду од око 400 хиљада учесника рата из Србије скоро 35 хиљада су жртве посттрауматског стресног поремећаја. Анализе психолога и психијатара потврђују да је код ове популације присутно значајно осећање кривице

због онога што су радили на ратишту, као и да се осећају одбачено и изманипулисано, а мирнодопску околину доживљавају отуђено. Забрињавајућим се оцењује податак да талас постратног синдрома још није прошао, па се може очекивати додатно испољавање код учесника последњег рата, а стручњаци потврђују да се може појавити и по истеку деценија након трауматичног искуства. Податак да на последице нису остали имуни ни учесници ратова са подручја града Краљева повод је да Удружење учесника рата 1991-1999. године, уз помоћ и разумевање Сектора за борачко-инвалидску заштиту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у 2018. години покрене пројекат под називом „Ратна траума и ми“. Циљ је сагледавање здравственог и социјалног стања учесника ратова вођених у периоду од 1991. до 1999. године и њихових потреба за отклањање последица ратних страхота, за шта су довољно компе-

тентним оцењени предавачи неуропсихијатар др Срећко Миловић и радиолог др Мирослав Миленковић. Трибини је претходила анкета која потврђује да је ситуација у овој области достигла критичне размере због чега је неопходна помоћ стручњака. О томе сведочи податак да бројне ране из периода ратних збивања још нису зарасле, а поред оних који су у том периоду умрли од последица рата није мали број других који се боре за живот. То је повод за апел надлежнима да што пре реше положај учесника у ратним дешавањима од којих највећи број након својеврсне голготе и даље преживљава трауме, а нема ни најнеопходнијих средстава за живот. Ситуацију посебно тешком чини податак да им је, због тога што немају оверене здравствене књижице, ускраћена могућност бесплатног лечења. Уз податак о великом броју оних који су остали без посла није безначајно да ни они који поседују одређене површине обрадиве земље, због

здравствене ситуације, нису у могућности да је обрађују. О тренутној ситуацији најбоље сведоче пуне кесе медицинске документације као једино што су добили од повратка са ратишта широм земље а све је, уз резултате анкете, само део онога са чим ће бити упознато ресорно министарство. - Знају они шта је Краљево дало у рату. и колико је овде жртава. Овде је преко 120 инвалида, 77 наших другара је погинуло а о умрлима и онима који су нас тровали осиромашеним уранијумом и гађали касетним бомбама нико не води поразну црну статистику. Ми једини знамо шта смо преживели а кад нам је тражен списак људи који немају оверену књижицу рекли су нам да је то немогуће - каже председник удружења Сретен Лазовић уз потврду да је посета комнанданту Копнене војске генерал пуковнику Милосаву Симовићу имала за циљ упознавање са ситуацијом у којој се налазе борци. Жеља да трибина буде квалитетна

повод је да за присуство буде позвано 64 учесника ратова од којих чак шездесет одсто нема оверену здравствену књижицу. Са невеселом чињеницом упознати су председник Републике, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Републички фонд за здравствено осигурање, а свима је упућен захтев да сваки учесник рата буде здравствено збринут. На све опасности НАТО агресије током 78 дана непрекидних бомбардовања пројектилима са сиромашеним уранијумом, о чему званичне потврде нема ни после скоро две деценије, упозорава специјалиста радиолог др Мирослав Миленковић. - Милосрдни анђео је за тих 78 дана у агресији убио око 3.500 људи. Иако се и даље не зна тачан податак најгоре је што то није коначан број, јер оним чиме су гађали и даље убијају људе. Дејства пројектила се виде, ми све то наслућујемо, а нема организоване студије која би повезала енорман број повећања оболелих од карцино-

ма са њима, па можемо да претпоставимо да је узрочник осиромашени уранијум. Постоје различити подаци о броју пројектила бачених на нашу земљу. НАТО је изнео податак о 31 хиљади, подаци Војске Југославије кажу да је педесет хиљада, а руска војска и обавештајне службе наводе податак од деведесет хиљада пројектила са осиромашеним уранијумом који, као радиоактивни елемент, доводе до стварања зрачења. Иако је бомбардовање било пре двадесет година постоји нешто што се зове време полураспада. За радиоактивни елемент то је време потребно да се број радиоактивнх језгара смањи на пола, а за радиоактивни уранијум износи четири и по милијарде година што значи да је земља затрована заувек - каже др Миленковић. Опасност по становништво на ширем простору представља чињеница да се при експлозији пројектила са осиромашеним уранијумом развија

13

14

МАГАЗИН 22.7.2018.

15

МАГАЗИН

22.7.2018.

температура од две хиљаде степени због чега страдају и најчвршћи оклопи. У таквим околностима уранијум из чврстог прелази у гасовито стање и као такав у атмосферу где је подложан струјању ветрова, па угрожава и територију удаљену од места експлозије више стотина километара. Поразно делује сазнање да осиромашени уранијум из атмосфере након киша доспева у бунаре и реке, да воду пије стока и упијају биљке, а преко свих њих постоји могућност контаминације и појаве болести код човека. Проблем додатно добија на значају ако се зна да не постоји валидна студија која би потврдила оно на шта су првих дана бомбардовања у пролеће 1999. године упозоравали еми-

16

нентни стручњаци из области онкологије. Прва упозорења потичу из период рата на простору Босне и Херцеговине где је уочено коришћњење пројектила са осиромашеним уранијумом. Подаци о коришћењу током 1999. године потврђују да је највећи број таквих, око осамдесет, пао на територију Косова и Метохије, један на простор Црне Горе а седам или осам у регион Медвеђе, Бујановца и Прешева. Након деветнаест година позитивним се оцењују наговештаји о иницијативи Народне скупштине о формирању комисије која би потврдила оправданост сумњи на опасност од радиоактивног зрачења насталог као последица бомбардовања про-

јектилима са осиромашеним уранијумом. Формирање комисије иницирано је искуствима италијанских војника који су на суду доказали како је пораст броја обољевања од карцинома, за време и после боравка на контаминираном простору Косова и Метохије у саставу КФОР, у директној вези са осиромашеним уранијумом. Иако се почетна иницијатива сматра значајним кораком све је чвршће уверење о потреби подизања свести свих структура друштва да су учесници ратних збивања земљи потребни и после рата, а да би били корисни чланови заједнице неопходно је да добију социјално и здравствено осигурани и уживају друге привилегије које проистичу из обавезе одбране

17

22.7.2018.

МАГАЗИН

18

земље. Из Центра за социјални рад стиже потврда како право на здравствену заштиту преко ове установе имају само појединци и породице које су већ оствариле право на новчану социјалну помоћ. Оно се може користити највише девет месеци током календарске године, а преостала три само преко Националне службе за запошљавање. Услов је да корисник није власник земљишта по било ком основу, а ситуацију додатно компликује чињеница да се право губи због пар ари што је повод за потребу да се остварује преко пољопривредних осигурања. - Код нас се остварују појединачна права па ко живи у породицама где нема примања, или су примања јако ниска, треба да дође у Центар за социјални рад где ћемо помоћи да се прикупи документација. Ко год може да уђе у систем да прима новчану помоћ, или разлику до нивоа социјалне сигурности, ето основа да имате здравствено осигурање. Дођите да видимо да ли постоји могућност да се покрене поступак туђе неге, или да помогнемо преко Фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Када је вас 25 хиљада подигнуто и кренуло у рат све породице су биле окренуте ка Центру за социјални рад. Ушли смо у 41 кућу погинулих и знамо како је. Долазите међу пријатеље који су расположени да вам помогну колико је могуће, али морамо да се држимо закона - поручила је борцима представница Центра за социјални рад Светлана Станић. Министру за рад, запошљавање,

Сретен Лазовић борачка и социјална питања Зорану Ђорђевићу упућен је званични документ са захтевом да се проблеми бораца решавају у заједништву са министарствима одбране и здравља, са чим су упозната и удружења која заступају њихове интересе. Уверење да су у ратним условима припадници резервних јединица у истом положају као и они из активног састава војске основа је за став да исти третман треба да имају и по престанку ратних дејстава. Због тога покренута иницијатива подразумева да се свима који нису у радном односу, или нису стекли услове за одлазак у пензију,

обезбеди бар овера здравствених књижица и право на бесплатно лечење. Неуропсихијатар др Срећко Миловић потврђује да је пострауматски стресни поремећај након учешћа у ратним збивања додатно појачан низом лоших социјалних околности које су појачале психичке тегобе. Нема поузданих података о броју оних који се још сукобљавају са траумама ове врсте, понајвише због чињенице да велики број учесника ратова нема оверене здравствене књижице. Како су ратна збивања окончана пре скоро две деценије број оних који су се јавили лекарима је смањен, а искуство показује да се јављају само они код којих је ова врста поремећаја добила трајни облик. Сви други, каже др Миловић, траже помоћ само повремено у време погоршања психичког стања. - Сви знамо шта нам је НАТО урадио у бесомучном седамдесетосмодневном бомбардовању. Последице су велике а ми чинимо велики напор да утичемо на државу како би коначно почела да решава питања бораца, да донесе правичан и праведан закон где ће сва њихова права да буду сагледана онако како су била сагледана за учеснике Народноослободилачког рата - каже Сретен Лазовић уз потврду значаја разумевања и помоћи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у реализацији пројекта од чије се реализације очекује да преживелима, који још трпе последице ратова, омогући адекватно лечење. Т. Радовановић

19

20

МАГАЗИН 22.7.2018.

21

Округли сто Удружења новинара Србије

МАГАЗИН

22.7.2018.

НОВИНАРСТВО И ПРЕТП

22

- Удружење новинара Србије заступа став по коме новинари имају право и дужност да јавно износе запажања о судским поступцима, а то не могу да ускрате ни Друштво судија Србије, ни београдски адвокати. - Хајка на независне медије почела је пре две деценије кад су, доношењем Закона о информисању 1998. године, почели да се воде судски процеси и изричу драконске казне. - Новинарска удружења сваке године подсећају и траже од државних органа да се процесуирају убиства новинара. - Посебно су безбедносно угрожени новинари који се баве истраживачким новинарством

Фото: Прес центар УНС

ПОСТАВКА НЕВИНОСТИ

23

И

МАГАЗИН

22.7.2018.

ницијативе Адвокатске коморе Београда да се у Кривични законик уведе кривично дело за које би особама у државним институцијама, али и новинарима и уредницима ако објаве изјаву или вест којом се крши право на претпоставку невиности, била запрећена казна затвора до три године, тема је округлог стола под називом „Новинарство и претпоставка невиности“ који су организовали Удружење новинара Србије и Мисија ОЕБСа у Србији. Повод за предлог да се уведе ово кривично дело је сумња у начин на који Специјални суд води поступак за убиство Славка Ћурувије, коју је јавно изнео председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић због чега су га Друштво судија Србије и председник Адвокатске коморе Београда оптужили да крши претпоставку невиности. Реаговало је и Удружење новинара Србије и категорички одбацило напа-

24

де на Комисију за истраживање чињеница о убиствима новинара и њеног председника Верана Матића, „зато што је јавно исказао озбиљну сумњу у начин на који Специјални суд води поступак за убиство Славка Ћурувије, оснивача и власника Европљанина и Дневног телеграфа“. Удружење новинара Србије заступа став по коме новинари имају право и дужност да јавно износе запажања о судским поступцима, а то не могу да ускрате ни Друштво судија Србије, ни београдски адвокати. У исто време упућен је позив медијима да помно прате суђење бившим руководиоцима Државне безбедности и њиховим сарадницима, а да без бојазни извештавају јавност о свим аспектима процеса, неправилностима и нелогичностима које уоче. Округли сто у Прес центру Удружења новинара Србије прилика је за сукоб мишљења учесника о томе шта је претпоставка невиности, како се крши

и ко је крши, али и потврду да се свакодневно на најдрастичнији начин крши и врши притисак на судове и судска већа, а то обично није видљиво нити изложено у овим оценама Друштва судија, Адвокатске коморе и Високог савета судства. Веран Матић подсећа да је хајка на независне медије почела пре две деценије кад су, доношењем Закона о информисању 1998. године, почели да се воде судски процеси и изричу драконске казне. Својеврсно чишћење медијске сцене потрајало је до петооктобарских промена 2000. године до када су оптужени по том закону били обавезни да плате високе казне у врло кратком периоду од само дан или два. На удару се први нашао „Дневни телеграф“, медијска кућа је финансијски исцрпљена, водећи људи у њима осуђивани на затворске казне а једном од њих предплењена имовина, укључујући дечје креветиће из изнајмљеног стана.

- Прво је нестао „Европљанин“ који ће у историји новинарства остати упамћен по писму Слободану Милшевићу које су потписали Александар Тијанић и Славко Ћурувија. Потом је издавач покушао да штампа дневни лист ван земље, а онда је почело бомбардовање и он доноси одлуку да престане са проценом да је то немогуће радити на прави начин, па остаје у Београду где је убијен. Два дана пре убиства праћен је од стране великог броја припадника Дражавне безбедности, а само минут два пре ликвидације повлачи се пратња. Све то сазнајемо из Досијеа „Ћуран“ који се у јавности појавио 2001. године. Истог дана кад је убијен креће спиновање о томе да је реч о његовим дуговима, љубавницама, мафијашима, као да није било ничега од оног што се дешавало протеклих шест месеци, сатанизација њега, редакције, породице, као да десетак дана пре тога није било текста у „Политици експрес“, којим је

Веран Матић

на неки начин најављено оно што ће се догодити, а што је пренето на државној телевизији. После низа година у јавности и даље остају спекулације о томе да је реч о неким ефектима онога што је био спин који најчешће долази из фабрике Државне безбедности. Наша новинарска удружења сваке године подсећају на то и траже од државних органа да се процесуира ово као и друга убиства новинара, а ништа се не догађа до 2009. године кад сам предложио да се и ми укључимо у стварање услова да се догоди судски процес, да се створи атмосфера, али и да новинари својим истраживачким активностима, и својим сазнањима, буду део процеса којим ће се елиминисати некажњивост убистава новинара. У том тренутку имамо убијеног Милана Пантића, нерешено убиство Даде Вујасиновић које је петнаест година третирано као самоубиство, а потом је отворена истрага. Понудили смо

25

22.7.2018.

МАГАЗИН

26

услуге али се није догодио никакав помак, иако је било одређених симпатија за ту идеју - каже Матић. На предлог Верана Матића, и подршку тадашњег потпредседника Владе Србије Александра Вучића, формирана је Комисја за истраживање убистава новинара од по три представника медија, Министарства унутрашњих послова и Безбедносно-информативне агенције, а резултат њеног рада и радних група ангажованих на случају био је покретање судског поступка против лица за које је оцењено да постоји сумња о умешаности у убиство. Идеја о допуни Кривичног законика уследила је након реакције на одлуку судског већа да двојица оптужених буду пуштени да се бране из кућног притвора што је појачало сумњу и

забринутост да ће то утицати на даље одвијање судског процеса, тим пре што је особа оптужена за извршење ликвидације од почетка процеса била на слободи. Уверење да се из кућног притвора може много боље комуницирати са свим актерима основа је става да је извршен притисак на судско веће. - То је било пре више од годину дана, а тада нико није тврдио да сам прекршио претпоставку невиности. Ништа ново нисам рекао ни сада кад сам поновио и ту чињеницу која ме, у низу других, забрињава. Овај интервју се догодио у тренутку када Судско веће доноси одлуку да се из доказа изузму дискови на којима су телефонске комуникације представника државне безбедности та два дана. После тога имамо жалбу тужиоца и апелацију ко-

јом се у судски поступак враћа тај доказ, а Судско веће заседа и, после сведочења Драгана Кецмана који је водио истрагу, доноси исту одлуку иако има веома упечатљиво решење Апелационог суда. У том интервјуу побројао сам све забринутости које сам имао и које је комисија у својим саопштењима и изјавама давала. Накупила се одређена количина одлука Судског већа које иду у прилог оптуженима и који говоре о томе да се догађа нешто што не сматрамо да је адекватно за један овако важан судски поступак. Ово Судско веће има и историју која се тиче ослобађања Станка Суботића, Касациони суд је касније закључио да се пресуда реализовала уз кршење одређених закона, а имамо и ослоба-

ђање Луке Бојовића, који је у Шпанији осуђен на затвор, и друге. Све ово је био разлог због чега смо имали јасну ситуацију да Судско веће може и пре краја процеса да донесе пресуду тиме, што ће се један од кључних доказа елиминисати из судског процеса, и тиме што се неће саслушати особа која је од почетка до краја водила овај поступак и која би могла онима у судници, и јавности, да повеже све што изгледа развучено у три и по године судског процеса који се одвија и за који су људи погубили и пажњу и концентрацију шта је ко када рекао - објашњава Матић уз потврду да је од почетка указивано на неадекватно вођење судског поступка који се оцењује веома важним за владавину права и слободу медија. И поред примедби да два заседања

Судског већа није адекватно значају процеса није било одговора нити било какве врсте активности оних чија је дужност да и обезбеде ефикасност судског поступка. Посебно комичним оцењује се образложење које потврђује да се одлука о могућности да се окривљен бране са слободе иницирана ставом да судски поступак траје предуго. У периоду између 2009. и 2012. у Кривичном законику је постојао члан по коме ће се за време трајања поступка пред судом, а пре доношења правоснажне судске одлуке, у намери да повреди претпоставку невиности и незавиности суда давање јавне изјаве у средствима јавног информисања казнити затвором до шест месеци и новчаном казном. Спорни члан закона је

касније укинут са образложењем да је реч о непотребној инкриминацији која ограничава слободу испољавања мишљења и ограничава слободу медија. Предлог да се поново уведе, а казне пооштре, води ка ставу да је слобода новинарства у земљи доста угрожена што потврђују релевантна рангирања у светским категоријама. Посебно су безбедносно угрожени новинари који се баве истраживачким новинарством што води ка ставу да је правосуђе у веома озбиљној кризи па постоји довољно разлога за заједнички покушај да се ради на разумевању функције и улоге медија, како и адекватних и очекиваних стандарда који би свима помогли у стварању друштва у коме ће правда бити на првом месту. Т. Радовановић

27

28

МАГАЗИН 22.7.2018.

29

30

МАГАЗИН 22.7.2018.

Негативни трендови популационе и демографске политике

- У Србији се пре пола века рађало 103 хиљаде беба годишње, а умирало 64 хиљаде особа које припадају старијој популацији. - Данас су цифре готово идентичне али у обрнутом односу што потврђује да је, уз просечну старост од 33 године, становништво било десет година млађе него у данашње време. - Србија на седмом месту у Европи по старости становништва. - Сваког дана, само по основу природног прираштаја, 197 становника мање. - У 2017. години скоро 40 хиљада мање него у 2016. - Да би се задржао број од седам милиона становника једно дете треба да има 11 до 12 одсто жена, двоје деце 44, а троје 45. - Из године у годину се смањује број рођене деце, једно дете има 47 одсто жена, двоје четрдесет, а троје 7,7

Фото: М. Радовановић

НЕСТАЈЕ ЛИ СРБИЈА?

31

МАГАЗИН

22.7.2018.

П

32

о просечној старости становништва Србија се, после Немачке, налази на другом месту у Европи и сврстава у ред једанаест европских држава чија се популација из године у годину смањује. Иако је ранији тренд показивао на природни раст популације одређених етничких група последњих година то више није случај, а у извештају Светског економског форума из 2016. године Србија је на првом месту у свету по одласку стручњака на рад у друге земље. Бројни су показатељи који указују на невеселу чињеницу да земљу не напушта само високо образовани кадар, већ и људи који се баве различитим занатским профилима, а зарадом у земљи, уколико уопште раде, не могу да задовоље ни најосновније животне потребе. Популациона политика и опасност да Србија једног дана нестане само су неке теме трибине, у оквиру пројекта Министарства за културу и информисање за суфинансирање медијских садржаја, на којој је министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику др Славица Ђукић Дејановић указала на низ поразниух чињеница. Једна од њих потврђује да се у Србији пре пола века рађало 103 хиљаде беба годишње а умирало 64 хиљаде особа које припадају старијој популацији. Данас су цифре готово идентичне али у обрнутом односу што потврђује да је, уз просечну старост од 33 године, становништво било десет година млађе него у данашње време. Тако се Србија, после Немачке, Италије, Португалије, Бугарске, Словеније и Хрватске, нашла на седмом месту у Европи по старости становништва. Стручњаци су још половином прошлог века упозоравали да би нешто тако могло да се догоди, и земља дође у прилично незавидну ситуацију, а да би све мањи број становника могао значајно да угрози рад и организацију будућности. Ма колико да су гласови стручња-

ка различитог профила, посебно демографа, били прилично хармонични није се далеко одмакло у настојањима да се утиче на промену стања све до 2008. године кад је сачињена Стратегија за подстицај рађања. И поред потврде да представља квалитетан документ у реализацији се није далеко одмакло о чему сведочи податак да је годинама скупљао прашину у некој од фиока министарства где га је пронашла др Ђукић Дејановић. - Кад сам дошла у Владу нашла сам га у фиоци и поново окупила исте људе да видимо шта је ново и како да променимо стање у коме нас је све мање. Сваког дана нас, у односу на претходни, има 197 мање само по основу природног прираштаја, а у 2017. години нас је било скоро 40 хиљада мање него у 2016. Кад томе придодамо податак да је сваке године по основу миграција регистровано 16 хиљада људи мање, да је просек њихових година 29, а да је свака пета особа високо образована, значи да остајемо и без интелектуалног а не само радног потенцијала. То је заиста наш проблем и не може нам бити лакше што проблем имају и развијене земље, а идентичан је и код земаља у региону. Стратегија за подстицање рађања обогаћена је и неким новим сегментима, питањем миграција, јер ова из 2008. то није обухватила, и питањима активног старења, а додате су и теме управљања миграција и старење, појам старења, брига о старијим особама и међугенерацијска солидарност - каже др Ђукић Дејановић. Нову Стратегију за подстицај рађања прати акциони план који потврђује да би се задржао број од седам милиона становника једно дете треба да има 11 до 12 одсто жена, двоје деце 44, а троје 45. Ситуација у Србији није ни близу па се из године у годину смањује број прворођене деце. Тако једно дете има 47 одсто жена, двоје четрдесет, а троје 7,7 одсто. Овакви подаци потврђују да се ситу-

ација не мења на боље због чега стратешки документ предвиђа да се у наредних десетак до петнаест година стимулативним мерама повећа број новорођене деце по једној жени. Иако би за значајнију промену стања индекс требало да премаши два у овом тренутку би се задовољавајућим могао сматрати и пораст од 1,48 на 1,85. Аутори Стратегије верују да се то може постићи низом стимулативних мера у које се убрајају ублажавање економске цене родитељства, усклађивање рада и родитељства, снижавање психолошке цене родитељства као и рад на едукацији и подизању нивоа знања из области репродуктивног здравља и популационе политике. Значајним се оцењује улога локалних самоуправа од којих се очекује да уваже неке своје специфичности и, у зависности од културолошких својстава, улажу у оно што мисле да је највећи приоритет како би стварали услове да млади људи доносе одлуку о рађању већег броја деце. Стимулативним се сматра примена Закона о финансијској подршци породици од кога се очекује да у значајној мери смањи економску цену родитељства. Ма колико да економски фактор није једини који утиче на одлуку о рађању, јер да јесте скандинавске земље и Немачка не би имале овај проблем, у домаћим условима се сматра веома битним. То је повод на коме се заснива одредба по којој свакој беби рођеној после 1. јула ове године, ако је прва у породици, припада једнократна финанијска помоћ од сто хиљада динара. Другорођеном детету припада месечни износ од десет хиљада динара до навршене друге године живота, трећем дванаест хиљада до краја треће а четвртом осамнаест хиљада динара месечно док не напуни десет година. Податак да је Стратегија за подстицај рађања усвојена 25. децембра прошле године пружа могућност да право на финансијску помоћ ретроактивно остваре све бебе рођене од

33

34

МАГАЗИН 22.7.2018.

35

22.7.2018.

МАГАЗИН

36

тог датума. Иако су добили решења у складу са старим начином финансирања министарка потврђује да ће им до краја године бити исплаћен износ на који имају право. - Друга битна мера је усклађивање рада и родитељства. Привредна комора је за ову годину, у сарадњи са нама, одлучила да пријатеље породица, привредне субјекте и послодавце који имају разумевања за родитеље, воде рачуна о вртићима, усклађивању радног времена родитеља који су упослени, награђује а то је први корак ка сертификацији привредних субјеката који ће имати одређене бенефите од државе, ако буду заиста заживели како смо предвидели већ следеће године. Јединице локалне самоуправе су апликовале на јавно оглашавање око финансијске подршке да, унутар својих територија, виде шта су приоритети. Да ли је то подршка старт-аперима, младим родитељима како би почели да раде, да ли је то изградња вртића, или сегмената вртића... Пет стотина милиона динара је уложено у 61 од 116 јединица локалне самоуправе, а следеће недеље ће бити додељени уговори представницима општина које су добиле неповратна средства која се искључиво, и наменски, морају користити само у складу са пројектима - каже др Ђукић Дејановић. Значајним за заустављање негативног тренда оцењено је репродуктивно здравље и више знања о популационој политици у чему би могло да помогне ослањање на образовни систем и сарадњу са родитељима. Повод је уверење да разговори о репродуктивном здрављу и даље представљају табу тему, па се о томе не говори ни у школи ни у породици због чега се у великом броју случајева помиње тек при појави трудноће код малолетница. О озбиљности ситуације сведочи податак о осам стотина

регистрованих порођаја малолетница током прошле године, што је за три стотине мање него 2015, а иако се број смањује сматра се да је и даље на високом нивоу. Зато се све значајнијом оцењује потреба адекватног образовања што води ка ставу о подједнаком значају и родитеља и образовног система, али и потреби да се почне још у основној школи. Податак о пријави двадесет хиљада абортуса сваке године сматра се недовољно поузданим баш као и онај по коме их има десет пута више. Због тога се све значајнијим сматра утврђивање бар приближног броја до кога би се дошло, и обавезом приватних клиника да региструју сваки случај. Познато је да велики број брачних парова има проблема са неплодношћу, али и да сваки пети, баш као и у Европи, има проблем да оствари трудноћу природним путем. Због тога је у Србији, под одговрајаћим условима, могуће урадити три процедуре вантелесне оплодње о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање с тим што је старосна граница жене лимитирана на 43 године. Процедура вантелесне оплодње кошта између три до пет хиљада евра, а они који ни после три покушаја не дођу до позитивног резултата препуштени су сами себи због чега није редак случај да узимају кредите како би остварили трудноћу. Једним од проблема препознато је неразумевање околине, али и неупућеност лекара у примарној заштити, па пацијенти немају довољно информација о томе како да неки пар упуте да што пре уђе у процедуру вантетелесне оплодње. Податак о постојању значајног броја оних који дете добијено вантелесном сматрају различитим од друге, и да болује од болести које друга деца немају, појачава уверење о потреби разбијања предрасу-

да за шта је по који пут потребно значајно време. Шанса да будућим родитељима омогуће и четврти покушај вантелесне оплодње препуштен је локалним самоуправама које га, под одређеним условима, финансирају према сопственим могућностима. Није неуобичајено да материнство угрожава радно право жена које имају потребу да постану мајке, па сав терет родитељства пада на њихова леђа. Примери најгорих у пракси су интервјуи при запошљавању током којих се постављају отворена питања на које жена не може да избегне одговор ако жели да добије посао. Иако је у Закону о раду посебно наглашено како послодавац не сме да поставља ову врсту питања ни механизам инспекције није успостављен у пуном капацитету. Све је приметнији тренд по коме послодавци избегавају запошљавање жена и на одређено време па начин за то налазе у различитим врстама уговора који не омогућавају коришћење права на трудничко а касније породиљско одсуство уз адекватну материјалну надокнаду. Најновији закон донекле ублажује негативне последице одредбом да свака жена која плаћа порез на зараду има право на надокнаду за време породиљског одсуства. Искуство показује да није знатније побољшан пољожај жена по истеку боловања јер најчешће немају где да се врате, принуђене су на рад у сменама, на нижој позицији, уз мању плату или путовања која не може да прихвати, па је принуђена на отказ или раскид уговора на неки други начин. У таквој ситуацији није у могућности да упише дете у вртић, јер приорите имају деца чија су оба родитеља запослена. Т. Радовановић

37

22.7.2018.

МАГАЗИН

38

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (21)

ДРУГА АУСТРОУГАРСКА ОФАНЗИВА

- План команде аустроугарске Балканске војске, за другу офанзиву на Србију био је бољи од претходног по коме се одиграла Церска битка. - Јаке кише принудиле су команду аустроугарске Балканске војске да одложи почетак напада. - Нападни фронт је био за половину краћи од онога из прве офанзиве, доведена су и нека појачања, а водило се више рачуна о земљишту и прилагођавању формације јединица стварним условима. - Поћореков план је имао осетан недостатак, јер није одређена линија до које би се могло ићи територијом Краљевине Србије, како би се спречио прелазак Срба у Срем, па је више носио обележје експедиције којом је хтео да казни Србе за све муке које су му задали. - Током битке на Дрини, српске и аусторугарске снаге први пут су примениле тактику рововског ратовања, а на неким местима ровови су били на свега 50 метара једни од других

39

Д

МАГАЗИН

22.7.2018.

руга аустроугарска офанзива на Краљевину Србију, или како се у литератури назива Битка на Дрини, представља низ бојева и борби које је српска војска, у времену од 6. септембра до 4. октобра 1914. годин, водила са циљем да заустави други покушај аустроугарске војске да продре у земљу. После пораза у Церској бици 2. аустроугарска армија пребачена је са српског на руски фронт, оставивши на левој обали реке Саве само једну дивизију под командом генерала Крауса. После протеривања преко Дрине аустроугарска Пета армија се улогорила на левој обали реке на фронту Бијељина–Батар. Шеста аустроугарска армија, такође протерана преко Дрине, оставила је једну брдску бригаду на левој обали горњег тока реке, а са главнином је пребачена ближе Петој армији, на простор: Зворник–Сребреница–Вла-

40

сеница где је, као стратегијска резерва, била доведена још једна дивизија из Сарајева. После размештања јединица на поменутој просторији генерал Оскар Поћорек је наредио да се трупе, које су претрпеле највеће губитке, што пре попуне људством, стоком и ратним материјалом и да се Петој армији придода брдска комора како би се оспособила за операције на планинском земљишту. Команда аустроугарске Балканске војске одмах је приступила изради плана за нову офанзиву на Краљевину Србију којим је предвиђено груписање Пете армије, 4. корпуса и 29. пешадијске дивизије северно од реке Саве, за обухват и удар на десни бок српске војске, а Шеста армија је требало да образује фронталну групу на Дрини. Одлазак 4. корпуса из Срема на руски фронт омео је остваривање тог плана, јер је ослабљена заштита ау-

строугарске монархије од упада српске војске преко Саве, а померањем Шесте армије са горње Дрине ка доњој и заштита југоисточне Босне. Зато је Поћорек морао да води рачуна о овим двема могућностима Срба, па је 25. августа наредио ново груписање снага. Главнина Пете армије и 15. корпус рспоређени су на доњој Дрини, од њеног ушћа до Зворника, 16. корпус у степену десно и позади око Власенице, 109. ландштурмска бригада код Сребренице, а 104. ландштурмска бригада и 29. пешадијска дивизија северно од реке Саве на одсеку ушће Дрине– Шабац. Овај распоред трупе је требало да поседну до 1. септембра 1914. године, па се генерал Поћорек 28. августа обратио аустроугарској Врховној команди и царској војној канцеларији с молбом за обавештења да ли у офанзиви може рачунати и на помоћ Бугар-

ске, на шта му је дат негативан одговор и скренута пажња како је српски посланик у Атини објавио да ускоро предстоји српска офанзива. Притом му је саветовано: „Ништа не узимати у обзир што би могло довести до новог пораза, ништа не предузимати пре добијања одобрења аустроугарске Врховне команде“. Првог септембра генерал Поћорек је замолио Врховну команду за сагласност да намеравану офанзиву против српских главних снага, које су се спремале за удар преко доње Дрине или Саве низводно од ушћа, отпочне 3. или 4. септембра У исто време је и министар спољних послова Аустроугарске инсистирао да се офанзива предузме што пре, због Бугарске и Турске које су се устезале да ступе у рат на страни Аустроугарске и Немачке. Али, пошто би нов пораз онемогу-

ћио добијање ових држава за савезнике, аустроугарска Врховна команда је саветовала Поћореку да за напад искористи тренутак кад Срби буду прелазили Дрину и Саву, упозоривши га да не рачуна ни на какво појачање, али да се не боји ни да ће се смањити снаге којима већ располаже. Наглашено му је и то да се пре свега мора старати „да сваки неуспех избегне“. Да би убрзао почетак офанзиве, Поћорек је 3. септембра поново замолио Врховну команду за хитно одобрење исте и она је одобрила напад, али „са прикупљеним снагама на једном месту“. У вези са овим одговором аустроугарске Врховне команде, и услед закашњења попуне 21. дивизије, офанзива је одложена а у Поћорековом почетном операцијском плану учињене нове измене. Обухватно лево крило ојачано је 21. дивизијом која је већ 2. септембра

прешла на леву обалу Саве, на горњој Дрини је остављена само 8. брдска бригада, док је главнина 1. пешадијске дивизије, састављене од 7. и 9. брдске бригаде, имала задатак да одмаршује са горње Дрине ка Власеници. Према наређењима која је команда Балканске војске издала 5. септембра, офанзива је требало да почне два дана касније фронталним нападом Пете армије преко доње Дрине, док би обухват са југа вршиле 48. дивизија, дејствујући ка утврђењима код Лознице, 29. дивизија код Јарка и дивизија са лаком артиљеријом из групе Литгендорфа код Шапца. Задатак 16. корпуса био је да дејствује према висовима југозападно од Крупња, и тиме угрози одбрамбени систем српске војске, под команду корпуса стављена је и 1. дивизија, а Ландштурмска 109.

41

22.7.2018.

МАГАЗИН

42

бригада требало је да обезбеђује јужни бок 16. корпуса од српских снага код Љубовије и Рогачице. Јаке кише принудиле су команду аустроугарске Балканске војске да почетак напада одложи за 9. септембар, а план команде аустроугарске Балканске војске, за другу офанзиву на Србију, био је бољи од претходног по коме се одиграла Церска битка. Снаге су сада биле прикупљене, нападни фронт је за половину краћи од онога из прве офанзиве, доведена су и нека појачања, а водило се више рачуна о земљишту и прилагођавању формације јединица стварним условима. Поћореков план је имао и осетан недостатак, јер није одређена линија до које би се могло ићи територијом Краљевине Србије, како би се спречио прелазак Срба у Срем, па је више носио обележје експедиције којом је хтео да казни Србе за све муке које су му задали. Операцијски правац је захтевао је

да се под борбом пређу реке Сава и Дрина, а затим је водио преко тешко проходног земљишта и планина, где су Срби могли узастопно да пружају све већи отпор Балканској војсци. Због недостатка железничких пруга и добрих путева снабдевање је на овом правцу било врло тешко, а план ни временски није био добро замишљен. Иако је постојала жеља да се што пре предузме офанзива, припреме су захтевале да се одложи чак за 9. септембар, јер ни тада још нису стигле све потребне снаге, а прве јесење кише наговештавале су да ће тешкоће у савлађивању земљишта бити удвостручене. Замисао да се најпре обухвате оба крила српске војске, а потом потуче, била је добра али за извођење обухвата није било довољно снага. Најзад, за извођење овако сложеног операцијског плана требало је да буде остварено јединство у командовању и раду, што није био случај, јер је командант Балканске

војске био потчињен у исто време и аустроугарској Врховној команди и Дворској војној канцеларији у Бечу. Он је био и командант Шесте армије, уједно и поглавар Босне и Херцеговине, што је негативно утицало и на израду бољег операцијског плана и на остваривање овог који је био израђен. Суочена са новом аустроугарском офанзивом српска Врховна команда обуставља напредовање и успешну офанзиву Прве армије у Срему и пребацује обе њене пешадијске дивизије, преко Ваљева ка Крупњу, на угрожено лево крило Треће армије. У исто време коњичку дивизију упућује као додатно појачање Другој армији, како би успела да заустави Пету аустроугарску армију на обалама Дрине. Друга аустроугарска онфанзива на Краљевину Србију је коначно почела нападом аустроугарских снага 9. септембра 1914. године. Немајући довољно војничке снаге да потисне српску

војску на главном фронту, а уз то још сагледавши опасност по десни бок и позадину своје Шесте армије, Оскар Поћорек захтева од Врховне команде хитну помоћ, па аустроугарским снагама стиже појачање из унутрашњости монархије. Са појачањима је организована заштита бока Шесте армије, а истовремено је Ужичка војска са простора Источне Босне потиснута натраг ка Вишеграду. Аустроугари су после одступања Прве српске армије, од трупа у Срему, формирали Комбиновани корпус под командом генерала Крауса и пребацили га преко Саве северно од Шапца са задатком да нападне десни бок и позадину српске Друге армије. Настале су огорчене борбе на дугачком фронту Шабац–Митровица–Лешница–Лозница–Крупањ– Љубовија–Бајина Башта– Вишеград, које су се претвориле у дуготрајну позициону рововску битку. Код српске војске се за време борбе

осетила велика исцрпљеност и недостатак у људству и опреми, јер регрути још нису били спремни за ратна дејства, а помоћ у опреми сваке врсте, поготово у артиљеријској муницији која се очекивала сваког дана из Француске преко Солуна, никако није пристизала. Током битке на Дрини, српске и аусторугарске снаге први пут су примениле тактику рововског ратовања. На фронту од Шапца до Соколске планине сукобљене стране су ископале ровове на раздаљини од 300 до 150 метара, а на неким местима ровови су били на свега 50 метара једни од других. На Еминовим водама најмање службено забележено растојање између два рова било је свега седам метара. Неки ровови су били дубоки и по два метра, са постављеним настрешницама ради заштите од шрапнела а, ивицама шуме и преко њива, протезали су се у облику изломљених линија. Како је наступило јесење време са честим кишама,

војници су биваковали у земуницама, а блатњави ровови су обично били пуни воде па су смишљани разни начини како би се она елиминисала. Вођен је прави рововски рат, активности на фронту су подређене „рововској војни“, а копане су такозване приближнице до непријатељских ровова, одакле су повремено предузимани ноћни препади. Такве ноћне акције би пробудиле цео фронт, па је настајало интензивно пушкарање које би обично прерастало у обострано артиљеријско гранатирање после кога се све поново утишало и цео фронт се смирио у ноћној тами. На фронту Прве Српске армије у оквиру Битке на Дрини одиграо се један од најкрвавијих бојева у Првом светском рату, Бој на Мачковом камену или, како се због изузетно великог броја страдалих српских официра назива, Официрски бој. Р. Вукосављевић

43

44

МАГАЗИН 22.7.2018.

45

22.7.2018.

МАГАЗИН

46

Никола Игрутиновић Мићко

Знаменити Краљевчани: Никола Игрутиновић Мићко (3)

- На Спортским играма радника Југобанке значајно место припада запосленима у краљевачкој организационој јединици. - На мајским играма, као својеврсној Олимпијади банака, сваке године између 1.200 и 1.500 учесника. - Иако бројчано знатно мањи колектив од многих у земљи краљевачка Југобанка је на мајским такмичењима остваривала резултате који се сматрају врхунским. - Десет година победници одбојкашког, а шест кошаркашког турнира. - У конкуренцији учесника из двадесет пет организационих јединица Југобанке у генералном пласману никад испод петог места. - И поред пријатељског фер односа према колегама утакмице по који пут на ивици туче. - Краљевчани на Европском банкарском првенству у Атини. - У конкуренцији банкара из дванаест држава треће место на кошаркашком и четврто на одбојкашком турниру

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВАЧКИ БАНКАРИ НА КРОВУ ЕВРОПЕ

47

МАГАЗИН

22.7.2018.

К

48

раљевачки спорт се деценијама уназад развијао на више нивоа, почев од најмасовнијег у школама до најкавлитетнијег у оквиру различитих клубова који су остваривали мање или више значајне резултате у лигама локалног или савезног значаја. Значајним од половине седамдесетих година прошлог века чини се спорт на нивоу предузећа и традиционалне спортске игре које су сваке године организоване на нивоу групације. Једним од посебно значајних оцењују се Спортске игре радника Југобанке у којима значајно место припада запосленима у краљевачкој организационој јединици. У време кад је Никола Игрутиновић 1975. године, са још неколицином младих, почео да ради у Југобанци међу запосленима су преовладавале особе средњих година, и старији, којима активно бављење спортом није била јача страна па није било превише интересовања за игре које су годину дана раније први пут организоване на нивоу Југославије. У таквим околностима пријем шест младих радника почетком године био је добра основа за формирање екипе и учешће на такмичењу замишљеном као начин за окупљање представника свих филијала на једном месту и седмодневном надметању екипа у више различитих спортова. Током седам незаборавних дана у Умагу Краљевчани су се показали као озбиљан противник у малом фудбалу, о чему сведоче три победе против изузетно чврстих противника из других средина. Мићко не крије задовољство због чињенице да је, иако најмлађи члан краљевачке екипе, био један од најзапаженијих играча у тиму који је знатно допринео успеху на такмичењу у веома јакој конкуренцији. Покушали су да се опробају и у одбојци, али те године нису успели да остваре значајнији резултат поред много искуснијих колега из других градова. Почетни резултати охрабривали

49

50

МАГАЗИН 22.7.2018.

51

МАГАЗИН

22.7.2018.

су и подгревали наду да би сваке наредне године успех на такмичењу могао бити и већи, па су организоване много озбиљније припреме током којих је Мићко успевао да обезбеди сигурно место у екипи и одлазак на мајска такмичења која су, након одмаралишта на јадранској обали, успевала да нађу плодно тло у Крањској гори, Тјентишту и другим местима широм Југославије. Колико су спортске игре запослених у филијалама Југобанке израстале у озбиљну манифестацију сведочи податак да је окупљало све више такмичара у различитим спортовима, а раме уз раме са колегама из Београда, Новог Сада, Љубљане, Сплита, Скопља, Загреба на њима су учествовали и запослени у краљевачкој филијали која је имала експозитуре у Врњачкој Бањи, Рашки, Ушћу, Новом Пазару, Тутину, Баљевцу, Сјеници, Чачку... - Игре су најчешће одржаване на мору, половином осамдесетих година чак четири пута узастопно у Ровињу, где се окупљало изеђу 1.200 и 1.500 учесника. Због тога су и бирана места

52

која могу да обезбеде седмодневни смештај за толико број спортиста, али и довољно велику салу у којој су сваког дана организоване другарске вечери уз музику до касно у ноћ. У Ровињу је домаћин била Југобанка из Ријеке, а покровитељ „Агрокомерц“ из Велике Кладуше на чијем челу је био познати привредник Фикрет Абдић - прича Мићко. Од половине осамдесетих година прошлог века међу запосленима у краљевачкој Југобанци био је све више младих који су се озбиљно бавили различитим спортовима, а одбојкашки репрезентативац Љубо Ковачевић добра основа озбиљнијих припрема за такмичења у овом спорту. Иако бројчано знатно мањи колектив од многих у земљи краљевачка Југобанка је на мајским такмичењима остваривала резултате који се сматрају врхунским. Добра потврда овог става је податак да десетак година није имала премца у одбојци па су Краљевчани, као унапред познати учесник финалног сусрета, годинама очекивали екипе из већих центара, најчешће Бео-

града, Сарајева или Новог Сада. Да одбојка није једини спорт у коме су Краљевчани тријумфовали потврђује и неколико шампионских титула на кошаркашком туниру, а поред чињенице да су се добро познавали са колегама из других градова, и одржавали добре пословне односе, није било ретко да се на утакмицама покажу као жестоки ривали. Настојање да остваре што бољи резултат по коју утакмицу је доводило до ивице туче која није могла да се избегне у Вишеграду кад је противник била екипа београдске централе. У спортском свету система Југобанке није било необично да Краљевчани исте године освоје шампионске титуле у два спорта, кошарци и одбојци, што је у значајној мери допринело да, и поред слабијих резултата у малом фудбалу и куглању, међу двадесет пет учесница у генералном пласману увек буду међу првих пет. Иако је свако наредно такмичење имало својих дражи једно и по деценијско искуство сведочи да су у најдражем сећању остале игре у Ровињу

1989. године, а разлог је чињеница да је добило одлике изборног за састав југословенске националне селекције пред Европско банкарско првенство чији је домаћин те године била Атина. - Пошто смо Љубо Ковачевић и ја били најбољи спортисти Југобанке Краљево пре поласка у Ровињ саветовали су нам да понесемо пасоше. Након седам дана у Ровињу игре су окончане проглашењем победника и другарском вечери на којој је селектор кошаркашке репрезентације, Марко Мацура из љубљанске Југобанке, потврдио да сам и ја прошао селекцију. Ковачевић је изборио место у одбојкашкој репрезентацији, па смо са осталим спортистима исте вечери кренули авионом до Београда а потом аутобусима у Атину. Смештај у Хотелу „Президент“ је нешто што смо само могли да сањамо, комфорне собе, базен на двадесет првом спрату, снек бар и много шта друго. Дочеко нас је амбасадор Југославије, а утакмице смо играли у хали спортова у оквиру олимпијског стадиона - сећа се Мићко.

Међу дванаест банкарских репрезентација из исто толико европских земаља нашла се и југословенска, а да никоме од учесника није било јасно по ком је критеријуму статус изборила баш Југобанка. Иако нема званичне потврде преовладава уверење да је пресудно утицала дугогодишња традиција спортских игара, а база од око хиљаду и по учесника сваке године била довољна за потврду о избору најквалитетнијих представника. Колико је то било тачно потврђује податак о освајању трећег места на кошаркашком и четвртом на одбојкашком турниру, а посебно значајним сматра се податак да је Љубо Ковачевић проглашен за најбољег играча. Спортске игре запослених у филијалама Југобанке широм Југославије последњи пут су одржане наредне године у Трогиру. Ситуација у земљи је била све компликованија због могућности избијања рата па је такмичарима, иако се атмосфера током седам дана није битније разликовала од многих претходних година, добронамерно скренута пажња на могућност да неко

несмотреним гестом испровоцира појаву нежељених догађаја. Да ли због чињенице што су биле последње, или нечег другог, игре су многима остале у дубоком сећању, а скора ратна збивања на простору Југославије, и распад земље, утицали су да све што се дешавало касније не буде на нивоу какав је красио сусрете банкара. Распад земље није поколебао организатора својеврсне банкарске Олимпијаде, па су такмичења следећих десетак година одржавана у Улцињу, Бечићима, Лепенском виру, Златибору, једне године и у Врњачкој Бањи. Последње су организоване у мају 2001. а Југобанка је престала да постоји у јануару наредне. Свих година запажену улогу у спортском животу највећег банкарског система у земљи имали су Краљевчани, а успеху су у највећој мери доприносили Никола Игрутиновић и Љубо Ковачевић. На та времена подсећају већ поприлично избледеле фотографије са пехарима у рукама на победничком постољу, Мићко најдражом сматра ону из Атине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

53

22.7.2018.

МАГАЗИН

54

Опасност од малих богиња и даље прети

МЕРЕ ПООШТР - Од појаве првог случаја у Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ регистровано 5.694 оболелих од малих богиња, од којих су 2.862 лабораторијски потврђени у Институту Торлак. - Запаљење мозга је регистровано код две, а упала плућа код 573 оболеле особе. - Због компликација узрокованих малим богињама регистровано петнаест смртних исхода. - У Краљеву 255 пријављених случајева обољевања од малих богиња

ЕНОГ НАДЗОРА О

д почетка октобра прошле до половине јула ове године на територији Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистрована су укупно 5.694 случаја малих богиња, од којих су 2.862 лабораторијски потврђена у Институту Торлак. Најмлађа оболела особа је стара петнаест дана, најстарија 71 годину, а највећи број оболелих је у узрасним

групама млађим од пет и старијим од 30 година. Већина оболелих особа, чак 94% није било вакцинисано, непотпуно је вакцинисана или непознатог вакциналног статуса, а од укупног броја оболелих трећина је била хоспитализована или је хоспитализација у току. Од тежих компликација малих богиња запаљење мозга је регистровано код две, а упала плућа код 573 оболеле особе. Од 27. децембра прошле годи-

не, кад је Клиника за инфективне и тропске болести у Београду пријавила смртни исход код тридесетогодишње особе, што је први регистрован у Србији после двадесет година, регистровано је укупно смртних исхода због компликација узрокованих малим богињама износи 15. Трећи дан јануара ове године био је кобан за дете узраста две године из Алексинца код кога је болест лабора-

55

22.7.2018.

МАГАЗИН

56

торијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа, што је потврдио Клинички центар у Нишу. На Инфективној клиници у овом граду 22. јануара је евидентиран смртни исход код пацијенткиње рођене 1997. године, а Клинички центар Ниш је првог дана марта пријавио смртни исход код детета узраста четири године из Врањске бање. Прошло је само две недеље до тренутка кад је иста здравствена установа Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ пријавила смртни исход код особе узраста 32 године из Ниша, док је Клинички центар Крагујевац пријавио смртни исход код особе узраста 32 године из Тутина. Код обе је болест лабораторијски потврђена, а у клиничком току дошло је до развоја запаљења плућа. Последњи смртни случај у Нишу пријављен је 12. априла, а жртва је једанаестомесечно дете из Дољевца.

Клиника за инфективне и тропске болести у Београду је 19. фебруара пријавила смртни исход четрдесепетогодишње особе, а смртни исход од малих богиња регистрован је код особе рођене 1988. године, код које је такође дошло до развоја запаљења плућа. Иста клиника је у марту пријавила још три смртна исхода, 5. код четрдесетогодишње а 6. код особа старих 29 и 43 године, све из Београда. Према подацима Завода за јавно здравље Нови Пазар, добијеним 13. марта, смртни исход од малих богиња регистрован је код особе рођене 1976. године, а истог датума у априлу Институт за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“ у Београду пријавио је смртни исход код детета узраста две године из Крагујевца, које је преминуло девет дана раније. Последњи случај је 13. априла пријавила Општа болница Алексинац код тридесетогодишње особе из овог места. Епидемија малих богиња на тери-

торији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра прошле године, а до половине јула ове регистровано је 408 оболелих особа. Од почетка новембра прошле године епидемије малих богиња пријављене су на територији града Београда, где је евидентирано 1.705 оболелих. На другом месту по боју оболелих је Краљево где је, према подацима достављеним Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, евидентирано 255 оболелих, а следе град Ниш са 1.234 и општина Бујановац са 153 оболела. Од почетка децембра на територији града Смедеревска Паланка пријављена је епидемија са два и општинама Велика Плана седам, Бојник 104 оболела и Бор осам оболелих. Од почетка јануара ове године епидемије малих богиња пријављене су на територији градова Нови Сад, где је евидентирано 78 оболелих, Лесковац 343, и Смедерево 16, као и општина

Сурдулица 210 и Шабац 34 оболела, насељу Меховине на територији општине Владимирци три и селу Житни поток на територији општине Прокупље девет оболелих. Епидемије су у фебруару пријављене на територији општина Тутин, где су оболеле 244 особе, Ваљево 54, Прешево 76, Власотинце 45, Нови Пазар 173, Владичин Хан 33 и Пожаревац једанаест. Током марта епидемије су пријављене на територији градова Врање са 158, Зајечар 15, Кикинда десет и Ужице 15, као и општине Уб са 12 случајева, а у априлу на територији града Прокупља са 21 оболелим. Да се епидемја не смирује потврђено је у мају, јер је од почетка месеца пријављене епидемија на територији општина Трговиште са 13 и Параћин са 86 оболелих. Породичне епидемије малих богиња пријављене су у Руми, Крушевцу и Сјеници где су оболела по три члана, Деспотовцу четири, Инђији осам Чајетини и Косјерићу по два, а Завод за јав-

но здравље Шабац је пријавио сличну појаву у Лозници где је су оболела четири члана једна породице. По један случај малих богиња регистрован је у Трстенику, Александровцу, Косјерићу, Неготину, Бољевцу, Врбасу, Белој Паланци, Медвеђи, Тополи, Осечини, Босилеграду, Књажевцу, Ковину и Кучеву, по два у Руми, Богатићу, Коцељеви, Зрењанину, а три у Чачку, Пријепољу, Сјеници, Димитровграду, Љигу и Владимирцима. По четири случајева обољевања пријављено је у Суботици, Сремској Митровици, Пећинцима, Бабушници, Мионици, Деспотовцу, Панчеву и Сомбору, пет у Бајиној башти, Крагујевцу, Јагодини и Ћуприји, шест Крушевцу, Инђији и Старој Пазови, седам у Лебану. Од 9. октобра прошле године на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести у Републици Србији које укључују пријаву сумње,

лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени и епидемиолошки надзор, као и вакцинацију невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица. У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и даље се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених дванаест месеци до навршених четрнаест година. Имајући у виду период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије. Т. Радовановић Фити: М. Радовановић

57

58

МАГАЗИН 22.7.2018.

59

22.7.2018.

МАГАЗИН

60

Љубиша Вељковић

Непрекидно трагање за талентима

ЗАЈЕДНО ДО УСПЕХА - Успеси ученика на такмичењима високог ранга били би значајнији кад би услови за извођење наставе били бољи, што би им помогло да боље схвате суштину и решавају одређене проблеме. - Друштво не поклања довољно пажње овом виду извођења наставе због чега изостаје већи број лабораторијских вежби. - И поред скромних услова за извођење практичне наставе ученици краљевачких основних школа остварују завидне резултате на различитим нивоима, од најнижих до оних које организује Министарство просвете, науке и технолошког развоја. - Пре само десетак година до највишег нивоа такмичења стизало је по десет ученика, а значајни резултати остварени су и током последње школске године. - Успех сваког ученика у великој мери и успех наставника

61

МАГАЗИН

22.7.2018.

К

62

олико је исправна тврдња Бранка Радичевића да је од младости па до гроба најлепше баш ђачко доба на најбољи начин потврђују сви који су се годинама касније сећали безбрижног живота и догодовштина током њега, посебно просветних радника који су у значајној мери утицали на развој одређених способности за које нису ни били свесни да постоје. Разлог више да се дуго сећају наставника физике Љубише Вељковића има најмање петнаест ученика код којих је открио посебне потенцијале у овој области који су их довели до републичког такмичења у коме су постизали мање или више значајне резултате. Последњи у низу је Дарко Николић који је на овогодишњем такмичењу у Параћину, које се одржава под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, у категорији ученика шестих разреда основних школа освојио другу награду. За разлику од старијих претходника разликује се по способности да оно што чује на часу, или током припрема за такмичење, упија као сунђер и успева да примене приликом израде задатака. Оштром оку искусног педагога то није могло да промакне још на почетку школске године, а потврдило се после само месец дана након сазнања да су одговори на постављена питања били перфектни. Био је то повод да га заинтересује за додатну наставу из овог предмета у склопу припрема за такмичења која се прво одржавају у оквиру школе, а пре републичког још на општинским и окружним. Податак да међу ученицима шестог разреда није било више заинтересованих за ову област основни је разлог што се Дарко припремао за такмичења са годину дана старијим основцима. Осврт на бројна такмичења у претходном периоду, чак и она на којима су ученици ове школе као на Олимпијади из физике, освајали прва места потврђује да је мало оних са таквим способностима. Баш то је било додатни мотив наставнику да му предложи наступ, а затим и припреми за такмичење. - Задавао сам му задатке које је решавао код куће, а оно што му није би-

ло јасно питао је на редовној настави. Кад је било потребно решавати теже задатке остајали смо и после часова, а Дарко је увек био захвалан на помоћи. Само дан или два после републичког такмичења из физике учествовао је на окружном такмичењу из српског језика, а пласирао се и на окружно из математике. У овом узрасту из физике се учи брзина, равномерно кретање, после тога сила, густина и на крају притисак, а он је из свих ових области постигао изузетан успех што је показао и на посебном контролном тесту - каже Вељковић. Сваки успех на такмичењу ма ког нивоа просветни радници доживљавају као потврду бар дела сопственог рада и залагања, па је друга награда на републичком такмичењу из физике, у категорији оних који се први пут срећу са овим предметом, добар повод за уверење да пред учеником оваквих способности тек стоје значајни резултати. Они би, каже Вељковић, били још значајнији кад би услови за извођење наставе били бољи што би ученицима помогло да боље схвате суштину и решавају одређене проблеме. У тренутној ситуацији практична примена стечених знања огледа се у решавању задатака, а оно мало учила из ове области којима школа располаже омогућава демонстрацију тек по којег огледа. Просветне раднике теши сазнање да боља ситуација није ни у другим школама истог ранга, па се стиче утисак да друштво не поклања довољно пажње овом виду извођења наставе због чега изостаје већи број лабораторијских вежби. То је повод за апел да се, бар најједноставнијим средствима за извођење огледа и демонстрационе вежбе, приступи опремању једне по једне школе како би се за десетак година стање у овој области поправило до нивоа којим се стварају услови за очигледније извођење наставе, бар онакви какви су постојали шездесетих година прошлог века. Искуство оних који су отишли корак даље потврђује да за то нису потребна значајнија финансијска средства што учвршћује уверење да је потребно мало више воље

како би се допринело побољшању образовног процеса у овој области. Просветни радици се слажу у оцени да ни просторни услови нису адекватни, а подразумевају и припрему наставника пре него се усуди да пред ученицима изведе по који оглед или лабораторијску вежбу. Кочницу квалитетнијем извођењу лабораторијских вежби представљају план и програм рада којима је предвиђено да се раде са целим одељењем што не пружа довољно могућности да коначни ефекат буде на задовољавајућем нивоу. Ма колико да у овој, као и у великом броју других школа, постоји кабинет за физику овакав какав је по правилу се и не разликује од других учионица. И у таквим условима ученици краљевачких основних школа, међу њима и школе „Чубуковачки пратизани“, остварују завидне резултате на различитим нивоима од најнижих до оних које организује Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Најбоља потврда је податак да је пре само десетак година до највишег нивоа стизало и по десет ученика, а значајни резултати остварени су и током последње школске године. Оне који су дуже у послу, а после три деценије то је и Вељковић, по који пут заболи сазнање да се у другим срединама опремању школа за извођење лабораторијских вежби поклања већа пажња. Колико је то значајно на најбољи начин потврђују њихови ученици на такмичењима из различитих области што води ка ставу да би и Краљевчани, са опремљенијим кабинетима, остваривали још боље резултате. Потврда да се студије физике сматрају тежим од многих других у области образовања најбоље се огледа у све мање интересовање које је било видљиво и у последњем уписном року на факултетима. Они који су провели дуго у овом послу свесни су чињенице да природне науке, посебно ова, од оног ко се упусти у авантуру траже много, а враћају мало. Ситуација се битно разликује у развијеним земљама запада где обилато враћају професорима и наставницима, али и

63

22.7.2018.

МАГАЗИН

64

ученицима који постижу значајне резултате на такмичењима. Добра потврда је податак да се у Швајцарској професори физике и математике сврставају у ред најбоље плаћених, док су у Србији изједначени са свим другим. - Физика је један од најтежих предмета који обухвата и математику, а ученик који не зна математику не може да зна ни физику. Математика је услов, и средство, за рад без кога се не може урадити много, што није случај са другим природним наукама, па интересовање за ову иде у негативном смеру. Кад сам почео да радим једва сам успевао да од великог броја пријављених одаберем ученике за такмичење, а данас је тешко наћи неког ко жели да иде. Слична је ситуација и у другим основним школама, а у предности су оне из ужег градског језгра, „Светозар Марковић“ и „4. краљевачки батаљон“, јер је међу родитељима већи број амбициозних интелектуалаца који то преносе на ученике, а није рет-

кост да их посебно припремају за такмичења. Ми ту могућност немамо ни материјално, јер су родитељи претежно радници - објашњава Вељковић уверен да је успех сваког ученика у великој мери и успех наставника. Иако не превише удаљена од центра града школа „Чибуковачки партизани“ дели судбину осталих из периферних делова која се огледа у одливу ученика. Мада родитељи једним од разлога сматрају уверење о слабијем наставничком кадру, као основи за стицање потребне количине знања, искуство из ранијих периода сведочи да ситуација пре само деценију и по није била таква. То потврђује искуство двогодишњег рада у једној од сеоских школа и уверење да критеријум ни мало није промењен. У новије време то није случај, па је одлив ученика један од разлога за спуштање критеријума коју степеницу ниже и нешто боље оцене за исту количину показаног знања. Вељковић с поносом истиче чиње-

ницу да се, за разлику од других области науке, физика није мењала па закони који су важили пре нове ере важе и данас. Упркос чињенице да се, захваљујући савременим технологијама, све лакше долази до великог броја најразличитијих информација чини се да то није у директној пропорцији са знањемо које показују ученици. Најбоља потврда су статистике и резултати тестова који сведоче о све мањој количини знања које не може да се добије преко мобилног телефона. Евидентан је и различит однос млађих просветних радника према раду што је запретило да и ниво републичког такмичења буде снижен, а видљив је и у другим сегментима. - Пре пет година сам успео да окупим колеге из основних школа како би се договорили да сви користимо исти уџбеник па ученици, кад пређу из једне школе у другу, не би морали поново да га купују. Покушао сам да формирам друштво физичара, направио сам статус и лого, али су се умешале коле-

ге из средњих школа па је, након што су повукли неколико наставника из основних, ова идеја је после три године пропала. Иако су и тамо имали тешкоћа видео сам да у Нишу то много лепо функционише, па сам хтео да и код нас после годину или две то настави неко од млађих колега. Ми смо у основним школама много бројчанији, а код њих је старији кадар који није ни заинтересован за тако нешто због чега сам захтевао да имамо одвојено друштво, али да сарађујемо - каже Вељковић. И поред свих тешкоћа којима су подједнако изложени и ученици и просветни радници евидентна је појава великог броја изузетних талената у различитим областима, па и у овој. Да би се још више посветили науци неопходним се сматра охрабрење какво је, након републичког такмичења у физици, освајачу друге награде у категорији ученика шестих разреда Дарку Николићу пружила директорка школе Катарина Здравковић. И док је велики

број њих из претходних генерација, који су освајали друга и трећа места на најквалитетнијим такмичењима, морао да се задовољи по којом похвалом или књигом награда Николићу је оцењена као добар начин стимулације која би позитивно утицала на већи број ученика за учешће на такмичењима. Иако се после успеха заборавља на све тешкоће није без основа тврдња наставника како није једноставно ни отићи на такмичење високог ранга, а сем средстава за путне трошкове за тродневно републичког нивоа неопходно је обезбедити средства за смештај такмичара и наставника. Напор да се ове године све што је потребно обезбеди на адекватан начин добио је потврду у оствареном резултату што би требало да буде мотив за стварање услова како би таленат потврдило што више ученика. Иако се такмичења ученика основних и средњих школа организују деценијама уназад последња такмичарска сезона се издваја и по податку да је

освајаче неког од прва три места ове године примио градоначелник Краљева и доделом захвалница потврдио како локална самоуправа има адекватан однос према знању које су показали на такмичењима, али и успесима којима су у великој мери допринели просветни радници који су их припремали. То је основни разлог што се додела захвалница сматра начином за промоцију талента и рада ученика подједнако колико и амбициозности, посвећености и истрајности њихових наставника. Свечаност је и прилика за потврду да се до успеха, који ће бити даљи подстрек у остваривању ученичких потенцијала будућих генерација, дошло заједничким напорима свих учесника у процесу. Љубиша Вељковић не крије задовољство чињеницом да су сви ученици који су доспели до републичког такмичења из физике завршили факултете, а многи од њих заузимају значајно место у образовном процесу на највишем нивоу. Т. Радовановић

65

66

МАГАЗИН 22.7.2018.

67

Жички духовни сабор Преображење 2018.

МАГАЗИН

22.7.2018.

РЕД БЕСМРТНИХ С

68

СРПСКИХ ПЕСНИКА - Највећи број програма Жичког духовног сабора Преображење посвећен овогодишњем добитнику Жичке хрисовуље Стевану Тонтићу који је оставио, и оставља, дубок траг у књижевности писаној на српском језику. - Учесници програма „Преображење песници“ аутори издавачке делатности „Повеља“ који су се последњих година овенчали неком од значајних књижевних награда. - Централни програм почиње тачно у подне 19. августа кад ће у трпезарији Mанастира Жиче Стевану Тонтићу бити уручена уникатна златнопечатна повеља и икона Преображења Господњег. - Жичка хрисовуља као једна од најпрестижнијих песничких награда у Србији

69

МАГАЗИН

22.7.2018.

Д

70

о двадесет седмог по реду Жичког духовног сабора Преображење остало је мање од месец дана, а то је прилика за подсећање на низ значајних програма које су за период између 16. и 19. августа припремили Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ и Народни музеј. Од 1992. године када су песници окупљени око Књижевног клуба покренули манифестацију, која ће пет година касније понети данашњи назив, била је то прилика за обележавање жичких духовних дана у време Преображења. Најављујући овогодишњи Жички духовни сабор организатори подсећају да ће највећи број програма бити посвећен овогодишњем добитнику Жичке хрисовуље Стевану Тонтићу који је оставио, и оставља, дубок траг у књижевности писаној на српском језику. Тонтић се сматра песником који је годинама уназад био један од најозбиљнијих кандидата за добијање престижне песничке награде, „који се дефинитивно са својим стваралаштвом венчају у Манастиру Жичи и тако долазе у ред бесмртних српских песника“. Међу њима су и Сте-

ван Раичковић, Миодраг Павловић, Матија Бећковић, Рајко Петров Ного, Брана Петровић, Мошо Одаловић и многи други, што је разлог више да већина програма у оквиру манифестације буде посвећена овогодишњем славодобитнику. Жички духовни сабор Преображење по традицији почиње свечаношћу отварања у просторијама Народног музеја које ће 16. августа ове године обогатити изложба названа „Музејске приче/аквизиције 2014-2017“ на којој ће јавности бити представљени откупи уметничких дела путем конкурса Министарства културе и информисања Републике Србије. Аутори су Сузана Новчић и Љубиша Симовић, а изложбу ће отворити музејски саветник чачанске Галерије „Надежда Петровић“ Јулка Маринковић. Да ово вече остане дуже у сећању потрудиће се Хор „Свети архиђакон Стефан“ и ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“, гитариста Реља Јаковљевић и виолиниста Александар Илијовски. Библиотека је домаћин два традиционална програма, првог под називом

„Са Стеваном Тонтићем“, у вечерњим часовима 17. августа, у оквиру кога ће о песништву овогодишњег добитника Жичке хрисовуље говорити професор др Михајло Пантић и књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков. Преподневни часови следећег дана резервисани су за округли сто „О поезији Стевана Тонтића“ којим ће руководити др Саша Радојичић. Радове који ће као и сваке године бити објављени у пригодном зборнику представиће Радивоје Микић, Јован Делић, Марко Паовица, Васа Павковић, Василије Домазет, Драгана Тодоресков, Светлана Милашиновић, Никола Маринковић, Миломир Гавриловић и Јелена Арсенијевић Митрић. Народни музеј је за овај дан припремио представљање књиге Славољуба Маржика „Карановац у српској штампи 1843–1867“ у програму у коме, уз аутора, учествују др Љубодраг Ристић, др Бојана Миљковић Катић и др Радомир Поповић. Двориште Аџића куће је место на коме ће у предвечерје Преображења, у оквиру манифестације „Преображење

песници“, стихове говорити Даница Вукићевић, Радмила Лазић, Злата Коцић, Братислав Милановић, Слободан Зубановић, Саша Јеленковић и Владимир Мартиновски. Програм се од досадашњих разликује по томе што су учесници аутори издавачке делатности „Повеља“ који су се последњих година овенчали неком од значајних књижевних награда. Централни програм почиње тачно у подне 19. августа кад ће у трпезарији манастира Жиче Стевану Тонтићу бити уручена уникатна златнопечатна повеља и икона Преображења Господњег рад краљевачког уметника Слободана Турковића. Поред аутора у програму учествују Марко Паовица, Драган Хамовић, Стеван Тонтић, Небојша Дугалић и Јана Милишић Седам дана пре отварања овогодишњег Жичког духовног сабора Преображење 2018. у Римској дворани града Београда 9. августа биће представљен зборник радова са прошлогодишње и најављена овогодишња манифестација. Жички духовни сабор је најстарија

преображењска културна манифестације у Србији започета иницијативом песника краљевачког Књижевног клуба 1992. године, да би већ наредне прерасла у градску. Организатори су Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб, а домаћин град Краљево. Манифестација се финансира из градског и републичког буџета, а председник Организационог одбора, којег сачињавају представници организатора, Српске православне цркве и зачетници манифестације, по функцији је градоначелник Краљева. Сабор баштини највредније из српске културне традиције и заоставштине, с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију универзалних вредности из области културе и историјске прошлости. Манифестација је зачета у оквиру „29. такмичења села Србије“, уручењем хиљаду и по књига огранку краљевачке библиотеке у Жичи, сакупљених у акцији Радио Београда „Књига солидарности“. Уследила је промоција едиције „Слово“ од пет књига песама краљевачких аутора, у изда-

њу Књижевног клуба Краљево и Графичко- издавачког предузећа Слово, а још тада је одлучено да се сваке године једном српском песнику додели Жичка хрисовуља и оригинална икона. Током две деценије постојања, манифестација је три пута мењала назив. Прве године названа је Дани Преображења, у периоду од 1993, до 1996. одржавана је под називом Српски духовни сабор - дани Преображења, да би се од 1997. усталио данашњи назив Жички духовни сабор - Преображење. Саставни део Сабора били су научни скупови који су допринели новом читању прошлости и вредновању споменика културе из Долине векова, како историчари уметности називају долину Ибра и Западне Мораве. У склопу Сабора у периоду од 1993. до 1997. године одржана су четири значајна научна скупа, „Старо наслеђе у савременој српској поезији“, „Културно наслеђе и његова заштита“, „Жича - уметност, историја“ и „Рудо Поље - Карановац – Краљево: од првих помена до Првог светског рата“. Организатори потврђују да је зборник радова с научног скупа „Жича –

71

22.7.2018.

МАГАЗИН

72

уметност, историја“ знатно дoпринео истраживању и обнови осмовековне немањићке задужбине Манастира Жиче. Саставни део Сабора су ликовне изложбе и концерти извођача и аутора озбиљне музике, комповане по мотивима народног стваралаштва и традиционалне музике, а централни део је посвећен српским песницима којима се додељује Жичка хрисовуља као једна од најпрестижнијих песничких награда у Србији. Одлуку о добитнику доноси жири краљевачких писаца, а последње две године им се придружује и добитник Жичке хрисовуље претходне. Мотиви за доделу су искључиво књижевне природе због чега се награда сматра једном од најпрестижнијих у Србији. Жири за доделу награде у саставу Мошо Одаловић, Дејан Алексић, Ана Гвозденовић, Милош Милишић и Драган Хамовић, донео је одлуку да је добитник Жичке хрисовуље за 2018. годину песник Стеван Тонтић за дубоко лирско сведочанство о удесу рата и из-

гнанства. У образложењу се посебно истиче да је Стеван Тонтић међу оним песничким савременицима чија се поезија оштро дели на предратну, ратну и

поратну, а да је реч о унутрашњој, не хронолошкој подели. Поетско стваралаштво почео је у освит седамдесетих година прошлог века, песмама у којима

Стеван Тонтић Стеван Тонтић је рођен 1946. године у Градановцима код Санског Моста, а филозофију са социологијом дипломирао у Сарајеву где је живео од 1967. до 1993. године и радио као уредник у издавачкој кући „Свјетлост“. У мају 1993. током рата напушта Сарајево и одлази у Немачку где остаје до 2001. Тонтић је песник, прозаиста, есејиста, антологичар, преводилац са немачког. Аутор је књига Наука о души и друге веселе приче, Тајна преписка, Наше горе вук, Хулим и посвећујем, Црна је мати недјеља, Тајна преписка и друге пјесме, Праг, Ринг, Изабране пјесме, Веселин Маслеша, Модерно српско пјесништво Сарајевски рукопис, Лирика, Мој псалам, Твоје срце, зеко Олујно јато, Благослов изгнанства, Свето и проклето, Анђео ми бану кроз решетке. У периоду од 1971. до 2010. добио је низ награда међу којима су најзначјније Награда листа „Младост“, Шантићева награда, Шестоаприлска награда града Сарајева, Ракићева награда, Змајева награда за књигу Сарајевски рукопис, Награда града Хајделберга „Књижевност у егзилу“, Кочићева награда и Антићева награда.

је очај, ништавило и скупоцену празнину иронично проглашавао за сјајне вредности и красно богатство, у лирици што је размицала формалне оквире и доживљајне хоризонте. - Тада је најављивао своје насртаје „на стару правду и божанства“ и „брзе обрачуне са питањима тешким и хиљадугодишњим“, а празнина му је била импулс што испуњава свакидашње искуство у језичким играма Тонтићевим, искуство испуњено ликовима и речима најближих, блиских по животу или по књижевној блискости. Онда је на тај вишеслојни иронијски рукопис, ударио брутални „сарајевски“ ратни рукопис и реч празнина задобија посве друкчије значење. Досадашња преиспитивања била су одмеравана према рубним искуствима градског ратног бестијаријума, у којем су сви на губитку. На страшном добитку је било само песничко искуство, скупо плаћеним удесом разлупаног и размрсканог ја. Тонтићево сведочење ратне жртве је аутентично и песнички честито, што код разних посматрача са стране и моралних душе-

брижника често није случај. Свакидашња извесност мученичке безразложне смрти отвара дубља питања од раније постављаних, испитује разлоге живота, тако да питања хиљадугодишња добијају различите интонације, у распону од негације до пуног потврђивања духовне и етичне потке и потребе човека. Позиција човека који је избегао у даљину, без могућности да избегне изнутра, створила је изгнаничку поезију тешког сећања, лирског зацељења онога што је остало од човекове нарушене целине. Духовна помиреност са бременом свега проживљеног, прихватање страдања као следовања, крајње је исходиште најновијег круга песама, у којим се песничко ја самопредставља као Христова луда. Каква је то луда? То је, према Тонтићу, свако који не лаже, који је одозго вођен, над којим се збивају и страхоте и чуда, који не бежи од бола и који бол воли. То је сума искуства које Стеван Тонтић лирски посредује. Један је немачки мислилац написао да при савременој владавини брбљања „настаје глад за есенцијал-

ним знацима, крвавим бразготинама и жиговима егзистенције“. Управо такве знаке, бразготине и жигове егзистенције носи поезија Стевана Тонтића, изразит исказ трагичног и теретног доба које је прошло и није прошло - истакнуто је у саопштењу. Зборник радова посвећен добитнику награде представља незаменљиво штиво за изучаваоце домаће поезије, а до сада су објављени тематски радови и зборници о Милутину Петровићу, Миодрагу Павловићу, Љубомиру Симовићу, Ивану В. Лалићу, Милосаву Тешићу, Браниславу Петровићу, Стевану Раичковићу, Алеку Вукадиновићу, Матији Бећковићу, Бориславу Радовићу, Рајку Петрову Ногу, Миловану Данојлићу, Мирославу Максимовићу, Злати Коцић, Ђорђу Сладоју, Новици Тадићу, Братиславу Р. Милановићу, Петру Пајићу, Ивану Негришорцу, Гојку Ђогу, Петру Цветковићу, Ранку Јововићу, Ђорђу Нешићу, Живораду Недељковићу и Мошу Одаловићу. Т. Радовановић Фото;: М. Радовановић

73

74

МАГАЗИН 22.7.2018.

Фото: М. Радовановић

ВАРЉИВО ЛЕТО 2018.

75

76

МАГАЗИН 22.7.2018.

77

78

МАГАЗИН 22.7.2018.

79

80

МАГАЗИН 22.7.2018.

81

82

МАГАЗИН 22.7.2018.

83

84

МАГАЗИН 22.7.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Луис и другари из свемира

„Луис и другари из свемира“ је нежна и симпатична филмска прича о једанаестогодишњем дечаку који постаје пријатељ са три преслатка мала ванземаљца, чији је летећи тањир пао у његову кућу. Дечак ће им помоћи да нађу оно због чега су дошли, а они њему да избегне одлазак у интернат и ту авантура почиње. Деведестоминутну анимирану породичну авантуру у 2Д формату синхронизовану на српски језик по сопственом сценарију су режирали Кристоф и Волфганг Лауенштајн, а водеће улоге тумаче Марко Вукомановић, Бојан Хлишћ, Бане Јевтић, Милан Антонић и Милан Тубић. Филм се приказује до 1. августа, а пројекције почињу у 18 сати.

обогатила Лили Џејмс у улози младе Доне, следи повратак на чаробно грчко острво Калокери уз потпуно нову и оригиналну музику засновану на песмама популарне групе АББА. Улогу Доне и овога пута тумачиће једна од најбољих глумица икада, добитница Оскара Мерил Стрип, заједно са Џули Валтерс као Рози и Кристин Барански у улози Тање. Аманда Сејфрид и Доминик Купер су и у наставку Софи и Скај, док се Пирс Броснан, Стелан Скарсгард и оскаровац Колин Фирт враћају улогама потенцијалних Софиних очева, Сема, Била и Херија. Радња филма враћа гледаоце напред - назад кроз време како би видели на који начин су се градили односи међу ликовима какви су данас. „Мама Миа! Идемо поново“ и овога пута продуцирају Џуди Крајмер и Гери Гоцман, док је Крајмер такође и један од твораца и продуцент светски познатог и успешног позоришног мјузикла. Ол Паркер је сценариста и редитељ овог наставка, а музику и текст за филм урадили су Бени Андерсон и Бјорн Улваес. Филм који траје само шест минута

краће од два сата приказује се до 25. јула а пројекције почињу у 20 сати.

Сикарио 2: Ратник „Сикарио 2: Ратник“ је наставак акционог хита „Сикарио“ из 2015. године. Номинован за награду Оскар Џош Бролин и добитник награде Оскар Бенисио Дел Торо поновиће своје улоге, а придружиће им се Кетрин Кинер. На граници Сједињених Америчких Држава и Мексика ескалира рат због дроге, јер су картели почели да тргују терористима широм америчке границе а, како би победио у овоме рату, савезни агент Мет Брнс ће морати да се удружи са живахним Алехандром. Акциони трилер, чија дужина за три минута премашује два сата, по сценарију Тејлора Шеридана режирао је Срефано Солима, а водеће улоге тумаче Бенисио Дел Торо, Џош Бролин, Исабела Монер, Кетрин Кинер и други. Филм се приказује до 25. јула у пројекцијама које почињу у 22 сата.

Мама миа! Идемо поново Десет година после филма „Мама Миа!“, који је зарадио више од 600 милиона долара широм света, уз глумачку екипу из првог дела, коју је

85

86

МАГАЗИН 22.7.2018.

87

МАГАЗИН

22.7.2018.

Репрезентација Србије у ваздухопловном моделарству на Европском првенству

88

СВЕТСКИ ПРВАЦИ У - На Европском првенству слободнолетећих модела осам представника Србије. - Учесници 190 такмичара из 27 европских држава. - Најјача конкуренција у категоријама Ф1А и Ф1Б, где ће европски првак морати да буде најбољи од преко седамдесет моделара. - Поред чланова националног тима на такмичењу и пет представника Србије из Аеро клуба „Сомбор“ у својству судија задужених за мерење времена

Р

епрезентација Србије у ваздухопловном моделарству, актуелни светски првак у екипној конкуренцији, путује на Европско првенство на коме ће најбољи моделари имати прилику да се такмиче за европско злато.

На Европском првенству слободнолетећих модела које ће од 23. до 28. јула бити одржано у месту Сентеш у Мађарској, наступиће укупно осам представника Србије. У категорији једрилица Ф1А земљу ће представљаће Радоје Благојевић из Аеро клуба „Вој-

ка“, Славко Савић из Аеро клуба „Нова Пазова“ и Андрија Пешић из Аеро клуба „Трстеник“. Благојевић ће са Светозаром и Бојаном Гостојићем из Аеро клуба „Зрењанин“ наступити у категорији модела на погон гумом Ф1Б и, а након светског злата које су освојили

као тим, пробаће да понове историјски успех. У категорији пењача Ф1Ц боје Србије браниће Бранко Бијелић из Аеро клуба „Винг“ из Београда, његов клупски колега Драган Лакић и Жива Ковачки из Аеро клуба „Зрењанин“. Организатори Европског првенства слободнолетећих модела, Светска ваздухопловна федерација и Ваздухопловни савез Мађарске, дочекаће 190 такмичара из 27 европских држава, а најјача конкуренција очекује се у категоријама Ф1А и Ф1Б, где ће европски првак морати да буде најбољи од преко седамдесет моделара. Према пропозицијама овог спорта, такмичари стартују своје моделе у

укупно седам покушаја током којих се мери дужина трајања лета. Уколико се догоди да одређени број такмичара оствари исте резултате организују се додатне флај-оф рунде за најбоље, након којих се дефинишу коначне позиције и резултати. У таквој ситуацији да би неко постао победник мора да пређе дугачак пут, од најбољих резултата у свих седам турнуса и бар још једном до три додатна. Поред чланова националног тима на такмичењу ће бити још пет представника Србије из Аеро клуба „Сомбор“ у својству судија задужених за мерење времена, јер такмичења у ваздухопловном моделарству поред ве-

ликог броја такмичара, окупљају и велики број судија и другог помоћног особља. Претходно Европско првенство у ваздухопловном моделарству организовано је пре две године у Арадцу крај Зрењанина 2016. године. Након тог такмичења репрезентативци Србије су прошле године освојили светски врх, а ове са великим оптимизмом претендују на највише позиције. Иста екипа српских репрезентативаца је 2014. године освојила бронзану медаљу у екипном пласману, а Светозар Гостојић је две године пре тога освојио златну у појединачној конкуренцији. Т. Радовановић

Фото: ВСС

ПОХОДУ НА ЕВРОПУ

89

90

МАГАЗИН 22.7.2018.

91

92

МАГАЗИН 22.7.2018.

93

22.7.2018.

МАГАЗИН

94

Почело Европско првенство у параглајдингу

СРБИЈА ДОМАЋИН 2020. - Међу 150 такмичара, пилота параглајдера из укупно двадесет осам европских земаља петочлана екипа националног тима Србије. - Међу учесницима сви најбоље рангирани на светској листи. - Наступ репрезентације Србије на Европском првенсту омогућио је Ваздухопловни савез Србије уз велику подршку Спортског савеза Србије и Министарства омладине и спорта. - Ваздухопловни савез Србије је добио организацију шеснаестог по реду Европског првенства у параглајдингу у дисциплини прелет. - У Нишу ће се за две године окупити врхунски спортисти старог континента

Р

епрезентација Србије у параглајдингу у дисциплини прелет започела је серију од десет такмичарских дана на 15. Европском првенству у Монталегреу у Португалу. За европско злато, појединачно и у екипној конкуренцији, бориће се чланови националног тима Владимир Бачанин из Параглајдинг клуба „АИР 037“ из Крушевца, Срђан Ристановић из Спортског клуба „Даст девил“ из Београда, Предраг Нешковић из Параглајдинг клуба „Пегаз“ из Ивањице, Срђан Кесић из Аеро клуба „Нови Сад“ и Жељко Овука из Клуба слободног летења и бициклизма „Арес“ из Београда. Организатор такмичења, национални ваздухопловни савез Португала, на полетиштима на северу земље уго-

стиће 150 такмичара, пилота параглајдера из укупно двадесет осам европских земаља. Јака конкуренција и велики број такмичара, међу којима су и тренутно први рангирани на светској ранг листи Лук Армант и Хонорин Хамард из Француске, као и Торстен Сигел из Немачке, учиниће ово Европско првенство неизвесним и интересантним до самог краја, а прилику да бране титулу из 2016. године имаће Хонорин Хамард из Француске и екипно репрезентација ове земље. Такмичење је званично почело у понедељак када је обављена регистрација такмичара и церемонија отварања да би следећег дана био предвиђен за тренинг и упознавање са тереном. Од среде па све до 28. јула следе такмичарски дани у оквиру ко-

јих ће свакодневно бити постављани задаци и реализовани прелети у складу са њима. Наступ репрезентације Србије на Европском првенсту омогућио је Ваздухопловни савез Србије уз велику подршку Спортског савеза Србије и Министарства омладине и спорта. Српски спортисти су ове године гости и учесници Европског првенства а већ за две године, у јулу месецу 2020. године, Србија ће се наћи у улози домаћина јер је Ваздухопловни савез Србије добио организацију шеснаестог по реду Европског првенства у параглајдингу у дисциплини прелет, па ће се у Нишу окупити врхунски спортисти старог континента у овој дисциплини параглајдинга. Т. Радовановић

Фото: ВСС

Срђан Ристановић, Владимир Бачанин, Жељко Овука, Предраг Нешковић и Срђан Кесић

95

96

МАГАЗИН 22.7.2018.

97

98

99

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 22. И 28. ЈУЛА

МАГАЗИН

22.7.2018.

22. јул

100

838. — Војска Абасидског калифата је у бици код Анзена поразила византисјку војску којм је командовао сам цар Теофило. 1456. — Неуспешно завршена турска опсада Београда. Угарске снаге предводио је Јанош Хуњади. 1739. — Турска војска у бици код Гроцке победила Аустријанце и приморала их да напусте Србију и Београд. Београдским миром 18. септембра Београд и територије северно од Западне Мораве после 21 године поново припали Отоманском царству. 1812. — У бици код Саламанке, у Шпанији, Британци под командом војводе од Велингтона поразили Наполеонову војску којом је командовао маршал Огист Мармон. 1933. — Амерички пилот Вили Пост је постао прва особа која је сама облетела Земљу након скоро осам дана. 1934. — Америчког пљачкаша банака и убицу, „државног непријатеља број један“ Џона Дилинџера, у Чикагу, после 13 месеци потере, убили агенти ФБИ. 1941. — Почео устанак против њемачког окупатора у Словенији, под организацијом комуниста. 1943. — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле италијански град Палермо, на острву Сицилија. 1944. — У Лублину у Другом светском рату група пољских политичара, послата из СССР, формирала Комитет народног ослобођења, који је Москва признала као привремену пољску владу насупрот избегличкој влади у Лондону. 1946. — У експлозији бомбе коју је

у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму подметнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника. 1972. — Совјетска космичка сонда „Венера-8“ спустила се на површину Венере са које је 10 минута, пре него што су изгорели инструменти, емитовала податке. 1981. — Турски терориста Мехмет Али Агџа осуђен на доживотну робију због атентата на папу Јована Павла II 13. маја. После 20 година пуштен из затвора и у јуну 2000. предат Турској. 1988. — У екплозији аутомобилабомбе у близини сиријске војне базе у западном Бејруту погинуло седам, а повређено 48 особа. 1991. — Председништво СФРЈ је издало наредбу о разоружавању и демобилизацији свих илегалних војних формација у Хрватској. 1992. — Највећи колумбијски кријумчар дроге Пабло Ескобар побегао из затвора. 1994. — Позивајући се на економску кризу председник Рафаел Калдера суспендовао уставна права у Венецуели. 1996. — Испуштањем пакета с храном из авиона Уједињене нације почеле програм хуманитарне помоћи за око 700.000 људи у јужном Судану, којима је запретила смрт од глади. 1997. — Италијански суд осудио нацистичког СС официра Ериха Прибкеа на пет година затвора за злочине почињене у Италији за време Другог светског рата. 2001. — Почеле припреме професионалних ронилаца за извлачење нуклеарне подморнице „Курск“, која је у

августу 2000, током вежби у Баренцовом мору, потонула на дубину од 107 метара, а свих 118 чланова посаде погинуло. 2011. — У два повезана терористичка напада у Ослу и на острву Утоја Андерс Брејвик је убио 77 особа.

23. јул 1759. — Руси у Седмогодишњем рату, под командом генерала Петра Семјоновича Салтикова, потукли пруску армију у бици код Каја, на истоку Немачке. 1828. — Вилијем Барт из Мичигена, САД, патентирао „типографер“, који се сматра првом писаћом машином. 1840. — Британски парламент донео закон о уједињењу Горње Канаде,

с претежно енглеским, и Доње, с претежно француским становништвом, у провинцију Канаду са заједничким парламентом. 1914. — Аустроугарска упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву, захтевајући да у истрази учествују и аустроугарски полицајци. Србија одбила захтев сматрајући да је то задирање у суверенитет државе. Аустроугарска 28. јула објавила рат Србији. 1920. — Француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала I, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом. 1942. — Немачке трупе почеле надирање према Стаљинграду, где је вођена једна од највећих битака Другог светског рата. Завршена 2. фебруара 1943. немачким поразом. 1942. — Почеле су са радом гасне коморе у логору Треблинка, убивши око 6.500 Јевреја који су дан раније транспортовани из Варшавског гета. 1946. — У експлозији бомбе коју је у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму подметнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погину-

ло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника. 1952. — У Египту извршен војни пуч под вођством генерала Мохамеда Нагиба, којим је збачен краљ Фарук I. На престо ступио његов малолетни син Фуад II, а наредне године проглашена република на челу с генералом Нагибом. 1952. — У Паризу је основана Европска заједница за угаљ и челик, прва претеча Европске уније. 1967. — У центру Детроита насељеног претежно Афроамериканцима су избили расни немири у којима су на крају страдало 43 особе, повређене су 342, а око 1400 зграда је запаљено. 1974. — Грчка војна влада позвала Константина Караманлиса да се врати из избеглиштва у Паризу и формира Владу, што је био крај седмогодишње владавине војне хунте у Грчкој. 1982. — Међународна комисија за лов на китове донела одлуку о потпуној забрани комерцијалног лова на китове. Забрана ступила на снагу 1985. 1983. — Борба за независност Тамила ескалирала у грађански рат у Шри Ланки, када су тамилски побуњеници убили 13 војника, а синхалешка већина одговорила убијањем хиљаде тамилских цивила на југу земље. 1991. — Комунистичка партија СССР објавила нацрт платформе којом се прихватају приватна својина, интеграција економије у светско тржиште и слобода вероисповести. 1995. — Ален Хејл и Томас Боп су открили Хејл-Бопову комету. 1995. — Уједињене нације издале наредбу о распоређивању Снага за брза дејства на подручју Сарајева. 1996. — у Сарајево стигао први контигент оружја из америчког програма „Опреми и обучи“, намењен армији Федерације Босне и Хецеговине. 1997. — Скупштина СР Југославије изабрала Слободана Милошевића, дотадашњег председника Србије, за председника СРЈ. Испред скупштинске зграде окупило се више хиљада људи, једни су изражавали подршку, а други протестовали, док су београдски студенти акцијом „Једна изгубљена глава, једна ципела“ обележили осам година

Милошевићеве владавине, током које је огроман број младих људи напустио земљу. 1999. — Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио, боравећи у свемирској станици „Мир“ 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру. 1999. — У селу Старо Грацко, на Косову и Метохији убијено је 14 Срба док су на својим имањима жњели пшеницу (Масакр у Старом Грацком).[1] 2000. — Ленс Армстронг другу годину заредом победио на престижној трци „Тур де Франс“, иако су лекари током његовог лечења 1996. проценили да су мале шансе да преживи јер болује од рака. 2001. — Једини међународни аеродром у Шри Ланки затворен када су „Тамилски тигрови“ извршили терористички напад на оближњу војну ваздухопловну базу. У нападу убијено 18 људи, а уништено или оштећено 13 авиона. 2007. — први Омбудсман у Србији положио заклетву у Скупштини Србије.

24. јул 1567. — Шкотска краљица Мери Стјуарт приморана је да абдицира због антипротестантске политике. Наредне године побегла је у Енглеску где је затворена, а након 18 година тамновања оптужена је за учествовање у издаји и погубљена. 1701. — Антоан да ла Мот Кадилак основао је на обали језера Мичиген трговачки центар Поншартрен, који се касније развио у град Детроит. 1704. — Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преузеле су Гибралтар од Шпанаца. 1783. — Краљевство Картли-Кахети и Руска Империја су потписали Георгијевски споразум, чиме је Грузија постала руски протекторат. 1799. — Наполеон је извојевао своју последњу победу у освајању Египта, потукавши турску војску код Абукира. 1804. — Српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила је

101

22.7.2018.

МАГАЗИН

102

и погубила на дунавском острву Ада Кале београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића. 1824. — Резултати првог испитивања јавног мњења у свету објављени су у америчкој држави Делавер уочи председничих избора у САД. 1866. — Тенеси је постао прва америчка држава која је поново примљена у Унију након Америчког грађанског рата. 1883. — Метју Веб, први човек који је 1875. препливао канал Ламанш, утопио се приликом покушаја да преплива реку изнад Нијагариних водопада. 1923. — У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе. 1943. — Бомбардовањем Хамбурга, савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију „Гомора“. 1946. — САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику. 1967. — Француски председник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек!“, што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона. Де Гол је био приморан да скрати посету Канади. 1972. — Југословенске службе безбедности су ухватиле последње чланове Бугојанске групе. 1974. — Константин Караманлис је, после седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу и прогласио општу амнестију за све политичке затворенике. 1976. — Амерички свемирски брод „Викинг 1“ спустио се на Марс да испита да ли постоје могућности за живот на тој планети. 1981. — У кинеској провинцији Сичуан у поплавама је погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без домова.

1990. — Амерички ратни бродови у Персијском заливу стављени су у стање приправности због концентрације ирачких трупа на кувајтској граници. 1993. — Централна банка Русије саопштила је да ће у оквиру драстичне монетарне реформе предузете у борби против инфлације, из оптицаја повући све новчанице штампане пре 1992. 1995. — Бомбаш-самоубица, члан милитантне исламске организације Хамас, активирао је бомбу у аутобусу у Тел Авиву од чије је експлозије погинуло шест, а рањено 32 људи. 1996. — У предграђу Коломба, главног града Шри Ланке, погинуло је 57, а рањено више од 500 људи у експлозији две бомбе подметнуте у приградски воз, за шта су оптужени тамилски побуњеници. 1999. — У селу Старо Гацко, на Косову, убијено је 14 српских сељака док су на својим имањима жњели пшеницу. 2001. — СР Југославија је добила шесту савезну владу с премијером Драгишом Пешићем на челу, функционером Социјалистичке народне партије Црне Горе. 2003. — Босански Србин Дарко Мрђа признао је пред Трибуналом у Хагу кривицу за убиство око 200 Муслимана и Хрвата на планини Влашић у лето 1992, а Тужилаштво је заузврат одустало од оптужбе за истребљење и злочин против човечности. 2013. — У исклизнућу воза код шпанског града Сантијаго де Компостела погинуло је 80 особа, а повређено око 140.

25. јул 306. — Римска војска у Ебуракуму (данашњи Јорк) извикала за цара Константина I, сина преминулог Констанција I Хлора. 1261. — Алексије Стратигопул, царски војсковођа Михаила VIII Палеолога ушао у небрањени Константинопољ, чиме је престало да постоји Латинско царство. 1593. — Краљ Француске Анри IV, краљ Наваре пре доласка на францу-

ски престо 1589. и вођа француских протестаната, прешао у католицизам. 1712. — Војска швајцарских протестанских кантона у бици код Вилмергена потукла снаге католичких кантона, чиме су у Швајцарској окончани верски ратови. 1848. — Аустријанци у бици код Кустоце поразили снаге Сардинске краљевине, сузбивши први значајнији напор за уједињење италијанских територија у јединствену државу. 1878. — Прва кинеска дипломатска мисија у САД стигла у Вашингтон. 1893. — Званично је отворен Коринтски канал који спаја Коринтски залив и Егејско море. 1898. — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Зигберта Тараша. 1898. — Војска САД у шпанскоамеричком рату окупирала Порторико, који је Париским мировним уговором исте године уступљен САД. Истог дана 1953. добио статус придружене држа-

ве САД. 1907. — Јапан прогласио протекторат над Корејом с правом контроле владе те земље. 1909. — Француски пилот Луј Блерио први авионом прелетео Ламанш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака, код Калеа, до Довера прелетео за 37 минута. 1917. — Холанђанка Маргарета Гертруда Целе, позната као Мата Хари, осуђена на смрт под отужбом да је шпијунирала за Немце током Првог светског рата. 1934. — Нацисти у Бечу убили канцелара Аустрије Енгелберта Долфуса. 1943. — Италијански диктатор Бенито Мусолини приморан, после седнице Великог фашистичког већа, да поднесе оставку. Краљ Виторио Емануеле III за премијера именовао маршала Пјетра Бадоља. Мусолини ухапшен и интерниран, а 1945. стрељан. 1952. — Ступио на снагу уговор о

Европској заједници за угаљ и челик, што је била прва фаза стварања Европске уније. 1956. — У судару италијанског и шведског брода „Андреа Дорија“ и „ Стокхолм“ испред обале САД у Атлантском океану погинуле 52 особе. 1957. — Тунис постао република, за председника изабран Хабиб Бургиба. 1963. — СССР, САД и Уједињено Краљевство закључили уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу. 1968. — Папа Павле VI забранио верницима Римокатоличке цркве све вештачке методе спречавања зачећа. 1982. — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат у Бејруту потписао декларацију којом је прихватио резолуције Уједињених нација о постојању државе Израел. 1991. — Совјетски председник Михаил Горбачов предложио лидерима Комунистичке партије Совјетског Савеза нову платформу у којој изградња комунизма више није основни циљ и позвао их да одбаце застареле идеолошке догме. 1992. — Италијанска влада послала 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију. 1994. — Израел и Јордан у Вашингтону потписали декларацију којом је окончано ратно стање између две државе. 1995. — Међународни суд за ратне злочине на простору СФРЈ у Хагу подигао оптужнице против Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и још 21 особе, углавном команданата и стражара затвореничких логора у Босни. Председник Републике Српске Радован Караџић и генерал Ратко Младић оптужени за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности. 2000. — Суперсонични авион „конкорд“ компаније Ер Франс срушио се близу Париза непосредно по полетању, при чему је погинуло 109 путника и чланова посаде и четири особе на земљи. 2001. — Генерал Хрватске војске Рахим Адеми, оптужен за злочине над

Србима 1993. у Медачком џепу, код Госпића, у Хрватској, предао се Хашком трибуналу. На основу одлуке Судског већа 20. фебруара 2002. Адеми пуштен на слободу до почетка суђења. 2002. — Председник Русије Владимир Путин потписао закон којим се Русима дозвољава да продају и изнајмљују земљишне поседе, први пут од 1917. 2011. — Специјалне јединице Косовске полицијске службе, Росу, започеле заузимање административних пунктова Јариње и Брњак на северу Косова. Као одговор на акције власти у Приштини, локални Срби су започели блокаду најважнијих путних праваца.

26. јул 811. — Бугари под каном Крумом су у бици код Плиске нанели тежак пораз Византинцима под царем Нићифором I, који је тада погинуо. 1847. — Либерија, држава ослобођених америчких робова који су се доселили у Африку, постала прва независна република у Африци. 1817. — У Радовањском лугу код Велике Плане у зору, убијен је вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе. 1858. — Лајонел Ротшилд постао први Јеврејин члан доњег дома британског парламента. 1887. — излази прва књига о Есперанту Лудвика Заменхофа 1909. — Покушај Владе Шпаније да у Каталонији мобилише резервисте за борбе у Мароку довео до устанка у Барселони, који је крваво угушен. 1941. — Председник САД Френклин Делано Рузвелт „замрзао“ сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску трговину. 1945. — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству победили лабуристи и њихов лидер Клемент Атли на месту премијера заменио Винстона Черчила. 1950. — Амерички војници, током Корејског рата, починили масакр над стотинама ненаоружаних избеглица у селу Но Гун Ри.

103

22.7.2018.

МАГАЗИН

104

1953. — Нападом на касарну „Монкада“ у граду Сантијаго де Куба, Фидел Кастро почео борбу против режима диктатора Фулгенсија Батисте. 1956. — Египатски председник Гамал Абдел Насер национализовао Суецки канал, који је био под контролом англо-француске компаније. 1963. — У земљотресу у главном граду Македоније, Скопљу, погинуло више од 1.000 људи, а град разрушен. 1965. — Малдивска острва у Индијском океану, британски протекторат од 1887, стекла независност. 1974. — Константин Караманлис формирао прву цивилну владу после седмогодишњег војног режима у Грчкој. 1995. — Перу и Еквадор се споразумели о демилитаризованој зони од око 500 km² у пограничном амазонском подручју, окончавши једномесечан рат. 1999. — окончан Каргилски рат. 2001. — Хашки трибунал отпечатио оптужницу против пензинисаног генерала Војске Хрватске Анте Готовине, који је окривљен за злочине над Србима за време и после операције „Олуја“ 1995. у Крајини, у Хрватској. Готовина од тада у бекству. 2002. — У Хашком трибуналу саопштено да је пензионисани адмирал ЈНА Милан Зец, у недостатку доказа, ослобођен оптужби за ратне злочине у околини Дубровника 1991.

27. јул 1189. — Велики жупан Стефан Немања угостио је у Нишу немачког цара Фридриха I Барбаросу на његовом пропутовању кроз Србију у Трећем крсташком рату, и понудио му савез против Византије. 1214. — Филип II Август је у бици код Бувина поразио удружене војске Светог римског царства, Енглеске и Фландрије, чиме је срушено Анжујско царство Јована без Земље. 1794. — Национални конвент је наредио хапшење и погубљење вође Владавине терора Максимилијана Робеспјера након што је позвао на погубљење више од 17.000 „непријатеља

Француске револуције“. 1540. — Под оптужбом за велеиздају, погубљен је Томас Кромвел, главни саветник енглеског краља Хенрија VIII. 1675. — У бици код Сазбаха, у Холандском рату, погинуо је француски војсковођа Анри Тирен, командант француске војске у Тридесетогодишњем рату. 1789. — Конгрес САД основао је Одељење за спољне послове, које је касније постало Стејт департмент. 1830. — У Француској је избила тродневна „Јулска револуција“ изазвана одлуком краља Шарла X Бурбонског да укине слободу штампе, распусти тек изабрану скупштину и промени изборни закон. Краљ је абдицирао и емигрирао у Шкотску. 1839. — Почео је Први опијумски рат Кине и Велике Британије када су кинеске власти у луци у Кантону заплениле и уништиле 20.000 сандука опијума. 1874. — У Крагујевцу је покренут лист „Глас јавности“, гласило социјалиста Светозара Марковића. 1921. — Канадски лекари Фредерик Грант Бентинг и Чарлс Бест изоловали су инсулин, што је убрзо омогућило ефикасно лечење дотад смртоносне шећерне болести. 1941. — Нападом герилских одреда под вођством комуниста на Срб, Дрвар и Босанско Грахово почео је организовани устанак у Босни и Херцеговини и Хрватској. 1953. — У Панмунџому је потписан споразум о примирју у Корејском рату, чиме је окончан трогодишњи рат у којем је погинуло 1,6 милиона Корејаца и Кинеза и преко 118.000 припадника трупа УН. 1954. — Велика Британија и Египат постигли су споразум о окончању 72годишње британске контроле над Суецким каналом. 1955. — Аустрија је обновила државни суверенитет пошто су земљу након 17 година напустиле стране трупе немачке по завршетку Другог светског рата, а савезничке 10 година касније. 1985. — У државном удару у Уганди свргнут је председник Милтон Апо-

ло Оботе, који је био шеф државе од 1966. до 1971, када га је оборио Иди Амин Дада. Други пут је постао председник 1979. 1989. — Кристер Петерсон проглашен је кривим и осуђен на доживотну робију због убиства шведског премијера Олофа Палмеа 1986. Он је касније ослобођен, а убиство је остало неразјашњено. 1990. — Белорусија је прогласила независност од тадашњег Совјетског Савеза. 1996. — Током Олимпијских игара у Атланти експлодирала је бомба у забавном парку. Погинуло је двоје и рањено 110 људи. 1998. — Бивша стажистикиња у Белој кући, Моника Луински дала је прву изјаву истражитељима и тиме прекинула шестомесечну ћутњу у вези са љубавном афером са америчким председником Билом Клинтоном. 2001. — САД су продужиле санкције Ирану и Либији на још пет година. 2007. — У селу Јабуковац надомак Неготина, 39-годишњи мештанин села Никола Радосављевић, наоружан ловачком пушком, убио девет а теже ранио двоје особа. После злочина покушао самоубиство, али је спречен и ухапшен.

28. јул 1330. — Српски краљ Стефан Дечански потукао у бици код Велбужда војску бугарског цара Михајла Шишмана. Шишман погинуо у тој бици. 1586. — Томас Хериот из Колумбије донео прве кромпире у Енглеску. Крајем XVI века кромпир пренет и у Шпанију. У почетку гајен као украсна биљка, али због пораста становништва, ратова и глади широм Европе ушао и у исхрану. 1737. — Аустријанци окупирају Ниш и Османлије им предају кључеве града. 1821. — Перу прогласио независност од Шпаније. 1858. — Први пут употребљен отисак прстију као знак идентификације. Употребио га Вилијам Хершел у Индији, када је узео отисак од Рађјадара Ко-

наија са полеђине једног уговора. 1868. — Ратификован је 14. амандман Устава САД, којим су црнци добили право на држављанство САД. 1876. — У бици на Вучјем долу, код Билеће, Црногорци победили турску војску под командом Муктар-паше и нанели јој тешке губитке, око 4.000 мртвих и рањених и 310 заробљених. 1914. — Аустроугарска објавила рат Србији, месец дана после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Даљи ток догађаја довео до Првог светског рата. 1919. — У Амстердаму почео Међународни синдикални конгрес, на којем је основан Интернационални савез синдиката, познатији под називом Амстердамска синдикална интернационала. 1937. — Јапанци у Другом кинескојапанском рату заузели Пекинг. 1940. — Британци у Другом светском рату одбили немачки напад на медитеранско острво Малту. 1941. — У одмазди за пожаре у немачким гаражама Немци у Београду у Другом светском рату стрељали више од 120 људи, махом Јевреја, комуниста и њихових симпатизера. 1943. — Краљевско ваздухопловство је у операцији Гомора бомбардовало Хамбург, изазваши ватрену стихију која је усмртила 42.000 немачких цивила. 1945. — Амерички бомбардер Б25 у густој магли ударио у „Емпајер стејт билдинг“ у Њујорку, тада највишу зграду у свету. 1976. — У земљотресу у којем је потпуно разорен кинески град Тангшан погинуло најмање 242.000, а повређено 164.000 људи. 1984. — Председник САД Роналд Реган отворио Олимпијске игре у Лос Анђелесу, које су бојкотовали СССР и још неке земље тадашњег совјетског блока као реванш за амерички бојкот Олимпијских игара у Москви 1980. 1999. — Европски суд за људска права прогласио француску државу кривом за тортуру над затвореником осумњиченим за растурање дроге. То је била прва пресуда овог суда једној европској земљи.

105

106

МАГАЗИН 22.7.2018.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs