MagazIN 341

МАГАЗИН Година VI * Број 341 * 24. јун 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

24.6.2018.

У овом броју: Буџет стабилнији Стефан Првовенћани на Тргу Светог Саве Под лупом буџет Синдром госпође министарке Преко леђа грађана Краљева Српски ратни план Историјски подухват омладине

2

10 16 20 26 34 38 46

Жетва у Годачици На маргини фудбалских збивања Првих сто педесет година Писци наше библиотеке На репертоару Биоскопа „Кварт“ Све спремно за почетак Крајњи исход неизвестан Времеплов

54 66 72 80 86 88 94 102

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

3

4

МАГАЗИН 24.6.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

5

6

МАГАЗИН 24.6.2018.

7

8

МАГАЗИН 24.6.2018.

9

Шездесета седница Градског већа

МАГАЗИН

24.6.2018.

БУЏЕТ СТАБИЛНИЈИ

10

- Дан пред седницу Градског већа дневни ред допуњен предлогом о подизању споменика краљу Стефану Првовенчаном на Тргу Светог Саве. - На крају прошле године дефицит премашио 35 милиона динара. - У првих пет месеци ове године реализовано 49 процената планираних прихода што потврђује да се приходи буџета реализују по динамици која се оцењује бољом него у истом периоду прошле године. - Од Центра за међународну сарадњу и развој град је добио 30 милиона динара за пројекат енергетске ефикасности, а до краја године се очекује још толико за исте намене. - Две нове инвестиције у Рибници, малопродајни паркови поред нове спортске дворане и на Жичком путу надомак касарне Војске Србије

11

З

МАГАЗИН

24.6.2018.

а више од три недеље, колико је протекло од последње седнице Градског већа, накупио се добар број тема за које је неопходно изјашњавање чланова највишег извршног органа Градске управе. То је и основни разлог што се на дневном реду последње седнице, шездесет треће од оснивања овог органа, нашла двадесет једна тачка од којих се, бар према предложеном редоследу, назначајнијом сматрало разматрање нацрта одлуке о завршном буџету у претходној години, а потом изменама и допунама докумената са истим називом за ову годину. Дан пред седницу дневни ред је допуњен предлогом о подизању споменика краљу Стефану Првовенчаном на Тргу Светог Саве. Одлука о завршном рачуну буџета у претходној години потврђује да укупни текући приходи и примања од продаје нефинансијске имовине износе 2.980.423.069,76, а расходи и издаци 3.017.386.907,17 динара што сведочи о дефициту од 36.963.837,41, односно фискалном дефициту од 35.422.211,90

12

динара. Последњег дана прошле године на подрачуну извршења буџета града салдо средстава је износио 79.935.187,93 динара, колико је пренето у ову и распоређено буџетским корисницима за наменско коришћење. Са становишта новчаних токова буџета града у извештајном периоду је остварен мањак новчаног прилива у износу од 61.103.646,07 динара, као разлика између текућих прихода и примања и текућих расхода. У буџетској 2017. години град је остварио укупне текуће приходе и примања од продаје нефинансијске имовине у износу од 2.980.423.069,76 динара, што представља 91,86 % у односу на планирана средства, док је по основу примања остварио 1.541.625,51 динар, или 77,08% одсто. Имајући у виду износ нераспоређених средстава из ранијих година од 146.050.243,33 и остварених прихода и примања од 2.981.964.695,27 укупна расположива средства у буџетској години износила су 3.128.014.938,60 динара.

Чак 61,91% прихода, или 1.845.263.231,73 динара, остварено је од пореза на доходак, добит и капиталне добитке, порез на имовину, добра и услуге и друге. Донације и трансфери од другог нивоа власти чине безмало тридесет одсто укупних прихода, а приходи од имовине, продаје добара и услуга, новчаних казни и одузете имовинске користи, уз добровољне трансфере од физичких и правних лица и мешовити и неодређени приходи додатних осам и по одсто. Знатно мање износе чине меморандумске ставке за рефундацију расхода од 0,13% и примања од продаје основних средстава и природне имовине чији допринос достиже 0,11%. По основу донација и трансфера остварени су приходи од 874.227.801,78 динара што за 6,88% премашује износ планираних средстава. У структури прихода преовлађују они који припадају редовном ненаменском трансферу утврђеном Законом о буџету Републике Србије за 2017. годину којима је градска каса, уз 59 ми-

лиона по основу распоредног решења, богатија за 746.288.484 динара. По основу рефундације расхода од стране републичких органа на име заједничких учешћа у трошковима електричне енергије, воде и канализације, изношења смећа, ПТТ услуга и другог остварено је 2.413.528,27 динара, од капиталних трансфера 11.276.460, а наменских текућих трансфера за финансирање пројеката корисника буџета града Краљева од стране надлежних министарстава 64.249.329,51 динар. Од Министарства културе и информисања добијено је 31.588.740, Комесаријата за избеглице и миграција 7.020.000, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 22.220.588,71, Министарства омладине и спорта 3.420.000, Министарство културе и информисања 6.035.000, Министарства трговине, туризма и телекомуникација 2.990.400 и Министарства привреде 2.250.360 динара. У складу са Одлуком о буџету за прошлу годину текући расходи, издаци за набавку нефинансијске имовине и

издаци за отплату главнице дуга и набавку финансијске имовине финансирани су из буџета достигли су износу од 3.043.068.341,34 динара, што износи 85,78% планираних средстава. Са становишта извора финансирања финансирани су више извора, 2.872.977.416,67 динара од изворних прихода, уступљених прихода и ненаменских трансфера локалне самоуправе, 49.122.211,16 од наменских трансфера од другог нивоа власти, 7.421.986,86 добровољних трансфера од физичких и правних лица и 113.546.726,65 нераспоређеног вишка прихода из ранијих година. Расходи за запослене који обухватају плате и додатке запослених, социјалне доприносе на терет послодавца и остале расходе за запослене достигли су 648.237.435,30 динара што чини 21,30% укупних. Трансфери осталим нивоима власти, основно, средње образовање, социјална и здравствена заштита у износу од 492.097.508,77 динара чини 16,17% трошкова, а текуће поправке и одржавање саобраћајне

инфраструктуре паркова, објеката и опреме од 368.693.509,26 динара 11,85%. За који проценат мањи су стални трошкови за комуналне услуге, електричну енергију, ПТТ трошкове и друге за шта је потрошено 345.574.022,33 динара, трошкови услуга по уговору од 319.540.303,23 и издаци за нефинансијску имовину од 285.079.202 динара. На специјализоване услуге потрошено је 179.848.345,60, накнаде за социјалну заштиту из буџета 110.341.176,98, субвенције јавним нефинансијским предузећима и организацијама 69.499.939,96 и отплату главнице по основу кредита 25.681.434,17 динара. Извештај потврђује да су, у поређењу са расходима и издацима из 2016. године, укупни расходи и издаци у 2017. години у номиналном износу већи за 23.827.106 динара. Одлука о буџету за прошлу годину извршавана је у оквиру Консолидованог рачуна трезора града Краљева са подрачуна извршења буџета у складу са кварталним финансијским планови-

13

МАГАЗИН

24.6.2018.

ма, решењима и на основу испостављених захтева буџетских корисника, а плаћање у оквиру извршења засновано је на готовинском принципу, сагласно Закону о буџетском систему. Он подразумева да се плаћање може вршити у складу са преузетим обавезама до нивоа расположивих, односно највише до износа планираних средстава. Директни буџетски корисници су Скупштина града, Градско веће, Градоначелник, Градско јавно правобранилаштво и Градска управа, а плаћања су вршена непосредно са подрачуна извршења буџета према испостављеним захтевима за преузете обавезе. Индиректним буџетским корисницима по основу испостављених захтева за плаћање вршен је трансфер средстава на подрачуне који су отворени у оквиру Консолидованог рачуна трезора, са којих су индиректни корисници вршили плаћања својих обавеза, према намени средстава, добављачима. У циљу поштовања финансијске дисциплине корисника буџетских средстава, односно одредби Упутства о раду трезора града Краљева, вршено је

14

месечно и тромесечно усаглашавање стања пренетих средстава на подрачуне корисника и то у погледу њиховог трошења и намене. У погледу праћења остварења прихода и примања поштован је бруто принцип новчаних токова, сагласно Правилнику о условима и начину вођења рачуна за уплату јавних прихода и распоред средстава са тих рачуна, а када је у питању извршење расхода и издатака поштована је економска, функционална и програмска класификација. Расходи и издаци за нефинансијску и финансијску имовину евидентирани су у складу са Одлуком о буџету града Краљева за 2017. годину, према организационој, функционалној, програмској и економској класификацији. Одлуке о изменама и допунама Одлуке о буџету за ову годину потврђују да је у првих пет месеци ове године реализовано 49 процената планираних прихода што потврђује да се приходи буџета реализују по динамици која се оцењује бољом него у истом периоду прошле године.

- Ребаланс буџета иде у том смеру што се повећавају приходи града по неколико веома важних основа. Буџетским корисницима је рапоређено 79 милиона динара, а од Центра за међународну сарадњу и развој град је, у виду донације, добио 30 милиона динара. Тај новац је искоришћен за пројекат енергетске ефикасности, а до краја године се очекује још 30 милиона за исте намене. Очекујемо да остваримо и нов приход на основу продаје земљишта, у износу од 60 милиона динара, на тај начин што ћемо продати део земљишта за изградњу ритеил парка у Рибници. Имали смо и велике донације од других нивоа власти, првенствено у области предшколског васпитања и образовања, а средства од преко четрдесет милиона динара опредељена су Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“, као и средства која су у град пристигла на основу конкурса у Министарству културе и информисања, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а корисник ових средстава је на првом месту

Завод за заштиту споменика културе потврдио је градоначелник др Предраг Терзић уз најаву две нове инвестиције у Рибници, малопродајне паркове поред нове спортске дворане и на Жичком путу надомак касарне Војске Србије. Да различите околности утичу на дораду већ усвојених докумената потврђује потреба да се добије сагласност на измене и допуне Програма уређивања грађевинског земљишта у овој години и још једне одлуке о измени Кадровског плана у Градској управи, Јавном правобранилаштву, Служби за буџетску инспекцију и Служби за послове заштитника грађана. Измену је доживела Одлука о градским административним таксама и накнадама за услуге које врши Градска управа, а разматрано је решења о именовању директора Јавног комуналног предузећа „Путеви“. Након разматрања нацрта одлуке о комуналном уређењу града, постављању пловила на делу обале и водног простора и решења о образовању Стамбене комисије за расподелу ста-

нова за давање у непрофитни закуп, пред члановима Градског већа се још једном нашла одлука о праву на субвенционисану цену услуга породицама ратних војних инвалида, палих бораца и умрлих ратних војних инвалида који су учествовали у оружаним војним акцијама после 17. августа 1990. године.

- Једна од могућности да побољшамо њихово економско стање јесте и увођење попуста на цене комуналних услуга „Топлане“, „Чистоће“ и „Водовода“. Ова предузећа неће из сопствених средстава плаћати недостајући износ средстава, већ ћемо ми као град уплаћивати та средства како би ове категорије становништва мање плаћале комуналне услуге почев од 1. јанура 2019. године - каже др Терзић. Решењем о давању сагласности на одлуку Управног одбора Дечјег одмаралишта „Гоч“ утврђена је калкулација материјалних трошкова за боравак деце у „Школи у природи“, а сагласност је дат и на програме постављања киоска на територији града и рада Службе за буџетску инспекцију. Застој у дефинисању почетка град-

ње војничке спомен капеле на Чемерну треба да отклони предлог Влади Србије да донесе закључак којим се у јавну својину града преноси катастарска парцела за ову намену, а чланови Градског већа су подржали предлог решења о образовању Комисије за одређивање цене закупа и спровођење поступка јавног надметања за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини обухваћеног годишњим програмом. Уз један захтев за отуђење и неколико за препарцелацију ради формирања грађевинских парцела разматран је и захтев предузећа „Телеком Србија“ о постављању кабловских инсталација на стубовима јавног осветљења у првој зони. Утврђивање износа средстава за реализацију посебних програма у области спорта увод је у разматрање предлога одлуке о коришћењу средстава текуће буџетске резерве од два и по милиона динара, колико је потребно за завршетак радова на реконструкцији и санацији Трга српских ратника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

Градско веће подржало предлог председника Србије

МАГАЗИН

24.6.2018.

СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ

16

- Прихваћена иницијатива председника Србије Александра Вучића.

- Из градске касе издвојено десет милиона динара за градњу. - Следи потврда ресорног министарства и Скуштине града. - Споменик краљу Стефану Немањићу Првовенчаном на Тргу Светог Саве у складу са важећим урбанистичким планом „Центар-Чибуковац“ од 5. јула 2013. године

И НА ТРГУ СВЕТОГ САВЕ

17

К

МАГАЗИН

24.6.2018.

ад је пред крај септембра прошле године, у оквиру Дана словенске културе, први пут представљена иницијатива за подизање и идејно решење споменика Светом Сави на тргу који носи његово име, чуло се да постоји идеја о сличном знамењу посвећено његовом старијем брату. Повод за постављање споменика су значајни јубилеји који предстоје у последњих неколико година, а везују се за крунисање првог српског краља и аутокефалност Српске православне цркве. У време кад још није било званичне потврде идеје о градњи споменика Стефану Првовенчаном у табору оних који су давали предност Светом Сави преовладавало је уверење да у локалној средини има места за обојицу великодостојника, али да на локацији испред Дома Војске Србије предност ипак треба дати првом српском просветитељу. Опрезнији су заступали

18

став да се према тако важним стварима не треба односити неодговорно, како би се избегло трајно нарушавање овог простора, па са великом пажњом треба размотрити оба предлога, а одлуку препустити стручњацима у овој области. Провејавало је и уверење да би споменик Стефану Првовенчаном требало поставити на локацији са које би његов поглед био усмерен према Манастиру Жичи као првом седишту Српске архиепископије, а за то се најбољим сматрао кружни ток на почетку Жичке улице. Дилема је разрешена на последњој седници Градског већа на којој је донета одлука о градњи Споменика Стефану Првовенчаном на Тргу Светог Саве а на иницијативу председника Србије Александра Вучића од 1. јуна ове године упућене градоначелнику Краљева др Предрагу Терзићу. То је повод да Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено-кому-

налне делатности Одсеку за послове Градског већа Одељења за послове органа града 18. јуна достави Нацрт Одлуке о подизању споменика краљу Стефану Немањићу Првовенчаном на Тргу Светог Саве у складу са важећим урбанистичким планом „Центар-Чибуковац“ од 5. јула 2013. за шта је буџетом за ову годину планиран утрошак десет милиона динара. Изградњу и постављање споменика и спомен обележја на површинама јавне намене обезбеђује и уређује јединица локалне самоуправе уз претходно прибављену сагласност министарства надлежног за послове културе. Због тога је Градском већу предложено да утврди предлог Одлуке о подизању Споменика краљу Стефану Првовенчаном како би био достављен ресорном министарству, а након тога Скупштини града на разматрање и усвајање. Иницијатива за подизање споме-

ника потекла је од председника Србије Александра Вучића, Одељењу за послове града проследио је градоначелник а од Савета за очување културног иисторијског наслеђа је 12. јуна затражено да стручно размотри поднету иницијативу и да о томе извести Градско веће.

- Стефан Немањић је први владар династије Немањића који је крунисан за краља Србије, захваљујући чему је постао првовенчани краљ. Његовим крунисањем и добијањем краљевског достојанства, Србија је стекла признање и веће уважавање у тадашњим међународним односима. Стефанова мудра политика умела је да се ослања на дипломатско перо и на војнички мач, добила је потврду у уздизању у виши ранг међу тадашњим европским владарима. За личност краља Стефана Првовенчаног везују се почеци најславнијег доба српске средсњовековне државности, али и српске писане

културе. Уз свога брата Светог Саву и Доментија Хиландарца он представља једног од првих писаца на српском језику. Угледајући се на свога оца, наставио је традицију задужбинарства и пренео је на своје потомке који су водили српску државу. Краљ Сетфан Немањић Првовенчани био је владар који се борио, али и владар који се мирио и праштао; владар који је уједињавао, а не делио; који је земљу чувао и ширио; владар који је часним животом стекао ореол светитеља. Подизање величанствене Жиче у значајној мери је утицало на живот и развој данашњег Краљева и читавог краја у троречју Ибра, Рибнице и Западне Мораве. Прво седиште српских архиепископа и крунидбено место седморице краљева средњовековне Србије - Жича, чини Краљево једним од темељних стубова српског идентитета, државности, духовности и културе.

У периоду у коме обележавамо 800 година од крунисања Стефана Немањића за првог краља Србије и уздизање средњовековне Србије у ранг краљевине, као и 800 година од стицања аутокефалности Српске православне цркве, мишљења сам да би подизање споменика краљу Стефану Првовенчаном у центру Краљева на Тргу Севтог Саве, на платоу испред Дома Војске Србије, био достојанствен начин обележавања великог јубилеја. Подизањем споменика првом краљу који је крунисан у нашем Краљеву, на најлепши начин подигли бисмо споменик свим врлинама које је поседовао и вредностима за које се борио, дајући пример нашој деци да су то врлине и вредности којима треба да тежимо записао је председник Србије у иницијативи достављеној градоначелнику Краљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

Пред седницу Скупштине града

МАГАЗИН

24.6.2018.

ПОД ЛУПОМ БУЏЕТИ

20

- Најзначајније теме двадесет друге седнице Скупштине града су Одлука о завршном рачуну буџета града Краљева за 2017. и Одлука о изменама и допунама одлуке о буџету за ову годину. - Стекли су се услови за измену и допуну Одлуке о буџету града Краљева за ову годину кроз усклађивање прихода и примања и расхода и издатака.

- Предвиђено повећање плата за 5 % запосленим у органима и службама локалне власти и месним заједницама, установама социјалне заштите и осталим јавним службама и 10 % за запослене у предшколским установама. - На основу остварених прихода и примања у периоду јануар – мај 2018. године, и процене динамике остварења свих јавних прихода буџета до краја буџетске године, планирани су укупни текући приходи и примања од 3.871.379.146,41 динара, што је у односу планиране у овој години номинално више за 509.160.456,41 динара или 15,14%

21

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

24.6.2018.

Н

22

епуних месец и по дана од последње седнице Скупштине града за уторак 26. јуна заказана је двадесет друга по реду од конституисања на којој ће се пред одборницима, ако не буде предлога за измене и допуне, наћи двадесет једна тема. Најзначајнијим су оцењене Одлука о завршном рачуну буџета града Краљева за 2017. и Одлука о изменама и допунама одлуке о буџету за ову годину. Имајући у виду чињеницу да су одлуком о завршном рачуну буџета града за прошлу у ову годину пренета средства од 79.935.187,93 динара, да је Упутством за израду одлуке о буџету Министарства финансија предвиђено повећање плата за 5 % запосленим у органима и службама локалне власти и месним заједницама, установама социјалне заштите и осталим јавним службама и 10 % за запослене у предшколским установама, а да је законом прописано да се планирана маса средстава за плате увећава код корисника средстава буџета локалне власти за 5 %, осим код предшколских установа, установа културе и установа социјалне заштите 10 %, да су од стране надлежних министарстава одобрени пројекти корисника буџета и да је потписан уговор о донацији са Републиком Словенијом, стекли су се услови за измену и допуну Одлуке о буџету града Краљева за ову годину кроз усклађивање прихода и примања и расхода и издатака. У периоду јануар – мај буџет је остварио укупне приходе и примања од 1.728.552.562 динара, или 49,69% у односу на планиране, па је у односу на исти период претходне године остварено од 12,71%, што номинално износи 147.275.198 динара. Предлогом Одлуке планирани су укупни приходи и примања од 3.748.379.146,41 динара и расходи од 3.898.475.790,36 динара, по основу чега је планиран буџетски дефицит од 150.096.643,95 динара. Укупни фискални дефицит, односно износ нето финансирања од 147.101.643,95 динара и планирана отплата главнице дуга од 45 милиона, и издаци за набавку финансијске имовине од пет хиљада динара у рачуну финансирања обезбеђују се из планираних примања од задуживања у износу од 120 милиона и неутрошених средстава из прет-

ходних година, а сагласно одредбама одлуке о завршном рачуну буџета за прошлу годину. На основу остварених прихода и примања у периоду јануар – мај 2018. године и процене динамике остварења свих јавних прихода буџета до краја буџетске године, планирани су укупни текући приходи и примања од 3.871.379.146,41 динара, што је у односу планиране у овој години номинално више за 509.160.456,41 динара или 15,14%. Осим буџета знатну дораду очекују и многа друга документа са којима су се већ сагласили одборници Скупштине града. Међу њима су Програм уређивања грађевинског земљишта, Кадровски план у Градској управи, Јавном правобранилаштву, службама за буџетску инспекцију и послове заштитника грађана. Друга измена је предложена на План генералне регулације „Рибница“, а измене очекују и одлуке о градским административним таксама и накнадама за услуге које врши Градска управа, о комуналном уређењу града и постављању пловила на делу обале водног простора. Пред оборницима ће се наћи одлука о праву на субвенционисану цену комуналних услуга породицама ратних војних инвалида, палих бораца и умрлих ратних војних инвалида који су учествовали у оружаним акцијама после 17. августа 1990. године као и решење о давању сагласности на одлуку Управног одбора Дечјег одмаралишта „Гоч“ о калкулацији материјалних трошкова за боравак деце у Школи у природи. Уз образовање стамбене комисије за расподелу станова намењених за давање у непрофитни закуп, и два захтева за употребу имена града, одборници ће бити упознати са извештајем заштитника грађана за прошлу годину. Истек мандата вршиоца дужности директора Народног музеја повод је за доношење решења о разрешењу и другог о именовању директора који ће ову дужност обављати у наредном четворогодишњем периоду. По један члан управних одбора јавног енергетског предузећа „Топлана“ и Јавног комуналног предузећа „Путеви“ коме следи доношење решења о избору директора и престанку функције вршиоца дужности директора. Т. Радовановић

23

24

МАГАЗИН 24.6.2018.

25

Спласло незадовољство учесника протестних окупљања

МАГАЗИН

24.6.2018.

СИНДРОМ ГОСПОЂЕ МИНИСТАРКЕ

26

- И оно мало преостале енергије у народу злоупотребљава се и троши на активности које су унапред осуђене на неуспех. - Мало преостале енергије протраћено понајвише што су превладали ситни интереси појединаца окупљених у неким странкама и покретима. - Жеља организатора није ослобађање медија, и промена медијске сцене, него да озбиљна грешка власти буде повод за политичку корист. - У времену кад је држава највећи послодавац, у исто време и једини редовни платилац онда је све усмерено према њој, уз борбу за запошљавање у јавном сектору и настојање да се из буџета обезбеде средства за рад медија. - Борба за јавни динар је по који пут врло нечасна, а да се медији узајамно унижавају како би добили поверење државе или њених представника на локалном нивоу

Предраг Воштинић

27

МАГАЗИН

24.6.2018.

У

28

тренутку кад се, незадовољно једном одлуком Градског већа, тринаест опозиционих странака и удружења окупило око идеје да јавно затражи њено поништење и смену градских челника мало ко је од оних који су поверовали у такву могућност могао и помислити да ће расположење спласнути до мере да га више нико ни не помиње. И пре него је потврђена сагласност ставова о потреби да се јавним окупљањем изрази бунт целе опозиције било је наговештаја да у протестима ове врсте неће бити Локалног фронта као значајног чиниоца локалне политичке сцене. Напрасни завршетак протеста повод је трагања за одговором шта је утицало да неспорна политичака снага у парламентарном животу Краљева не стане раме уз раме са онима који деле добар део заједничких ставова. Заменик шефа Одборничке групе Локални фронт у Скупштини града Предраг Воштинић разлог види у ставу да се и оно мало преостале енергије у народу злоупотребљава и троши на ак-

тивности које су унапред осуђене на неуспех. То је и разлог што протесте није видео као велику шансу Краљева да се побуни, него начин да и мало преостале енергије буде протраћено понајвише што су превладали ситни интереси појединаца окупљених у неким странкама и покретима. Иако би мотив могао бити крупнији интерес у борби против медијског мрака, за слободу медија и равноправну поделу јавних средстава, протести у Краљеву показали су да жеља организатора није ослобађање медија и промене медијске сцене него да озбиљна грешка власти буде повод за политичку корист.- Ситан је интерес када се искористи велика тема за нешто што је искључиво лично а овде има много спојених личних интереса, почев од оног да они који су опозициони рад доживели као конкурентни уклоне Локални фронт из непосредне околине, да се не видимо, не чујемо, да се случајно у неком таквом протесту надвладамо видљивошћу. Мотив може бити да не уђемо у конкурентност односа у

оквиру опозиције, него да се од самог старта зна ко је водећи и ко има највеће шансе. Да је тема слобода медија ми бисмо имали на улици окупљене људе знатно раније, када су хапшени и тучени новинари у Београду, када је основана Група за слободу медија, када је основана Државна коалиција за слободу медија, када су исти Мелос и други оштећени престали да извештавају са конференција за штампу Локалног фронта. Ово што је власт урадила је без преседана. Дати седамдесет, осамдесет хиљада евра једној телевизији, која је осведочено партијска, је не само за осуду већ и за институције као што је тужилаштво. Занимљиво је да је побуна потекла од „Мелоса“ који је имао удела у некаквим ранијим расподелама тако што је имао своје људе у комисијама, а добијао новац једнако колико и та партијска телевизија, и кад су други имали право да се буне - каже Воштинић. Борба за слободу медија, као непо-

средан повод за протесте, у редовима Локалног фронта не сматра се превише убедљивом, а довољан доказ је селективност у избору тема и уступању простора и оних медија који верују да су највише оштећени одлуком Градског већа. Није тајна да се готово сви медији, посебно локални, налазе у изузетно неповољном положају а основни разлог је ускраћена могућност за равноправну тржишну утакмицу. У времену кад је држава највећи послодавац, у исто време и једини редовни платилац онда је све усмерено према њој, уз борбу за запошљавање у јавном сектору и настојање да се из буџета обезбеде средства за рад медија. У таквим условима ни локални медији у Краљеву нису тржишно оријентисани па не остварују зараду продајом огласног простора који би требало да доведе до укрштања циљних група са оглашивачима. Зато није редак случај да борба за јавни динар по који пут буде врло нечасна, а да се медији узајамно унижавају како би добили поверење др-

жаве или њених представника на локалном нивоу.

- Имамо четири телевизије, једну која осведочено ради само за партију на власти, једну која је на буџетима много локалних самоуправа, једну на коју нико не рачуна због тога што је била неселективна и један занемарујући кабловски канал чија је зона утицаја доста ограничена. Када финансирате политичку активност а не медиј, а то се десило са Телевизијом Краљево, више не разматрате интегритет тог медија јер је он трајно уништен, јер би дали средства тој телевизији макар се видела и у једној соби. То што се пребаци на рачун те телевизије на значи да је помоћ медијима. Из локалног буџета неретко се финансирају портали и издавачке куће које нису из Краљева, а то нема везе са финансирањем и слободом медија, нема везе ни са медијима. Ово има везе искључиво са финансирањем политичких промотивних активности па власт, у недостатку медијског простора, финансира фингиране виртуалне

медијске просторе да би финансирали људе који делују у одређеним срединама. Није више битан утицај неког портала или медија на крајњег корисника, битно је шта тај неко ради у својој околини а немају начин да га плате на други начин, па му дају средства која су намењена финансирању невладиних организација или медија - сматра Воштинић. Поразно уверење да се у локалној средини медијима најчешће сматрају само телевизије актуелизује питање циљних група према којима су поједине од њих оријентисане. У таквој ситуацији просечни гледалац често и није циљна група колико други способни да уоче разлике између информација које им се пласирају и на којима заснивају спремност да учествују у друштвеном или политичком животу. Потврда става знатног броја медијских конзумената да можда и нема превише разлике у извештавању у редовима Локалног фронта се оцењује као опасност која би могла да утиче на појаву трајне апатије као начина да се темељ-

29

24.6.2018.

МАГАЗИН

30

не вредности униште у корену.

- Може то бити једна врста оправдања за краљевачку власт, а ја се бојим да она ни у чему не учествује, па ни у томе. Они су заправо колатерална струја опште пошасти у држави, само један мање значајан део те струје чини масу а да се суштина снаге и утицаја креира у Београду. Све се тамо одлучује, све је већ донесено, тамо се моли, тражи, тамо се одлази, отуда се доноси, а одавде не долази ни идеја, ни енергија ни креативност. Овде само брину да се трајно не наруши слика о узвишености власти, да не упропасте имиџ који скупо кошта па је на сличан начин спроведено трошење пара за агенције које брину о имиџу владајуће партије и у медијима стварају слику да ова власт ишта добро ради - каже Воштинић. То што тек четири протестна окупљања на Тргу српских ратника нису изазвали значајније интересовање јавности огледа се у ставу да највећи број људи није ни очекивао да се ту може десити нешто реално. Значајније инте-

ресовање нису показали ни медији, чак ни локални, можда и због страха да тиме не испровоцирају додатно незадовољство власти и себи ускрате право у некој будућој подели средстава. Није далеко од истине ни уверење да су се неки таквима самопрозвали, а да поједини представљају виртуелни простор за финансирање јер не могу бити на други начин плаћени за бављење политиком. Податак да се и фејсбук страница може третирати као медиј сведочи да никад није било лакше на тај начин назвати некога, или себе, а то се сматра једним од значајних разлога што је читава област неуређена па највише трпи професија.

- То је последица несналажења у раду са медијима, а то је потпуно природно кад безидејно, без икаквих добрих намера, учествујете у јавном животу и кад је ваш задатак да чувате слику о власти у Србији као о некаквој прогресивној власти. Онда заборављате шта су ваша основна обележја и потпуно изгубите осећај да би требало радити у

интересу суграђана, јер стално водите рачуна какву ћете слику о себи оставити у јавности. Онда имате синдром госпође министарке, па је и ова власт слика госпође министарке. Нашли су се у чему нису дорасли а њихови гафови, о чему сведоче бројни медији, говоре о томе да су се на местима на којима је то друштву требало да буде недопустиво нашли људи који о томе појма немају - каже Воштинић. Податак да су протести напрасно прекинути без икаквог коментара организатора по многима сведочи о њиховом дигнитету, а пошто га нема сви се полако извлаче јер не желе да поднесу терет неуспеха. У вези са овим поставља се питање става сваког од тринаест субјеката, политичких странака и удружења од којих нека прихватају политичку одредницу само кад им то одговара, о разлозима неуспеха и да ли то заиста сматрају таквим. То што протестно окупљање није испунило очекивања у круговима Локалног фронта тумачи се као најбољи

неко њихов и шта сте урадили, легитимисали следећег да сте га ви поставили, а не можете одговарати за његов квалитет. Док год не тражите нешто у чему можете активно учествовати ви сте пасивни учесник у неком политичком протесту. Шта може бити крајњи циљ, без обзира на све велике речи? То су у принципу речи које би требало да послуже ентузијазму протеста. Тражимо велике ствари, али истовремено постоје веће које су достижније, а те веће ствари су вредносне, као што је слобода медија. Не бих желео да новац медијима буде дељен по било ком дискреционом праву, и било чијем уверењу да је нешто добро или није добро, него по ефекту који ће произвести. Ако бисмо новац додељивали по ефектима онда бисмо гледали ко има какав утицај на јавност а то није питање нашег доживљаја, или љубави према некоме, него се измери. Комисија нестраначких људи из професије, којима је доступно истраживање о утицају медија, мере

замисао медија у односу на утицај у локалној средини и основу заснивају на проверљивим подацима. У супротном је логично да сам ја из странке одлучио за своју странку. То је пример осионости, а осионост прелази у бахатлук сваке врсте јер их више нико не позива на одговорност. Већа одговорност ове власти је стварање риалити квалитета, а риалити је, сам по себи, већ некаква вредност која се може мерити - каже Воштинић. И поред чињенице да Локални фронт није учествовао у мајским протестима у редовима овог удружења провејава уверење да ће се, ма колико тренутно изгледало мало вероватно, они могли интензивирати када буде мање уских интереса, а више ентузијазма око заједничке вредности, кад огорчење, чије се мере још не назиру, достигне границу од које се не може спутавати. Повод би могло да буде уверење да се за шест година није догодило ништа што би значајније утицало на обећано побошање квалитета живота.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

показатељ утицаја који најзначајнији чланови удружених опозиционих странака имају у јавности. Није без значаја ни то да је састав присутних био изузетно шаролик, од оних који су учествовали у власти па прижељкују да је се поново домогну, преко других који су покушавали у више наврата али нису успели до трећих који су, као припадници више владајућих гарнитура у прошлости, само извиђали ситуацију за неке будуће коалиције. О природи протеста говоре и захтеви истакнути већ на првом окупљању, а посебно нереалним сматрају се они којима се траже оставке челника локалне администрадије и Рашког управног округа. Захтев се сматра нереалним и због скупштинске већине од скоро педесетак одборника међу којима би, у случају испуњења бар овог захтева, требало тражити новог кандидата за градоначелника.

- И да успете, и да сте са часном, а не популистичком, намером кренули на протесте, ко ће бити следећи? Опет

31

32

МАГАЗИН 24.6.2018.

33

Управни спор за поништење решења Градског већа

МАГАЗИН

24.6.2018.

ПРЕКО ЛЕЂА ГРА

34

- Комисија за оцену пројеката и утврђивање предлога којим се расподељују средства медијима није формирана у року дефинисаним у правилнику о спровођењу поступка. - Документа без потписа и печата. - Највише новца добио пројекат којим се финансира лична промоција градских челника. - Републичком и Вишем јавном тужилаштву у Краљеву поднет предлог за покретање управног спора и поништење решења Градског већа. - Управном суду у Београду поднета тужба са захтевом да поништи решење које је изазвало узбуђење у делу краљевачке јавности. - Позив градским челницима да сами пониште решење како би пореске обвезнике поштедели трошкова судског поступка који се очекују по окончању спора

АЂАНА КРАЉЕВА

35

36

МАГАЗИН 24.6.2018.

решење буде поништено. У прибављеној документацији можемо видети за пројекат „Мојих руку дело“, који је поднела Телевизија Мелос, да је у решењу наведено као предлагач предузеће Мелос, а уопште нису ни поднели тај пројекат што представља велики проблем, па решење и у овом делу има неотклоњив формални недостатак. Што се тиче суштинских недостатака имамо поднета 43 пројекта од којих се комисија упределила за 19. Од укупног износа, 14 милиона 250 хиљада динара, седам милиона и 916 хиљада добија једна медијска кућа по основу телевизије, продукције, радија и физичког лица које је конкурисало а запослено на Телевизији Краљево. Пројекти које су поднели су лоше урађени, а комисија цени да је задовољавајуће, јер у образложењу стоји да су у складу са пројектима владе. Ни један од тих пројеката се на базира на конкретним подацима из Краљева, што је грађанима најбитније, а највише новца је добио пројекат „За напредно Краљево“ којим се финансира лична промоција градских челника. Комисија даје неадекватно и површно образложење пројекта Краљевачке телевизије „Узми живот у своје руке“, који се тиче жена са сеоског подручја јер стоји да представљају занемарљиву циљну групу. Ако пођемо од тога да 47 посто становништва града Краљева чине становници сеоског подручја, а да су пола жене, никако не можемо поћи од тога да је то занемарљива циљна група - објашњава потпредседница Градског одбора Народне странке Верица Милановић потврдом да је једном пројекту додељен износ већи од три стотине хиљада динара иако је предлагач формиран само пет дана пре расписивања конкурса због чега се референце и гаранције за испуњеност услова не могу узети у обзир. Све што је утврђеном сматра се довољним за захтев републичком и Вишем јавном тужилаштву у Краљеву за покретање управног спора и поништење решења Градског већа. Почетак друге декаде јуна обележио је радни састанак представника Народне странке и Телевизије Мелос на коме је потврђено подношење тужбе Управном суду у Београду од кога се тражи да поништи решење које је изазвало толико узбуђења у делу краљевачке јавности. Податак да би терет коначне пресуде могао да буде преваљен на леђа свих грађана Краљева повод је за позив градским челницима да проанализирају уочене недостатке и сами пониште решење како би пореске обвезнике поштедели трошкова судског поступка који се очекују по окончању спора. Као субјекат који није директно укључен у процес расподеле средстава ингеренције Народне странке завршавају се подношењем захтева надлежним тужилаштвима због угроженог јавног интереса.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

И

пре објављивања конкурса за доделу средстава пројектима за остваривање јавног интереса у области јавног информисања знало се да неће сви бити задовољни количином пара из градске касе која се, и поред све већег броја оних који полажу право бар на део, годинама уназад не мења. Након што је Градско веће прихватило предлоге комисије састављене од представника медијских удружења исказано је највеће незадовољство од преласка на нов начин финансирања медија. То је било довољан повод да представници највећег броја опозиционих странака и удружења, окупљени у заједнички фронт, организују јавно окупљање незадовољних грађана на Тргу српских ратника са захтевом да решење буде стављено ван снаге. Одлучност да се истраје до испуњења захтева трајала је само месец дана а онда је, без икакве најаве, утихнула без довољно јасних назнака о наредним корацима. Први следећи начинили су краљевачки народњаци потврдом о покретању управног поступка пред одговарајућим институцијама од којих се очекује да уваже доказе који указују на незаконитост решења заснованог на неотклоњивим формалним и суштинским недостацима. По податак се дошло на основу исцрпне анализе података добијених од Градске управе и увида у комплетну документацију која је пратила ток конкурса. Народњаци потврђују да недостаје само информација о средствима исплаћеним члановима комисије за оцену пројеката, па ће захтев бити поновљен. Увидом у расположиву документацију утврђено је да комисија за оцену пројеката и утврђивање предлога којим се расподељују средства није формирана у року дефинисаним у правилнику о спровођењу поступка. До релевантних података није могло да се дође ни у медијским удружењима која су делегирала чланове комисије, а податак да је градоначелник Краљева донео одлуку о формирању комисије 26. марта води ка ставу да то није учињено у року од двадесет дана од расписивања конкурса. Формално неодговарајућим оцењује се и предлог Друштва новинара Ниша за чланове комисије, јер се на њему не види датум пријема, а није достављено ни решење Агенције за привредне регистре којим се доказује да постоји дуже од три године што се не може утврдити на основу решења о променама из прошле године на коме нема ни потписа ни печата. Народњаци имају примедбе и на текст решења о додели средстава јер је у образложењу наведено како су пројекти приспели на конкурс у периоду између 28. и 30. марта што потврђује да ни један није поднет благовремено.

- Чињеница да стоје ти датуми довољна је да ово

37

24.6.2018.

МАГАЗИН

38

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (17)

СРПСКИ РАТНИ ПЛАН

- Током опште мобилизације српске војске која је изведена од 26. до 30. јула, а концентрација од 31. јула до 9. августа 1914. године, укупно је мобилисано 250 хиљада оперативне и 150 хиљада војника резервних снага. - Груписање српске војске предвиђено ратним планом извршено је на основу процене земљишта у стратегијском погледу за случај да аустроугарска војска предузме офанзиву са севера, у Шумадију ка Крагујевцу, али не и за случај њене офанзиве у северозападну Србију ка Ваљеву. - Низ крупних стратегијских грешака аустроугарске Врховне команде српској Врховној команди су дале довољно времена да, брзим марш–маневром, пребаци главну снагу са Великоморавског на Дринско– савско војиште

39

У

МАГАЗИН

24.6.2018.

очекивању анексије Босне и Херцеговине Краљевина Србија је предвиђала могућност рата, па је Главни ђенералштаб, чији је начелник био ђенерал Радомир Путник а његов помоћник генералштабни пуковник Живојин Мишић,1908. године израдио дефанзиван план за рат против Аустроугарске. Основа ратног плана била је: „Држати се одбране, док се политичка и стратегијска ситуација не разјасне, а тада дејствовати према ситуацији.“ Идеја је била правилна и одговарала војно-политичким приликама у којима се Краљевина Србија налазила за време анексије, када је ратни план рађен, тако и 1914. године кад је, почетком Првог светског рата, и примењен. На основу ситуације на обостраним ратиштима, а нарочито с обзиром на развијенију железничку мрежу Аустроугарске, Главни ђенералштаб је дошао до закључка да ће се главна аустроугарска снага највероватније концентрисати на фронту: Ковин–Панчево–Земун–Бољевци за

40

дејство најважнијим Великоморавским правцем. Врло је вероватно да ће непријатељ једну помоћну снагу концентрисати на фронту Купиново–Митровица–Бијељина–Козлук за обухватно и дејство Дринско-савским операцијским правцем, а другу помоћну снагу на фронту Сребрница–Вишеград за дејство Западноморавским правцем. Са географско-стратегијског гледишта процена вероватних непријатељских операцијских праваца била је правилна и одговарала логичној претпоставци да ће се непријатељ при избору руководити географско-стратегијским обзирима. Међутим, непријатељ је пренебрегао стратегијске обзире и повео се за политичким, па је извршио груписање снага супротно ономе што је претпостављао Српски ратни план и тако је српској војсци у почетку операција било приређено изненађење, којем је успела да парира вешто изведеним Церским марш–маневром.

Избор концентрацијске просторије за главну и помоћне српске снаге Током опште мобилизације српске војске која је изведена од 26. до 30. јула, а концентрација од 31. јула до 9. августа 1914. године, укупно је мобилисано 250 хиљада оперативне и 150 хиљада војника резервних снага. Према процени вероватних операцијских праваца аустроугарске војске, концентрација главне снаге српске војске била је одређена на основици Свилајнац–Аранђеловац–Лазаревац, са одредима за одбрану Дунава и Саве код Пожаревца, Смедерева и Београда. Једна помоћна снага требало је да се концентрише код Ваљева, са одредима за одбрану Саве и доње Дрине, код Обреновца, Шапца и Лознице, а друга код Ужица, са одредима за одбрану горње Дрине код Бајине Баште и Мокре Горе. После поделе новопа-

зарског Санџака између Србије и Црне Горе 1913. године, ратним планом је предвиђен и један одред код Прибоја.

Формација и распоред армија на концентрацијској просторији Штаб Прве армије којом је командовао ђенерал Петар Бојовић био је у Рачи, а њена истакнута група Браничевски одред, под командом ђенералштабног пуковника Милоја Васића, састављен од Дунавске дивизија другог позива и два пешадијска пука трећег позива одређена је да брани гранични фронт од Голупца до ушћа Мораве. Главна група Треће дивизије састављена од Тимочке дивизије првог позива, под командом ђенерала Владимира Кондића, Тимочке дивизије другог позива, којом је командовао ђенерал Вукоман Арачић, и Моравске дивизије другог позива, под комадом

пешадијског пуковника Љубомира Милића, са армијском артиљеријом је концентрисана на подручју између Свилајнца, Паланке и Тополе. Из штаба у Аранђеловцу ђенерал Степа Степановић је командовао Другом армијом у чијем је саставу била истакнута група Дунавске дивизије првог позива под командом пешадијског пуковника Миливоја Анђелковића Кајафа са задатком да брани гранични фронт Гроцка–ушће Колубаре, посебно прелаз код Београда и правац који од њега води ка Аранђеловцу и Тополи. Главну групу Треће дивизије чинила је Моравска дивизија првог позива, под командом ђенерала Илије Гојковића; Комбинована дивизија под командом ђенерала Михајла Рашића и Шумадијска дивизија првог позива којом је командовао ђенералштабни пуковник Стеван Хаџић, а са армијском артиљеријом концентрисана је у зони између Аранђеловца и Лазаревца. Трећом армијом са штабом у Ваље-

ву командовао је ђенерал Павле Јуришић-Штурм, а у њен састав укључени су Обреновачки одред, Дринска дивизија другог позива под командом пешадијског пуковника Драгутина Димитријевића, састављена од Шабачког и Лозничког одреда, затим Љубовијски одред из Пецке и одред на Дебелом Брду. Задатак истакнутих одреда била је одбрана граничног фронта од ушћа Колубаре до Љубовије. Главну групу представљала је Дринска дивизија првог позива, под командом ђенералштабног пуковника Николе Стевановића, а са армијском артиљеријом била је концентрисана у зони око Ваљева. Ђенерал Милош Божановић је из штаба у Ужицу руководио операцијама Ужичке бригаде код Бајине Баште на чијем се челу налазио пешадијски пуковник Иван Павловић, док је главну групу сачињавала Шумадијска дивизија другог позива под командом пешадијског пуковника Драгутина Милутиновића. Бригада је концентрисана

41

МАГАЗИН

24.6.2018.

код Ужица, са истакнутим одредом код Вардишта, са задатком да брани гранични фронт од Рогачице до Прибоја. У ишчекивању напада Коњичка дивизија, под командом пуковника Бранка Јовановића са штабом у Осипаоници, имала је задатак да осматра и брани гранични фронта од ушћа Мораве преко Смедерева до Гроцке. Лимски одред код Прибоја формиран је од 4. и 5. кадровског пешадијског пука, и појачан једним батаљоном трећег позива, могао је да рачуна на шест и по батаљона са четири митраљеза и једном брзометном батеријом за одбрану правца кроз Санџак ка Новом Пазару, а одред код Доњег Милановца са 13. пешадијским пуком

42

трећег позива, без једног батаљона, са пољском Дебанжовом батеријом имао је задатак да брани прелаз преко Дунава и правца који Поречком реком води ка Зајечару. Начелник Штаба Врховне команде, стациониране у Крагујевцу, био је војвода Радомир Путник, његов помоћник ђенерал Живојин Мишић а начелник Оперативног одељења ђенералштабни пуковник Живко Павловић. Овако груписана војска требало је да изврши стратегијски дочек, а када се испољи непријатељски прелаз преко граничних река Дунава, Саве и Дрине да пређе у наступање и поступи према конкретној ситуацији. У том циљу је извршено груписање главне сна-

ге српске војске, од шест пешадијских дивизија Прве и Друге армије, на централном простору између Велике Мораве и Колубаре, а у висини линије Свилајнац–Рача–Топола–Аранђеловац–Лазаревац. То је задовољавало услове операције према северном граничном одсеку Смедерево–Обреновац, пред којим су Прва и Друга армија биле постављене непосредно фронтом и могле стићи за два дана марша. Трећег дана од констатованог почетка прелаза непријатељских снага преко Дунава и Саве на одсеку Смедерево–Обреновац, главна снага српске војске могла је да пређе у напад у близини ових река са повољним изгледом да води битку против непријатеља ко-

ји се са јаком снагом још није могао потпуно учврстити на земљишту Краљевине Србије, имајући притом велике реке за леђима. Ако би непријатељ са главном снагом извршио прелаз Дунава источно од ушћа Велике Мораве, главна снага српске војске могла би му се, већ после три до четири дана марша, супроставити на линији Пожаревац–Велико Градиште, што је непово љнији случај од првог, али даје бар неке изгледе на успех. У односу на северозападни фронт, Дринско–савско војиште, централни распоред главне снаге српске војске био је најудаљенији, јер би за прикупљање зачеља са Велике Мораве ка фронту Саве и Дрине на отсеку Шабац-

–Лозница, ради сусрета са непријатељском главном снагом испред Ваљева, било потребно време од шест до седам дана марша. То је било довољно да непријатељска главна снага продре у слив Колубаре пре него што би Прва армија успела да учествује у бици испред Ваљева. Према томе, груписање српске војске предвиђено ратним планом, две армије на Великоморавском, једна армија на Дринско–савском, а једна дивизија на Западноморавском правцу, извршено је на основу процене земљишта у стратегијском погледу за случај да аустроугарска војска предузме офанзиву са севера, у Шумадију ка Крагујевцу, али не и за случај њене

офанзиве у северозападну Србију ка Ваљеву. Како се догодио најмање очекивани случај, то се и груписање српске војске морало мењати да би се прилагодило стварној стратегијској ситуацији. Ова измена могла је имати теже последице, јер би довела до губитка северозападне Србије, да аустроугарска Врховна команда, Команда Балканске војске и Команда Пете аустроугарске армије нису учиниле низ крупних стратегијских грешака, које су српској Врховној команди дале довољно времена да, брзим марш–маневром, пребаци главну снагу са Великоморавског на Дринско– савско војиште. Р. Вукосављевић

43

44

МАГАЗИН 24.6.2018.

45

Четири деценије Омладинске радне акције „Пештер“

МАГАЗИН

24.6.2018.

ИСТОРИЈСКИ ПОДУ

46

- Са бригадирима Палилуле почела је нова прича о раду и историјском подухвату на Пештерској висоравни да се засађивањем хиљада хектара читав простор оплемени и бар мало допринесе ублажавању сурових метеоролошких услова у овом крају земље, посебно током зимских месеци. - Сем сурових метеоролошких услова на Пештерској висоравни у првој години Омладинске радне акције „Пештер“ био је и, у историји омладинских радних анција до тада потпуно непознат, нов начин садње. - Акцијашка љубав показала како је довољна да победи све предрасуде што потврђује податак да су, по завршетку прве смене, сви отишли кућама задовољни

Фото: М. Радовановић

УХВАТ ОМЛАДИНЕ

47

МАГАЗИН

24.6.2018.

К

48

ад је на истеку осме деценије двадесетог века прокламована идеја о Србији без голети до 2000. године озбиљно се рачунало да би задатак могла да изврши само омладина. Од завршетка Другог светског рата, и првих радних акција на градњи пруга Шамац-Сарајево и БрчкоБановићи, омладинци из свих крајева Југославије учествовали су у обнови и изградњи земље и дали велики допринос промени њеног изгледа. У тренутку кад је у широку лепезу различитих послова требало укључити пошумљавање отпочела је авантура чијег су се усмеравања прихватили млади Краљевачког региона. Међуопштинска конференција Савеза социјалистичке омладине Краљево координирала је рад петнаст општинских са простора од Ћићевца до Сјенице и, до почетка 1978. године, значајан део активности посвећивала омладинским радним акцијама. Када су првих дана марта те године председник Раде Милићевић и секретар Боле Лукић позвали на разговор првог

човека омладинске организације „Фабрике вагона“ отпочела је нова фаза у развоју добровољног омладинског рада. На тај период подсећа Владан Вићентијевић који се у том тренутку налазио на челу угледне организације са дугом традицијом и резултатима, али и 2.200 омладинаца. Ма колико изазовна понуда да преузме функцију команданта новоформиране Омладинске радне акције „Пештер 78“деловала изненађујуће, првенствено због уверења да су се омладинци великих предузећа иза којих стоји волонтерски рад без предаха, појављивали као статистички подаци у извештајима оних који су уживали не мале привилегије плаћених функција, није било превише размишљања. Без довољно свести о свему што може да се догоди пристанак да се ухвати у коштац са бројним изазовима показао се као увод у посао који ће дуги низ година бити сматран историјским. Како се у то време приступало реализацији постављених задатака потврђује податак да је само два дана

касније пут водио према Сјеници где су, на договор око реализације планираних активности, чекали председник општине Југослав Кнежевић и председник омладине Рамиз Кучевић.

- Први радни задатак био је одлазак лошим асфалтним путем у велико беспуће, епицентар најхладнијих зима и сурове климе, на 1.200 метара надморске висине, где је 1954. године забележено минус 38 степени Целзијуса. Крајна дестинација Основна школа „Бранко Радичевић“ у Штављу, 12 километара удаљеног од Сјенице на путу ка Новом Пазару, где треба да се изгради насеље за бригадире и друштвене активности, а смештај обезбеди у учионицама. Затекли смо праву пустош, разрушену ограду и неуредно двориште око школске зграде и ништа више. Ухвати ме нека дрхтавица, и тек тада постадох свестан, шта сам прихватио и шта ме очекује. Назад немам куда, а напред не знам како. У глави кошмар и констатација, да је добро не би мени припало. А онда, освежење и охрабрење од

првог човека Штавља, и вечитог директора школе, Воје Киковића кога, како немају бољег, бирају већ трећи пут. Још нека реч охрабрења и закључак да сам, пошто се мало распитао о мени, поштен и радан, али прек у односима. Погледах шта ме је интересовало у згради школе, а не знам да ли сам нешто запамтио, пописмо кафу и поздрав. При изласку, нисам могао да не завирим у „Робну кућу Штаваљ“ како су мештани звали сеоску продавницу са оронулим тезгама и непопуњеним рафовима. Из ње уз гусле трешти музика „Бој на Мојковцу“, а унутра телевизор за продају, на кога је нападала прашина, и понека флаша пива. „Ето, ту је већ три месеца“ каже продавачица Станимирка Ракоњац, а ја путем рема Краљеву са незамисливим кривинама да преспавам и видим како даље. Одлазим али не знам куда - прича Вићентијевић. Иако први утисак није наговештавао превелики оптимизам охрабрење двојице челика омладинске организације на нивоу региона било је довољно за почетак озбиљног рада а први

корак је требало да буде изградња омладинског насеља. Да пре доласка прве радне бригаде 12. јуна остало је мање од три месеца, а да постави три монтажне зграде значајне површине у то време је могао само мариборски „Марлес“. Колико се радило ефикасно потврђује обезбеђење довољне количине средстава уз помоћ филијале Београдске банке у Новом Пазару чије је пословање креирао директор Нићифор Чоловић. За потврду да ће извођачу све бити исплаћено на време довољна је била реч, а телефонски позив два дана касније прилика за потврду да, и без уговора, прве компоненте зграда већ стижу. Иако је за завршетак радова одређен 10. јун, а бројни проблеми појачавали страх да неће бити испоштован, зграде за смештај чланова штаба, друштвене активности и трпезарију са кухињом, биле су спремне десет дана раније. Да се више од три стотине учесника прве смене дочека безбрижније у многоме су допринели запослени у београдској „Техноопреми“ који су монтирали најмодерније

уређаје у кухињи капацитета више од хиљаду оброка дневно, али и припадници Југословенске народне армије ангажовани на градњи аеродрома у Сјеници коју је координирао старешина Раде Церовић. Прва радна седница Скупштине ОРА „Пештер“ одржана је у сали Скупштине општине Сјеница 23. маја у присуству представника свих омладинских бригада учесница прве смене, друштвено-политичког живота краљевачког региона и општине Сјеница. За председника је изабран Драган Ћировић а Скупштина је потврдила именовање Владана Вићентијевића за команданта акције и усвојила низ аката који регулишу рад њених органа.

- По отварању седнице поздравио сам госте и чланове Скупштине, кратко указао на значај задатка, дао краћи пресек где се налазимо и како гурамо ка циљу. Сећам се да су у дискусији учествовали председник општине Сјеница Југослав Кнежевић, секретар Међуопштинске конференције Савеза социјалистичке омладине Краљево Бо-

49

50

МАГАЗИН 24.6.2018.

51

МАГАЗИН

24.6.2018.

ле Лукић, заменици команданта акције за радилиште и насеље Миодраг Обрадовић и Рамиз Кучевић као и један број представника бригада који су први пут дошли у Сјеницу и упознали се са условима који владају у овој средини. Драган Ћировић, Ћиро како смо га звали, тадашњи председник Међуопштинске регионалне заједнице Краљево коју је чинило петнаест општина, био је познат као веома комуникативан и енергичан човек који није пропуштао прилику да истакне посебан значај радова на пошумљавању за општину Сјеница и земљу у целини у заштити животне средине, као и охрабривању представника бригада учесника акције који су изгледали као покисли. Без длаке на језику акцију је, од идеје до реализације, прихватио као нешто изузетно не штедећи ни себе ни време потребно за решавање бројних проблема, испуњавање обавеза и радних задатака - каже Вићентијевић. Само неколико дана после седнице Скупштине ОРА „Пештер 78“ комплетиран је штаб, а први заједнички састанак

52

био прилика да се анализирају планови рада и радни задатак, утврде смернице деловања и рада сваког члана понаособ. Најближи сарадници команданта акције била су три заменика, Миодраг Обрадовић задужен за радилиште и квалитетно обављање свих послова садње у суровим условима на Пешетрској висоравни, за насеље Рамиз Кучевић са задатком да обезбеди потребне услове за смештај, одмор, хигијену и исхрану скоро хиљаду особа током три смене и Зоран Стефановић под чијом су ингеренцијом биле друштвене активности између поподневног одмора и повечерја. Ни после пуне четири деценије није избледело уверење да су радили као изузетно уигран тим у коме је, због одговорности коју носи функција, одлучујући био став команданта акције. Све што се дешавало током три претходна месеца требало је да створи адекватне услове за реализацију амбициозног радног задатка и програма друштвених активности, а колико је реално није могло ни да се претпостави

док, након што пристигну учесници прве смене, не оживи омладинско насеље у Штављу. Чини се да оно о чему су омладински активисти и штаб Омладинске радне акције „Пештер 78“ имали бар неку представу, са много већим интересовањем ишчекивали мештани Штавља и околних села.

- Уз огромне напоре, рад и труд, стекли су се услови за почетак акције, а прва бригада је стигла у насеље 10. јуна око три сата поподне док сам био у канцеларији. Добро сам запамтио да је то била Омладинска радна бригада „Ружица Васикић“ из београдске општине Палилула. Штављом и Пештерском висоравном проломиле су се бригадирске песме, тако да смо сви били затечени оним што се догађа и са задовољством констатовали да оно што је до тада било само идеја полако постаје стварност. Иако се то најмање очекивало затечен је био и економ акције Милић Пушоњић, пензионисани полицајац коме је поверено да води рачуна о свему што је потребно бригадирима, у првом реду да их обуче.

Са бригадирима Палилуле почела је нова прича о раду и историјском подухвату на Пештерској висоравни да се засађивањем хиљада хектара читав простор оплемени и бар мало допринесе ублажавању сурових метеоролошких услова у овом крају земље, посебно током зимских месеци. Остаће записано да су учесници прве смене ОРА „Пештер 78“ биле још омладинске радне бригаде „Милан Илић“ из Лајковца, „Братство-јединство“ из Приштине - Покрета горана Косова, „Ватросталац“ из Зенице, „Др Бошко Вребалов“ из Великог Градишта и „Прва неретванска чета“ састављена од младих из Плоча и Метковића. Стекао сам утисак да су бригадири заиста били уплашени јер су се срели са средином о којој готово ништа нису знали и тешким путовањем до Штавља. Већ сутрадан срели су се и са послом који је, колико за њих толико и све нас, био потпуно непознат јер у историји омладинских радних акција до тада није примењен такав начин рада. Показало се да је акцијашка љубав

довољна да победи све предрасуде што потврђује податак да су, по завршетку прве смене, сви отишли кућама задовољни - каже Вићентијевић. Омладинску радну акцију „Пештер 78“ 11. јуна је, у присуству великог броја уважених личности из политичког и друштвеног живота, отворио секретар Центраног комитета Савеза комуниста Србије Шпиро Галовић. Колико је акција оцењена значајном, како за Краљевачки регион тако и ширу заједницу, на најбољи начин потврђује присуство потпредседника Републичке конференције Социјалистичког савеза радног народа Србије Миломира Петровића, потпреседника Извршног већа Србије Милутина Милошевића, потпредседника Савеза синдиката Србије Радоја Стефановића, председника Републичке конференције Савеза социјалиситичке омладине Србије Слободана Палалића и великог броја званичника општина Сјеница и Нови Пазар, Међуопштинске регионалне заједнице Краљево и велики број мештана Штавља и околине.

Свима њима је, по завршетку званичног дела, у сећању остао за ово поднебље невиђен културно-забавни програм са еминентним глумцима и естрадним уметницима. У аналима Омладинске радне акције „Пештер“ остало је записано да су учесници друге смене првог акцијашког лета на овим просторима биле омладинске радне бригаде „Никола Стојановић – Татко“ са омладинцима из Дољевца и Житорађе, „Веско Карангеловски“ из Македонског Брода, „Митар Трифуновић – Уча“ из Тузле, „Лескотекс“ из Лесковца, „4. април“ из Београда и „Вранек Мато – Чапајев“ из Дугог села. Оно што су започели у трећој смени су наставили бригадири омладинских радних бригада Покрета горана Србије „Момчило Поповић“ из Београда, „Јован Митић – Ђорђе“ из Беле Паланке, „Ацо Карманов“ из Радовиша, „Лаза Стојановић из Свилајинца, „Милош Мамић“ из београдске општине Раковица и „АИК“ из Бачке Тополе. Т, Радовановић

53

54

МАГАЗИН 24.6.2018.

ЖЕТВА шведског јечма у Годачици 20. јуна 2018.

55

56

МАГАЗИН 24.6.2018.

57

58

МАГАЗИН 24.6.2018.

59

60

МАГАЗИН 24.6.2018.

61

62

МАГАЗИН 24.6.2018.

63

64

МАГАЗИН 24.6.2018.

65

Знаменити Краљевчани: Борис Буњак (3)

МАГАЗИН

24.6.2018.

НА МАРГИНИ ФУДБАЛСКИХ ЗБИВАЊА

66

- Да се Краљево налази на маргинама фудбалских збивања доказ је чињеница да Слога никада није успела да се пласира у највиши ранг такмичења националног шампионата. - Седамдесетих година прошлог века једини период у вишедеценијској историји клуба кад је Слога имала квалитетан тим, исто толико квалитетно руководство и публику као три стуба на којима се темељи успех у овом спорту. - Слога има капитал који нема ни један други клуб, а то су талентовани играчи. - У једном тренутку шест играча у Црвеној звезди. - Из сваке генерације буде по неколико квалитетних играча, па је мало клубова у Србији који нема неког из Краљева. - Скоро пола века нема спортских радника који ће да повуку и клуб буде на професионалном нивоу

Борис Буњак

67

МАГАЗИН

24.6.2018.

К

68

ао најважнија споредна ствар на свету фудбал је у време Светског првенства у Русији главна тема највећег броја разговора, чак и међу онима који у друго време не поклањају посебну пажњу збивањима у овој области. Месец дана такмичења прилика је да се бар на кратко заборави на проблеме који годинама оптерећују краљевачки фудбал, пре свега кад је у питању Слога која никако да се ишчупа од проблема и крене према положају који јој, по многима, припада. Они који на стање у краљевачком фудбалу гледају хладне главе, и без превише емоција, настоје да реалније сагледају узроке мањих или већих неуспеха током неколико деценија са циљем указивања на потребу да се стање консолидује и са реалнијим очекивањима крене напред. Међу такве се убраја краљевачки интернационалац Борис Буњак који у паузи првенства, а пре почетка најзначајније фудбалске представе у свету, указује на невеселу чињеницу да се Краљево као средина деценијама уназад, могло би се рећи

од оснивања најуспешнијег локалног клуба, налази на маргинама фудбалских збивања а доказ је чињеница да никада није успела да се пласира у највиши ранг такмичења националног шампионата. Разлози томе су бројни а да их је могуће елиминисати најбоље потврђују догађаји с размеђа седме и осме деценије прошлог века кад је клуб доживљавао најзвезданије тренутке и, после изузетних резултата са првог места табеле Друге лиге, закуцао на врата најелитинијег друштва. Био је то једини период у вишедеценијској историји клуба кад је Слога имала квалитетан тим, исто толико квалитетно руководство и публику као три стуба на којима се темељи успех у овом спорту.

- Руководство је обезбедило новац, терене, опрему и припреме, па ништа није шкрипало. Кад говорим о тиму потребно је да свако место има два играча истог квалитета, а публика је ту да све прати и подржава. Слога је у то време имала отворена врата за све акције у свим великим предузећима, ни-

је јој требала помоћ, а фирме су се утркивале ко ће пре да јој се нађе, јер је то за њих била својеврсна реклама. Људи који су долазили у Слогу да раде морали су да буду личности, па су то били председници општине и виђени људи високог рејтинга. После тих квалификација Слога никада више није дошла на тај ниво. Испадала је из Друге лиге и враћала се у Другу лигу, у Српску лигу и зону па се враћала и увек је то било испод оног нивоа. Од тих квалификација до данас све време је таворила уз много парадокса. Слога има капитал који нема ни један други клуб, а то су талентовани играчи. У време кад сам био у Црвеној звезди било је још шест играча из Краљева, а Слога је била у Српској лиги. Из сваке генерације буде по неколико квалитетних играча, па је мало клубова у Србији који нема неког из Краљева - каже Буњак. Податак да деценијама у Краљеву није било довољно квалитетних фудбалских учитеља основа је потраге за њима у другим срединама, а године

иза нас потврђују да су полако стасавали и у овој, чак превазишли границе земље и достигли значајан рејтинг у различитим кубовима широм света где се, поред Буњака, са респектом изговарају имена Бранка Вукићевића, Ђорђа Коковића, Драгана Јовановића, Петра Ђекића и других. Значајним фактором који води ка успеху сматра се публика чије присуство на утакмицама, и подршка клубу, највише зависи од резултата који се остварују на терену. Мањи или већи број највернијих белој боји по правилу варира, а од некадашњих неколико хиљада свео се на број који се сматра занемарљивим и за клубове најнижег ранга такмичења. У таквој ситуацији поставља се оправдано питање шта недостаје.

- Од квалификационе утакмице за улазак у Прву савезну лигу против Црвенке пре скоро пола века нема спортских радника који ће да повуку и клуб буде на професионалном нивоу. Има врхунских аматерских радника, они су изванредни, али никад нису били у

професионалном фудбалу и то је релација која недостаје. Данас недостаје и тренерски кадар, и новац, и навијачи, и услови, али Слога и даље има таленте као највећи капитал и темељ од кога сваки клуб мора да пође. Људи који треба да одлучују изгубили су смисао, па на Слогу гледају као потрошача а не ствараоца. Кад схвате како треба да буде стваралац другог живота другачије ће се одности према клубу који ће покренути много тога, туризам, део угоститељства и бизниса. Приликом потписивања уговора прва тема директора „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“ увек је била Слога. Сада немају тему. Не можемо да имамо ни представнике у фудбалским органима, јер смо на тако ниском рангу такмичења, а кад је Слога била друголигаш имала је представнике у Председништву Фудбалског савеза Југославије. Била је значајан клуб тамо где је конкуренција била жестока, а сада кад клубови ничу из неких паланачких средина ми не значимо ништа, а тога нисмо свесни - каже Буњак.

Податак да су бројни фудбалски клубови из окружења, чак они из по броју становника безначајних средина, успели да изграде велелепне стадионе са осветљењем води ка ставу да је неко у њима имао довољно ауторитета да обезбеди значајна материјална средства и створи боље услове за развој овог спорта. Податак да Краљево много заостаје поново актуелизује питање постојања оних који би то могли да учине у времену кад је у градској каси све мање пара и за много значајније ствари. Искуство напреднијих средина сведочи о постојању спортских друштава са више различитих клубова али идеја о формирању таквог, које би окупило бар најзначајније клубове у различитим спортовима, у Краљеву није наишла на плодно тло. Идеја о формирању спортског друштва темељи се на ставу да би у оквиру њега могла да се изврши адекватнија раподела пара које локална самоупрва издваја за развој спорта. У супротном до значајније количине средстава, која обез-

69

МАГАЗИН

24.6.2018.

беђују да се колико толико побољша тренутно стање, имају само они који су показали више вештине у приближавању све тањој каси. Податак да значајан утицај на развој спорта у свакој средини све више има политика води ка ставу да би побољшању стања у фудбалу, и спорту уопште, могли да допринесу једино особе којима су подједнако блиски и спорт и бизнис који се везује за њега. То потврђују искуства бројних других средина у земљи, а Буњак верује да би значајнији искорак у развоју фудбалског могао да буде и покретач других спортова. Неспорна је чињеница да је за развој спорта изузетно важна спортска инфраструктура а да у Краљеву, ако се изузме нова спортска дворана у Рибници, деценијама нису улагана значајнија средства. Да у овој средини ни то није одлучујуће сведочи податак да у новој дворани, са условима за одржавање међународних утакмица највишег ранга, готово да нема ко да игра

70

јер су сви значајнији клубови већ на крају претходног првенства морали да се преселе у нижи ранг такмичења. У ситуацији кад нема пара некако се одржава стање фудбалског стадиона који, верују стручњаци, не би могао да прође ни санитарну контролу пред евентуални пласман у неки од виших рангова такмичења. Све је чвршће уверење да кључ проблема треба тражити у способности градских челника да препознају значај спорта и, у складу са тим, промене однос према њему како би била створена база око које се окупљају нови људи са новим квалитетнијим идејама. Податак да спорт у многим срединама представља начин за успостваљање пословних контаката, и развијање сопственог бизниса, основа је става о потреби постојања здравих клубова који онима који улажу значајна финансијска средства могу вратити много више. Светско првенство у фудбалу је прилика за проверу спремности најбо-

љих националних селекција из свих крајева света, али и исцрпне анализе игре сваке посебно. Оно што су показале квалификације, и припремне утакмице пре почетка такмичења, указује на оправданост очекивања много офанзивнијег фудбала од оног на који су навикли и најоданији љубитељи овог спорта.

- Ако смо пажљиво пратили Лигу шампиона видели смо да пролазе екипе које дају голове. Зато мора да се игра нападачки и агресивно да би давао голове и прошао даље, а екипе које имају савремена схватања о фудбалу, и квалификовале су се за Светско првенство, иду у прилог тој причи. Италијани нису на Светском првенству јер су остали верни дефанзивној школи и не мењају се, а тај начин размишљања и игре је превазиђен. Ни Холандија се није пласирала, јер су остали верни систему три-четири-три што је у једном тренутку било интересантно, али су други брзо нашли одговор на систем који више не даје

резултате па мора да се мења. Бразилци су отишли најдаље, Немачка такође, па мислим да су фаворити број један јер су прихватили толико европских ствари, као што су пресинг и агресија са лоптом и без лопте, транзиција из напада у одбрану и одбране у напад. Прихватили су то као врхунска европска екипа, јер много њихових играча игра у Европи, а тренеру треба одати признања што је успео да уклопи европски начин игре са бразилском техником и вицом који имају. Немци увек иду до финала и са њима свакако треба рачунати, а Аргентинци ће можда постати робови Месија, како би помогли да дође до трофеја који му недостаје, па мислим да неће ни доћи до финала. Од осталих Шпанија је озбиљна репрезентација а и Француска која, иако нисам љубитељ те врсте фудбала, има много добрих фудбалера али је питање како ће се уклопити у целину. Они су као домаћини били светски прваци, али је тешко да то понове на страни.

Кад је наша репрезентација у питању све зависи од старта. Можда имамо срећу што прву утакмицу не играмо против тако велике репрезентације и ту је шанса да започнемо такмичење са три бода, али ће бити много тешко јер Костарика не мотивише својим именом. Ако будемо свесни да морамо да дамо двеста посто, као против Бразила, то је пут да победимо, а ако кренемо са три бода то је добар пут да прођемо Швајцарску, па са Бразилом резултат неће ни бити битан. Мислим да је реално да победимо Костарику и Швајцарску, због разлике у квалитету наших играча, а оно што прави резултат је изненађење у игри. Мислим да имамо више квалитетних играча него Швајцарска и то је оно што прави резултат, и на то треба ставити акценат, а после је све срећа - каже Буњак. Пре само неколико година неко се у локалној средини сетио како би осведоченом интернационалцу могла да се додели титула амбасадора Краљева. Иако не доноси никаве материјалне

користи идеја је утицала на јачање свести о значају такве улоге, али је нестала исто тако брзо као што се и појавила. Више од чињенице да је после толико деценија упорног рада остварен животни сан да стане на чело репрезентације изненађује сазнање да је то у локалној средини прошло незапажено. О томе сведочи податак да ни у једном од локалних медија није било ни најмање информације о томе. Неће то, каже Буњак, променити његов живот, али боли сазнање да средина не препознаје оне који је представљају у свету. А како то чини Буњак најбоље сведочи податак да, кад га у далеком свету представе као београђанина, потврди како то јесте главни град, али да је његов град Краљево и да се поноси што га представља тамо где су једва чули за Србију. Доказ више је потврда жеље да, ако неко процени како може, дође и помогне без обзира на сва игнорисања. Т. Радовановић

71

Век и по Карановачке читаонице

МАГАЗИН

24.6.2018.

ПРВИХ СТО ПЕД

72

- Обележавање значајног јубилеја један од најважнијих културних догађаја у Краљеву ове године. - Одбор за обележавање 150 година Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ усвојио програм и план рада у који је укључен низ различитих активности. - Како је централни догађај у октобру обележавање Дана Краљева Краљевдана и активности на обележавању једноиповековног јубилеја Краљевачке читаонице везује се за овај датум.

- У октобру дводневни научни скуп под називом „Библиотеке у културном животу Србије“ у присуству најеминентнијих имена из области библиотекарства. - На век и по организованог читања треба да подсети изложба „Библиотека некад и сад“

ДЕСЕТ ГОДИНА

73

МАГАЗИН

24.6.2018.

К

74

раљево је један од малобројних градова приближне величине у Србији који има традицију од 150 година организованог библиотекарства што је повод да се значајан јубилеј, током септембра и октобра ове године, достојно обележи организовањем неколико значајних културних манифестација библиотечког типа. Носилац активности је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ као легитимна наследница Карановачке читаонице основане 1868. године. Обележавање јубилеја у овој установи сматрају једним од најважнијих културних догађаја у Краљеву ове године, а седница организационог одбора за обележавање 150 година Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ је прилика за потврду о усвајању програма и плана рада у који је укључен низ различитих активности. Како је централни догађај у октобру обележавање Дана Краљева Краљевдана и активности на обележавању једноиповековног јубилеја Краљевачке читаонице везује се за овај датум. Податак да је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ годинама уназад организатор различитих програма посвећених овом догађају, посебно Краљевданске беседе, повод је да и она буде посвећена јубилеју читаонице а пред гостима из Министарства културе и информисања и Народне библиотеке Србије изговорена у Свечаној сали Градске управе. Краљевданска беседа је увод у дводневни научни скуп под називом „Библиотеке у културном животу Србије“ у присуству најеминентнијих имена из области библиотекарства и информатике као и институција са којима библиотека има потписане протоколе о сарадњи, пре свега из Херцег Новог и Зелене горе. Уочи Преображења љубитељима писане речи представиће се песници чија су дела објављена у библиотеци „Поезија данас“, а који су последњих неколико година били добитници различитих књижевних награда. Као и претходних година Библиотека за 1. октобар, кад почиње Дечја недеља, припрема посебан програм намењен најмлађим читаоцима а на век и по организованог читања у овој средини треба да подсети изложба названа „Библиотека некад и сад“. Пригодна монографија сматра се материјалним доказом једноиповековног постојања, а планирано је да буде завршена у

првој половини последњег месеца у години и представљена јавности на Дан библиотекара 14. децембра. Значајна средства за издавање, и организацију других дешавања поводом јубилеја, обезбедило је Министартсво културе и информисања. Уредник монографије Емилија Димовски открива да је у њеној изради учествовао велики број људи а довољна количина историјске грађе, фотографија, новинских чланака и годишњих извештаја о раду, треба да потврди да је библиотека пролазила кроз различите фазе, баш као и друштво у оквиру кога је постојала толико дуго. Очекује се да све то буде од велике користи свима који се у будућности буду бавили историјом града.

- Прегледали смо доста јубиларних монографија које су објављене последњих година и одлучили се за концепт који је ускладу са писањем извештаја о раду а који ће, надам се, бити читак с обзиром на околност да много људи који учествују у раду монографије прате рад библиотеке у прилично дугом периоду. То значи да смо живи сведоци и памтимо људе који су дали значајан допринос раду библиотеке и то искажемо кроз континуитет који је најважнији за њен рад, јер су сви који су долазили настављали започети посао без обзира на лична неслагања и различита виђења. То је нешто што може да се прати и што ће се видети у монографији кроз причу о свим службама које имамо и развијамо од 1973. године. У уводном делу имамо причу о историјату читалишта и љубитеља књиге у Карановцу, а потом прелазимо на део који се завршава 1973. годином и односи на премештање библиотеке по различитим локацијама у граду и проблемима које је имала. Установа није била велика, али је имала велике амбиције до краја 1973. године када се досељавамо у овај простор који није адекватан јер немамо приземље потребно за позајмну делатност. То је била револуционарна промена, место уцентру града, нова зграда, велики простор где смо почели да градимо савремену библиотеку са службама које су се множиле и стигли да успевамо да држимо корак са нашом браншом у свету ускладу са материјалним могућностима - каже Димовски. Иако је још у фебруару најављено да ће

75

24.6.2018.

МАГАЗИН

76

програми везани за обележавање значајног јубилеја бити равномерно распоређени током читаве године први је организован тек у последњој декади јуна. И поред тога значајним се сматра везивање сто педесете годишњице Карановачке читаонице са значајним датумима из ближе и даље историје града. Последња седница организационог одбора, на чијем се челу налази градоначелник др Предраг Терзић, прилика је за потврду како је Краљево високо котирано на листи градова по издвајању за културу. У том смислу значајном се оцењује и сагласност Градског већа на иницијативу председника Србије Александра Вучића за изградњу споменика краљу Стефану Првовенчаном на Тргу Светог Саве за који су средства обезбеђена изменама и допунама Програма уређења грађевинског земљишта. На прошлогодишњи научни скуп посвећен животу Стефана Првовенчаног наслоњен је програм посвећен библиотекарству у Средњем веку, а већ наредне године очекује се обележавање осам стоте годишњице од аутокефалности Српске православне цркве. Због догађаја у коме значајну улогу има Манастир Жича очекује се да буде прихваћен предлог да централна манифестација догађаја од државног значаја буде организована у Краљеву. И поред значајних домета које достижу краљевачке установе културе, и ништа мање значајне количине средстава која се за њих издвајају из градске касе, недовољним се оцењује интересовање грађана да присуствују програмима који се организују. У светлу констатација како организатори не могу битније да утичу на масовност посете недовољно убедљивим се чини очекивање да ће програми посвећени обележавањеу сто педесете годишњице Краљевачке читаонице привући знатно већи број Краљевчана него ранији.

Крановачка читаоница У Карановцу као центру истоименог среза читаоница постоји од 1868. године, а податак наведен у извештају управитеља Читаонице карановачке од 6. маја 1875. године у супротности је са податком који се налази у молби начелника округа чачанског И. Коцића од 1. маја 1873. године, министру просвете.

- Грађанство вароши Карановца установило је варошку читаоницу још 1869. године, па како до сада никаквих правила није имало, то је сада такова сачинило – стоји у допису. Да је тачан датум оснивања читаонице тешко утврдити показује извештај председника Општинског суда карановачког Јована Сарића упућен 9. јануара 1881. године начелнику среза карановачког Јови Чешмановићу.

- Читаоница које је године, као први пут отворена, Суд није могао сазнати, но само то, да је постојала пре доласка његовог височанстава књаза Милана.... Правила „Друштва Читаонице карановачке“ одобрена су 30. маја 1873. године, што се може видети из акта министра унутрашњих дела Начелству округа чачанског. Према сачуваним подацима, читаоница је 1874. године имала 50 чланова који су плаћали 40 гроша улога годишње. Средствима чланова организован је рад и издржавање читаонице, извршена је претплата за осам домаћих листова: „Српске новине“, „Видовдан“, „Будућност“, „Домишљан“, „Рад“, „Тежак“, „Глас јавности“ и „Застава“, а записано је како је Читаоница организовала села, вечерње забаве и беседе. У време српско – турских ратова у периоду између 1876. и 1878. године Читаоница није радила, а како град Карановац са око 2.500 становника 1880. године није имао читаоницу општинска управа је настојала да обнови њен рад. Тако је 1. јануара 1881. у општинском школском здању отворена „Општинска читаоница“ , која поседује 12 домаћих листова, „Српске новине“, „Исток“, „Видело“, „Нови век“, „Самоуправу“, „Побратимство“, „Стармали“, „Српску зору“, „Марицу“, „Глас црногорца“, „Сељак“, „Заставу“, као и нешто бугарских и немачких наслова. У периоду од 1881. до 1909. године читаоница је постепено попуњавала књижни фонд који је у време отварања Ниже Гимназије 1909. године имао око три хиљаде књига. Рад Читаонице поново прекидају ратови, најпре Балкански, а потом и Први светски рат, јер је зграда у којој се налазила претворена у касарну а књиге уништене. Крај Првог светског рата означио је и крај Читаонице која се више није обнављала. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

77

78

МАГАЗИН 24.6.2018.

79

Први у низу програма обележавања јубилеја

МАГАЗИН

24.6.2018.

ПИСЦИ НАШЕ

80

- У светлу чињенице да величина и значај једне установе, или града, није у броју људи већ у оном што ти људи стварају Краљево се сматра великим градом, баш као и Народна библиотека „Стефан Првовенчани. - Да се књижевни живот одвија и ван престонице најбоље сведочи пример Краљева као средишта српске књижевности, културе, књижевног живота. - Издавачка делатност одавно је превазишла оквире локалног значаја стекавши мисионарску важност у контексту националних културних прилика чему угледом, идејама и квалификацијама, доприносе и писци запослени у библиотеци. Библиотека је просветитељска установа, место где се чува знање, где се то знање систематизује, каталогизује промовише, унапређује

БИБЛИОТЕКЕ

81

П

МАГАЗИН

24.6.2018.

исци наше библиотеке, назив је првог програма у поводу обележавања сто педесет година рада и постојања краљевачког храма књиге у коме су учествовали писци који су били запослени, или тренутно раде, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“. Организатори потврђују да циклус програма којима се обележава једна оваква важна и велика годишњица не може почети боље него програмом представљања управо тих писаца. Круг аутора учесника програма не би био потпун када би изостали они ствараоци чији је траг у трајању ове установе неизбрисив, па су се међу њима нашла и значајна имена аутора који су у овој библиотеци радили ранијих година, Горан Петровић, Драган Хамовић, Дејан Вукићевић, Живорад Недељковић, Дејан Алексић, Милоје Радовић, Верослав Стевановић и Милош Милишић, а њихов гост био је проф. др Михајло Пантић, са београдског Филолошког факултета.

82

Другачије се не би ваљало, нити могло, учинити у настојању да се покаже како величина и значај једне установе, или града, није у броју људи већ у оном што ти људи стварају. У светлу те чињенице Краљево се сматра великим градом, баш као и Народна библиотека „Стефан Првовенчани“. Иако се Београд сматра седиштем свих видова друштвеног живота, јавних књижевних прилика и токова, врло интензиван и садржајан, а по квалитету несумњив, књижевни живот се одвија и ван престонице о чему најбоље сведочи пример Краљева. О томе да ли имају утицај и каква је улога малих књижевних средина у координатама културног живота Србије, као и посебностима краљевачке књижевне сцене, говорио је др Михајло Пантић, професор Филолошког факултета, прозаист, књижевни критичар, антологиста, приређивач, културни посленик... Постоје много већи градови него што је Краљево које је, каже др Пан-

тић, без икакве сумње једно од средишта српске књижевности, културе, књижевног живота, а у таквим градовима се утицај библиотеке уопште не види, нити се примети чак ни уз велики труд. У Србији је тек неколико градова у којима се библиотека налази у строгом центру, што се у случају Краљева сматра више него јасним симболичким знаком због уверења да је ово место резервисано за храм, значајну раскрсницу, високу школу или зграду локалне администрације. У таквим околностима библиотека се ту врло ретко среће као место за које се може казати да је један од институционалних чинилаца те дефиниције, а у Краљеву то је супротно од уведене праксе. Истина да је писцу место у библиотеци у Краљеву има виши ниво значења, јер ту нису присутни само својим делима на библиотечким полицама, већ су и радници те установе. Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ се безброј пута доказала као средиште

културног живота, не само Краљева већ и овог дела Србије. Најбоља потврда је њена издавачка делатност која је одавно превазиштла оквире локалног значаја стекавши мисионарску важност у контексту националних културних прилика. Због тога не треба много напора да се схвати како свему томе, угледом, идејама и квалификацијама, доприносе и писци запослени у библиотеци.

- Савремена српска књижевност у овим ауторима има централни ток, а кад би читали све књижевне награде које су добили вече би постало досадно и претворило се у неку врсту каталога за Википедију. Зашто Краљево? Ту је радила традиција, свест људи о томе да је то нешто битно, да га треба подржати, али је радила и страшна упорност, савладавање неспоразума, судар са пословично лењом бирократијом. Бибилиотека и књижевност раде у амбијенту у коме нема пара, ту се сва

прича завршава и то је алиби за одсуство било какве енергије, амбиције, осећања више колективне одговорности јер је писање потпуно лична ствар. Нико нас није терао да се бавимо књижевношћу. То је свако од нас урадио по некаквом унутрашњем закону, по неком дубинском диктату, по неком морању да се изразимо, или изјаснимо, на начин који је нама најпримеренији и најприроднији. Међутим, то је тек почетак књижевности. Смисао књижевности је учествовање у нечему што се зове колективни дух неке културе а не само тај мали, или мало већи, слух показан према питањима језика и природне човекове потребе да се на тај начин испољи и изрази. Уз ову причу о посебностима, о индивидуалностима, све се више осведочујем у важност тог става. Сваки писац ради у складу са неким својим мисијама, идејама, визијама, а ово су људи који имају врло јасну представу о томе да треба дати нешто

заједници, а не само у елементарном просветитељском духу. Библиотека је просветитељска установа, место где се чува знање, где се то знање систематизује, каталогизује промовише, унапређује. Ово су листом људи који имају осећај више одговорности и, осим тога што су врло значајни писци и одавно потврђени на најразличитије могуће начине, имају нераскидиво осећање припадности, између осталог и припадности библиотеци - потврђује др Пантић. У музичком делу програма названом „Писци наше библиотеке“ учествовала су два млада човека, ствралачки већ добрано формирана, који су допринели да програм, сем литерарног, и музички добро звучи. То су ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“, гитариста Реља Јаковљевић и виолиниста Александар Илијовски. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

83

84

МАГАЗИН 24.6.2018.

85

МАГАЗИН

24.6.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

86

Невиђени

моћ око куће јој је итекако добро дошла, па ће ускоро овај богаташ радити

Николас је музички продуцент чија се каријера гаси. Како би опстао у послу са сарадницом Сабрином формира занимљиву музичку групу састављену од свештеника, рабина и имама, који би певали и славили различитост. У жељи да успеју, појављују се потешкоће које отежавају рад групе. Деведесетоминутну комедију у 2Д формату по сопственом сценарију је режирао Фабрис Ебоуе, а главне улоге тумаче Ремзи Бедиа, Фабрис Ебоуе, Ђилом де Тонкаде и други. Филм се приказује од сутра до среде, а пројекције почињу у 20 сати.

Наслеђено зло

Невиђено сјајни јунаци покушавају да воде миран и „нормалан“ породични живот, што је готово немогуће када поседују такве моћи. Њихова мисија ће ускоро изаћи на видело: стигао је нови злочинац који прети све да уништи. Први део анимиране приче о авантурама несвакидашње породице стигао је у биоскопе широм света 2004. године и зарадио више од 633 милиона долара. Анимирану породичну авантуру у 2Д и 3Д формату синхронизовану на српски језик, којој недостаје само два минута да би трајала два сата, по сопственом сценарију је режирао Бред Бирд, аутор филма „Невиђени“ и Оскаром награђеног „Мућкалица“, а главним јунацима гласове су позајмили Борис Пинговић, Теодора Ристовски, Ивона Рамбосек, Тодор Јовановић и Иван Јевтовић. Филм се приказује до 27. јуна, а пројекције почињу у 18 сати.

оно што никада није. Иако ће му у почетку све бити тешко, Лео ће на крају ипак успети да се прилагоди и почне да воли свој „нови“ живот. Стодванаестоминутну романтичну комедију су по сценарију Лесли Диксон режирали Роб Гринберг и косценариста Боб Фишер, а водеће улоге тумаче Ана Фарис, Ева Лонгориа и Еугенио Дербез. Филм се приказује до 24. јуна у пројекцијама које почињу у 20 сати.

КоЕкситер

Продуценти филма „Вештица“ доносе нови напети хорор о демонима које смо можда наследили од својих родитеља. Када Елен Грејем умре, породица њене кћерке почиње да разоткрива застрашујуће тајне о своме пореклу, а што више откривају више настоје да избегну злокобну судбину. Хорор трилер са елементима мистерије у трајању које за седам минута премашује два сата по соственом сценарију је режирао Ари Астер, а у главним улогама се појављују Тони Колет, Габриел Бирн, Алекс Волф и Мили Шапиро. Филм се приказује до среде 27. јуна, а пројекције почињу у 22 сата.

Мој лажни муж Леонардо, себично богати плејбој, пада с јахте и буди се у болници с амнезијом а кад његова бивша секретарица сазна за несрећу, одлучи да му се освети и увери га да је он њен муж. Као самохраној мајци три кћерке по-

87

Седам дана пред старт „Веселог спуста“

МАГАЗИН

24.6.2018.

СВЕ СПРЕМНО О

88

- Успешно приведене крају све припреме за двадесет девети по реду „Весели спуст“. - На градском базену ће и ове године бити одржане Игре на води, а планирано је да трају између девет и тринаест сати.

- Очекују се четрдесетак учесника из Краљева и других средина Рашког округа. - Пријављивање учесника у Канцеларији за младе, а позив је упућен свим заинтересованим у оквиру шесточланих тимова. - Манифестација традиционално почиње новинарским спустом који је ове године изостао због неповољних метеоролошких прилика, а организатори верују да оне пред старт 1. јула неће спречити знатно већи број учесника него прошле године да се прикључе веселом каравану на води

О ЗА ПОЧЕТАК

89

В

МАГАЗИН

24.6.2018.

есели спуст је најстарија манифестација на води која се активно одржава од 1990. године, никада истог датума али увек последње недеље јуна, или прве у јулу у зависности од временских услова који се чине посебно важним за догађај ове врсте. Много је разлога за то, а први да би се максимално избегле потенцијалне незгоде на води, а учесници тога дана забавили а спуст заиста буде весели. Испод зидина средњовековног града Маглича прве године је кренуло двадесетак пловила са око сто педесет учесника да би се наредних повећавао до процене о десет хиљада домаћих и иностраних гостију који су тог дана на својим пловилима, или изнајмљеним баш за потребе манифестације, кренули пут Краљева. Окупљање најоданијих манифестацији по правилу почиње неколико да-

90

на раније, у највећем броју дан пред старт, а подножје средњовековног града се током последње три деценије показало идеалним местом за различите врсте дружења. У исто време у центру Краљева се организују концерти и спортско – рекреативни сусрети, а за оне који нису обезбедили пловила и превоз за себе, на дан када почиње Весели спуст, организује се превоз аутобусима и камионима до стартне позиције. Старту највеселије регате претходи концерт на Тргу српских ратника а учеснике „Веселог спуста“ и све љубитеље добре музике ове године ће забављати нишка рок група Кербер. За оне који више воле забаву уз другу врсту музике, и по неко пиће, и ове године ће бити приређена Јегер журка на простору Омладинске улице. Након што капетан овогодишњег

„Веселог спуста“ тачно у осам сати да знак за старт, и два одморишта у Богутовцу и код Златне обале, сплаварење Долином векова на кратко се прекида у Матарушкој Бањи где се за учеснике највеселије регате традиционално припрема пасуљ. И док многи чамци и сплавови већ овде остају усидрени само најупорнији настављају путовање мирнијим делом реке и завршавају у Краљеву. Док се у Магличу спонтано организују дружења и разноврсне журке, у Краљеву су концерти и различити спортско-рекреативни сусрети, а неизоставни декор „Веселог спуста“ сваке године су и трубачи који додатно подижу ниво адреналина свих који воле дружења и узбуђења у долини Ибра. Приближавање дана кад ће капетан „Веселог спуста“ дати знак за старт за сада непознатог броја пловила по-

вод је последње припреме које најављује Организациони одбор у коме сваки од чланова има прецизна задужења у реализацији програма и садржаја манифестације „Весели спуст 2018“. Као и ранијих година окупљање учесника почиње већ од шест сати у недељу првог дана јула на паркингу испред просторија Кајак клуба „Ибар“, одакле ће сат касније према старту кренути колона аутобуса и камиона са учесницима и пловилима. Манифестација нема такмичарски карактер па је, више од тога којим ће редоследом које пловило стићи до циља испред просторија Кајак клуба „Ибар“, битно дружење и добра забава за све учеснике. Весели спуст карактеришу атрактивна пловила у које се убрајају различите врсте сплавова, чамаца и кајака, односно, све што може

да плови, или плута по води, маштовити сплавови од дрвета, стиропора, флаша, војни десантни чамци и друго. Састанак Организационог одбора Веселог спуста потврђује да су све припреме за овогодишњи, двадесет девети по реду, успешно приведене крају. У оквиру манифестације на градском базену ће и ове године бити одржане Игре на води, а планирано је да трају између девет и тринаест сати. Организатори очекују четрдесетак учесника из Краљева и других средина Рашког округа, а свима који желе да учествују прилику за пријављивање пружа Канцеларија за младе. Позив је упућен свим заинтересованим у оквиру шесточланих тимова, а пропозиције предвиђају да имају по четири мушка и два женска члана. Манифестација традиционално почиње новинарским спустом који је ове

године изостао због неповољних метеоролошких прилика, а организатори верују да оне пред старт 1. јула неће спречити знатно већи број учесника него прошле године да се прикључе веселом каравану на води. Викенд пре старта „Веселог спуста“ по традицији је резервисан за вежбу спасавања на води, а Црвени крст ће и ове године организовати акцију доборовољног давања крви. Настојање да се регати врати некадашњи сјај не огледа се само у броју оних који ће у недељу 1. јула кренути низ Ибар. Значајнија од тога је жеља да се промени однос према реци, да што више људи учествује у њеном чишћењу и да манифестација траје више дана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

91

92

МАГАЗИН 24.6.2018.

93

24.6.2018.

МАГАЗИН

94

Жарко Кривокапић

Успон и пад краљевачке кошарке: Жарко Кривокапић (2)

ИСХОД КРАЈЊЕ НЕИЗВЕСТАН

- Краљевачка кошарка је закорачила у професионализам у тренутку кад средства почињу да обезбеђују власници приватних предузећа, а Слога променила име у Бобаник. - Спорт се много пута показао као једино место на које млада особа може да се склони од разних порока који су данас присутнији него икада. - Због доприноса развоју кошарке представник Краљева у највишим органима Кошаркашког савеза.

- Слога се годинама борила да не испадне, а сад практично ни нема екипу. - На почетку сваке нове такмичарске сезоне скупи се екипа играча који немају где да играју, па дођу у Краљево. - Криза траје већ петнаест година, Слога је стално на дну табеле, а од испадања се по правилу спашавала у две до три последње утакмице

95

МАГАЗИН

24.6.2018.

У

96

време кад су кошаркаши Слоге крчили пут према прволигашком такмичењу, а и током две године учешћа у њему, у локалним условима нико није ни помишљао о професионалном бављењу спортом. Током наступа у савезној лиги играчи су само два пута добили износ који се мери солидном платом, а Жарко Кривокапић ни данас не може да објасни како су за то обезбеђене паре. У таквим условима кошаркаши су могли и да прескоче по који тренинг, чак и да се наљуте па да извесно време одсуствују из тима. Краљевачка кошарка је закорачила у професионализам у тренутку кад средства почињу да обезбеђују власници приватних предузећа, а Слога променила име у Бобаник. Много тога се променило од ситуације каква је владала само неколико година раније, а главни разлог је новац као основа на којој се регулишу међусобне обавезе. Тај период се поклопио са временом кад најзначајнија генерација у историји клуба полако напушта актив-

но играње и кад прилику да се то не деси превише нагло пружа новоформирани Машинац као место где ће многа од значајних имена краљевачке кошарке завршити каријеру. Пред крај осамдесетих година две сезоне је, са још неколицином биших играча Слоге, у Машинцу провео и Кривокапић и током првенства у оквиру Српске лиге допринео колико се у том тренутку могло. Под руководством Зорана Милашиновића Машинац у почетку није имао превелике аспирације на кошаркашкој сцени, па се у редовима искусних кошаркаша довољно дуго сматрао привлачним местом за дружење. Ситуација се променила у тренутку кад је постао јачи од Слоге и озбиљно запретио да угрози њен статус у елитном такмичењу. Нико од кошаркаша није гајио илузије да би каријера могла да се продужи на више него што године дозвољавају, поготово не у клубу у коме је стасавало све више младих играча. За разлику од оних који су се заувек

опростили од игре под кошевима Жарко Кривокапић ће још неко време остати активан у овом спорту као председник Кошаркашког савеза Рашког округа. Велики успех краљевачке кошарке, и два клуба у врхунском такмичењу, повод су за притисак на Кошаркашки савез Југославије да Краљево добије представника у најужем руководству кошаркашке организације. Поверење је поклоњено Кривокапићу који је пуна три мандата био члан Председништва, а потом и Управног одбора Кошаркашког савеза у друштву најзначајних особа у овом спорту међу којима су били Бора Станковић, Небојша Човић, Предаг Даниловић, Драган Тодорић, Драган Капичић, Душан Ивковић и други. Била је то прилика да се реши по који од проблема са којима су се суочавали краљевачки клубови за шта је у органима савеза било доста разумевања, понајвише због поштовања према средини која је у значајној мери допринела развоју овог спорта. Са слаби-

јим резултатим у првенству изгубљен је статус у органима савеза, тиме и могућност да се колико толико утиче на положај локалних клубова, пре свих Слоге и Машинца. Добри резултати једног и другог основа су ривалитета који постаје све израженији, а међусобни сусрети градских ривала све више личе на беспоштедну борбу у којој су се посебно непријатно осећали бивши играчи Слоге у екипи Машинца.

- Док је постојао Бобаник пратио сам утакмице само информативно. Био је то прелазни период који су обележиле транзиционе кризе и преливање капитала, кад једни имају новац а други немају, време кад се лако долази до новца и лако се даје. То време се завршило, новца нема ни приближно, па је Слога у великим проблемима који су довели до испадања из лиге. Слога се годинама борила да не испадне, а сад практично ни нема екипу. На почетку сваке нове такмичарске сезоне овде се скупи екипа играча који

немају где да играју, дођу у Краљево где добију једну до две плате, јер нема више кад се живи само од пара које даје општина. Криза траје већ петнаест година, Слога је стално на дну табеле, а од испадања се по правилу спашавала у две три последње утакмице. Без новца нема ништа, а много млађих талентованих играча, а ни њихови родитељи, нема стрпљења па због нереалних амбиција брзо одлазе. Тога раније није било, не знам да ли је ко од родитеља и присуствовао на утакмицама, а сад висе на огради и за време тренинга. Школу кошарке коју сам водио са Драганом Стефановићем затворио сам јер би сви који дођу одмах хтели да играју у првој петорци ма колико да се из авиона могло видети ко је брз а ко није, ко ће да порасте а ко неће - прича Кривокапић. Школе кошарке су само један од видова у коме су начин да остваре неке идеје тражили старији кошаркаши. Разлог да не трају претерано дуго нај-

чешће су притисци родитеља који сматрају да о кошарци знају више од осталих, али и материјални проблеми изазвани чињеницом да најперспективнији најчешће нису у ситуацији да поднесу трошкове чланарине неопходне за организацију повремених турнира. Транзициона криза се осетила и у „Гвожђару“ а све неизвеснија зарада повод је за одлазак у Пећ где група заљубљеника у кошарку покушава да формира екипу на истим основама како је то некада било у Краљеву. Трајало је то од средине до пред крај деведесетих година прошлог века када је Кривокапићу указано поверење да са места директора Спортског центра „Ибар“ следећих дванаест година ради на унапређњу услова за развој спорта у Краљеву. И у време кад су економске прилике биле знатно стабилније сматрало се да спорту треба више. У поређењу са издвајањима последњих година суме су биле два пута веће, а да се ситуаци-

97

98

МАГАЗИН 24.6.2018.

ја мења у негативном смислу потврђује податак о појави све већег броја клубова којима треба обезбедити адекватне услове за тренинг и приступ средствима из градске касе. Највећа количина средстава делила се између три најзначајнија клуба, по један из сфере фудбала, кошарке и одбојке што је довољно тек да преживе, а остатак на све друге до броја од скоро сто педесет колико их има данас што је пет пута више него у то време. Више клубова има у свим спортовима, борилачким као некада укупно, а финансира се и скоро педесет сеоских. Недостатак средстава сматра сае основним узроком пада квалитета у готово свим спортовима, а посебно је питање шта би било са онима који су принуђени на коришћење две спортске хале да нису ослобођени плаћања закупа за тренинге и одигравање утакмица. Атлетски стадион је изграђен давне1970, године, Хала спортова четири а базен десет година касније. Од тада, ако се изузме нова спортска дворана у Рибници, није било улагања у нову спортску инфраструктуру, јер су за то потребна средства која локална заједница не може да обезбеди. Довољна потврда је двогодишњи застој радова на градњи затвореног базена за који је, каже Кривокапић, потребно обезбедити између пет и седам милиона евра.

- Фудбалери Слоге су у зонској лиги, а скоро педесет година не могу да се опораве. Има доста сеоских клубова и неколико балон сала у којима раде приватне школе и то је добро. Иако се прича о приватизацији нема никаквог помака, јер ко има новца може сам да направи клуб а да не купује ништа. Имамо много боље услове него раније, реновирали смо стару халу, имамо женску кошарку и одбојку, а и рукомет коначно има место за тренинг али клубови немају довољно новца да би функционисали на квалитетном нивоу.

Без новца више не може да се ради па криза, поготово у кошарци, траје предуго. Опада интересовање за тренирање, ван спорта има и других понуда а нема ентузијаста као што је био Киме да трага за талентима. Има мало интересената, а од оног што буде квалитетно највећи број врло брзо оде у Београд или на неке колеџе где се утопе. На клупи се мењало доста бивших играча, али нису имали значајнијег успеха, било је и добрих тренера са стране, али се ништа није постигло. Не може у априлу да се завршава са радом, а у августу да се почиње, јер то не постоји ни на селу. За шест месеци можеш да исправиш много тога код млађих момака, и потпишеш уговоре на више од годину дана, јер краће време не значи ништа поготово ако га ниси платио па оде. Онда чекаш новог који нема где да игра, па ће доћи за мале паре да не изгуби време док чека другу прилику у Слоги која је постала успутна станица јер се нико не задржава бар две године. Слоги следи одржавање скупштине, али је основна прича да дође неко ко има визију у финансирању и може у том делу да помогне. Најважније је да се изаберу људи који мају неки однос према Слоги и, макар за почетак, бринути како да се опстане уз млађе селекције од тога што се има. Треба наћи људе који ће да раде, али је и то све теже - каже Кривокапић. Они који су у неким периодима прискакали у помоћ, а такав је и Кривокапић, не показују превише интересовања ни за чланство у органима клуба па то препуштају млађима, а међу таквима се превише дуго тражи неко ко има визију, више од кошаркашке начин да обезбеди потребну количину средстава. Тренутна ситуација не даје превише повода за оптимизам, па је све извесније да се састав тима за почетак нове сезоне неће знати пре првог кола. Добра потврда је податак

да на тренинзима, бар у новој хали у Рибници, још нема никога можда и због тога што ће кошаркаши следећу сезону започети у нижем рангу. Запослени у Спортском центру „Ибар“ последњи пут су их видели у априлу, а љубитељима спорта у граду није познато ни да ли има тренера. Због тога није мали број оних који успехом сматрају опстанак у нижем рангу такмичења.

- Најкритичнија је ситуација од када памтим. Можда у индивидуалним спортовима и има неких резултата, али у другим никад није било горе. Мислио сам да ће рукомет направити неке резултете кад дође до сале, али је ситуација таква да не могу, јер нема пара а нема их јер ће град да улаже све мање. Они имају по пет шест милиона за целу сезону, фудбал је у блокади па прошле године није добио никаква средства, а ове године тек за неке порезе, а то је врло тешко за функционисање. Ја сам задовољан каријером током које сам променио више клубова и свуда био добро примљен, у Краљеву најбоље јер је другачије него у другим срединама. Остао сам и већ четрдесет година живим у овом граду, имам добар однос са свима и задовољан сам. Време које памтим као најбоље никад се више неће поновити, нити амбијент и прича од понедељка до суботе колико се живело и причало о кошарци. У Краљево су долазили клубови које смо пре тога виђали само на телевизији, највећи клубови на свету, прваци Европе, а и сви југословенски кошаркаши који су играли за репрезентацију каже Кривокапић уз још једну потврду да је ангажовање у спорту посебно значајно у развоју сваког младог човека без обзира да ле ће, и у ком облику, наставити да се бави њиме. Спорт се много пута показао као једино место на које млада особа може да се склони од разних порока који су данас присутнији него икада. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

99

100

МАГАЗИН 24.6.2018.

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 24. И 30. ЈУНА

МАГАЗИН

24.6.2018.

24. јун

102

474. — Јулије Непот је присилио римског узурпатора Глицерија да абдицира и прогласио је себе царем Западног римског царства.

1340. —У бици код Слија, енглеска флота под вођством Едварда IIIје скоро потппуно уништиштила француске поморске снаге.

1497. — Енглески морепловац Џон Кабот се искрцао у Њуфаундленду у првој европској експедицији од времена Викинга и прогласио га поседом Енглеске.

1509. — Хенри VIII, други монарх из династије Тјудор, крунисан је за краља Енглеске. Током владавине раскинуо је са Ватиканом и 1534. основао Англиканску цркву.

1529. — Склапањем мира у Капелу завршен је рат између протестаната и католика у Швајцарској.

1793. — У Француској је усвојен први републикански устав којим је извршна власт подређена скупштини.

1812. — Трупе Наполеона Бонапарте (611.000 војника) прешле су реку Њемен и ушле на територију Русије.

1821. — Симон Боливар је са 8.000 јужноамеричких родољуба победио 4.000 шпанских ројалиста у бици код Карабобоа и ослободио Венецуелу од шпанске власти.

1822. —Формирано је прво београдско обшчество (општина). Обшчество је бирало варошког кнеза, а кнез Милош Обреновић је именовао полицајце и кметове.

1859. — Наполеон III је потукао Аустријанце у бици код Солферина у Ломбардији. Швајцарац Жан Анри Динан, који је тада организовао помоћ за хиљаде рањеника, основао је 1864. Црвени крст.

1882. —Завршен шаховски турнир у Бечу победом Вилхелма Штајница.

1894. — Италијански анархиста Санто Касерио убио је у Лиону председника

Француске Мари Франсоа Сади Карноа.

1901. — У Паризу је отворена прва изложба 19-годишњег шпанског сликара Пабла Пикаса, која је одушевила ликовне критичаре.

1912. — На Олимпијске игре у Стокхолму отпутовала је прва српска олимпијска екипа, атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић. Тиме је озваничено чланство Србије у Међународном олимпијском комитету, чији је члан постао Светомир Ђукић.

1916. — Почела је битка на Соми у Првом светском рату. Након пет месеци, колико су трајале борбе, снаге Антанте освојиле су око 200 km² територије уз губитке преко милион људи на обе стране.

1945. —Парада победе у Москви 1945.

1947. — Један амерички пилот изјавио је да је на небу видео необичан предмет који је описао као „тањир који лети кроз воду“. После овог догађаја почео је да се користи термин „летећи тањир“.

1948. —У покушају да спрече обнављање немачке државе на простору који су држали западни савезници, совјетске трупе су почеле блокаду Западног Берлина заустављањем друмског и железничког саобраћаја према том граду. Током 300 дана, колико је блокада трајала, град је снабдеван преко ваздушног моста.

1960. — Југославија, Грчка и Турска су распустиле Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи закљученом на Бледу 8. августа 1954.

1973. — Најстарији светски државник Емон де Валера дао је у 90. години оставку на функцију председника Ирске, на којој је био од 1959.

1975. —У близини њујоршког аеродрома „Кенеди“ срушио се авион „Боинг 727“ америчке компаније „Истерн ерлајнс“. Погинуло је 113 људи од 124 колико их је било у летелици.

1989. —Смењен је генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг, јер се противио употреби силе против студената на тргу Тјенанмен 4. јуна. На његово место изабран је Ђанг Цемин.

2002. — Председник СР Југославије Војислав Коштуница сменио је начелника Генералштаба Војске Југославије генерала Небојшу Павковића, који је на тој дужности задржан скоро две године после пада режима у Србији у октобру 2000. У железничкој несрећи у Танзанији на линији Дар ес Салам-Кигома погинула је 281 особа.

2003. — Председник Русије Владимир

Путин допутовао је у Лондон у четвородневну посету Великој Британији, где је био званични гост Бакингемске палате. Путин је први руски лидер који је дошао у посету краљевству после 1874. када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор је држао замрзнуте односе са Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II. 2004. — Међународни кривични суд у Хагу саопштио је да ће се прва званична истрага тог суда усредсредити на ратне злочине почињени током десетогодишњег грађанског рата у Демократској Републици Конго (бивши Заир) од јула 2002. године, када је ступио на снагу Римски статут којим је суд основан.

2010. — Након три дана игре, на турниру у Вимблдону завршен је убедљиво најдужи меч у историји професионалног тениса у којем је Американац Џон Изнер победио Француза Николу Махија резултатом 70:68 у гемовима, у петом сету.

2016. — Британци су се тесном већи-

ном од 51,89 % — 48,11 % на референдуму изјаснили за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније.

25. јун 841. — Франачки принчеви Лудвиг Немачки и Карло Ћелави су нанели пораз цару и свом брату Лотару у бици код Фонтноа.

1530. — Аугзбуршка конфесија је предата цару Карлу V. 1788. — Вирџинија је постала 10. савезна држава која је усвојила устав САД.

1867. — Американац Лисјен Смит из Охаја патентирао бодљикаву жицу.

1872. — Језуити избачени из Немачке, 99 година пошто је папа Клемент XIV укинуо тај римокатолички ред.

1876. — У бици код Литл Биг Хорна индијанско племе Сијукси под командом поглавице Лудог Коња победило јединицу VII коњичке дивизије генерала Џорџа Армстронга Кастера. Кастер погинуо са сва 264 војника.

1920. —У Вуковару је после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и изменио назив партије у Комунистичка партија Југославије. За председнике Централног партијског већа су изабрани Павле Павловић и Јаков Ластрић, а за секретаре Сима Марковић и Филип Филиповић.

1925. — У Ужице стигао први воз популарно назван „Ћира.“ Престао да саобраћа 1974, када је укинута пруга уског колосека.

1938. — Даглас Хајд инаугурисан за првог председника Ирске.

1942. — Британско ратно ваздухопловство у Другом светском рату бомбама засуло немачки град Бремен, важну поморску луку.

1944. — Америчка и британска морнарица су бомбардовале Шербур да би подржали напредовање јединица Армије САД које су се бориле у бици за Шербур.

1950. — Нападом севернокорејских трупа на Републику Кореју почео Корејски рат.

1959. — СССР предложио успостављање денуклеаризоване зоне на Балканском полуострву и у Јадранском мору.

1963. — Премијер јужне конгоанске провинције Катанге Моиз Чомбе приморан да поднесе оставку.

1966. —Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе.

1975. — Премијерка Индије Индира Ганди прогласила ванредно стање да би зауставила кампању за њено повлачење са власти. Ухапшени лидери опозиције, синдиката и интелектуалци. Мозамбик после 477 година стекао независност од Португала, први председник постао Самора Машел, лидер Фронта за ослобођење Мозамбика.

1988. — У Луксембургу потписана Декларација о успостављању званичних односа Европске заједнице и Савета за узајамну економску помоћ.

1991. — Последње совјетске јединице напустиле Чехословачку, 23 године после војне интервенције Варшавског пакта којом је прекинута реформистичка политика Александра Дубчека. Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ. То је појачало напетост у СФРЈ, која је касније прерасла у рат у Хрватској и Босни и Херцеговини.

1993. —Ким Кембел постала прва жена на челу Владе Канаде.

1995. —Шеик Хамад бин Калифа Ал Тани државним ударом са власти збацио оца, шеика Калифу, емира Катара.

1996. — У експлозији камиона-бомбе у стамбеном насељу војске САД код града Дахран у Саудијској Арабији погинуло 19 Американаца и рањено око 400 особа различите националности. За напад оптужени припадници саудијске милитаристичке групе Хезболах.

1999. — САД понудиле награду од пет милиона долара за информације које би омогућиле хапшење ратних лидера Републике Српске и председника Југославије Слободана Милошевића, оптужених за ратне злочине.

2001. — У Албанији владајућа Социјалистичка партија прогласила победу на парламентарним изборима, упркос нередима који су за последицу имали затварање 15 изборних јединица. Индонежански председник Абдурахман Вахид допутовао у званичну посету Аустралији, прву после 26 година, чиме је почела нова ера у односима две земље.

2003. — САД „замрзле“ финансијску имовину 55 бивших званичника Ирака, укључујући Садама Хусеина.

103

МАГАЗИН

24.6.2018.

26. јун

104

363. — Римски цар Јулијан је убијен током повлачења из Сасанидске Персије, а на римски престо ступио Јовијан, једини римски цар рођен у Сингидунуму (данашњем Београду).

1409. —Католичка црква је упала у двоструку шизму како је Петрос Филаргос устоличен за папу Александра V на концилу у Пизи, поред папе Гргура XII у Риму и папе Бенедикта XII у Авињону.

1541. —У борби за власт шпанских конквистадора, у Лими убијен освајач Перуа и оснивач града Лима Франсиско Пизаро.

1690. — У Београду, на Калемегдану, одржан велики српски народно-црквени сабор на којем је одлучено да се прихвати позив аустријског цара Леополда на заједничку борбу против Турака, али са територије Угарске.

1831. —Леополд I од Белгије постао први краљ Белгије 1843. — Хонгконг проглашен британском краљевском колонијом, са Хенријем Потинџером као првим гувернером.

1848. — У Румунији, гувернер револуције у Букурешту ослободио Роме ропства.

1848. — У Румунији прихваћена застава која изгледа као данашња, вертикална тробојка са плавом, жутом и црвеном бојом.

1858. — Потписивањем мировног уговора у Тјенцину завршен Други опијумски рат. Кина се уговором обавезала да отвори нове луке за европску трговину и да легализује увоз опијума.

1867. —Са Београдске тврђаве скинута турска застава, која се четири века вијорила над градом. Три месеца раније Турци су предали кључеве Београда кнезу Михаилу Обреновићу, али је на Београдској тврђави поред српске остала турска застава.

1877. —У ослободилачком рату Србије и Црне Горе против Турске (1876-78) Црногорци су код Спужа потукли турску војску коју је предводио заповедник Скадра Сулејман паша.

1881. —Српски кнез Милан Обреновић закључио са Аустроугарском „Тајну конвенцију“ којом се Србија обавезала да ће престати са агитацијом у Босни и Херцеговини и да неће закључити ниједан међународни споразум супротан интересима Беча. За узврат је добио подршку у проглашењу кра-

љевине и независност Српске православне цркве од Цариградске патријаршије.

1906. — У француском граду Ле Ман одржана је прва аутомобилска Гран при трка.

1917. — На Солунском пољу стрељани генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић Апис и мајори Љубомир Вуловић и Раде Малобабић, који су пред војним судом осуђени на казну смрти због наводног атентата на регента Александра Карађорђевића.

1941. —Финска се придружила Немачкој у Другом светском рату и објавила рат Совјетском Савезу у којем је учествовала три године.

1945. — У Сан Франциску су представници 50 земаља, укључујући Југославију, потписали Повељу о оснивању УН, која је ступила на снагу 24. октобра.

1960. — Лаврентиј Берија, шеф МВД-а, је ухапшен по налогу Никите Хрушчова и других чланова Политбироа.

1960. —Бивша француска колонија Мадагаскар је стекла независност као Малгашка Република; британски протекторат Сомалиленд постао је независна држава, а 1. јула се ујединио с Италијанском Сомалијом под називом Сомалија.

1970. — Александер Дупчек, лидер чехословачког реформистичког покрета („прашко пролеће“) искључен је из Комунистичке партије Чехословачке.

1977. —Афричка држава Џибути стекла је независност после 117 година француске владавине. Амерички певач Елвис Пресли одржао свој последњи концерт у Индијанаполису. Умро је два месеца касније.

1991. — ЈНА је кренула у акцију у Десетодневном рату да спречи одвајање Словеније од СФРЈ.

1992. — Током рата у Босни, генерални секретар УН Бутрос Бутрос-Гали позвао је босанске Србе да у року од 48 сати зауставе офанзиву на Сарајево, а босанске Муслимане да деблокирају сарајевски аеродром.

2000. — Научници из 18 земаља декодирали су 85 одсто људског генома, чиме је отворена нова ера у људској медицини. У научним круговима у свету оцењено је да дешифровање људског генома представља највеће откриће у историји човечанства.

2001. — Представници седам земаља Балкана (СРЈ, БиХ, Албаније Бугарске, Хрват-

ске, Македоније и Румуније) потписали су, у оквиру Пакта за стабилност југоисточне Европе, Меморандум о разумевању о слободној трговини. БиХ, СРЈ и Хрватска потписале су споразум којим се обавезују да реше проблем 1,2 милиона избеглих и расељених лица током ратова у бившој СФРЈ (1991-95).

2004. —После 14 година прекида, у хрватски град Сплит стигао је први воз из Београда.

27. јун 1693. —Џон Дантон у Лондону објавио први женски часопис, Лејдис Меркури.

1743. — У рату за аустријско наслеђе британски краљ Џорџ II поразио Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је предводио трупе у бици.

1801. —Британске и турске трупе поразиле Французе и заузеле Каиро.

1844. — Џозеф Смит, амерички верски реформатор и оснивач Мормонске цркве, линчован у затвору у држави Илиноис.

1905. —Побуњени руски морнари пре-

узели крстарицу Потемкин у Црном мору. Први масован излив незадовољства у руској царској армији током револуције, од 1905. до 1907. Редитељ Сергеј Ајзенштајн касније по том догађају снимио чувени филм „Оклопњача Потемкин“.

1908. —У Црној Гори завршено суђење завереницима против књаза Николе I Петровића, Бомбашка афера. Од 52 оптужена, четири осуђена на смрт, а остали на казне од три до 20 година затвора.

1932. —У Сијаму после државног удара проглашен Устав и успостављена уставна монархија.

1943. — Амерички авиони у Другом светском рату бомбардовали грчку престоницу Атину, под немачком окупацијом.

1944. — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ламаншу.

1946. — Министри спољних послова СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Француске одлучили да Грчкој припадну Додеканеска острва, укључујући Родос, под италијанском управом до капитулације Италије 1943, потом под немачком окупацијом до 1945. Одлука потврђена миров-

ним уговором у Паризу 10. фебруара 1947.

1950. — У ФНРЈ донет Закон о радничком управљању привредом, који се сматра почетком самоуправног модела, по којем се југословенски социјализам разликовао од совјетског модела.

1954. — У Обнинску, близу Москве, отворена прва нуклеарна електрана у свету.

1976. —Палестински терористи у Грчкој отели авион Ер Франса с 246 путника и 12 чланова посаде и потом одлетели у Уганду (Ентебе). Таоци ослобођени акцијом израелских командоса 4. јула. Генерал Антонио Рамаљо Јанеш изабран за председника Португалије на првим председничким изборима после полувековне фашистичке диктатуре Антонија де Оливеире Салазара.

1986. —Међународни суд у Хагу пресудио да су САД прекршиле међународно право помажући побуњенике у Никарагви.

1987. — У Београду се родио Милош Трајковић, прва беба зачета вантелесном оплодњом у Србији. [1] 1990. — Грађански рат у Никарагви окончан церемонијалном предајом оружја контрареволуционарног контрашког покрета председници Виолети Бариос де Чаморо.

1991. — Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосела граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији. Потом дошло до шестодневног рата с јединицама словеначке територијалне одбране. Према подацима Црвеног крста Југославије, погинуло 49 људи, међу њима највише регрута ЈНА.

1993. — САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду.

1997. —Председник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици. На конференцији у Бриселу представници 95 земаља сагласили се о забрани употреба нагазних мина.

1999. — У циљу окончања седмогодишњег насиља, током којег је убијено око 100.000 људи, влада Алжира, на иницијативу председника Абделазиза Бутефлика, одобрила нацрт закона о амнестији муслиманских екстремиста.

2000. — На састанку у главном граду Пољске представници 106 земаља усвојили Варшавску декларацију о перспективама развоја демократског поретка у свету. Конференција одржана на иницијативу Пољске и САД, а позив није упућен Кини, Бурми, Ираку, Југославији и неким другим земљама, у којима се, према оцени организатора, не поштују људска права. Југославија приступила Варшавској декларацији 2001, по паду режима Слободана Милошевића.

2001. —Више од милион људи окупило се да чује говор папе Јована Павла II на крају његове петодневне посете Украјини.

2004. — За председника Србије у другом кругу изабран лидер Демократске странке Борис Тадић.

28. јун 1098. — Крсташи у Првом крсташком рату победили Турке у бици код Антиохије.

1389. —Српскa војскa предвођенa кнезом Лазаром победила Османску војску предвођена султан Муратом I. 1519. — Карло V изабран за цара Светог римског царства.

1629. — Миром у Алеу окончана побуна протестаната у Француској, али тиме нису окончани њихови прогони, који су имали врхунац у Вартоломејској ноћи 1572, када је по наређењу Катарине Медичи убијено преко 20.000 њихових присталица. Пуну равноправност с католицима протестанти стекли тек после Француске револуције.

1635. —Гваделуп постао француска колонија.

1651. —Почела Берестечка битка између Пољака и удружених козака и кримских Татара.

1881. —Потписана Тајна конвенција између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије, чиме је Србија је постала зависна од Аустроугарске, али је од ње добила међународно признање да постане краљевина.

1902. — САД од Француске купиле, за 40 милиона долара, концесију за градњу Панамског канала.

1914. —Сарајевски атентат. Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву је извршио атентат на аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију.

105

24.6.2018.

МАГАЗИН

106

1919. —Потписан је Версајски споразум између Немачке и савезника, којим је формално завршен Први светски рат.

1921. —Усвојен Видовдански устав, којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом с династијом Карађорђевић.

1937. —Откривен споменик ослободициома Ниша.

1942. —Почела је Битка за Стаљинград, најкрвавији окршај у људској историји и једна од прекретница Другог светског рата.

1948. — На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија.

1950. — У саобраћај пуштен пут Београд-Загреб, дуг 400 km, „Ауто-пут братства и јединства“, у чијој су изградњи учествовале добровољне омладинске радне бригаде из свих крајева Југославије.

1956. — У пољском граду Познањ угушена побуна радника, уз велики број жртава. То је био један од првих израза кризе у источноевропским земљама после Стаљинове смрти.

1960. — Основан Универзитет у Новом Саду.

1976. — Сејшелска острва у Индијском океану после 160 година стекла независност од Велике Британије.

1981. — У експлозији бомбе у седишту Исламске републиканске партије погинуле 74 особе, међу њима и лидер партије и председник Врховног суда Ирана, ајатолах Мохамед Хосеин Бехешти.

1989. —На Газиместану на Косову и Метохији обележена 600. годишњица Косовске битке. Централан догађај на скупу, ком је присуствовало око милион људи, био говор тадашњег председника Србије Слободана Милошевића, којим је почео успон тог политичара.

1992. — У организацији опозиционог Демократског покрета Србије, испред зграде Скупштине Југославије почео Видовдански сабор. Учесници дотада највећег опозиционог скупа у Србији, који је трајао непрекидно осам дана, захтевали оставку председника Србије Слободана Милошевића, распуштање Скупштине Србије и формирање владе националног спаса.

1997. —Кубански и аргентински форензичари нашли шест костура у близу боливијског града Валгранда. Касније утврђено

да су међу њима и посмртни остаци легендарног вође гериле Ернеста Че Геваре.

2001. —Бивши председник Југославије Слободан Милошевић изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу, као први шеф државе који је предат међународном суду. Милошевић 27. маја 1999. оптужен за злочине против човечности, кршење закона и обичаја рата и геноцид током ратова у Хрватскоји и Босни и Херцеговини и сукоба на Косову 1999.

2015. — Кошаркашице Србије савладе су репрезентацију Француске са 76-68. у финалу Европског првенства 2015.

2016. —У терористичком нападу на аеродром Ататурк у Истанбулу убијено је 43 а рањено 239 особа.

29. јун 1444. — Скендербег је поразио османску војску у бици код Торвиола.

1534. —Жак Картје је постао први Европљанин који је стигао до Острва Принца Едварда.

1613. — Лондонско позориште „Глоб“ изгорело у пожару током прве представе Шекспировог комада „Хенри VIII“.

1807. — Руски адмирал Дмитриј Сењавин је поразио османску флоту у бици код Атоса.

1864. —Самјуел Краутер постао бискуп у Нигерији, први црнац бискуп Енглеске цркве.

1869. — Намесници малолетног кнеза Милана Обреновића су на Великој уставотворној скупштини усвојили Намеснички устав.

1880. — Француска анектирала пацифичко острво Отахеите (Тахити), које је од 1842. било француски протекторат.

1882. — У Београду пуштен у рад први савремени водовод који је направљен према пројекту немачког инжењера Оскара Смрекара. Из пет дубоких бунара град је добијао око 65 литара воде у секунди.

1921. — У Београду је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић Баћо бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не пого-

дивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.

1939. — Слетањем авиона „Дикси клипер“ на аеродром у Лисабону обављен је први комерцијални лет из САД у Европу.

1949. — Јужна Африка је политику апартхејда прогласила државном доктрином.

1974. — Изабела Перон је заменила оболелог мужа Хуана Перона на месту председника Аргентине.

1976. —Сејшели су добили независност од Уједињеног Краљевства.

1980. — Вигдис Финбогадотир изабрана за председника Исланда. То је било први пут да је за шефа државе у Европи изабрана жена на непосредним изборима.

1992. — Војска Републике Српске напустила је сарајевски Аеродром Бутмир након двомесечне опсаде и предале га под контролу мировних трупа УН (УНПРОФОР). Тиме је омогућено достављање хуманитарне помоћи становништву Сарајева.

1995. — Више од 500 људи погинуло је у Сеулу када се срушила петоспратна робна кућа.

1998. — Бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, осумњичен за ратне злочине у Хрватској 1992. извршио је самоубиство у затвору у Схевенингену, бли-

зу Хага.

1999. — Митингом у Чачку, на којем се окупило око 10.000 људи, опозициони блок Савез за промене почео је протесте против режима председника СР Југославије Слободана Милошевића. Протести су се у наредним месецима свакодневно одржавали у великом броју места у Србији, укључујући и Београд.

2001. — У Бриселу одржана прва донаторска конференација за СРЈ на којој је Југославији обећана помоћ од једне милијарде и 280 милиона долара. У Бечу су министри иностраних послова СРЈ и четири бивше југословенске републике потписали споразум о сукцесији, чиме је окончан дугогодишњи спор око наслеђа бивше СФРЈ. Премијер СРЈ Зоран Жижић поднео оставку дан након изручења Слободана Милошевића Хашком трибуналу. Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан, поново је изабран на нови петогодишњи мандат у светској организацији.

2002. — Лека I, син краља Зога, који је владао Албанијом од 1928. до 1939. вратио се у земљу после 63 године прогонства.

2003. — Полагањем заклетве Беатрис Мерино, угледни адвокат без политичког искуства, постала је прва жена премијер у историји Перуа.

2004. —Хашки трибунал осудио је бившег лидера Срба у Хрватској Милана Бабића на 13 година затвора, за злочине против човечности над хрватским цивилима у бившој Републици Српској Крајини (РСК) 199192. године.

30. јун 1520. —Током шпанског освајања Мексика у Теночтитлану је убијен последњи цар Астечког царства Монтезума II. 1559. — Поводом потписивања мира у Като-Камбрезију организоване су витешке игре у којима је несрећно настрадао француски краљ Анри II. 1859. —Чарлс Блондин пред 25.000 гледалаца преко разапетог конопца прешао изнад Нијагариних водопада, из САД у Канаду.

1876. — Србија и Црна Гора, у савезништву с Русијом, објавиле рат Турској.

1908. — У источни Сибир је пао Тунгуски метеорит од чије експлозије се осетило подрхтавање тла и у средњој Европи.

1913. — Наредбом бугарског краља Фердинанда извршен препад на српску и грчку војску у Македонији. Уследила битка на Брегалници којом је почео Други балкански рат, у који је 10. јула ушла и Румунија, запосевши северну Бугарску. Рат завршен миром у Букурешту 10. августа исте године.

1930. — Уједињено Краљевство признала независност Ирака, који је на међународној конференцији у Сан Рему 1920. проглашен за британско мандатно подручје.

1934. — Уз подршку војних кругова Хитлер, под оптужбом да су припремали заверу, ликвидирао на стотине блиских сарадника у „Ноћи дугих ножева“, међу њима Ернста Рема и Грегора Штрасера.

1936. — Етиопски цар Хајле Селасије упутио, у седишту Лиге народа, апел за помоћ поводом инвазије Италије на Етиопију. Лига народа одредила санкције против Италије, али оне нису поштоване.

1941. —На Белом Брегу у околини Зајечара одржано саветовање ОК КПЈ за Тимочку Крајину на ком је донета одлука о формирању Бољевачког, Тимочко-Заглавског и Крајинског партизанског НОП одреда.

1943. — Америчке трупе искрцале се у Другом светском рату на острво Њу Џорџи-

ја. Током операције оборен 121 јапански авион.

1944. — Одржано је друго засједање ЗАВНОБиХ-a у Санском Мосту.

1948. —Југословенска штампа објавила Резолуцију Информационог бироа комунистичких и радничких партија о стању у Комунистичкој партији Југославије и одговор Централног комитета КПЈ којим се одбацују оптужбе изнете у Резолуцији. Уследила хапшења и затварања чланова КПЈ који су се определи за ставове Информбироа.

1950. — Председник САД Хари Труман издао наређење америчким трупама стационираним у Јапану да помогну Републици Кореји да одбије напад Северне Кореје.

1960. — Република Конго прогласила независност од Белгије. За првог председника изабран Џозеф Касавубу, а за премијера Патрис Лумумба.

1962. — Последњи припадници француске Легије странаца су напустили Алжир.

1963. — Кардинал Ђовани Батиста Монтини устоличен као папа Павле VI, чији је понтификат обележен спровођењем идеје о помирењу са осталим хришћанским црквама.

1971. — Совјетски космонаути Георгиј Добровољски, Владислав Волков и Виктор Патсајев су погинули приликом приземљења свемирског брода Сојуз 11, који је у орбити око Земље провео рекордних 570 часова и 22 минута.

1995. —Влада у Сарајеву прекинула све контакте са специјалним изаслаником Уједињених нација Јасушијем Акашијем оптужујући га за попустљив став према босанским Србима.

1996. —Под снажним притиском међународне заједнице и председника Србије Слободана Милошевића председник Републике Српске Радован Караџић пренео председничка овлашћења на потпредседницу РС Биљану Плавшић.

1997. —Кина је званично преузела контролу над Хонгконгом после 156 година британске колонијалне управе.

2001. — Југословенска глумица Тијана Кондић на филмском фестивалу у Пули, у Хрватској, добила Златну арену за најбољу женску улогу, за филм „Наташа“. То је било прво учешће филма из Југославије на том фестивалу од распада СФРЈ.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs