Issuu

МАГАЗИН Година VI * Број 340 * 17. јун 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

У овом броју: Нова шрпвера буџета Сигурност за потрошаче Правичнији систем опорезивања Каскање за Европом Неодговорност или опструкција Оружане снаге Аустроугарске Тражење (не)могућег Сан досањан у Кувајту

МАГАЗИН

17.6.2018.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 12 18 24 30 36 44 52

Алтруизам, поштовање, емпатија и љубазност На хуманом задатку На репертоару Биоскопа „Кварт“ Петорка Слоге на Олимпијади Ћикер МТБ маратон Спортске игре младих Традиција се наставља Времеплов

60 64 70 74 80 86 92 102

МАГАЗИН 17.6.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

МАГАЗИН 17.6.2018.

Шездесета седница Градског већа

МАГАЗИН

17.6.2018.

НОВА ПРОВ

- Провера буџета за прошлу, а дорада за ову годину. - Нове измене Програма уређивања грађевинског земљишта и Кадровског плана у Градској управи, Јавном правобранилаштву, Служби за буџетску инспекцију и Служби за послове заштитника грађана. - Очекује се подршка предлогу решења за именовање директора јавног комуналног предузећа „Путеви“. - Субвенционисане цене услуга породицама ратних војних инвалида, палих бораца и умрлих ратних војних инвалида који су учествовали у оружаним војним акцијама после 17. августа 1990. године а више од три недеље, колико је протекло од последње седнице Градског већа, накупио се добар број тема за које је неопходно изјашњавање чланова највишег извршног органа Градске управе. То је и основни разлог што ће се на дневном реду су-

трашње седнице, шездесет треће од оснивања овог органа, наћи двадесет једна тачка од којих се, бар према предложеном редоследу, назначајнијом сматра разматрање нацрта одлуке о завршном буџету у претходној години, а потом изменама и допунама до-

кумената са истим називом за ову годину. Да различите околности утичу на дораду већ усвојених докумената потврђује потреба да се добије сагласност на измене и допуне Програма уређивања грађевинског земљишта у

ЕРА БУЏЕТА овој години и још једне одлуке о измени Кадровског плана у Градској управи, Јавном правобранилаштву, Служби за буџетску инспекцију и Служби за послове заштитника грађана. Ако се чланови Градског већа буду сложили са предлогом измену ће доживети Одлука о градским административним таксама и накнадама за услуге које врши Градска управа, а очекује се и разматрање решења о именовању директора Јавног комунаног предузећа „Путеви“. Након разматрања нацрта одлуке о комуналном уређењу града, изменама и допунама Одлуке о постављању пловила на делу обале и водног простора и решења о образовању Стамбене комисије за расподелу станова за давање у непрофитни закуп, пред члановима Градског већа ће се још једном наћи одлука о праву на субвенци-

онисану цену услуга породицама ратних војних инвалида, палих бораца и умрлих ратних војних инвалида који су учествовали у оружаним војним акцијама после 17. августа 1990. године. Решењем о давању сагласности на одлуку Управног одбора Дечјег одмаралишта „Гоч“ утврђује се калкулација материјалних трошкова за боравак деце у „Школи у природи“, а сагласност очекују програми постављања киоска на територији града и рада Службе за буџетску инспекцију. Застој у дефинисању почетка градње војничке спомен капеле на Чемерну треба да отклони предлог Влади Србије да донесе закључак којим се у јавну својину града преноси катастарска парцела за ову намену, а очекује се да чланови Градског већа подрже предлог решења о образовању Комисије за одређивање цене закупа и

спровођење поступка јавног надметања за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини обухваћеног годишњим програмом. Уз један захтев за отуђење и неколико за препарцелацију ради формирања грађевинских парцела чланови већа ће размотрити и захтев предузећа „Телеком Србија“ о постављању кабловских инсталација на стубовима јавног осветљења у првој зони. Утврђивање износа средстава за реализацију посебних програма у области спорта увод је у разматрање предлога одлуке о коришћењу средстава текуће буџетске резерве од два и по милиона динара, колико је потребно за завршетак радова на реконструкцији и санацији Трга српских ратника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Нова правила за декларисање хране

МАГАЗИН

17.6.2018.

СИГУРНОСТ ЗА

Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране примењује се од 15. јуна. - Водич ће помоћи свима који имају одговорност да на прави начин означавају храну и пиће које производе, надлежним службама чији је задатак да контролишу примену прописа, али и потрошачима који имају право на тачне информације о производима које конзумирају. - Највећи део посвећен је нутритивној декларацији – енергетској вредности и количини масти, угљених хидрата, шећера, протеина и соли чију ће количину произвођачи морати да дају на сто грама или сто милилитара производа, а све информације морају бити на истој страни амбалаже у једном видном пољу потрошача

Фото: М. Радовановић

А ПОТРОШАЧЕ

17.6.2018.

МАГАЗИН

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Савез за храну и пољопривреду Националне алијансе за локални економски развој представили су Водич за декларисање хране, као подршку привреди у примени Правилника који ће, од средине овог месеца, значити већу сигурност за потрошаче, јер обезбеђује прецизније означавање састава и квалитета хране коју купују у продавницама. Крајњи циљ је да потрошач добије исправне и јасне податке, као и да га информације не обмањују, посебно у погледу састава, количине, трајности, порекла, карактеристика, идентитета и својстава хране. Водич је креиран у форми питања и одговора, а највећи део посвећен је нутритивној декларацији – енергетској вредности и количини масти, угљених хидрата, шећера, протеина и соли чију ће количину произвођачи морати да дају на сто грама или сто милилитара производа, а све информације морају бити на истој страни амбалаже у једном видном пољу потрошача. Савез за храну и пољопривреду, и генерални директор Атлантик групе за Србију, Владимир Чупић потврђује да је овај орган Националне алијансе за локални економски развој препознао потребу за постојањем документа који би на једноставан и свима прихватљив начин представио правила за означавање хране која прописује Правилник о декларисању. У складу са тим је уверење да ће водич помоћи свима, како онима који имају одговорност да на прави начин означавају храну и пиће које производе, тако и надлежним службама чији је задатак да контролишу примену прописа, али и потрошачима који имају право на тачне информације о производима које конзумирају. Према новом документу састојци хране морају бити наведени на амбалажи, а ако се догоди да су део намирнице и сложени састојци, као што су мајонез, хлеб или бисквит, тада и њихови делови морају бити посебно означени тако да ће се подаци о ма-

стима, шећеру или соли више пута понављати у зависности где су све присутни. Количина састојка ће бити обавезан елемент тако да ће потрошачи знати колико тачно јагоде има у јогурту са јагодом, рибе у рибљим штапићима, али и колико има купине у соку који на амбалажи има слику тог воћа. Имајући у виду да је декларисање њиховог присуства у храни обавезно Водич за употребу Правилника о декларисању, означавању и рекламирању хране је посвећен и означавању алергена у храни. Произвођачима је остављена слобода избор начина на који ће нагласити да ли производ садржи житарице, млеко, језграсто воће, јаја или друге алергене са дефинисане листе, али то морају да ураде бојом, стилом и врстом слова. Одређено је и да прописана количина глутена испод које производ може да носи навод „без глутена“ је 20 милиграма по килограму. Извршна директорка производње индустрије меса Карнекс Тамара Пењић, као представница привреде, поздравља доношење Водича за декларисање хране који кроз јасна и разумљива објашњења олакшава употребу Правилника свима у ланцу хране, од произвођача, субјеката у пословању храном, до потрошача и инспекција. Као што ни Европска унија није уредила ову област, ни у Србији није прецизно дефинисана употреба маркетиншких термина попут „свеже“, „природно“, „чисто“, „традиционално“, па Водич препоручује да произвођачи воде рачуна да њихова употреба не доведе потрошаче у заблуду. Исто важи и за употребу термина „посно“, јер не постоји национални стандард шта се под тим термином подразумева, иако потрошачи већ имају развијену перцепцију о каквој је храни реч. Слично је и за термин „домаће“ где се очекује да произвођачи користе природне састојке, као и да је храна, произведена од сировина домаћег порекла. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.6.2018.

Студенти нуде решења за боље паушално опорезивање

МАГАЗИН

17.6.2018.

ПРАВИЧНИЈИ СИСТ

ЕМ ОПОРЕЗИВАЊА

- Софтверска решења за лакши рад предузетницима и државним институцијама. За дефинисање пореза паушалних обвезника уместо опште просечне зараде могла би да се користи просечна зарада у области у којој послују, уз пондерисање пореских обавеза у складу са реалним приходима након прве године рада. - Напреднији систем опорезивања за половину од 240 хиљада регистрованих предузетника у Србији. - Избалансирана и свеобухватна решења за развој предузетништва уз ефикаснију наплату пореза. - Почетници који послују у систему личне зараде у првој години не плаћају порезе и доприносе чиме штеде и до 250 хиљада динара

17.6.2018.

МАГАЗИН

Студентско такмичење у решавању пословне студије случаја и програмирању SymOrg Case Study Hackathon 2018. Факултет организационих наука организује уз подршку Владе Републике Србије, Швајцарске канцеларије за развој и сарадњу, Националне алијансе за локални економски развој и Пореске управе. На недавно завршеном такмичењу шест интердисциплинарних тимова су четрдесетосам сати осмишљавали идеје и израдили софтверска решења која би олакшала рад и предузетницима и државним институцијама. Овом приликом радили су на решењима за унапређење система паушалног опорезивања и побољшања корисничког интерфејса за повезивање Пореске управе и других обвезника. Након што су у финалу такмичења, одржаног на 16. међународ-

ном симпозијуму организационих наука Сyморг на Златибору, презентовали решења жири је најбољим оценио предлог тима „GGWP“ који су чинили Кристина Ђурић, Тијана Смиљић, Милан Мојсиловић, Алекса Ђокић, Никола Арсић и Никола Миловановић. Студенти Факултета организационих наука, Факултета политичких наука и Факултета за информатику и рачунарство Универзитета Сингидунум, окупљени у тим „GGWP“ предложили су да се за дефинисање пореза за паушалне обвезнике уместо опште просечне зараде користи просечна зарада у области у којој предузетник послује, уз пондерисање пореских обавеза у складу са реалним приходима предузетника након прве године рада. По формули коју су понудили и интегрисали у софтвер, обезбедио би

се правичнији систем по којем они који више зараде на тржишту, уплаћују и већу суму у државни буџет. Измена основице за обрачунавање паушалног пореза у складу са просечном зарадом у делатности коју предузетник обавља, уз пореска ослобођења на почетку пословања и онлајн сервисе за ефикаснију комуникацију предузетника и Пореске управе, идеје су које би могла да унапреде систем опорезивања за половину од 240 хиљада регистрованих предузетника у Србији. Председник Удружења за развој предузетништва, организације ЕНЕЦА и члан Извршног одбора Националне алијансе за локални економски развој Миливоје Јовановић подсећа да је, иако пословање у систему паушала носи доста предности, немогућност да уна-

пред планирају колики износ ће морати да плате на рачун пореза и доприноса, најчешћи је проблем са којима се сусрећу предузетници. Разлог се види у недостатку капацитета Пореске управе да у кратком року обради све појединачне случајеве и изда пореска решења, као и критеријума за дефинисање пореских обавеза који нису прецизирани и остављају простор за арбитрарност у процени. Поред предлога за олакшавање рада предузетницима, студенти су добро разумели улогу државе, а осврнули се и на злоупотребе које се често везују за пословање паушалаца. Таквом се сматра ситуација када се послодавци опредељују да, уместо запошљавања нових радника, плаћају услуге предузетницима за мању накнаду или проблема са утврђивањем промета код

паушалаца који послују са кешом а немају фискалне касе. У оквиру симпозијума је одржан и стручни округли сто, на којем су представници Министарства финансија, Пореске управе, Републичког секретаријата за јавне политике, Удружења за развој предузетника из Ниша, сервиса paušal.rs и Националне алијансе, разговарали о могућим правцима унапређењима законског оквира уз бољу контролу предузетника у систему паушалног опорезивања. Директорка за регулаторну реформу Националне алијансе за локални економски развој подсећа да је, на иницијативу ове организације, ресорно министарство прошле године омогућило почетницима који послују у систему личне зараде да у првој години не плаћају порезе и доприносе и ти-

ме уштеде и до 250 хиљада динара годишње. У даљем раду на унапређењу услова за развој предузетништва, у фокус ће бити стављена реформа паушала кроз Пројекат јавно-приватног дијалога који се спроводи у сарадњи са Републичким секеретаријатом за јавне политике уз финансијску подршку Агенције Сједињених Америчких Држава за међународни развој. Искуство показује да најбоља решења увек долазе када на њима заједно раде привреда, државне институције, стручњаци и академска заједница, па се верује да ће се кроз радну групу, чије се оснивање очекује током лета, пронаћи избалансирана и свеобухватна решења за развој предузетништва уз ефикаснију наплату пореза. Т. Раовановић Фото: НАЛЕД

Сваки трећи Европљанин користи е-услуге

МАГАЗИН

17.6.2018.

КАСКАЊЕ З

- Велике могућности за нове услуге и ефикасније пословање увођењем квалификованих услуга од поверења. - Дигитализација јавне управе приоритет Владе Србије. - Активан рад на развоју инфраструктуре и сервиса омогућавају дигитализацију. - Израда дванаест подзаконских аката који ће, смањивањем правних препрека, смањити бирократију и олакшати комуникацију између државних служби. - Чување и архивирање докумената у електронском облику, конверзија аналогних докумената у електронске, електронска достава докумената и управљање електронским сертификатима, представљају велику шансу за развој привреде. - У Европи око трећине грађана користи електронске услуге, а чак три четвртине корисника сматра да дигитализација има позитиван утицај на економију

Фото: М. Радовановић

А ЕВРОПОМ

МАГАЗИН 17.6.2018.

отпуним признавањем и употребом електронског документа, електронског печата и потписа, електронске доставе и чувања докумената створили би се услови за аутоматизацију која би значајно повећала ефикасност државе и привреде и смањила оперативне трошкове. Ово je закључак учесника округлог стола под називом „Примери добре праксе и будућност електронског пословања у Србији“, који је окупио представнике Канцеларије за информационе технологије и еУправу, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Архива Србије, експерте и представнике привреде и националне алијансе за локални економски развој. Округли сто је прилика за потврду потребе да дигитализација јавне управе постане приоритет Владе и да се активно ради на развоју инфраструктуре и сервиса који ће то омогућити. У току је израда дванаест подзаконских аката Закона о еУправи који ће, смањивањем правних препрека, смањити бирократију и олакшати комуникацију између државних служби, а привредни и јавни сектор ће ове године заједнички радити на стратегији развоја еУправе до 2022. године са акционим планом. Директор Владине Канцеларије за информационе технологије и еУправу Михаило Јовановић је на округлом столу подсетио и на процес израде првог метарегистара, који ће садржати основне податке о регистрима и евиденцијама у електронском облику. На скупу се чуло да ће се законским препознавањем квалификованих услуга од поверења отворити могућност за ширење пословања компанија које се баве информационим технологијама и свих других које своје пословање заснивају на напредним решењима у овој области. У таквим условима чување и архивирање докумената у електронском облику, конверзија аналогних докумената у електронске, електронска достава докумената и управљање електронским сертификатима, представљају велику шансу за развој привреде. Уједно су и изазов због потребе да се постојећи пословни системи прилагоде модернизо-

ваном начину пословања. Литвански експерт Јустас Урбонас, који је активно учествовао у увођењу електронског пословања на Балтику, осврнуо се на истраживање по којем у Европи око трећине грађана користи електронске услуге, а чак три четвртине корисника сматра да дигитализација има позитиван утицај на економију. Према резултатима истраживања о ставовима грађана Европске уније о дигитализацији на узорку од око 28 хиљада анкетираних грађана, које је извршио Еуробарометер у марту ове године, два од три каже да осећа бољи квалитет живота, док скоро две трећине сматра да је цело душтво профитирало захваљујући дигитализацији. Према оцени Урбонаса каскање Србије за дигитално развијеним земљама може да има позитиван ефекат уколико буде учила на њиховим искуствима и избегавала грешке које су оне правиле. - Србија гради темеље за дигитално друштво које је у протеклој деценији увођено кроз различите засебне иницијативе које нису имале заједничку тачку и свеобухватан поглед на е-управу и дигитално окружење. Ипак, успостављена је сарадња у јавном и приватном сектору кроз успешно деловање невладиних организација, што је направило велики и позитиван утицај на имплементацију технолошких решења. Успех Србије може бити значајан ако се фокусира на стандарде који су већ припремљени од стране Европске уније и уколико користи искуства земаља чланица за њихово увођење и избегне њихове грешке - каже Урбонас. Округли сто је одржан у оквиру пројекта „Ка администрацији без сувишних папира“, који се спроводи уз подршку Фонда за добру управу Владе Велике Британије. Пројекат се бави пружањем подршке у изради дванаест подзаконских аката Закона о е-документу, е-идентификацији и услугама од поверења у е-пословању којима се детаљније уређује електронско чување докумената, шеме аутентикације, квалификовани електронски потпис у клауду и друге услуге од поверења. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.6.2018.

Изградња војничке спомен капеле под знаком питања

МАГАЗИН

17.6.2018.

НЕОДГОВОРНОСТ ИЛ

- Нису отклоњене недоумице везане за решавање имовинско правних односа, конверзију земљишта, прибављање грађевинске дозволе, предрачун, избор извођача почетак и завршетак радова на градњи војничке спомен капеле на Чемерну. - Касни се са добијањем грађевинске дозволе за градњу објекта који би требало да буде завршен најкасније до почетка августа. - Податак да се са завршетком главног пројекта неоправдано одуговлачи основа сумње да неко кочи реализацију целог пројекта. - Две године од добијања сагласности Јавног предузећа „Србијашуме“ за израду урбанистичког пројекта још се не зна када ће уопште отпочети изградња војничке спомен капеле на планини

Фото: М. Радовановић

ЛИ ОПСТРУКЦИЈА?

риближавање рока одређеног за обележавање стоте године од завршетка Првог светског рата и подизања војничке спомен капеле на планини Чемерно најбоље се огледа у појачаним активностима градског одбора формираног тим поводом. Последњи састанак пред сезону годишњих одмора прилика је за анализу досадашњих активности на реализацији усвојеног програма рада за ову годину, а на основу извештаја чланова неколико радних група формираних у оквиру одбора. Како се једном од најзначајних активности сматра изградња војничке спомен капеле очекивало се да на састанку буде дефинитивно представљен главни пројекат, предрачун радова, планирано време почетка и завршетка радова као и најновије информације о решавању имовинско правних односа, конверзији земљишта и прибављању грађевинске дозволе. Обиман посао и значајни задаци који се налазе пред члановима одбора основни су разлог што се на дневном реду састанка нашло чак једанаест значајних тема, на првом месту поправка и изградња приступних путева до локације на којој је планирана изградња војничке спомен капеле. Најповољнијом је оцењена траса која од Толишнице, Крајске и Кошутице венцем Чемерна води до Смрдључе на надморској висини од 1.581. метра, а известилац Градског одбора задужен за поправку и израду прилазних путева Селимир Турудић указује на постојање и других путева које у наредним годинама треба оспособити за употребу. Најкраћи пут из Краљева до Чемерна протеже се од Маглича, а преко Добочице, Рижине стругаре и Малог Рисовца води до Крајске. До будуће војничке спомен капеле на Чемерну од Студенице се стиже путем који воде преко Савова, Понора и Мекоте и трећим којим се до врха Чемерна, из драгачевског и ивањичког краја, стиже преко Кадијиних вода и Берберовог поља. За израду плана градских манифестација посвећених обележавању стоте годишњице од завршетка Првог светског рата задужен је председник Друштва историчара Рашког округа др Драгољуб Даниловић који је чланове одбора упознао са предвиђеним активностима и манифестацијама и нагласио да ће за десетак дана план бити доступан средствима јавног информисања и јавности. Посебно је истакнуто укључивање основних и средњих школа на обележавању стогодишњице од завршетка Првог светског рата кроз пригодна предавања, квизове знања, меморијалне кросеве, обиласке знаменитих места… Од формирања Градског обдора за обележавање стоте годишњице од заврештка Првог светског рата присутно је уверење о потреби да се на аде-

МАГАЗИН

17.6.2018.

кватан начин обележе сва места у околини Краљева на којима су вођене значајне борбе са великим бројем жртава на обе сукобљене стране. Задатак да направи попис постојећих, и предлог за обележавање нових, локација прихватио је артиљеријски мајор у пензији Раде Вукосављевић. Његов извештај на састанку Градског одбора потврђује да је радна група задужена за ову активност сачинила предлог за изградњу и постављање спомен обележја, а да је 14. маја обишла све локације на којима се планира постављање нових. Том приликом је на лицу места прецизирано тачно место за девет спомен плоча и две спомен чесме, а значајном за ову врсту активности сматра се спремност краљевачких каменорезаца да без надокнаде направе спомен плоче, као и да ће спомен чесму на Великим ливадама изнад Гокчанице подићи Планинарско-смучарско друштво „Гвоздац“. На састанку је одлучено да се за подизање спомен чесме у Прогорелици затражи помоћ Команде копнених снага, па је предвиђен одлазак чланова Градског одбора у Ниш ради обиласка спомен собе и сусрета са командантом. У својству известиоца Раде Вукосављевић је обавестио чланове одбора да радна група за израду идејног решења изгледа сувенира, беџева и захвалница још није одржала ни један састанак, али да ће и то бити завршено до краја овог месеца. Одлучено је и да у овој радној групи буду Миран Гољовић, Иван Милуновић, Радован Пековић и Раде Вукосављевић, а да Народни музеј предложи једног члана из редова запослених. Значајне обавезе у обележавању значајних догађаја из историје Србије прихватило је Планинарско-смучарско друштво „Гвоздац“, а прилику да чланове Градског одбора упозна са учешћем у реализацији планираних активности искористио је Милутин Вукосављевић. Радован Пековић је изнео предлог за потпуније информисање јавности о активностима Градског одбора преко паноа постављених на видним местима, а о прикупљеним новчаним средствима од донатора и њиховом утрошку известио Радоје Томашевић. Податак да су већ припремљене три књиге које се баве догађајима с почетка Првог светског рата на територији Краљева прилика је да улогу издавача прихвати краљевачки Историјски архив. У току је лектура рукописа књига, а директорка Весна Милојевић очекује да све три изађу из штампе до септембра ове године. Аутор књига је Раде Вукосављевић који се, поводом значајног јубилеја, бавио војском Краљевине Југославије у ослободилачким ратовима вођеним у периоду између 1912. и 1918. године као и догађајима у Краљеву и околини током Великог рата.

МАГАЗИН

17.6.2018.

На Врановцу је подигнуто спомен обележје посвећено страдалим војницима Ужичког одреда 1915. године због чега је, подсећа Зоран Кошанин, неопходно да катастарска парцела на којој се налази буде пренета у власништво града. Ма колико се свака од тема са дневног реда састанка чинила значајном главном се чини питање почетка радова на изградњи војничке спомен капеле о чему још нема довољно опипљивих података. Податак да се није одмакло ни корак од обећања о скором почетку радова, за које су буџетом града за ову годину обезбеђена потребна средства, од директора Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ Александра Несторовића, као координатора Градског одбора за ову активност, очекивало се да упозна чланове о разлозима који утичу на кашњење. Повод је уверење да је добар део грађевинске сезоне већ протекао због чега је све присутније уверење да овај део посла неће бити завршен у планираном року.

Значај теме повод је да буде при врху дневног реда тим пре што и даље владају недоумице везане за решавање имовинско правних односа, конверзију земљишта, прибављање грађевинске дозволе, предрачун и избор извођача радова и друге активности, а највећа је везана за почетак и завршетак радова. Пре пуна два месеца Несторовић је потврдио да главни пројекат није завршен, али да би активности у том смеру могле да се захуктају већ наредне недеље како би се на време обезбедила грађевинска дозвола. Последња седница Градског одбора прилика је за потврду истог извора како је израда главног пројекта при крају и да ће у потпуности бити завршен до понедељка. То води ка ставу да ће запослени у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта вредно радити и током викенда како би надокнадили пропуштено у последња два месеца. Да је ово најслабија карика потврђује податак о нерешеним имовинско правним односима за парцелу на подручју катастарске општине Савово иако, је због

потребе урбанистичког пројекта ради изградње војничке спомен капеле, на то већ дало сагласност јавно предузеће „Србијашуме“. То је и разлог због кога се још касни са добијањем грађевинске дозволе за градњу објекта који би требало да буде завршен најкасније до почетка августа. Заменик координатора за израду пројекта архитекта Алекса Маричић указује да се са завршетком главног пројекта неоправдано одуговлачи што је основа сумње да неко кочи реализацију целога пројекта. - Јавно предузеће за уређење грађевинског земљишта „Краљево“ је добило писану сагласност Јавног предузећа „Србијашуме“ од 7. октобра 2016. године за израду урбанистичког пројекта ради изградње војничке спомен капеле. Градски одбор за обележавање стогодишњице од завршетка Првог светског рата и подизање војничке спомен капеле на планини Чемерно је, на састанку 9. фебруара, усвојио План рада за 2018. годину који под редним бројем 5 садржи активност израде генералног про-

јекта за изградњу војничке спомен капеле са роком 30. марта и носиоцем активности Александром Несторовићем. Овај рок је одавно пробијен, а на последња два састанка Градског одбора чујемо исту причу, да је главни пројекат тренутно у изради и да ће бити готов за неколико дана, што се види и у записнику са састанка од 11. априла који је достављен члановима Градског одбора. Како је могуће да после скоро две пуне године од добијања сагласности од стране Јавног предузећа „Србијашуме“ за израду урбанистичког пројекта ни дан данас немамо решене имовинско правне односе, немамо главни пројекат и не знамо када ће уопште отпочети изградња војничке спомен капеле на планини Чемерно - каже Вукосављевић уз јасно изражено уверење о неодговорности и нераду, чак и опструкцији. Да истина највише боли потврдио је Несторовић пре напуштања састанка уз опаску да више неће присуствовати састанцима Градског одбора, те да у наредним активностима не треба

рачунати на Јавно предузеће за уређење грађевинског земљишта „Краљево“. Напуштање са састанка међу члановима Градског одбора појачава дилему да ли се тако може побећи и од одговорности коју су сви прихватили, веровало се, са истинским ентузијазмом због чега се још једном у први план ставља питање преиспитивања појединачне одговорности сваког од чланова. Ово се чини још важнијим ако се зна да је везано за дешавања у периоду који се сматра једним од најзначајнијих у историји земље, и шире. - Чија је одговорност што војничка спомен капела на планини Чемерно неће бити изграђена у планираном року до 30. јула ове године, како стоји у Плану рада Градског одбора, о чему је јавност више пута информисана на конференцијама за штампу? Како објаснити бројним донаторима за изградњу војничке спомен капеле на планини Чемерно, да још немамо ни урађен главни пројекат, а камоли да знамо када ће почети радови? Да ли смо као чланови Градског одбора испунили поверење

градоначелника, Градског већа и Скупштине града, које нам је указано именовањем у одбор и подршком посебно кроз опредељена значајна буџетска средства за изградњу војничке спомен капеле на планини Чемерно? Сматрам да, уз прихватање личне одговорности и отклањање пропуста у досадашњем раду, морамо одговорније кренути у реализацију повереног задатка на реализацији планираних активности на обележавању стогодишњице од завршетка Првог светског рата и изградњи војничке спомен капеле на планини Чемерно - каже Вукосављевић. До краја јула остало је тек четрдесетак дана, а више од сумње да би радови могли бити завршени до истека планираног рока брине констатација о повлачењу једног од најзначајнијих учесника. У таквој ситуацији тешко је предвидети следеће кораке и понашање других чланова одбора којима је један од основних предуслова да буду изабрани, поред стручности била и одговорност. Т. Радовановић

МАГАЗИН

17.6.2018.

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (16)

ОРУЖАНЕ СНАГЕ - Аустроугарски ратни план је у основним цртама још 1909. године разрадио начелник Штаба Врховне команде Конрад фон Хецендорф. - Због разнородности становништва двојне монархије и њена војска је била разнородног састава, па су је сачињавали војници једанаест различитих националности. - Војска у којој су национална права мањина била гушена није могла бити прожета јединственом националиом идејом, што се неповољно одражавало на сам дух и морал. - Одлука да се са смањеном снагом предузме офанзива била је основна стратегијска погрешка и главни узрок неуспеха аустроугарске војске у рату 1914. године

АУСТРОУГАРСКЕ омпликовано државно устројство Аустроугарске имало је за последицу да се оружане снаге двојне монархије организују и устроје као три засебне војске, Царско-краљевске заједничке војске, Аустријског ландвера и Мађарског хонведа који су подразумевали домобранство. На почетку 1914. године Аустроугарска оперативна војска је располагала са седамнаест корпуса од по две до три дивизије па је број пешадијских достигао 48, међу којима су четири брдског састава имале по 42 артиљеријска оруђа. У саставу војске било је четрнаст брдских бригада са по три до

пет батаљона, четири до десет митраљеских одељења, једна до четири брдске батерије и осталих делова. Оружане снаге допуњавале су 11 коњичких дивизија, три самосталне бригаде, четрнаест маршевских бригада заједничке војске, петнаест маршевских пукова хонведа и двадесет ландштурмских бригада, а артиљерија је располагала са 571 артиљеријском батеријом и 2.508 оруђа. Са овим снагама Аустроугарска је до почетка Првог светског рата формирала шест армија. Аустроугарским ратним планом, којег је у основним цртама још 1909. године разрадио начелник Штаба Вр-

ховне команде Конрад фон Хецендорф, предвиђене су операције на три могућа фронта, на истоку према Русији, потом и према Италији, а на Балкану према Србији и Црној Гори. Према том плану целокупне копнене снаге од 1.100 пешадијских батаљона, 425 коњичких ескадрона и 483 артиљеријских батерија, не рачунајући тврђавске, биле су подељене у три велике групе. Прву је чинио Ешалон А са 28 и по пешадијских и десет коњичких дивизија као и 21 ландштурмска бригада, а главна група је намењена за дејство на Источном фронту против Русије, или на југу против Италије. Мини-

МАГАЗИН

17.6.2018.

малну групу Балкан чинило је по осам пешадијских, ландштурмских и маршевских бригада и неколико коњичких бригада, а предвиђена је за дефанзивне операције према Србији и Црној Гори, док је улога Ешалона Б од дванаест пешадијских и две коњичке дивизије, да подржи операције у Галицији против Русије или на југу против Италије, а уколико не постоји опасност од њих заједно са Минималном групом Балкан води офанзивне операције против Србије и Црне Горе. Мада је Русија, ради заштите Краљевине Србије, одмах објавила мобилизацију командант аустроугарске балканске војске генерал Поћорек, обавештен да су Србија и Црна Гора потпуно исцрпљене у претходним ратовима, одлучио је да са снагама предвиђеним за дефанзиву крене у офанзиву. Иако овакав потез није предвиђен ратним планом, Врховна команда се са њим сложила јер није веровала да ће се Русија, застрашена

од Немачке, неодложно умешати. Са друге стране, рачунало се да ће снаге Балканске војске брзо прегазити Србију и на тај начин омогућити Ешалону Б да на време, осамнаестог дана након мобилизације, отпочне транспортовање трупа у Галицију, што ће убрзати одлуку Бугарске да ступи у рат на страни Централних сила. У духу ових предвиђања извршена је концентрација аустроугарске Балканске војске и Ешалона Б па је Друга армија, коју су чинили 4. 7. и 9. корпус, прикупљена у Срему и Банату где је, према почетном операцијском плану, требало да остане до 18. августа када је, осим 8. корпуса који остаје да појача Пету армију, предвиђено да се транспортује у Галицију. Војска се до тада могла употребити само за демонстративна дејства против Краљевине Србије. Пета армија, коју су чинили 8. и 13. корпус а командовао генерал Либоријус фон Франк, груписана је на просто-

ру Бијељине, Зворника и Брчког са задатком да 12. августа изјутра форсира Дрину, а потом предузме енергично надирање ка Ваљеву и да га заузме најкасније за шест дана. Једна дивизија ове армије требало је да наступа уз долину Дрине према Љубовији ради садејства са левим крилом 6. армије. Шеста армија, у чијем су саставу били 15. и 16. корпус, под непосредном командом команданта Балканске војске генерала Оскара фон Поћорека, концентрисана на простору Власенице, Рогатице, Калиновика и Сарајева, требало је да пређе у офанзиву тек када Пета армија заузме Ваљево и створи повољну операцијску основицу за „војничку шетњу“ до Ниша. Њене трупе требало је да надиру ка Ужицу и Пљевљима, а само две бригаде су остављене за одбрану Боке Которске и Херцеговине. Материјална и техничка опрема аустроугарске војске је, захваљујући пре свега развијеној индустрији монархи-

је, била савремена и потпуна у сваком погледу, а поред потпуне личне и логорске опреме јединице су располагале покретним пољским и брдским кухињама и пекарама, добро комплетираним алатним колонама, радионицама и мостовним треновима, уређеним завојиштима, пољским болницама... Захваљујући развијеном коњарству, аустроугарска војска је имала неисцрпан извор за попуну свим врстама коња. Нарочито је Мађарска била богата у јахаћим и лаким теглећим коњима, Аустрија у тешким теглећим, а Босна и Херцеговина у брдским товарним коњима. Због разнородности становништва двојне монархије и њена војска је била разнородног састава, па су је сачињавали војници једанаест различитих националности међу којима је била четвртина Немаца, два одсто мање Мађара, тринаест одсто Чеха и по осам одсто Пољака и Украјинаца. Румуна је било четири одсто, Хрвата пет, Срба и

Словака по четири, Словенаца два и један одсто Италијана. Тако састављена војска, у којој су национална права мањина била гушена, није могла бити прожета јединственом националном идејом, што се неповољно одражавало на сам дух и морал.

Аустроугарски ратни план Аустроугарски ратни план против Краљевине Србије израђен је 1907. године, уочи анексије Босне и Херцеговине, када је за начелника Главног генералштаба Аустроугарске војске дошао генерал пешадије Конрад фон Хецендорф. Основна идеја офанзивног плана била је да се пронађе, нападне и потуче главна снага српске војске и одбаци на исток до бугарске границе, како би се одсекла од везе са Јадранским морем и Солуном. Тиме би Босна и Херцеговина била не само заштићена, него би се радило и у духу аустроугар-

ске политике продирања ка Јегејском мору. Основна идеја дефанзивног ратног плана требало је да буде подвојен напад на српске снаге при њиховом прелазу преко Дрине, Саве и Дунава. Аустроугарски генералштаб је разматрао неколико операцијских праваца који се са територије двојне монархије изводе на територију Краљевине Србије. Великоморавски операцијски правац, који из источног Срема и Баната преко Саве и Дунава води ка сливу Велике Мораве, најкраћи је и директно води ка најважнијем циљу, животном центру и стратегијском тежишту Србије, у рејону Крагујевца, предвајајући земљу на два дела. У случају успешног дејства Србија би остала без неопходних комуникација за живот земље, без веза и најважнијих војних и политичко–административних центара. Тим правцем, главним смером од севера ка југу, воде најбоље и највећи број комуникација у унутрашњост земље, а по-

МАГАЗИН

17.6.2018.

десан је за развој операција и снабдевање великих оперативних снага. На њему би се наишло на главну снагу непријатеља, а прва добијена битка била би куд и камо одсуднија на овом, него ма на ком другом правцу. У исто време, тај правац је најближи за хватање везе, за додир и садејство са бугарском војском у случају уласка ове земље у рат против Краљевине Србије. Према стању железничких и осталих комуникација у аустроугарској монархији, на том правцу би се најбрже могли извести концентрација и стратегијски развој аустроугарских снага, а негативном је оцењена препрека коју би у почетку операција представљале реке Сава и Дунав. Да би се обезбедило њихово савлађивање, и сигурност операција након тога, у офанзиву се могло кренути једино са бројно и технички изразито надмоћнијим снагама. Дринско-савски операцијски правац, из западног Срема и североисточне Босне преко Саве и доње Дрине ка

сливу Колубаре, не води директно ка најважнијем циљу, животном центру Србијем а дужи је од Великоморавског. У његовој зони нема довољно комуникација, а оно што постоји сасвим је слабог квалитета, тако да је у случају киша скоро потпуно неупотребљиво. Комуникације воде правцем север–југ, тако да их операцијски правац сече попречно. Овај правац води делом преко равничасто-таласастог и брдовитог земљишта, а делом преко планинског, што би отежавало операције па би се, до центра Србије, морале савладати и планине које га затварају. Он није подесан за развој операција и снабдевање већих снага, као Великоморавски, и води ка првом географско-стратегијском објекту Ваљеву који за Србију није имао значај као Крагујевац. Незгодна страна му је и што у свом почетку има озбиљну препреку, реке Дрину и Саву, па би, у случају неуспеха, трупе дошле у тешку ситуацију приликом повлачења, изузев евентуалног образовања мачванског мостобрана. С

друге стране, те су препреке знатно мање него Сава и Дунав на Великоморавском правцу, па је овај мање подесан и мање важан од овог операциског правца, а повољнији од Западноморавског. Западноморавски операцијски правац из југоисточне Босне, преко горње Дрине, изводи ка сливу Западне Мораве. Ка центру Србије пружа се преко мање плодног и мање насељеног, а тешко пролазног, планинског терена са мало комуникација слабог квалитета. Због потребе савлађивања низа узастопних планинских положаја, иако географски краћи, правац је дужи од Дринско-савског. Због планинског карактера земљишта преко кога води неподесан је за развој и снабдевање већих снага, а како се може успешно бранити и са слабијим снагама, то се њиме не постижу ни брзи успеси. Са географско-стратегијског гледишта за продирање у Краљевину Србију најподеснији је био Великоморавски операцијски правац, затим Дринско-савски

па Западноморавски. Начелник аустроугарског генералштаба Хецендорф се при избору праваца није руководио географско-стратегијским обзирима, већ им је претпоставио политичке. Због циља да по сваку цену сачува Босну и Херцеговину од упада српско-црногорске војске за офанзиву је изабрао Дринско-савски и Западноморавски операцијски правац, што се показало као погрешно.

Груписање снага на концентрациској просторији За офанзиву на Краљевину Србију 1914. године било је предвиђено да напад изведе Шеста армија под командом фелдцајгмајстера Оскара Поћорека. У њеном саставу је био 15. корпус, са 1. и 48. дивизијом, и 16. састављен од 18. дивизије и 3. брдске бригаде– група „Габријел“. Војска је концентрисана на простору Власеница-Рога

тица-Калиновик-Сарајево, 40. хонведска дивизија код Сарајева у стратегиској резерви, 47. дивизија са 3. брдском бригадом код Невесиња, а са 14. брдском бригадом у Боки Которској, Пета армија, под комадом генерала Франка, укључивала је 8. корпус, састављен од 9. и 21. дивизије, и 13. од 36. и 42. дивизије, у њеном саставу били су још 11. брдска и 13. пешадиска бригада, а војска је концентисана на простору Бијељина-Зворник-ПрибојБрчко, Другом армијом командовао је Бем-Ермоли. У њеном саставу били су 4. корпус, са 31. и 32. дивизијом, 9. корпус, у чијем саставу је била половина 7. дивизије и 29. дивизија, и 10. коњичка дивизија. Војска је концентрисана у Срему, а 7. корпус, у чијем саставу с убили 17. и 34. дивизија, и 1. и 11. коњичка дивизија у Банату. Када је 31. јула 1914. године Русија наредила општу мобилизацију, начел-

ник штаба аустроугарске Врховне команде Хецендорф је одлучио да изврши измене у ратном плану и на Балканском војишту концентрише само Минималну балканску војску. Аустроугарска Врховна команда одлази из Сремске Каменице у Тјешин, да руководи операцијама против Русије, а команданта Шесте армије Поћорека поставља за команданта Балканске војске. Поћореку се даје пуна слобода дејства против Краљевине Србије, с тим да на демонстративно дејство Друге армије на северном фронту може рачунати само до 18 августа. Поћорек је решио да задатак изврши офанзивом против Србије, о чему је поднео предлог начелнику Штаба Врховне команде који је офанзиву и одобрио. Одлука да се са смањеном снагом предузме офанзива била је основна стратегијска погрешка и главни узрок неуспеха аустроугарске војске у рату 1914. године. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 17.6.2018.

Пола века од студентских демонстрација 1968.

МАГАЗИН

17.6.2018.

ТРАЖЕЊЕ (Н

- Бунт генерације, која је била довољно свесна да споји оно што пуком разуму изгледа парадоксално и затражи немогуће, инспирисан филозофским ставовима као критиком постојећег. - Због тога што је био радикално лево оријентисан шездесетосмашки покрет је успео да захвати цео свет, јер је у првом реду постављао питање еманципације и слободе људског бића. - Увођењем самоуправљања, као великог експеримента демократије, Југославија је кренула путем у коме није било узора, што се сматра изузетно храбрим кораком. - Дух епохе се може значајно мењати у периоду од две до три деценије. - Једним од повода за протесте студената 1968. гдине сматра се привредна реформа три године раније, којом је започето раслојавање друштва. - Изражен јасан став противљења формирању црвене буржоазије у праведнијем свету каквим се чинио социјалистички

НЕ)МОГУЋЕГ

17.6.2018.

МАГАЗИН

ола века од великих студентских демонстрација 1968. године прилика је за трибину под називом „1968 - тражење (не)могућег“ за коју су као учесници највљени проф. др Ђокица Јовановић, проф. др Нада Секулић, доцент др Јово Бакић, драматург Борка Павићевић и локалне снаге мр Владимир Маровић и историчар Војкан Трифуновић. И поред великих очекивања присутних трибина је отпочела прилично траљаво, уз учешће само једног од очекиваних гостију, а велико је питање како би се завршила да се после више од једног сата нису појавили др Секулић и др Бакић. Онима који су са нестрпљењем очекивали да чују разлоге за појаву студентских протеста мала је утеха информација да је Борка Павићевић, као аутентични представник шездесетосмашких збивања, напрасно отпутовала у Подгорицу а двоје других учесника закаснило због блокаде саобраћаја на путу од Београда према Краљеву.

У години кад се обележава два века од рођења Карла Маркса, сто година од завршетка Првог светског рата, пола века од студентских демонстрација и четири деценије панка у Краљеву, кључним су оцењени филозофски утицаји на академске грађане 1968. године о којима се суд тражио од мр Владимира Маровића. Због тога је читав сат протекао у настојању да се приближе ставови праксис филозофије, и напада на њу као директне последице студентске револуције, уз тек повремено помињање онога што је било тема трибине. Владимир Маровић сматра да је бунт генерације, која је била довољно свесна да споји оно што пуком разуму изгледа парадоксално и затражи немогуће, инспирисан филозофским ставовима као критиком постојећег. Уверење да је шездесетосмашки покрет био радикално лево оријентисан води ка ставу да је баш због тога успео да захвати цео свет јер је у првом реду

постављао питање еманципације и слободе људског бића. У Америци тога доба постављено је питање злочина у вијетнамском рату, и повратка војника, а у Немачкој отворено питање учешћа у Другом светском рату. Значајан допринос превирањима већ на почетку су дала значајна филозофска имена, раднички бунт у Немачкој, Италији и Америци и покретање питања женског радног права. Податак да је на културном плану остало наслеђе присутно води ка ставу о рађању контракултуре инспирисана овим збивањим због чега и данас постоје различити видови отпора репресији, ауторитарности, бирократизацији и свему што се, у најширем смислу, назива друштевном неправдом која у најзлоћуднијем погледу доноси и ратна разарања. Много више светла на догађаје из 1968. године није бацио ни др Ђокица Јовановић познат по сукобима са окошталим и непоштеним врховима власти и ставу да би, због потребе да

преживе, грађани морали да схвате како је рат изузетно озбиљна ствар да би се могла препустити генералима, колико и политика да би се могла препустити политичарима који се сматрају најслабијом кариком у политичком животу. Осврт на период од последњих седамдесет година прилика је за подсећање на осамостаљење југословенског социјализма у односу на реалсоцијализам, бирократизовани, стаљинизовани и државно капиталистички социјализам Варшавског пакта. Значајним за тај период оцењује се почетак примене самоуправљања, као великог експеримента демократије у Југославији која је кренула новим путем у коме није било узора што се сматра изузетно храбрим кораком јер се требало интелектуално, теоријски и политички супроставити сувише окошталој индоктринацији која је долазила из Совјетског Савеза. У том периоду одржан је Пети конгрес Комунистичке партије

Југославије, која постаје Савез комуниста Југославије, са либералним начелом у програму будућег рада. Повратак још коју годину уназад прилика је за потврду како је малобројна, а фантастично организвана, Комунистичка партија Југославије 1941. успела да мобилише велики број људи, нарочито оне којима прети истребљење, али и подсећање да у декларацији на конститутивној седници нове државе две године касније нема ни радничке класе ни класног принципа, а постоји само равноправност народа. Крај седме деције двадесетог века у целом свету су обележила превирања, а др Бакић посебно наглашава империјалистички рат Сједињених Америчких Држава против Вијетнама при коме су дошле у противречје са сопственом антиколонијалном доктрином. Америка је помагала неке антиколонијалне покрете против Велике Британије и Француске, због уверења

да губе примат над Совјетским Савезом који их је безрезервно подржавао. Почетак рата против Вијетнама сматра се катастрофалним за политички естблишмент Сједињених Америчких Држава које су изгубиле морални престиж у свету, а као последицу исту ситуацију у сопственом друштву. У студентским протестима јавила се јака левица, најјачаја на Универзитету Беркли у Калифорнији и Анферсту у Масачусетсу, а покрет који изазива читав друштвени поредак у Сједињеним Америчким Државама заснован је на идеји да капитализам није у раду и да се може живети другачије, због чега се трага за алтернативом. - И у Европи су ствари врло лоше. Француска је изашла из алжирског рата у коме је убијено око милион Алжираца, а као последица емотивне везаности за ову земљу у Француској јача национализам док у друштву влада репресивна конзервативна атмосфера. То је Француска шездесетих

17.6.2018.

МАГАЗИН

година и у тој врло репресивној друштвеној атмосфери, кад се најављује комерцијализација високог образовања, студенти кажу ми то нећемо дозволити па се подижу против читавог друштвеног система. У то време полажу се наде у левицу и сматра да је будућност у социјализму. На левици имате низ идеолошко политичких усмерења, од маоиста, стаљиниста и троцкиста до титоиста, који су ревизионисти. Касније се јављају еврокомунисти, а не треба заборавити ни анархисте који су били веома значајни у студентском покрету. Данас тога нема, па имате разне врсте нациста, фашиста, конзервативаца, ултраправославаца и ултракатолика, што говори како се дух епохе може значајно мењати у периоду од две до три деценије. У Аушвицу се показало шта је крајња десница. Кад неке људе због расне и етничке припадности сматрате мање вреднима ви сте отишли удесно. Левица подразумева апослутну једнакост

свега што носи људски лик а десница увек и свуда хијерархију која може бити расна и етничка, или на основу достигнућа као код либерала. Пораз нацифашизма који је обезбедио доминацију левице траје све до краја седамдесетих година - каже др Бакић. Осму деценију двадесетог века обележиле су две значајне привредне кризе и неолиберална контрареволуције, а кључни детаљ је слом европског социјализма након кога долази до доминације десничарске мисли, па се до данас све што је лево сматрало ненормалним, без покушаја да се провери исправност сопствених ставова. У време кад у свету јача студентски бунт демохришћани у Италији уводе у владу социјални покрет, антифашисти устају, један скандал смењује други, а дванаест људи је страдало због фашиста у влади. Генерације Немаца рођених након Другог светског рата постављају родитељима озбиљна питања везана за њихову улогу у догађајима какви су се одигравали у Аушвицу.

То је генерација за коју се сматра да је ставила родитеље на стуб срама због чињенице да, ако и нису учествовали у злочинима, нису дигли глас против њих нити учинили било шта да до њих не дође. Иако је југословенски режим био лево оријентисан једним од повода за протесте студената сматра се привредна реформа три године раније, којом је започето раслојавање друштва. Први наговештаји да би до тога могло да дође били су довољни за јасан став противљења формирању црвене буржоазије у праведнијем свету каквим се чинио социјалистички. - Критика је дошла с лева и у том смислу је читава генерације 68. једна од најплеменитијих код нас зато што су то људи који су јавну делатност базирали на идеји солидарности. Оно што су шездесетосмаши имали, а ми немамо и што највише недостаје, јесте вредност солидарности. Не можете градити друштво солидарности ако нећете једни другима да помогнете, а ако не ви-

дите патњу човека до вас нема друштва среће. Ми смо постали друштво атомизованих егоиста и зато пропадамо. Солидарност је неопходан услов. Он није довољан за развој једне заједнице, али без солидарности сте безнадежни и вама нема спаса. Нико вам не може помоћи, јер ви сами себи нећете помоћи. Солидарност значи ја ћу помоћи теби као што ћеш и ти помоћи мени. Зато смо ту, зато чинимо једно друштво, зато спадамо у људски род. Солидарност према себи у једној политичкој заједници, али и солидарност према другима. Скупљао се динар за гладну децу у различитим афричким земљама, а у школама смо учени да дајемо по динар па ће деца која гладују нешто добити. Данас нисмо спремни на солидарност међу нама, а камоли према другима. Ми смо тада имали свест о Вијетнаму. Имали смо свест о Африци, о томе се говорило у Дневнику РТБ. Постојали су изврсни спољнополитички прилози о томе, а то говори да земља није била

провинцијална, да је пратила шта се збива у свету а ако пратите шта се збива имаћете мало шире видике. Солидарни међусобно, солидарни и према другима ако видимо да пате, то је оно на шта треба да се вратимо, јер је то здрава идеја без које нема опстанка једног друштва. То бих волео да је порука 68. Не може од 68. све да се узме зато што се време драматично изменило али неке ствари, као што је ова, могу - закључио је др Бакић. Др Нада Секулић потврђује да после Другог светског рата долази до експанзије демократске свести, уверења и вредности а генерација младих пре пола века веровала у демократске идеје и желела да учествује у реформи друштва полазећи од основних критеријума вредности да је то, не само могуће, већ и задатак. И поред тога питање аутономије универзитета постављено пре пола века и даље остаје отворено. - Живимо у времену ревизија историје, а ревизија се односи и на студент-

ски процес 1968. године, па се може чути да је био неуспешан и ретроградан покушај да се заустави економска трансформација земље будући да је настао као реакција на економску реформу 1965. која је водила ка тржишној економији, а студенти су својим захтевима зауставили тржишну трансформацију друштву - каже она. Седму деценију двадесетог века у свету обележила је појава хипи покрета који је остварио позитиван утицај на дешавања у готово свим срединама па представља једну од најзначајнијих тековина доба у коме је постојало преклапање друштвеног система и демократских идеја. Будимо реални, тражимо немогуће, захтев је сваке револуције а не смо оне коју су покренули студенти београдског универзитета кад су изнедрили ту паролу која је представљала дубоку истину, закључак је трибине о догађајима од пре само пола века. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 17.6.2018.

Борис Буњак

МАГАЗИН 17.6.2018.

Знаменити Краљевчани: Борис Буњак (2)

- Тринаест година у арапском свету довољно за потврду потребе да се, након периода адаптације у свакој средини, тим учини бољим а организација рада у клубу подигне на виши ниво. - {ест клубова исказало жељу да га, после истека уговора и паузе након тога, поново види у својој средини. - Амбиције везане за одлазак на Светско првенство у Катару 2022. године. - Поверење Фудбалског савеза Кувајта остварење животног сна, - У ишчекивању новог позива за дужност шефа стручног штаба националног тима. - После неуспелих покушаја у Оману, Танзанији и Мијанмару до места селетора репрезентације у Кувајту

Фото: М. Радовановић

САН ДОСАЊАН У КУВАЈТУ

удбалери Арабија четрнаест година пре сезоне 2014/15. нису осетили сласт шампионске титуле, девет година пре тога ни победника куп такмичења. Од тренутка кад је на чело стручног штаба стигао Борис Буњак ситуација се драстично променила па је екипа отпочела првенствену трку са прве позиције, а предност над свим осталим екипама задржала до краја. Податак да је у обе полусезоне изгубљена само по једна утакмица потврђује надмоћ материјализовану и у броју постигнутих голова, јер је сваки од противника био принуђен да бар три пута вади лопту из мреже. Посебно значајним оцењује се податак о повратку публике на утакмице па се, после пуне деценије, посета мерила бројем између петнаест и двадесет две хиљаде. Толико их није било ни много година раније кад је екипа освајала шампионску титулу, а основни разлог је лепршава и агресивно нападачка игра са великим бројем голова. Податак да је успех остварен са затеченим играчима у значајној мери води ка ставу да је један од битних предуслова био рад шефа стручног штаба. У паузи првенства није дошао ни један нови играч, неколицина је у клубу била пуних седам година због чега се још значајнијом сматра чињеница да су од губитника постали добитници. Ако се узму у обзир резултати остварени са Џахром, и прва половина у новом клубу, онда је јасно интересовање челника националног фудбалског савеза у коме су, пред азијски куп у Аустралији, почели да размишљају о новом селектору. Да у животу не иде све онако како је планирано овом приликом је потврдило руководство клуба које није имало довољно разумевања за захтев тренера за одсуством колико и половина тима у саставу репрезентације. Услов за сагласност био је раскид уговора што се у том тренутку није чинило претерано паметним потезом. - Наставио сам сезону са Арабијем, били смо први до последњег кола, али су се догађале неочикивано велике ствари, и чудни резултати, па је Кувајт успео да нас сустигне тако да смо сезону завршили са по 66 бодова, али су

МАГАЗИН

17.6.2018.

они због гол разлике били први. Нисам успео да узмем титулу, али је и то био велики успех јер четрнаест година, колико су је чекали, никад нису били боље пласирани. Продужио сам уговор за наредну сезону са жељом да освежим екипу новим професионалним играчима из иностранства и доведемо још два три из домаће лиге како би идуће године напали титулу - каже Буњак. Кад год је до успеха потребно направити само још један корак по правилу се појаве нови проблеми, овога пута финансијске природе због немогућности да се наплати чек добијен од клуба што у кувајтским условима представља велики прекршај са елементима кривичног дела. Епилог се огледа у блокади свих рачуна клуба, и сукобу менаџера са управом, а цех је платио Буњак са којим је раскинут уговор чему су претходили седмодневни разговори правних заступника једне и друге стране све док у клубу нису схватили како морају да, поред дуга према тренеру, исплате и значајну суму на име казни због непоштовања уговора. Са новим тренером из Португалије нова сезона је почела прилично трапаво, а већ после трећег кола било је видљиво нерасположење навијача и притисак на управу клуба да врати старог тренера. Потрајало је то неколико месеци током којих је знатан број навијача јасно ставио до знања шта жели, па је управа била принуђена да попусти и поново ангажује Буњака. - Љубав коју сам по повратку осетио од навијача нешто је што бих пожелео свакоме. У екипи је било лоше стање због погрешног одабира странаца, али сам до краја полусезоне успео да мало подигнем тим, а у другом делу стигнемо до финала купа. Нисмо успели да узмемо трофеј, јер смо играли против боље екипе Кувајта који је успео да нам се реваншира резултатом 3:1. Петнаест минута пред крај смо промашили пенал, а да је било 3:2 завршница би била знатно драматичнија и питање је какав би био епилог. Играли смо финале купа, што је и био циљ, а изгубили трку за прво место али сам направио себи добру рекламу кад

је у питању репрезентација у којој је смењен тренер из Бразила - каже Буњак. Више од слабих резултата фудбал у овој земљи погодила је суспензија Светске фудбалске федерације због одбијања да се национални прописи ускладе са њеним. Кувајту је током наредне две године ускраћена могућност учешћа у међународним такмичењима, а у таквим околностима националном савезу нису потребни ни селектор ни тренери. Ништа мање значајан није ни податак да су и клубови елиминисани из међународних такмичења. Пред истек уговора са Арабијем потврдило се да стање у клубу, као ни квалитет играча у тиму, није као некада, а нови позив из Џахре прилика је за наставак тренерске каријере у Кувајту. Већ од првог кола чинило се да ће сезона бити боља од прве пре неколико година, јер је екипа на старту првенства заузела прву позицију и чврсто је држала до два кола пре краја. Врхунско издање екипе је првенство завршило на другом месту, са само једним бодом мање од шампиона Кувајта, а обезбеђено је и учешће у куп такмичењу. Оно што су фудбалски радници, а и публика, дуго очекивали догодило се у паузи првенства кад је Светска фудбалска федерација потврдила укидање санција, чиме се отвара могућност за учешће клубова и националне селекције у међународним такмичењима. Да би развоју фудбала и у овом делу света дала нови импулс Азијска федерација је донела одлуку да организацију Купа заливских земаља повери Кувајту. Осам екипа учесница подељено је у две групе, а за противнике Кувајта одређени Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Оман. Чим је скинута суспензија активирана је прича о селектору репрезентације што је било повод да председник националног фудбалског савеза шеик Јусеф Турки указивањем поверења Борису Буњаку допринесе остварењу вишедеценијског сна. - То је нешто што ми је променило живот и каријеру, врх тренерске кари-

17.6.2018.

МАГАЗИН

јере и остварење сна које само треба доживети, а у мене унело толико узбуђења да сам под јаким утиском био неколико дана. Иако добро познајем све играче одговорност је огромна јер су, после две године паузе, очекивања постала нереална. Покушавао сам да стишам страсти и сведем оччекивања у реалне оквире јер сам знао колики је хендикеп две године играти лигу без међународних утакмица, како клупских тако и репрезентативних. Почетком децембра прошле године прихатио сам позив, јер сам то сањао и због тога ишао у Оман, Танзанију и Мијанмар, а успео да остварим у Кувајту. Иако нисмо имали много времена сарадник Петар Ђекић и ја смо почели припреме, а пре прве пријатељске утакмице против Бахреина у гостима за то имали само седам дана. Први није ни могао да буде радни дан, јер је посвећен објашњавању и опипавању уз свођење списка од педесет имена на 26, како ни дан пред утакмицу па смо имали само четири до пет преосталих са по два тренинга, пре и после

подне, кад врло мало може да се уради. Отишли смо у Бахреин, одиграли утакмицу 0:0 и вратили се пред први сусрет против Саудијске Арабије као једне од најјачих азијских земаља која је редовни учесник светских првенстава, док је Кувајт био само једном. У групи су нам Оман, најнепожељнија екипа као тврд противник против кога се тешко игра, и Уједињени Арапски Емирати који имају велики репертоар звезда арапског фудбала. Најтежи противник нам је Саудијска Арабија, а на узаврелом стадиону пред 65 хиљада гледалаца изгубили смо са 2:1. Иако смо били хендикепирани због малог броја утакмица, а противници већ имали добре припреме кроз квалификације, учешће клубова у лиги шампиона и азијским куповима, публика је толико аплаудирала да су играчи морали да оду до трибине и поздраве их - прича Буњак са нескривеним задовољством уз потврду да, и поред неколико прокоцканих шанси и пораза, навијачи нису били разочарани. Колико је био оправдан страх пред

утакмицу против Омана показало се три дана касније кад је меч у доброј мери подсећао на шаховску партију због чега је свима од почетка било јасно да, било ко да победи, у мрежи неће бити више од једног поготка. Међу фудбалским аналитичарима преовладава уверење да је, и поред елемената који указују на исправну одлуку судије, пенал против домаће екипе у таквим околностима неуобичајен, а сигурна егзекуција била је довољна за још један пораз и поред шанси да се дође до изједначења. Иако се и овога пута доказала погубност недостатка међународних утакмица у претходном периоду значајним се чини податак да публика није разочарана, што најбоље потврђује препун стадион на обе утакмице. Након два пораза изгубљена је шанса за улазак у полуфинални део такмичења што је довољно за страх како би то могло да се одрази на посету у последњем мечу против Уједињених Арапских Емирата. Да није оправдан показало се пред почетак утакмице која је трећи пут отпочела пред пуним

стадионом. Иако је екипа Кувајта била ближе победи нерешен резултат се сматра значајним због неколико квалитетних играча у противничком тиму иза кога стоји три године великих међународних такмичења. Након избора у фудбалском савезу Кувајта почиње нова етапа у раду овог тела, а тек после конститусања управног одбора и комисија очекује се поступак избора селектора. Ишчекивање одлуке о томе појачава неизвесност и могућност да се, после пет година у Кувајту, размишља о промени средине. Иако азијски фудбал није на високом нивоу све је извесније да ће врло брзо надмашити афрички, а добра основа за то је велики број необично талентованих борбених играча. Извесно ограничење представља нереално уверење и заблуда да је национални тим далеко бољи од осталих што пред селектора ставља тежак задатак да све у овој средини спусти на земљу како себи не би направио велики проблем. - Кувајт је само једном био на светском провенству, а мој животни сан је да одведем ову екипу на следеће што

сада изгледа нестварно али је то мој мотив, жеља, нови изазов и домаћи задатак. Некима ће то изгледати чудно и препотентно, али је тако изгледало и кад сам пожелео да будем тренер у Звезди, одем у иносранство, узмем трофеј са великим клубом, да будем селектор, а иако сам све остварио моја мотивација не престаје, јер желим да одем са репрезентацијом на светско првенство у Катару 2022. године. Кувајт је изгубио Светско првенство у Русији, и азијско првенство следеће године у Емиратима, а сад га чекају квалификације за 2022. што мени опет иде у прилог. Они воле да раде, али нису тако сурови професионалци да жртвују све због тога. Могу да раде и преко нормалних граница, али кад би их терао да то понављају буде отпора па треба бити флексибилан и натерати их да раде, да нису свесни да је то кондициони тренинг а не рад са лоптом који ће користити у кондиционе сврхе - каже Буњак. Пет година у Кувајту било је довољно за доказ квалитета и каријеру коју свако може само да пожели. Посебно

значајним чини се податак да на чело репрезентације Кувајта није доведен као доказани стручњак у раду са другим националним тимовима, него му је поверење указано након пуне четири године доказивања што је најбољи начин за долазак на место селектора. Тринаест година у арапском свету довољно је за потврду потребе да се, након периода адаптације у свакој средини, тим учини бољим а организација рада у клубу подигне на виши ниво. Колико је то чинио квалитетно потврђује податак да је шест клубова исказало жељу да га, после истека уговора и паузе након тога, поново види у својој средини. Пауза до почетка новог циклуса у раду са репрезетацијом прилика је за очекивање позитивне одлуке и позива да приступи реализацији припрема за квалификације које у Кувајту очекују као прилику да се други пут квалификују за светско првенство. Уколико позив изостане менаџери ће прилику за ново доказивање потражити у некој другој средини. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.6.2018.

Светски дан давалаца крви

МАГАЗИН

17.6.2018.

АЛТРУИЗАМ, ПОШТОВАЊЕ

Е, ЕМПАТИЈА И ЉУБАЗНОСТ

- Дан добровољних давалаца крви је прилика за апел грађанима између 18 до 65 година живота да се прикључе породици најхуманијих. - Тема овогодишње кампање добровољног давања крви је солидарност, а као главне хумане вредности истичу се алтруизам, поштовање, емпатија и љубазност. - Слоган „Будите ту за друге. Дајте крв. Подарите живот“ има за циљ да скрене пажњу на чињеницу да давање крви има огромну улогу у охрабривању и мотивисању људи да брину једни о другима, развијају блиске друштвене везе и унапређују друштвену заједницу. - У 34 акције добровољног давања у Краљеву током претходне године прикупљено 3.509 јединица крви. - Признања за прво учешће у акцијама добровољног давања крви примило је 280 особа

17.6.2018.

МАГАЗИН

ветски дан давалаца крви обележава се од 2004. а 23. маја 2005. скуштина Светске здравствене организације је усвојила резолуцију којом се сагласила да то буде сваке године, због чега је препоручила земљама чланицама да он постане саставни део националних програма за повећање броја добровољних давалаца. У свету се обележава 14. јуна у знак сећања на дан када је рођен аустријски биолог и лекар Карл Ландштајнер заслужан за откриће крвних група код човека, за шта је 1930. године добио Нобелову награду. Тога дана се организују различите манифестације са циљем да се подигне свест о виталној улози трансфузије крви у спасавању живота и унапређењу здравља људи, као и да се апелује на људе да редовно дају крв како би се спречиле несташице у болницама и клиникама, посебно у земљама у развоју где су при-

купљене количине веома ограничене. Циљ планетарног догађаја је подизање нивоа свести о потреби за безбедном крви и њеним продуктима и изражавање захвалности добровољним даваоцима који дајући део себе поклањају живот. Уз подршку Министарства здравља Републике Србије, Институт за трансфузију крви Србије, Завод за трансфузију крви Ниш и Завод за трансфузију крви Војводине, као и све локалне службе за трансфузију, у сарадњи са Црвеним крстом Србије, обележили су овај дан прикладним манифестацијама и акцијама давања крви. Краљево већ седамнаесту годину заредом обележава овај дан што је повод за подсећање на успешну сарадњу свих који учествују у акцијама за прикупљање крви, Црвеног крста, Службе за трансфузију крви Опште болнице „Сту-

деница“, Института за трансфузију крви Србије, актива и друштава добровољних давалаца са територије града. Дани као овај прилика су за изражавање захвалности свима који, поклањајући део себе, спашавају многе животе а добитници пригодних признања Црвеног крста ове године су они који су драгоцену течност дали укупно 35, 50, 75 пута. Основни циљ носилаца свих активности је да се испоштују основни принципи давалаштва крви који укључују добровољност, анонимност и бесплатност, а Дан добровољних давалаца крви је прилика за апел грађанима између 18 до 65 година живота да се прикључе породици најхуманијих. Тема овогодишње кампање добровољног давања крви је солидарност, а као главне хумане вредности истичу се алтруизам, поштовање, емпатија и љу-

постоји током целе године, а сем довољне количине драгоцене течности посебно се истиче постизање самодовољности нације у снабдевању крви. Подугачку листу циљева допуњује потреба да се стави акценат на донацију крви као израз заједничког учешћа у оквиру здравственог система као и значај заједничког учествовања у обезбеђивању довољних безбедних и одрживих залиха крви. Познато је да се промоцијом заједничких вредности доприноси оснаживању заједнице, солидарности и друштвене кохезије, али и међународној сарадњи којом се шири општа сагласност начела волонтерске донације на светском нивоу, повећава безбедност и доступност крви. Обележавање Светског дана давалаца крви прилика је за подсећање да су у Краљеву током прошле године ор-

ганизоване 34 акције добровољног давања у којима је учествовало 240 волонтера који су у акцијама провели пет стотина сати. За рад у овој области едуковано је 670 волонтера, признања за прво учешће у акцијама добровољног давања крви примило је 280 особа, а више од осамдесет је дало крв више од 35 пута. У Црвеном крсту потврђују да је током претходне године прикупљено 3.509 јединица крви. Ма колико се у јавности значајним сматрала чињеница о одређеном броју давања крви у Црвеном крсту потврђују да је, више од достизања било каквих рекорда, стратешки интерес да се развија свест о потреби укључивања у акције овог типа. Прилика за то пружа се у најближој служби за трансфузију чији је превасходни задатак да обезбеди довољну количину крви како би била на услузи пацијенту кад год то затреба.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

базност. Слоган „Будите ту за друге. Дајте крв. Подарите живот“ има за циљ да скрене пажњу на чињеницу да давање крви има огромну улогу у охрабривању и мотивисању људи да брину једни о другима, развијају блиске друштвене везе и унапређују друштвену заједницу. Подсећање на све чији су животи спашени захваљујући донацијама крви прилика је да се посебно истакне допринос свих који су учествовали у акцијама, али и да се на сличну активност мотивишу млади који раније нису давали крв. Значајном за обезбеђење довољних количина у свакој средини сматра се подизање свести о давању као алтруистичком чину који у значајној мери доприноси целокупном друштву, као и о томе да се довољне количине крви могу обезбедити само редовним добровољним давањем. Потреба за тим

17.6.2018.

МАГАЗИН

Плакета „Широко срце“ активу давалаца крви из Шумарица

НА ХУМАНО - Признање Црвеног крста за 75 давања крви. - Актив добровољних давалаца крви у Шумарицама од 2009. године успешно организује прикупљање крви у различитим приликама. - Редовне акције крајем фебруара сваке године. - Од оснивања прикупљено око четири стотине јединица крви. - Међу даваоцима има особа различите старости, али преовлађују старије и оне средњих година. - Потребно значајније учешће државе на мотивацију грађана како би се што више младих прикључило великој породици хуманитараца. - Све је мање ентузијазма и воље који су красили генерације учесника у сто и више акција добровољног давања крви

М ЗАДАТКУ осиоци акција добровољног давања крви су бројна друштва и активи који се формирају у различитим срединама, а само један од њих је онај у Месној заједници Шумарице чији је председник Зоран Коматовић, поводом обележавања Светског дана давања крви ове године, од Црвеног крста добио значајно признање због чињенице да је драгоцену течност дао седамдесет пет пута. Пред запосленима у Служби за трансфузију крви рукав је први пут засукао још као ученик Машинске техничке школе „14. октобар“ а те године се, признаје, као и сви млади тог узра-

ста више водио радозналошћу и могућношћу да два дана одсуствује из школе. Прво искуство је стимулативно деловало на одлуку да се пријави и за следећу акцију добровољног давања крви, а ове године је обележио јубилеј каквим се могу похвалити само најодговорнији и најупорнији. Ове године се навршила деценија од тренутка када је, после 25 година на месту ватросталног зидара и укупно 31 године радног стажа у Магнохрому, као и бројни други који су делили исту, судбину остао без посла. Податак да је сличну судбину доживела и супруга, некада запослена у „Фабрици вагона“,

у значајној мери је утицао на напоре да до средстава за живот дође на различите начине. До пензије има још десетак година, а до тада једну од значајних активности у животу Зорана Коматовића представља организација акција добровољног давања крви. Најмасовнија друштва добровољних давалаца крви деценијама су са успехом радила у највећим краљевачким предузећима. Од тренутка кад су, једно по једно, престајала да раде тешко је било обуздати бројне дотадашње даваоце да по утврђеном распореду и неколико пута годишње учествују у сличним акцијама.

МАГАЗИН 17.6.2018.

Податак да на територији Месне заједнице Шумарице има четрдесетак активних давалаца крви, а да сем Витковца нема села у којима су и формално организовани, повод је за реализацију давнашње идеје о формирању актива који би се сличним активностима бавио у оквиру редовних акција, али и сваки пут кад се за то укаже потреба. Актив у Шумарицама основан је 2009. године и од тада успешно организује прикупљање крви у различитим приликама. Податак да су становници сеоских средина већ са првим лепим данима сваке године оријентисани на пољопривредне радове утицао је на одлуку да се за редовне акције изабере период последњих седам дана у фебруару. Од прве акције након формирања до ове године то је прилика за прикупљање све већих количина крви, али и дружење са пријатељима који долазе из других средина, највише из Трстеника, Јагодине и Чачка. - Током прве акције коју смо организовали прикупили смо 31 јединицу, а да их не буде више у највећој мери је утицала чињеница да сви који су изразили жељу нису били у могућности да дају крв. Интересовање за учешће у акцији је из године у годину расло, а ове године смо прикупили скоро педесет боца што потврђује да смо од оснивања само на акцијама у Шумарицама прикупили осам пута више. Ако се томе дода допринос у акцијама других друштава, и одазивање на позиве по потреби, онда је јасно да је одлука о оснивању актива била оправдана - каже Коматовић. Као и бројни други дугогодишњи даваоци крви и Коматовић потврђује да је основни мотив за учешће у бројним акцијама жеља да се помогне онима којима је то једини начин да се одрже у живо-

ту. Колико је жеља јака сведочи промоција давалаштва за шта је по правилу најбољи лични пример. Да је тако сведочи и Коматовић који је нове давоце, чим су се за то стекли потребни услови, нашао и у најближем окружењу. На дан кад је добио признање за хуманитарни рад потврђује да су међу активним даваоцима његови син и кћерка иза којих, иако су тек зашли у трећу деценију живота, стоји значајан број учешћа у различитим акцијама. Због тога значајним дометом промотивних активности сматра анимирање још петнаестак младих из ове средине да крену путем са кога је мало ко скренуо. У Шумарицама се годишње, ван редовне акције, прикупи педесетак јединица крви потребне комшијама, рођацима и пријатељима, или члановима њихових породица, а податак да се потреба за крвљу јавља и у тренуцима кад се то најмање очекује довољна је за спремност чланова шумаричког актива да правовремено одговоре на сваки позив. На то не утиче ни сазнање да је статус добровољних давалаца крви у нека давна времена био знатно повољнији и да су уживали бројне привилегије. Податак да међу даваоцима има особа различите старости, али да преовлађују старије и оне средњих година, све више учвршћује став о потреби да држава више утиче на мотивацију грађана како би се прикључили великој породици хуманитараца. Даваоци крви очекују да иницијатива потекне из локалне самоуправе, како би остварили право на бар део повољности из ранијег периода, што би могло стимулативно да делује на млађе генерације и тако учврсти основу за сигурније прикупљање крви у дужем периоду. Искуство неколико последњих

година потврђује знатно повољнији положај друштава добровољних давалаца крви у јавним предузећима чији синдикати финансијски помажу организовање акција. У сеоским срединама као што је Шумарице средства су се, док је то било могуће, обезбеђивала уз помоћ спонзора а кад је и ова могућност исцрпљена од мештана бар у мери да се покрију трошкови ручка за даваоце који долазе чак из Републике Српске и Црне Горе. Акције добровољног давања крви су у различитим срединама довољно честе, а како су учесници углавном исте особе, није реткост да се појединци сретну и у размаку од само петнаестак дана. Значајним за мотивацију млађих, који треба да обезбеде довољне количине крви у дугом периоду, сматрају се активности Црвеног крста на трибинама са овом темом. Иако крајњи ефекти нису увек онакви какви се очекују међу даваоцима влада оптимизам и уверење да ће се ситуација поправити. Искуство показује да је све мање ентузијазма и воље који су красили генерације учесника у сто и више акција добровољног давања крви. То су људи у поодмаклим годинама који с правом очекују адекватну замену како би се осигурале довољне количине крви, посебно у кризним периодима као што је летњи, и обезбедили да онај коме је потребна никад не чека дуго. Зоран Коматовић не крије жељу да се у акције добровољног давања крви укључи што више младих којима шаље јасну поруку како не треба да се плаше. Сем чињенице да свака јединица крви некоме спашава живот није безначајна ни потврда да давалац сваки пут доказује да је здрава особа, јер само такве и могу да дају крв. Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.6.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

17.6.2018.

Чаробни принц

магнет, јер се свака коју упозна заљубљује у њега. Након што се нађе верен с три девојке, принц уз помоћ странца одлучи да крене у потрагу за правом љубави. Међутим, странац „Лени“ крије велику тајну. Анимирану породичну авантуру у 2Д и 3Д формату, и трајању од тачно сат и по, Рос Векокур је режирао према сопственом сценарију. У оригиналној верзији анимиранм јунацима су гласове позајмили Деми Ловато, Вилмер Валдерама и Сиа, а у синхронизованој на српски језик Јелена Тркуља, Петар Стругар и Душица Новаковић. Филм се приказује јш данас, а пројекција почиње у 18 сати.

МАГАЗИН

Тихи кутак Христов

Свима је познато како се завршавају класичне бајке. Пепељуга се удаје за принца на белом коњу, Снежана такође, Успавана Лепотица се удаје за…исто принца на белом коњу, а како завршава нова анимација продуцената „Шрека“ посетиоцима се пружа прилика да сазнају ако погледају филм „Чаробни принц“. Као беба, принц Шармер је благословен неодољивим шармом због којег се на њега све жене лепе као

Тихи кутак Христов је играно-документарни филм о Светом Мардарију Либертвилском, првом српском епископу на тлу Америке и његовом путу из родних Корната надомак Подгорице, одакле је кренуо још као дечак, до далеког Либертвила. Филм је снимљен поводом представљања његових светих моштију након 82 године од његовог упокојења, а идеја овог пројекта је да буде савремено Житије светитеља, како би васколики српски народ сазнао о животу светитеља признатог од стране Српске, Руске и Молдавске пра-

вославне цркве. Тридесетоминутни играно-документарни биографски филм Радислав Јеврић је снимио по сопственом сценарију, а уз благослов високопреосвећеног митрополита црногорско-приморског Амфилохија и у продукцији Манастира Острог. Улоге у играном делу тумаче Радивоје Буквић, Вук Бубало, Лазар Шћекић, Кристина Стевовић, Небојша Глоговац, Слобода Мићаловић и Симо Требјешанин, а пројекција је сутра у 18 сати.

Оушнових осам Кејт Бланшет, Сандра Булок, Ен Хетвеј, Минди Колинг, Авквафина, Хелена Бонам Картер, Сасра Полсон и Ријана главни су ликови новог наставка франшизе „Оушн 8“, овог пута у женском издању. Сандра Булок тумачи улогу Деби

задатак је да окупи савршену екипу професионалних лопова, Лу, Роуз, Дафне, Девет лопти, Тами, Амиту и Констанцу. План већ има, само га треба спровести. Стодесетоминутну акциону комедију Гери Рос је режирао по сценарију написаном са Оливиом Милч. Филм се приказује до 20. јуна, а пројекције почињу у 20 сати.

Свет из доба јуре: Уништено краљевство

Оушн, отуђене сестре Клунијевог лика Денија из култног филма „Оушнових 11“. Она ће покушати да изведе готово немогућу пљачку у Њујорку, на звезданом годишњем балу Мет Гала, а први

Прошло је четири године од како су диносауруси уништили луксузни тематски парк „Свет из доба јуре“. Људи

су напустили острво Нублар, док се преживели диносауруси боре за опстанак. Када успавани вулкан на острву почне да оживљава, Овен и Клер покрећу кампању како би спасили од изумирања преостале диносаурусе. Овен на све начине покушава да пронађе Плаву, његовог рептора који је изгубљен у дивљини, док је Клер стекла поштовање према овим створењима која су постала њена мисија. Они стижу на острво у тренутку када лава почиње да га уништава и њихова експедиција открива заверу која може да угрози целу планету и доведе је у стање какво није виђено од праисторије. Уз нова узбуђења и авантуре, један он најуспешнијих филмских серијала икада, представља нови наставак и подсећа на добро познате омиљене ликове и диносаурусе. У последњем наставку пред гледаоцима су и неке потпуно нове врсте, страшније него што је раније могло и да се замисли. Акциону авантуру чија дужина за осам минута премашује два сата, по сценарију Колина Тревороуа и Дерака Конолија, режирао је Хуан Антонио Бајона, а у водећим улогама наступају Крис Прат, Брус Далас Хауард, Џеф Голдблум и Б.Д. Вонг. Филм се приказује до среде 20. јуна, а пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 17.6.2018.

17.6.2018.

МАГАЗИН

Жарко Кривокапић

Успон и пад краљевачке кошарке: Жарко Кривокапић (1)

ПЕТОРКА СЛОГЕ НА ОЛИМПИЈАДИ - Иако је растојање од гледалишта до прве линије терена у почетку било само пола метра, никада није дошло ни до каквог инцидента било које врсте због чега је успостављан специфичан однос са тренерима и играчима противничких тимова. - Потврда Дражена Петровића да је најлепше играти у Краљеву. - Однос према кошарци је резултат дугогодишње традиције овог спорта о чијој се популарности могло закључивати и по потреби да се у салу уђе и два сата пре почетка утакмице како би се обезбедила повољна позиција за посматрање. - Југословенска лига најјача у Европи. - Томислав Андрић је био један од најбољих центровских техничара Југославије, Кривокапић међу најбољим стрелцима и најбољи извођач слободних бацања све док га у последњем колу није надмашио Дражен Петровић

17.6.2018.

МАГАЗИН

ез обзира на све успехе и падове фудбал је одувек био далеко најпопуларнији спорт у највећем делу света а од појаве и на овим просторима, посебно средином друге половине прошлог века кад се генерацијама које су полако стасавале чинило да других и нема. Популарности је у великој мери доприносила чињеница да, осим било какве лопте, није било посебних услова за спорт којим су се активније бавили само они који су за то показивали више жеље и истрајности од осталих. У такве се сврстава Жарко Кривокапић чији је напредак у фудбалској каријери током тинејџерског периода спречио нешто интензивнији раст и висина која се показала ограничавајућим фактором на путу до врхунског фудбалера. Срећном околношћу да се определи за кошарку допринело је повећано интересовање за овај спорт пред Светско првенство у Љубљани 1970. на коме је репрезентација Југо-

славије освојила златну медаљу. Значајне домете новог спорта први су схватили наставници физичке културе, а висина тринаестогодишњака била је добар разлог за препоруку да се посвети кошарци. У Пећи је тада било добрих услова за бављење овим спортом у коме је Кривокапић преко пионирског тима брзо доспео и степеницу више. Кад се током 1972. године у спортском листу „Темпо“ појавила кратка информација о младим кошаркашима из овог града интерес да једног, уз многе из других крајева земље, види у својој средини показала је београдска Црвена звезда. Кривокапић се у јесен исте године преселио у Београд и током само једне сезоне напредовао до нивоа да се у кадетској екипи пробио међу првих пет играча. Податак да пре доласка у нову средину није превише знао довољан је за уверење о брзом напредовању коме су у значајној мери допринели тренери Кубат и Везо-

вић. Прву екипу Црвене звезде чиниле су праве кошаркашке звезде, Љубодраг Симоновић, Зоран Славнић, Драган Капичић, Драгиша Вучинић, Владимир Цветковић, Горан Ракочевић и други који су били толико супериорни да је млађима посвећивано мање пажње, Кривокапић верује и због тога што се мислило да ће играти довека. У време кад је кошарка тек крчила пут прам значајнијој позицији у породици спортова финансијска ситуација није била адекватна потребама играча, посебно онима у млађим категоријама који су долазили из других средина. Немогућност да се покрију трошкови живота у великом граду основни је разлог за повратак у Пећ само неколико месеци пре него су се Звездине звезде распршиле по иностранству препуштајући места у тиму генерацији којој је припадао Кривокапић. Будућност из Пећи је до последњег

првенственог кола Друге лиге имала два бода више од имењака из Подгорице што се, у ситуацији кад је као домаћин играла у Приштини или Скопљу, сматрало великим успехом и добром основом да следећу сезону отпочне у друштву најбољих југословенских тимова. Пресудним за даље напредовање показао се пораз у последњем колу од најслабије пласиране екипе, а исти број бодова увод у мајсторицу против подгоричке Будућности. Пораз под специфичним условима, изазваних чињеницом да се на утакмици нису појавила два значајна играча, био је повод за промену средине, а најповољнијом се сматрала крушевачка у коју се 1977. године из љубљанске Олимпије вратио један од њених најбољих играча Предраг Ивановић. Уз неколико локалних играча екипу су попуњавали Бобан Петровић, Горан Грбовић и Раја Милојевић што се сматрало добром основом за пласман у виши

ранг такмичења. Многима је од почетка било јасно да се до резултата не стиже под вођством новог тренера који је добар део тактике посвећивао себи као играчу па, и поред уверења да је екипа довољно добра, није било резултата који би наговештавали могућност да се достигне врх табеле. Једним од разлога за то сматра се уверење да је у Крушевцу знатно већа пажња посвећивана фудбалу, а ни руководство клуба није гајило превише љубави према кошарци о чему сведочи податак да се и у њиховим редовима више причало о фудбалу. - Милован Богојевић ме је 1979. године позвао да пређем у Слогу, на почетку на месту крилног центра касније на крилу, јер су долазили све виши играчи. Иако нисмо имали чврсте уговоре време је било такво да можда никад не одеш из клуба, што је најбоље искусио Грбовић који је паузирао две године зато што Борац није хтео да му изда исписницу.

Долазим у Краљево где ме је цео град примио фантастично. У управи су били Циле Трипковић, Миле Тодорић, Раша Мачужић и доста других привредника који су имали такве позиције да су на различите начине могли да помогну клубу. Слога је имала дугу традицију, а такмичила се у лиги коју је чинио скуп изузетних клубова са простора целе Југославије, Кварнер из Ријеке, Југопластика из Сплита, Шибенка, Будућност из Титограда, Работнички из Скопља, Дита из Туле, сарајевски Железничар, Слован из Љубљане, Либела из Цеља, Војводина, по некад Борац и други. Лига је била изузетно јака са добрим клубовима који су касније отишли у виши ранг - прича Кривокапић као један од само неколицине играча који су попуњавали екипу локалног лигаша у коме су годинама наступале легенде краљевачке кошарке Томислав Андрић, Гордан Марковић, Драган Савић, Живорад Јаћовић, Зоран

17.6.2018.

МАГАЗИН

Стефановић, касније млађи Владе Дивац и Милош Бабић као први кошаркаши са простора Југославије који су добили ангажман са друге стране Атлантског океана. Прве године боравка у Краљеву остају у сећању по неочекивано добром односу према новајлији и пласману у горњем делу табеле без довољно снаге да се направи одлучујући корак ка пласману у Прву савезну лигу. Жарко Кривокапић је само један од бивших кошаркаша који посебан акценат ставља на атмосферу која је владала на свим утакмицама. Иако се растојање од гледалишта до прве линије терена, због промене правила игре, у више наврата мењало, а у почетку било само пола метра, никада није дошло ни до каквог инцидента било које врсте због чега је успостављан специфичан однос са тренерима и играчима противничких тимова. Доказ су и изјаве легенде југословенске кошарке Дражена Петровића и потврда како је најлепше играти у Краљеву. Однос према кошарци је резултат дугогодишње традиције овог спорта о чијој

се популарности могло закључивати и по потреби да се у салу уђе и два сата пре почетка утакмице како би се обезбедила повољна позиција за посматрање. Уз Драгана Савића Кривокапић је једини из генерације који није осетио сласт уласка у Прву лигу јер се у то време налазио на одслужењу војног рока, али се тиму прикључио одмах по повратку. Слога је прву прволигашку сезону отпочела са играчима са којима је обезбедила пласман у друштво најбољих, а значајним за тај период сматра се победа против београдског Радничког као директног супарника за опстанак у лиги. - Стално смо били у доњем делу табеле, али побеђујемо Задар, Босну и скупљамо бодове од оних који су много јачи од нас. Победили смо Раднички у Београду, да би обезбедили опстанак морамо у последњем колу да победимо Црвену звезду, а снимак са те утакмице сведочи о посебној атмосфери у Хали спортова. На првом полувремену смо и раније против многих клубова водили са значајном разликом. Међутим, они су снажнији и професионалнији јер су посвећени само

кошарци. Кад је Гордан Марковић постигао два коша из слободних бацања, а Слободан Николић погодио обруч, добили смо утакмицу и остали у лиги. Тих година је доминирала Цибона која је дошла из Тел Авива као првак Европе, а два дана после тога једва успела да нас победи. Остајемо у лиги, али нема појачања. Долазе млађи играчи, види се како екипа може да буде још јача, а после испадања на крају следеће сезоне долази до осипања. Прво одлазе Дивац и Бабић, потом Вучко Мијаиловић, а Андрић, Марковић и Савић престају да играју, Деспотовић одлази у Земун, Дашић у клубове из околних градова, Петко Поповић се враћа у Зрењанин. Касније ће отићи и Јаћовић, а ја остајем са невероватно талентованом екипом у којој тренер Копривица даје шансу млађим играчима сећа се Кривокапић. Значајне промене у саставу екипе у великој мери су се одразиле на резултате током друге сезоне наступа у најелитнијем такмичењу, а епилог се огледа у чињеници да Слога није успела да задр-

жи прволигашки статус. Повратак неколико деценија уназад указује на чињеницу да су, због форсирања млађих, искуснији играчи играли све мање. Недовољно физички спремни да издрже јак темпо до краја меча сматра се одлучујућим за неке од пораза, иако је на полувремену двоцифрени резултат наговештавао безбедну завршницу утакмице у корист Слоге. Два перспективна млада играча, Дивац и Бабић, повод су за честе посете Краљеву селектора младе репрезентације Југославије Крешимира Ћосића, па се све веће интересовање других тимова за њих сматра једним од узрока неуспеха у тој сезони. Обојица су дошли у Слогу врло млади, са непуних 13 година и недовољно познавања кошаркашке игре због чега је тренер Богојевић остајао да ради са њима и после тренинга. - Ми нисмо имали узвишен однос према њима јер су били наши мали другови, били су на тренингу, играли са нама и учили јер им је посвећено много времена. У време кад долази Ћосић они имају по седаманест година, па почиње време отимања јер су заинтересовани

Шибенка, Црвена звезда, Партизан... који су махали некаквим парама и нудили ко зна шта. Иако није било Американаца, који су углавном играли у Италији, југословенска лига је тада, као и претходних година, била најјача лига Европе. Приближавају се деведесете године, у земљи почиње раслојавање, а у Србији имамо прву лигу са 32 тима подељену у четири групе. Финансијска криза је све израженија, траже се спонзори, појављује све више играча са стране, а финансијски услови не дозвољавају да се играчи дуго задржавају у Србији па почиње пад квалитета, јер су сви хтели брзо да дођу до новаца. До тада никад нисмо добијали новац на руке, могли смо да добијемо посао и ја 1985. почињем да радим у Гвожђару. Идем на посао у седам, затим на јутарњи тренинг па повратак до три а после на вечерњи тренинг - каже Кривокапић. Искуство друге прволигашке сезоне потврђује да су многе од тешких утакмица изгубљене у последњим тренуцима, првенствено због боље физичке припремљености противника, а колико је конку-

ренција била јака најбоље потврђује податак да су из лиге испадали Југопластика, Олимпија, Будућност, Работнички... Да краљевачки кошаркаши нису имали комплекса потврђује податак да је Андрић био један од најбољих центровских техничара Југославије, Кривокапић међу најбољим стрелцима и најбољи извођач слободних бацања све док га у последњем колу није надмашио Дражен Петровић. У Б лиги је било лакше а није без значаја да су играчи имали много обавеза, првенствено због породица и посла, па нису могли максимално да се посвете спорту. О томе колики су допринос дали локалној средини најбоље сведочи податак да је Слога петорицу најзаслужнијих 1980. послала у Москву на Олимпијске игре. Гордан Марковић, Томислав Андрић, Драган Савић, Жарко Кривокапић и Горан Деспотовић били су присутни на кошаркашком турниру а у земљу се вратили авионом у коме су били југословенски спортисти, рукометашице, кошаркашице и кошаркаши са златном олимпијском медаљом. Т. Радовановић

17.6.2018.

МАГАЗИН

Стазама здравог живота кроз Србију и Црну Гору

ЧИКЕР МТБ - Пројекат „Бициклом кроз Србију и Црну Гору“ проглашен за најбољи пројекат прекограничне сарадње финансиран од стране Европске уније. - Старт овогодишњег маратона заказан је за недељу 24. јуна, а повратак у Краљево 3. јула. - После пређених шест стотина километара циљ „Чикер МТБ маратона 2018“ у Улцињу

Б МАРАТОН аунтин бајк клуб „Чикер“, у сарадњи са више од петнаест туристичких организација, од 2012. године организује „Чикер МТБ маратон“ који сваке године полази из Краљева, а завршава се у некој од општина у Црној Гори. Прве године мара-

тон је био део ИПА пројекта „Бициклом кроз Србију и Црну Гору“, који је проглашен за најбољи пројекат прекограничне сарадње финансиран од стране Европске уније. Маратон нема такмичарски карактер, а спортско-туристички је да, поред

пропагирања бициклизма као спорта и здравог начина живота, промовише туристичке и културне потенцијале две земље. Током десет дана трајања учесницима се пружа изузетна прилика да прођу кроз брдско-планинске пределе Србије и Црне Горе, обиђу туристичке

МАГАЗИН

17.6.2018.

центре, културне и друге знаменитости на тим територијама. На маратону су првих шест година учествовали бициклисти из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Мађарске, Аустрије, Швајцарске, Немачке, Италије, Чилеа и Сједињених Америчких Држава. Маратон ће и ове године трајати десет дана након којих ће бити завршен на крајњој јужној тачки црногорског приморја у Улцињу. Старт је заказан за недељу 24. јуна, а повратак у Краљево 3. јула. Окупљање учесника је дан раније на Тргу српских ратника где ће, у поподневним часовима, бити организована промоција манифестације и мини-сајам туризма на коме ће учествовати туристичке организације из општина кроз које је маратон пролазио од свог почетка 2012. године. У вечерњим часовима истог дана, у згради Градске управе, биће организован коктел за све учеснике маратона, госте и представнике туристичких организација. Након старта из центра Краљева

учесници ове јединствене манифестације ће се, поред осам векова старог Маманстира Жиче, упутити према Матарушкој Бањи а потом путем у подножју планине Столови до села Богутовац где ће, преко висећег моста, прећи Ибар. Од Богутовца, траса маратона води уз реку Лопатницу, затим обронцима планина Јелица и Чемерно, након чега се полако спушта до Гуче, где ће они које то интересује, пре првог преноћишта, посетити чувени „Музеј труба“. Планирано је да учесници маратона следећег дана крену према Пожеги и наставе до села Злакусе познатог по производњи грнчарије. Пут поред Потпећке пећине и даље, преко села Никојевићи и Рудине, води до Златибора где ће маратонци ноћити друге ноћи. Учесници маратона ће трећег дана наставити пут, па са Златибора преко Гостиља, пролазећи поред познатог водопада и Стопића пећине, стићи до родног места Љубивоја Ршумовића Љубиша и, поред Златарског језера, стићи до Нове Вароши где ће бити ор-

ганизовано треће ноћење. Од Нове Вароши пут води преко Водене пољане, где се налази црква брвнара Козме и Дамјана, а поред врха планине Златар Голо брдо на 1.627 метара надморске висине траса маратона се, четвртог дана, спушта до Пријепоља где ће учесници имати могућност да обиђу Манастир Милешева. Од Пријепоља пут води до реке Лим да би се, преко села Жупа и Хрта, стигло до Камене Горе на висини од око 1.300 метара надморске висине познатој по сеоском туризму и чувеном „Светом бору“. Последњег дана прве половине пута маратонци ће, ван званичног граничног прелаза, прећи границу са Црном Гором преко Вуковог брда одакле ће се, преко Матаруга и Косанице, спустити до моста на Ђурђевића Тари. Од овог места траса стрмим путем води до Жабљака, градића на највишој надморској висини на Балкану од 1.465 метара кога окружују 23 планинска врха планине Дурмитор, висине

преко 2.300 метара. Друга половина маратона креће са Жабљака а, поред Вражјег језера и Горње Буковице, води до Шавника где је планирана дужа пауза за одмор и ужину, јер их одавде чека најзахтевнија деоница, успон до места Крново на 1.490 метара висине, а потом благо спуштање до Ски-центра Вучје, где ће маратонци заноћити шести пут. Ујутру седмог дана маратонци ће се од Вучја спустити у Никшић, града изграђеног поред римског војног утврђења Оногошт из четвртог века, а после паузе наставити до Манастира Острог из седамнаестог века. Са овог места траса води кроз Даниловград на десној обали реке Зете, а затим долином ове реке до престонице Црне Горе Подгорице која је коначна дестинација ове етапе. Последњег дана педалирања траса ће од Подгорице, преко Вирпазара па путем поред Скадарског језера, довести маратонце до границе са Албанијом, при чему ће са превојне тачке на

планини Румији имати величанствен поглед на Скадарско језеро, део града Скадра, аду реке Бојане и Јадранско море. Кратка пауза на видиковцу увод је у лагано спуштање до Улциња, најјужније тачке на Црногорском приморју где их, после пређених шест стотина километара, очекује циљ „Чикер МТБ маратона 2018“ Претпоследњи дан је замишљен као слободан, па ће учесници маратона имати могућност да уживају у лепотама улцињских плажа и Аде Бојане. У вечерњим часовима ће бити организовано традиционално „Завршно вече“ за све учеснике, госте и представнике туристичких организација градова кроз које је маратон прошао. Последњег дана учесници ће се аутобусима организовано вратити до Краљева, а њихови бицикли теретним возилима. Доласком у Краљево, у вечерњим часовима 3. јула, биће и званично завршен „Чикер МТБ маратон 2018“. Маунтин бајк клуб „Чикер“ је пре непуних десет година формирало шеснаест Краљевчана заљубљеника у би-

циклизам. Број чланова се од оснивања утростручио па је клуб који је, иако формиран као рекреативни, ускоро добио такмичарски карактер са педесет чланова различите животне доби. У такмичарском делу су остварени значајни резултати о чему сведочи податак да је „Чикер“ имао првака у јуниорској, првакињу и вицепрвакињу Савезне Републике Југославије у женској конкуренцији, спортисткињу града Краљева, осмопласираног такмичара на Балканском првенству. У свету планинског бициклизма клуб је познат по организовању вишедневних тура по планинама наше земље, а чланови су бициклима обишли све значајније планине, Копаоник, Голију, Бјеласицу, Комове, Дурмитор, Сињајевину, Ловћен, Стару планину, Власину, Бесну Кобилу, Ртањ, Бељаницу, Тару, Златибор... и освојили многе од највиших врхова на њима, Панчићев врх на 2.017 метара надморске висине, Јанков камен на 1.833, Зекову главу 2.117, Миџор 2.170... Т. Радовановић

МАГАЗИН 17.6.2018.

Караван радости и пријатељства у Краљеву

МАГАЗИН

17.6.2018.

СПОРТСКЕ ИГ

ГРЕ МЛАДИХ

- Караван радости и пријатељства Спортских игара младих ове године је посетио двадесет градова у којимa је на више од 120 терена организовано такмичења и дружење са најмлађима у оквиру програма Мале олимпијске игре ученика Србије. - Са Трга српских ратника послата јасна порука како циљ игара није остваривање значајних спортских резултата, већ дружење и стицање нових пријатељстава спајањем деце из ширег региона. - Игре у Краљеву са око осам стотина учесника отворене паљењем пламена пријатељства и заклетвом коју је у име спортиста пред присутнима прочитао Богдан Митровић, а у име судија Димитрије Савић. - Спортске игаре младих су прошле године у Србији окупиле више од 58 хиљада такмичара, а учесници су били мали спортисти из 101 места

МАГАЗИН 17.6.2018.

17.6.2018.

МАГАЗИН

портске игре младих су највећа манифестација за децу и омладину у Европи, чији је основни циљ промоција здравог начина живота и пријатељства, а ове године у Србији славе пети, у Босни и Херцеговини осми а у Хрватској 22. рођендан. Под слоганом „Живимо живот без дроге, јер дрога узима живот“, младима из ове три државе омогућено је да учествују у такмичењима у десет спортских дисциплина, пркосећи спортом негативним изазовима савременог доба. Право наступа има свако без обзира на пол, да ли се бави спортом професионално или не, а најуспешнији појединци и екипе из све три државе, срешће се у августу на Великом финалном такмичењу у Сплиту. Манифестацију подржава Међународни олимпијски комитет, а Спортске игре младих су чланица Спортског савеза и Савеза за школски спорт Србије.

Караван радости и пријатељства Спортских игара младих ове године је посетио двадесет градова у којим је на више од 120 терена организовано такмичења и дружење са најмлађима у оквиру програма Мале олимпијске игре ученика Србије које се организују са техничким партнерима. Сви заједно, кроз дружење и спорт, доприносили су промоцији начина живота чији су основни резултати разумевање, пријатељство, солидарност и фер плеј као најделотворнија алтернатива свим негативним утицајима данашњице. На путу према државном финалу од 23. до 29. јула, а пре Крагујевца где је завршен циклус квалификација, Караван се зауставио у Краљеву где је са Трга српских ратника још једном послата јасна порука како циљ није остваривање значајних спортских резултата, већ дружење и стицање нових пријатељстава спајањем деце из ширег ре-

гиона. Игре у Краљеву са око осам стотина учесника отворене су паљењем пламена пријатељства, који симболизује Олимпијске игре, и заклетвом коју је у име спортиста пред присутнима прочитао Богдан Митровић. - У име свих такмичара обећавам да ћемо учествовати у Спортским играма младих поштујући спортска начела и правила Спортских игара младих. У мисији и спортском духу, за ствар пријатељства, толеранције, фер плеја, спорта и наших екипа борићемо се да победи другарство - поручио је он. У име судијске организације и судија Димитрије Савић је обећао да ће обављати задатке у Спортским играма младих у истинском спортском духу, потпуно непристрасно, поштујући правила, а бурним аплаузима поздрављени су ученици Основне школе „IV краљевачки батаљон“ који су, као

шампиони учесници великог финала прошле године, донели бакљу на Трг српских ратника. Квалификациона такмичења у Краљеву поклопила су се са почетком Светског првенства у фудбалу што је повод да посредством Фудбалског савеза Србије буде послата видео порука којом је репрезентативцима пружена подршка пред важан меч против Костарике. Најмлађим такмичарима је омогућено да се у рукомету надмећу у сали Основне школе „IV краљевачки батаљон“, стоном тенису у школи „Димитрије Туцовић“, а малом фудбалу у Електротехничко-саобраћајној школи „Никола Тесла“. За игру између две ватре простор је обезбеђен у старој а одбојку новој спортској дворани, кошарку и тенис на теренима поред Ибра, а шах у Шах клубу „Слога“. Свечано отварање је било прилика

за потврду подршке Министарству просвете, науке и технолошког развоја у заштити деце и младих од насиља, и јачању позитивног система вредности, али и манифестацији „Чепом до осмеха“. Такмичењима у десет спортских дисциплина, мали фудбал, одбојка на песку, улични баскет, рукомет, одбојка, игра између две ватре, стони тенис, тенис, атлетика и шах, до сада су окупила више од милион и две стотине хиљада учесника који су кроз дружење и спорт, промовисали начин живота чије су основи постулати разумевање, пријатељство, поштовање различитости, солидарност и фер-плеј, као најделотворнија алтернатива свим негативним утицајима данашњице. Спортске игре младих су прошле године у Србији окупиле више од 58 хиљада такмичара, а учесници су били мали спортисти из 101 места. Иако победа

није приоритет није безначајно да је Србија на завршном такмичењу прошле године освојила највећи број првих места и златних медаља у пројекту који, као битан за будуће нараштаје, подржава и Европски парламент. Резултати остварени у претходном периоду основ су жеље за укључење и других држава из региона, разговори са спортским радницима у Македонији су у току, а очекује се да буду покренути и у Црној Гори. Боравак Каравана пријатељства у Краљеву је прилика за поруку будућим учесницима сличних манифестација, и других спортских активности, да размишљају позитивно, шире другарство, баве се здравим стиловима живота и навикама, јер ће им то помоћи да из одређених ситуација увек изађу као победници. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Краљевачки основци прославили крај школске године

ТРАДИЦИЈА С

МАГАЗИН

17.6.2018.

Није познато да ли се то дешава случајно или је прсте уплео сплет чудних околности али фонтана на Тргу Светог Саве, после вишемесечне паузе, почиње да ради дан или два пре краја школске године. Након што су пре само недељу или две крај једне фазе у школовању, купањем у фонтани, обележили свршени ученици осмих разреда околних основних школа ту прилику су пред крај минуле недеље искористили и четири године млађи ђаци.

Фото: М. Радовановић

СЕ НАСТАВЉА

МАГАЗИН 17.6.2018.

100

МАГАЗИН 17.6.2018.

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 17. И 23. ЈУНА

МАГАЗИН

17.6.2018.

17. јун

102

1397. — Данска краљица Маргарета I ујединила Данску, Шведску и Норвешку у Калмарску Унију. 1579. — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк прогласио суверенитет Енглеске над Новим Албионом, данас Калифорнијом. 1665. — Португалци и Британци потукли Шпанце код Монтес Клароса. Португалци још једном победом над Шпанцима, код Виље Висиосе, поновно успоставили независност Португала. 1775. — Амерички колонисти су нанели тешке губитке британским снагама у поразу код Банкер Хила. 1789. — Посланици Трећег сталежа у француском парламенту прогласили Народну скупштину и укинули краљу право вета. 1843. — На Новом Зеланду почела побуна домородаца Маора против Британаца. Маори поражени 1871. и повукли се у унутрашњост острва. 1848. — Аустријске трупе под командом генерала Алфреда Виндишгреца угушиле устанак Чеха у Прагу. 1867. — Енглески хирург Џозеф Листер први пут у историји медицине употребио антисептик када је оперисао своју сестру Изабелу. 1925. — Потписан Женевски протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова у рату. Протокол потписало 29 земаља. 1930. — Амерички председник Херберт Хувер је потписао Смут-Хаулијев закон о тарифама. 1940. — Совјетска Црвена армија окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију.

1940. — Луфтвафе је код Сен Назера потопио ХМТ Ланкастрију, при чему је погинуло око 3.000 особа. 1944. — Исланд је постао независна република пошто су његови становници на референдуму одлучили да се одвоје од Данске. 1947. — Уставотворна скупштина Бурме донела одлуку да прогласи независну Републику Бурму. 1950. — Ричард Лолер у Чикагу извео прву операцију пресађивања бубрега. 1953. — Совјетске трупе угушиле побуну у Источној Немачкој. 1963. – Врховни суд САД је у случају школска област Абингтона против Шемпа против рецитовања стихова из Библије и Оченаша у државним школама. 1967. — Кина извела пробу прве хидрогенске бомбе. 1971. — САД и Јапан потписали споразум о враћању острва Окинаве под суверенитет Јапана 1972. 1972. — Пет оперативаца Беле куће је ухапшено због провале у канцеларије Националног демократског комитета у покушају неких припадника Републиканске странке да шпијунира опозицију. 1982. — Председник Аргентине, генерал Леополдо Галтијери, поднео оставку после пораза аргентинске армије у Фокландском рату са Уједињеним Краљевством за Фокландска острва. 1988. — Око 5.000 радника земунске фабрике „Змај“ демонстрирало испред зграде Скупштине СФРЈ незадовољно својим социјалним положајем. То је био почетак масовних митинга названих „антибирократска револуција“, а послужили су за учвр-

шћивање власти лидера комуниста Србије Слободана Милошевића. 1990. — Демонстранти против Владе Румуније вратили се на улице Букурешта неколико дана после сукоба с полицијом и рударима лојалним Влади, а у којима је погинуло пет особа, а неколико десетина рањено. 1991. — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда. 1992. — Немци Томас Кемтнер и Хајнрих Стрибиг, два последња западна таоца у рукама исламских терориста у Либану, вратили се у Немачку после три године заточеништва. 1993. — У главном граду Сомалије Могадишу погинуло шест, повређена 43 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида. 1997. — Министарство Југославије за телекомуникације издало решења о забрани рада већег броја приватних и независних радио-станица. То је била прва велика акција власти против права на слободу информисања у Југославији. 1999. — Међународна организација рада усвојила споразум о забрани најгорих форми присилног рада деце, укључујући ропство и насилну регрутацију. 2001. — На парламентарним изборима у Бугарској победио Национални покрет бившег бугарског цара Симеона II, чиме је први пут бивша монархија постала политички активна у једној од земаља источне Европе. Симеон Сакс Кобург 24. јула изабран за премијера Бугарске. 2002. — У Батајници код Београда почеле ексхумација и обдукција лешева за које се верује да су Албанци чија су тела ту довезена после интервенције НАТО на Косову 1999. Египатски археолози саопштили да су близу пирамида у Гизи нашли најстарији недирнут саркофаг, стар око 4.500 година. 2007. — У Будви ухапшен бивши генерал српске полиције, Властимир Ђорђевић, оптужен пред Хашким три-

буналом за ратне злочине на Косову и Метохији током 1999. године.

18. јун 618. — Ли Јуан је постао цар Гаозу од Танга, чиме је започео три века владавине династије Танг. 1429. — Француска војска, под вођством Јованке Орлеанке и војводе од Аленсона, напала и потукла у бици код Патаја у Стогодишњег рата енглеске трупе које су се повлачиле после неуспеле опсаде Орлеана. 1155. — Папа Хадријан IV крунисао немачког краља Фридриха I Барбаросу за римско-немачког цара. 1583. — У Лондону издата прва полиса животног осигурања у свету. 1812. — Конгрес САД је усвојио декларацију о објави рата Великој Британији. 1815. — У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту. 1817. — У Лондону отворен мост Ватерло преко реке Темзе. 1839. — Основана је Прва београдска гимназија 1881. — Русија, Аустрија и Немачка потписале тајни савез Лига три цара на три године. 1940. — Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији. Немци у Другом светском рату заузели француску луку Шербур. 1953. — Проглашена Република Египат, за председника изабран генерал Мохамед Нагиб, вођа побуне којом је 1952. збачен краљ Фарук I. 1968. — Британски Дом лордова одбацио одлуку лабуристичке владе о санкцијама против режима беле мањине у Родезији. 1975. — Принц Фејсал Мусаид јавно погубљен у Ријаду због убиства краља Саудијске Арабије Фејсала, у марту 1975. 1979. — Лидер СССР Леонид Бре-

103

17.6.2018.

МАГАЗИН

104

жњев и председник САД Џими Картер у Бечу потписали споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, САЛТ 2. 1983. — Сели Рајд прва Американка која је полетела у свемир, као члан посаде шатла Чаленџер. 1993. — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање 7.600 припадника мировних снага у шест градова у Босни и Херцеговини. 1995. — Снаге Војске Републике Српске ослободиле последње од 372 припадника мировних снага у Босни које су држале као таоце од краја маја, после напада авиона НАТО на српске положаје у околини Пала. 1996. — Бењамин Нетанјаху постао најмлађи премијер у историји Израела, после изборне победе десне коалиције. Савет безбедности УН укинуо забрану извоза тешког наоружања бившим југословенским републикама. Ембарго на извоз уведен у септембру 1991. 1997. — Лидера Црвених Кмера Пола Пота заробила група његових бивших следбеника и осудила на доживотну робију. Сматра се да је Пол Пот одговоран за смрт више од два милиона камбоџанских цивила. 2000. — Еритреја и Етиопија у Алжиру потписале споразум о прекиду ватре којим је окончан двогодишњи рат те две земље. Савет безбедности УН потврдио да је Израел окончао двадесетдвогодишњу окупацију јужног Либана. 2001. — Око 30.000 припадника сиријске војске напустило Бејрут, после 25 година присуства у Либану. Сирија позвана у Либан 1976. у склопу арапских мировних снага које су имале задатак да угуше грађански рат у тој земљи. 2002. — Премијер Словеније Јанез Дрновшек посетио Југославију, као први функционер те државе у посети Југославији после распада СФРЈ. У експлозији бомбе коју је активирао палестински бомбаш-самоубица, у препуном аутобусу у Јерусалиму, погинуло 19, повређено више од 50 особа. 2004. — Европски савет одлучио да

Хрватској додели статус званичног кандидата за чланство у ЕУ.

19. jun 1269. — Француски краљ Луј IX је наредио да се сви Јевреји који се нађу у јавности без жуте значке казне са десет ливри сребра. 1306. — Војска ерла од Пембрука је поразила шкотску војску Роберта Бруса у бици код Метвена. 1586. — Енглески колонисти су напустили острво Роанок, након што нису успели да оснују прво енглеско стално насеље у Северној Америци. 1846. — Прва бејзбол-утакмица са успостављеним правилима одиграна у Њу Џерзију. 1862. — Конгрес САД забранио ропство на америчким територијама, чиме је поништио пресуду из случаја Скот против Сандфорда. 1867. — Републиканци, следбеници Пабла Хуареса, погубили Максимилијана I Хабзбурга, кога је Наполеон III 1864. прогласио за цара Мексика. 1885. — У Њујорк је стигао Кип слободе, поклон Француске. 1908. — Доласком брода „Касато Мару“ у луку Сантос са 168 јапанских породица почела имиграција Јапанаца у Бразил. 1953. — Џулијус и Етел Розенберг, осуђени за шпијунажу у корист СССР, погубљени на електричној столици у америчком затвору Синг Синг. 1961. — Кувајт је прогласио независност од Уједињеног Краљевства. 1961. — Откривањем натписа са именом Понтија Пилата на ископини римског храма у Цезареји први пут нађен доказ да је он постојао. 1965. — Закон о грађанским правима је усвојен у Конгресу САД након филибастера од 83 дана. 1965. — Генерал Хуари Бумедијен војним ударом са власти збацио председника Алжира Ахмеда Бен Белу. 1970. — Совјетски васионски брод „Сојуз 9“ постигао нови рекорд у дужини боравка у космосу, 17 дана, 16 часова и 59 минута. 1975. — Генерални секретар Уједињених нација Курт Валдхајм у Мекси-

ко Ситију отворио Прву светску конференцију о положају жена. 1987. — У експлозији у гаражи робне куће у Барселони погинуло 12 и рањено више од 30 људи. Одговорност преузела баскијска сепаратистичка организација ЕТА. 1988. — У индијском граду Курукшетра погинуло 15, рањено 25 људи у експлозији бомбе коју су поставили екстремисти Сики. 1991. — Последњи совјетски војници су напустили Мађарску после 45 година дугог присуства. 1995. — Чеченски побуњеници ослободили 1.500 талаца које су држали шест дана и напустили болницу у граду Буђоновск на југу Русије, пошто је с руским властима договорен прекид ватре и наставак мировних преговора о Чеченији. 1999. — У Приштини, на згради команде Приштинског корпуса Војске Југославије, подигнута застава УН пошто се ВЈ повукла, а мировне снаге УН пре-

узеле контролу над Косовом и Метохијом. 2000. — Британски цариници у луци Довер у камиону-хладњачи открили 58 лешева Кинеза, илегалних емиграната. 2003. — Парламент Турске усвојио пакет реформи на плану људских права, последњи у низу закона који би требало да повећају шансе Турске за улазак у Европску унију.

20. јун 451. — Битка на Каталаунским пољима: Западноримски војсковођа Аеције зауставља навалу Атилиних Хуна на Галију. 1214. — Издавањем посебне повеље основан универзитет Оксфорд, најстарији у земљама енглеског говорног подручја. 1459. — Турци улазе у небрањено Смедерево и Српска деспотовина престаје да постоји.

1756. — У ћелији затвора у Калкути угушила се 123 од 146 британских војника које је ухапсио индијски гувернер Бенгала. Затвор касније постао познат као „црна рупа Калкуте“. 1789. — Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав, што је био увод у почетак Француске револуције. 1819. — У енглески град Ливерпул упловио брод „Савана“, први пароброд који је препловио Атлантски океан. Путовање од америчке луке Савана, у Џорџији, трајало 27 дана и 11 часова. 1891. — Британија и Холандија дефинисали границе колонијалних поседа на острву Борнео. 1928. — Пуниша Рачић је у атентату у Народној скупштини убио двојицу посланика ХСС, смртно ранио Стјепана Радића и ранио још тројицу посланика ХСС. 1944. — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату. 1960. — Кракотрајна Федерација Мали, коју су чинили Суданска Република (данас Мали) и Сенегал, добила је независност од Француске. 1960. — Амерички боксер Флојд Патерсон у мечу у Њујорку нокаутирао Швеђанина Ингемара Јохансона и постао први боксер који је успео да врати титулу светског првака у тешкој категорији. 1963. — СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“ после Кубанске кризе. 1972. — 19 припадника Бугојанске групе је тајно прешло југословенскоаустријску границу. 1973. — У Аргентину се после 18 година избеглиштва вратио бивши председник Хуан Доминго Перон. За председника поново изабран у септембру 1973. 1991. — Парламент Немачке тесном већином изгласао премештање престонице из Бона, који је био главни град Западне Немачке, у Берлин. Источна и Западна Немачка ујединиле се у октобру 1990. 1992. — Лидери Чешке и Словачке

Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке у две државе. Председништво Босне и Херцеговине прогласило ратно стање, објавило општу мобилизацију и увело радну обавезу. 2000. — Француски суд ослободио оптужби немачког лекара Ханса Муенка, који је радио у лабораторији у логору Аушвиц, уз образложење да је сувише стар за судски процес. Ослобађајућу пресуду против њега 1947. донео суд у Кракову, у Пољској, где је ухапшен после рата, а потом пуштен на слободу. Француска медијска кућа Вивенди, односно њена кабловска ТВ Канал плус и канадска компанија Сиграм постигли договор о уједињењу у послу вредном 33,7 милијарди долара, којим је практично створена нова глобална медијска снага. 2001. — Скупштина Србије усвојила Закон о једнократном порезу на екстрапрофит и екстраимовину стечену коришћењем посебних погодности у време режима Слободана Милошевића. Перуански суд осудио Американца Лорија Беренсона на 20 година затвора због сарадње с левичарском герилом у брзо угушеној побуни за свргавање Конгреса Перуа. Генерал Первез Мушараф положио председничку заклетву, заменивши Мухамеда Рафика Тарара, који је на функцији председника Пакистана фигурирао од војног удара који је 1999. извршио Мушараф. 2002. — У експлозији гаса у руднику у кинеској провинцији Хејлунгђанг, на североистоку Кине, погинуло 115 особа. 2003. — Председник Италије Карло Азељо Ћампи потписао закон којим је петорици италијанских лидера омогућено да се код кривичног гоњења позову на имунитет. Тим потезом заустављено суђење премијеру Силвију Берлусконију због корупције. 2015. — Србија постала првак света у фудбалу до 20 година, поразивши Бразил резултатом 2:1.

105

МАГАЗИН

17.6.2018.

21. jun

106

217. п. н. е. — Римљани предвођени Гајем Фламинијем су поражени у бици код Тразименског језера када су упали у Ханибалову замку. 1813. — У бици код Виторије, британска војска под вођством војводе од Велингтона поразила је снаге Наполеоновог брата Жозефа, краља Шпаније. 1881. — Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. Први путнички воз ка Нишу кренуо је са београдске железничке станице 3. септембра 1884. 1919. — По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скапа Флоу у Шкотској. 1942. — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника. 1945. — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима. 1948. — Продуцентска кућа Колумбија рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике. 1963. — Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII. 1963. — Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а. 1970. — У финалу Светског фудбалског првенства Бразил је у Сијудад Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа. 1981. — На општим изборима у Француској убедљиво су победили социјалисти и постали најјача партија са 38 % укупних гласова. Лидер социјалиста Франсоа Митеран у мају исте године постао је председник Француске. 1990. — У Мађарској је званично поново отворена берза, коју су кому-

нистичке власти затвориле 42 године раније. У земљотресу на северу Ирана погинуло је око 100.000 људи. 2002. — Бивши директор Радио-телевизије Србије Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора због погибије 16 радника те телевизије у НАТО-бомбардовању 23. априла 1999. По правоснажности пресуде 20. маја 2001, Милановић се два месеца крио у Црној Гори, где је ухапшен у полицијској акцији „Сабља“ и спроведен у затвор Забела код Пожаревца.

22. јун 217. п. н. е. — Птолемеј IV Филопатор је поразио селеукидског краља Антиоха Великог у бици код Рафије. 168. п. н. е. — Римљани под заповедништво Луција Емилија Паула су поразили код Пидне македонског краља Персеја, који се предао након битке и тиме окончао Трећи македонски рат. 1533. — Турски султан Сулејман I Величанствени са Аустријом потписао уговор о миру, после другог неуспешног похода на Беч. 1593. — Аустријска војска је нанела тежак пораз Османском царству у бици код Сиска. 1815. — После пораза код Ватерлоа Наполеон Бонапарта абдицирао и други пут. 1826. — У Панами, на иницијативу јужноамеричког револуционара Симона Боливара, одржан Панамерички конгрес, у циљу уједињења јужноамеричких република. 1874. — Успостављена прва телеграфска веза Бразила и Европе. 1894. — Афричка држава Дахомеј, Бенин, постала француска колонија. 1914. — Српски краљ Петар Карађорђевић повукао се са власти, а краљевска овлашћења добио његов други син Александар, који је 1. децембра 1918. постао регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ после смрти оца, 1921. 1940. — Француска у Другом светском рату потписала капитулацију у Компјењу, месту у којем је француски

маршал Фердинанд Фош 1918. примио капитулацију Немачке после Првог светског рата. Генерал Шарл де Гол у Лондону образовао владу Слободне Француске. 1941. — Почела операција Барбароса, у Другом светском рату, у којој су Хитлерове трупе с више од 150 дивизија напале СССР дуж целе граничне линије између Балтичког и Црног мора. Италија и Румунија објавиле рат СССР. Централни комитет Комунистичке партије Југославије упутио проглас у којем је позвао народе Југославије на устанак против немачке окупације. 1944. — СССР је покренуо операцију Багратион против немачке армијске

групе Центар. 1945. — Окончана је битка за Окинаву победом Американаца. 1965. — Јапан и Јужна Кореја у Токију потписали споразум о успостављању дипломатских односа. 1965. — Дијего Армандо Марадона је у четвртфиналу Светског првенства 1986. против Енглеске постигао гол руком и гол који је касније проглашен голом столећа. 1994. — Представници Русије у седишту НАТО у Бриселу потписали приступницу Партнерству за мир. 2000. — Свемирска летелица САД „Марсов осматрач“ открила назнаке о постојању воде на Марсу. 2001. — Немачка почела исплату

ратне одштете људима које је нацистичка власт током Другог светског рата држала на принудном раду. Уставни суд Турске забранио рад главној опозиционој происламској Партији врлине, која је у Парламенту имала 102 посланика, због њене антисекуларне активности. Месец дана касније половина посланика те партије основала нову странку Саадет. 2003. — У оквиру своје друге посете Босни и Херцеговини поглавар Римокатоличке цркве Јован Павле II први пут је посетио Републику Српску. Током државне посете Лондону председник Русије Владимир Путин био и званичан гост Бакингемске палате, што је први пут после 1874, када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор држао замрзнуте односе с Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II. Премијер Индије Атал Бехари Ваџпаји допутовао у званичну посету Пекингу. То је прва посета једног премијера Индије Кини за последњих 10 година.

23. јун 1501. — Португалски поморац Педро Кабрал вратио се са путовања на којем је запосео подручје данашњег Бразила и назвао га Илха да Вера Круз. Прва насеља на том подручју Португалци основали 1521. 1757. — Британци су победом у бици код Пласеја индијским гувернером Бенгала, учврстили власт у источној Индији. 1785. — Турска војска скадарског везира Махмуд-паше Бушатлије ушла у Цетиње и по трећи пут срушила Цетињски манастир. 1791. — Француски краљ Луј XVI и краљица Марија Антоанета откривени су у покушају бекства и ухапшени код Варена. 1848. — Почео Јунски устанак париских радника због избацивања социјалиста из привремене владе и затварања народних радионица. Устанак за три дана угушио генерал Луј Кавењак.

1945. — Јапански командант, генерал Мицуру Ушиђима, извршио самоубиство после пораза јапанске војске на острву Окинава, у једној од најкрвавијих битака у Другом светском рату. Према званичним подацима, током борби за Окинаву погинуло 234.183 војника и цивила. 1947. — Конгрес САД усвојио ТафтХартлијев закон, којим је ограничено право радника на штрајк. Шеф државе добио право да на 80 дана суспендује сваку штрајкачку акцију коју оцени опасном по националну безбедност. 1956. — Пуковник Гамал Абдел Насер изабран за председника Египта. 1960. — Патрис Лумумба постао први председник владе нове независне државе Демокартске Републике Конго. 1970. — Јапански студенти се у Токију сукобили с полицијом током великих демонстрација против продужења америчко-јапанског пакта о безбедности. 1985. — Изнад Атлантског океана експлодирао боинг 747 компаније Ер Индија. Погинуло свих 329 путника и чланова посаде. За подметање бомбе у авион оптужени сепаратисти Сики. 1993. — Нигеријски диктатор, генерал Ибрахим Бабангида, поништио председничке изборе одржане 12. јуна и онемогућио повратак демократије. 1994. — Јужна Африка после деценије међународне изолације због политике апартхејда, поново заузела место у Генералној скупштини Уједињених нација. 1999. — Југословенски економисти из невладине Групе 17 проценили да је укупна економска штета после НАТОбомбардовања Југославије 29 милијарди и 608 милиона динара. 2001. — Влада Југославије усвојила Уредбу о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. 2016. — Британци су се тесном већином од 51,89 % — 48,11 % на референдуму изјаснили за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније. 2016. — Ер Србија је обавила први лет на релацији Београд—Њујорк.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs