MagazIN 339 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 339 * 10. јун 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

10.6.2018.

У овом броју: Симбол милосрђа и љубави Наговештај нових протеста Србија без сендвича и аутобуса Народ без државе Увођење реда у држави Повећање тржишног капацитета Контрола популације глодара Опрез увек присутан Организацијска, формацијка и командна структ...

10 14 18 26 34 40 42 48 58

Старт првог јула Каријера из снова На листи педесет најбољих Потрага за талентима Листићи из даље и ближе прошлости Саборник у мрамор уписан На репертоару Биоскопа „Кварт“ На одмор без ризика Времеплов

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

66 72 78 82 88 94 100 102 104

МАГАЗИН 10.6.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

МАГАЗИН 10.6.2018.

Освећен темељ за постављање крста на Столовима

МАГАЗИН

10.6.2018.

СИМБОЛ МИЛОС

- Седам хиљада килограма арматурног грађевинског гвожђа пречника шеснаест милиметара уграђено је у бетонску стопу димензија десет пута десет метара и висине метар и двадесет сантиметара. - У изравнавајући слој је уграђено око двадесет, а у стопу 120 кубика бетона. - За тринаест узастопних дана рада утрошено је више од 900 џакова цемента и уграђено близу 200 кубика бетона, а дневно је трошено око десет хиљада литара воде

уне две деценије је у Планинарско-смучарском друштву „Гвоздац“ тињала идеја о подизању крста на највишем врху Столова да би 2007. била донета одлука о томе као прилог осмовековном јубилеју Манастира Жиче. Нико се у то време није заносио мишљу да ће посао бити једноставан, краткотрајан и лак, па је преовладало уверење да би могао потрајати годинама. Добра потврда таквог става налази се у чињеници да је

било потребно пуне две године да се прибаве неопходне сагласности и дозволе свих релевантних фактора за подизање једног оваквог објекта. Први корак био је обезбеђење сто квадрата простора за постављање постоља крста високог 33,5 метра, што симболично представља исто толико година Христовог земаљског живота, а у све активности је од првог дана укључен архијерејски заменик епископа жичког протојереј ставрофор Љубинко Костић.

У реализацију значајног подухвата на врху планине међу првима је укључен Добривоје Бићо Балтић, власник Занатске грађевинске радње МАТ и председник Црквеног одбора Црквене општине Матарушка Бања. И поред четрдесетогодишњег грађевинског искуства извођење радова представљало је велики изазов екипи састављеној од шест до десет радника, посебно у тренуцима кад јутарња температура на врху Столова није прелазила два сте-

Фото: М. Радовановић

СРЂА И ЉУБАВИ

МАГАЗИН

10.6.2018.

пена. Већ на почетку требало је профилисати рупу у камену димензија десет пута петнаест метара и дати јој коначан облик, пре него се постави први слој бетона као основа за стопу и темељ. Било је то пре више од две године током којих је завршен темељ полако добијао коначан изглед. Седам хиљада килограма арматурног грађевинског гвожђа пречника шеснаест милиметара уграђено је у бетонску стопу димензија десет пута десет метара и висине метар и двадесет сантиметара. У изравнавајући слој је уграђено око двадесет, а у стопу 120 кубика бетона. Изнад стопе је постављен темељ квадратног облика странице пет метара и десет сантиметара и висине два и по метра у који је, поред арматуре по пројекту, уграђено 62 кубика бетона. У угловима је постављен по један челични L профил димензија двадесет пута двадесет сантиметара на који ће, заваривањем или помоћу шрафова, бити причвршћен крст. За тринаест узастопних дана рада утрошено је више од 900 џакова цемента и уграђено близу

200 кубика бетона, а дневно је трошено око десет хиљада литара воде. Завршетком грађевинских радова створени су услови за постављање металне конструкције, извршена је потпуна изолација темеља и заштита од корозије металних делова изнад земље.

Почетак првог викенда у јуну ове године одређен је за освећење темеља које је, на највишем врху Столова Усовици на висини од 1.375 метара, обавио епископ жички Јустин. Освећењу су присуствовали свештеници Епархије жичке, представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције,

Повеља У име Оца и Сина и Светога духа би положен камен темељац часном и животворном Крсту Господњем кога подиже Планинарско-смучарско друштво „Гвоздац“ са благоверним народом српским за време епископства преосвећеног епископа жичког господина Јустина, године од створења света 7526. од рођења Бога слова у телу 2018. месеца јуна дана 2. С божјим благословом епископ жички Јустин.

Жандармерије и других установа града Краљева, помагачи и приложници за подизање крста и пријатељи Планинарско смучарског друштва „Гвоздац“. Иако је на застој у реализацији амбициозне идеје изазвао земљотрес који је погодио Краљево првих дана новембра 2010. године, потом поплаве скоро четири године касније, трудом Друштва и чланова Одбора за подизање Крста, постигнути су добри резултати, захваљујући разумевању Градске управе и помоћи јавних комуналних предузећа, приватних предузећа, грађана Краљева, околине, и појединих из дијаспоре. У име Друштва и Одбора за подизање Крста, протојереј-ставрофор Љубинко Костић се захвалио свима досадашњим помагачима, са позивом да се својим даром што већи број људи угради у овај задужбинарски подвиг, посебно Епископу Јустину што је дошао на планински врх да освети темеље. Епископ Јустин се осврнуо на значај богоугодног подухвата наглашавајући,

да је ово велики дан за све житеље овога краја и нагласио да је крст симбол милосрђа и љубaви Божије према палом роду људском на коме је Господ пролио скупоцену крв да спере грехе човечанства. - Ово је велики дан за све нас житеље овога краја јер где год се мисли, где год се говори о крсту то је велико дело. Овде треба да буде постављен симбол милосрђа и љубави Божије према палом роду људском, јер је Господ Бог на часном крсту пролио своју пречасну крв да спере грехе човечанства. Он безгрешни страда за нас грешне и слабе људе да би нама пропутио пут поново у царство небеско. Пошто то знамо, ми знамо и зашто подижемо овај крст, не у славу нашу него у славу Божију а онај који приклони главу своју под моћну руку Божију и он постаје силан и моћан. Само са Богом. Без Бога не можемо ништа чинити, јер је он тај ко је показао силу своју, који је васкрсао из мртвих и свима нама који верујемо у њега подарио залог вечнога живота. Ми сад овде говоримо о веч-

ном животу. Замислите све који је то појам. То свет не може схватити, нити свет може схватити шта је крст, какав је то симбол. То је симбол који повезује Бога и човека, јер је Бог примио наше тело осим греха и постао богочовек Христос, поживео са нама, описали су га апостоли, видели су га, његова дела доживели. То све што су они доживели у Светоме писму је записано, у цркви се живи. И у цркви кроз свете тајне ми свакога дана доживљавамо поново Господа Бога, поново се у њему рађамо. Зато је човек чудесно биће. Човек све може, али само са Богом. Нека Господ Бог буде милостив да ово дело које смо започели и завршимо, да овај крст свети освећује све наше земље, читав свет, и да читав свет позна Духом светим да је Господ Бог љубав и то је највећа суштинска његова одредница. Бог је љубав, а и ми смо љубав јер у њему живимо, у њему се крећемо и њега хоћемо. Њему нека је слава са Оцем и Духом у све векове и сву вечност – поручио је владика Јустин. Т. Радовановић

Једносатна блокада саобраћаја у Краљеву

НАГОВЕШТАЈ НО

МАГАЗИН

10.6.2018.

- Гориво у Србији скупље него у било ком другом делу Европе. - На НИС бензинским пумпама у Републици Српској ниже за четрдесет динара по литру. - Половина цене отпада на акцизе. - Наставак протеста док цене горива не буду усклађене са могућностима становништва. - Три милиона људи је на минималцу док одређене категорије не раде ништа. - пре само годину дана резервоар просечног аутомобила могао да се напуни за шест и по хиљада динара, а да за то тренутно треба за трећину више пара

ОВИХ ПРОТЕСТА

Краљеву је у петак, тачно у 17 сати, отпочела једносатна блокада саобраћаја у знак протеста због високе цене горива која није у складу са примањима становиштва. Возачи су се зауставили на више места у граду, а звиждуцима и пиштаљкама, изражавали незадовољство и огорчење због знатног повећања цена свих врста горива током последњих годину дана. Саобраћај је блокиран у Улици Димитрија Туцовића у близини аутобуске станице, на кружним токовима у Грдици, камиџорском мосту и другим локацијама. Незадовољство је, због уверења да је гориво у Србији скупље него у било ком другом делу Европе, додатно појачано констатацијом да се на бензинским пумпама Нафтне индустрије Србије на територији Републике Српске

МАГАЗИН

10.6.2018.

гориво продаје по цени која је за сваки литар нижа чак четрдесет динара. Бивши радник „Аутотранспорта“ Владета Деспотовић подсећа да се велики број Краљевчана препознао међу онима који су погођени поскупљењем горива и прикључио протестима за које се верује да ће бити продужени све до испуњења захтева који су и били повод за незадовољство. Учесници блокаде потврђују да ће наставити са протестима док цене горива не буду усклађене са могућностима овдашњег становништва, а основу виде у смањењу акциза које са више од половине утичу на цену једног литра. - Ако се обистине најаве нафтних компанија да ће од почетка августа порасти за око десет динара по литру гориво ће у нашој земљи ускоро достићи највишу цену у историји, па ћемо литар

безоловног бензина плаћати више од 160 динара, а евродизела преко 170 динара. Овај народ више нема од чега да живи, три милиона људи је на минималцу док одређене категорије не раде ништа, основни радни задатак им је шетања по бутицима и кафићима и испијање кафа током радног времена, а примају два и по пута већу плату од возача аутобуса који носе огромну одговорност. Како се они који носе огромну одговорност за људске животе осећају кад виде људе који имају толико пута већу плату, а немају никакву одговорност. Зато је толико возача отишло у иностранство, па нам прети опасност да останемо и без возача аутобуса упозорава Деспотовић. Окупљање у близини аутобуске станице има симболички значај због по-

тврде да бивши радници „Аутотранспорта“ потражују десет и више неисплаћених зарада, а незадовољство је додатно појачано потврдом да су закинути за шест плата и, из првог, пребачени у трећи исплатни ред из средстава предузећа у стечају. Због тога уместо очекиваних 240 хиљада динара примају четрдесетак што није довољно за подмирење основних животних потреба, пре свих комуналних услуга. И поред тога нема одговора на више пута истакнуте захтеве за исплату дуговања што је мотив више да се придруже протестима који се од пре месец дана једном недељно одржавају на Тргу српских ратника. Уверење да њихово присуство није у складу са исказаним незадовољством оправдава се податком да је добар део бивших радника принуђен на

обављање сезонскх послова, због чега није у могућности да се придружи осталима. То не умањује наду да би ускоро могло да их буде више како би извршили додатни притисак на власт и допринели бржем решавању проблема, пре свега оних везаних за исплату заосталих зарада из периода пре покретања стечаја у „Аутотранспорту“. Добра основа за оптимизам је уверење да их се и приликом блокаде у близини аутобуске станице окупило стотинак од којих је тек мали број пристигао моторним возилима. Изражавање протеста је још једна прилика за потврду да окупљање незадовољних грађана нема политички карактер, а да је основни мотив тренутна цена горива и најаве да би ускоро могла да буде још виша. Колико је гориво поскупело потрђује податак да је пре

само годину дана резервоар просечног аутомобила могао да се напуни за шест и по хиљада динара, а да за то тренутно треба за трећину више пара. Иако је последње поскупљење последица раста цене нафте на светском тржишту и услађивања акциза са инфлацијом, грађани су незадовољни јер драстичан пад цене нафте пре три године није утицао на смањење цена горива. Гориво је од почетка године за поједине врсте поскупело од 8,79 до 11,30 динара по литру, а у последњих месец дана просечна цена бензина је увећана за 4,8, а дизела за 6,2 одсто, па литар бензина од 95 октана кошта 152,02, а евродизела 161,71, док су скупље категорије достигле 167 динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Четврто протестно окупљање грађана

МАГАЗИН

10.6.2018.

СРБИЈА БЕЗ СЕНДВ

- Велики број људи се окренуо малинарству у време кад је пропала индустрија. - У краљевачком крају под малињацима више хектара него икада. - Истакнут позив представницима државе да посредују у спору са хладњачарима. - Малинари не траже много сем да откупна цена буде сразмерна уложеном раду и новцу и да се утврди да ли су хладњачари монополисти или нису. - Велики број оних који су остали без посла прилику за каквом таквом зарадом потражио у сезонским радовима међу којима у ово доба године значајно место заузима берба малина. - На улаз зграде Градске управе изручене малине како би локалне политичаре упозорили на откупну цену од само педесет динара по килограму

Фото. М. Радовановић

ВИЧА И АУТОБУСА

МАГАЗИН 10.6.2018.

есец дана након првог окупљања незадовољних грађана на Тргу српских ратника термин је померен за два дана како би се активности координирале са протестима возача који су широм Србије изразили незадовољство најављеним повећањем цена свих врста горива. Протестима су се овога пута придружили и краљевачки малинари, а Милан Новаковић из Жиче подсећа да се до сада нису окупљали јер због обавеза у малињацима нису имали времена ни да формирају удружење. Од 2013. године кад је на породичном имању подигнут први засад малина почео је нагли развој овог вида пољопривредне производње у Краљеву и околини, па тренутно под овом културом има више хектара него икада. Од како је прошле године откупна цена нагло пала појачава се страх да малињаци буду преорани, а ова пољопривредна грана уништена што није добро ни за пољопривреднике ни за земљу. Новаковић подсећа на чињеницу да се велики број људи окренуо малинарству у време кад је пропала индустрија. Иако је проблем пласмана евидентан у овом тренутку нико са сигурношћу не може да утврди тачне узроке. Признање како малинари сами не могу да пронађу решење повод је за позив представницима државе да посредују између њих и хладњачара. - Улазимо у бербу, а око цене се још дешавају овакве ствари. Ако држава не може да утиче на цену онда може бар да хладњачаре указом обавеже да бар месец дана пре бербе истакну цене. Тржиште ће тако почети да ради, цене ће се изнивелисати, па ћемо мирне главе да уђемо у бербу. Ако следеће године уоште буде постојало малинарство онда је такво решење реално. Малинари не траже много сем да откупна цена буде сразмерна уложеном раду и новцу и да се утврди да ли су хладњачари монополисти или нису, а то неће нико да уради - каже Новаковић уз подршку и осталима у Србији који протествују због цене и неправде која се дешава. Сличне ставове дели и председник Удружења Студеница из Ушћа Радиша Плавшић који у први план ставља циљ да се заштите сви пољопривредни произво-

МАГАЗИН

10.6.2018.

ђачи. Окупљенима на централном градском тргу и овога пута се обратио представник бвших радника „Аутотранспорта“ и подсетио да им шест месеци након продаје базе у Адранима није исплаћен ни динар од потраживања заосталих зарада из периода пре покретања стечајног поступка. - Од наше фирме у Адранима је остао само кров и конструкција, градоначелник је рекао да ће Турци у септембру да отворе халу и радници почну да раде, а тамо нема никог сем шута и голе конструкције истакао је Владета Деспотовић и уз подсећање да је држава у другим срединама спашавала предузећа поновио захтев да неспособни оду са власти и препусте места способнима да Краљево дигну из пепела. Председник Иницијативе за права радника Драган Митровић указује на чињеницу да је велики број оних који су остали без посла прилику за каквом таквом зарадом потражио у сезонским радовима међу којима у ово доба године значајно место заузима берба малина. Податак да је због ниске откупне цене и пласман овог производа доведен у питање све их више удаљава од могућности да остваре део зараде. - Молим вас да одавде пође иницијатива да са овог скупа оде један допис Савету министара Европске уније, шефу Европске уније у Београду, министру за државну управу и локалну самоуправу, председницима државе и владе, да дођу и да поново чују другу Србију, Србију без сендвича, аутобуса и без десет евра, да чују гладне раднике који имају понос. Молим вас, издржимо, биће тешко, нас шест је на тапету а 66 хиљада гладује. Не дамо понос, не дамо да неко упропасти наше претке и нашу будућност, а овој деци која славе матуру нуди пасоше да иду у бели свет. Идемо до краја, идемо до победе - поручио је Митровић. Уместо уобичајене шетње градским улицама уз пиштаљке и изражавање негодовања окупљсни су се упутили до Трга Јована Сарића да би на улаз зграде Градске управе изручили малине и локалне политичаре упозорили на откупну цену од само педесет динара по килограму. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.6.2018.

10.6.2018.

МАГАЗИН

Истине и заблуде о ситуацији на територији јужне српске покрајине (2)

НАРОД БЕЗ ДРЖАВЕ

- Свака власт на простору јужне српске покрајине имала је своје моћнике на терену који су повезани са криминалним активностима. - Две трећине анкетираних у српским срединама на Косову и Метохији жели да оде негде на запад. - Разлог за исељавање понижавање коме су изложени годинама. - Највећи део средстава које Србија улаже у покрајину завршава у центрима моћи за финансирање личних потреба, кампања, политике и другог. - Срби сметају Албанцима да створе етнички чисту хомогену државу. - Срби на простору Косова и Метохије су народ кога косовска власт не жели, а српска га се одриче. - Србија нестаје са простора Косова и Метохије променом назива места и улица, али и рушењем споменика који су сведочили о вековном постојању и трајању

МАГАЗИН 10.6.2018.

а истином о дешавању на простору Косова и Метохије трагају и новинари са овог подручја, међу њима и уредник Радио Гораждевца Дарко Димитријевић који се за овај посао дефинитивно определио 2002. године кад су убијена деца из овог места која су се купала у Бистрици. Мотив је трагање за истином и потврда да српски народ са ових простора поистовећује државу са људима на власти. После потписивања Бриселског споразума на овом простору је остало мало српских институција, највише их је на северу покрајине а тек по која у другим срединама које се сматрају посебним гетоима. Оно што се дешава последњих година потврђује да се противником државе сматра свако чији се став разликује од оног који заступа Канцеларија за Косово и Метохију. Није тајна да је деценијама уназад свака власт на простору јужне српске покрајине имала своје моћнике на терену који су повезани са криминалним активностима, а Димитријевић потврђује да је појава у новије време доживела кулминацију. Једним од криваца за такво стање сматра се постојање Српске листе у оквиру које постоји више супростављених струја, поред оне

МАГАЗИН

10.6.2018.

на северу покрајине и веома јака са центром у Штрпцу. Чини се да је ситуација најтежа у малим срединама какав је Гораждевац где Срби живе окружени Албанцима, а и једни и други су прошли кроз тешка времена, многи изгубили чланове најуже породице, због чега је после двадесет година илузорно очекивати да отпочне процес помирења. Поред Канцеларије за Косово и Метохију значајан део кривице се пребацује на Министарство за заједнице и повратак коме се ставља на терет прање новца на рачун великог броја људи са овог простора. Појава је најизраженија у Метохији али је, каже Димитријевић, има у Штрпцу, Грачаници, Косовском поморављу и другим деловима на којима постоје њихови органи, а све то сматра се основним узроком исељавања великог броја људи. О томе сведочи недавно истраживање једне албанске невладине организације у српским срединама које показује да две трећине анкетираних жели да оде негде на запад што се сматра дубоко поражавајућим податком. Иако становништво у потрази за бољим животом одлази и из других средина у овој се основним разлогом сматра понижава-

ње коме су изложени годинама. - Након свега што се дешавало у Лапљем селу, где је наш председник обећавао помоћ пољопривредницима у одређеном броју грла расне стоке Канцеларија за Косово и Метохију није могла да превезе краве преко границе, па је домаћинствима додељена телад чија је вредност између 150 до 200 евра. Цела српска јавност мисли да се много издваја за Косово, и тачно је да се издваја огромна сума новца, а ово је најбољи пример како се 90 посто те суме враћа неким центрима моћи за финансирање личних потреба, кампања, политике или било чега другог. У општини Исток министарство има веома јак утицај, па су у Осојану Срби гласали смешном бројком од 38 људи, али је из Краљева, Крагујевца и других градова гласао 1.700 од којих можда 50 до 60 посто није међу живима. Косовски систем је такав да можете да се пријавите иако нисте та особа, да се лажно представите и пошаљете адресу на коју ће да вам стигне изборни материјал. Сви знамо где ти спискови постоје и то јесте велики проблем поред правих животних проблема свих оних који желе да остану.

Већина људи није свесна да власт није држава, народ је држава, а мислим да ти људи сметају и једном и другом систему. Срби који су остали да живе доле сметају Албанцима да створе једну етнички чисту хомогену државу, а нашој држави и председнику сметамо зато што, иако све иде у том смеру, не може да каже да је већ све готово, тамо више нема Срба па хајде да то завршимо - објашњава Димитријевић. Већина Срба и даље гледа на Србију као на своју државу, чак и у деловима у којима има најмање њених елемената, а становништво овог краја је ускраћено и за сигнал мобилне телефоније, па се сматра као да живи у иностранству. На старим огњиштима их одржавају мрвице које стижу из централног дела земље што није ни минималан део средстава која завршавају на неким другим адресама. Посебно тешко пада уверење да се нико у држави не бави проблемима оних који годинама не успевају да остваре право на своја имања нити да, из безбедносних разлога, приђу својим кућама. Познат је случај да је власницима скупштинском одлуком одузимана имовина и поред оспоравајућих

правоснажних одлука Уставног и Апелационог суда. Боли сазнање да власт мало прича о томе, а више о велики политичким достигнућима и победама. Због тога се са великим неповерењем примају информације о расветљавању бројних злочина, међу њима и убиства Оливера Ивановића, а повод је податак да нема помака ни у истрагама након убиства деце у Гораждевцу, кад је разнесен аутобус у Ливадицама или страдали жетеоци у Градском. Све су обустављене, а нема примера из прошлости који бар наговештава оптимизам. Од око хиљаду и две стотине становника Гораждевца 1999. године, од којих 250 ђака, бројка је преполовљена а седамдесетак преосталих ђака довољно је за страх да би неке од школа могле бити затворене. Ситуацију можда не би требало сматрати трагичном да слично није и у другим срединама, Великој Хочи, Ораховцу, Осојану и другим местима. Разлог се тражи у непостојању система понајвише због протеривања из ових средина најшколованијих који су у тим најтежим временима успели да спасу такве институције. Становништво се углавном бави по-

љопривредом и, сем занемарљивог броја запосленог у косовским институцијама, живи од социјалне помоћи. Систем у срединама јужно од Ибра углавном је заснован на косовским законима али постоје институције, као општинске канцеларије, са привременим органима из области здравства и просвете. Преостало становништво забрињава најава да би и они могли бити интегрисани у косовски систем што је добра основа за очекивање да велики број српске деце неће желети да се едукује и лечи у систему који још увек није уређен на начин какав је постојао. Искуства из последње две деценије потврђују да се узнемиравање српског живља појачава пред сваке изборе обележавања страдања као што је било оно на Бистрици. Иако притисак иницирају политичари међуетничких провокација је мање него раније,па се и живот у знатној мери нормализовао у односу на период од пре десетак година. Много већем притиску изложени су повратници, а најбољи пример је село Петрић у коме није дозвољено обележавање сеоске славе на темељима порушене цркве јер је група Албанаца блокирала пут до ње. Епилог се огледа у сукобима, током којих је било повре-

10.6.2018.

МАГАЗИН

ђених а једна особа хоспитализована, и хапшењу домаћина славе под оптужбом да је вршио ратне злочине. Отуда и страх да би оснивање суда за ратне злочине Ослободилачке војске Косова могло да се претвори у инструмент којим би сваки од повратника могао да се оптужи за ратне злочине, а то није добра основа за суживот у овом делу земље. Да су преостали Срби на простору Косова и Метохије народ кога косовска власт не жели, а српска га се одриче сведочи др Радмила Трајковић. - Ми смо буквално народ без државе и то је суштина нашег проблема а једина институција која има непроцењив значај за наш опстанак, посебно у енклавама, је Српска православна црква. Владика Артемија на почетку, Атанасије Јефтић и митрополит Амфилохије су били свуда са нама, чине суштину и срж нашег опстанка на том простору и наш ослонац. Дуго времена литургија је за нас и позориште, и филм и излазак јер су нас истерали из градова, ништа нам није било доступно, а деци

која су ишла у школу највећи излазак је подразумевао литургију. Они су направили највећи документ који сведочи о страдању а тај документ је оптужница такозване ОВК која ће, уколико почне процес и све се отвори, показати најстравичније злочине које је један народ преживео. То је да су нас киднаповале комшије како би узимали органе и продавали их, то су убиства, силовања, протеривања из градова, злочини којих је било и превише. Држава је 1999. године отишла у смислу онога што подразумева војску, полицију и највећи део администрације, а око цркве и тих људи смо се окупљали и задржали. Север Косова је друга прича која је увек била подржана и штићена институцијама државе које подразумевају безбедност као институционални капацитет. Разлика је што смо ми по енклавама били под снажним утицајем цркве, а црква вас учи неким другим вредностима. Север Косова је био без утицаја цркве, врло ограничен број Срба јој је био лојалан, а цркву са њеним

порукама доживљавао на негативан начин. Вучић каже да је црква одвојена од државе и срећа је јер би пропали исто као што је пропала српска држава на том простору - каже др Трајковић. Иако преостали Срби питање Косова и Метохије сматрају више емотивним и духовним све је увреженије мишљење да је то суштински врло важна стратешка територија. То доказује Коха диторе потврдом да је Немачка одредила бившег министре екологије да преговара око енергетског проблема, што у суштини представља повезивање овог простора са енергетским потенцијалом Албаније. Проблем представља чињеница да север није енергетски повезан са осталим делом покрајине, а како је Немачка врло заинтересована да уједини Косово и Албанију у једнинствен енергетски систем да би могла да се бави трговином струје онда је инсистирање на независности борба за богатство, што је на овом простору евидентно. Уз олово и цинк у Трепчи знатним се процењују залихе злата, сребра, хрома и угља које је ме-

рио неко ко ће учествовати у процесу приватизације, па не брине превише о интересу ни Срба ни Албанаца - Ми смо у конфузији рата између наших глава и нашег срца. То је реалност у којој живимо и неће нам моћи нико објаснити да треба Косово да буде независно. Чиме су се то Албанци са простора Косова и Метохије квалификовали да то буде њихова држава? Вучић им је Бриселским споразумом омогућио унутрашњу независност и потпуно предао законодавну, извршну и судску власт. То је реалност, али не постоји Србин који би прихватио да Косово буде чланица, или агенција, Уједињених нација. Зато сви ми мислимо да мора да остане наше и зато је важна велика подршка Српске православне цркве, готово без изузетка. Није то претња ратом. То може да се постигне мудром стратегијом у договору са међународном заједницом. Знају они шта је реалност, која је елита на Косову, где функционише мафија која је потпуно срасла са институцијама, а цела ОВК инсталирала се унутар институционал-

ног система на чијем су челу Хашим Тачи, Рамуш Харадинај и Кадри Весељи. Та мафија се полако превела на север Косова и, након повлачења српских институција, и тај део интегрисла у мафијашки процес, мафијашке радње, мафијашки договор, и то је реалност. У време када Макрон каже да нема проширења Европске уније, а и Меркелова је врло резервисана, Холандија је жестоко против као и Данска, имамо Шпанију која је блокирала Косово у смислу потписивања било ког озбиљног документа албанских земаља. Имате изјаву, вратите се сви ви са Балкана кући па средите односе у смислу да не може Црна Гора да пуца у новинаре, не може риболовац на Скадарском језеру који је видео да цигарете иду из Рожаја према Пећи да буде ухапшен и затворен у приватном мафијашком затвору неко време, не може дрога слободно да се транспортује, не може Београд са криминалом у Европу. Средите се између себе, па ћемо видети када, како, или никада нећете бити део овога - каже др Трајковић и указује на податак да

Срби са простора Косова и Метохије тренутно највише верују КФОР-у. Ма колико били жестоко нападани од Београда, пре 2000. године а и касније, значајним за останак многих на овом простору сматрају се млади људи који су прихватили да буду преводиоци у међународним институцијама. Међу Србима са простора Косова и Метохије преовладава уверење да би, без њиховог посредовања, ОВК убацила преводиоце из редова Албанаца који би, кад се Срби жале како неко покушава да их убије, преводили нешто сасвим друго. Србија нестаје са простора Косова и Метохије променом назива места и улица, али и рушењем споменика који су сведочили о вековном постојању и трајању. И поред свих тешкоћа рађају се деца због којих, иако их нема много, није нестало уверење о останку, јер се готово нико не осећа добро на помен косовске државе. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

МАГАЗИН

10.6.2018.

Ажурирање адресног регистра у Републици Србији

УВОЂЕЊЕ РЕД - Према подацима Министарства унутрашњих послова више од три милиона грађана има пријављено пребивалиште у објектима без одређеног кућног броја, а два и по милиона је пријављено на адресама за које није одређен ни назив улице. - Процењује се да на територији Србије има нешто више од 47 хиљада назива улица и милион кућних бројева. - Ажурирање адресног регистра је један од великих корака у правцу увођења реда у држави и модернизацији државне управе у Србији. - Због различитог тумачења прописа и неажурности у раду највећи број локалних самоуправа нередовно спроводи поступак утврђивања назива улица. - У различитим евиденцијама се за исто физичко или правно лице често могу појавити различите адресе

а предлог Координационог тела Влада Републике Србије је приступила реализацији пројекта „Ажурирање адресног регистра у Републици Србији“ у који су укључена сва релевантна министарства и организације. Реализација пројекта подразумева синхронизоване активности које воде ка томе да свака улица добије назив, а објект кућни број, да се званична база података адресног регистра у потпуности ажурира и да је након тога преузму и користе све државне институције. Како би пројекат био успешно реализован, неопходно је да се све јединице локалне самоуправе у потпуности упознају са својом улогом у процесу. Због тога Стална коференција градова и оп-

штина, у сарадњи са Кабинетом председнице Владе, Републичким геодетским заводом и министарствима државне управе и локалне самоуправе и грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, током године организује низ регионалних презентација пројекта на којима ће бити представљен детаљан акциони план, са посебним акцентом на улогу и задатке јединица локалне самоуправе. После Лознице, Новог Сада, Зрењанина, Зајечара, Пожаревца и Крагујевца пројекат је за представнике градова и општина из Расинског и Рашког округа представљен у Краљеву, а следи у Ужицу, Нишу и Лесковцу. Ажурирање адресног регистра је

оцењено као још један од великих корака у правцу увођења реда у држави и модернизацији државне управе у Србији како би и грађанима и привреди биле омогућене ефикасне и лако доступне услуге које пружа држава. Адресни регистар садржи податке о називима улица и кућним бројевима и, поред Централног регистра становништва, Регистра привредних друштава и регистра непокретности, један је од кључних државних регистара. Према подацима Министарства унутрашњих послова више од три милиона грађана има пријављено пребивалиште у објектима без одређеног кућног броја, од чега је више од два и по милиона пријављено на адресама за које није одре-

Фото: М. Радовановић

ДА У ДРЖАВИ

МАГАЗИН

10.6.2018.

ђен ни назив улице. Иако је Републички геодетски завод надлежан за вођење Адресног регистра, упис адреса може се извршити тек након давања назива улица од стране јединица локалних самоуправа од којих највећи број овај поступак спроводи нередовно, како због различитог тумачења прописа тако и због неажурности у раду. Због овога је велики број државних и локалних органа и служби креирао интерне регистре адреса како би могли да комуницирају са странкама, а како оваква ситуација онемогућава интероперабилност и ажурирање података у различитим евиденцијама се за исто физичко или правно лице могу појавити различите адресе. Након ажурирања података у регистру на целој територији, постојаће јединствен регистар који ће се водити централизовано и који ће сви органи бити у обавези да користе. Влада Србије је прошле године формирала Координационо тело за унапређење Адресног регистра које укључује сва релевантна министарства и организације. За реализацију пилот пројекта одабрана је Лозница, а Републички гео-

детски завод је на основу ортофото снимака и локално обичајних имена, из података достављених од стране Јавног предузећа „Пошта Србије“, припремио предлоге назива за све улице. Градска скупштина је именовала 677 нових, а држава определила пет милиона динара за финансирање таблица и бројева како би сви објекти у овом граду били обележени. Процењује се да на територији Србије има нешто више од 47 хиљада назива улица и милион кућних бројева. Грађанима којима буде додељен нов назив, или мењан назив улица и броја, биће одређен довољно разуман рок да промену ураде и у својим документима. Процена је да ће укупни трошкови ажурирања регистра и обележавања улица и кућних бројева износити 5 милиона евра. Пројекат обележавања Србије се реализује у три фазе од којих прва подразумева именовање улица и објеката. Оперативни пројектни тим је израдио план и динамику ажурирања Адресног регистра по градовима и општинама, па ће током ове године бити организовано више регионалних састанака на којима

ће тим, састављен од представника Кабинета председнице Владе, Министарства за државну управу и локалну самоуправу, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Републичког геодетског завода и Сталне конференције градова и општина представити методологију и рокове за давање назива улица представницима градова и општина. Као орган надлежан за израду елабората улица и кућних бројева, Републички геодетски завод ће их сукцесивно достављати јединицама локалних самоуправа на одлучивање. Оне су дужне да формирају Комисије за давање назива улица и Министарству државне управе и локалне самоуправе, у најкраћем року, доставе предлоге на мишљење и спроведу целокупан процес како би називи нових улица били усвојени на седници скупштина и објављени у Службеном гласнику. Према предвиђеној динамици рада Републички геодетски завод је дужан да у року од 15 дана након презентације објављује елаборате на свој сервер и доставља параметре за приступ јединица-

ма локалне самоуправе које су обавезне да у року од наредних 15 дана, предлоге назива улица доставе на сагласност надлежном органу и Националном савету националних мањина чији језик је у службеној употреби на њиховој територији. Министарство државне управе и локалне самоуправе у року од десет дана доставља сагласност на предлоге назива улица, а национални савети националних мањина у истом року одлучују и достављају мишљење пре него се на седници скупштине именују улице и одлука објави у Службеном гласнику. Друга фаза подразумева обележавање на терену, а након дигитализације улица и кућних бројева, крајем године ће бити расписана обједињена јавна набавка за све таблице улица и кућних бројева на територији Србије, а обележавање трајати oд новембра ове до маја наредне године. По завршетку посла очекује се да, у оквиру треће фазе, буде успостављена пуна интероперабилност између органа, а након ажурирања улица у јединице локалне самоуправе, локалне службе и државни органи, током 2019 и 2020. године сук-

цесивно усклађују своје базе података са ажурираним регистром. Подаци о адресама морају бити вођени у прописаном формату како би их сви на исти начин уписивали и како би се ажурирали подаци на једном месту. Проблеми и трошкови које ствара непостојање јединственог Адресног регистра има далеко веће последице на функционисање државе управе, као и целокупне државе од могуће добити кроз продају ових података. Сви органи укључени у пројекат, као и јединице локалних самоуправа, дужни су да Републичком геодетском заводу редовно достављају извештаје о тренутном статусу и свом напредовању, као и на посебан захтев Координационог тела. Републички геодетски завод је надлежан за достављање обједињеног недељног извештаја члановима координационог тела. Извештај се објављује јавно на сајту Министарства државне управе и локалне самоуправе, а садржи број улица за које је Републички геодетски завод израдио елаборате, број улица за које је јединица локалне самоуправе послала предлоге надлежном органу, број улица

за које је надлежни орган дао сагласност и број улица објављених у службеном гласнику јединице локалне самоуправе. За кординацију између локалних самоуправа, Републичког геодетског завода и Министарства државне управе и локалне самоуправе задужена је Стална конференција градова и општина. Реализација пројекта је у току, а на територијама неких локалних самоуправа већ су видљиви први резултати. Повољност за градове и општине који се буду укључили у пројекат, и дали му пуну подршку, огледа се у обједињеној набавци уличних табли и кућних бројева што ће омогућити грађанима и локалним управама да избегну додатни трошак обележавања. Републички геодетски завод је добио тридесет младих стручњака, просторних планера географа, који су ангажовани на изради елебората уличног система као прве фазе овог пројекта. На основу података Републичког геодетског завода елаборат уличног система се израђује за свако насељено место где се успоставља улични систем. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.6.2018.

Средства Европске уније за конкурентност локалне привреде

МАГАЗИН

10.6.2018.

ПОВЕЋАЊЕ ТРЖИШ

- Европска унија је определила 4,5 милиона евра како би допринела повећању конкурентности локалне привреде. - Право учешћа имају предузетници и предузетнице, микро и мала предузећа која се примарно баве производњом или пружају ИТ услуге, а основана су између 1. јануара 2013. и 31. децембра прошле године. - Средства за набавку опреме и увођење комплементарних услуга уз набављену опрему у укупном износу до 20 до 50 хиљада евра вадесетак дана након што су представљена четири јавна позива подршке Европске уније развоју општина за унапређење инфраструктуре у 99 локалних самоуправа за које је издвојено укупно десет милиона евра, ЕУ ПРО је поново у Краљеву где организује информативну сесију о јавном позиву за доделу бесповратних средстава предузетницима, микро и малим предузећима. Европска унија је за то определила 4,5 милиона евра како би допринела повећању конкурент-

ности локалне привреде у Региону Шумадије и западне Србије и Региону Јужне и источне Србије. Циљ информативне сесије је да се заинтересовани предузетници и предузетнице упознају са програмом подршке и неопходним корацима - од пријављивања, преко учешћа на јавном позиву и критеријума за избор пројеката до добијања бесповратних средстава за унапређење пословања. Позив је отворен је до 6. јула, а право учешћа имају предузетници и пред-

узетнице, микро и мала предузећа регистрована у 99 градова и општина укључених у програм ЕУ ПРО, која се примарно баве производњом или пружају ИТ услуге, а основана су између 1. јануара 2013. и 31. децембра прошле године. Више информација о самом позиву, критеријумима за избор корисника, начину конкурисања као и документација за пријављивање доступне су на веб сајту ЕУ ПРО. Информативна сесија у Краљеву је

одржана уз подршку Регионалне агенције за просторни и економски развој Рашког и Моравичког округа, а ЕУ ПРО ће представити позив и у Новом Пазару, Ужицу, Смедереву, Зајечару, Нишу и Лесковцу. Активности ЕУ ПРО-а, програма који доприноси равномернијем друштвено-економском развоју Србије, Европска унија подржава са укупно 25 милиона евра. Програм има за циљ да допринесе повећању конкурентности микро и малих предузећа, побољшању пословног окружења и унапређењу социјалне кохезије у два региона, a aктивности на терену спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге. Програм се ослања на добре праксе и остварене резултате својих претходника, развојних програма ЕУ ПРОГРЕСа и Европског ПРОГРЕС-а, а укључени су општине и градови Александровац, Алексинац, Аранђеловац, Ариље, Бабушница, Бајина Башта, Баточина, Бела Паланка, Блаце, Бојник, Бољевац, Бор,

Босилеград, Брус, Бујановац, Чачак, Ћићевац, Деспотовац, Димитровград, Гаџин Хан, Голубац, Ивањица, Јагодина, Кнић, Књажевац, Коцељева, Косјерић, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Кучево, Куршумлија, Лајковац, Лапово, Лебане, Лесковац, Лозница, Лучани, Љиг, Љубовија, Мајданпек, Мали Зворник, Мало Црниће, Мерошина, Мионица, Неготин, Ниш, Нова Варош, Нови Пазар, Осечина, Параћин, Петровац на Млави, Пирот, Пожаревац, Пожега, Прибој, Пријепоље, Прокупље, Рашка, Ражањ, Рековац, Смедерево, Смедеревска Паланка, Сокобања, Сурдулица, Свилајнац, Сврљиг, Шабац, Топола, Трговиште, Трстеник, Тутин, Уб, Ужице, Ваљево, Варварин, Велика Плана, Велико Градиште, Владичин Хан, Власотинце, Врњачка Бања, Зајечар, Жабари, Жагубица, Житорађа, Богатић, Црна Трава, Чајетина, Ћуприја, Дољевац, Горњи Милановац, Кладово, Крупањ, Медвеђа, Прешево, Рача, Сјеница, Владимирци и Врање. Укупан буџет позива за доделу бес-

повратне помоћи предузетницима, микро и малим предузећима је 4,5 милиона евра. Ова иницијатива само је једна од активности коју финансира Европска унија кроз развојни програм ЕУ ПРО у циљу подстицаја развоја приватног сектора и повећања тржишног потенцијала како би се створили услови за отварање нових радних места. Избор корисника ће се вршити у две фазе, евалуацијом и рангирањем поднесених предлога пројекта и евалуацијом разрађених предлога за пројекте који су позитивно оцењени у првој фази. Право на средства за набавку опреме и увођење комплементарних услуга уз набављену опрему у укупном износу до 20.000 евра,односно до 50.000 евра за извозно-оријентисана или брзорастућа предузећа имају кандидати који се претежно баве производњом или пружањем ИТ услуга, предузетничку радње, микро или мала предузећа регистровано између 2013. и 2017. године. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ШНОГ ПОТЕНЦИЈАЛА

Почела систематска дератизација

МАГАЗИН

10.6.2018.

КОНТРОЛА ПОПУЛАЦИЈЕ ГЛОДАРА

- У првој је етапи акценат стављен на све јавне површине у граду и ближој околини, систем градске канализације, паркове, приобаља Ибра, Западне Мораве и Рибнице, градских гробаља, депоније и свега што има јавни карактер. - Крајем септембра и почетком октобра наставак акције, дератизација пословних, стамбених и простора јавних предузећа. - Шест месеци борбе против мишева, црног и сивог пацова. - Резултати прошлогодишње контроле популације знатно смањили бројност глодара на јавним површинама. - Велика популација глодара на градским гробљима и градској депонији. - Прошле године утрошено десет тона мамака. Контрола популације глодара представља континуиран процес који траје дуги низ година

рва недеља јуна је време кад почиње систематска дератизација у циљу контроле популације глодара коју је локална самоуправа ове године поверила Заводу за јавно здравље и Ветеринарском специјалистичком институту као носиоцу посла. Екипе института ће, према динамици пријављеној за дератизацију, до 15. новембра у две етапе спроводити контролу популације глодара не територији града и приградских насеља. У првој је етапи акценат стављен на све јавне површине у граду и ближој околини, систем градске канализације, паркове, приобаља Ибра, Западне Мораве и Рибнице, градских гробаља, депоније и свега што има јавни карактер. Крајем септембра и почетком октобра следи наставак акције у оквиру друге етапе која подразумева дератизацију пословних, стамбених и простора јавних предузећа. Ветеринар специјалиста мр Миодраг Рајковић указује на биологију глодара који у овом периоду излазе из затворених простора и на слободним јавним површинама остају до краја септембра, јер имају довољно хране а и други еколошки услови им одговарају. Кад нестане хране, а и метеоролошке прилике постану неповољне по ову врсту, враћају се у затворене површине како би преживели, а најидеалније место за то су систем градске канализације и топловода где проводе време до пролећа како би наставили своју врсту. - Ми их у том периоду сачекамо и постижемо ефекат контроле популације глодара која се, са стручног аспекта, ради двократно, у пролеће и јесен. Град је ове године одвојио одређену количину средстава, па можемо да одрадимо две систематске дератизације, а ми смо приступили овом начину зато што је интерес свих четрдесетак запослених, колико је укључено у акцију, да овај посао што квалитетније одрадимо. Акцију радимо у континуитету шест месеци, а овде се ради о сузбијању популације која се налази код нас, мишева, црног и сивог пацова. У

МАГАЗИН

10.6.2018.

ово доба прошле године имали смо велику најезду глодара, па је и на централном градском тргу и у дневним сатима било кретања пацова, а кад се глодари по дану виде на јавним површинама процењује се да их на једном квадратном километру има хиљаду. Ту ситуацију ове године немамо, јер су резултати прошлогодишње контроле популације знатно смањили њихову бројност – каже Рајковић уз подсећање на искуства других средина у којима се сличне акције сваке године изводе једном, најчешће у периоду од петнаест дана. Сврха систематске дератизације је држање популације глодара под контролом и у најнижем могућем броју, а у Ветеринарском иснтитуту верују да су посао обавили на прави начин јер иза акције стоје две реномиране институције које имају сопствене лабораторије акредитоване за све болести животиња и људи. Контрола угинулих глодара извршена прошле године имала је за циљ да се утврди здравствени потенцијал и ризик од преношења болести на становништво. Иако се добијени резултати сматрају интересантним још нема званичне потврде коју треба очекивати након што се, поновљеног истраживања, не дође до упоредних вредности. Утврђивање почетног стања током протекле године само је прва фаза након које следи потврда стварног потенцијала и количине у односу на претходни период. Мр Рајковић потврђује да ће тек тада бити објављени коначни резултати јер би у супротном као нерелевантни могли да изазову узнемирење у локалној средини. Релевантни и научно поткрепљени резултати се сматрају основом за поступање према овој врсти опасности у наредном периоду. - Ради се комплетан систем градске канализације од Шумарске школе до Магнохрома и даље до колектора отпадних вода, затим Жичка, улица Јована Дерока и Београдска, све попречне градске улице до железничке и аутобуске станице и сви велики канализациони водови. Друго поље рада су оба градска гро-

бља на којима је присутна велика популација глодара, а очекујемо да ће посао бити завршен до краја недеље. Дератизација се обавља на градској депонији и приобаљу Западне Мораве од депоније до Доситејеве улице. Радимо комплетно приобаље Ибра од конаревског моста до ушћа у Мораву, десну страну Мораве од милочајског до камиџорског моста, Рибнице од ресторана Идила до ушћа у Ибар и водотокове Чађавац и Бубан у Грдици - каже мр Рајковић потврдом да се само на депонију баци између 400 и 500 килограма мамака, а да је у прошлој години утрошено укупно десет тона. На овим пословима су ангажоване две екипе од шест извршилаца, а радници Јавног комуналног предузећа „Водовод“ помажу при отварању шахти у систему градске канализације. За дератизацију се користи четири врсте мамака, брикети за канализацију, слободни брикети од 7 и 20 грама, грануле и растресити мамак који се најлакше конзумира. Иако се знатним у покривању трошкова чини удео локалне самоуправе од три и по милиона динара у Ветеринарском институту потврђују да су сличне послове обављали у периодима када за то нису били везани уговором са локалном администрацијом. Податак да су средства обезбеђена буџетском линијом која не може да се повећава повод је за уверење да би се то могло учинити приликом креирања буџета за наредни период. Мр Рајковић наглашава да контрола популације глодара представља континуиран процес који траје дуги низ година уз обавезу свих да врше заштиту својих површина, а краљевачки привредници то раде два до четири пута годишње. Обавеза града је да контролише популацију глодара са здравственог аспекта, да се не би шириле заразне болести, а привредницима и власницима домаћинстава препуштено да штите своје објекте како не би дошло до штете на прехрамбеним артиклима, инсталацијама и другом. Т. Радовановић

Раде Чоловић

МАГАЗИН 10.6.2018.

Наговештај доброг рода воћа у лазачком крају

ОПРЕЗ УВЕК ПРИСУТАН

- Погоршање у области воћарства због преласка на нови начин производње, све веће понуде и мање куповне моћи становништва. - Инострано тржиште све пробирљивије, па тражи производе високог квалитета до којих се не долази ни лако ни уз ниске трошкове. - Ширење засада није довољно исплативо због лоших путева у овом крају, па откупљивачи нису превише мотивисани да долазе. - Каца стара два века. - Шљива је добро родила па се очекује бар сто казана а из сваког 25 до 30 литара шљивовице, након препека више од половине квалитетне препеченице. - Нове сорте шљива, трешања, кајсија, мушмула, вишања и у студеничком крају

ородична традиција је у многим случајевима један од основих узрока за избор занимања, а такав је случај и у породици Чоловића из Ласца која је одувек била оријентисана на воћарство. Свака следећа генерација настојала је да, у складу са приликама времена, унапреди овај вид пољопривредне производње која је од половине седамдесетих година прошлог века постала доминантна и у овој породици. Деда је много пре тога гајио старинске, у ово време већ скоро заборављене, сорте јабука и крушака, будимке, кожаре, арапке, петроваче, водењаче, караманке и друге. Од тренутака кад је и на овим просторима отпочињала модернија производња место старих сорти постепено су попуњавале новије, прво ајдаред и јанаголд, касније црвени и златни делишес. Раде је од најранијег детињства оријентисан на пољопривредну производњу па је, већ после завршене основне школе, почео да усваја нова

МАГАЗИН

10.6.2018.

знања толико потребна усавршавању производње, пре свега резидбу воћа каква деценијама пре тога у овим крајевима није ни примењивана. Све то допринело је да, ако се изузме пољопривредна производња, нема ни дана радног ва ове области. Као и бројна друга домаћинства сви из породице су оријентисани на рад у пољопривреди а поред оца Драгана и мајке Раде, који још успевају да одговоре добром делу свакодневних задужења, послови на пољопривреди део су свакодневних обавеза супруге Драгице и најмлађих чланова, синова Немање и Ђорђа. Иако воћарство доживљава нагли развој све су присутнији проблеми који умањују могућност остваривања зараде као што је то био случај неколико деценија раније. Зато Раде подсећа како су родитељи запамтили и много боља времена, а није избледело сећање на период пре 2002. године кад је то било довољно видљиво и најмлађима. На погоршање је утицао прелазак на

нови начин производње, нове саднице, све већа понуда и мања куповна моћ становништва уз потврду да је и инострано тржиште све пробирљивије па тражи производе високог квалитета до којих се не долази ни лако ни уз ниске трошкове. Годинама су родитељи различите врста воћа, почев од најранијих трешњи до осталог, пласирали на подручју Никшића, деценију и по снабдевали Ужице са околином а онда се, због немилосрдних услова понуде и потражње, полако повлачили да би у последње време снабдевали Краљевчане посредством тезге на локалној пијаци. Модерни начин воћарске производње подразумева гушћу садњу, и знатно већи број стабала на истој површини него раније, па на месту где је некада било сто има и три пута више јабука, а на шездесетак ари имања осам стотина садница крушке виљамовке. Од око три хиљаде стабала највише

вима потврђује недавно искуство воћара оближњих Буковице и Дедеваца којима су у знатној мери, иако је пролеће наговештавало посебно успешну годину, угрожени планирани приходи. Чоловићи су деценијама уназад у овом крају познати као произвођачи квалитетне ракије, првенствено од шљиве која је и ове године родила добро па се, уколико не буде угрожена елементарним непогодама, очекује добар принос. За складиштење пре сезоне печења ракије неопходно је обезбедити довољно простора за смештај а у домаћинству Чоловића већ деценију и по је, највећа у овом крају, каца стара две стотине година. Нико не зна колико је тачно била у власништву Рајка Маричића, а до Чоловића не би ни доспела да се Раде са ловцима из села једном приликом није склонио у стару полусрушену качару како би се заштитио од кише. Наследник некадашњег власника је проценио како је боље да кацу прода него да и даље пропада на запуштеном имању, а као сувенир за-

држао само плочицу која потврђује да је произведена половином деветнаестог века. - Купили смо је, али је био проблем да нађемо мајстора довољно спремног да нам помогне да кацу, пречника два метра и шездесет и високу два и осамдесет, пребацимо до куће. Нашли смо пинтера у суседним Качулицама који је пристао да је растави и поново састави на новој локацији, али смо морали да је скратимо десетак сантиметара јер, због бетонске греде, није могла да стане у нову просторију. У кацу је могло да стане сто казана шљива, а након што је скраћена само деведесет, а посебна вредност огледа се у чињеници да је направљена од храстовине која није стругана, него тесана – каже Чоловић. Колики је капацитет најбоље потврђује податак да је у последњих десет до петнаест година била попуњавана само до половине, последње три ни толико јер је целокупна производња шљива продата.

Фото: М. Радовановић

је јабука па је у последње време акценат стављен на крушку са тенденцијом да број буде изједначен. Иако површине у власништву домаћинства омогућавају ширење засада Раде није спреман на такав корак првенствено због уверења да улагање није довољно исплативо, понајвише због лоших путева у овом крају, па откупљивачи нису превише мотивисани да долазе. Зато су произвођачи принуђени да одвозе робу до Конарева и других откупних места а да је, у случају да откупљивач није задовољан квалитетом, враћају назад. Свесни су тога и откупљивачи па користе ситуацију да понуде цену која често није адекватна трошковима производње. Ипак, има међу њима и оних који се понашају довољно професионално да произвођачима обезбеђују довољан ниво сигурности како по питању пријема робе, тако и мерења и наплате. Да оно у шта је уложено много рада и средстава може у значајној мери да буде угрожено метеоролошким усло-

МАГАЗИН 10.6.2018.

10.6.2018.

МАГАЗИН

Тренутна ситуација потврђује да би род шљиве могао бити изузетно добар, па би и каца могла бити попуњена више него у најбоља времена, а Раде очекује да део буде пласиран и на тржиште. На квалитет ракије пресудно утиче количина шећера у шљивама, а она зависи од броја топлих дана. Изузетно топло пролеће даје довољно оптимизма да ће тако бити до почетка сезоне брања што наговештава и довољну количину квалитетне ракије. Шљива је добро родила па се очекује бар сто казана а из сваког 25 до 30 литара шљивовице, након препека више од половине квалитетне препеченице. - Највише смо испекли пре десетак година кад је било 180 казана у шљивовицу, плус препеци, па смо без прекида радили пуних петнаест дана. Смештајних капацитета у храстовој и дудовој буради има за око три хиљаде литара ракије која треба да одстоји, јер се по правилу пије само она из претходних година. Берба чачанске лепотице почиње у јулу, ако буде суше и раније јер није сорта која може дуго да стоји на грани. У откупу цена може да варира у широком распону па је, након 12 динара по килограму претпрошле године, прошле достигла износ од 45 до 50. Највише зависи од понуде у време зрења кад цену одређује откупљивач, а ако ове године не буде повољна оставићемо је да сазри више како би била боља за ракију - каже Чоловић. Иако се различито воће убира са око три хиљаде стабала Чоловићи успевају да све послове обаве сами, тек по који пут уз ангажовање додатних берача. Једним од највећих проблема воћара у овом крају представља недовољна количина воде за заливање, поготово током жарких лета какво се очекује и ове године. Дуго су се са овим проблемом суочавали и Чоловићи, баш као и сви други

воћари из околине, док нису одлучили да коначно ставе тачку на све што их је мучило у дугом периоду. Бушотина дубока 120 метара безбеђује капацитет од 150 литара у минути и услове да највећи број засада буде заливан системом кап по кап који се показао знатно бољим него други начини. Сем што се потроши мања количина воде и ефекат је повољнији јер се, са два и по литра у минути, корен снабде оптималном количином боље него кад се одједном на њега сручи неколико десетина литара. Целим системом се командује са једног места, а по три сата наизменично натапају различити сектори под воћем, а воде има довољно па је на располагању и другим мештанима у периодма кад други извори затаје. Чоловићи су се годинама уназад показали као изузетни познаваоци орезивања воћа па, уз помоћ рођака Милана Јевтовића из Буковице, услуге пружају произвођачим са простора од Лепосавића до Тополе. Да је најбоља препорука добар глас потврђује се годинама уназад јер, где год да се појаве, стижу нови захтеви за пружањем ове врсте улуге. На подручју Лепосавића, Лешка и северног дела Митровице орезивање почиње у фебруару и док су поједини орезивачи специјализовали само одређене врсте воћа Чоловићи су подједнако успешни код свих изузев винове лозе. - Идемо и на чачанску територију, а у наш крај доста долазе други стручни људи са стране. У овом крају радимо на десетак места у Буковици, Роћевићима и Дедевцима, а где режемо једне године ту режемо сваке следеће. У послу не журимо, јер радимо педантно, а може солидно да се заради што зависи и од воћњака зато што стабла нису свуда подједнаке величине. Имамо опрему која нам је потребна за рад, а искључиво се бавимо овим делом посла који смо максимално усавр-

шили. Орезивање сам научио од оца, као и Милован који је завршио пољопривредну школу а и сам има лепе засаде - каже Чоловић који одржава и неколико воћњака у студеничком крају одакле је супруга Драгица. У селу Врх испод Радочела, на путу од Студенице према Рудну, је воћњак од 120 садница чачанске родне стар десетак година. Ове године је шљива родила тако да, каже Раде, ни најстарији мештани не памте толику количину посебно ако се зна да је током две последње сезоне на надморској висини од седам стотина метара мраз у потпуности уништио род. Нове сорте шљива које су Чоловићи донели у овај крај повод су да истим стопама крену и остали, па су подигли лепе засаде трешања, кајсија, мушмула, вишања и другог сем јабуке којој ово поднебље не одговара. Посла за орезиавње је све више и уовом крају, а поред неколико воћњака које годинама уназад одржавају Чоловићи све је веће интересовање и других пољопривредних произвођача. До бербе првих шљива у лазачком крају остало је нешто више од месец дана. Први утисак ноговештава добар род што би у знатној мери могло да утиче на понуду, али и цену, због чега би добар део шљива могао да заврши у ракији. Након што шљиве буду обране, и у кацама одстоје око месец дана, и у овом крају се већ крајем септембра очекује да буду подложени први казани. Чоловић је спреман за почетак, дрва има довољно колико и капацитета за складиштење ракије а, ма колико да лепо време наговештава довољну количину шећера, и даље је присутан опрез у процени јер време у овим крајевима уме да буде прилично ћудљиво што су, само пре неколико недеља, најбоље искусили мештани околних села. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.6.2018.

10.6.2018.

МАГАЗИН

Војска Краљевине Србије у Првом светском рату (15)

ОРГАНИЗАЦИЈСКА, ФОРМАЦИЈ - Оперативна војска Краљевине Србије пред почетак Великог рата била је организована у три армије, Ужичку војску и потребан број одреда са укупно 180 хиљада војника првог и другог позива и још 70 хиљада припадника трећег позива и последње одбране. - Укупан број од 260 хиљада војника на почетку Великог рата премашивао је 6% целокупног становништва. Податак да је у исто време јачина аустроугарских оружаних снага износила око 2,88% становништва потврђује да је Краљевина Србија у односу на број становника уложила више него два пута веће напрезање

ЈСКА И КОМАНДНА СТРУКТУРА ред почетак Првог светског рата све активности три српске армије координирала је Врховна команда на чијем челу се налазио престолонаследник Александар Карађорђевић, начелик је био војвода Радомир Путник, а његов заменик ђенерал Живојин Мишић. Задатак да командује Првом армијом, састављене од Дунавске и Шумадијске дивизије првог позива, Коњичке дивизије, Обреновачког одреда и Армијске артиљерије Прве армије, поверен је ђенералу Петру Бојовићу. У састав Дунавске дивизије ушли су 4. прекобројни пе-

шадијски пук са четири батаљона, 8. пешадијски пук првог позива Књаз Александар, 9. пешадијски пук првог позива Краљ Никола Први и 18. пешадијски пук првог позива краљевића Ђорђа са по са четири батаљона и једном митраљеском четом. Армију су допуњавали Коњички пук са три ескадрона и једном митраљеском четом, Пољски артиљериски пук, који су чинили 1. и 3. дивизион са по дванаест пољских топова 75mm Schneider-Creusot M. 1907, и Помоћне службе у чијем су саставу били Инжењеријски полубатаљон и Санитетска колона.

Шумадијска дивизија првог позива укључивала је чачански Таковски 10. пешадијски, крагујевачки 11. пешадијски пук Карађорђе, крушевачки 12. пешадијски пук Цар Лазар и 9. пешадијски пук Крагујевачки, сви са по четири пешадијска батаљона и једном митраљеском четом. У саставу дивизије били су и Коњички пук са три коњичка ескадрона, Пољски артиљериски пук са девет батерија и 36 пољских топова 75mm Schneider-Creusot M. 1907 и Помоћне службе у које су укључени Инжењеријски полубатаљон и Санитетска колона.

МАГАЗИН

10.6.2018.

Главнину Коњичке дивизије чиниле су две коњичке бригаде. У саставу прве били су 1. и 3. коњички пук, а у другој коњички пукови Цар Душан и Велики војвода Константин Константиновић, са по четири ескадрона коњице и митраљеском четом. У саставу јединице био је Дивизион коњичке брзометне артиљерије, коју су чиниле 1. и 2. коњичка батерија наоружане са по четири пољска топа 75 mm Schneider-Creusot M. 1907, и Помоћне службе коњичке дивизије са одељењима коњичких пионира и коњичке телеграфије. У саставу Обреновачког одреда били су 7. пешадијски пук другог позива са четири пешадијска батаљона и једном митраљеском четом, 5. пешадијски пук трећег позива са два пешадијска батаљона, 10. кадровски пешадијски пук са 3 пешадијска батаљона, Коњички ескадрон Дунавске војне области првог позива, од једног ескадрона коњице, и позицијска Пољска Дебанжовa батерија, прва са шест а трећа са четири пољска топа 80 mm De Bange M. 1885. Армијску артиљерију Прве армије чи-

ниле су три батерије са шест дугих топова 120 mm Schneider-Canet M.1897, две хаубичке батеријe са осам пољских хаубица 120 mm Schneider-Canet M.1897 и две са осам пољских хаубица 120 mm SchneiderCanet M.1910. У саставу Друге армије, којом је командовао ђенерал Степа Степановић, биле су Моравска, Комбинована и Тимочка дивизија првог позива, Тимочка дивизија другог позива и Армијска артиљерија. Моравску дивизију првог позива чинила су четири пешадијска пука, врањски Књаз Милош, прокупачки „гвоздени пук“ Књаз Михаило, Пиротски и нишки Цар Николај Други Романов, сви са по четири пешадијска батаљона и једном митраљеском четом. У саставу јединице био је Коњички пук са три ескадрона коњице, Пољски артиљеријски пук од два дивизиона са по три батерије и дванаест топова калибра 75 mm Schneider-Creusot M. 1907, а допуњавале су је помоћне службе састављене од Инжењеријског полубатаљона и Санитетске колоне. Комбиновна дивизија првог позива састављена је од четири прекобројна пе-

шадијска пука са по четири батаљона и митраљеском четом и 8. кадровског пешадијског пука са 3 пешадијска батаљона. У саставу дивизије били су Коњички ескадрон Дринске дивизије првог позива са једним ескадроном коњице, Пољски артиљеријски дивизион дивизије са 1. дивизионом од батерије и 12 пољских топова 75 mm Schneider-Creusot M. 1907, Пољски артиљеријски дивизион Моравске дивизије првог позива са 3. дивизионом од три батерије и 12 пољских топова 75 mm Schneider-Creusot M. 1907 и Помоћне службе са Инжењеријским полубатаљоном и Санитетском колоном. Тимочку дивизију првог позива чинила су четири пешадијска пука, 13. неготински Хајдук Вељко, 14. Књажевачки, 15. зајечарски Стеван Синђелић и 20. Зајечарски са по четири батаљона и једном митраљеском четом и 6. пешадијски пук трећег позива „Одбрана Шапца“ са 4 батаљона. У саставу дивизије био је Коњички пук са три ескадрона коњице, Пољски артиљеријски пук од девет батерија са 36 пољских топова 75 mm Schneider-Creusot M. 1907 и Помоћне службе које су чини-

ли Инжењеријски полубатаљон и Санитетска колона. Четири пешадијска пука имала је и Тимочка дивизија другог позива, 13, 14, и 14. са по четири батаљона и једном митраљеском четом и Kомбиновани пук крушевачких резервних трупа од четири батаљона. У саставу дивизије били су Коњички дивизион са два коњичка ескадрона, Пољски артиљеријски пук са два дивизиона по три батерије и 12 пољских топова 80 mm De Bange M. 1885 у једном и исто толико турских пољских топова 75 mm Krupp M. 1904 у другом, а све су пратиле Помоћне службе у чијем саставу су били Инжењеријски полубатаљон и Санитетска колона. Армијску артиљерију чиниле су три батерије са шест дугих топова 120 mm Schneider-Canet M. 1897, хаубичка батерија са шест пољских хаубица 12 cm Schneider-Canet M. 1897, и мерзерска батерија са шест тешких пољских хаубица 150 cm Schneider-Canet M. 189). Трећом армијом је командовао ђенерал Павле Јуришић–Штурм, а у њеном саставу су биле Дринска дивизија првог

позива, Дринска и Моравска дивизија другог позива, Одред пуковника Мишића, Одред на Дебелом брду и Армијска артиљерија. У саставу Дринске дивизије првог позива били су 5. ваљевски пешадијски пук Краљ Милан, 6. шабачки Краљевић Александар, 17. Ваљевски са по четири батаљона и једном митраљеском четом и 3. прекобројни пешадијски пук првог позива са четири и 6. кадровски са три батаљона. Дивизијски састав чинили су и Коњички пук са 2. и 3. коњичким ескадроном и једном митраљеском четом, пољски артиљериски пук са два дивизиона од по три батерије и по дванаест топова 75 mm Schneider-Creusot M. 1907 и Помоћне службе у које су укључени Инжењеријски полубатаљон и Санитетска колона. Дринска дивизија другог позива састављена је од 5. и 6. пешадијског пука, са по четири батаљона и једном митраљеском четом, Рудничког четничког одреда са пет стотина бораца, коњичког дивизиона са два коњичка ескадрона, Пољског артиљеријског дивизиона од две батерије и осам пољских топова 80 mm De Ban-

ge M. 1885, а све су пратиле Помоћне службе и чијем су саставу били Инжењеријски полубатаљон и Санитетска колона. Четири пешадијска пука са по четири батаљона и једном митраљеском четом и 9. кадровски пешадијски пук од три батаљона ушли су у састав Моравске дивизије другог позива. Пратили су их Коњички дивизион са 2 коњичка ескадрона, Пољски артиљеријски пук, са два дивизиона од по три батерије и по дванаест пољских топова, први типа 80 мм Де Банге М. 1885 а други 75 мм Крупп М. 1904. и Помоћне службе са Инжењеријским полубатаљоном и Санитетском колоном. Одред пуковника Мишића чинио је Kомбиновани пук крагујевачких резервних трупа са пет пешадијских батаљона и једном митраљеском четом и Позицијска пољска Дебанжова батерија четири пољска топа 80 mm De Bange M. 1885. Одред на Дебелом брду састављен је од 12. кадровског пешадијско пука од три пеша-

МАГАЗИН 10.6.2018.

пешадијски батаљон, Граничарско добровољачки пешадијски батаљон, 6. граничарска пешадијска чета, 7. граничарска пешадијска чета и Горњачки четнички одред са 500 четника. Подршку су им пружали Брдскa брзометна батерија са четири брдска топа 70 mm Schneider-Creusot M. 1907 и Дебанжова брдска батерија са шест пољских топова 80 mm De Bange M. 1885. Ибарски обвезнички пук Моравске дивизије састављен је од четири пешадијска батаљона и митраљеске чете, а Браничевски одред од по два пешадијска пука другог и трећег позива са по четири батаљона и укупно једном митраљеском четом. У оквиру одреда био је 19. кадровски пешадијски пук, Комбиновани пук Браничевског одреда трећег позива и 13. пешадијски пук трећег позива са по три батаљона и 14. пешадијски пук трећег позива са два батаљона. Коњички дивизион Браничевског одреда Дунавске дивизије другог позива и Шумадијске војне области трећег позива састојали су се од по једног ескадрона, а у саставу јединице били су пољски артиљеријски пук Дунавске дивизије другог позива са три батерије и 12 пољских топова 80 mm De Bange M. 1885, као и Помоћне службе у чијем су саставу били Инжењеријски полубатаљон и Санитетска колона. Одбрана Београда поверена је седмом пешадијском пуку првог и трећег позива са по четири батаљона и једном митраљеском четом и 11. пешадијском пуку трећег позива са четири пешадијска батаљона, а ангажован је и Коњички дивизион Дунавске дивизије другог позива јачине једног ескадрона. Подршку им је пружало пет артиљеријских пукова, Пољски артиљериски пук Дунавске дивизије првог позива, јачине диивизиона са три батерије од 12 пољских топова 75mm Schneider-Creusot M. 1907, пољски артиљеријски пук одбране Београда, пољски артиљеријски пук Дунавске дивизије другог позива и дивизион од три батерије са 12 пољских топова 80 mm De Bange M. 1885, пољски артиљеријски пук Дринске дивизије другог позива исте јачине са топовима 75mm Schneider-Creusot M. 1907A и пољски артиљериски пук Шумадијске дивизије другог позива јачине једног дивизиона са три батерије и 12 пољских то-

пова 80 mm De Bange M. 1885. Артиљеријски преостатак чинили су пољски артиљеријски пук комбиноване дивизије првог позива јачине девет батерија и 36 топова 75mm Schneider-Creusot M. 1907A, пољски артиљериски дивизион са три батерије и 12 топова 75mm Schneider-Creusot M. 1907A, пољски артиљеријски дивизион од три батерије и 12 топова 75mm Schneider-Creusot M. 1907A и позицијска пољска батерија у чијем саставу су била два топа 80 mm De Bange M. 1885. Војска Краљевине Србије је на почетку Великог рата у оперативном саставу имала једанаест пешадијских дивизија, шест првог и пет другог позива. Дивизије првог позива имале су по четири пука са шеснаест батаљона, један пољски артиљериски пук, са шест до девет батерија и 24 до 36 топова, и један коњички пук јачине три ескадрона. Дивизије другог позива су имале по три пука пешадије, са укупно дванаест батаљона, један пољски артиљеријски дивизион са три до шест батерија, и укупно 12 до 24 топа и један коњички дивизион јачине два ескадрона. Поред тога, дивизије првог и другог позива имале су инжињеријске, санитетске и интендантске јединице и установе, једну коњичку дивизију састављену од две коњичке бригаде са по два пука, што чини укупно 16 ескадрона у дивизији, и дивизион коњичке артиљерије са две батерије и осам топова. У саставу оружаних снага били су још брдски артиљеријси пук од 9 батерија и 36 топова, хаубичка артиљерија од 15 хаубичких батерија калибра 120 до150 мм и једна мерзерска батерију од 150 мм. Оперативна војска Краљевине Србије пред почетак Великог рата била је организована у три армије, Ужичку војску и потребан број одреда са укупно 180 хиљада војника првог и другог позива и још 70 хиљада припадника трећег позива и последње одбране. Укупан број од 260 хиљада војника на почетку Великог рата премашивао је 6% целокупног становништва. Податак да је у исто време јачина аустроугарских оружаних снага износила око 2,88% становништва потврђује да је Краљевина Србија у односу на број становника уложила више него два пута веће напрезање.

Р. Вукосављевић

дијска батаљона, 4. прекобројног пешадијског пука првог позива, у чијем је саставу био 5. допунски пешадијски батаљон, 5. пешадијског пука другог позива јачине пешадијског батаљона и митраљеске чете и позицијске Дебанжове батерија са два пољска топа 80 mm De Bange M. 1885. Артиљерија Треће армије састојала се од две батерије градских топова и два дугa топа 120 мм Schneider-Canet M. 1897, хаубичког и брдског топовског дивизиона са по дванаест оруђа, први пољских хаубица 120 мм Schneider-Canet M. 1910, а други брдских топова 70 мм SchneiderCreusot M. 1907. Ужичку војску, којом је командовао ђенерал Милош Божановић, чиниле су јединице Шумадијске дивизије другог позива, Ужичка бригада и Лимски одред. У саставу дивизије била су три пука са по четири батаљона и митраљеском четом, 2. допунски пешадијски пук јачине четири батаљона, Јадарски и Златиборски четнички одред са 500 и 750 припадника. Допуњавали су их коњички дивизион јачине два ескадрона, брдски дивизион брзометних топова са три батерије и дванаест топова 70 mm Schneider-Creusot M. 1907, пољски артиљеријски дивизион са четири хаубице 120 мм Schneider-Canet M. 1897 и позицијска пољска Дебанж батерије са дванаест топова 80 mm De Bange M. 1885, а подршку су пружале Помоћне службе које су чинили Инжењеријски полубатаљон и Санитетска колона. У саставу оружаних снага била је Ужичка бригада састављена од 4. и 15. пешадијског пука трећег позива са по четири батаљона, с тим што је први имао и митраљеску чету, и Љубовијског одреда јачине три пешадијска батаљона. Подршку су им пружале и две позицијске пољске Дебанж батерије, прва са шест а друга четири пољска топа 80 mm De Bange M. 1885. Лимски одред чинили су 4.и 5. кадровски пук са три и два пешадијска батаљона, 2. пешадијски пук трећег позива Моравске дивизијске областе са три пешадијска батаљона, 4. пешадијски пук II позива са четири пешадијска батаљона и једном митраљеском четом и ужички 4. пешадијски пук првог позива Стеван Немања у чијем саставу су били 5. допунски

МАГАЗИН 10.6.2018.

Последње припреме за „Весели спуст“

МАГАЗИН

10.6.2018.

СТАРТ ПРВОГ

Г ДАНА ЈУЛА - У оквиру „Веселог спуста“ и ове године низ пропратних манифестација, акције добровољног давања крви и чишћења Ибра, вежба Сектора за ванредне ситуације за спашавање на дивљим водама, уређење простора у Магличу, игре на води... - Неизоставни декор „Веселог спуста“ су сваке године и трубачи који додатно подижу ниво адреналина свих који воле дружења и узбуђења у долини Ибра. - У предвечерје манифестације на Тргу српских ратника концерт нишке рок групе Кербер, дуж Омладинске улице традиционална Јегер журка

д подножја 25 километара удаљеног средњовековног града Маглича Ибар до Краљева представља мешавину букова и брзака са деоницама благих равничарских токова што доприноси да речна клисура последњег викенда у јуну, последњих година првих дана јула, буде украшена хиљадама чамаца и најразличитијих оригиналних пловила са веселим посадама које са обала поздрављају они који нису имали могућности, или храбрости, да се упусте у ову јединствену авантуру. Тако је од 1989. године кад је организована прва туристичко-спортска манифестација „Весели спуст“ чије су одржавање у неколико наврата на кратко помериле само временске прилике. Те године се

МАГАЗИН

10.6.2018.

низ Ибар спустило тек двадесетак пловила са око 150 учесника да би у каснијим њихов број нарастао на неколико хиљада. Сплаварење Долином векова на кратко се прекида у Матарушкој Бањи где се за учеснике највеселије регате традиционално припрема пасуљ. И док многи чамци и сплавови већ овде остају усидрени само најупорнији путовање настављају мирнијим делом реке и завршавају у Краљеву. Док се у Магличу спонтано организују дружења и разноврсне журке, у Краљеву су концерти и различити спортско-рекреативни сусрети, а неизоставни декор „Веселог спуста“ сваке године су и трубачи који додатно подижу ниво адреналина свих који воле дружења и

узбуђења у долини Ибра. Приближавање дана кад ће капетан „Веселог спуста“ дати знак за старт за сада непознатог броја пловила повод је за почетак озбиљних припрема које најављује Организациони одбор у коме сваки од чланова има прецизна задужења у реализацији програма и садржаја манифестације „Весели спуст 2018“. Као и ранијих година окупљање учесника почиње већ од шест сати у недељу првог дана јула на паркингу испред просторија Кајак клуба „Ибар“, одакле ће сат касније према старту кренути колона аутобуса и камиона са учесницима и пловилима. Након што капетан овогодишњег „Веселог спуста“ тачно у осам сати да

знак за старт, и два одморишта у Богутовцу и код Златне обале, очекује се да до сат иза поднева учесници стигну до Матарушке Бање где ће за све бити организован ручак. Двосатно задржавање на левој обали довољно је за одмор, уз пригодан програм који организатори најављују као изненађење, да би најупорнији наставили пут до циља на месту одакле су кренули у авантуру. Манифестација традиционално почиње новинарским спустом 15. јуна, а укључује и низ других активности. Викенд пре старта „Веселог спуста“ по традицији је резервисан за вежбу спасавања на води, а Црвени крст ће и ове године организовати акцију доборовољног давања крви.

Старту највеселије регате претходи концерт на Тргу српских ратника а учеснике „Веселог спуста“ и све љубитеље добре музике ове године ће забављати нишка рок група Кербер. За оне који више воле забаву уз другу врсту музике, и по неко пиће, и ове године ће бити приређена Јегер журка на простору Омладинске улице, а само неколико сати раније истог дана на градском базену ће бити одржане још једне игре на води. „Весели спуст“ реализују одбори за пријем учесника, ручак, превоз и осигурање, рекламу пропаганду и контакт са медијима, туризам, културно забавна и спортска дешавања, безбедност, екологију и чишћење, сервис, маркетинг, административне послове и фи-

нансије. Први састанак је прилика за поделу задужења и почетак рада који треба да обезбеди успешно одвијање манифестације. Средства за одржавање „Веселог спуста„ обезбедила је локална самоуправа а акценат се и ове године ставља на безбедност учесника о чему ће се старати екипе за помоћ и спасавање на води, кајакаши, здравствене и противпожарне службе. Настојање да се регати врати некадашњи сјај не огледа се само у броју оних који ће у недељу 1. јула кренути низ Ибар. Значајнија од тога је жеља да се промени однос према реци, да што више људи учествује у њеном чишћењу и да манифестација траје више дана. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.6.2018.

Знаменити Краљевчани: Борис Буњак (1)

МАГАЗИН

10.6.2018.

КАРИЈЕРА ИЗ СНОВА

- Након десет година у Слоги крај активног играња. - Први тренерски ангажман у екипи локалног лигаша. - Током бомбардовања 1999. године хуманитарне утакмице у знак пркоса. - Међународно тренерско искуство започето у Русији. - Помоћник Зорану Филиповићу у раду са фудбалерима београдске Црвене звезде. - После десет година тренерског стажа зајдно у Уједињеним Арапским Емиратима. - Сезона у Танзанији више авантуристички него професионални изазов. - За пут у Мијанмар превагнула жеља за добрим резултатима у малој земљи као пут до места селектора репрезентације што се све више кристалисало као крајњи циљ. - Последњих пет година у Кувајту

Борис Буњак

Фото: М. Радовановић

10.6.2018.

МАГАЗИН

време кад је сан свих дечака, који су више од свега волели фудбал, био да обуку бели дрес и истрче на терен локалног лигаша Слоге мало коме је поглед допирао даље од терена преко пута железничке станице. Било је то пред крај шездесетих година прошлог века кад су дресови прволигаша, поготово београдских, били резервисани за неку другу децу а учешће у репрезентацији Југославије нешто о чему се није ни размишљало. Колико је то био велики догађај у животу сведочи интернационалац Борис Буњак кога су, држећи за руке, отац Раде и капитен Слоге Ратомир Митић одвели на први тренинг. Прошло је од тада пет деценија, а још нису избледеле слике пасареле преко неколико железничких колосека и градског стадиона ограђеног тарабама које ће само коју годину касније заменити бетонска ограда. - Мени је то било остварење сна, као да сам отишао на Сантјаго Бернабе,да обучем Слогин дрес и будем међу правим фудбалерима. Ту сам провео сјајан период одра-

стања и сазревања,социјализовао се и, што је најбитније родитељима, склонио се са улице од порока и усмерио живот на спортски правац. Као пионир и омладинац нисам био неко чудо од играча да би прескакао селекције. Код мене се све догађало на време, па сам прве године као пионир био резерва а следећих играо све више док не дођем до капитенске траке и такав пређем у омладински стаж. У пионирима и омладинцима се играло две три године, а онда или идеш у први тим или испадаш. Као омладинац сам добијао шансу и полако улазио у игру, а кад сам је стабилизовао постао сам капитен. Била је то сјајна генерација играча од којих нису сви направили велике каријере, али један број јесте. Пре свих то је Аца Трифуновић, сигурно најбољи фудбалер кога је Краљевоимало,а то је потврдио репрезентативним наступима за Југославију - каже Буњак коме је прилика за наступ у првом тиму пружена само неколико година касније. Била је то пријатељска утакмица против

Радничког из Крагујевца, потом и Топличанина из Прокупља кад је тренер Александар Петаковић по ко зна који пут потврдио са колико осећаја приступа раду са младим играчима. Десетак минута пред крај утакмице извео је из игре Трифуновића испраћеног аплаузом,а увео Буњака увереног да добар део припада и њему. Фудбалска каријера у Слоги није трајала дуго, јер је већ 1975. године интерес за перспективног играча показао београдски Вождовац у коме ће Буњак провести три године током којих му је, као једном од запаженијих играча, указана част да понесе капитенску траку. Дилема да се определи између ОФК Београда и Радничког решена је у корист крагујевачког прволигаша, а успешна година на значајном месту у тиму само кратак период пре одласка у војску. По повратку је уследио неспоразум са руководством клуба, пре свега секретаром, због одлуке да га као искусног играча уврсти у екипу за учешће на турниру Кварнерска ривијера. Био је то турнир уз учешће младих играча, али се Буњаку учинило да је, као искусан, потце-

њен што је резултирало раскидом уговора и преласком у Шумадију из Аранђеловца. Са дистанце од неколико деценија доказани фудбалски стручњак признаје да је погрешно проценио одлуку руководства да се још једном докаже и у складу са тим донео одлуку о одласку из клуба. Време проведено у Аранђеловцу поклопило се са периодом када је Слога, после кризе након неуспелог покушаја да се сврста у друштво најбољих југословенских клубова неколико година раније, из зоне крчила пут ка Српској лиги. Да би у том рангу такмичења добродошла игра искусног играча добро су знали директор Слоге Данило Ивановић и председник Слоге, уједно и председник Скупштине општине, Зарија Мартиновић. Знао је Ивановић и да Буњак очекује принову, али и за жељу да се роди у Краљеву, што је добар повод за позив уз обећање запослења за обоје супружника. Уз шестомесечни излет у чачански Борац Буњак је у Слоги провео следећих десет година и ту завршио играчку каријеру пре него се дефинитивно определио за тренерски

позив. - Чим сам завршио почео сам да радим као тренер са млађим категоријама, јер сам се за то дуго спремао. Имали смо фантастичну генерацију младих играча од којих су неки по завршетку активног играња постали тренери. Почетком деведесетих сам добио шансу да радим као први тренер, а после успешне полусезоне да наставим и следеће, али после само неколико кола управа из непознатих разлога доносиодлуку да ме смени, доводи Каличанина и ја од тада више нисам у Слоги. Од Фудбалског Савеза Србије сам убрзо добио понуду да радим као инструктор за Западну Србију, а после само два месеца позив друголигаша Јавора из Ивањице,што је било више од изазова. Тада почиње озбиљна фудбалска каријера, а из Јавора сам отишао у Црвену звезду из Гњилана, па Млади радник из Пожаревца. Због почетка бомбардовања нисам стигао да водим ни једну утакмицу, а све време док су падале бомбе играли смо хуманитарне утакмице и пркосили НАТО снагама. Резултати тих утак-

мица су били сјајни, па сам добио понуду нишког прволигаша Радничког што је представљало врхунац каријере - каже Буњак. Ангажман у иностранству је прилика за потврду квалитета, али и истицање нових искустава, а углед представника српске школе фудбала повод за позив из Руске Федерације. Уверавање пријатеља да се ради о озбиљном клубу превагнуло је при доношењу одлуке за пут до Москве, а торба са стварима неопходних за само неколико дана, добра потврда опрезности која не даје превише оптимизма за дужи останак. Екипа Уралана из Елисте у то време се у Москви припремала за меч против ЦСКА који се борио за опстанак у лиги, а три дана присуства тренинзима увод у разговор са председником клуба Керсаном Иљумџијевим који је уједно био и први човек Светске шаховске федерације. Анализа понашања не тренинзима екипе у којој је, за разлику од других у овој земљи, велики број играча из Јерменије, Узбекистана, Казахстана, чак пет из Србије, довољно је за уверење да је могуће остварити резултат који се очекује. Уследио

10.6.2018.

МАГАЗИН

је пут у Елисту, хиљаду и сто километара јужно од Москве на простору између Каспијског и Црног мора где живе Калмики, једини будистички народ у Европи, а једна сезона у овом месту прилика је сусрет са новом религијом и новим животним искуством. Спортисти су свесни чињенице да се ангажман у новој средини најчешће своди на једну сезону, а излет у Руску Федерацију само епизода у фудбалској каријери пре још једног повратка у Млади радник. Колико је био оправдан мотив да покаже како је присутан у земљи, и да се на њега може рачунати, потврдило се после успешне сезоне у Пожаревцу. Да повратак није остао незапажен потврђује најава Драгана Џајића да у редовима Црвене звезде има простора за стручњака овог калибра, а жеља да се докаже у врхунском клубу један од основних разлога што је Буњак, у ишчекивању позива, пропустио целу сезону 2001. године и добар део следеће, а тек 2002/3 укључен у припреме најтрофејнијег српског клуба који је за то одабрао Анталију.

- Рад у Звезди је један нови доживљај, нова димензија у новомпростору и то је било врхунско искуство. Био сам задужен да пратим будуће противнике и,у договору са шефом стручног штаба Зораном Филиповићем који је о свему одлучивао, креирамо стратегију за сваку утакмицу. Сарадња је била на врло високом професионалном нивоу, а те године је требало узети један трофеј.Партизан је након првог дела првенства имао једанаест бодова више, због чега нам је циљ био да га у другом делу победимо и освојимо куп, јер је то једини трофеј који смо могли да добијемо. Победили смоПартизан у дербију,али у купу нисмо имали среће да прођемо Смедерево. Филиповићу је истекао уговор, а није продужен, а ја као запослен у Црвеној звезди нисам био задовољан неизвесним статусом у време кад на чело клуба долази Славољуб Муслин и доводи свој стручни штаб. Имао сам десет година искуства са друглигашима и прволигашима и мислио да мој пут треба да буде самостални посао - каже Буњак.

У време кад је Зоран Филиповић преузео Ал Шаб из Дубаија позвао је Буњака да буде тренер другог тима који се такмичи у посебној лиги, а прво место на крају сезоне прихваћено је као велико изненађење јер је освојено у конкуренцији много јачих екипа из ове земље. Након што није постигнут договор који би задовољио обе стране уследио је још један повратак кући, апосле неколико месеци позив Хајдука из Куле који се, уз Црвену звезду, Партизана и Војводину, сматрао једним од најорганизованијих клубова у земљи. Захтев Европске фудбалске фудбалске асоцијације да се тренерска звања националних савеза ускладе са њеним увод је у добијање професионалне лиценце пред повратак у Ал Шаб и право да у стручни штаб укључи још три тренера из Србије. Прилику да заплове у професионалне воде добили су Краљевчани Петар Ђекић, Иван Каралић и Слободан Торлаковић. Након две сезоне пут води према Оману и клубовима Ал Насер и Оруба, а још пола године код куће увод у ново искушење, јер је по-

зив из Танзаније прихваћен више као авантуристички него професионални изазов. Азам из седмомилионског главног града Дар ес Салама убраја се међу три највећа у земљи, а слови као једини приватни клуб што је било посебан изазов и увод у ново искуство због сусрета са мало познатим менталитетом и начином живота, али и фудбалерима изузетних моторичких способности који нису били превише спремни да прихвате одређене тактичке варијанте. Довољно међународног искуства у различитим срединама прилика је за пут до индокинеског полуоствра и Мијанмара у коме фудбал и професинализам нису на завидном нивоу, али је превагнула жеља за добрим резултатима у малој земљи као пут до места селектора репрезентације што се све више кристалисало као крајњи циљ. Уверење да није успео у остваривању жељеног, нити оствари сан везан за репрезентацију, повод је за одлазак у Саудијску Арабију, потом и Кувајт где обавља одговорне послове последњих пет година. Џахра из истоименог полумилионског града

спада у ред клубова средње јачине, а посебан менталитет становника које одликује агресивност и храброст играче овог тима знатно одваја од других. - Направио сам фантастичан успех јер је треће место у лиги, националном купу и Купу заливских земаља, са клубом чији је реални домет бар четири места ниже изузетан подвиг. Куп заливских земаља има већу тежину јер смо све утакмице као домаћини морали да играмо у Бахреину, зато што наш терен није задовољавао прописе, па смо практично све утакмице играли на страни без подршке домаћих навијача. Успели смо да дођемо до полуфинала, а да би прошли даље морали смо дапобедимо Ал Насер из Дубаија са пет странаца који су вредели као мој тим у коме су била два Бразилца, по један нападач и одбрамбени играч, али слабијег рејтинга. Успели мо да одиграмо нерешено2:2, што је била сензација и врхунска реклама за мене јер су, посебно у Кувајту, почели да ме гледају другим очима. Изгубили смо на пенале, и нисмо стигли до финала, а куп је освојио Ал

Насер са тренером Ивицом Јовановићем који је дошао са Кипра. Вратили смо се у Кувајт и до краја сезоне остали трећи, две позиције испред два највећа клуба у овој земљи. Клубу Араби побегли смо једанаест бодова и то је била препорука за понуду из овог клуба, па сам месец дана пред завршетак сезоне потписао уговор и одлучио да пређем тамо. Сезона 2014/15 је сезона из снова. Араби пре те пуних четрнаест сезона није освојио титулу, а девет година ни куп. Изгубили смо само по једну утакмицу у првом делу и другом делу првенства, цела сезона је била фантастична, а публика се вратила на стадион па смо, поготово у другом делу сезоне, имали између 15 и 22 хиљаде гледалаца. На половини сезоне, у децембру,завршено је куп такмичење у коме смо у финалу победили Кувајт са 4:2. Била је то врхунска представа, а свикажу најбоље финале купа одиграно у Кувајту. Уз врхунско издање екипе био је то први трофеј који сам освојио као тренер и то је за незаборав сведочи Буњак. Т. Радовановић

МАГАЗИН 10.6.2018.

Окончан процес доделе градских стипендија

НА ЛИСТИ ПЕДЕСЕТ НАЈБОЉИХ

- Педесет најбољих студената са режима студија на буџету државе, од 73 пријављених на конкурс локалне самоуправе, стекло право на по десет хиљада динара месечно током текуће школске године. – Сагласно Закону о ученичком и студентском стандарду право на студентску стипендију ускраћено онима који су га стекли код надлежног министарства. – Последњи на ранг листи са просеком 8,72, први 9,88. - Одлуком о буџету за ову годину стипендирању најбољих студената намењено је пет милиона динара. - Три пријаве су одбијене као неосноване, једна као недозвољена, а једна као непотпуна. Додељена средства нису велика да промене живот, али се сматрају довољним за лакше напредовање током студија

длука о стипендирању студената града Краљева и решење градоначелника о образовању Комисије за доделу стипендија основа су за расписивање конкурса којим се омогућава да педесет првопласираних са листе кандидата који испуњавају услове остваре право на стипендију од десет хиљада динара месечно током трајања текуће школске године. Право учешћа на конкурсу и овога пута су имали студенти на режиму финансирања из буџета под условом да су држављани Србије, да имају пријављено пребивалиште на територији града Краљева најмање три године пре расписивања конкурса, да су студенти првог или другог степена почев од друге

МАГАЗИН

10.6.2018.

године основних студија, да из претходних година студија имају просечну оцену преко 8,50 и да ниједну нису обновили. Комисија за доделу стипендија је, решавајући по поднетим пријавама на конкурс, на седници од 5. априла донела одлуку којом се утврђује укупан број од педесет стипендија најбоље рангираним кандидатима, у десет једнаких месечних рата без обавезе враћања. О конкуренцији 73 пријављена на конкурс најбоље сведочи утврђена листа на којој је најслабије рангирани студент треће године Високе здравствене школе струковних студија-Струковни козметичар естетичар са просеком 8,72, што је више од послед-

ње рангираног претходне године, док се на првом месту листе најбоље рангираних који су стекли право на стипендију, као и прошле године, налази студенткиња треће године београдског Медицинског факултета Марија Бојанић са просечном оценом из прве две године студија од 9,88. Одредба да се, у случају када више кандидата имају исти просек оцена, предност даје студентима са нижим просеком примања по члану домаћинства основни је разлог што је једна кандидаткиња остала испод црте. Три пријаве су одбијене су као неосноване, једна као недозвољена, а једна као непотпуна. Неоснованост се огледа у чињеници да је једна кандидаткиња

студент докторских студија, а две имају нижи просек од 8,5 колико је конкурсом предвиђено као доња граница за учешће. Пријава једне студенткиње је одбачена као недозвољена јер је, по извршеној контроли, утврђено да је корисница студентске стипендије Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а право на студентску стипендију нема студент који је право остварио у складу са одлуком надлежног министарства за школску годину за коју град Краљево расписује конкурс за доделу стипендија. Једна кријава је одбачена као непотпуна јер кандидат није доставио уверење о држављанству. Међусобна права и обавезе изме-

ђу града Краљева и корисника стипендија регулисана су уговорима са градоначелником који прописује обуставу исплате ако студент изгуби држављанство, промени пребивалиште ван територије Краљева, напусти редовно школовање, или се утврди да је стипендија одобрена на основу нетачно приказаних података. У том смислу од корисника стипендије се очекује да известе град о свакој промени од утицаја на остваривање права. Потписивање уговора у Свечаној сали Градске управе прилика је за потврду да град, вреднујући резултате, показује да поштује личне успехе студената, а иако средства нису велика да промене живот сматрају се довољним

за лакше напредовање током студија. Најбољим студентима је и ове године упућен позив да, након што остваре циљеве, у средини из које су потекли постану добри људи баш као што су били добри студенти. Податак да најбољи по правилу остају у градовима у којима су студирали, а не мали број заврши у иностранству, и ове године се сматра једним од основних разлога због којих Краљево не напредује. Свечаност потписивања уговора улепшале су ученице Одсека за традиционалну музику Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Аудиције за концерт „Наша деца“

МАГАЗИН

10.6.2018.

ПОТРАГА ЗА

ТАЛЕНТИМА

- На аудицији у Краљеву, петочлани стручни жири је саслушао и оценио седам кандидата из локалне средине, Рашке, Прокупља и Крагујевца, а тек након аудиције у Београду биће познат коначан списак од петнаест најталентованијих. - Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“ редовни гост Краљева на обележавању Дана Друге бригаде Копнене војске. - У мају три велика концерта. - На пет концерата под називом „Наша деца“ наступили познати солисти који су и сами махом деца војних лица, Бајага, Мерима Његомир, Оливер Њего, Гоца Тржан, Жељко Самарџић, сестре Гобовић, Ана Станић, Ана Кокић и многи други

10.6.2018. метнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“ прикупио је пријаве свих кандидата заинтересованих за учешће на концерту „Наша деца“, на коме већ традиционално наступају талентована деца професионалних и пензионисаних припадника Министарства одбране и Војске Србије. Узимајући у обзир број пријављене деце, као и места из којих долази највећи број заинтересованих кандидата, закључено је да се аудиције ове године реализују у Краљеву и Београду. Због великог броја пријављених кандидата, аудиција је у Краљеву одржана 8. а у Београду ће бити реализована 15. и 16. јуна.

МАГАЗИН

Кандидати којима је неопходна клавирска пратња били су у обавези да сами обезбеде корепетиторе, а све извођаче саслушаће и оценити стручна комисија и од укупног броја одабрати петнаест најбољих. На аудицији у Краљеву, петочлани стручни жири је саслушао и оценио седам кандидата из локалне средине, Рашке, Прокупља и Крагујевца, а тек након аудиције у Београду биће познат коначан списак од петнаест најталентованијих. Концерт под називом „Наша деца“, на коме ће петнаест најталентованијих извођача наступити у пратњи Уметничког ансамбла Министарства одбране

„Станислав Бинички“, биће одржан у другој половини септембра у Свечаној сали Дома Војске Србије у Београду, а о тачном термину сви учесници ће бити благовремено обавештени. Изабранима следи низ проба са великим оркестром и финални наступ који очекују са великим нестрпљењем тим пре што се зна да за учеснике претходних концерата који су већ остварили завидну музичку каријеру. Концерт је јединствена манифестација на којој талентована деца професионалних и пензионисаних припадника Министарства одбране и Војске Србије певају или свирају у пратњи Уметничког ансамбла Мини-

старства одбране „Станислав Бинички“. Током претходних осам година није било континуитета у организацији ове јединствене манифестације, а организатори најављују да ће се наредних потрудити да га одрже. У организацији Управе за односе са јавношћу Министарства одбране и Уметничког ансамбла „Станислав Бинички“ претходних година је већ одржано пет концерата под називом „Наша деца“, који су изазвали велику пажњу и интересовање. Поред надарене деце на концертима су наступали и познати солисти који су и сами махом деца војних лица,

Бајага, Мерима Његомир, Оливер Њего, Гоца Тржан, Жељко Самарџић, сестре Гобовић, Ана Станић, Ана Кокић и многи други. Музички ансамбл „Станислав Бинички“ је редовни гост Краљева сваке године кад свој дан обележава Друга бригада Копнене војске, а то је само једна у низу прилика за промоцију свега што раде Министартсво одбране и Војска Србије на промоцији културних вредности и њиховом приближавању јавности. Ансамбл функционише у оквиру Управе за односе са јавношћу која се труди да више промовише његов имиџ, а прилика за то је све већи број

наступа у земљи и иностранству. Само у мају ове године ансамбл је био активни учесник три значајна концерта у београдском Коларцу. Први пут у пратњи оперске диве Јасмина Трумбеташ, првакиња Београдског позоришта која је је одабрала Уметнички ансамбл „Станислав Бинички“ да је прати на првом солистичком концерту. Уследио је концерт са младим челистом Петром Пејчићем који се сматра једном од великих музичких нада у светским оквирима, а последњи са словеначким кларинетистом Андрејом Зупаном у истој дворани. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

МАГАЗИН 10.6.2018.

Поводом 165. годишњице рођења Петра Костића

МАГАЗИН

10.6.2018.

ЛИСТИЋИ ИЗ ДАЉЕ И

И БЛИЖЕ ПРОШЛОСТИ

- На 308 страна у 35 поглавља хронолошким редом сложена грађа, почев од првог објављеног текста 1902. до 1934. године. - Сакупљени на једном месту текстови Петра Костића представљају материјал који доприноси бољем познавању историје Срба у Старој Србији у 18 и 19. и почетком 20. века и њиховог свеукупног друштвено политичког, културно просветног и духовног живота под отоманском управом. - Листићи из даље и ближе прошлости сведоче да се, и поред свих тешкоћа, живот отоманских Срба врло живо развијао у свим сегментима и да су, ма колико да им се бранило, успостављали везу са матицом. - Књига пружа обиље података историографског, етнографског, духовног и црквеног карактера и као таква је одличан прилог српској науци

руштво пријатеља Манастира Свети арханђели код Призрена издавач је књиге која садржи радове Петра Костића објављене у српској периодици између 1902. и 1934. године. Представници институција и установа на којима се темељи идентитет српске државе, Српска православна црква, Универзитет у Београду и Матица српска у Новом Саду, окупили су се у краљевачком Народном музеју да представе рад Петра Костића као изузетне личности која је доприносила ширењу знања и богатству културе, историје, материјалног и нематеријалног наслеђа Старе Србије. У књизи „Петар Костић листићи из даље и ближе прошлости“, сабрани су текстови истакнутог националног прегаоца, ректора призренске Богословије, оснивача српске гимназије у Солуну, сенатора и књижевника који је, пред крај деветнаестог и почетком двадесетог века, остварио значајан утицај на период у коме је живео и оставио драгоцене трагове за будућа времена. Задатак да приближе лик и дело Петра

МАГАЗИН

10.6.2018.

Костића, и оно што је објављено у овој књизи, прихватили су архијерејски заменик епископа жичког протојереј ставрофор Љубинко Костић, изузетан ерудита, личност чији помен имена код суграђана изазива благонаклоност и поштовање због начина на који је деценијама представљао духовност и Српску православну цркву, и приређивачи др Александра Новаков и др Урош Шешум. Друштво пријатеља Манастира Светих архангела је целу прошлу годину посветило Петру Костић, као најзначајнијем Србину тога доба у Призрену, а Листићи из даље и ближе прошлости посвећени су обележавању 165. године његовог рођења. Након представљања на Сајму књига у Београду, у призренској Богословији, крипти Храма Светог Саве у Београду, Матици српској у Новом Саду и Српском културном центру у Вуковару, интересовање за живот и дело Петра Костића је поново заживело. Зато је, на иницијативу епископа Атанасија Јефтића Друштво одлучило да ове године

одштампа репринт издање Костићеве друге књиге Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у деветнаестом и двадесетом веку са успоменама писца. Поред књиге која представља врсту зборника расправа написаних и објављених од почетка двадесетог века до краја живота, Костић је објавио и књиге Црквени живот православних Срба у Призрену и његовј околини, и Просветно културни живот православних Срба у Призрену и његовј околини у 19. и 20. веку, а приредио је и Споменицу поводом тридесетогодињице рада призренске Богословије, и тако оставио траг о делатности те врло важне културне установе за српски народ. Село Брод у Гори, у коме је рођен, већ у време његове младости било је потпуно муслиманско због чега се породица Костић преселила у Призрен и успела да остане у православљу. Парадоксално звучи чињеница да је један од последњих православних Горанаца, уједно и један од најпознатијих Гора-

наца, оставио највећу духовну и културну баштину и сведочанство о томе како је долазило до исламизације српског народа у Старој Србији. - Као што је постојањем представљао последњи остатак нечега тако је и у текстовима, као последњи сведок, успео да сабере многе податке томе где су се налазиле цркве и црквине које су касније Албанци разграђивали и од њих градили штале и појате, или су користили за грађење касарни и мостова. Костић је указивао где су се налазиле, и у коју су парохију спадале, што је то остало као нека врста последњег забележеног трага на који су, дуго после његове смрти, могли да се ослоне археолози. Оставио је преписе бројних књига, рукописних записа и натписа који су током рата изгорели. Да их није записао, преписао и пренео у својим делима, ми данас не би зали да су те књиге уопште постојале. Дао је опис звона који су призренске паше, гушећи устанак у Србији 1813. године, скинуле са цркве у Смедереву и поставили

на сахат кулу у Призрену. Костић је преписао запис на звону и хваљење призренских паша Ротуловића како су дошли до тих звона. У Првом светском рату Аустријци су, као и друга црквена звона по Србији, и ово и претопили у муницију а исто се десило и са два Карађорђева топа које су Турци, као плен из угушеног устанка, донели у Призрен - каже др Шешум уз потврду да су Костићеви текстови попунили празнину која је постојала у српској историографији. Будући да је простор Старе Србије био турбулентан, да су на њему горели манастири, библиотеке и књиге, све што је написао на основу докумената, сећања и биографија људи које је познавао једини је траг о том времену па се црквеном и друштвеном животу Призрена много тога не би знало да Костић није записао. У време Призренске лиге ухапшен је и затворен у битољској тамници са разбојницима и убицама, чији је опис оставио у Аутобиографији, а избављен уз посредовање руског конзула.

Петар Костић је живео и у Солуну где се налазио чвор свих балканских проблема, граду у коме су деловале грчке и бугарске комите и агенти свих великих сила. И у таквим околностима покушао је да, поред свемоћне бугарске комитске организације која је неколико година пре тога убила неколико српских просветних радника, установи српску школу и почне рад на српској просвети. Стил писања одаје народног просветитеља који је из сваког догађаја настојао да извуче поуку за будућа поколења. Уз истицање примера честитих, поштених и вредних људи, уз прекор онима који то нису били, Костић је водио полемику са савременицима и ако би неко покушао да присвоји веће заслуге него што му припадају коментарима на текстове настојао да то исправи. Због свега, истиче др Шешум, његова књига представља ризницу и неку врсту тапије и путоказа. На 308 страна приређивачи су у 35 поглавља сложили грађу хронолошким редом, почев од првог објавље-

10.6.2018.

МАГАЗИН

ног текста 1902. до 1934. године. Радови Петра Костића објављивани у периодици, часописима његовог доба, били су расути па нису били доступни широј читалачкој јавности. Сакупљени на једном месту представљају материјал који доприноси бољем познавању историје Срба у Старој Србији у 18 и 19. и почетком 20. века и њиховог свеукупног друштвено политичког, културно просветног и духовног живота под отоманском управом. - Он пише о значајним Србима у Призрену као што су трговац Димитрије Младеновић, велики задужбинар који је подигао Богословију Сима Андрејевић Игуманов, Спаса Лазић Чемеркић који је покретну и непокретну имовину завештао за просветне циљеве суграђана Срба, Младен Угаревић који је завештао имање за зидање школске зграде а Аца Живковић Аљуш сво имање завештао српској сиротињи. Пише и о другим знаменитим личностима, Николи Мусулину учитељу у Скадру и Призрену, Илији Ставрићу

професору и ректору призренске Богословије, професору Милану Новчићу. Записи Петра Костића говоре о томе колико је био тежак положај Срба у Старој Србији у време отоманске управе. Многи су под тешким околностима превођени у мухамеданство, а кад пише о Гори каже да су становници чисте мухамеданске вере који говоре српски - каже Љубинко Костић. Призрен је био среско, окружно и вилајетско место у коме су се поједини чиновници турске царевине зулумћарски односили према Србима иако је велики број паша био српског порекла, а накнадно потурчен. Било је међу њима и благонаклоних према српској раји, а листићи Петра Костића сведоче да је Решид паша допустио да се сазида звоник поред цркве Светог Ђорђа у Призрену. У такве се убрајао Фета бег, кога су звали српска мајка, док је најстрожији био Махмуд паша који је пуних 27 година управљао Призреном. Петар Костић детаљно описује како су у тешким условима отваране српске

школе у Призрену, Горњем селу, Скопљу, Солуну и другим местима док су их Бугари отварали у Качанику и северном делу Косова како би спречавали Србе да имају своје. Описани су компликовани односи са Цинцарима који су, након доласка из Грчке, настојали свим силама да од Срба одузму Цркву Светог спаса у Призрену у време кад се томе нису претерано противили ни православни епископи, посебно они грчког порекла. Све потврђује да се Грци никада нису одрицали панхеленске и свегрчке идеје, а ни васељенски патријарх није много притицао у помоћ. Костић је посебну пажљу посветио европским конзулима и конзулатима који су оснивани у Призрену, посебно руском конзулу Ивану Степановићу Јастербову који је у овим крајевима заступао српске интересе. О компликованим односима у то време сведочи српски државник Јеврем Грујић потврдом да су, кад је политика у питању, увек исти и пријатељи а Русија за Србе корисна и само зато што по-

стоји. Долазак аустријских конзула у Призрен никад није био повољан за Србе јер су, поред политичке активности они, били заступници агресивне католичке пропаганде и често насртали на српске светиње, нарочито оне које су биле разрушене. Зато је рашки епископ Јанићије био приморан да од султана Селима Трећег затражи, и добије, ферман „да нико не сме присвајати без особитог фермана старе развалине манастира и цркви који из давнина припадају житељима грчког верозакона“. Колико је било страдање Срба сведоче дешавања у Косовском вилајету и Приштини где је 1882. године преко 200 Срба, учитеља, свештеника, трговаца, угледних и виђених људи, убијено под оптужбом како су се спремали да подигну устанак против отоманске империје у Старој Србији. - У Призрену су отворени енглески и италијански конзулат, а први српски конзул Михајло Аћимовић долази 1894. године, па то можемо сматрати

рађањем српске дипломатије у Старој Србији. Аутор даје опис манастира и цркава у околини Призрена, манастире Свете Тројице, Светог Марка, Црна река и других који су били лучоноше и носиоци просвете. Костић говори о Манастиру Војсиловици близу Призрена о цркви Светог Николе у Јањеву, посебно католицима из овог места који нису били староседоци него из јадранског приморја најпре досељени у Ново брдо. Бавили су се рударством, они који су стицали богатство враћали су се у крајеве из којих су долазили а други остајали у Јањеву, па су Срби имали доста тешкоћа да сачувају своје светиње. У листићима имамо податке о оснивању разних друштава као што је Друштво Светог Саве, Призренско певачко друштво Свети Урош, Црквена општина у Призрену о чему сведоче записи о њеним председницима, члановима и прилозима који су стизали за цркве, манастире и Богословију. Једно поглавље говори о хаџилуци-

ма и поклоничким путвањима у Манастир Хиландар, Свету Гору и Јерусалим, даровима које су носили и шта су отуда доносили да узврате онима који су их слали на Христов гроб. Колико су била значајна поклоничка путовања сведочи податак да је три одласка у Хиландар изједначавано са једним у Јерусалим - објашњава Костић. Листићи из даље и ближе прошлости сведоче да се, и поред свих тешкоћа, живот отоманских Срба врло живо развијао у свим сегментима и да су, ма колико да им се бранило, успостављали везу са матицом. Њихово родољубље је доказано у време Карађорђевог устанка кад су се прихватали оружја и долазили да помогну у борби против Турака. Књига је оцењена као благословени труд приређивача јер својом грађом пружа обиље података историографског, етнографског, духовног и црквеног карактера и као таква је одличан прилог српској науци. Т. Радовановић Фото: М. Радованови

10.6.2018.

МАГАЗИН

Зорица Петровић

Репрезентативно издање антиратне и антифашистичке поезије и прозе

САБОРНИК У МРАМОР УПИСАН

- Зборник је специфичан приказ најзначајнијих стваралаца чији поетски и прозни радови, или научни погледи, приказани на једном месту дају слику о времену и људима из доба о коме је историја већ дала суд. - Превод књиге на енглески језик прилика да истина о злочинима почињени у четворогодишњем периоду стигну до знатно већег броја људи у свету. - Репрезентативно издање својеврстан споменик свим жртвама злочина, а најдуготрајнији и нетрулежни једино је писана реч

редседник Књижевног клуба „Бранко Ћопић“ књижевник Предраг Богдановић пре две године је, у сарадњи са СУБНОР-ом Звездара и координатором Милутином Хинићем, покренуо иницијативу да се припреми и штампа саборник антиратне и антифашистичке поезије и прозе који је минуле недеље, након промоције у београдској општини Звездара, Удружењу књижевника Србије и Завичајном друштву Крагујевац, представљен и краљевачкој читалачкој публици. Резултат је ексклузивно издање антифашистичке и антиратне антологије „Саборник у мрамор уписан“, које је на јединствен начин окупило познате и нове књижевнике и књижевнице земље и региона. О књизи представљеној у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ говорили су уредница главни и одговорни уредник издања Зорица Петровић и књижевни критичар Миодраг Игњатовић, а у програму је учествовало више заступљених аутора, књижевници Љиљана Николић, Бранислава Витић, песник Слободан Атанацковић, прозни писац Мирјана Младеновић, технички уредник Андро Мошић, историчар Силвија Крејаковић и представник Библиотеке Милоје Радовић, док су текстове из књиге говорили глумци из позоришне трупе „Група група“. Репрезентативно издање антиратне и антифашистичке поезије и прозе обухвата период кад су ствараоци уметничким даром допринели слободи, одупирању окупаторском јарму а касније, по победи антихитлеровске коалиције у којој су партизански одреди и Народноослободилачка војска имали крупну улогу, доприносили рађању новог ентузијазма у изградњи порушене отаџбине. Зборник је и специфичан приказ најзначајнијих стваралаца чији поетски и прозни радови, или научни погледи, приказани на једном месту, дају слику о времену и људима из доба о коме је историја већ дала неподељен суд. На 540 страница објављени су прозни и поетски радови великог броја мање или више познатих писаца, међу њима Бранка Ћопића, Десанке Максимовић и Мире Алечковић, али и Љиљане Николић, Русије Маринковић, Браниславе Витић, Зорице Петровић, Маријане Младеновић,

МАГАЗИН

10.6.2018.

Живана Филиповића, Томислава Ђокића, Светлане Милић, Слободана Атанацковића, Славка Вигњевића, Даре Трифовић, Марије Викторије, Горана Витића, Милеве Вујовић Новак, Наде Павловић, Теодора Опалића, Братислава Милановића и других. Зорица Петровић потврђује да се идеја о издавању књиге појавила након све чешће помињане теме помирења између жртава и оних који су на простору Југославије чинили стравичне злочине током Другог светског рата. - Ми смо као жртве спремни да пружимо руку помирења а они своје истакнуте чланове, који се вршили злочине, проглашавају свецима. То је оно што страшно боли, па смо почели да скупљамо поетске и прозе радове који сведоче о злочинима који су чињени. Циљ нам није да искажемо мржњу, него бол због свега шта смо све преживели у том периоду. Због тога овде нема никакве политике, па доминира бол жртава и чланова њихових породица који су остали живи - каже Петровић. У периоду између 1941. и 1945. године настао је велики број песама и прозних текстова који описују страдање народа на простору под немачком окупацијом. Аутори су бројни књижевници, жртве и чланови њихових породица који су, свако на свој начин, сведочили о стравичним злочинима из најближег окружења. Од зачетка идеје до изласка књиге из штампе прошло је скоро две године током којих су се, на позив Књижевног клуба „Бранко Ћопић“, одазвали бројни аутори из свих република бивше Југославије, али и дијаспоре. Петровић подсећа да нису сви врхунски писци, јер циљ није ни био да се покаже књижевна виртуозност већ да се укаже на злочине почињене током рата и на однос према стратиштима, као што је краљевачко, по којима неретко шетају различите, чак и домаће, животиње. - Није то антологија која треба да покаже најбоље радове, већ бол коме нису потребна никаква дотеривања, а да има и уметничку вредност потврђују описи Бранка Ћопића који је половином четврте деценије живота имао више награда него година. Сви догађаји су описани без улепшавања, свако ко је закукао закукао је на

свој начин, а ко је знао да пише то је и описао. Злочини које смо поднели за те четири године су стравични и невероватно је да после свега тога останемо нормални људи спремни да пружимо руку помирења. Посебно бих издвојила да ово није књига никакве пропаганде већ збир описа страховитих догађаја од којих су се многи догодили у Краљеву, песме о страдањима и приче оних који су се спасили из лагера. Седамнаесторо њих, који су после стрељања још показивали знакове живота, успело је у таквом стању да побегне преко ограде високе два метра, уз то још обавијене бодљикавом жицом - каже Петровић. Прозна и поетска остварења класификована су према стратиштима као што су краљевачко, крагујевачко, јасеновачко и друга, а ограничене финансијске могућности издавача повод су да у помоћ притекне београдска општина Звездара. Иако се на почетку чинило да књига неће имати више од три стотине страница прво издање заузима скоро два пута више, а разлог лежи у чињеници да су нови радови стизали сваки пут кад се чинило да је по неко поглавље завршено. Истинитост описа личног доживљаја злочина један је од разлода није било строге селекције, па прилика да буду објављени није ускраћена ни радовима који немају високе уметничке домете јер се при избору приоритетним сматрала истинитост. Уверење да има још радова са истом темом повод је за размишљање о допуњеном издању кад за то буду обезбеђена потребна финансијска средства. У овом тренутку се размишља о превођењу књиге на енглески језик како би истина о злочинима почињеним у четворогодишњем периоду стигли до знатно већег броја људи у свету. Основна порука књиге, за коју је рецензију написао књижевни критичар Миодраг Игњатовић, указује на потребу помирења и суочавања злочинаца са оним што су радили. Зорица Петровић поручује да ово репрезентативно издање доживљава као својеврстан споменик свим жртвама злочина, а најдуготрајнији и нетрулежни једино је писана реч. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 10.6.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Чаробни принц

Свет из доба јуре – Уништено краљевство

сценарију Колина Тревороуа и Дерака Конолија, режирао је Хуан Антонио Бајона, а у водећим улогама наступају Крис Прат, Брус Далас Хауард, Џеф Голдблум и Б.Д. Вонг. Филм се приказује до 13 јуна, а пројекције почињу у 20 сати.

МАГАЗИН

10.6.2018.

Распеће

100

Свима је познато како се завршавају класичне бајке. Пепељуга се удаје за принца на белом коњу, Снежана такође, Успавана Лепотица се удаје за…исто принца на белом коњу, а како завршава нова анимација продуцената „Шрека“ посетиоцима се пружа прилика да сазнају ако погледају филм „Чаробни принц“. Као беба, принц Шармер је благословен неодољивим шармом због којег се на њега све жене лепе као магнет, јер се свака коју упозна заљубљује у њега. Након што се нађе верен с три девојке, принц уз помоћ странца одлучи да крене у потрагу за правом љубави. Међутим, странац „Лени“ крије велику тајну. Анимирану породичну авантуру у 2Д и 3Д формату, и трајању од тачно сат и по, Рос Векокур је режирао према сопственом сценарију. У оригиналној верзији анимиранм јунацима су гласове позајмили Деми Ловато, Вилмер Валдерама и Сиа, а у синхронизованој на српски језик Јелена Тркуља, Петар Стругар и Душица Новаковић. Филм се приказује до 13. јуна, а пројекције почињу у 18 сати.

Прошло је четири године од како су диносауруси уништили луксузни тематски парк „Свет из доба јуре“. Људи су напустили острво Нублар, док се преживели диносауруси боре за опстанак. Када успавани вулкан на острву почне да оживљава, Овен и Клер покрећу кампању како би спасили од изумирања преостале диносаурусе. Овен на све начине покушава да пронађе Плаву, његовог рептора који је изгубљен у дивљини, док је Клер стекла поштовање према овим створењима која су постала њена мисија. Они стижу на острво у тренутку када лава почиње да га уништава и њихова експедиција открива заверу која може да угрози целу планету и доведе је у стање какво није виђено од праисторије. Уз нова узбуђења и авантуре, један он најуспешнијих филмских серијала икада, представља нови наставак и подсећа на добро познате омиљене ликове и диносаурусе. У последњем наставку пред гледаоцима су и неке потпуно нове врсте, страшније него што је раније могло и да се замисли. Акциону авантуру чија дужина за осам минута премашује два сата, по

Продуценти филмова „Призивања“ и „Анабел“ доносе нови застрашујући хорор базиран на догађајима из стварног живота. Прича почиње у Румунији застрашујућим вриском из даљине у време кад је свештеник Димитру затворен због убиства часне сестре над којом је извршавао егзорцизам. Истраживачка новинарка покушава да открије да ли је свештеник убио душевно болесну особу или је једноставно изгубио битку с демонском присутношћу. Деведестоминутни хорор је, по сценарију Џада и Кери Хејс, режирао Ксавијар Генс, а главне улоге тумаче Софи Куксон, Корнелиу Улици, Британи Ешворт, Метју Зајак, Диана Владу, Раду Банзару, Хавиер Ботет, Иван Гонзалез, Алексис Родни, Раду Андреи Мицу, Флориан Воицу, Оливиа Нита, Емил Манданац... Филм је на репертоару до среде 13. јуна у пројекцијама које почињу у 22,30.

101

МАГАЗИН

10.6.2018.

Пред почетак туристичке сезоне

102

НА ОДМОР Б - Техничка исправност возила је један од основних предуслова за безбедно учешће у саобраћају. - Возачима се препоручује да на пут крену у раним јутарњим, или касним поподневним, сатима како би избегли високе температуре које појачавају ризик од саобраћајних незгода. - Битан фактор за учешће у саобраћају је психофизичко стање возача, пре свега умор као један од опасних узрока који најчешће доводе до саобраћајних незгода са најтежим последицама. - Током целе туристичке сезоне припадници Саобраћајне полиције ће појачано покривати све путне правце, пре свега државне путеве, са основним задатком да мере брзину кретања возила уз помоћ савремених радарских уређаја

БЕЗ РИЗИКА а се туристичка сезона захуктава најбоље потврђује појачан интензитет саобраћаја и гужве на готово свим путним правцима у земљи, посебно оним који воде према свим домаћим одмаралиштима, али и ка Црној Гори, Македонији и Грчкој. То је повод за скретање пажње возачима да пре поласка на дужи пут обавезно провере техничку исправност возила и не забораве на обавезна и пожељна међународна саобраћајна документа уколико путују у иностранство. Препорука за понашање стиже из Ауто мото савеза Србије, али и из Саобраћајне полицијске испоставе Краљево Командир испоставе Иван Вучетић посебно наглашава да је техничка ис-

правност возила један од основних предуслова за безбедно учешће у саобраћају. Под тим се подразумева исправност уређаја за управљање и заустављање, светлосно сигналних уређаја и исправност пнеуматика. Због тога је пре поласка на пут неопходно да се возачи увере да ли возило испуњава сваки од ових услова, са посебним освртом на на исправност документације и осигурања уколико путују у друге државе. Возачима се препоручује да на пут крену у раним јутарњим, или касним поподневним, сатима како би избегли високе температуре које појачавају ризик од саобраћајних незгода. - Врло битан фактор за учешће у са-

обраћају је психофизичко стање возача, пре свега умор. Због тога је неопходно да одморни крену на пут, јер је умор један од опасних узрока који најчешће доводе до саобраћајних незгода са најтежим последицама. Возачима се упућује апел да поштују правила саобраћаја, посебно она која се односе на брзину кретања возила, да користе сигурносне појасеве у возилу, како возачи тако и путници, и да се уздрже од непрописних и небезбедних претицања, посебно у непрегледним кривинама. Ово напомињем због специфичних услова пута од Краљева према Рашки где смо у протеклом периоду имали више саобраћајних незгода са тежим последицама - каже Вучетић.

103

10.6.2018.

МАГАЗИН

104

У периоду када ће температуре често прелазити тридесети подељак возачима се препоручује чешћа контрола расхладне течности, нивоа уља у мотору и кочном систему, као и стање резервног точка. Током целе туристичке сезоне припадници Саобраћајне полиције ће појачано покривати све путне правце, пре свега државне путеве, са основним задатком да мере брзину кретања возила уз помоћ савремених радарских уређаја. Контролу саобраћаја вршиће уз помоћ возила без обележја полиције, службених мотоцикала и возила опремљеним специјализованом опремом, познатијим као пресретачи, а све у циљу да се ниво безбедности подигне на виши степен. У Ауто мото савезу Србије подсећају да се обавезна међународна саобраћајна документа разликују од државе до државе па је, пре пута, неопходно проверити прописе за сваку кроз коју се пролази и у којој је овај документ

неопходан. Зелени картон осигурања обавезан је за пут у Русију, Белорусију, Украјину, Молдавију, Турску, Израел, Иран, Македонију, Албанију, Босну и Херцеговину, Тунис и Мароко, а дозвола за управљање туђим возилом у иностранству у свим државама, ако власник није у возилу. Међународна возачка дозвола кошта две хиљаде динара и важи три године, издавање дозволе за управљање туђим водилом се плаћа хиљаду и по, а зелени картон АМС Осигурања са важношћу до истека АО полисе, односно регистрације, још две хиљаде динара. Да би се избегли непредвиђени трошкови путницима се пре поласка у иностранство препоручује путно здравствено осигурање путника старих између осамнаест и седамдесет година. Куповином полисе која кошта 840 динара на територији Европе се, у периоду од седам дана, обезбеђује осигурање на износ од тридесет хиљада евра, а Ауто мото савез преузима бри-

гу о здрављу и покрива, трошкове лечења и лекова до осигуране суме за време боравка у иностранству. Супер чланска карта Ауто мото савеза кошта две хиљаде динара, важи годину дана а куповином се остварује право на бесплатне поправке возила на путу као и шлеповање у случају саобраћајне незгоде из било ког дела континенталне Европе до пребивалишта у Србији. Каско лајт осигурање на суму од сто хиљада динара за период до петнаест дана кошта 945 динара, а осигурава од ризика судара и штета које он носи. Власницима возила се препоручује због могућности на опасност да се догоди судар кривицом возача, или других који управљају возилом Статистике потврђују да се највећи број провала, крађа, али и других непријатности, дешава док власници некретнине нису у стану, па се пред дуже одсуство препоручује осигурање ствари које у објектима старијим од пет година кошта 101 динара за површину

до 40 квадратних метара, 152 за 60 и 253 за сто квадрата. Сва препоручена документа коштају око тридесет евра, а осигуравају возило, возача и сапутнике од евентуалних трошкова услед судара, квара и поправки на путу, шлеповања, крађе или провале дома, као и трошкова медицинских услуга током одмора у иностранству. Где год да се крене на одмор, током вожње је обавезно коришћење сигурносних појасева на предњим и задњим седиштима, а телефонирање је строго забрањено. Поштовање саобраћајних прописа односи се и на дечја седишта, а доприноси смањењу ризика од последца евентуалних саобраћајних незгода за све учеснике у њима. Посебан акценат ставља се на ограничење брзине, јер су казне за то у свим земљама ригорозне. За пут у Грчку је потребна међународна возачка дозвола, а због проласка кроз Македонију и зелени картон.

Током вожње кроз Македонију обавезна су упаљена светла на аутомобилу а у пртљажнику, осим обавезне ауто опреме, и противпожарни апарат уколико аутомобил користи течни нафтни гас. Након уласка у Грчку светла више нису неопходна, али противпожарни апарат јесте без обзира на гориво које користи возило. Возачи који носе наочаре морају да имају и резервне јер, уколико их немају а полицајац затражи да покажу, казна износи двадесет евра. Возачима се препоручује да на првој пумпи у Македнији размене десет евра у домаћу валуту, колико је довољно за путарине у оба правца, јер на наплатним рампама примају само папирне новчанице у еврима, а кусур враћају у домаћој валути. За пут у Црну Гору нису потребна међународна документа, а граница може да се пређе уз личну карту. Деци је потребан извод из матичне књиге рођених, а ако су школског узраста

здравствена или ђачка књижица. Стално упаљена светла су обавезна, а ако се у ову земљу путује преко Босне и Херцеговине обавезан је и зелени картон. За пут у Хрватску нису потребни међународна возачка дозвола и зелени картон, сем ако се не долази из правца Босне и Херцеговине. У аутомобилу је довољна стандардна ауто опрема, а светла су обавезна током зимског периода, лети само у условима слабе видљивости. Међународна возачка дозвола и стандардна ауто опрема потребни су за пут у Италију, а укључена светла су неопходна само ван насељеног места. У Бугарској светла нису обавезна од марта до новембра, нису обавезни међународна возачка дозвола и зелени картон али је, уз стандардну ауто опрему, неопходно имати противпожарни апарат. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 10. И 16. ЈУНА

МАГАЗИН

10.6.2018.

10. јун

106

1610. — Први холандски досељеници искрцали се на острво Менхетн, сада централни део Њујорка. Холанђани 1626. за неколико бала тканине и јефтину бижутерију од Индијанаца откупили острво и на његовом јужном делу подигли насеље Нови Амстердам. 1719. — Римско-немачки цар Карло VI протерао Шпанце са Сицилије. 1793. — У Паризу отворен први јавни зоолошки врт. 1868. — У Кошутњаку, у Београду у атентату убијен је кнез Михаило Обреновић. Атентатори су ухапшени, одмах осуђени и стрељани на Карабурми. За учешће у завери оптужен је бивши кнез Александар Карађорђевић. 1918. — Италијански торпедни чамац потопио аустроугарски бојни брод Сент Иштван у Јадранском мору: више од 60 погинулих. 1898. — Америчке трупе у Шпанско-америчком рату извршиле инвазију на Кубу. 1909. — Први пут употребљен сигнал SOS, када је линијски брод Славонија компаније Кјунард, доживео бродолом на Азорским острвима. 1924. — Фашисти киднаповали и потом убили Ђакома Матеотија, лидера италијанских социјалиста. 1940. — Италија, као савезник Немачке у Другом светском рату, објавила рат Француској и Уједињеном Краљевству. 1942. — Нацисти су у Другом светском рату потпуно уништили чешко село Лидице, што је била одмазда за атентат на нацистичког протектора Чешке и Моравске и једног од најзначајнији Хитлерових сарадника Рајнхарда Хајдриха. Атентат 27. маја извршили

Јозеф Габчик и Јан Кубиш, чешки командоси-падобранаци послати из Велике Британије. 1945. — Почело је суђење у Београду четнику Дражи Михаиловићу, другим припадницима четничког покрета и званичницима Недићеве администрације. 1967. — Завршен шестодневни израелско-арапски рат у којем је Израел заузео територије Сирије, Јордана и Египта, које укључују источни Јерусалим, Западну обалу, Газу и Синајско полуострво. СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом. 1970. — У Јордану најмање 100 људи убијено у сукобу владиних снага и палестинских герилаца. 1971. — САД укинуле двадесетогодишњи ембарго на трговину с Кином. 1990. — Перуански политичар јапанског порекла Алберто Фуџимори на председничким изборима у Перуу победио књижевника Марија Варгаса Љосу. На првим вишестраначким парламентарним изборима у Чехословачкој од 1946. победио Грађански форум, који је основао књижевник Вацлав Хавел. На вишестраначким изборима у Бугарској изборну победу однела Бугарска социјалистичка партија, бивши комунисти. 1996. — Представници чеченских сепаратиста и Русије потписали споразум којим су утврђене основе за окончање осамнаестомесечног рата у Чеченији. 1997. — По налогу лидера Црвених Кмера Пола Пота убијен један од његових најближих сарадника Сон Сен и 11 чланова његове породице. 1998. — Протестом у Приштини, на којем је тражен долазак снага НАТО на

Космет, косметски Албанци прекинули свакодневне получасовне протестне шетње које су под мотом „Косово, највећи затвор на свету“, организовали током два месеца. Протести са истим захтевом одржани су и у Тирани и Скопљу. 1999. — НАТО прекинуо бомбародвање Југославије пошто су се прве јединице Војске Југославије, на основу Кумановског споразума потписаног претходног дана у Куманову, повукле са Космета. Председник Југославије Слободан Милошевић саопштио да је током агресије НАТО на Југославију погинуло 462 припадника ВЈ и 114 полицајаца.

2001. — Медијски магнат Силвио Берлускони по други пут постао премијер Италије пошто је његова партија освојила 30 одсто гласова више од било које друге партије. Његова влада 59. у Италији од Другог светског рата. 2003. — У Торонту (Канада), први пут у тој земљи, легално склопљен брак два хомосексуалца.

11. јун 1184. п. н. е. — Тројански рат: Троја освојена и спаљена, према Ератостеновим прорачунима. 1042. — Византијска царица Зоја, представница легитимне Македонске династије удала се по трећи пут за Константина IX Мономаха. 1509. — Енглески краљ Хенри VIII се оженио Катарином од Арагона. 1580. — Хуан де Гарај је основао Буенос Ајрес. 1770. — Капетан Џејмс Кук се насукао на Великом коралном гребену. 1770. — Други Континентални конгрес је именовао Томаса Џеферсона,

Џона Адамса, Бенџамина Френклина, Роџера Шермана и Роберта Р. Ливинстона у Комитет петорице да напишу нацрт декларације независности тринаест колонија Велике Британије. 1788. — Руски истраживач Герасим Исмаилов ступио на Аљаску. 1837. — Побуна у Бостону, етнички сукоби енглеских и ирских досељеника у Америци. 1901. — Нови Зеланд је анектирао Кукова Острва. 1903. — У конаку Старог двора у Београду, убијени су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин (29. мај по старом календару). 1917. — Александар I је наследио престо Грчке, пошто је његов отац Константин I абдицирао под притиском савезничких армија које су окупирале Атину. 1935. — Проналазач Едвин Армстронг први пут је јавно демонстрирао FM радио-дифузију у САД, у Алпајну у Њу Џерзију. 1937. — Стаљинове чистке: СССР погубио осам војних вођа по наређењу Јосифа Стаљина. 1940. — Други светски рат: Британске снаге бомбардовале су Ђенову и Торино у Италији. 1940. — Други светски рат: Први напад италијанског ваздухопловства на Малту. 1955. — 83 особе рањене и најмање 100 повређено када се два аутомобила сударила на трци Великој награди Ле Мана. 1962. — Френк Морис, Џон Англин и Кларенс Англин постали једини затвореници који су успешно побегли из затвора на острву Алкатраз. 1963. — Гувернер Алабаме Џорџ Волас стојао је на вратима Аудиторија Фостер на Универзитету Алабаме у покушају да спречи двојицу црних студента да похађају наставу. 1963. — Будистички редовник Тит Кван Дик се спалио бензином на прометној раскрници у Сајгону како би протестовао против недостатка верских слобода у Јужном Вијетнаму. 1964. — Ветеран Другог свјетског рата Валтер Зајферт масакрирао је осморо деце и двоје наставника ручно

израђеним копљем и бацачем пламена у основној школи у немачком Келну. 1988. — Почаст 70. рођендану Нелсона Манделе на Стадиону Вембли у Лондону. 1989. — Мајкл Ченг, амерички тенисер, је постао најмлађи победник Ролан Гароса. 1999. — Руски батаљон из састава СФОР-а прешао границу СРЈ и приспео на Косово и Метохију као прва јединица из састава КФОР-а, запосевши аеродром Слатина код Приштине. 2001. — Тимоти Маквеј је погубљен због своје улоге у нападу у Оклахома Ситију.

12. јун 1667. — Жан Батист Дени, лекар Луја XIV, извео је прву успешну трансфузију крви петнаестогодишњем дечаку користећи крв овце. 1683. — Турска војска почела другу опсаду Беча. Град је у септембру исте године ослободио пољски краљ Јан Собјески. 1691. — Ахмед II на турском престолу наследио султана Сулејмана II у веома тешким приликама за царство. Водио је неуспешне ратове против Аустрије, Венеције и Русије и био присиљен да прихвати неповољне услове Карловачког мира 1699. 1798. — У походу на Египат Наполеон Бонапарта заузео острво Малта. 1848. — Мађарска војска напала Сремске Карловце, седиште Срба у Угарској, што се сматра почетком мађарско-српског рата 1848. године. 1849. — Мађари топовима с Петроварадина скоро потпуно уништили Нови Сад бранећи се од напада војске хрватског бана Јелачића, који је као аустријски официр имао наређење да угуши мађарску револуцију. 1898. — Током Америчко-шпанског рата лидер филипинског револуционарног покрета генерал Емилио Агиналдо прогласио, уз подршку САД, независност Филипина. 1900. — Немачки Рајхстаг усвојио закон о повећању немачке ратне поморске флоте, која ће потом постати

107

10.6.2018.

МАГАЗИН

108

једна од најјачих у свету. 1917. — Грчки краљ Константин I абдицирао у корист старијег сина, принца Александра. 1934. — Влада Бугарске, која је дошла на власт превратом у мају 1934, забранила је политичке партије. 1936. — На Малом Калемегдану у Београду отворен Зоолошки врт, у којем је до 1941. сакупљено око 1.200 животиња. 1964. — Нелсон Мандела, Волтер Сисулу и још шест вођа антирасистичког покрета у Јужној Африци, осуђени су на доживотну робију. 1964. — Врховни суд САД је донео пресуду у случају Лавинг против Вирџиније, прогласивши неуставним законе који су криминализовали бракове између особа различитих раса. 1976. — У државном удару у Уругвају оборен председник Хуан Бордабери и почела је деветогодишња војна диктатура. 1987. — Бивши цар Централноафричке Републике Жан Бедел Бокаса је осуђен на смрт због злочина извршених током 13-годишње владавине. 1988. — У Бангладешу избиле демонстрације због уставног амандмана усвојеног пет дана раније, којим је ислам постао државна религија. 1991. — Борис Јељцин изабран за председника Русије на првим непосредним председничким изборима у тој земљи. 1993. — Амерички авиони бомбардовали главни град Сомалије Могадишу у покушају да униште герилце генерала Мохамеда Фараха Аидида. 1999. — На Косову и Метохији почело размештање међународних безбедносних снага, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. 2001. — Македонија поништила признање Тајвана, кога је признала две године раније и окренула се политичкој сарадњи са Кином. Последица тадашњег признања је била напуштање кинеског војног контигента мировних снага из Македоније и потпуна НАТО контрола границе ка Косову и Метохији. 2003. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију којом је за годину

дана продужено изузеће Американаца од Међународног кривичног суда.

13. јун 1381. — Под вођством Вота Тајлера, у енглеским покрајинама Кент, Норфок, Сафок и Кембриџшир почео сељачки устанак против феудалаца, изазван високим порезима. 1839. — Српски кнез Милош Обреновић је абдицирао у корист сина Милана и напустио Србију. 1876. — Српско учено друштво за првог женског члана изабрало сликарку Катарину Ивановић. 1886. — Под мистериозним околностима утопио се баварски краљ Лудвиг II, три дана пошто је проглашен умоболним и свргнут са престола. Под његовим покровитељством Рихард Вагнер у Минхену радио на реформи музике и драме и извео своје чувене музичке драме „Тристан и Изолда“ и „Нирнбешки мајстори певачи“. 1900. — У Кини је почео Боксерски устанак, побуна сељака и градске сиротиње против страног капитала и домаћих феудалаца. Устанак у септембру 1901. угушиле европске силе, Јапан и САД. 1917. — Четрнаест немачких бомбардера типа „Гота“ у Првом светском рату бомбардовали Лондон. Погинуле 162 особе. Пре тога напади на британску престоницу вршени из цепелина. 1920. — Убијен је Есад-паша Топтани, један од водећих албанских политичара на почетку 20. века. 1943. — Командант Треће дивизије НОВЈ Сава Ковачевић погинуо предводећи јуриш на утврђене немачке положаје при покушају пробијања обруча код места Крекови 5 километара западно од Сутјеске. 1944. — Немачке снаге су покренуле контранапад на америчке снаге код Карантана. 1944. — Немачке снаге су зауставили напредовање Британаца у бици код Вијер-Бокажа. У једној од најуспешнијих акција малих јединица током рата, СС-хаупштурмфирер Михаел Витман је извршио јуриш на британску колону и раздвојио је на делове, након чега је са

кратког одстојања уништио велики број британских возила крећући се паралелно са британском колоном у правцу ка граду 1944. — Прве немачке ракете V-1 испаљене у Другом светском рату на јужну Енглеску. 1952. — Совјетски авиони су оборили изнад Балтичког мора шведски војни авион Даглас DC-3 који је био на обавештајној мисији. 1953. — Државним ударом у Колумбији на власт дошао Густав Ројас Пиниља, који је диктаторски владао до 1957, када је у Колумбији враћен демократски режим. 1956. — Последњи британски војници напустили базу код Суецког канала, којим је Велика Британија управљала 74 године. Управу над Каналом преузео Египат. 1983. — Амерички васионски брод „Пионир 10“ прошао кроз орбиту Нептуна. То је била прва летјелица са Земље која је изашла ван Сунчевог система. 1990. — Због неуспелог почетка разговора власти и опозиције у Србији, 8. јуна, у Београду на Тргу Републи-

ке одржан први протестни митинг опозиције против власти Слободана Милошевића. У Букурешту погинуле четири, повређено око 200 особа, када је полиција покушала да сузбије протесте студената који су се сместили у шаторе у центру града. 1992. — У организацији Удружења композитора у Пионирском парку у Београду, испред зграде Председништва Србије, одржан „Митинг клечања“, у знак протеста против ратне политике председника Србије Слободана Милошевића. 1994. — Северна Кореја саопштила да се повлачи из Агенције Уједињених нација за атомску енергију и да више неће дозволити долазак њених инспектора у земљу. 2000. — У Пјонгјангу почео историјски самит две Кореје на којем су председници јужне и северне Кореје Ким Дае Џунг и Ким Џонг Ил водили разговоре о помирењу две државе. Лидери две Кореје састали се први пут после распада јединствене земље 1948. 2002. — На првим слободним изборима у историји Авганистана за пред-

седника државе изабран Хамид Карзаи. 2003. — У Београду ухапшен официр ЈНА, пуковник Веселин Шљиванчанин, и изручен Хашком трибуналу, пред којим је крајем 1995. оптужен за злочине на пољопривредном добру „Овчара“ код Вуковара, у Хрватској, 1991. У Бриселу усвојен нацрт Устава Европске уније, 46 година после потписивања Римског споразума, односно оснивања Уније.

14. јун 1645. — У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатината. 1667. — Окончана је битка на Медвеју у којој је низоземска флота нанела Краљевској морнарици најтежи пораз у њеној историји. 1775. — Континентални конгрес је основао Континенталну војску, што и Армија САД узима као датум свог оснивања. 1777. — Континентални конгрес је прихватио заставу „звезда и пруга“ као званично државно знамење. 1789. — Енглески капетан Вилијам Блај, са 18 присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 чамцем пређених миља, стигао на острво Тимор близу Јаве. 1800. — Наполеон Бонапарта поразио аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији. 1848. — Англофони насељеници у Сономи су почели побуну против Мексика и прогласили Републику Калифорнију. 1900. — Хаваји су постали територија САД. 1940. — Немци су током битке за Француску заузели Париз. 1941. — Председник САД Френклин Делано Рузвелт наредио замрзавање имовине Немачке и Италије у Америци. 1954. — Амерички председник Двајт Ајзенхауер је потписао закон ко-

јим су речи под Богом додати у заклетву застави САД. 1962. — У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира. 1966. — Конгрегација за наук вјере је укинула Индекс забрањених књига. 1985. — Белгија, Француска, Западна Немачка, Луксембург и Холандија су потписале Шенгенски споразум са циљем укидања систематских пограничних контрола. 1990. — У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку власти како је тврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и седишта опозиционих странака. 1992. — У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом; у организацији Грађанског савеза Србије неколико хиљада Београђана учествовало је на манифестацији „Последње звоно“ са поруком режиму Слободана Милошевића да је његово време истекло. 1993. — Тансу Чилер је постала прва жена премијер у историји Турске. 1995. — Чеченски побуњеници извршили напад на град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 таоца и заузели владине зграде. У нападу је погинуло око 100 људи, а таоци су враћени након преговора са руским премијером Виктором Черномирдином. 2000. — Италијанске власти испоручиле су Турској Мехмеда Али Агџу након што га је председник Италије помиловао. Агџа је због покушаја атентата 1981. на папу Јована Павла II, провео 19 година у италијанском затвору. 2001. — Влада СР Југославије усвојила нацрт закона о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. Након неуспешних преговора с коалиционим партнером Социјалистичком народном партијом Црне Горе, нацрт закона повучен је из процедуре Савезне скупштине 21. јуна. 2003. — На референдуму у Чешкој, 81 одсто грађана гласало за приступање ЕУ.

109

МАГАЗИН

10.6.2018.

15. јун

110

1215. — Енглески краљ Јован без Земље је својим печатом потврдио Велику повељу слободе (лат. Magna Carta Libertatum). 1389. — Косовска битка (по Јулијанском календару). 1520. — Папа Лав X екскомуницирао је Мартина Лутера булом у којој је осудио као јерес Лутерове тезе о индулгенцијама, о догмама и уређењу католичке цркве. Идеје о реформи цркве систематизоване у 95 теза Лутер је 1517. приковао на врата Дворске цркве у Витембергу, означивши почетак раскола католичке Европе. 1648. — Маргарет Џоунс је обешена у Бостону због оптужбе за вештичарство у првом таквом погубљењу у Колонији Масачусетског залива. 1752. — Бенџамин Френклин доказује да је муња заправо електрицитет (традиционални датум, прави датум непознат). 1775. — Џорџ Вашингтон је именован за врховног заповедника Континенталне војске у Америчком рату за независност. 1776. — Делавер је гласао да суспендује власт британске круне и да се званично одвоји од Пенсилваније. 1836. — Арканзас је примљен у Унију као 25. савезна држава САД. 1846. — Орегонски споразум је утврдио 49. паралелу као границу између САД и Канаде, од Стеновитих планина до мореуза Хуан де Фука. 1862. — На Чукур-чесми у Београду турски војник убио српског дечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, где је био смештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд. 1903. — Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије. Током његове владавине учвршћен је парламентаризам и убрзан привредни и културни развој земље. Повукао се с власти 22. јуна 1914, а краљевска овлашћења добио је његов други син Александар.

1904. — Више од хиљаду људи, већином жена и деце, погинуло близу Њујорка у пожару који је захватио брод „Генерал Слокам“. 1907. — Почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 конвенција о законима и обичајима ратовања („Хашке конвенције“). Четвртом конвенцијом основан је Стални арбитражни суд у Хагу. 1919. — Енглески пилоти Артур Браун и Џон Олкок окончали су први директни лет преко Атлантика. 1920. — Италијански инжењер, један од оснивача бежичне телеграфије Гуљелмо Маркони емитовао је у Енглеској први музички радио пренос у живо. Била је то музичка нумера чувене аустралијске оперске певачице Нели Мелба (Неллие). 1924. — Амерички Индијанци бивају проглашени грађанима САД. 1940. — Немачке трупе пробиле Мажино линију код Седана. Систем утврђења дугачак 360 km који су Французи изградили дуж границе према Немачкој између два светска рата, сматран је ремек делом грађевинарства и фортификације. 1969. — Након повлачења Шарла де Гола с политичке сцене, за председника Француске изабран је Жорж Помпиду. 1975. — Кошаркаши Југославије постали су шампиони Европе победом над репрезентацијом СССР у Београду. 1977. — Адолфо Суарес и његова коалиција Демократског центра победили су на првим слободним изборима у Шпанији након смрти Франциска Франка који је диктаторски владао од 1939. 1982. — Предајом аргентинских снага Британцима на Фокландским острвима окончан је Фокландски рат у којем је погинуло око 1000 људи. 1988. — Пакистански председник Зија ул Хак објавио је да ће исламско шеријатско право постати врховни закон у Пакистану. 1992. — Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије. За првог премијера новоформиране државе претходног

дана изабран је амерички бизнисмен српског порекла Милан Панић. Парламент Јапана, први пут од Другог светског рата, одобрио ангажовање јапанских војника у иностранству. 1994. — Израел и Ватикан успоставили су пуне дипломатске односе, потврђујући договор о међусобном признању и помирењу након вековних сукобљавања Јевреја и римокатолика. 1995. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о проширењу снага УН у Босни трупама за брза дејства, састављених од 12.000 француских, британских и холандских војника. Русија и Кина су се уздржале од гласања. 2000. — У покушају атентата у Будви лакше рањен Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, у то време једне од највећих опозиционих политичких странака у Србији. Римско-католички бискуп, Аугустин Мисаго, оптужен за саучесништво у масакру више од пола милиона становника Руанде 1994. и геноцид, ослобођен је оптужби и пуштен на слободу. 2001. — Крај Петровог Села код ме-

ста Кладово откривена је масовна гробница у којој је закопано око 30 тела за која се претпоставља да су жртве рата на Косову у првој половини 1999. Шангајска петорка - Кина, Русија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан су након пријема Узбекистана у чланство преименовали своју организацију у Шангајска Организација за сарадњу (СЦО), регионалну организацију за борбу против исламског милитаризма. 2003. — Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе освојила је златну медаљу на Европском првенству у Словенији.

16. јун 1671. — У Москви јавно погубљен вођа устанка донских козака и сељака Стењка Разин. У руским народним причама и песмама постао симбол пркоса и побуне. 1826. — Пошто је угушио побуну јаничара, турски султан Махмуд II укинуо војни ред и увео низам, редовну војску.

1852. — У Новом Саду штампан први број листа „Сербски дневник“, с књижевним додатком „Седмица“. Лист излазио 12 година и био један од ретких словенских листова у аустријској царевини у то доба. 1876. — У Цетињу, после преговора вођених од октобра 1875. до фебруара 1876, потписан уговор о савезу Србије и Црне Горе против Отоманског царства. Одлуком Врховног савета одбране Југославије 25. децембра 1993. тај датум одређен за Дан Војске Југославије. 1941. — Председник САД Френклин Рузвелт наредио затварање свих конзулата Немачке у САД до 10. јула. 1944. — У Другом светском на Вису рату склопљен споразум Тито-Шубашић о односима Народноодлободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији. 1958. — Обешен Имре Нађ, премијер Мађарске у време антикомунистичке побуне 1956, коју су угушиле совјетске трупе. Нађ тада ухапшен и на монтираном процесу осуђен на смрт због издаје. На исти дан 1989. пола милиона Мађара у Будимпешти присуствовало његовој поновној сахрани уз државне почасти. 1961. — Руски балетски играч Рудолф Нурејев затражио азил у Француској за време гостовања у Паризу са ансамблом балета „Киров“. Каријеру наставио у водећим европским и америчким трупама и био звезда британског Краљевског балета. 1963. — Совјетски Савез лансирао васионски брод „Васток 6” с првом космонауткињом Валентином Терјешковом. 1972. — У Хановеру ухапшена Улрике Мајнхоф, чланица терористичке групе Бадер-Мајнхоф. 1976. — У Совету, највећем црначком насељу у Јужној Африци, избили расни нереди у којима је, током неколико месеци, погинуло најмање 600 црнаца и три белца. 1977. — Леонид Брежњев, лидер Комунистичке партије Совјетског Савеза, заменио Николаја Подгорног на месту председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза.

1983. — За председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза изабран Јуриј Андропов. 1992. — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Борис Јељцин у Вашингтону постигли договор о смањивању арсенала далекометних нуклеарних ракета за две трећине до 2003. 1994. — Швајцарска одбила да изда визу за улазак у земљу председнику Југославије Зорану Лилићу, иако је добио званичан позив за учешће на међународном скупу у Кран Монтани. Одлука донета на основу препоруке Савета безбедности Уједињених нација у оквиру мера о економској блокади Југославије. 1996. — Међународни комитет Црвеног крста саопштио да је на простору СФРЈ за време ратних сукоба, од 1991. до 1995, нестало око 20.000 људи, од којих око 12.000 у Босни и Херцеговини. 1998. — Талибанска религиозна војска у Авганистану наредила затварање више од 100 приватних школа у којима су се образовале девојчице. 1999. — Амнести интернешенел оптужио САД за кршење људских права јер су наставиле да извршавају смртну казну, посебно због њене примене и над особама које су починиле злочин пре 18. године. 1999. — Нови председник Јужноафричке Републике Табо Мбеки положио заклетву. Он на тој дужности заменио Нелсона Менделу, познатог борца за права црнаца, који је скоро три деценије провео у затвору. 2001. — Председник Русије Владимир Путин допутовао у Београд, у прву посету шефа руске државе Југославији. Председник САД Џорџ Буш млађи и његов руски колега Владимир Путин срели се први пут у Словенији. Договорени сарадњу и сталне консултације. Победом коалиције леве оријентације на изборима за градоначелника Берлина утрт пут бившим комунистима да уђу у градску владу, први пут од пада Берлинског зида 1989. 2004. — Генерални секретар УН Кофи Анан именовао Данца Сорена Јесена Петерсена за свог новог специјалног представника на Косову, шефа УНМИК

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs