MagazIN 343 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 343 * 8. јул 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

У овом броју: Живи култура сећања Крај прве половине године Краљево ни близу Папиру одзвонило Успешно прво полувреме Ново лице споменика Офанзива на Краљевину Србију

МАГАЗИН

8.7.2018.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 14 22 28 34 40 48

Последњи лет из Дејтона Слогино дете Корак напред, два корака назад Приоритет безбедност учесника Кервбер за спусташе На репертоару Биоскопа „Кварт“ Рађање краљевачке одбојке Времеплов

54 60 68 74 78 88 96 102

МАГАЗИН 8.7.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

МАГАЗИН 8.7.2018.

Обележени значајни датуми српске историје

МАГАЗИН

8.7.2018.

ЖИВИ КУЛТУРИ СЕЋАЊА

- На споменик Отпора и победе 4. јула венце положили представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције, борачких удружења и организација цивилног друштва. - У организацији Месне заједнице Ковачи, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ и града Краљева на Дан устанка положени венци и цвеће на споменик палим борцима у Ковачима. - Шездесета годишњица подизања Спомен обележја у Обрви погинулим мештанима у балканским, Првом и Другом светском рату

ве до распада земље почетком деведесетих година прошлог века Дан борца је, као државни празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, касније и Савезној Републици Југославији, обележаван сваког 4. јула. Као празник обележаван је у знак сећања на дан када је 1941. године, на седници Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије у Београду, донета одлука о подизању оружаног устанка. За државни празник Дан борца 4. јул је проглашен 26. априла 1956. године и прослављао се сваке године све до распада земље, а потом само у Србији све док, одлуком Владе, није укинут 2001. године. Иако се више званично не обележава празник се незванично прославља у организацији Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата. Поводом 4. јула у Краљеву су на споменик Отпора и победе венце положили председставници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције, борачких удружења и организација цивилног друштва. Овом приликом их је било седам, а Дан борца је још једна прилика за поруку да се увек треба

МАГАЗИН

8.7.2018.

сећати жртава, бораца, невино страдалих грађана и инвалида који су у то време стали у одбрану отаџбине. - Ми се данашњим даном сећамо једног другог вемена када се другачије живело и радило, али и када је постојала веома добра култура сећања. Нажалост, то се данас губи јер је живот добио нека друга убрзања, неку глобализацију, а ми се трудимо да обележимо овај датум и задржимо сећање на те људе. Краљево им посебно дугује јер је то био мученички град где је стрељан велики број талаца, радника из предузећа и трговине, млађих и старијих узраста. Краљево је у октобарском погрому 1941. године, у масовном стрељању, доживело страшне тренутке. На свакој кући је био црни барјак па има разлога да, као град мученик и херој, обележава све историјске датуме из тог периода - поручио је после полагања венаца председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ др Милан Матијевић. На територији читаве земље деценијама су у републикама бивше Југославије обележавани дани на који је у свакој од њих почињала организована

борба против окупатора. Тако се као Дан устанка у Србији прослављао 7. јули, јер је на тај дан 1941. године у Белој Цркви изведена прва оружана акција Рађевачке партизанске чете под командом Жикице Јовановића Шпанца. Само шест дана касније устанак је подигнут у Црној Гори, а 22. јула и Словенији када је изведена оружана акција Рашичке партизанске чете код Тацена у близини Љубљане. Напад герилских одреда Босанске крајине на Дрвар, Босанско Грахово и Оштрељ и њихово ослобођење, повод је да се 27. јул на територији Босне и Херцеговине славио као Дан устанка, а напад герилских одреда из околине Доњег Лапца на Срб обележио је истог дана почетак организованог отпора у Хрватској. Последњи су устали Македонци 11. октобра када је изведена оружана акција Прилепског партизанског одреда у овом граду. На Ивањдан, 7. јула 1941. године у селу Бела Црква код Крупња одржавао се традиционални сеоски вашар, а после црквене службе председник општине Средоје Кнежевић је окупљеним грађанима наредио да се, због „ванредних безбедносних прили-

ка“, разиђу кућама. Већина га је послушала, али је на вашару ипак остало још неколико стотина сељака. Око 17 часова појавила се група од петнаест партизана из Рађевске партизанске чете, предвођених командантом Мишом Пантићем и политичким комесаром Жикицом Јовановићем Шпанцем. Били су наоружани пушкама, а један партизан је носио пушкомитраљез. Одмах по доласку, под липом испред кафане Босе Недељковић, окупили су око себе сељаке и одржали антифашистичке говоре у којима су позвали народ у борбу против окупатора. Говорили су лекар Миша Пантић, студент права Владан Бојанић из Беле Цркве и Жикица Јовановић Шпанац, новинар из Ваљева и учесник шпанског грађанског рата. Многи младићи, који су били на вашару придружили су се Рађевачкој партизанској чети, а по одласку партизана у село је стигла жандармеријска патрола, која је била обавештена о доласку „наоружаних комуниста“. У њој су били наредник Богдан Лончар и каплар Миленко Браковић који су настојали да убеде народ да се разиђе кућама. Владан Бојанић је појурио за партизанском четом и сустигао је код

извора Јебаровца крај речице Коларуше, а Жикица Јовановић и Миша Пантић се вратили са намером да разоружају жандарме који су посегли за оружјем, али нису успели да га употребе. Жикица, који је као и сви политички комесари из Шпанског грађанског рата о боковима носио два пиштоља, потегао један и из непосредне близине убио обојицу жандарма. Богдана Лончара је метак погодио у фишеклију, услед чега је експлодирала муниција, па је подлегао повредама два сата касније. Према другом извору у село су се вратили Жикица Јовановић и Цветин Солдатовић и обојица пуцали. Жикица је пиштољем ранио Богдана Лончара, док је Солдатовић пушком усмртио Браковића. У извештају немачке Крајскомандантуре из Шапца о овом догађају је записано да се у понедељак, 7. јула, у 17.30 часова, у Белој Цркви појавило 16 до 20 устаника под командом лекара Милоша Пантића из Ваљева, наоружаних аутоматима, једним митраљезом, пиштољима и пушкама. Покушали су да наведу становништво на оружани отпор против немачке посаде и на разарање немачких фабри-

ка, забранили су даљи рад у предузећу и запретили стрељањем. Два српска жандарма, која су се ту нашла, била су убијена, што је читаво становништво примило са симпатијама. Кафана испред које се догодило убиство претворена је у музеј и у њој се налази стална изложба „7. јул 1941. године“, а у музеј је претворена и зграда сеоске општине у којој се налази изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“. И 7. јул је у Србији као државни празник обележаван све до 2001. године. Овај датум је у краљевачком крају обележен полагањем венаца на споменик палим борцима у Ковачима у организацији Месне заједнице Ковачи, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“ и града Краљева. У подне истог дана венци су, на шездесету годишњицу од подизања, положени на Спомен обележје у Обрви погинулим мештанима у балканским, Првом и Другом светском рату. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

8.7.2018.

МАГАЗИН

Где смо били, шта смо радили у јуну?

КРАЈ ПРВЕ ПОЛОВИНЕ ГОДИНЕ

Фото: М. Радовановић

- У пешачкој зони Спортског центра Ибар забрањен је саобраћај свих врста возила осим за возила хитне помоћи, ватрогасна возила, возила Министарства унутрашњих послова, возила предузећа коме је поверено комунално одржавање чистоће, као и возилима са одобрењем надлежног органа града. - Обележавање сто педесет година Карановачке читаонице у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ сматрају једним од најважнијих културних догађаја у Краљеву ове године. - Влада Швајцарске ће, кроз програм Swiss PRO, подржати организације цивилног друштва и локалне самоуправе да започну и спроведу социјално иновативне пројекте усмерене на потребе рањивих група и њихово социјално укључивање

ад један месец почне музиком најмање што се може очекивати је да се тако и заврши, а последњи прве половине године почео је баш тако, концертом чешког гудачког квартета „Epoque“ у реновираној сали Краљевачког позоришта. Квартет основан почетком 1999. године чине четворица солиста и камерних музичара са значајним искуством на сцени, на којој се представљају композицијама класичне музике, џеза, рока, фанка, а лауреати су неколико интернационалних такмичења у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Француској, Италији, Енглеској, Израелу, Јапану, Грчкој, Холандији, Пољској, Босни и Херцеговини и Србији. Извршни директор за спортска и организациона питања Тениског савеза Србије Душан Орландић и члан Управног одбора Милан Вучковић истог дана су најавили да ће плеј оф меч Светске групе Дејвис купа 2018. против Индије бити одигран у периоду од 14. до 16. септембра. Домаћин је изразио жељу да сусрет буде одигран у Краљеву, а дефинитивну одлуку о томе донела је Међународна тениска Федерација која је и власник овог пре-

МАГАЗИН

8.7.2018.

стижног куп такмичења. Дејвис куп селекција Србије је ову сезону као домаћин почела у Нишу где је на шљаци поражена од екипе Сједињених Америчких Држава са 3:1. Вољом жреба против репрезентације Индије ће се борити за опстанак у Светској групи и победу која би и 2019. обезбедила такмичење у најелитнијој групи у којој је два пута играла финале, а 2010. године освојила трофеј. Два противника се сусрећу пети пут, трећи у последњих тридесет година, након што је Србија победила Индију у Бангалору 2014. године кад је јунак меча био Филип Крајиновић освајањем трећег поена и трујумфа резултатом 3:2. Домаћин први пут после тога настоји да задржи једанаестогодишњи наступ у Светској групи, а Индија да се врати после седмогодишње паузе. Национални Радио С који покрива целу Србију пружио је прилику и Краљеву да једанаест његових становника отпутује на Светско првенство у Москву. Услов је био да учесник испимпује највише за минут и постане победник чиме добија шансу да оде у Русију са десет својих пријатеља.

Развојни програм ЕУ ПРО одржао је у среду 6. јуна информативну сесију о јавном позиву за доделу бесповратних средстава предузетницама и микро и малим предузећима за који је Европска унија определила 4,5 милиона евра, како би допринела повећању конкурентности локалне привреде у Региону Шумадије и западне Србије и Региону Јужне и источне Србије. Циљ информативне сесије је да се заинтересовани предузетници и предузетнице упознају са програмом подршке и неопходним корацима - од пријављивања, преко учешћа на јавном позиву и критеријума за избор пројеката до добијања бесповратних средстава за унапређење пословања. Позив је био отворен до 6. јула, а право учешћа имали су предузетници, микро и мала предузећа регистрована у 99 градова и општина укључених у програм ЕУ ПРО, која се примарно баве производњом или пружају услуге из области информационих технологија, а основана су између 1. јануара 2013. и 31. децембра 2017. године. Активности ЕУ ПРО-а, који доприноси равномернијем друштвено-економском развоју Србије, Европска

унија подржава са укупно 25 милиона евра, а програм има за циљ да допринесе повећању конкурентности микро и малих предузећа, побољшању пословног окружења и унапређењу социјалне кохезије. Активности на терену спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге, а информативна сесија је одржана уз подршку Регионалне агенције за просторни и економски развој Рашког и Моравичког округа. Комисија за доделу стипендија је, решавајући по поднетим пријавама на конкурс, утврдила листу од педесет најбоље рангираних кандидата који су стекли право на новчани износ од десет хиљада динара током наредних десет месеци, без обавезе враћања. О конкуренцији 73 пријављена на конкурс најбоље сведочи податак да је најслабије рангирани студент остварио просек 8,72, што је више од последњег са листе претходне године, а најбољи 9,88. Свечаност поводом потписивања оговора о стипендирању одржана је 7. јуна у Свечаној сали Градске управе. Дан касније представљен је пројекат „Ажурирање адресног регистра у Републици Србији“, у организацији

Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије, уз подршку Сталне конференције градова и општина. Презентације су том приликом имали Министарство државне управе и локалне самоуправе, Републички геодетски завод и Републички завод за статистику. Први радни дан наредне недеље почео је састанком Одбора за обележавање сто година од завршетка Првог светског рата и изградњу војничке спомен-капеле на планини Чемерно. У једанаест тачака дневног реда чланови одбора су разматрали бројна питања од значаја за извршење планираних задатака, а све у циљу реализовања активности на обележавању стогодишњице завршетка Првог светског рата и изградњи војничке спомен-капеле на Чемерну. У сусрет традиционалној туристичко-спортско-рекреативно-еколошкој и културно-забавној манифестацији „Весели спуст“ Туристичка организација Краљева је и ове године позвала новинаре на спуст низ Ибар краћом стазом од Маглича до Прогорелице и рестора-

на Бисер Ибра. Састанак Организационог одбора Веселог спуста прилика је за потврду да су све припреме за овогодишњи, двадесет девети по реду, успешно приведене крају. Најављено је да ће, у оквиру манифестације, на градском базену и ове године бити одржане Игре на води, а планирано је да трају између девет и тринаест сати. Организатори очекују четрдесетак учесника из Краљева и других средина Рашког округа, а свима који желе да учествују прилику за пријављивање пружа Канцеларија за младе. Позив је упућен свим заинтересованим у оквиру шесточланих тимова, а пропозиције предвиђају да имају по четири мушка и два женска члана. Трећу годину заредом Краљево је домаћин Спортских игара младих Србије, а квалификациона такмичења отворена су 14. јуна на Тргу српских ратника. Спортске игре младих су највећа манифестација аматерског спорта у Европи, чији је основни циљ промоција здравог начина живота и пријатељства, призната од Међународног Олимпијског комитета. Спортске игре младих, као манифестација која је прошле године проглашена за најуспе-

МАГАЗИН

8.7.2018.

шнију у Србији, нису обично такмичење већ спајање деце региона. Већ 22. годину под слоганом „Живимо живот без дроге, јер дрога узима живот“, младима из Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије омогућено је да учествују у такмичењима у десет спортских дисциплина, пркосећи тако негативним изазовима савременог доба. Право наступа има свако дете без обзира на пол, и да ли се бави спортом професионално или не, а најуспешнији појединци и екипе из све три државе, срешће се у августу на Великом финалном такмичењу у Сплиту. Такмичење у рукомету одржано је у фискултурној сали Основне школе „IV краљевачки батаљон“, малом фудбалу и стоном тенису у школи „Јово Курсула“, а малом фудбалу у Електро-саобраћајној школи „Никола Тесла“. Хала спортова резервисана је за игру између две ватре а нова спортска дворана у Рибници за одбојку. Кошаркашки терени под обалом угостили су кошаркаше, тениски Тениског клуба Краљево тенисере, а Шах клуб Слога шахисте. Неповољни метеоролошки услови и висок водостај Ибра основни су разлог за отказивање новинарског спуста заказаног за 15. јун. На истеку прве половине месеца

Краљевчанима је упућено упозорење Комуналне инспекције о забрани саобраћаја на основу Одлуке о техничком регулисањау саобраћаја на територији града. У пешачкој зони Спортског центра Ибар забрањен је саобраћај свих врста возила осим за возила хитне помоћи, ватрогасна возила, возила Министарства унутрашњих послова, возила предузећа коме је поверено комунално одржавање чистоће, као и возилима са одобрењем надлежног органа града. У одређеном временском периоду, ради задовољења посебних потреба, орган надлежан за послове саобраћаја у овој зони може дозволити кретање одређених возила брзином кретања пешака тако да их не угрожавају. На основу одлуке о техничком регулисању саобраћаја за непоштовање ће се новчаном казном од 50 хиљада до милион динара казнити правно лице, одговорно лице у правномлицу износом од пет до 75 хиљада динара, од 10 до 250 хиљада динара предузетник а пет до 75 хиљада физичко лице. Други састанак Организационог одбора за обележавање 150 година Карановачке читаонице одржан је у уторак, 19. јуна. Обележавање јубилеја у овој установи сматрају једним од

најважнијих културних догађаја у Краљеву ове године, а седница организационог одбора за обележавање 150 година Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ је прилика за потврду о усвајању програма и плана рада у који је укључен низ различитих активности. Како је централни догађај у октобру обележавање Дана Краљева Краљевдана и активности на обележавању једноиповековног јубилеја Краљевачке читаонице везује се за овај датум. Податак да је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ годинама уназад организатор различитих програма посвећених овом догађају, посебно Краљевданске беседе, повод је да и она буде посвећена јубилеју читаонице а пред гостима из Министарства културе и информисања и Народне библиотеке Србије изговорена у Свечаној сали Градске управе. Краљевданска беседа је увод у дводневни научни скуп под називом „Библиотеке у културном животу Србије“, у присуству најеминентнијих имена из области библиотекарства и информатике као и институција са којима библиотека има потписане протоколе о сарадњи, пре свега из Херцег Новог и Зелене горе. Уочи Преображења љубитељима писане речи представиће се песници

чија су дела објављена у библиотеци „Поезија данас“, а који су последњих неколико година били добитници различитих књижевних награда. Као и претходних година Библиотека за 1. октобар, кад почиње Дечја недеља, припрема посебан програм намењен најмлађим читаоцима а на век и по организованог читања у овој средини треба да подсети изложба названа „Библиотека некад и сад“. Пригодна монографија сматра се материјалним доказом једноиповековног постојања, а планирано је да буде завршена у првој половини последњег месеца у години и представљена јавности на Дан библиотекара 14. децембра. Значајна средства за издавање, и организацију других дешавања поводом јубилеја, обезбедило је Министарство културе и информисања. У петак, 22. јуна помоћник градоначелника Сретен Јовановић примио је чланове дечјег ансамбла Српског културног центра „Стефан Немања“ који је на републичком такмичењу дечјих фолклорних ансамбала у Ваљеву освојио је Златну плакету Савеза аматера Србије. Председник Републике Србије и врховни командант Војске Србије Алек-

сандар Вучић, министри унутрашњих послова и одбране, Небојша Стефановић и Александар Вулин, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић и директор полиције генерал Владимир Ребић присуствовали су вежби Војске Србије и Министарства унутрашњих послова „Заједнички удар 2018“ на Тргу српских ратника и Атлетском стадиону у Краљеву. На Видовдан ове године храмовну славу је обележио Храм Светог великомученика кнеза Лазара у Матарушкој Бањи, а истог дана је одржана још једна инфо сесија о јавним позивима за социјално иновативне пројекте. Фондом вредним 420 хиљада евра, Влада Швајцарске ће, кроз програм Swiss PRO, подржати организације цивилног друштва и локалне самоуправе да започну и спроведу социјално иновативне пројекте усмерене на потребе рањивих група и њихово социјално укључивање. Кроз јавне позиве који трају до 3. августа 2018. године, организације цивилног друштва могу добити бесповратна средства да „нове идеје по мери заједнице“, што је и мото позива, спроведу у дело. Два дана пред одржавање „Веселог спуста“ из Организационог одбора

манифестације стигло је обавештење да је, због велике количине падавина протеклих дана, ниских температура и пораста водостаја реке Ибар, манифестација померена за недељу 8. јула. Све друге пропратне манифестације уочи „Веселог спуста“, „Игре на води“, јегер журка и Капетанско вече, одложене су за следећи викенд, осим концерта групе „Кербер“, који је одржан у суботу последњег дана јуна на Тргу српских ратника. У складу са најавом из Регионалног центра Министарства одбране Крагујевац – Центра Министарства одбране Краљево 29. јуна су уручене значке и захвалнице отаџбине лицима у резервном саставу која су завршила добровољно служење војног рока у периоду од 2011. до 2016. године. Из Комисија за процену штете и потреба након елементарних и других непогода истог дана је упућен позив свима који су претрпели штету током месеца да је, почев од истог дана, на прописаном обрасцу пријаве Одељењу за послове цивилне заштите, али и да пријаве упућене након прописаног рока, као и пријаве које нису поднете на прописаном обрасцу, неће бити разматране. Т. Радовановић

МАГАЗИН 8.7.2018.

МАГАЗИН

8.7.2018.

Проглашени шампиони локалног развоја

КРАЉЕВО - Шабац, Ниш, Бечеј и Крушевац проглашени Шампионима локалног развоја 2018/2019. - Општинске службе и занатска удружења прва карика у развоју локалне економије и женског предузетништва. - Канцеларије за локални економски развој има чак 88% општина и градова, али немају довољно високу позицију и аутономију у администрацији, као ни одговарајућу улогу јер се значајно више баве припремом донаторских пројеката него бригом о привреди и улагањима. - У Србији делује преко пет стотина занатских удружења, којима недостаје системска подршка да би постали центри економске активности на локалном нивоу

одатак да више од две инвестиције годишње привуче тек свака осма општина у Србији, док мање развијене средине не препознају сопствене потенцијале као прилику да надоместе мањак улагања, повод је за потребу да се решење за боље резултате потражи у јачању улоге канцеларија за локални економски развој и оснаживању локалних занатских удружења. То су само неки од закључака истраживања у оквиру пројекта који је, у циљу израде препорука за јачање капацитета и креирање мера за подстицање локалног развоја, подржала Развојна агенција Србије. Подаци по-

казују да канцеларије за локални економски развој има чак 88% општина и градова, али немају довољно високу позицију и аутономију у администрацији, као ни одговарајућу улогу јер се значајно више баве припремом донаторских пројеката него бригом о привреди и улагањима. Истраживање показује да локалне власти недовољно комуницирају с приватним сектором, привредни савет има само половина самоуправа, а тек свака четврта анкетира привреду да би сазнала њене потребе. Ово је посебно уочљиво на примеру утврђивања висине локалних такси где 61% општина

није о овом питању консултовала привреду, или не зна да ли је то учинила. На националној конференцији „Шампиони локалног развоја“ председник Извршног одбора Националне алијансе за локални економски развој Дејан Ђокић је указао да сви који послују први контакт са државом остварују преко јединица локалне самоуправе. Због тога се посебно значајним оцењује постојање служби које ће обезбеђивати контакт са државом и помагати у проналажењу радне снаге или проширивања пословање. Конкретни предлози за оснаживање општинских одељења указују на

Т. Радовнаовић Фото; НАЛЕД

НИ БЛИЗУ

МАГАЗИН

8.7.2018.

потребу да локалне самоуправе ојачају позицију канцеларија за локални економски развој као службе за бригу о привреди, повере им израду и спровођење стратегије развоја и координирање Привредним саветом, као и да их укључе у доношење стратешких одлука и обезбеде обуке запосленима. У томе су у великој мери успеле средине које су проглашене шампионима локалног развоја због чега им је одато посебно признање. Према његовим речима, развоју канцеларија може да помогне и држава кроз поверавање надлежности у домену доделе подстицаја, просторног планирања и образовања, а важан сигнал послало би именовање државног секретара за локални економски развој у оквиру Министарства привреде, као и покретање националног индекса конкурентности градова и општина Осим промоције инвестиција и јачања локалне привреде, истраживање је показало да велики неискоришћени

потенцијал лежи у културном наслеђу и вештинама незапослених жена које познају традиционалне технике израде рукотворина, али и да у Србији делује преко пет стотина занатских удружења, којима недостаје системска подршка да би постали центри економске активности на локалном нивоу. У време кад је израда традиционалних производа други највећи приход пољопривредних газдинстава у земљама Европске уније у Србији је више од половине жена у руралним крајевима формално незапослено, па три петине нема право на пензију. Истраживање показује да би, уз обуку и брендирање понуде у туризму, на пословима израде рукотворина могло да се упосли више од пет стотина породица. Иако се најчешћи вид подршке локалних самоуправа састоји у уступању простора без надокнаде тек половина удружења добија такву помоћ. Мање од 5% удружења има канал за пласман кроз продавницу док 30% нема е-маил

контакт, тек свако десето удружење има интернет презентацију, а само 43% чланица прошло је обуке тако да се већином овим послом баве повремено и аматерски. На резултатима истраживања заснована је препорука локалним самоуправама да обезбеде простор за рад удружења, помогну у обуци и набавци опреме, репроматеријала и паковања, заштити порекла производа и продаји уз откуп рукотворина за протокол градоначелника или председника општине. Верује се како држава може да помогне успостављањем националне етно галерије, пласманом рукотворина кроз државни протокол, али и подстицајима за покретање задруга и самозапошљавање жена које производе рукотворине. Политику подршке требало би да заокружи доношење Закона о занатству и формирање Занатске коморе Србије, али и програми попут иницијативе за упошљавање „1.000 жена“ током кога је остварено

осам хиљада дана радног ангажовања жена на селу.

Признања и сертификати за шампионе Свечани део националне конференције обележила је додела признања и сертификата које су уручили потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић, министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, председник Извршног одбора Националне алијансе за локални економски развој Дејан Ђокић и директорка Сектора за планирање и развој у Развојној агенцији Србије Ана Жегарац, с представницима Радио-телевизије Србије и Удружења новинара Србије. На конференцији су проглашени победници другог циклуса такмичења за градове и општине „Шампиони ло-

калног развоја“, а звање шампиона и вицешампиона понеле су самоуправе које су реформама администрације, и применом нових модела и приступа, значајно унапредили квалитет живота у локалној заједници и ниво услуга према грађанима, привукли инвестиције и успоставили сарадњу са постојећом привредом. У категорији „Привлачење инвестиција“ шампионско звање понео је Ниш док је вицешампион град Врање. Прво место у категорији „Подршка привреди“ припало је Шапцу, а друго Старој Пазови. Најбољи у категорији „Сервис грађана“, и двоструки шампион у другом циклусу, је Шабац у пратњи Мионице као вицешампиона. Шампионско решење у категорији „Ефикасна управа“ понудила је општина Бечеј док је друго место припало Врњачкој Бањи. Када је реч о категорији „Промоција туризма и културе“ шампион је град Крушевац, а вицешампион Лозница. И поред све чешћих информација најви-

ших представника локалне самоуправе да је Краљево постигло изванредне резултате на реформи Градске управе, стварању услова за значајне инвестиције и отварање хиљада нових радних места, о томе нема потврде из средине која годинама уназада додељује признања за достигнућа у овој области. Признања су уручена и новинарима, победницима конкурса „Реформа локалне администрације у служби економског развоја“. Прво место освојила је новинарка дневног листа Курир Славица Томчић, друга позиција припала је новинару РТВ Крушевац Слободану Радичевићу, а треће новинарки РТС-а Тамари Танкосић. Сертификати о успешно завршеним обукама отишли су у руке 50 жена, чланица занатских удружења из Чачка, Лесковца, Лознице, Шапца и Сремске Митровице, а вештине које су стекле помоћи ће им у обезбеђивању радног ангажмана и пласмана рукотворина.

МАГАЗИН 8.7.2018.

еШалтер обезбеђује бољу наплату пореза на имовину

МАГАЗИН

8.7.2018.

ПАПИРУ ОД

ДЗВОНИЛО

- У првој недељи примене, путем еШалтера поднето 3.200 захтева за упис права у катастар. - Нова процедура уписа права осигураће већу ефикасност у издавању пореских решења и бољу наплату пореза. - Кључни проблеми релативно дуго чекање на упис својинских права, велика учесталост и дуго трајање административних и судских поступака у вези са имовинско-правним односима, те ограниченост капацитета Службе за катастар непокретности да благовремено решава захтеве чији се број константно повећава. - Закон о поступку уписа у катастар оставио је прелазни период до краја 2020. у којем ће грађани моћи да и даље подносе захтеве за упис на папиру

ве пореске администрације градова и општина у Србији од 2. јула су повезане на систем еШалтер и од Републичког геодетског завода могу електронским путем да примају пореске пријаве грађана и компанија за утврђивање пореза на имовину. Представљање Закона о поступку уписа у катастар непокретности за представнике локалних самоуправа и њихових пореских органа, који су у Клубу посланика организовали Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре као предлагач, и партнери у изради Министарство правде, Републички геодетски завод и Национална алијанса за локални економски развој прилика је за потврду да ће нова процедура уписа права осигурати већу ефикасност у издавању пореских решења и бољу наплату пореза. Најважнијим разлогом за предлагања Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова оцењено је унапређење ефикасности и ажурности

МАГАЗИН

8.7.2018.

вођења јавне евиденције о непокретностима и правима на њима, поједностављење примене закона за грађане и привреду, кроз ефикаснију организацију рада и унапређење сарадње међу државним органима, и обезбеђење ефикасније наплате јавних прихода увођењем обавезе Службе за катастар непокретности да надлежним пореским органима достави информације о одговарајућим уписима права својине. Помоћница министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Јованка Атанацковић сматра да су кључни проблеми које закон треба да реши, а уједно и разлози за свеобухватну реформу катастра, релативно дуго чекање на упис својинских права, велика учесталост и дуго трајање административних и судских поступака у вези са имовинско-правним односима, те ограниченост капацитета Службе за катастар непокретности да благовремено решава захтеве чији се број кон-

стантно повећава као последица убрзавања општег привредног раста у Републици Србији. У оваквој ситуацији очекује се да реформа катастра, кроз повећање правне сигурности власника непокретности, и подизање ефикасности и ажурности Службе која води катастар, утиче повољно на све грађане, као и привреду, а тиме и на атрактивност Републике Србије као инвестиционе дестинације. Директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић потврђује да је у првој недељи примене преко еШалтера поднето чак 3.200 захтева за упис у катастар електронским путем. Уједно подсећа да се нова процедура уписа права на непокретностима базира на принципу једношалтерског система, тако да ће грађани и привреда уместо досадашњих шест одлазака на шалтере све послове моћи да заврше код јавног бележника што ће им обезбедити значајне уштеде. - Јавни бележник ће преко еШалте-

ра проследити Републичком геодетском заводу документацију и доказе о уплати републичке административне таксе, као и пореске пријаве странака, које ћемо допунити подацима о процени вредности некретнине и проследити локалној пореској администрацији ради утврђивања пореза на имовину, као и Пореској управи ради одређивања пореза на пренос апсолутних права. Новина је и да су у систем еШалтер увезана месно надлежна комунална предузећа тако да ће аутоматски добијати информацију ко је нови власник некретнине и на које име да достављају рачуне за услуге – рекао је Драшковић. Да ће локалне самоуправе имати вишеструку корист увођењем еШалтера, од којих је најзначајнија већа аутоматизација издавања пореских решења, верује директорка за регулаторну реформу у Националној алијанси за локални економски развој Јелена Бојовић. Процедура предвиђа да се

подаци о обвезнику, уз пореску пријаву, шаљу преко јавног бележника ка Републичком геодетском заводу, па даље до Пореске управе или локалне пореске администрације, тако да више нема потребе да порески органи прекуцавају податке које им странке доставе. Повољност се огледа и у чињеници да двострука контрола пореске пријаве од стране јавног бележника и Републичког геодетског завода смањује могућност грешке. Од примене новог закона очекује се да омогући локалним самоуправама веће приходе по основу наплате пореза на имовину, јер ће од Републичког геодетског завода одмах добити информацију о купопродаји, док је до сад пуно тога зависило од тренутка када се грађани одлуче да пријаве да су стекли некретнину. Локалној администрацији је у таквим ситуацијама било потребно одређено време да утврде да ли појединци избегавају пореску обавезу, а већа ажур-

ност и боља наплата биће постигнути и у ситуацијама када дође до оставинске расправе, јер ће локални порески органи преко бележника, а од 2020. и од судова, преко Републичког геодетског завода аутоматски добијати информацију ко је нови власник некретнине и обвезник плаћања пореза. Закон о поступку уписа у катастар оставио је прелазни период до краја 2020. у којем ће грађани моћи да и даље подносе захтеве за упис на папиру. Измене Закона о порезима на имовину које су у поступку доношења, предвиђа и казнене одредбе за јавне бележнике који не поштују обавезу да прослеђују пореске пријаве преко ешалтера или не доставе белешку Републичком геодетском заводу да је странка одбила подношење пореске пријаве на овај начин. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

МАГАЗИН 8.7.2018.

Позитивни ефекти борбе против сиве економије

МАГАЗИН

8.7.2018.

УСПЕШНО ПРВ В

- Наградна игра „Узми рачун и победи“ непосредно утицала на промену односа према сивој економији и подстакла Владу да интензивира спровођење мера из Националног програма. - У другој половини године очекује се примена програма пореског ослобођења почетника у пословању, старт пилот фазе система еИнспектор, а у плану је и рад на реформи паушалног опорезивања и система фискализације. - У првом кварталу ове забележен је раст плаћања картицама од 18,82, а њихове вредности за 14,38%. - Од јануара до априла поднели 13% више пријава за неиздавање рачуна него у истом периоду претходне године

Фото: М. Радовановић

ВО ПОЛУВРЕМЕ

руги циклус наградне игре „Узми рачун и победи“ сведочи о рекордном учешћу од 41% грађана који су послали једанаест милиона коверата са фискалним рачунима и слиповима. Овакав одзив потврђује промену односа грађана према сивој економији која се региструје кроз јачање пореске дисциплине, раст наплате пореских прихода и повећано коришћење платних картица приликом куповине. Податак да сада сваки други грађанин тражи рачун, јер зна да је то законска обавеза трговца, и потврда да је платио порез, на најбољи начин доказује да је наградна игра непосредно утицала на промену односа према сивој економији и подстакла Владу да интензивира спровођење мера из Националног програма што су, на конференцији „Прво полувреме Године борбе против сиве економије“ оценили министри Владе Србије. Председник Координационог тела Владе Србије за усмеравање активности на сузбијању сиве економије, и министар пољопривреде, Бранислав

МАГАЗИН

8.7.2018.

Недимовић подсећа да је, поред организације наградне игре, у првој половини ове године усвојен низ важних мера Националног програма. Значајним се оцењују израда нацрта закона о накнадама и значајно повећање казни за неиздавање фискалних рачуна као и потврда да је припремљен попис две и по хиљаде процедура у циљу смањења бирократије што, уз почетак рада посебних одељења тужилаштава за сузбијање организованог криминала, корупције и тероризма, треба да донесе до још већег напретка у овој области. Недимовић најзначајнијим оцењује помак остварен усвајањем Закона о поједностављеном ангажовању сезонских радника у циљу сузбијања рада на црно и потврђује да се у другој половини године очекује примена програма пореског ослобођења почетника у пословању, старт пилот фазе система еИнспектор, а у плану је и рад на реформи паушалног опорезивања и система фискализације. Системски приступ сузбијању сиве економије подржава и привреда што је разлог због кога је Савез за фер кон-

куренцију, заједно с другим друштвено-одговорним компанијама, са више од пола милиона евра подржао два циклуса наградне игре и едукативну кампању, а и искуством и експертизом помогао да се добије квалитетан Национални програм. Охрабрује и чињеница да пословни сектор и грађани препознају значај транспарентности финансијских токова у друштву, а већа свест о томе се приписује едукативном елементу наградне игре „Узми рачун и победи“. У првом кварталу ове године када је наградна игра и спроведена, забележен је раст плаћања картицама од 18,82%, а њихове вредности за 14,38%, па се очекују нова јавно-приватна партнерства и ефикасно спровођење Националног програма како би се наставило са снажним деловањем против проблема сиве економије. Извештај о реализацији наградне игре који је представио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, показује да су грађани послали 10,7 милиона коверти, а да је подељено 291 награда

укупне вредности 257 милиона динара. Током трајања наградне игре уочена је већа спремност грађана да укажу на случајеве пословања мимо прописа о чему сведоче подаци Пореског аларма који показују да су грађани у периоду од јануара до априла поднели 13% више пријава него у истом периоду претходне године, и чак 55% пријава више у односу на базну 2016. годину, а о сивој економији и наградној игри у првих пет месеци забележене су укупно 3.172 медијске објаве. Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић посебно се осврнуо на такмичење градова и општина у оквиру наградне игре „Узми рачун и победи“ и истакао грађане Беле Паланке, Блаца, Димитровграда, Кикинде, Куле, Медијане, Савског венца, Врања и Врбаса. Они су одговорним понашањем помогли да њихове заједнице освоје наградни фонд од по 23 хиљаде евра за улагање у пројекте од јавног значаја, а грађани су својим гласовима одлучили да највећи део новца намене најмлађима. Тако ће Врање и Блаце опремити основне шко-

ле, а Бела Паланка, Врбас и Савски венац средства усмерити у опремање вртића, опремање сензорне собе за децу с инвалидитетом и уређење дечијег игралишта. У Кули и Медијани новац ће бити уложен у опремање хитне помоћи и дома здравља, у Кикинди за набавку возила за превоз корисника Центра за социјалну заштиту, а у Димитровграду за уређење платоа испред Центра за културу. Подаци истраживања, које је за потребе Националне алијансе за локални економски развој на узорку од 1.025 испитаника спровела агенција ИПСОС, показују да 70 одсто грађана сматра како сива економија није оправдана, а 90 одсто подржава њено сузбијање. Трећина грађана истакла је да их је наградна игра мотивисала да узимају фискалне рачуне приликом сваке куповине, још 13 одсто да су мотивисанији да плаћају картицама, а у новом циклусу учествовало би 42 одсто анкетираних. Чак 93% грађана увек, или често, приликом куповине добије неку врсту рачуна, а да је дошло до јачања пореске дисциплине

показује податак да безмало половина испитаника захтева рачун у случају да га не добију, што представља скок од једне петине у односу на претходну годину. Уз све то 26 одсто грађана потврђује да би пријавило објекат у којем не добију фискални рачун.

Признања за најбоље Министри Владе Србије уручили су плакете захвалности привреди која подржава Годину борбе против сиве економије и наградну игру. Плакете су добиле компаније Maстеркард, Телеком Србија, Пошта Србије, БАТ, Гомекс, Горење, ДИС, Дунав осигурање, ЈТИ, Кока Кола ХБЦ, Мој Киоск, Техноманија, Филип Морис, Форма идеале и Ушће шопинг центар. Представници девет победничких локалних самоуправа преузели су признања за најактивнији допринос сузбијању сиве економије и чекове на 23 хиљаде евра за улагање у пројекте по избору њихових грађана. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

МАГАЗИН 8.7.2018.

У години значајних јубилеја

НОВО ЛИЦЕ СПОМЕНИКА

- Обимни конзерваторско рестаураторски радови на споменику борцима страдалим у ослободилачким ратовима Србије између 1912. и 1918. године на Тргу српских ратника. - Радови на споменику увод су у комплетну реконструкцију централног градског трга пред значајне датуме у септембру ове године. - Средства за радове вредне четири милиона динара обезбедили су локална самоуправа и Министартство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. - Озбиљни радови подразумевају замену недостајућих камених плоча и комплетно чишћење постамента од различитих наслага, нечистоћа и графита, а планирано је и детаљно чишћење бронзаних натписа и скулптуре војника. - Рок за завршетак шездесет календарских дана

МАГАЗИН 8.7.2018.

длуком Скупштине Среза Краљево од 5. фебруара 1965. године основан је Завод за заштиту споменика културе као једина институција културе ове врсте у унутрашњости Србије и, у почетку рада, покривао простор седамнаест општина. Рад је у то време финансирала Скупштина среза а касније републички органи, прво Републички фонд за унапређивање културних делатности а потом Републичка заједница културе која је помогла откуп куће у којој се данас налази седиште ове установе. Укидањем срезова подручје које покрива проширено је и на бивши срез Титово Ужице. Основна стручна делатност Завода за заштиту споменика културе састоји се у методолошким поступцима истраживања терена, евиденције и документације културних добара, вођењу регистара по врстама културних добара и документације уз регистре, утврђивању непокретних културних добара

од изузетног и великог значаја, учешћу у изради и доношењу просторних и урбанистичких планова, информативној и издавачкој делатности, изради пројеката и извођење истраживачких и заштитних радова Закон о културним добрима институције овог типа обавезује да проучавају непокретна културна добра и израђују студије, елаборате и пројекте с одговарајућом документацијом, ради целисходније заштите и коришћења одређеног непокретног културног добра, али и на учешће у поступку припремања просторних и урбанистичких планова путем достављања расположивих података и услова заштите непокретних културних добара и учествује у разматрању предлога просторних и урбанистичких планова. Краљевачки Завод за заштиту споменика културе објављује грађу о предузетим радовима на непокретним културним добрима, израђује пројекте

за извођење радова на непокретним културним добрима и изводи их у складу са законом, остварује увид у спровођење мера заштите и коришћења непокретних културних добара, а обавља и друге послове утврђене законом. У складу са тим извршени су бројни подухвати на заштити значајних споменика а последњи, чија је рализација почела пре неколико дана, укључује обимне конзерваторско рестаураторске радове на споменику борцима страдалим у ослободилачким ратовима Србије између 1912. и 1918. године на Тргу српских ратника. Радови на споменику увод су у комплетну реконструкцију централног градског трга пред значајне датуме у септембру, кад је извршен пробој Солунског фронта након кога је окончана аустроугарска окупација Србије, и коначног окончања Првог светског рата пред крај прве половине новембра.

Споменик Постамент споменика српским војницима страдалим у одлободилачким ратовима Србије између 1912. и 1918. године изграђен је од тесаног камена из Каменице, а монолитна стена представља снагу народа. На подијуму постамента представљени су врхови морских таласа који се разбијају о камену стену, а представљају Плаву гробницу и морске дубине у које су сахрањени српски ратници. Са све четири стране налазе се нише у којима су исписани називи битака у којима је учествовала српска војска. Цео споменик је висок 10 метара и 55 сантиметара, а бронзана фигура ратника 4 метра и 10 сантиметара. Војник на грудима носи одликовање као симбол храбрости и остварених Средства за радове на споменику, који је подигнут 1934. године по пројекту архитекте Романа Верховског, обезбедили су локална самоуправа и Министартство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а у Заво-

победа српске војске у ратовима од 1912. до 1918. године. Одевен је у војничу униформу а опанак као његова обућа симбол је народа и поруке да ће, ако затреба, и народ бити војска. Пушка симболично ослоњена на оцило представља поруку да се земља брани и оружјем, а не само дипломатијом. Државни грб и бронзана фигура војника окренути су ка северу одакле је дошао непријатељ и представљају упозорење евентуалном у будућности да ће земљу и државу бранити народна војска. Застава је висока 180 сантиметара, крст на њеном врху представља стављање вере изнад свега, а силуета бронзане фигуре војника приказана у облику крста представља симболички знак распећа и страдања српског народа. ду за заштиту споменика културе сматрају да ће четири милиона динара бити довољно да се целом комплексу врати стари сјај. О односу локалних власти према споменику најбоље сведочи податак

да је 1961. године премештен на старо војничко гробље са образложењем да се не уклапа у урбанистички концепт најужег градског језгра. Ни тада ни током наредне две деценије није попустило уверење да је дислоцирање

МАГАЗИН 8.7.2018.

иницирано идеолошким разлозима какви су елиминисани почетком осамдесетих година прошлог века кад је споменик враћен на првобитну локацију. Директор Завода за заштиту споменика културе Иван Милуновић указује на чињеницу да споменик уопште није одржаван од враћања на ову локацију што појачава значај конзерваторских радова. Озбиљни радови подразумевају замену недостајућих камених плоча, а срећном околношћу сматра се податак да потичу из локалног мајдана у Каменици што води ка ставу да уградњом нових неће бити измењен изглед споменика. Уз комплетно чишћење постамента од различитих наслага, нечистоћа и графита, планирано је и детаљно чишћење бронзаних натписа и скулптуре војника. Завод за заштиту споменика културе ја расписао јавну набавку за избор извођача и ангажовао две фирме, једну локалну и другу из Београда, како би током шездесет календарских дана посао био успешно и на време приведен крају. Уз грађевинске радове озбиљан рестаураторско конзерваторски посао подразумева ангажовање стручњака различитих профила, препараторе камена, вајаре и конзерваторе који ће радити на чишћењу бронзе. - У завршној фази радова извршићемо заштитне премазе постамента и самог споменика који ће бити комплетно конзервиран и репарисан, а надамо се да ће се надлежне службе бавити текућим одржавањем. Ово што ми радимо је инвестиционо одржавање, а текућим треба да се баве предузећа и установе којима те послове повери локална самоуправа. Овај и многи други споменици који се налазе по месним заједницама обично су у лошем стању, јер нико није вршио одржавање. Ми смо извршили поправке, чишћење и конзерваторске радове, али врло брзо дође до нове девастације зато што свест грађана још није изграђена у довољној мери - каже Милуновић. На тренутно стање споменика у значајној мери утиче чињеница да се озбиљни конзерваторски радови врше једном у десет до двадесет година, па на следеће не треба рачунати у бар још толиком периоду. Због тога се посебно

значајним сматра однос грађана према њима, али и текуће одржавање институција или предузећа којима је овај посао поверен. Да није увек тако како се очекује потврђује пример недавно рестаурираног Споменика жртвама фашизма и терора у Конареву који је већ исписан графитима, или другог у Врби са кога је, верује се из идеолошких разлога, скинута петокрака звезда. Оне који се баве заштитом споменика брине чињеница да обавеза бриге о њима није регулисана адекватним прописима, али радује податак да је Скуштина града донела одлуку о постављању нових и одржавању постојећих споменика на територији града, а колико ће бити реализована остаје да потврди време које тек долази. - Током прошле године краљевачки Завод је извршио обимне радове на рестаурацији више споменика на територији неколико локалних самоуправа средствима које је обезбедило Министартство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а неки које смо радили последње две године већ су у девастираном стању исписане графитима. Ове године смо добили озбиљна средства од других нивоа власти, из области културе четрдесет милиона динара за различите контерваторске радове на манастиру Жичи, као споменику културе од изузетног значаја, за препокривање цркве у Придворици, која је већ годинама без кровног покривача, и друге. Добили смо средства за радове на Швапчића кући, а урадићемо и конзерваторске радове на Јеврејском гробљу у Новом Пазару. Град Ужице је издвојио пет милиона динара за наставак радова на конзервацији и ревитализацији Ужичког града, а имаћемо неколико археолошких истраживања и бавити се редовним пословима техничке заштите на целој нашој територији. Конзерваторски радови на Швапчића кући теку у неколико фаза, а следи завршна током ове године кад ћемо потпуно адаптирати тавански простор у коме треба да сместимо архитектонски атеље где ће радити наши радници и тако побољашти услове рада наше службе - каже Милуновић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 8.7.2018.

МАГАЗИН

8.7.2018.

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (19)

ОФАНЗИВА НА КРА - Аустроугарска војска је покренула прву офанзиву на Краљевину Србију 28. јула 1914. године. - Офанзива је вођена на широком простору Западне Србије до 24. августа, а главне операције одвијале су се у сливу реке Јадар, потом на планини Цер и реци Дрини где је српска војска остварила прву велику победу. - Гоњењем непријатеља до Дрине, и завршним борбама код Шапца од 21. до 24. августа 1914. године, окончана је Церска операција. - Церска битка је била прва велика победа савезника у Првом светском рату. - - Због изузетних заслуга у руковођењу и командовању током битке, командант Друге армије ђенерал Степа Степановић унапређен је у чин војводе

АЉЕВИНУ СРБИЈУ Церска битка Церској бици предходила су четири дана жестоких борби у Подрињу,од 12. до 15. августа,током којих је Трећа армија под командом ђенерала Павла Јуришића Штурма пружала отпор надолазећим јединицама бројчано надмоћније аустроугарске Пете армије. Иако је Трећа армија састављена од Дринске дивизије првог и другог позива била бројчано слабија одостале две, борбе су вођене за сваку стопу земље, како би се добило што више времена да се јаче снаге српске војске пребаце на главни правац напада. Због снажног отпора пограничних заштитних одреда аустроугарска војска је

успела да пређе реку Дрину тек 14. августа 1914. године. Српској Врховној команди требало је времена да прихвати чињеницу да главни правац напада аустроугарске војске иде преко реке Дрине иако то у први мах није било толико очигледно, јер је вршен велики притисак аустроугарске Друге армије на северну границу Краљевине Србије. Чим се уверио да главне аустроугарске снаге наступају долином Јадра ка Ваљеву, војвода Путник је одлучио да непријатељу наметне битку класичног маневарског типа у којој се тактичко дејство у бок његових снага комбинује са стратегијским маневрима по унутрашњим правцима између две

армије, чија су унутрашња крила била раздвојена простором од 25 километара.Главна улога у реализацији ове одлуке Врховне команде, припала је Другој армији чије су трупе концентрисане на простору Аранђеловац–Лазаревац са задатком да могу дејствовати у бок непријатељских снага које наступају Великоморавским или Јадарским правцем. Ђенерал Степа Степановић је од начелника Штаба Врховне команде добио задатак да са Другом армијом изврши марш–маневар преко Коцељеве и Текериша и енергично нападне леви бок аустроугарских снага, обезбеђујући се у исто време од напада непријатељских снага из рејона

8.7.2018.

МАГАЗИН

Шапца. Чим је примио наређење ђенерал Степановић доноси одлуку и потчињеним јединицама издаје низ наредби. Образује Церску ударну групу састављену од Комбиноване дивизије и Моравске дивизије првог позива, која би напала непријатеља у бок, сматрајући да главни продор долази долином реке Јадра. Уочивши значај планине Цера за извођење овог маневра, а не знајући да се на њему већ налазе аустроугарски пукови из 21. дивизије 8. корпуса 5. армије, ђенерал Степа наређује Комбинованој дивизији да, по могућству, још у току ноћи између 15. и 16. августа, овлада врхом Косанин град. Коњичка дивизија је добила задатак да избије северно од планине Цера, на линији Шабац–Лешница и тако, штитећи прилаз Текеришу са севера, заштити бок Друге армије. Шумадијска дивизија првог позива је добила је задатак да крене према Шапцу, тамо блокира аустроугарске снаге и заузме град. До првог окршаја између делова 21. ау-

строугарске дивизије и делова Комбиноване дивизије дошло је на источним падинама Цера код села Текериша у ноћи између 15. на 16. августа док су војници неких аустроугарских пукова, заморени борбама и маршом, били на спавању током олујне и мрачне ноћи без месечине. Први ватрени окршаји су се десили у сусрету, јер на том месту и у то време једни друге нису очекивали, па је Комбинована дивизија убрзо ступила у огорчене борбе са аустроугарским пуковима. Церска битка није почела нападом у бок непријатеља у долини реке Јадра, како је српска Врховна команда очекивала, него чеоним сусретом са јаким снагама које су обе стране уводиле у борбу сукцесивно, онако како су пристизале на бојиште. Војници Комбиноване дивизије су непосредно пре битке, у склопу марш–маневра, прешли 36 километара и без предаха ушли у борбу и приморали аустроугарске снаге на повлачење.

У зору 16. августа у борбу је ступио и 3. српски пук подржан снажном артиљеријском ватром, па је претходница 21. аустроугарске дивизије била разбијена и натерана на панично повлачење, а убрзо је растројена и њена десна колона тако да је у 6 сати на Тројану остао аустроугарски генерал Прзиборски са двадесетак војника и неколико официра. Сутрадан ујутро појавила се претходница 9. прашке пешадијске дивизије, која је напредовала у правцу Текериша и угрозила лево крило Комбиноване дивизије која је морала да се повуче на линију Кривајска коса–Радоњића брдо–Кик где је, личним залагањем команданта Друге армије, задржана на овим положајима до пристизања Моравске дивизије првог позива. До краја дана Моравска дивизија првог позива је зауставила надирање 9. аустроугарске дивизије, и сломила њену офанзивну снагу, што је приморало на повлачење и 21. ландверску дивизију. Истовремено, на

северним падинама Цера и у Мачви, Коњичка дивизија је делом својих снага гонила непријатеља уз планину ка Тројану, а Трећи пук Моравске дивизије преко северних падина Цера потискивао лево крило 21. дивизије. Под муњевитим ударом коњаника, ово крило ландверске дивизије нагло се повило ка западу, све до виса Бобије наспрам Косаниног града, остављајући на бојишту велики број мртвих и рањених, топове, каре, муницију и другу опрему. Око Текериша и Завлаке, и северније код Шапца, огорчене борбе водиле су се и 17. августа, а војвода Путник је у ову област постепено упућивао дивизије које је држао у резерви, тако да се бројчана надмоћ већ налазила на српској страни. План Врховне команде био је да битку реше Комбинована и Моравска дивизија првог позива у рејону планине Цера, док остале јединице задржавају надирање непријатеља из правца Шапца и Крупња. Аустријска 9. дивизија успела је да потисне

Моравску дивизију првог позива југоисточно од Текериша, а иако је напад Шумадијске дивизије првог позива на Шабац одбијен, премор и недостатак резерви спречио је даљи продор аустријске војске. Ситуација на фронту Треће армије, угрожене од XIII загребачког корпуса који је наступао према Завлаци, била је критична али је, неоправдано дугачак одмор који је командант 36. пешадијске дивизије дао премореним војницима, омогућио добитак у времену потребном за пристизање Моравске дивизије другог позива на лево крило армије. Трећег дана битке Моравска дивизија првог позива и Комбинована дивизија имале су задатак да нападну усамљену 9. прашку дивизију те да, наступајући гребеном Цера, заузму Косанин град. Напредујући спорије него што је планирано српске дивизије нису извршиле задатак јер је, непосредно пред напад, пред сам крај дана поново грунула летња олуја, а убрзо се и

смркло па се од напада одустало. Незадовољан развојем ситуације командант Друге армије је укорио команданте дивизија јер је сматрао неприхватљивим споро напредовање, поготово што су јединице испред себе, на развученом фронту, имале само једну преморену непријатељску дивизију. Осим тога знао је да 9. прашка дивизија чека помоћ са севера, из Шапца, па је инсистирао на што хитнијем разбијању непријатеља на планини Церу. Том приликом ђенерал Степановић је поручио својим војницима и старешинама следеће: „... Јунаци напред!!! То не наређујем дакле ја ђенерал Степа Степановић. То не наређује ни Врховна команда. То наређује Србија. Србија у праскозорје мора бити на Церу“. Без сазнања да пред собом има само Шумадијску дивизију првог позива, аустроугарска Врховна команда је Петој армији упутила у помоћ цео IV будимпештански корпус који су чиниле 31. и 32. будимпе-

8.7.2018.

МАГАЗИН

штанска дивизија, и још два резервна пука које су, нешто после 6 сати, почеле са нападом у центар распореда јединице. Видевши да пред собом има неупоредиво веће снаге, командант се повукао на резервне положаје а, убеђен да су Срби одступили далеко на југ, командант аустроугарске Друге армије генерал Тершћански, непромишљено је наступао у густим маршевским колонама. Штавише, брзоплето је известио своју Врховну команду о „свеопштем повлачењу непријатељских снага“ па је, на основу тога, Поћорек оставио 9. дивизију на Церу да до 19. августа чека појачање наступајућих делова 2. аустроугарске армије које му никада није стигло. Шумадијска дивизија првог позива је на резервним положајима сачекала мађарске пукове и нанела им страховите губитке, онеспособивши их за даља офанзивна дејства.Јужно од планине ЦераXIII загребачки корпус је, уз огорчене борбе, наступао долином реке Јадра и једног момента, након заузећа Марјановића Виса, успео да прекине везу између српске Друге и Треће армије. Корпус није имао снаге да искористи овај успех, јер је Моравска дивизија другог по-

зива усиљеним маршом за 36 сати прешла око 70 километара, те у последњем тренутку помогла Трећој армији. Пресудан је био четврти дан битке кад су Моравска дивизија првог позива и Комбинована дивизија пред зору заузеле Косанин град,а нешто касније и положаје јужно од планине Цера. У поподневним часовима повлачење аустријске 9. дивизије угрозило је бок и позадину XIII загребачког копруса, па је он, у току ноћи између 19. и 20. августа, практично без борбе, напустио територију Краљевине Србије. Током 20. августа аустроугарска Пета армија налазила се у општем повлачењу а, извлачећи се према реци Дрини, остаци 21. ландверске дивизије остављали су по падинама Цера и у Мачви ратни материјал и опрему. Девета дивизија и XIII корпус су се повукли тако нагло да је изненађена српска војска остала пасивна, омогућивши непријатељу да спасе већину војничке спреме. Наређење за гоњење стигло је прекасно, тако да је пропуштена прилика да се Пета армија ту потуче до ногу. Шумадијска дивизија првог позива, чији је фронт према Шапцу нападала двоструко јача група гене-

рала Тершћанског, вештим маневрима је избегавала директне сударе па је, захваљујући томе, дошло до мешања непријатељских нападних колона. Ово је искористила српска артиљерија, наносећи противнику страховите губитке, и приморала га да прекине нападна дејства. Искористивши застој и непријатељску пометњу, Шумадијска дивизија првог позива се, чекајући неопходно појачање, повукла на положаје иза реке Добраве алијој се могла упутити једино слабо опремљена Тимочка дивизија другог позива са 6.246 пешадинаца од којих чак 5.147 није имало ни пушке. Чекајући пушке Мосин-Наган М.91 које су тек биле пристигле из Русије, дивизија је до 21. агуста остала неактивна пре него је покренута ка Шапцу. Слом VIII аустроугарског корпуса на Церу и повлачење XIII загребачког корпуса учинили су излишним напоре генерала Тершћанског да се пробије на југ, па је наредио повлачење IV корпуса преко реке Саве. Иако је било очито да аустроугарске трупе трпе поразе на свим секторима српског ратишта, Поћорекова армија је 20. августа, према првобитном операцијском плану, предузела офанзиву у горњем току Дрине.

бљена за даље дејствовање. Разбијене аустроугарске снаге су отпочеле повлачење преко Дрине у ноћи између 19. и 20. августа и наставиле током целог сутрашњег дана, а у Шапцу су се још налазили делови 29. аустроугарске дивизије пружајући отпор Шумадијској дивизији првог и Тимочкој дивизији другог позива. Плашећи се да га непријатељ не намами у клопку, командант Шумадијске дивизије првог позива је пропустио повољан моменат повлачења IV корпуса да му енергичним нападом нанесе осетне губитке. Тако се овај корпус, 22. августа поново пребацио на десну обалу Саве и,уз садејство 29. дивизије, сутрадан напао српске јединице код Шапца. Очајничка аустроугарска офанзива енергично је одбијена па су се, већ у току ноћи, непријатељске снаге поново повукле преко реке Саве, а српске јединице 24. августа по подне ушле у напуштени и разорени Шабац. Тада је,званичним коминикеом Врховне команде,објављено да на територији Краљевине Србије више нема ни једног аустроугарског војника под оружјем. Гоњењем непријатеља до Дрине, и завршним борбама код Шапца од 21. до 24. августа

1914. године, окончана је Церска операција. Генерал Поћорек је од свог потчињеног, команданта Пете армије генерала Франка, тражио да се положаји десно од Дрине одрже по сваку цену, али није постојало могућности да се то изврши. Сем тога Аустроугари су после битке оставили много незбринутих рањеника и обилат ратни материјал који је пао у руке српске војске. Због изузетних заслуга у руковођењу и командовању током битке, командант Друге армије ђенерал Степа Степановић унапређен је у чин војводе, а Церска битка је била прва велика победа савезника у Првом светском рату. Битка је код савезника афирмисала команданта Степу, битно ојачала морал српске и савезничке војске, и још више подигла углед Краљевине Србије међу савезницима и непријатељима. Губици са обе стране били су велики. Број погинулих, рањених, несталих и заробљених припадника војске Краљевине Србије износио је око 16.300, а аустроугарских око 23.000 војника, подофицира и официра. У знак захвалности за јуначки подвиг војске компонован је један од најлепших војничких маршева Марш на Дрину.

Р. Вукосављевић

То је био датум који је Поћорек одредио као крајњи рок за тријумфални улазак у Ваљево али је, коначно отрежњен јаким српским отпором, намесник Босне, командант Балканске војске и идејни творац казнене експедиције против Краљевине Србије, већ сутрадан обуставио борбена дејства. Иако су Аустријанци као једину отпорну тачку још увек држали Шабац овим је практично била завршена Церска операција. Не мирећи се са поразом, Поћорек је упорно покушавао да задржи овај град као мостобран за нову офанзиву из Босне. Са друге стране, и начелник штаба аустроугарске Врховне команде Хецендорф је, из политичких разлога, желео да маскира пораз држањем извесног дела српске територије. Шумадијска дивизија првог позива послата је да изврши опсаду Шапца,а Коњичка дивизија покривајући простор између јединица Друге армије, штитила бок ударне групе и после гонила непријатеља. Ове две дивизије учиниле су важан задатак спречавања садејствовања Друге и Пете аустроугарске армије, у тренуцима када је од тога зависио спас 21.дивизије која је, без наслона и помоћи са севера, потпуно онеспосо-

МАГАЗИН

8.7.2018.

Након две деценије од историјског догађаја

ПОСЛЕДЊИ ЛЕ - Књига „Последњи лет из Дејтона“ сведочи о свему што се дешавало у Дејтону, плановима политичких перспектива, тајним договорима и јавним догађањима. - Главну реч у преговорима водили су Американци, јер је њихова влада била највећи геополитички мишић који је довео до мировних преговора. - Европљани су углавном били статисти и тек учили да ходају. - Ма колико се чинило да у појединим деловима личи на аждају са стотину глава компромис је заснован на ставу да их не треба сећи јер би на месту сваке могло да се појави пет нових због чега не би било упутно отварати својеврсну Пандорину кутију. - Књига Небојше Вујовића омогућава да се реконструишу сва затамњена места балканске политике, њени успони и падови

пшти оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум, постигнут је у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона у америчкој држави Охајо. Споразумом којим је прекинут рат ова бивша југословенска република подељена је на два дела, муслиманско-хрватску федерацију и Републику Српску. Главни учесници конференције која је трајала од 1. до 21. новембра 1995. године били су тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, председник Републике Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић, председник Хрватске Фрањо Туђман, амерички посредник Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк.

У време кад су босански Срби остварили војну доминацију на две трећине територије Босне и Херцеговине амерички план је подразумевао помоћ супротној страни како би их вратили са позиција које су тада држали, а добрим начином за то оцењен је Дејтонски споразум. Све што се дешавало пре, током и после тронедељних преговора тема је књиге „Последњи лет из Дејтона“ коју је, након пуне две деценије чекања због обавезе чувања државне тајне, објавио директни учесник историјских догађаја Краљевчанин Небојша Вујовић. Књига сведочи о његовом учешћу у припреми и трајању преговора и представља драгоцено сведочанство о

свему што се дешавало у Дејтону, плановима политичких перспектива, тајним договорима и јавним догађањима. Вујовић описује односе са америчким политичким естаблишментом, прилике и главне актере америчке спољне политике који су у том периоду били кључни за комуникацију између руководства Савезне Републике Југославије и америчке администрације. Књига пружа прилику да се осети атмосфера у српској делегацији, створи реалнија слика о односима са другим преговарачима и, што се сматра важнијим, сагледа комплетна геополитичка слика и улога Балкана на светској политичкпој сцени. - Као високи државни функционер

Фото: М. Радовановић

ЕТ ИЗ ДЕЈТОНА

МАГАЗИН

8.7.2018.

старог кова чекао сам да истекне двадесет година, што је неки обавезни рок чувања државне тајне, да бих широм отворио врата о томе шта се догађало и како су текли преговори иза металне капије у америчкој ваздухопловној бази Рајт Петерсон, највећем војном објекту на планети површине као пола Шумадије. Преговори су трајали двадесет један дан а ја сам, као шеф мисије Савезне Републике Југославије у Вашингтону, у Дејтон стигао седам дана раније а отишао из њега седам дана касније да бих добио мапе и однео их у Београд. Преговори су резултирали компромисом којим су створена два ентитета, муслиманско хрватска федерација која је остварила 51 проценат територије и Република Српска са 49 процената. У преговорима су главну реч водили Американци јер је њихова влада тада била највећи геополитички мишић који је довео до мировних преговора. Европљани су углавном били статисти,

као и Русија, и тек учили да ходају јер се Европска унија тек стварала и израстала у посебан ентитет. Остварена је прва идеја о формирању заједничких европских снага, нуклеусу нових војних снага Европе од пет хиљада војника, пре свега немачких и француских каже Вујовић. Америчка администрација је искористила кризу на просторима бивше Југославије како би показала да после пада Берлинског зида није дошло време за пензију НАТО алијансе, већ да је треба модификовати и прилагодити новим геополитичким условима у циљу спречавања крвавих етничких, расних, верских сукоба попут оних који су се дешавали на простору бивше Југославије у последњој деценији двадесетог века. Делегације Савезне Републике Југославије је у преговорима била бројнија од осталих а, поред председника Слободана Милошевића и министра иностраних послова Милана Милутиновића, међу једанаест особа значајно

место кључног политичког саветника шефа делагације припало је Вујовићу. Са црногорске стране присутан је био Момир Булатовић док су интересе босанских Срба заступали Момчило Крајишник, Никола Кољевић и Алекса Буха, јер су Ратко Младић и Радован Караџић већ раније, пред Међународним судом у Хагу, били оптужени за ратне злочине. Аутор књиге открива како је почетак преговора обележила „путујућа дипломатија“ и настојање Американаца да свакој од учесница преговора изнесу своје предлоге и идеје за разрешење кризе. Задатак Небојше Вујовића био је да стотине страница папира разврста и проследи стручњацима за поједине области, Кости Михајловићу и Балши Шпадијеру оне које су се односиле на уставни део, Јовици Станишићу војни и безбедносни, а остатак, уз примедбе засноване на размишљањима, међународним експертима Николи Сичановићу и Влади Надеждину. Почетно загревање трајало је првих неколико дана након

чега су почели директни сусрети заинтересованих страна, у почетку уз америчко присуство а касније и без њега. Вујовић сведочи да су председници Србије и Хрватске, Фрањо Туђман и Слободан Милошевић, врло брзо нашли заједнички језик па се чинило да је хрватској делегацији било врло лагодно и да су тамо отишли као на пикник, јер су већ остварили оно што су очекивали. - Муслиманска делегација се укопала, заболи су штикле дубоко у песак, и нису хтели да попусте, па је требало пуно вештине, мудрости и робусности, пре свега америчке, да се њихов тврди став омекша и да демонстрирају одговрајућу флексибилност. Ја сам стрпљиво чекао све ове године јер сам имао огромну обавезу, пре свега историјску, да ово други људи виде. Разлог је што се радило о највећем рату у Европи после Другог светског рата и највећим мировним преговорима после тог периода који су резултитрали мировним решењем. Дејтон данас многе жуља, па има

разних флоскула о томе да треба да се ревидира, да се направи Дејтон два како би свако пецао у мутним водама и покушао да оствари нешто што није могао тада. Ова књига отклања такве предлоге и идеје, јер је обнављање немогућа мисија - каже Вујовић уверен да је у Дејтону, после три недеље исцрпљујућих преговора, дошло до озбиљног компромиса а то што свакога по нешто жуља показује да је резултат добар. Ма колико се чинило да у појединим деловима личи на аждају са стотину глава компромис је заснован на ставу да их не треба сећи јер би на месту сваке могло да се појави пет нових због чега не би било упутно отварати својеврсну Пандорину кутију. Овакав став покрепљује чињеница да већ две деценије нема рата на простору Босне и Херцеговине која полако напредује, иако нису зацељене све ране. Књига се по много чему разликује од свега што је непосредно после деј-

тонских преговора писао Холбрук који је својом правио одскочну даску за приватни бизнис где има плату седмоструко већу него што је имао као помоћник државног секретара Сједињених Америчких Држава. О значају догађаја сведочи податак да су у Дејтону били сви највећи амерички функционери осим председника Клинтона, а током две деценије није ослабио став како би и он дошао да је био сигуран у постизање мировног решења. До краја напетим преговорима присуствовали су потпредседник Ал Гор и Ворен Кристофер који је долазио да гурне ствари уз брдо када то није могао Холбрук. Присутни су били саветник за националну безбедност и његов заменик, државна секретарка Медлин Олбрајт, министри војске и финансија и комплетна екипа одељења за завођење санкција, а све указује какав је напор требало уложити да би се дошло до компромиса. - Клинтон није дошао због страха да нешто може у задњем тренутку да

8.7.2018.

МАГАЗИН

Небојша Вујовић

се изјалови, и не постигне мировно решење, а њега је чекала изборна јесен па није могао да допусти да буде део нечега што неће успети. И без његовог присуства неуспех Дејтона би направио озбиљну штету његовој политичкој каријери, и реизбору за председника Сједињених Америчких Држава, на шта су указивали републиканци који су навијали за то и и већ забадали неке клинове. Републиканска екипа прво није хтела да се изда виза Слободану Милошевићу, затим нису дозволили да, после преговора, делегације прошетају по Вашингтону и Њујорку, јер су хтели да преговори пропадну да не би створили прилику за Клинтонов реизбор - каже Вујовић. Уредник књиге Петар Арбутина сведочење аутора сматра значајним због чињенице да о тронедељним преговорима нема довољно података, сем телевизијског снимка три државника који потписују некакав документ и рукују се са лажним осмесима мислећи да су завршили велики посао. Међутим, каже он, књига читав процес грађанског рата на простору бивше Југославије посматра из преспективе „учесника који из позиција професионале дипломатске одређености и детерминисаности може да сагледа догађаје у јединственом тоталитету који ми обични људи можда не можемо, јер не учествујемо у њему“. Важним за било коју врсту критичке мисли према догађајима који су последица значајних процеса сматра се способност аутора да постави права питања, а Вујовић се сврстава у ону врсту интелектуалца, и дипломата старог кова, који уме да их постави у право време и на правом месту. У времену кад се дипломатија води из великих центара, а диломате на терену прослеђују депеше и готове ставове својих влада, мало је људи из славних времена српске дипломатије способних да оду и неки корак даље па, у немогућности да успоставе везу са базом, значајне одлуке доносе сами. - На исти начин и Небојша Вујовић, без обзира што су чланови делегације били ту, често није могао да пита за

мишљење. Он је то чега су се дејтонски преговори тицали, и нешто много више и много важније а то да је механизам и полуге америчке и светске дипломатије много боље знао од оних који су били део његове делегације и који су му, у хијерархији и субординацији, били претпостављени. Отуда је ова књига динамична, она се чита као крими роман или трилер где се смењују улоге, где не знате шта ће из једне ситуације изаћи без обзира што знамо коначни исход. Оно што се дешавало иза затворених врата је парадигмачно у маси детаља који су важни за шири контекст геополитичке сцене света, у којој Америка учествује врло директно, и за нешто друго. Из позиције ове књиге не само да можемо да препознамо актуелни тренутак светске политике, све оно што у по мало и закулисном дипломатском идентитету у том тренутку претходи и шта из њега излази. Можемо у врло прецизно наведеним, и добро објашњеним, читалачки занимљивим епизодама да видимо шта ће из свега тога изаћи - каже Арбутина оцењујући књигу мемоарском прозом коју карактерише одговорност аутора према истини. Иако се мировни споразум у Дејтону сматра успехом америчке дипломатије, и скоро наметнуте кооперативности балканских народа да ти преговори успеју, много више је успех свих који су се у професионалном, дипломатском и сваком другом смсислу заложили да то успе. Уверење да се нека епизода у историји не може завршити кад некоме досади, него кад дође до некаквог смисленог краја да се неће поновити бар још неко време, појачава одговорност према истини. У том светлу књига Небојше Вујовића сматра се важном јер могућава да се реконструишу сва затамњена места балканске политике, њени успони и падови. Улога српске делегације и Небојше Вујовића у дејтонским преговорима сведоче о зрелости једне политике, о могућностима једног дипломате, о жељи да се направи компромис и заустави рат на Балкану. Необичност периода којим се бави представља чи-

њеница да су се у то време многе ствари дешавале први пут. Први пут након 1945. године у Европи је вођен грађански рат и промена велике светске парадигме да свет више није бинарни опозит између западног и источног. Наступила је ера мултиполарности, а у ери мултиполарности на светску политичку сцену су дошли разни други играчи што је морало да се примети дипломатском отвореношћу, а не политичком искључивошћу. - Небојша Вујовић је припадао дипломатској отворености и срећа је да је таквих у Дејтону било много више него оних који су дошли са позиција политичке или националне искључивости. Ова нас књига учи како функционише светска политика свиђало се то нама или не, било то нама мило или не. Тако је како је, а уколико смо вешти да прихватимо игру треба да је играмо до краја. Небојша Вујовић је био и вешт и одговоран да ту игру прихвати, и игра је до краја са великим успехом, а то се види у овој и књизи која следи иза ње. Вероватно га нису звали у Куманово да би га видели зато што се од Дејтона дуго нису видели, него због тога што су имали поверења у некога ко је успео да уради у Дејтону ово што је урадио - каже Арбутина. То што се догодило сматра се великим успехом српске делегације коју карактерише пуно знања, политичког искуства, мудрости и дипломатских вештина. Отуда уверење да се Дејтон догодио једном и више се не може поновити, а одредбе уговора морају да се испуне онолико колико је то могуће. Да интересовање за књигу постоји и ван граница Србије сведочи издање на руском језику које се очекује на јесен, а промоција 21. новембра у Москви. У завршној фази су и преговори са издавачком кућом у Њујорку за објављивање књиге у Америци са циљем да се сруше постојећи стереотипи из Холбрукове књиге. Аутор за лето следеће године најављује књигу о догађајима везаним за потписивање Кумановског споразума, потом и трећу са темом везаном за процесе пред Хашким трибуналом. Т. Радовановић

8.7.2018.

МАГАЗИН

Никола Игрутиновић

Знаменити Краљевчани: Никола Игрутиновић Мићко (1)

СЛОГИНО ДЕТЕ - Мало је оних који могу са сигурношћу да потврде ко је у Краљево донео прву праву кошаркашку лопту, али се верује да је то био некадашњи играч Слоге, касније капитен кошаркаша Црвене звезде, Сретен Драгојловић. - Несуђени први професионални секретар Кошаркашког клуба Слога. - Виновник инцидента због кога је Слога две утакмице морала да одигра сто километара даље од Краљева. - Са Милованом Богојевићем тренер млађих селекција. - На семафору са Божом Маљковићем. - Пола века чувана тајна о прекиду игранке на помоћном терену кошаркашког игралишта у центру града

време кад се знаменитим у некој средини сматрају особе звучних и препознатљивих имена, најчешће у области естраде и спорта, увек има и других који су дали већи допринос и у овим областима а највећи број суграђана им ни име не зна. У таквим околностима мало коме, поготово учесницима спортског живота са којима је деценијама уназад био у свакодневном контакту, мало значи име Никола Игрутиновић. Тешко да би по ко од њих и био у стању да потврди да се иза њега крије особа која је у значајној мери обележила добар део периода који се сматра историјским у развоју краљевачког спорта, посебно кошарке нити да су Никола и Мићко иста особа. Мићко припада генерацији чију је судбину одредила чињеница да се кућа у којој је провео период младости налазила непуних педесетак метара од игралишта Кошаркашког клуба Слога у центру Краљева. Делила их је само Улица Топлице Милана и двориште некадашњег Општинског комитета Савеза комуниста према коме је највећи број Краљевчана деценијама изражавао посебан респект. Генерације младих којима је до прага за ступање у тинејџерско доба недостајала још која година у то време нису ни покушавали да схвате зашто је ово здање иза ограде од плетене жице старијима уливало страх. Зато се и нису много двоумили кад је требало прескочити ограду како до игралишта не би морали да пређу двестотинак метара. Разлог више био је отвор у зиду ограде око игралишта кроз који су могли да се провуку само најмањи, а Мићко је био такав. Било је то почетком шездесетих година прошлог века кад је игралиште већи део дана зврјало празно, а полусрушене дрвене трибине са источне и западне стране изгледале као погодно место за скривање каубоја од индијанаца, или обрнуто. Кад није било њих показале су се и као добро скровиште за дрвене мачеве различитих облика и величина. Мићко, Штиле, Бане Парастос, Золе, Ђикац и вршњаци налазили су мир, и адекватно место за игру, на игралишту у време кад на њему нису били нешто

МАГАЗИН

8.7.2018.

старији Цујо, Миоман, Боцко и други који су припадали другом клану, „мафији“ како се то тада звало. И једнима и другима заједничко је било игралиште на коме је у поподневним часовима тек почињала историја краљевачке кошарке. Кошарка се у то време играла кожним лоптама, популарним „петицама“ које су по који пут стварале проблеме и нешто снажнијима, посебно у периодима киша кад се наквасе водом. У таквим ситуацијама није било необично да при додавању исклизну из руку и по конституцији слабијег примача, какав је био Мићко, оборе на бетон помоћног терена. У то време главни са прилично неравном асфалтном подлогом могли су да користе само првотимци Слоге, по који пут и нека од млађих селекција за време тренинга. Мало је оних који могу са сигурношћу да потврде ко је у Краљево донео прву праву кошаркашку лопту, али се верује да је то био некадашњи играч Слоге, касније капитен кошаркаша Црвене звезде, Сретен Драгојловић. Било како било, гумена бела „пенсилванка“ била је у дугом периоду предмет интересовања најмлађих и повод да се многи од њих одлуче за организовано бављење кошарком. - Тад су тренери у Слоги били неки чика Пики, који касније није био везан за спорт, Деско Ковачевић и Славко Петровић који је наредних тридесетак година био алфа и омега у Слоги. Пики и Деско су тренирали млађе селекције али мени, након пионирског и јуниорског периода, телесна конституција није дозвољавала да напредујем даље. Од друштва које је тренирало са мном, посебно између нас петнаестак, највећи таленти смо били ја, Рацко који је становао између Црвене звезде и хале, и Ђани Ковачевић, па је са нама посебно радио тадашњи јуниорски репрезентативац Дуци Симоновић. Дуци је играо до трећег разреда гимназије, а онда због проблема са врло строгим директором школе Драгутином Јововићем, познатијим као Фирга, прешао у Београд. Радио је са нама тројицом, а оста-

так дана тренирао као фанатик док сам му ја враћао лопте, сигурно сто хиљада пута. Колико је много радио сведочи податак да дође у 11 на празно игралиште и сам шутира. У време кад још није било шута са 6, 25 метара он је, почев од једне странице рекета, на сваких пола метра стављао по тачку и са тог места шутирао десет пута. Не сећам се да ли је још неко тако радио и волео кошарку као он који ме је, због телесне конституције, звало Мали Радојица по јунаку из истоимене народне песме. Кад су се 1973. године Црвена звезда и Југопалстика борили за првака државе пред утакмицу није било карата ни код тапкароша. Кроз отвор на вратима службеног улаза замолио сам човека из обезбеђења да позове Дуција и каже да га тражи Мали Радојица. Нисам веровао ни да ће да му каже, па сам се изненадио кад се појавио и увео ме на утакмицу. Да ми је у то време неко понудио да бирам између 500 марака и тога изабрао бих да уђем на утакмицу у време кад је на десетине староседелаца Београда остало испред улаза - прича Мићко. О угледу краљевачке кошарке најбоље сведочи поверење указано локалном клубу да организује балкански шампионат за јуниоре. Била је то прилика зе генералну реконструкцију игралишта и бетонских трибина које се и данас налазе под кровом Хале спортова. После много година око терена је постављена метална ограда која је заменила стубиће између којих су до тада били окачени ланци. Са леве и десне стране коша на северној страни изграђене су нове свлачионице за екипе гостију и домаћина, направљено помоћно игралиште, купатила и санитарни чвор. Изнад терена је постављена расвета, а поред ограде према комитету партије три јарбола за заставе. Како су били прилично еластични због материјала малог попречног пресека до врха је, да би провукао сајлу испод точкића на врху, као најлакши могао да се попне једино Мићко. Иако је од тог периода прошло много година, чак и деценија, не бледи сећање на пионире краљевачке кошарке Мирка Мирковића, Бошка Домазета,

МАГАЗИН 8.7.2018.

8.7.2018.

МАГАЗИН

Руња Перенчевића, Илију Јуришића, Љубишу и Славка Петровића. Утакмицама је по правилу присуствовало више од хиљаду и по гледалаца, а кроз металну капију поред Пера Никачевића на мртвој стражи нико није могао да прође без уредно купљене улазнице. Податак да је током читавог преподнева игралиште било празно деловао је довољно изазовно за децу из краја да по неколико сати дневно, без обзира на метеоролошке услове, проведу баш на месту на коме су седамдесетих година организоване надалеко познате игранке. Одржаване су на помоћном терену испод ораха чије су гране долазиле са супротне стране ограде и добрим делом покривале овај део игралишта. - Ми који смо тренирали кошарку сматрали смо како имамо право да присуствујемо бесплатно свим манифестацијама на игралишту. Кад нам то за време једне игранке ансамбла „3+3“ није дозвољено приступили смо малом несташлуку за какве сам најчешће био задужен ја. Испод ораха је била шахта са гуменим цревом дугим двадесетак метара, па сам отишао до куће, узео канап, попео се на орах и везао црево усмерено тачно према месту где је била игранка. Кад смо пустили воду побегли смо код мене у двориште, а посетиоци и чланови бенда почели да беже на све стране. У том тренутку нисмо били свесни какав смо белај могли да направимо, јер смо поквасили инструменте који су били укључени на струју. Прекинули смо игранку јер су инструменти били поквашени, а нама је било пуно срце. Пуних педесет година нико од чланова бенда није знао шта се стварно десило све док прошле године то нисам испричао тадашњем бубњару Милораду Станковићу Шишкију, кад је из Аустралије дошао на годишњи одмор - прича Мићко. Паралелно са првим тимом млађе селекције је тренирао веома строги Никола Мишовић. Са пунолетством се завршавала јуниорска етапа након чега се главном кочницом за улаз у први тим показала висина, а Мићко није могао да се избори за место поред Томи-

слава Андрића, Гордана Марковића, Томислава Анђелковића, Драгана Савића, Зорана Чукановића и других који ће Слогу неколико година касније увести у Прву савезну лигу. Од тада, па много година затим, веза са кошарком одржавана је посредством баскета током периода из кога је, као знак препознавања, остало име Мићко баскеташ. У време кад су услови такмичења у оквиру Друге лиге подразумевали утакмице у затвореном простору најоптималнимим решењем да се у кратком педиоду створе за то сматрало се покривање постојећег игралишта, а завршетак радова означио је крај потуцања кошаркаша Слоге који су као домаћини играли у Чачку и Трстенику. На прву утакмицу у новим условима против Радничког из Крагујевца, коју је Слога изгубила, дуго је подсећала разгледница упућена на Мићково име у касарни у Сиску. Пре него је претворено у спортску дворану кошаркашко игралиште у Краљеву је, уз иванградско, важило за најлепше у Југославији, а још од половине шездесетих, и Балканског шампионата за јуниоре, на крову свлачионице са северне стране налазио се семафор који је показивао тренутни резултат утакмице. Задатак да мењају бројеве исписане на алуминијумским плочицама повераван је најмлађим члановима клуба, а овај посао је у дугом периоду обављао Мићко задужен да води рачуна о резултату домаће екипе. О оном другом у једном периоду живота у Краљеву старао се, у то време не много важан лик, касније познати кошаркашки тренер Божидар Маљковић. Иако запослење у Југобанци непосредно по окончању војног рока није битније утицало на однос према кошарци једна утакмица могла је да преокрене професионалну каријеру у другом смеру. Било је то половином седамдесетих година за време пријатељске утакмице против екипе београдског Пољопривредног факултета. Одушевљење је изазвао предлог чланова најужег руководства Слоге да, после семинара за тренере у Чачку, Мићко преузме једну од млађих селек-

ција кошаркаша. Током седам дана под будним оком тренера Црвене звезде Бате Ђорђевића, прве тренерске кораке правили су Мићко и каснији шеф стручног штаба Слоге Милован Богојевић Кими, а колико је ко напредовао требало је да покажу надметања белог и плавог тима пред званичне утакмице првог тима. Дупли програм и данас се сматра једним од разлога што је сала по правилу била пуна. Трајало је то више од годину дана све док, пред крај седамдесетих година, обавезе на послу нису биле такве да не дозволе максимално посвећивање и једном и другом задатку. Да језичак на ваги прекрене у корист кошарке прилика се пружила у време кад је, због промене прописа, постављен услов да и Слога има професионалног секретара, па није био необичан предлог да се, као Слогином детету, тај задатак повери Мићку. Иако су се сви чланови управе сагласили као брана су се испречили родитељи којима се чинило да је посао у Југобанци далеко сигурније решење. - Ја сам се и даље мувао око Слоге која ми је увек била у срцу. Почетком осамдесетих једно време сам водио конферансу, после тога био мерилац времена за записничким столом све док нисам изазвао инцидент. У тренутку кад смо изгубили утакмицу са пола коша разлике прислонио сам опушак од цигарете на образ једног судије, а пошто сам био у својству службеног лица Слога је кажњена са две утакмице неиграња на свом терену. Против Зорке из Шапца и МЗТ из Скопља играла је у Ужицу, сто километара удаљеном од Краљева а, иако ми нико није ништа конкретно рекао у клубу баш и нису били одушевљени мојим поступком - каже Мићко. Главни ривал краљевачким кошаркашима тих година је био чачански Железничар из чијих је редова попуњавана екипа Борца, а исход надметања Драгана Кићановића и Милована Богојевића основ на коме се заснивала победа Железничара и Слоге. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Проблеми становника насеља на Берановцу

МАГАЗИН

8.7.2018.

КОРАК НАПРЕД, ДВ

- Међу становницима дела насеља на Берановцу велика неизвесност пред потписивање новог уговора о закупу. - Од усељења нису испуњена бројна обећања власника станова. - И поред инсталираног система изостао прикључак на даљинско грејање. - У великом делу насеља дивљина и жбунови пуни змија. - У контејнерима лешеви угинулих животиња. - Дугови станара кочница потписивању нових уговора. - Захтев локалним властима да се станарина смањи за половину. - Изневерено очекивање да станови буду откупљени под условима повољнијим од тржишних

ВА КОРАКА НАЗАД

а првим ратним операцијама на територији Југославије почетком последње деценије двадесетог века колоне избеглица су кренуле према безбеднијим деловима земље, највећи број према Србији која се чинила најбољим местом да се очувају животи чланова породице. Они који нису били у ситуацији да пронађу бољи смештај све док нису створени услови за то дуже или краће су се задржавали у неком од колективних центара, а одатле одлазили до других дестинација. Да се ситуација олакша и обезбеди смештај за део избеглих породица помагале су различите организације, а донација италијанске владе била је довољна да се изгради неколико стотина станова у седам градова широм Србије. Могућност да буду изграђени и у Краљеву била ја повод за учешће локалне самоуправе уз услов да петина станова буде намењена домицилном социјално угроженом становништву. Кад је у јануару 2006. године расписан конкурс за доделу станова прецизно су дефинисали услови у којима је

МАГАЗИН

8.7.2018.

највећем броју кандидата запела за око могућност откупа неког од 76 станова у три ламеле зграде на Берановцу. Кад се почетком октобра наредне године приступило потписивању уговора о закупу они који су остварили право на стан заборавили су на проблеме који су се јавили током градње и закаснели технички пријем зграде. Међи онима који су усељењем у нове станове видели начин за трајно решење стамбеног питања нашла се и Љиљана Веселиновић са двоје малолетне деце. У уговору о закупу 38,37 квадрата по цени од 1,2 евра по квадратном метру у динарској противвредности, закљученом на три године, предвиђена је могућност продужења уколико закупац 120 дана пре истека достави потребну документацију. У време кад је за закуп станова у приватном власништву на другој локацији требало издвојити више пара ово се чинило повољном варијантом. Да се ситуација мења потврђује податак да у данашње време, ако се урачунају трошкови превоза чланова породице до

радног места и школе, готово да нема разлике иако су станови удаљени пет километара од центра града. Нови десетогодишњи уговор о закупу, који истиче ових дана, био је добра основа за очекивање да ће бити испоштовано и оно што је пропуштено током прве три године. - Педесет ствари које су обећане да ће бити нису урађене. Имамо изведено парно грејање, али не и котларницу па смо приморани да се грејемо на струју. Мали део око зграде је био уређен, све остало је дивљина и жбунови пуни змија, тек недавно су направљени паркинзи, а пут поред аутодрома и даље није асфалтиран. Комуницирали смо са Општинском стамбеном агенцијом, изражавали незадовољство, сакупљали се и слали дописе народном посланику Миодрагу Линти и увек направимо један корак напред уследе два корака назад. Плаћамо редовно услуге „Чистоће“, а мештани околних села бацају у контејнере и лешеве од животиња па од смрада не можете да отворите прозо-

ре, а тек после више обраћања „Чистоћи“ и Комуналној полицији почели су да празне контејнере два пута недељно - јада се Веселиновић која је, иако запослена као педагошки радник, принуђена да ради додатни посао како би подмирила све обавезе. Такву прилику нема највећи број других станара међу којима има и оних који нису у могућности да редовно измирују обевезе закупа станова и комуналних услуга. У почетку су то чинили редовније али су, са променом животних услова, почела све већа кашњења што се ових дана показало као велика кочница склапању новог уговора о закупу станова. Социјално незбринутим лицима, инвалидима, старим људима у тешком здравственом и психичком стању након подмирења основних животних потреба готово да не остаје ништа за комуналне услуге и трошкове становања. Мало светла у суморну свакодневицу годинама уназад уносило је уверење да би, под повољним условима, могли да откупе станове и тако се ослободе

бар дела трошкова који прете да многе од њих доведу у безизлазну ситуацију. А како може да буде баш таква уверили су се они који су већ остали без права на стан. Од усељења титра нада да би до сада уплаћене рате могле да се урачунају као део отплаћених рата, а да би остатак дуга могао да се подмири средствима кредита са роком отплате на петнаест година и каматом од два и по посто на годињем нивоу. Могућност да коначно дођу до свог стана, и сваког месеца не брину да ли ће моћи да плате станарину, огледа се и у уверењу да квадратни метар стамбеног простора у овим зградама, и на овом месту, вреди далеко мање него у другим деловима града. Сличне проблеме имају и корисници ове врсте станова из других градова, а мало наде да би проблем могао бити решен повољно уноси адвокат Ђорђе Илић коме је заступање поверило 292 корисника станова из шест градова. Пре него што је то учињено корисници станова у Краљеву покушали су да про-

блем реше са градским челницима. - Први пут смо се обратили градоначелнику 30. априла ове године са молбом за решавање проблема, а допис смо упутили асоцијацији свих седам градова, корисницима програма по коме су грађени станови, Комесаријату за избегла и расељена лица и Министарству за људска и мањинска права. Молили смо градоначелника да хитно сазове састанак са представницима из свих пет улаза, и да му изнесемо проблем, али нас није удостојио ни одговором. Почетком маја смо, због алармантне ситуације у којој се станари налазе, упутили допис начелнику Рашког округа јер су нам разумевање и помоћ преко потребни. Већина станара у овим становима живи већ десет година, а како је у међувремену дошло до драстичног повећања животних трошкова измиривање обавеза по питању станарина и текућих месечних дажбина највећем броју њих постаје све теже. Превоз нам је катастрофалан, осуђени смо на линијски такси па је ситуација за већину станара безизлазна.

8.7.2018.

МАГАЗИН

Ни Општинска стамбена агенција, сада јавно предузеће Градско стамбено, нема слуха за наше молбе иако представљамо категорију социјално угроженог и осетљивог становништва које по законима, и Уставу Србије, ужива посебну заштиту. Однос према нама је не само непрофесионалан него крајње безобзиран, јер се опомене на име дуговања за кирију и за дажбине станарима лепе на вратима због чега су видљиве свима, а не само онима на које су адресиране. Оваквим опхођењем станари се осећају додатно понижено и дискриминисано јер се вређа достојанство и доводи у стање сталног страха и панике због претећих порука - каже Веселиновић. Иако су станари свесни чињенице да многи од њих дугују значајна средства за измирење обавеза које су прихватили потписивањем уговора искључење струје, одношење струјомера и претње исељавањем сматрају начином који не представља једино решење. Одговора нема ни од председника Републике коме се адвокат обратио

пред крај маја са молбом да посредује код локалних власти како би се станарима изашло у сусрет пре истека рока за потписивање нових уговора. Они су посебно неповољни по оне који нису извршили доспеле обавезе, закључно са јуном ове године, што је један од основних услова за продужење уговора. Према информацијама којима располажу станари уговор се поптписује на период од следећих пет година, а право на увид у њега стиче се измирењем дуговања. Иако би потписивање требало да почне ових дана адвокат сматра да би пре тога као корисника требало укњижити Градско стамбено које, у име града као власника, газдује овим непокретностима. Значајне промене на тржишту станова повод су за захтев да се пре коначног решења статуса, а већина садашњих станара не губи наду да би под повољним условима могли постати власници, висина станарине смањи за половину. Довољном основом за овај захтев сматрају висину станарине за исту категорију станова у Београду која,

у првој зони, не прелази педесет евро центи по квадрату. У овом светлу се калкулише и са ценом за откуп станова која у време кад су грађени није прелазила четири стотине евра по квадрату, а податак да се ради о социјалним становима грађеним средствима иностраног донатора подгрева наду да би могла бити и два пута нижа. Да би могао да предузме даље кораке адвокат од станара тражи да прибаве одлуку о оснивању Јавног предузећа Градско стамбено, али су сви покушаји да до ње дођу остали без успеха. Пре потписивања нових уговора станари очекују одговоре на бројна питања, а оно што се дешава последњих месеци појачава уверење да нема адекватног саговорника који би потврдио како немају право на оно што им је обећано, пре свега откуп станова. Као представник свих станара који су се нашли у сличном положају Љиљана Веселиновић сматра да је грешка направљена 2010. године приликом потписивања још увек важећег уговора о закупу. - Те године су избегла и расељена

лица, као жедне преко воде, превели у социјално становање, јер се према избеглицама примењује посебан меморандум, а потписом уговора су изгубили право на повољности које пружа, што је ван памети. Ако сте избегло лице, онда сте избегло лице и као такво сте дошли, а кажу да су избегла лица која су потписала уговоре, и наставила да живе, аутоматски постала грађани Републике Србије. Као кориснике средстава програма по коме је влада Италије донирала средства за градњу станова не могу да их изузму из програма који је због њих и направљен. У супротном смо по конкурсу за доделу станова сви само колатерална штета. У време кад је одобрена донација вероватно је требало мало да се замажу очи јер су људи били бесни због толиких избеглица - каже Веселиновић. У име 292 потписника адвокат и даље очекује одговор од председника Републике уверен да ће „снагом свог ауторитета, и осећаја за законит и правичан однос, у име државе изаћи у сусрет овим људима и заштити их од самовоље локалних самоуправа у који-

ма живе и помоћи да једном за свагда реше своје стамбено питање“. У писму се наводи да је газдовање над становима изграђеним финансијским средствима прибављеним меморандумом поверено градским стамбеним агенцијама које су, у својству закуподавца, заључивале уговоре о закупу а све према меморандумом уговореним обавезама локалне самоуправе. Имајући у виду да опције које се тичу куповине станова нису испоштоване, а локалне самоуправе лишиле подносиоце молбе, и друга избегла лица која су закупци станова у стамбеним зградама изграђеним средствима из донације, станари су изгубили право на откуп, што је пре усељења уговорено као једна од две понуђене опције. Локалним самоуправама се замера и да нису ускладиле поступање са Законом о избеглицама нити, после измена, донеле нове одлуке о начину распоређивања и располагања становима. Из овога прозилази да су све одлуке локалних самоуправа које се тичу управљања становима супротне члану 19 Закона о избеглицама који дозвољава

откуп, а тиме противне и меморандуму о пријему иностране финансијске донације. - Обраћали смо се Комесаријату за избеглице, Ани Брнабић, Николи Селаковићу, италијанској амабасади која се оградила јер је дала донацију и завршила са тим. Још увек чекамо одговор од председника, а надамо се да ће и градоначелник да нас удостоји и прими, а то је и законски и човечно јер су у питању живи људи од којих свако има велики терет изнад главе - каже Веселиновић. Колико ће још претити тај терет још нико не може поуздано да потврди, а податак да сваки уговор, и кад се потпише, треба да одобри градоначелник Краљева, води ка ставу да би читав процес могао да потраје. Има наговештаја да до потписивања новог важе одредбе претходног, а сламку спаса у прилично неизвесној ситуацији представља уверење да се до не тако давно станарско право стицало аутоматски након десет година. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Најстарија туристичка манифестација под знаком питања

МАГАЗИН

8.7.2018.

ПРИОРИТЕТНА БЕЗБ

- Други пут ове године одложен старт највеселије регате. - Разлог обилне падавине и повишен водостај Ибра који не пружају услове за безбедност учесника. - Водостај виши за шездесет сантиметара са тенденцијом раста. - Током викенда нове обилне падавине. - Неизвесно одржавање овогодишњег „Веселог спуста“. - Због лоших метеоролошких услова ове године није организован ни новинарски спуст

БЕДНОСТ УЧЕСНИКА

8.7.2018.

МАГАЗИН

уних двадесет осам година „Весели спуст“ је, као туристичко спортска манифестација, одолевао бројним изазовима што је било довољна основа да се у години која претходи јубиларном, тридесетом по реду, са великим амбицијама приступи припремама за одржавање овогодишње. Од тренука кад се прве године, од старта подно зидина средњовековног града Маглича, низ Ибар према Краљеву упутило двадесетак пловила са око сто педесет учесника манифестација је одржавана последњег викенда у јуну, или првог у јулу само у време кад су на то утицале неповољне метеоролошке прилике. Старт двадесет деветог по реду „Веселог спуста“ заказан је за први дан ју-

ла али је, због обилних падавина које су битно утицале на повишени водостај Ибра, одложен за наредну недељу. За седам дана су померене и све друге пропратне манифестације, Капетанско вече, „Игре на води“ и јегер журка, сем концерта нишке рок групе Кербер која је, у суботу последњег дана јуна, на Тргу српских ратника окупила за многе неочекивани број посетилаца свих генерација. Најављено побољшање временских прилика следећих дана појачало је оптимизам да ће „Весели спуст“ привући знатно већи број учесника него претходних неколико година кад је доживљавао највећу кризу у четвртвековној историји. Да оптимизам није имао јачу основу показало се средином не-

деље када су обилне кише поново довеле у питање одржавање ове манифестације. Званична потврда да знак за старт неће бити дат 8. јула стигла је из организационог одбора у коме очекују да би се могао очекивати тек кад временске прилике буду дозвољавале. И поред потврде да су све припреме за одржавње „Веселог спуста“ успешно приведене крају, и створени услови за старт јутрос у осам сати, изненадне падавине у горњем току Ибра подигле су ниво реке за пуних шездесет сантиметара што је основни разлог за ново одлагање због уверења да безбедност учесника не би могла бити на потребном нивоу. Након обилних падавина на Копаонику и Рудну знатно је подигнут ниво реке Студенице и других

у овом крају, па се може очекивати још већи водостај Ибра. Ако се томе дода најава метеоролога да током викенда треба очекивати нове падавине онда је јасно опредељење организатора да старт „Веселог спуста“ буде још једном одложен, овога пута на неодређено време. Сличну судбину доживео је и новинарски спуст заказан за половину јуна, па није одржан први пут од кад је успостављен. И поред наговештаја да ће време одржавања бити накнадно објављено све је мање наде да би то и могло да се деси, а разлози томе су бројни. Сем податка да су многи од вишегодишњих учесника планирали годишње одморе према календару „Веселог спуста“, најкасније до истека прве трећине јула, не

треба занемарити ни чињеницу о одржавању сличних манифестација на другим локалитетима у земљи. У ситуацији кад мало ко може са сигурношћу да потврди да ли ће „Весели спуст“ уопште бити одржан све је присутније уверење да би и јубиларни могао бити одложен за годину дана. Само највећи оптимисти верују да би и ове године река од подножја 25 километара удаљеног средњовековног града Маглича до Краљева, где Ибар представља мешавину букова и брзака са деоницама благих равничарских токова клисура, могла да буде украшена хиљадама чамаца и најразличитијих оригиналних пловила са веселим посадама уз поздраве са обала оних који нису имали могућности, или храбро-

сти, да се упусте у ову јединствену авантуру. Свих година до сада сплаварење Долином векова би се на кратко прекинуло у Матарушкој Бањи где се за учеснике највеселије регате традиционално припрема пасуљ. И док многи чамци и сплавови већ овде остају усидрени само најупорнији путовање настављају мирнијим делом реке и завршавају у Краљеву. Настојање да се регати врати некадашњи сјај не огледа се само у броју оних који ће, ако то ипак буде објављено, кренути низ Ибар. Значајнија од тога је жеља да се промени однос према реци, да што више људи учествује у њеном чишћењу и да манифестација траје више дана. Т. Радовановић

8.7.2018.

МАГАЗИН

КЕРБЕР за спусташе

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 8.7.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Невиђени 2

Невиђено сјајни јунаци покушавају да воде миран и „нормалан“ породични живот, што је готово немогуће када поседују такве моћи. Њихова мисија ће ускоро изаћи на видело: стигао је нови злочинац који прети све да уништи. Први део анимиране приче о авантурама несвакидашње породице стигао је у биоскопе широм света 2004. године и зарадио више од 633 милиона долара. Анимирану породичну авантуру у 2Д и 3Д формату синхронизовану на српски језик, којој недостаје само два минута да би трајала два сата, по сопственом сценарију је режирао Бред Бирд, аутор филма „Невиђени“ и Оскаром награђеног „Мућкалица“, а у верзији синхронизованој на српски јетик главним јунацима гласове су позајмили Борис Пинговић, Теодора Ристовски, Ивона Рамбосек, Тодор Јовановић и Иван Јевтовић. Филм се приказује до 11. јула, а пројекције почињу у 18 сати.

Антмен и Оса

Скот Ланг нашао се пред још једним изазовом, да балансира свој живот као суперхерој и као отац. Али, на помолу је нова мисија у којој ће се борити раме уз раме са Осом и где ће открити тајне из своје прошлости. Акциону авантуру којој недостаје само два минута да би трајала два сата, по сценарију Криса МекКене и Ерика Сомерса, режирао је Пејтон Рид а главне улоге тумаче Пол Руд, Евангелин Лили, Мајкл Даглас, Мишел Пфајфер, Лоренс Фишбурн и други. Филм се приказује до 11. јула у пројекцијама које почињу у 20 сати.

ходне. Трећу ноћ најстрашније побуне у историји града приватна полиција туче плаве, ратно обојене демонстранте чији је једини захтев чиста вода. Усред овог хаоса, четворица мушкараца с маскама лобање налазе се усред неуспеле пљачке банке. Шерман Еткинс води свог брата и њихова два помагача из банке у ватрену борбу с полицајцима а повређене, и без друге могућности, води до њихове једине наде за спас ... Хотела Артемис, својеврсној илегалној болници за криминалце у којој важе посебна правила. Деведесетчетвороминутни акциони крими трилер је по сопственом сценарију режирао Дру Пирс, а главне улоге тумаче Џоди Фостер, Софиа Бутела, Дејв Баутиста, Џеф Голдблум, Чарли Деј, Захари Квинто, Џени Слејт... Филм се приказује до средине недеље, а пројакције почињу у 22,15.

Хотел Артемис Хотел Артемис је дебитантски филм сценариста и редатеља Друа Пирса у којем глуми импресивна звездана глумачка постава. Среда је вече 2028. године, а улице у центру Лос Анђелеса су непро-

МАГАЗИН 8.7.2018.

Душан Бошковић 1936 - 2018

8.7.2018.

МАГАЗИН

In memoriam

Душан Бошковић Боле У Краљеву је, после краће болести, у 82. години преминуо родоначелник краљевачке одбојке Душан Бошковић – Боле који је за живота постао легенда краљевачког спорта, оснивач, први играч и тренер Одбојкашког клуба Рибница, визионар, стваралац, човек који је целог себе дао за спорт, поготово одбојку којој је био одан до последње секунде живота. Бошковић је увек посебно истицао период стварања клуба, у коме је провео скоро цео живот, прве утак-

мице на рибничкој ледини, прве победе на турниру у Богутовцу кад је са саиграчима као награду освојио одбојкашку лопту. Следили су бројни велики успеси, након Српске и Друге лиге, улазак у елиту 1974. године, освајање Купа СФРЈ 1978 и први излазак краљевачких одбојкаша на међународну сцену. Под будним оком, и стручним радом, Душана Бошковића изашла је плејада врхунских одбојкаша, касније тренера и одбојкашких судија. Душан Бошковић је током успешне каријере био тренер у Мо-

дричи, Смедереву, Новом Пазару, Крушевцу и оставио немерљив допринос развоју одбојке у тим срединама. Био је селектор млађих репрезентативних селекција у време велике Југославије, учествовао у оснивању Општинског одбојкашког савеза Краљево, судијске и тренерске организације, касније и регионалног савеза. Љубав према одбојци пренео је на своју децу, кћерку Лидију и сина Александра који је пошао очевим стопама и постао успешан тренер.

Знаменити Краљевчани: Душан Бошковић (1)

МАГАЗИН

8.7.2018.

РАЂАЊЕ КРАЉЕВАЧКЕ ОДБОЈКЕ

- Кожна лопта и мрежа са окцима од десет сантиметара исплетена од канапа уз познавање основних правила нове игре били су довољни да се задовољи потреба растуће групе младих Змајевца и околине. - Сабор у Змајевцу прилика за одмеравање снага са одбојкашима из Каменице. - Први турнири окупљали су одбојкаше Рибнице, Ратине, Врбе, Конарева, Ушћа и других места у околини а ледина у горњем делу Рибнице место одржавања једног од најјачих на којем је, између шест екипа, најбоља била Ратина. - Поред популарне „Кисекане“ дуго је постојало одбојкашко игралиште које су радници ове фабрике користили да се рекреирају у време паузе за доручак, а у време кад су били ослобођени школских обавеза, поготово током летњег распуста, главни супарници били су им чланови јуниорске екипе Рибнице.

Душан Бошковић

ако се Краљево, бар у локалним оквирима, одувек сматрало спортским градом све до половине осамдесетих година прошлог века ни издалека се није назирала могућност да било који од клубова наступи у најелитнијем рангу такмичења. Након што су 1970. године фудбалери Слоге пропустили шансу да се докопају Прве лиге она се указала одбојкашима Рибнице који нису поновили грешку старијих колега. До највишег ранга такмичења у Југославији водио је тежак и трновит пут који је младим одбојкашима крчио Душан Бошковић. Као играч до уласка у Прву лигу, касније тренер краљевачког прволигаша, Бошковић се сматра најзаслужнијим за велике успехе овог клуба. Најранија сећања дечака одраслог у Рибници, која се у то време сматрала далеком периферијом, везују се за период немачке окупације кад су га родитељи током зиме 1943. године саоницама преко моста на Ибру, где је немачки стражар контролисао улазак у град, болесног водили код лекара.

МАГАЗИН

8.7.2018.

Осмочлана породица Симке и Александра Бошковића је током рата, чим се Немци појаве у близини Буњачког брда, сигурно уточиште налазила у колиби у Граовишту где је мајка лети чувала стоку. Помагали су јој синови Миломир и Душан и кћери Милијана, Драгица, Емилија и Стајка. Знајући да Немци не долазе ни до Змајевца становништво је формирало три избегличка центра надомак овог засеока до кога су по који пут навраћали само бугарски војници и на скровитијим местима тражили суво месо и сланину. Првих година рата овим просторима су патролирали четници и партизани, касније само партизани у потрази за остацима четничких јединица, углавном по кућама богатијих мештана. Иако су се сврставали међу сиромашније житеље овог краја Бошковићи су у породичној кући имали највећу просторију у Змајевцу у којој су се све време рата, већ с првим јесењим данима и током зиме, повремено окупљали млади и играли уз звуке хармоника Милоша Мандића и неког Ба-

џа из Јовца. Једно време се због полицијског часа ни то није смело, али су касније игранке у овом делу трајале до дуго у ноћ. За октобарске догађаје 1941. године везује сећање на хапшење Добривоја Ђековића кога нису одвели Немци, него нека друга војска. Могао је, сећа се Бошковић, и да побегне али није и ма колико се његов брат, као писар у месној заједници, трудио да докаже како Добривоје није ни четник ни партизан, и не припада ни једној војсци, кад се неколико дана касније појавио пред кућом гологлав и уплакан сви су знали шта се догодило. Колико су најмлађи ратних година били изложени опасност сведочи податак да је Душан у шупљини старе крушке угледао нешто што је у првом тренутку личило на змију. Кад је прошао први страх осмелио се да приђе ближе и извади кратку италијанску пушку која се чинила згодном играчком без обзира што је из авиона који је кружио изнад падина Гоча могло јасно да се види шта има у рукама.

Током рата није прекидана школска настава, а деца из овог краја су одлазила у школу смештену у кући Божовића, потом Драга Ђуровића и на крају школу на месту данашње „Вук Караџић“. До гимназије у згради данашњег музеја путовало се пешице преко дрвеног моста на Ибру, а по повратку они храбрији би се окачили на који од вагона који се празан враћао према Сокољи одакле је довозио дрвену грађу. - Као сеоска деца нисмо богзна колико учили. Нисам ни ја, а оно што запамтим у школи било је довољно да будем просечан ђак. Кад сам завршио малу матуру није било могућности да размишљам о студијама, па сам се уписао на занат у другој генерацији Војне индустријске школе у Трстенику. Прве године смо сви били бравари а касније се, зависно од успеха, опредељивали за друга занимања. Као најбољи бравар могао сам да бирам и изабрао да будем металостругар. Био сам најбољи и као металостругар, па као награду добијем петнаестодневно летовање на мору у Ровињу. Још у Тр-

стенику сам научио основне елементе одбојке а кад сам видео да у Ровињу играју добри одбојкаши из Словеније прилазио сам да вратим по коју лопту која је отишла ван терена. По који пут бих се укључио у игру и ту надограђивао оно што сам знао о овом спорту – прича Бошковић. Након завршеног школовања запослење у „Првој петолетки“ није могло да спречи долазак кући у дане викенда и дружење код школе у Змајевцу где је већ постојало импровизовано одбојкашко игралиште. Кожна лопта и мрежа са окцима од десет сантиметара исплетена од канапа уз познавање основних правила нове игре били су довољни да се задовољи потреба растуће групе младих овог краја. Акцијом мештана изравњан је доста валовит терен што је било довољно да се пред сабор у Змајевцу закаже утакмица са одбојкашима из Каменице. Иако у то време и није било најважније ко је бољи Рибничани памте прву победу која је наговестила успешан пут и бројне победе против одбојкаша Врбе, Вране-

ша, Ушћа и других који су раније почели да тренирају. У почетку су утакмице игране без присуства судије, па су одбојкаши сами водили рачуна о регуларности, да би касније правду делио по који од старијих играча „Металца“ који је постојао у оквиру „Фабрике вагона“. Све до одласка у војску 1955. године Душан Бошковић је капитен Рибнице који ужива посебно поштовање свих чланова екипе. Две године на одслужењу војног рока у Книну прилика су за попуњавање екипе састављене од старешине, касније укључење у гарнизонска такмичења, јер су слободне активности припадника војске углавном везиване за бављење спортом, а благе зиме у овом крају добра прилика за тренинге током целе године. Запослење у „Алатници“ „Фабрике вагона“ пружало је довољно времена за бављење спортом, а све већи број клубова добар повод за формирање Одбојкашког савеза Краљева. Први турнири окупљали су одбојкаше Рибнице, Ратине, Врбе, Конарева, Ушћа и

8.7.2018.

МАГАЗИН

100

других места у околини а ледина у горњем делу Рибнице место одржавања једног од најјачих на којем је, између шест екипа, најбоља била Ратина. Ма колико су играчи савладавали, и све боље познавали, правила игре у почетку је изостала промена места током утакмице, па су на одређене позиције постављани они који су се најбоље сналазили на том месту. Кад је 1958. године формирана општинска лига, и отпочела званична такмичења, више није могло да се импровизује, па су морала стриктно да се поштују правила игре. Недовољан број година радног стажа за школовање којим се стиче звање висококвалификованог металостругара повод су за одлуку Душана Бошковића да сваког дана ради две смене како би стекао довољно радног искуства. Милош Мандић је почео као занатлија да би након завршене Више педагошке школе у Ријеци то препоручио Бошковићу који се у овом месту обрео већ 1961. године и одмах прикључио месном одбојкашком клубу. Ријечки Кварнер се већ такмичио у лиги која је окупљала клубове са простора целе Југославије, а присуство ватрогасаца у тиму повод да се тренинзи одржавају у ватрогасном дому. Као један од бољих играча Бошковић је брзо постао члан првог тима. Посао наставника општетехничког образовања у Основној школи „Јово Курсула“ прилика је за формирање школске одбојкашке екипе за коју наставник физичког васпитања није показивао претерано интересовање. Најбољи од ученика прве генерације Мића Илић касније је постао првотимац Рибнице и први Краљевчанин у репрезентацију Југославије. Иако је касније у Школи ученика у привреди предавао стручне предмете, електротхнику, машинске елементе и техничко, Бошковић је велику пажњу поклањао раду са школском екипом која је на општинском такмичењу средњих школа већ прве године била победник. Неспорзум је био разлог да изостане даље ангажовање у овој школи, али се по-

треба за наставником техничког образовања у краљевачкој гимназији показала као добра прилика за формирање школске екипе чији ће чланови врло брзо постати окосница тима који ће изборити учешће у надметању са најбољим екипама из целе Југославије. - Клуб је, колико се сећам, званично основан 1963. године, а лигашко такмичење организовано у оквиру међуокружне лиге. Прве године школовања у Ријеци прихватио ме је окружни савез овог града, па сам полагао судијски испит, а следеће ме пошаљу на острво где се окупља одбојкашка омладина Хрватске. Тамо полажем за тренера, добијем књижицу и постанем први тренер Рибнице још од оснивања клуба. У гимназији сам имао већу могућност да бирам бољу децу јер су сви били добри ђаци и спортисти, али физички боље припремљени. На часовима сам агитовао да дођу и прикључе се тиму, а кроз прозор често гледао како ко на часовима физичког васпитања трчи и скаче. Кад се заврши настава тренирамо у гиманзијској фискултурној сали са распоном од седам метара између стубова и висином која није премашивала четири метра – прича Бошковић. У време кад је Рибница отпочињала пут према врху југословенске одбојке средње школе у Србији нису имале одговарајуће фискултурне дворане, а све бројнији одбојкашки клубови тренирали су на отвореном простору само током лепшег периода године. Рибница је отпочела значајнија такмичења са гимназијалцима међу којима су се истицали касније надалеко познати одбојкаши браћа Бићанин, Ћирић, Илић, Терзић, Радуловић, Живковић, Лопичић, Николајевић и други. Поред популарне „Кисекане“ дуго је постојало одбојкашко игралиште које су радници ове фабрике користили да се рекреирају у време паузе за доручак, а у време кад су били ослобођени школских обавеза, поготово током летњег распуста, главни супарници били су им члано-

ви јуниорске екипе Рибнице. Кратка пауза била је довољна тек за по који сет или два, мада се дешавало да у заносу игре изгубе представу о времену, па радници закасне да се врате редовним радним обавезама. Након што су изборили место у Другој лиги главна преокупација руководства Рибнице била је да обезбеди одговарајући терен за одигравање утакмица. Најпогоднијом се учинила локација поред дуда преко пута Ветеринарске станице, на простору између старог моста преко Ибра и новог кружног тока на почетку пута ка Жичи. Првих неколико мечева одиграно је на овом али се брзо указала потреба за квалитетнијим тереном за одигравање утакмица. Душан Бошковић је стасавао у озбиљног спортског радника што је било довољно да председник Кошаркашког клуба Слога Милијан Живковић омогући одигравање утакмица на отвореном стадиону на месту касније Хале спортова у центру града. - Тренирали смо једно време у Ватрогасном дому да би прешли на кошаркашко игралиште и ту играли утакмице Српске лиге, а на том терену смо 1973. године ушли у Прву лигу. Иако смо играли све боље прве године смо у Српској лиги све мечеве губили са 3:0. Током зимске паузе смо вредно тренирали па на пролеће почнемо да у сусретима са просечним екипама добијемо по сет или два. Већ следеће године почињу победе резултатом 3:2, после 3:1 и на крају са 3:0 – сећа се Бошковић. За десет година напорног рада Рибница је успела да се квалификује за такмичење у оквиру Прве лиге. Пласман у највиши ранг такмичења одлучила је утакмица у Великом Градишту против директног конкурента ВГСК. Након победе у Бачкој Паланци са великим нестрпљењем се очекивао меч против Кикинде на домаћем терену, а победа максималним резултатом оверила је визу за пут до неслућених висина. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 1.И 7. ЈУЛА

МАГАЗИН

8.7.2018.

8. јул

102

1283. — Руђер де Љурија, командант арагонске флоте је поразио у бици код Малте анжујску флоту која је пошла угуши побуну на Малти током Рата сицилијанске вечерње. 1497. — Португалски морепловац Васко да Гама испловио је из Лисабона на прво путовање на којем је открио морски пут за Индију око Рта добре наде. 1709. — Руска војска под командом цара Петра Великог победила је у бици код Полтаве трупе шведског краља Карла XII, што је означило крај шведске војне моћи. 1760. — Британске снаге су поразила француску војску у бици на Рестигушу, последњој поморској бици у Новој Француској током Француског и индијанског рата. 1822. — Перси Биш Шели, један од најзначајнијих песника енглеског романтизма, утопио се у бродолому на једрењу код Ливорна (Италија). („Краљица Моб“, „Ослобођени Прометеј“, „Шева“, „Ода западном ветру“, „Одбрана поезије“). 1846. — Дански краљ Кристијан VIII прогласио је да дански престо могу да наследе жене. Тако је спречио отцепљење покрајине Шлезвиг-Холштајн. 1858. — Велика Британија прогласила је победу над индијским устаницима, након чега је укинуто Царство могула и ликвидирана Источноиндијска компанија, а Индија је стављена под непосредну управу британске кру-

не. 1920. — У Шапцу је свечано уручено француско одликовање „Ратни крст“ за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату. 1947. — Први пут су објављени извештаји да се НЛО срушио код Розвела у Новом Мексику. 1956. — У Београду је емитован први експериментални ТВ пренос, поводом прославе стогодишњице рођења Николе Тесле. Програм из привременог студија у Институту „Никола Тесла“ грађани су пратили на четрдесетак пријемника смештених у излозима продавница у разним деловима града. 2002. — Окружни суд у Прокупљу осудио је на осам година затвора бившег резервисту Војске Југославије Ивана Николића за злочин против цивилног становништва почињен на Косову за време НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. То је прва пресуда пред домаћим судовима за ратни злочин почињен током рата на Косову. 2003. — Немачки дипломата Михаел Штајнер је, након 18 месеци на челу УНМИК-а, напустио Косово и отпутовао у Женеву на дужност амбасадора Немачке у тамошњем седишту УН. Нови шеф УНМИК-а постао је бивши фински премијер Хари Холкери. 2011. — У свемир је из Кејп Канаверала последњи пут лансиран шатл Атлантис, на последњу мисију једног свемирског шатла. 2014. — Израел је покренуо офанзиву на Газу након убиства израелских тинејџера недељу дана раније.

2015. — Савет безбедности УН није усвојио резолуцију поводом 20 годишњице злочина у Сребреници, пошто је Русија као стална чланица уложила вето.

9. јул 1386. — У бици код Земпаха савез швајцарских кантона потукао је знатно надмоћнију војску Леополда III Хабзбурга. Ова битка забележена је у историји ратовања као прва победа пешадије над коњицом. 1519. — Шпански конквистадор Ернан Кортес искрцао се на обалу Мек-

сичког залива, где је основао град Веракруз и почео освајање Мексика које је завршио 1521. године уништењем царства Астека. 1609. — Римско-немачки цар Рудолф II, да би придобио чешке протестанте, издао је повељу о слободи вероисповести у Чешкој. 1686. — Формирана је Аугсбуршка алијанса између немачко-римског цара Леополда I, Шпаније, Шведске, Холандије и Саксоније против француског краља Луја XIV. 1701. — Битка код Карпија између аустријских и француских снага. Прва битка у Рату за шпанско наслеђе и аустријска победа. 1746. — Француска флота је стигла на територију Пондишери у Индији, која је потом постала француски посед. Враћена је Индији 1954. 1762. — Абдицирао је руски цар Петар III Фјодорович Романов, неколико месеци по преузимању престола. Цар је потом ухапшен и убијен по наредби његове супруге, будуће царице Катарине II Алексејевне, познате као Катарина Велика. 1810. — Наполеон Бонапарта анектирао је Холандију. 1816. — На Конгресу у Тукуману проглашена је независност Уједиње-

них провинција Рио де ла Плате (Аргентина) од Шпаније. 1877. — Одржан је први тениски турнир у Вимблдону. 1913. — Победом српске војске над бугарским трупама завршена је битка на Брегалници у Другом балканском рату. Битка је почела 30. јуна када су бугарске трупе без објаве рата напале српску и грчку војску у Македонији, дотадашње савезнике у борби против Турске. 1922. — Амерички пливач, касније филмски глумац („Тарзан“) Џони Вајсмилер постао је први пливач који је за мање од једне минуте (58,6 секунди) препливао 100 метара. 1940. — Поморска Битка код Калабрије. 1944. — Америчке снаге у Другом светском рату заузеле острво Сајпан у Пацифику, једну од највећих војно-поморских база Јапана. 1944. — Британске и канадске трупе преузеле су од Немаца у Другом светском рату град Каен у Нормандији, након жестоког бомбардовања и једномесечних битака. 1960. — Совјетски лидер Никита Хрушчов упозорио је САД да не интервенишу против Кубе, јер ће у том случају СССР подржати кубански народ. 1963. — Потписан је споразум о формирању Федерације Малезије, у чији састав су ушли Малаја, Сингапур, Саравак и Северни Борнео. Две године касније Сингапур је иступио из Малезије. 1971. — Последња америчка база у Вијетнаму предата је трупама Јужног Вијетнама. 1993. — Користећи генетичку методу ДНК фингерпринтинга британски научници идентификовали су посмртне остатке руског цара Николаја II Романова и чланова његове породице, који су убијени у лето 1918. у Јекатеринбургу. 1996. — Русија је наставила офанзиву на чеченске сепартисте, пошто је Борис Јељцин поново изабран за председника. 1997. — Боксер тешке категорије Мајк Тајсон кажњен је забраном бављења спортом на годину дана и нов-

чаном казном од три милиона долара зато што је током меча за светског шампиона у тешкој категорији 28. јуна, противника, Ивандера Холифилда, угризао за ухо.2001. — Апелациони суд у Сантјагу суспендовао је процес против бившег чилеанског диктатора Аугуста Пиночеа прогласивши га ментално неспособним. Пиноче је ухапшен 1998. у Лондону због злочина почињених у Чилеу након доласка на власт војним ударом 1973. 2003. — Србија и Црна Гора примљене су у пуноправно чланство Групе држава за борбу против корупције (Group of States against Corrup_on GRECO). 2006. — Завршено светско првенство у фудбалу и то у Немачкој, победом Италије над селекцијом Француске. 2011. — Јужни Судан одвојивши се од Судана постао самостална држава.

10. јул 48. п. н. е. — У бици код Дирахијума Јулије Цезар је једва избегао тежак пораз од Помпеја. 1461. — Стефан Томашевић постао краљ Босне 1553. — Џејн Греј, праунука Хенрија VII, крунисана за краљицу Енглеске, 9 дана касније свргла је Елизабета I Тјудор. 1584. — Балтазар Герард је у Делфту убио принца оранског Вилема I Оранског. 1609. — У Минхену је основана Католичка лига као одговор на оснивање Протестантске уније (1608), што је појачало тензије у Немачкој које су довеле до избијања Тридесетогодишњег рата (1618-48) у централној Европи. 1774. — Након шестогодишњег рата, Русија и Османско царство склопиле су Кучуккаинарџијски мир мир којим је Османско царство изгубило Крим, прихватила руско-турску границу на Бугу и признала Русији покровитељска права над Влашком и Молдавијом, као и над православним поданицима у Турској. 1789. — Александар Макензи је стигао до делте реке Макензи (река).

103

8.7.2018.

МАГАЗИН

104

1821. — САД су преузеле Флориду након куповине од Шпаније. 1897. — У борби за превласт на подручју горњег Нила, француске трупе запоселе су Фешоуде (Кодок) у Судану, што је изазвало озбиљну кризу у англо-француским односима. Компромисним решењем 1899. године, Француска је добила западни Судан, а долина Нила остала је под британском контролом. 1940. — Почела је битка за Британију у Другом светском рату нападом немачких бомбардера на британске конвоје у Ламаншу. 1940. — Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Филипу Петену, који је током Другог свеског рата предводио колаборационистичку владу са седиштем у Вишију. 1943. — Англо-америчке трупе у Другом светском рату искрцале су се на Сицилију. 1953. — Совјетски лидер Никита Хрушчов сменио је министра унутрашњих послова Лаврентија Берију, блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чисткама. 1962. — Из Кејп Каневерала је лансиран је први телекомуникациони сателит „Телстар“, који је омогућио пренос ТВ програма преко Атлантског океана. 1973. — Бахамска острва су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта, после 190 година британске колонијалне владавине. 1976. — Због пуцања вентила у хемијској фабрици „Икмеза“ у близини Милана, облак хемијских материја, међу којима и диоксина, тешко је загадио четири општине. Севеза, Меда, Дезио и Чезена. То је била прва еколошка несрећа те врсте у Европи. 1985. — Агенти фрацуског Генералног директората за спољашњу безбедност су поставили бомбу и потопили брод Гринписа Дугин ратник у окландској луци. 1992. — Амерички суд осудио је бившег панамског диктатора Мануела Норијегу на 40 година затвора јер је дозволио кријумчарење дроге у Панами.

1992. — Завршиле се демонстрације у Београду 1992. — Студентски протест. 1994. — Леонид Кучма победио је на председничким изборима у Украјини. 1995. — Војне власти ослободиле су из шестогодишњег кућног притвора вођу бурманске опозиције и добитницу Нобелове награде за мир Аун Сан Су Ћи. 1999. — Шест афричких влада потписало је споразум о прекиду ватре, чиме је окончан грађански рат у Демократској Републици Конго. Споразум је потписан без учешћа побуњеничких група умешаних у сукобе. 2000. — У гомили смећа која се срушила на сиротињско насеље, названо Обећана земља, у Манили (Филипини) страдало је више од 200 људи. 2001. — Цртеж Леонарда да Винчија продат је у аукцијској кући Кристи’с за рекорних 8,1 милиона фунти (11,4 милиона долара). 2011. — Потонуо је речни крузер Булгарија, при чему је страдало 105 путника.

11. јул 1533. — Папа Климент VII екскомуницирао је енглеског краља Хенрија VIII, одбивши претходно да поништи његов брак с Катарином Арагонском и озакони везу с Аном Болен. 1796. — Одиграла се завршна фаза битке код Мартинића, након које Пипери и Бјелопавлићи улазе у састав Црне Горе 1882. — Британска медитеранска флота је почела са бомбардовањем Александрије у оквиру Англо-египатског рата. 1921. — Монголија је прогласила независност под називом Народна Република Монголија. Одржано је прво званично првенство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у ватерполу. Победило је Сомборско спортско друштво. 1940. — Француски херој из Првог светског рата Филип Петен је постао председник Вишијевске Француске. 1960. — Премијер провинције Ка-

танга у Конгу Моиз Чомбе прогласио је независност те покрајине, чиме су почели вишегодишњи немири у тој афричкој земљи. 1978. — У експлозији цистерне с течним гасом у шпанском медитеранском туристичком кампу у месту Сан Карлос де ла Рапита погинуло је око 200 људи. 1979. — Америчка свемирска станица „Скајлаб“, након шестогодишњег кружења око Земље, распала се приликом приземљења. 1987. — УН су прогласиле за петомилијардитог становника планете новорођеног дечака у Загребу Матеја Гаспара. 1991. — Авион са ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у Џеди, у Саудијској Арабији. Погинули су сви путници и чланови посаде (261). 1995. — У рату у Босна и Херцеговини Војска Републике Српске је заузела Сребреницу. Више од 30.000 људи, углавном жена и деце, пребачено је на територију под контролом владе у Сарајеву. Снаге Војске Републике Српске оптужене су касније да су на том подручју извршиле ратни злочин и да је убијено око 7.000 босанских муслимана. 1996. — Судско веће Хашког трибунала потврдило је оптужнице за ратне злочине и геноцид против председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданта Ратка Младића. Суд је за њима расписао међународне потернице. 2000. — Уз посредовање председника САД Била Клинтона, у Кејмп Дејвиду су почели преговори о питању суверенитета над Јерусалимом између израелског премијера Ехуда Барака и палестинског вође Јасера Арафата. 2001. — У Камбоџи је одобрено доношење закона који би омогућио суђење бившим лидерима Црвених Кмера, током чије владавине је убијено 1.700.000 људи. 2003. — На осму годишњицу масакра у Сребреници у Поточарима код тог града сахрањени су посмртни остаци идентификованих 282 особе муслиманске националности, убијених у лето 1995. Том чину присуствовало је

око 20.000 људи. 2004. — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Република Србије.

12. јул 1191. — Енглески краљ Ричард Лављег Срца заузео је у Трећем крсташком рату град Акру. 1543. — Енглески краљ Хенри VIII оженио се шести и последњи пут. Овог пута са Катарином Пар, удовицом лорда Латимера. 1690. — У бици на Бојну током Славне револуције, енглески краљ Вилијам III Орански победио је католичке снаге Џејмса II. 1806. — У Паризу је формирана Рајнска конфедерација у коју је ушло шеснаест немачких држава под протекторатом Наполеонове Француске. То је означило и крај Светог римског царства, које је укинуто 6. августа када се Франц одрекао царске немачке круне. Конфедерација се распала 1813. године након Наполеоновог пораза у Битке код Лајпцига. 1913. — Српска војска је у Другом балканском рату започела опсаду Видина. 1920. — Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод. 1941. — На Петровданском сабору Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора под протекторатом фашистичке Италије. Након напада Немачке на СССР у Другом светском рату, совјетска влада и Велика Британија потписале су у Москви споразум о узајамној помоћи и заједничкој борби против нацистичке Немачке. 1943. — У бици код Прохоровке у Другом светском рату, немачке и совјетске војске су се сукобиле у највећој тенковској бици свих времена. 1960. — Француска је признала независност колонија у Африци: Дахомеја, Нигера, Горње Волте, Обале Слоноваче, Чада, Централне Африке и Конга. 1979. — Гилбертова Острва у Тихом

105

8.7.2018.

МАГАЗИН

106

Океану су стекла независност у оквиру Британског комонвелта под називом Република Кирибати после 87 година британске колонијалне управе. 1993. — Земљотрес на северу Јапана активирао је клизишта и покренуо џиновске морске таласе (цунамије), у којима је око 200 људи изгубило живот. 1997. — Кубанска влада је, након лабораторијских испитивања, потврдила аутентичност посмртних остатака легендарног герилског вође Ернеста Че Геваре, пронађених у Боливији, где је убијен, а потом пребачен на Кубу, на основу споразума влада двеју земаља. 1998. — Француска је победом над Бразилом у Паризу у финалу светског фудбалског првенства, први пут постала првак света у фудбалу. 2001. — САД су објавиле црну листу земаља које нису започеле борбу против трговине људима. На том списку налазе се 23 земље, укључујући Израел, Грчку и Саудијску Арабију. Бивши бугарски цар Симеон II прихватио је кандидатуру за премијера те земље. На ту дужност је званично изабран у парламенту 24. јула. 2002. — У Београду је започела рад Комисија за ираду Уставне повеље будуће државне заједнице Србије и Црне Горе. 2003. — Савет безбедности УН продужио је мандат међународним мировним снагама у Босни и Херцеговини (СФОР) за годину дана и затражио да сви оптужени за ратне злочине буду приведени правди. Снаге Сфора размештене су у Босни и Херцеговини у јануару 1996. 2006. — Акцијама Хезболаха започео је Либански рат против Израела.

13. јул 1573. — Окончана је седмомесечна опсада Харлема у оквиру Осамдесетогодишњег рата. 1822. — Грчка војска код Термопила победила турску војску у рату за независност Грчке. 1837. — У Бакингемску палату палату у Лондону уселила се Викторија I, као први британски монарх.

1878. — Окончан Берлински конгрес којим су Србија, Румунија и Црна Гора добиле независност, Аустроугарска монархија право да окупира османску Босну и Херцеговину а Бугарска аутономију унутар Османског царства. 1887. — у Београду започела званична метеоролошка мерења и осматрања на Провизорној опсерваторији. 1919. — Британски дирижабл R34 слетео у Норфок чиме је постао прва летелица која је прелетела Атлантски океан, од Уједињеног Краљевства до САД. Путовање је трајало 182 часа ефективног лета. 1930. — У Монтевидеу, главном граду Уругваја почело је прво светско фудбалско првенство. 1941. — У Црној Гори је почео Тринаестојулски устанак против италијанског окупатора. 1943. — Кључна фаза Курске битке у Другом светском рату окончана је победом совјетске војске. У бици је учествовало око 6.000 тенкова. Немачка војска је изгубила око 2.900 тенкова. Погинуло је и повређено најмање 230.000 војника. 1944. — Почела је совјетска офанзива на Прибалтик у Другом светском рату. Црвена армија заузела је град Вилњус у Литванији. 1968. — У експлозији бомбе у биоскопу „20. октобар“ у Београду које је подметнуло Хрватско револуционарно братство погинула је једна особа, а 77 је повређено. 1975. — Лансиран је амерички свемирски брод „Аполо“ из Кејп Канаверала у Флориди. Овај свемирски брод учествовао је у првој совјетско-америчкој мисији у свемиру. 1977. — Њујорк због нестанка струје остао у потпуном мраку. Полиција је ухапсила око 3.000 пљачкаша. 1985. — Рок концерти под називом „Live Aid“ у организацији певача и хуманитарног радника Боба Гелдофа одржани напоредо у Лондону и Филаделфији. Преко 60 милиона долара је било прикупљено. Телевизијски пренос концерта је пратило око 1,5 милијарда гледалаца широм света. Совјетски скакач мотком Сергеј

Бубка први пут у историји тог спорта прескочио шест метара у Паризу, чиме је постигао и светски рекорд. 1992. — Јицак Рабин преузео дужност премијера Израела и рекао да је спреман посетити престонице арапских земаља ради постизања мира на Блиском истоку. 1995. — На Цетињу проглашена аутокефална Црногорска православна црква, коју досад није признала ниједна православна црква на свету. Свечаности је присуствовало око 300 верника. 1996. — У Берлину је одржан фестивал под називом „Love Parade“. На улицама Берлина уз техно музику играло је око 500.000 људи. Био је то највећи јавни скуп у том граду после Другог светског рата. 1999. — У центру Техерана више хиљада иранских студената сукобило се с полицијом због одлуке власти да забрани све митинге и незванична окупљања. 2000. — На Косову и Метохији полиција Уједињених нација саопштила је да се током првих шест месеци 2000. године у региону догодило преко

1.900 инцидената; да је убијено 19 особа и да је извршено низ напада, отмица, силовања и подметања пожара. 2001. — Генерал Первез Мушараф, пакистански председник, стигао у Индију на самит посвећен смиривању односа Пакистана и Индије. Ли Шаомин, кинеско-амерички научник, осуђен у Кини због шпијунирања у корист Тајвана. Кинеске власти наредиле његову депортацију. САД су затражиле од Кине да реши и случајеве пет затворених научника, такође америчких држављана. Формиран Одбојкашки клуб „Борац“ из Бање Луке. 2008. — У Малаги ватерполисти Црне Горе на дебитантском наступу освојили Европско првенство победом над репрезентацијом Србије. 2016. - Тереза Меј преузела место председника Владе Уједињеног Краљевства након повлачења њеног партијског колеге Дејвида Камерона. Меј је тако постала тек друга жена на месту премијера после Маргарет Тачер.

14. јул

765. — Цар Сјуан-цун из династије Танг је побегао из престоница Си’ана пошто су се Ан Лушанове снаге приближиле граду током Ан Луашнове побуне. 1789. — Народ у Паризу заузео затвор Бастиљу, симбол монархије, у ком је било заточено свега неколико затвореника. Тај дан се сматра почетком Француске револуције и преокретом у европској историји. Тај се дан прославља као национални празник у Француској.1867. — Код енглеског града Редхила шведски изумитељ динамита, Алфред Нобел, први пут демонстрирао свој изум. 1889. — Одржан скуп социјалистичких и комунистичких организација из Немачке и Француске, познат као Друга интернационала. Поред оснивања Друге интернационале, донета је резолуција о осмочасовном радном дану и о прослави 1. маја као дана међународне солидарности радника. 1900. — Војске Алијансе осам држава су заузеле Тјенцин током Боксерског устанка. 1901. — Отворено прво радничко позориште у Србији представама изведеним у кафани „Радничка касина“. 1902. — Основано је Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ у Сарајеву. 1933. — Националсоцијалисти у Немачкој, који су у јануару под вођством Адолфа Хитлера дошли на власт, забранили све опозиционе странке. 1933. — Почела је нацистичка еугеника са усвајањем Закона за спречавање наследно оболелог потомства који је захтевао обавезну стерилизацију сваког грађанина који пати од неког наводног генетског поремећаја. 1958. — Под вођством генерала Абдула Карима у Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ Фејсал II и премијер Нури ел Саид, чиме је Ирак постао република. 1959. — Поринут је први брод на атомски погон, USS Long Beach у Квинслију, у Масачусетсу. Брод је постизао брзину од 30 чворова на сат а имао је два нуклеарна реактора. 1965. — „Маринер 4“, америчка сонда лансирана 1964. године, напра-

вио је прве фотографије Марса. 1969. — После пораза репрезентације Хондураса од Салвадора у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 1970. и нереда усмерених против салвадорских миграната у Хондурасу, војска Салвадора је напала Хондурас. 1976. — Кинески грађевинари завршили железничку пругу названу „Танзам“, која је повезала луку Дар ес Салам у Танзанији и Замбију. У Канади је укинута смртна казна. 1992. — Амерички бизнисмен српског порекла, Милан Панић, постао први премијер Савезне Републике Југославије. 1997. — Хашки трибунал осудио босанског Србина Душана Тадића на 20 година затвора због учешћа у етничком чишћењу босанских Муслимана на подручју Приједора, у северозападној Босни. 1999. — После 17 година од краја рата између Аргентине и Уједињеног Краљевства за Фолкландска Острва, обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном Атлантику. 2000. — 25 година по завршетку Вијетнамског рата САД и Вијетнам склопили трговински споразум, који је Вијетнаму отворио врата Светске трговинске организације. Суд у Мајамију донео пресуду по коме највеће америчке компаније за производњу цигарета морају платити 145 милијади долара на име одштете пушачима са Флориде због угрожавања здравља. 2001. — Влада Србије је саопштила да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата између Савезне Републике Југославије на једној и НАТО пакта и побуњених Албанаца са простора Косова и Метохије на другој страни. 2016. — Најмање 84 људи изгубило је живот, а 100 је повређено на шеталишту у Ници пошто је камион улетео међу шетаче током прославе Дана пада Бастиље. Возач камиона убијен, у возило пронађене ручне гранате и наоружање.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs