MagazIN 338 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 338 * 3. јун 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

У овом броју: И овог пролећа низ значанији догађаја Недовољна подршка младих Трећа срећа Ко убија Косово? Безбедност у сигурним рукама Легализација реалног стања Први светски рат Дуван слама срца Аутизам - истине и заблуде

МАГАЗИН

3.6.2018.

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 18 22 26 34 42 46 52 58

Као гром из ведра неба Плати бато, па певај Први на црти гимназијалци Матуранти, мали... ... и велики Десета бициклијада На репертоару Биоскопа „Кварт“ Дејвис куп поново у Краљеву Времеплов

66 76 82 86 96 106 114 118 122

МАГАЗИН 3.6.2018.

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа са 7692,3 динара

МАГАЗИН 3.6.2018.

Где смо били, шта смо радили у мају?

МАГАЗИН

3.6.2018.

И ОВОГ ПРОЛЕЋА НИЗ З

- На краљевачким улицама Бесмртни пук у част свима који су учествовали у борби против фашизма. – Такмичења у малом фудбалу, одбојци, кошарци, стоном тенису, шаху и стрељаштву окупиле више од четири стотине такмичара из 28 ученичких домова из пет региона. - Планинарско смучарско друштво „Гвоздац“ је, у години када обележава седамдесет година постојања, у сарадњи са Планинарским савезом Србије и Туристичком организацијом Краљево, шездесет други пут организовало републичку планинарску акцију „Нарцису у походе“. – У петак 18. маја у традиционалном матурском плесу девет стотина матураната краљевачких средњих школа. – Лига нација у одбојци највећи спортски догађају историји града

Фото: М. Радовановић

ЗНАЧАЈНИХ ДОГАЂАЊА

олико су климатске промене значајне за будућност земље најбоље потврђује посета министра заштите животне средине Горана Тривана трећег дана маја и представљање нових законских решења који третирају ову проблематику. Презентацији новог законског решења и могућности даље сарадње, присуствовали су представници градова и општина из слива Западне Мораве, локалне самоуправе, краљевачких јавних предузећа и стручних служби. Предвиђено је да на састанку буде представљена Мреже за смањење ризика и управљање ванредним ситуацијама и пројекта Сталне конференције градова и општина, а затим и SEEURBAN пројекта и активности у оквиру пројекта CLIMATE SMART Програма за развој Уједињених нација. Следећег дана је најављена још једна донација Општој болници „Студеница“ од стране Миломира Главчића који је, за дугогодишњи хуманитарни рад и помоћ граду, 2013. године проглашен за почасног грађанина Краљева. Средства од четврт милиона долара употребљена су за куповину скенера најновије генераци-

МАГАЗИН

3.6.2018.

је од кога се очекује да допринесе бржем успостављању дијагнозе и побољшању здравствених услуга. Након што је Градско веће донело Програм подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у овој години, који обухвата подстицајне мере у виду регреса за вештачко осемењавање и премије за осигурање усева, плодова вишегодишњих засада, расадника и животиња, власници регистрованих пољопривредних домаћинстава су обавештени да преузимање потребне документације и подношење захтева за наведене мере почиње 14. маја. Годинама уназад Краљево 9. маја обележава Дан победе над фашизмом. Тако је било и ове године кад су на Споменик отпора и победе у парку код железничке станице венце и цвеће положили представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције, удружења бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих у ратовима вођеним током последње деценије прошлог века. Након тога први пут је одржана ма-

нифестација Бесмртни пук, шетња улицама града у част свима који су учествовали у борби против фашизма са циљем да се подсети на војнике који су учествовали у заштити и одбрани земље у ослободилачким ратовима, од балканских до НАТО агресије на Југославију 1999. године. Колона је кренула од раскрснице улица Хајдук Вељкова и Димитрија Туцовића до Улице „IV краљевачки батаљон“, а потом скренула у Милана Топлице до Трга српских ратника. У Мултимедијалном центру „Кварт“ је тачно у подне приказан филм „Собибор“ заснован на догађајима за време Отаџбинског рата у истоименом нацистичком логору смрти у Пољској. Развојни програм ЕУ ПРО одржао је 11. маја информативну сесију о четири јавна позива за унапређење инфраструктуре у 99 локалних самоуправа у неколико региона Србије за које је Европска унија издвојила укупно десет

милиона евра. Циљ информативне сесије је да се представници локалних самоуправа из Рашког, Моравичког и Расинског округа упознају са начином пријављивања и критеријумима за избор пројеката. Право учешћа на позивима има 99 градова и општина који ће имати прилику да осмисле и реализују пројекте унапређења јавне и пословне инфраструктуре, као и израду планске и техничке документације. Кроз позив за унапређење јавне инфраструктуре, који је отворен до 29. јуна, Европска унија ће са преко 5,2 милиона евра подржати изградњу и реконструкцију јавних објеката, образовних, здравствених и установа социјалне заштите. Позив за унапређење пословне инфраструктуре, вредан 3,7 милиона евра, биће отворен у периоду од 24 месеца, а први пресек за подношење предлога пројеката је 11. јун ове године. Локалне самоуправе могу да конкуришу пројектима који се односе на опремање индустријских зона, технолошких паркова, или туристичких дестинација са циљем да се привуку нове инвестиције што ће дугорочно допринети еко-

номском расту и отварању радних места. За позив за финансирање израде техничке документације за пројекте пословне инфраструктуре, у висини од 300 хиљада евра, којима се стварају услови за инфраструктурно опремање локација, први пресек за подношење предлога пројеката је исти датум, а сам позив ће бити отворен годину дана. Путем јавног позива за израду планске документације, вредности 750 хиљада евра, биће подржани пројекти израде планова детаљне регулације који обухватају подручја која имају потенцијал да генеришу економску активност. На педесет петој седници Градског већа пред крај априла усвојен је закључак у коме се налаже Јавном комуналном предузећу „Водовод“ да одмах спроведе мере на набавци и уградњи опреме, као и материјала потребног за раздвајање дела мреже и бунара Матарушке Бање са постојеће разводне мреже и изврши прикључење на постојећи систем јавног водовода којим управља. Прикључење је извршено 11. маја, након чега је уследило испирање

и провера функционисања разводне мреже, вентила, хидраната а потом и контрола квалитета воде за пиће од стране Завода за јавно здравље као овлашћене здравствене установе. У сарадњи са Месном заједницом Матарушка Бања истовремено је вршено очитавање постојећих мерних уређаја, увођење у евиденцију и потписивања корисничких уговора. Грађанима је препоручено да, док не стигну резултати анализе, воду користе искључиво за санитарно хигијенске потребе, а цистерне са водом за пиће лоциране су на више локација према распореду одређеном од стране Месне заједнице Матарушка Бања. Истог дана је одржан састанак Комисије за решавање проблема водоснабдевања у Матарушкој Бањи. У суботу 12. маја у Краљеву је одржано 22. републичко такмичење домова ученика у спортским дисциплинама, а поред представника локалне самоуправе свечаном отварању је присуствовао државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Марко Миленковић. У овогодишњој Домијади учествовало је

МАГАЗИН

3.6.2018.

пет региона, Регион Западна Србија, Регион Шумадија, Поморавље и Браничево, Регион Југоисточна Србија, Регион Београд и Регион Војводина, а надметање је у малом фудбалу, одбојци, кошарци, стоном тенису, шаху и стрељаштву окупило више од четири стотине такмичара из 28 домова. Планинарско смучарско друштво „Гвоздац“ је, у години када обележава седамдесет година постојања, у сарадњи са Планинарским савезом Србије и Туристичком организацијом Краљево, шездесет други пут организовало републичку планинарску акцију „Нарцису у походе“ на планини Столови. Почетак наредне недеље обележио је сусрет градоначелника Краљева са представницима Друштва српско-руског пријатељства „Краљев град“ које, је са Саветом за родну равноправност, организовало први Бесмртни пук. Градоначелник је примио председника Друштва Павла Тодоровића, председника Управног одбора Константина Митракова, чланове Управног одбора Олега Грјазнова, Николу Тодоровића и друге. Градоначелник др Предраг Терзић

је истог дана обишао полазнике обуке за стицање вештине заваривања у оквиру пројекта „Обука незапослених младих лица за запошљавање у складу са потребама дефицитарних занимања на подручју града Краљева“, која се реализује у предузећу „Радијаторинжењеринг“. Два дана пред почетак традиционалног матурског плеса најављено је да ће у петак 18. маја, тачно у подне, на Тргу српских ратника крај значајног периода у животу означити око девет стотина матураната краљевачких школа, а да ће у суботу, као својеврсну најаву највећег спортског догађаја у граду – „Лиге нација 2018“, мушке одбојкашке репрезентације Србије и Ирана одиграти пријатељску утакмицу у Новој хали спортова. Потврђена је и информација да ће продаја карата за такмичарски део турнира на благајни Нове хале спортова почети наредне седмице по цени од 500, 750 и 1.000 динара а једна особа ће, уз личну карту, моћи да купи највише две карте. Градоначелник Краљева је у петак, 18. маја отворио Републичко такмичење из анатомије и физиологије, на ко-

јем су учествовали ученици медицинских школа из целе Србије. На основу резултата три узастопне анализе воде из водоводне мреже Матарушке Бање, узорковане у периоду од 12. до 14. маја, и стручног мишљења овлашћене лабораторије Завода за јавно здравље од 18. маја вода из водоводне мреже у Матарушкој Бањи је хигијенски исправна и може се користити за пиће. Потврђено је и да ће се, у склопу плана контроле квалитета воде из градског водовода, редовно контролисати вода у Матарушкој Бањи. Приближавање почетка Лиге нација у одбојци повод је за пријем мушке репрезентацију са Стручним штабом који предводи селектор Никола Грбиће, и представника Одбојкашког савеза Србије, председника Зорана Гајића и генералног секретара Ивана Кнежевића. Репрезентативци су се након тога, на специјалном одбојкашком терену постављеном на Тргу српских

ратника, дружили са најмлађим Краљевчанима, члановима спортских клубова и друштава и школском децом. У холу испред Свечане сале Градске управе 22. маја су уручене пригодне награде ученицима краљевачких основних школа победницима ликовног конкурса који је Техничка подршка пројекту „Урбана регенерација Доситејеве улице у Краљеву“ организовала на тему „Моја будућа соба“ за ученике основних школа са територије града Краљева. Следећег дана је најављена предстојећа манифестација - Фестивал SEE FOLK – Централна Србија 2018, Други фолклорни фестивал Југоисточне Европе чији су домаћини, поред Краљева, градови Чачак и Крагујевац и општина Врњачка Бања. У среду, 23. маја градоначелник Краљева је примио Марка Гобељића и Уроша Рачића, Краљевчане који су са играчима Фудбалског клуба Црвена звезда освојили шампионску титулу Србије. У организацији Локалног тима за борбу против трговине људима, уз по-

дршку Удружења Атина и Фондације Sigrid Rausing, одржана је трибина под називом „Партнерством против трговине људима“ у оквиру које је посебна пажња посвећена борби против трговине људима са освртом на здравствену заштиту особа које су претрпеле насиље, а са циљем да здравствени систем у већој мери препознаје жртве ове девијантне појаве. Специјални гост трибине проф. др Слободан Савић, са Института за судску медицину, пренео је учесницима искуства у раду са жртвама трговине људима и свих облика родно заснованог насиља. У Недељу Свете Педесетнице, 27. маја 2018. године, Црквена општина при Храму Свете Тројице Краљево и град Краљево прослављају славу Силазак Светог Духа на Апостоле што је повод да дан раније, након вечерњег богослужења, свечана литија крене улицама града. Литија у којој су, поред свештенства, били представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције, Жандармерије и грађани, из Храма Свете Тројице је кренула до дворишта Духовног центра „Владика Ни-

колај Велимировић“ где је освештан запис који је, према веровању, заштитник града. Литија је наставила до Трга српских ратника и Споменика српским ратницима палим за слободу отаџбине 1912-1918, па до Споменика погинулима у ратовима од 1991. до 1999. године да би се Улицом цара Душана вратила у црквену порту. Следећег дана је служена Света Архијерејска Литургија и обављено сечење славског колача. Последњи дан у мају прилика је за подсећање да, поводом Светског првенства у фудбалу, „Пимп зона“ путује кроз Србију и организује такмичење у пимповању фудбалском лоптом. План је да се обиђе десетак градова са циљем промоције и имплементације спорта и развоја спортског духа, али и туристичких потенцијала српских градова и њихове околине. Партнер Радија С на пројекту је „Киа моторс“ који ће из града који буде имао највише пимповања лоптом послати једанаесточлану екипу на утакмицу између Србије и Бразила. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.6.2018.

Градски одбор Демократске странке

МАГАЗИН

3.6.2018.

НЕДОВОЉНА ПОДРШКА МЛАДИХ

- Млади Демократске странке у први план стављају значај слободе медија за развој демократије због уверења да само слободни медији могу да буду корективни фактор власти. – На прва три протестна окупљања изостало очекивано присуство већег броја грађана, посебно младих. - Млади људи не схватају колико су објективни медији важан фактор демократског друштва, јер откривају коруптивне афере и неспособност власти. - Услов за равномернију, и поштенију, расподелу средстава за медије само добра воља челника локалне самоуправе. – Млади су изгубили поверење у политичке странке и организације, јер су разочарани свим што се дешавалао у прошлости

Петар Шкорић

Фото: М. Радовановић

3.6.2018.

МАГАЗИН

рећа недеља окупљања удружене опозиције и протести против бројних потеза власти, са захтевом за оставке градоначелника Краљева и начелника Рашког управног округа, уз поништење одлуке Градског већа о расподели средстава којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања, пред организаторе и учеснике доноси низ неочекиваних ситуација. Иако је током првог окупљања на Тргу српских ратника потврђена жеља да број присутних седам дана касније буде бар два пута већи, чему је требало да допринесе агресивна кампања на програмима две локалне телевизије, показало се да нема реалну подлогу што је повод за промене у стратегији позивања. Први корак је направила Демократска странка, тачније Клуб Демократске омладине чији председник Петар Шкорић очекује већу подршку младих. То је и повод да им се обрати путем ме-

дија и укаже на значај ове врсте окупљања и скретања пажње јавности на нужност протеста. Млади Демократске странке у први план стављају значај слободе медија за развој демократије због уверења да само слободни медији могу да буду корективни фактор власти. Како је степен слободе у уској вези са количином средстава која се за ову сврху издвајају из градске касе, а последњи конкурс за расподелу показује до сада незапамћену диспропорцију, међу младима Демократске странке преовладава уверење да власт још једном прибегава гушењу критички расположених медија. Оправдана је потреба опозиционих странака да критикује све потезе власти, посебно оне које сматра погрешним, а услов да са њима адекватно буде упозната јавност су медији ослобођени било какве врсте притисака, у првом реду финансијских. Осврт на протестна окупљања по-

вод је за указивање на бројне погрешне потезе власти које, по уверењу демократа, мало хају за проблеме пропалих краљевачких предузећа, у првом реду Магнохрома, Аутотранспорта и Фабрике вагона. И поред уверења да су прва три протестна скупа по броју учесника протекла коректно, што се за почетак сматра задовољавајућим, изостало је очекивано присуство већег броја грађана, посебно младих. - Важно је да се протести омасове како би могли да испунимо наше захтеве, јер су шансе за то веће ако окупимо више људи. Мислим да млади људи не схватају колико су објективни медији можда најважнији фактор демократског друштва, јер откривају коруптивне афере и неспособност власти. Не знају ни која је улога медија у друштву, па се трудим да утичем и на друге да причају са људима уверен да је за политичко деловање и омасовљавање протеста веома важан лични

контакт. Сем што су необавештени млади су и незаинтересовани, а незаинтересованост проистиче из чињенице да не знају зашто је важно да имамо слободне медије. Млади мисле да је политика нешто што се дешава на телевизији, да то њих не дотиче, а уствари их јако пуно дотиче, јер ако се не бавиш политиком политика се бави тобом – каже Шкорић. Подсећање на деведесете године прошлог века, кад су протести отпочели са неколико стотина људи а резултирали сменом локалне власти, додатни је мотив за жељу да се прошири до нивоа који би допринео да се испуни бар један од три захтева опозиције. Податак да је процес расподеле средстава медијима, као непосредни повод за протесте, отишао предалеко и да није могући повратак назад, јер је прва половина средстава у складу са предлозима комисије за оцену већ уплаћена, не обесхрабрује

представнике опозиције који верују да би решење на локалном нивоу могло да се нађе у примени посебне одлуке коју би донео највиши извршни орган локалне самоуправе. То би, каже Шкорић, могао да буде начин за равномернију, и праведнију, расподелу средстава а услов је само добра воља челника локалне самоуправе. Оцена недовољног присуства младих у протестима резултат је уверења да су изгубили поверење у политичке странке и организације, јер су разочарани свим што се дешавало у прошлости. - На нама је да посветимо више пажње младима и то поверење повратимо. Можда би требало да се протести организују на мало већем нивоу, а већа пажња посвети обавештавању шта је протест, када се дешава, шта су циљеви, јер то још није допрло до свих а и ако јесте није дошло у пуном обиму – каже Шкорић.

Од организационог одбора протеста, који чине представници скоро свих опозиционих странака, очекује се да проанализира ситуацију и донесе одговарајуће одлуке како би оно што су започели имало значајнијег ефекта. Уверење да циљна група не гледа у довољној мери телевизијске програме повод је за појачану активност на друштвеним мрежама у циљу мотивисања да се што пре, и у значајнијем броју, придружи протестима. И док челници опозиционих странака комуницирају и координирају активности омладинске организације у оквиру градских одбора још нису успоставиле сарадњу. То је повод за жељу Демократске омладине да у периоду који предстоји покуша обједињавање вршњака из свих опозиционих странака како би дали што већи допринос остваривању циљева којима се остварује заједнички интерес. Т. Радовановић

Настављено окупљање незадовољних грађана

ТРЕЋА - Матуранти краљевачких школа променили ток протеста. – Изостали ватрени говори испред Споменика српским ратницима погинулим у ослободилачким ратовима између 1912. и 1918. године. – Уз звуке пиштаљки и узвике незадовољства шетња до аутобуске станице. – Скуп на станици опомена, следи блокада док не буду исплаћена заостала потраживања бивших радника Аутотранспорта реће окупљање незадовољних грађана, иницирано позивом опозиционих странака на чије чело се ставило Удружење староседелаца Краљева и околине, означило је крај друге недеље наде да би, притиском на челнике локалне власти, могао да бу-

МАГАЗИН

3.6.2018.

де испуњен бар неки од захтева у које су сврстани оставка граоначелника Краљева и начелника Рашког управног округа и поништење одлуке Градског већа о расподели средстава којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања.

Иако би знатан број младих на простору између Трга Јована Сарића и Трга српских ратника могао да потврди појачано интересовање Краљевчана за присуство протестном скупу показало се да су то матуранти краљевачких школа који су стрпљиво чекали да у Хо-

СРЕЋА телу Турист прославе завршетак једне фазе у школовању. До само неколико минута пре деветанест сати мало је шта, ако се занемари препознатљива музика и микрофон испред Споменика српским ратницима погинулим у ослободилачким ратовима између 1912. и 1918. године, могло да укаже на још једно организовано окупљање грађана. Знатан број матураната у центру града добра је прилика за потврду организатора о промени формата окупљања, а жеља да се ватреним говорима не квари атмосфера у за њих значајном дану повод за позив окупљенима да одмах крену у шетњу градским улицама. Уз звуке пиштаљки и тек по који узвик незадовољства подугачка колона

се упутила до раскрснице са Хајдук Вељковом улицом и наставила до Улице Димитрија Туцовића да би од укрштања са Улицом октобарских жртава наставила ка новом месту окупљања за које је овом приликом изабрана аутобуска станица. Повод је жеља да се окупљенима, баш на овом месту, обрати неко од незадовољних бивших радника „Аутотранспорта“ и још једном укаже на проблеме везане за захтев којим се тражи исплата зарада из периода кад је ово предузеће још пословало. - Овде испред нас је аутобуска станица која је наша, а све док нас не буду исплатили то је наша имовина. Управљају са станицом две године, узимају приходе од аутобуса, а ми ди-

нара нисмо примили. Овим путем желим да кажем онима који управљају станицом да је ово само опомена, и да их опоменемо да нам дају новац који нам дугују, јер ћемо следећи пут блокирати станицу. Вечерас је ваљда и овима из градске власти јасно да ово није политички скуп, јер су овде присутни сви грађани са којима заједно делимо муку. Дошли су и људи са телевизија које подржавамо као наше суграђане који не треба да остану без посла, јер смо ми остали без посла и знамо шта то значи – поручено је после кратког задржавања након кога се колона улицама Олге Јовичић Рите и Омладинском вратила на почетну позицију. Т. Радовановић

МАГАЗИН 3.6.2018.

Истине и заблуде о ситуацији на територији јужне српске покрајине

МАГАЗИН

3.6.2018.

КО УБИЈА КОСОВО?

- Трибина „Вера у Оливера. Ко убија Косово“ прилика да се чују где и како живи српски живаљ на простору Косова и Метохије, како доживљава место где живи, којим се језиком служи, које законе поштује, коме плаћа порез и с ким разговара о будућности. - Бриселски споразум суштински не испуњава оно што треба да буде циљ, а то је опстанак српског народа на том подручју. - Не испуњава ни очекивања албанског народа, а саопштења званичника једне и друге стране појачавају страх и неповерње и јаз чије се последице негативније одражавају на слабију страну. - Након убиства Оливера Ивановића многи Срби слободније се осећају у Приштини него на северу Косова. – Бриселски споразум ће се врло лоше одразити по преостале Србе са простора Косова и Метохије, посебно оне који живе на северу покрајине

ешавање коначног статуса Косова и Метохије вишедеценијски је процес током кога се није много помакло са почетне позиције што у значајној мери утиче на став према приступању Србије Европској унији. Податак да чланови преговарачких тимова након састанака у Бриселу најчешће износе контрадикторне информације додатно подгрева неизвесност која дуго оптерећује припаднике српске заједнице на простору јужне покрајине. Помањкање правих информација, и покушај да о њима проговоре они који су највише погођени стањем на овом простору, повод је за трибину под називом „Вера у Оливера. Ко убија Косово“ на коју је Локални фронт позвао новинара и уредника Радио-телевизије Гораждевац Дарка Димитријевића, одборника Грађанске иницијативе Слобода, демократија, правда Оливер Ивановић у општини Северна Митровица Марка Јакшића, др Радмилу Трајковић и власника Радио-телевизије мир из Лепосавића Не-

МАГАЗИН

3.6.2018.

нада Радосављевића. Окупљени у Свечаној сали Градске управе, са гостима из Београда, Крагујевца и Ниша, очекивали су од њих да чују где и како живи српски живаљ на простору Косова и Метохије, како доживљавају место где живе, којим се језиком служе које законе поштују, коме плаћају порез и с ким разговарају о будућности. Кључним проблемом оцењена су нерасветљена бројна кривична дела као кочница да се овај простор учини најбезбеднијим у овом делу Европе, а Краљево је одабрано и због чињенице да на овом простору живи велики број оних који су из различитих разлога, најчешће безбедносних, напустили своје домове. Иако су полицијска служба и правосуђе интегрисани у косовски систем локалне самоуправе на северу покрајине функционишу по српским законима као и све јавне службе које су повезане са њима. За разлику од искључиво албанских средина, где не по-

стоје или се само назиру припадници српске националности, у четири општине на северу покрајине Албанци живе у коректној средини и немају неке битније проблеме. Односе две националне заједнице и после скоро две деценије оптерећују бројни злочини почињени пред крај деведесетих година прошлог века, а све је више оних који верују да нема много наде у трајнију стабилизацију односа. Због свега је присутно уверење да ни слобода кретања није на очекиваном нивоу, а односи су додатно закомпликовани након убиства Оливера Ивановића 16. јануара ове године. Иако се од албанске стране и међународне заједнице, чији су представници присутни на овом простору, очекивало да брзо открију починиоце и налогодавце још нема опипљивих података о напретку у истрази. На северу покрајине влада уверење да се албанска страна определила за вођење истраге само због својих бирача и жеље да створи привид о заокруженој

државности. Даљи ток догађаја потврдио је да нема довољно искуства за бављење овако озбиљним послом, јер није способна организацијски, нити на било који други начин, да истрагу приведу крају. Др Радмила Трајковић указује на чињеницу да су истрагу на почетку водили органи успостављени на северу покрајине у којима су били и Срби и Албанци, али се врло брзо показало да информације значајне за ток истраге цуре према Београду. - Сведоци су дошли да сведоче и на искрен начин говоре о проблемима које је Оливер имао у последње време и о којима је јавно говорио, па је и два дана пре убиства отворено казао да му прети убијање. Звао је председника, ишао у БИА, разговрао са одређеним људима, пријавио међународним представницима, косовској полицији, косовским институцијама, институцијама државе Србије, а усред дана је убијен мучки, с леђа са шест хитаца, у једној врло прометној улици.

Институционални договор за север Косова подразумева да деведесет пет процената полицајаца, тужилаца, правосудних органа буду Срби, а ако је ико компромитовао тај споразум то је ова истрага, јер имате полицајце којима не смете ништа да пријавите. Наша интеграција, или пројекат реализације бриселског споразума, ишао је најдиректније тако да смо предати мафији. Укинуте су пређашње општине које су код Албанаца и међународне заједнице доживљване као параван јер су представници Срба изабрани на изборима које је расписала држава Србија. Не кажем да ни тада није било криминала, али је он био контролисан. Ми смо у овом тренутку предати мафији која контролише цео систем, не само на северу Косова, она се проширила и то је оно што је компромитовало чак и идеју о Заједници српских општина. Имате Србина полицајца коме не смете да пријавите ништа, а ако пријавите да су вам упаљена кола никада се неће открити починилац. Има

неколико убистава од којих ни једно није откривено, имате пљачке, имате притиске, а нико за ништа не одговара. Основа поштовања људских права јесте поштовање закона. Када на једном простору немате поштовање закона онда вам је то увод у непоштовање људских права, а наш закон је шеф мафије за север Косова. Све посете државног руководства из Београда завршавају се код њега, а ни један градоначелник, ни једна позиција директора здравственог или клиничког центра, ниједан декан, ректор не може да се изабере ако он није потписао кандидатуру – каже др Трајковић. Такво понашање, каже још, не би представљало проблем да на простору Косова и Метохије у значајном капацитету није присутна Европска унија, Еулекс, представници бројних амбасада. Ма колико се такво понашање чинило штетним по српски народ толерише се и пренебрегавају примедбе оних који тврде да овај процес не води ничему јер суштински не испуња-

3.6.2018.

МАГАЗИН

Др Радмила Трајковић

ва основни циљ, а то је нормализација односа у покрајини. И поред уверење да би резултат преговора могла бити нормализација комуникације између Срба и Албанаца, и релаксација односа, ни један ни други народ нема правих информација што изазива антагонизам и појачава страх једних од других. Отуда осећање да бриселски споразум суштински не испуњава оно што треба да буде диљ, а то је опстанак српског народа на том подручју. Стиче се утисак да не испуњава ни очекивања албанског народа, а саопштења званичника једне и друге стране појачавају страх, неповерње и јаз чије се последице негативније одражавају на слабију страну. - Након убиства Оливера Ивановића многи Срби са севера, а ми из енклава, слободније се осећају у Приштини него на северу Косова и то је оно што је најстрашније. Данас је потпредседник владе Косова казао да Београд зна све око убиства Оливера Ивановића. Ја се као Српкиња слажем са његовим твитовима, али се не слажем са мотивом због којег је казао. Београд је смрћу Оливера направио тешку ситуацију унутар Срба и ми се сада сукобљавамо између себе, а Српску листа доживљавамо као заверенике који су учествовали у злочину над Оливером, или се понашали некоректно кад је убијен, јер нису ни посетили просторије, нити изјавили саучешће. Не покрећу то питање у скупштини, ми смо се сукобили између себе, а ја осећам страх и неповерење према Београду. Оно што знам сигурно је да су међународни представници након два месеца проценили да истрага не иде никуда, да цуре информације, па су одлучили да се затвори и пребаци Специјалном тужилаштву да не би могле да цуре иформације. Мислим да је ту сада и проблем Београда, јер више не зна шта се ради у Специјалном тужилаштву. Америка је на неки начин преузела надзор над процесом па је и политичка елита из Приштине прилично изолована из могућности утицаја, или сазнања о ономе што се ту дешава. Истрага је поприлично затворена за

јавност, а унутар међународне заједнице је видљива жеља да се то подвуче под тепих. Знам, и дубоко верујем, да са мртвима рат нико није одбио и у том смислу и они који су починили злочин сигурно ће одговарати. Видим да се по Београду стално убијају неки криминалци, па извршилац можда и није више жив. То не може да уради неко ко не припада подземљу. Мене, и нас све овде, интересује налогодавац, а зато и немамо поверења. Не може Оливер Ивановић да се убије у Митровици а да неко није добио одобрење у Београду. То је оно што нас мучи и то желим врло отворено и јавно да кажем – каже др Трајковић. Сплет бројних околности је допринео да Марко Јакшић као блиски сарадник Оливера Ивановића, последњих неколико месеци пре убиства, са њим буде готово свакодневно. Трибина у Краљеву прилика је за потврду мотива који су утицали да му се придружи у политичкој борби, а везују се за дешавања након потписивања Бриселског споразума и последица које се оцењују толико погубним и страшним да ће се врло лоше одразити по преостале Србе са простора Косова и Метохије, посебно оне који живе на северу покрајине. - Мислим да живим на ничијој земљи. Живим у Косовској Митровици и не знам где тај град у овом тренутку припада. Град је покушавао дуго да остане део Републике Србије, људи су потрошили прилично енергије, изгубљени су и неки животи у циљу остваривања те идеје, а онда су дошле нове власти у Србији које су преко ноћи решиле да све мењају. Север Косова је сваким даном све више Косово и све више губи ону специфичност коју је имао до сада, јер је власт у Србији прихватила да добровољно укине све институције, па на северу Косова више нама полицију која би могла да води истрагу у вези са убиством Оливера Ивановића. Обе стране воде траљаву истрагу и као да једна другој помажу да се убица и налогодавац никад не открију, а пребацивање са једног тужилаштва на друго је класично одуговлачење и што

смо даље од тог злочина бојим се да су све мање шансе да сазнамо име непосредног извршиоца тог кривичног дела и име налогодавца. Изјаве министара у косовској влади потврђују да процес и једнима и другима користи за унутрашњу политику. Приштина је оптужила Београд да зна имена убице, и ко је одговоран, а Дачић на то одговорио да је Приштина та која мора да сазна име убице. И једни и други ће да оптужују супротну страну, тако ће да раде у недоглед, а бојим се да ми никад нећемо знати ко су извршиоци а ко наручиоци овог убиства. Оливер Ивановић је човек који има огромне заслуге за специфичност севера. Један је од људи који је учествовао у останку Срба на северу, самим тим и останку на целом Косову. И у тешким временима је знао да се носи са проблемима, имао је стратегију, изврсно знао да разговара и преговара са свима, а посебно са међународном заједницом. У овом тренутку останак Срба на Косову је тежи од оног који се десио 1999. године, а Оливер је могао да на нас организује да останемо до неких бољих времена, и до неких нових прилика, да нас организује за оно што нас чека а то је, пре или касније, фактичко признање независности Косова. Рачунали смо да са њим можемо да опстанемо на Косову у било којој опцији, јер док је њега у Митровици и Срба је у Митровици. Док је Срба у Митровици Срба је на целом Косову. Одлазили су Срби са Косова и пре Оливеровог убиства, а после убиства почели су и са севера што је можда најстрашнија последица – каже Јакшић, један од преостала два одборника листе Слобода, демократија, правда у скупштини Митровице. Иако три одборника чине апсолутну мањину без икакве могућности да на било који начин утичу на доношење одлука, тек камичак у ципели који може да засмета, након убиства Оливера Ивановића његово место још није попуњено због опструкције владајуће већине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.6.2018.

Дан Полиције свечано обележен и у Краљеву

МАГАЗИН

3.6.2018.

БЕЗБЕДНОСТ У СИ

- Краљевачки полицајци низом активности обележили Дан Министарства унутрашњих послова, славу и Дан Полиције. - Припадници Полицијске управе Краљево су током претходне године успешно обавили све задатке на заштити живота, личне и имовинске сигурности грађана, спречавању и откривању кривичних дела и починилаца, одржавању јавног реда и мира и друге из делокруга рада Министарства унутрашњих послова. - Током 2017. године регистровано је 2.217 кривичних дела, а припадници Полиције ухапсили су и одредили дневно задржавање за 108 лица. - У 318 заплена одузето око 31 килограм дроге. – Од шверцера одузето око 14 хиљада боксева цигарета, 150 килограма резаног дувана и три хиљаде литара нафте

ИГУРНИМ РУКАМА

3.6.2018.

МАГАЗИН

периоду од 15. до 17. јуна 1862. године српска жандармерија је одиграла пресудну улогу у сукобима српских шегрта и турских војника код Чукур чесме и током бомбардовања Београда. Нешто више од сто жандарма супроставило се неколико пута јачој турској сили и практично спасло Београд и Србију, а како се први сукоб одиграо на Духове 15. јуна, овај дан је усвојен као слава овог рода снага безбедности. Због храброг држања у пресудним догађајима Тројице су касније усвојене као слава српске полиције. Централна прослава поводом Дана Министарства унутрашњих послова, славе и Дана Полиције, ове године је одржана у Београду, а у Краљеву низом различитих активности у које се убрајају посета малишанима у вртићу Невен, сусрет са најмлађим суграђанима у просторијама Полицијске управе Краљево где су изложени њихови ликовни

радови на тему Дан са полицајцима у вртићу. Поводом празника је организована акција добровољног давања крви, а Друштво добровољних давалаца крви Полицијске управе Краљево 192 је, у сарадњи са Организацијом Црвеног крста и Трансфузијом крви Опште болнице „Студеница“, прикупило 113 једница крви. Представници Полицијске управе су обишли и положили цвеће на гробове погинулих и преминулих колега, а на Тргу српских ратника приредили приказ опреме и материјално техничких средстава припадника Полицијске управе, Одељења за ванредне ситуације и Одреда Жандарамерије. Пригодна свечаност у Свечаној сали Градске управе прилика је да новопримљени припадници Полицијске управе положе заклетву, а свечарска атмосфера продужена је и на следећи дан кад је начелник угостио пензионисане раднике. Обележавање Дана полиције је

прилика за подсећање да су припадници Полицијске управе Краљево током претходне године успешно обавили све задатке на заштити живота, личне и имовинске сигурности грађана, спречавању и откривању кривичних дела и починилаца, одржавању јавног реда и мира, пружању помоћи у случају опасности, регулисању и контроли саобраћаја на путевима, управним и другим пословима из делокруга Министарства унутрашњих послова. Зона одговорности Полицијске управе покрива територију града Краљева и општина Врњачка Бања и Рашка, а на њој се налазе два највећа туристичка центра у Србији, Копаоник и Врњачка Бања. У седишту Полицијске управе у Краљеву је функционано комуникацијско седиште и дежурна служба састављена од исксуних и стручних полицијских службеника задужених за праћење стања безбедности. Захваљу-

јући њиховим активностима, потом и раду припадника Криминалистичке полиције, расветљен је знатан број кривичних дела са подручја Полицијске управе, али и са других. У саставу Полицијске управе је и Саобраћајна полицијска испостава чији припадници врше свакодневну контролу друмског саобраћаја на путевима у циљу организованог функционисања и заштита грађана и материјалних вредности у процесу превожења. Полицијска испостава Рибница формирана 2005. године надлежна је за безбедност грађана са трећине територије града Краљева, од око 15,7 квадратних километара, а присуство службеника Полицијске испоставе за безбедност на железници остварује се пратњом возова као и константним превентивним присуством на позорничком реону који обухвата простор железничке и аутобуске станице. Активност припадника по-

лиције првенствено је усмерена на обезбеђење и одржавање стабилног јавног реда и мира, спречавање вршења кривичних дела на објектима железнице, откривању и хватању њихових извршилаца. За очување сигурности грађана општине Врњачка Бања и њихове имовине задужени су полицијски службеници Полицијске станице у овом месту у коме се, захваљујући великом броју туристичких манифестација, из године у годину знатно повећава број посетилаца. Добра потврда је податак да је само током тродневне музичке манифестације „Лав фест“ у августу прошле године регистровано рекордних шездесет хиљада посетилаца из земље и иностранства. Надлежност припадника Полицијске станице Рашка обухвата територију истоимене општине где су припадници Саобраћајне полицијске испоставе од-

говорни за безбедност на путевима који се простиру кроз ову територију. Највећем ски центру у Србији Копаонику, на коме током зимске сезоне дневно борави између петнаест и двадесет хиљада туриста, са западне стране се прилази од Ибарске магистрале која је у надлежности припадника Полицијске испоставе Копаоник. Значајна активност полицијских службеника остварује се у Копненој зони безбедности са подручјем Аутономне покрајине Косово и Метохија која износи 52 километра и захвата подручје општине Рашка. На административном прелазу је током 2017. године контролисано више од 240 хиљада возила и око 260 хиљада лица. Приоритетним у раду Полицијске управе Краљево означени су унапређење безбедности саобраћаја на делу државног пута од Тавника до Рашке, сузбијање кријумчарења и недозвоље-

МАГАЗИН

3.6.2018.

не трговине акцизних роба чији се транзит врши преко овог подручја и спречавање тешких крађа у објектима у приградским и сеоским насељима. Током 2017. године регистровано је 2.217 кривичних дела, а припадници Полиције ухапсили су и одредили дневно задржавање за 108 лица. Као и ранијих година у структури кривичних дела доминирају она која се сврставају у област општег криминала, а рад полицијских службеника обележило је брзо и ефикасно расветљавање свих тешких кривичних дела што је допринело најбољем резултату у расветљавању током петогодишњег периода. Од тежих кривичних дела против живота и преваре током прошле године је регистровано једно убиство и шест покушаја, и сва су расветљена. У истом периоду је, у односу на претходну годину, за четвртину пове-

ћан број заплена опојних дрога. Реализовано је 318 заплена током којих је одузето укупно око 31 килограм дроге, највише канабиса, а највеће количине заплењене су у акцијама током марта, док је највећи број појединачних реализован у августу у Врњачкој Бањи. Подаци Полицијске управе Краљево потврђују да је број откривених кривичних дела привредног криминала повећан за 12 одсто, а у највећем броју везана су за шверц акцизне робе, првенствено цигарета. На пословима сузбијања кријумчарења и недозвољене трговине овим производима остварени су изузетни резултати о чему сведочи податак да је одузето око 14 хиљада боксева цигарета, 150 килограма резаног дувана и три хиљаде литара нафте чија вредност је процењена на око 25 милиона динара. У циљу ефикаснијег деловања поли-

ције у случајевима насиља у породици 17. октобра 2016. године је формиран тим за поступање у свим пријављеним догађајима, а полицијски службеници су интервенисали у 1.138 случајева. Број поднетих кривичних пријава за кривично дело насиља у породици смањен је за тридесет одсто, а на ову тему одржане су трибине и дељени флајери грађанима. Стабилно стање је остварено и у области јавног реда и мира, а број прекршаја који су најчешће вршени на јавним местима, улицама и трговима, смањен је за шест одсто. Током године је забележен већи број јавних окупљања са сразмерним повећањем броја учесника, а највећи пораст се бележи на све више домаћих и међународних утакмица у спортским дворанама Краљева и Врњачке Бање. Превентивним деловањем полицијских службеника, и

њиховим присуством на свим скуповима, спортским приредбама и местима где долази до већег окупљања грађана, постигнута је стабилност и спречено нарушавање јавног реда у већем обиму. Значајним за ефикасно деловање сматра се стручно усавршавање полицијских службеника кроз различите обуке и физичке провере, а током године врши се и обука руковања ватреним оружјем која омогућава адекватну реакцију, прецизност и увежбаност за одређене ситуације. У обављању поверених послова у Полицијској управи Краљево службеници се користе за различите намене, проналажење експлозива, опојних дрога и другог, а ефикасност њиховог поступања зависи од рада полицијских водича паса који свакодневно воде бригу о њима. У зони одговорности Полицијске управе Краљево прошле године су регистроване

703 саобраћајне незгоде што је пет одсто мање него годину дана раније. У овим незгодама живот су изгубила 22 лица, а анализа стања потврђује да најугроженију категорију представљају возачи. Припадници саобраћајне полиције који врше контролу, и регулишу саобраћај на 482 километра путева, открили су и санкционисали око 30 хиљада прекршаја из ове области, а у циљу побољшања безбедности спроводили различите акције превентивног и репресивног карактера. Тако су и у току 2017. године спроведене акције усмерене на контролу брзине кретања возила, алкохолисаност возача и пешака, употребе сигурносног појасева, техничке исправности возила и друге. Током године је на подручју Полицијске управе боравило око 35 хиљада страних држављана, а управне послове

су обележиле законита и благовремена обрада и решавање захтева грађана и двосменски рад. Грађани су права остваривали подношењем одговарајуће документације на шалтерима управних послова у седишту Полицијске управе, Полицијској испостави Рибница, полицијским станицама Врњачка Бања и Рашка, као и Полицијском одељењу Ушће. Опремљени и спремни да у случају пожара и елементарних непогода, у кратком року са највећом вештином обаве сваки задатак, припадници Одељења за ванредне ситуације у Краљеву су успешно интеревенисали у свим ситуацијама чији је обим током године повећан за скоро половину. Дан полиције је прилика за потврду да су успешно извршавали послове противпожарне и превентивно техничке заштите, обуке специјализованих је-

жана су предавања на теме превенција свих облика насиља, нарушавања јавног реда и мира, злоупотребе алкохола и опојних дрога као и безбедног учешћа младих у саобраћају, а током октобра одржана су предавања у петнаест основних и средњих школа. У циљу побољшања услова за рад полицијских службеника током године је добијена нова опрема, обновљен возни парк, завршено реновирање објекта Полицијског одељења Ушће и Полицијске станице Врњачка Бања. Интензивно се радило на развијању сарадње са другим државним органима, нарочито надлежним тужилаштвима, судовима, органима за прекршаје, безбедносним и инспекцијским службама, васпитно-образовним установама, центрима за социјални рад, локалним самоуправама, Рашким управним округом и другим органима и

МАГАЗИН

3.6.2018.

диница цивилне заштите, праћење и прикупљање података о свим врстама опасности, а регистровано је 106 пожара. У оквиру едукативне акције усмерене на унапређење безбедности и заштиту деце организована су дружења са малишанима из вртића на подручју Полицијске управе како би кроз игру научили више о полицијском послу и упознали се са полицајцима који брину за њихову безбедност. Са циљем развоја културе и унапређења безбедности и заштите ученика основних школа одржана су предавања на теме као што су Насиље као негативна друштвена појава, Превенција и заштита деце од злоупотребе опојних дрога и алкохола, Безбедно коришћење интернета и друштвених мрежа, Упознајмо полицију и Спречимо вршњачко насиље. У оквиру акције Матура ученицима завршних разреда средњих школа одр-

Заклетва Законом о полицији и Правилником о садржају изјаве, правима и дужностима и о начину полагања заклетве полицијских службеника, предвиђено је да на Дан Министарства и Дан полиције полицијски службеници који су примљени у службу у периоду између два празника положе заклетву којом прихватају обавезу да се, у вршењу полицијских послова, доследно придржавају Устава и закона и све снаге посвете очувању безбедности, заштити људских и мањинских права и слобода савесним и одговорним служењем грађанима Републике Србије.

организацијама. Изузетна сарадња остварена је са припадницима Одреда Жандармерије у Краљеву, а у Полицијској управи Краљево верују да ће у наредном периоду бити подигнута на виши ниво како би био остварен заједнички циљ да простор који покрива буде безбедно и боље место за живот сваког грађанина. У Полицијској управи потврђују да је грађанима пружена заштита темељних уставних права, слобода и других заштићених вредности, а подизање степена безбедбости и квалитета живота у локалној заједници остваривано кроз сарадњу са другим институцијама и организацијама, првенствено са органима државне управе и локалне самоуправе. Начелник Рашког управног округа и градоначелник Краљева су поводом празника наградили одређен број припадника Полицијске управе Краљево.. Т. Радовановић

Порез на пренос апсолутних права у промету некретнина?

МАГАЗИН

3.6.2018.

ЛЕГАЛИЗАЦИЈА Р

- Конституисан Савез за имовину и урбанизам као подршка унапређењу регулативе и спровођењу реформи у овим областима. – Поред савеза за фер конкуренцију, е-управу, храну и пољопривреду и здравство Савез за имовину и урбанизам је пета тематска радна група у оквиру Националне алијансе за локални економски развој која окупља привреду, локалне самоуправе и организације заинтересоване за унапређење заштите имовине и права и дефинисање реформи у циљу подстицања економског развоја

Фото: М. Радовановић

РЕАЛНОГ СТАЊА

МАГАЗИН 3.6.2018.

ако је према закону продавац дужан да плати порез на пренос апсолутних права у 99 одсто случајева је купац тај који заиста измирује пореску обавезу према држави у висини од 2,5% вредности некретнине. Зато се изменама Закона о порезима на имовину очекује да потврди како је обвезник лице које у пракси и плаћа овај порез, а то је купац. Ово је само једна од тема коју ће, пред ресорним институцијама, покренути Савез за имовину и урбанизам који је конституисан као ново радно тело Националне алијансе за локални економски развој, а окупио 21 члана ове организације из редова привреде, локалних самоуправа, удружења и јавних институција. Саветница за сарадњу с привредом у Националној алијанси, и координаторка Савеза за имовину и урбанизам, Јасмина Радовановић указује да су имовина и урбанизам области у којима се тренутно најинтензивније ради на креирању регулаторног оквира. Предстоје и измене закона о планирању и изградњи, стечају, извршењу и обезбеђењу и усаглашавање секторских прописа који се наслањају на нови Закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова, али је неопходно унапредити и процедуре експропријације, урбане и руралне комасације, конверзије, реституције и озакоњења објеката како нерешени имовински односи не би ометали реализацију инвестиција и развој привреде. Савез за имовину и урбанизам констатује да је решавање процедуре подношења пореских пријава за имовину и пренос апсолутних права ургентно, због обавезе грађана и привреде да од 1. јула ове године пријаве подносе преко јавних бележника чиме ће уштедети значајно време, јер више неће морати да одлазе на шалтере Пореске управе, локалне пореске администрације и катастра. Локалне самоуправе окупљене у Савезу за имовину и урбанизам посебно су истакле значај укрупњавања

парцела за развој пољопривреде и креирање прилика за привлачење нових улагања. Регулисање комасације је за њих значајно јер се, посебно у централној Србији, овај поступак ретко спроводи због компликоване процедуре и високих трошкова за градове и општине. Савез за имовину и урбанизам је пета тематска радна група у оквиру Националне алијансе за локални економски развој која окупља привреду, локалне самоуправе и организације заинтересоване за унапређење заштите имовине и права на истој и дефинисање реформи у циљу подстицања економског развоја. На првој седници чланови су за председавајућег изабрали Гојка Врцеља из Ерсте банке, а Александру Трешњев из Коморе јавних извршитеља и Бранка Јаковљевића из Сремске Митровице за потпредседнике. Чланови Савеза су и МК група, Штампа, Суботица, Ужице, Осечина, Пожаревац, Сомбор, Зрењанин, Теленор, Инфарм, АПР, Сет, Неопланта, Лесковац, Шабац, Јавнобележничка комора, АИК банка и Чачак. У претходне четири године фомирани су и савези за фер конкуренцију, е-управу, храну и пољопривреду и здравство.

Шампиони локалног развоја Национална алијанса за локални економски развој и Радио-телевизија Србије су, уз институционално покровитељство Министарства државне управе и локалне самоуправе и у партнерству са Развојном агенцијом Србије, покренули други конкурс за избор најбољих пракси у раду градова и општина и награду „Шампиони локалног развоја 2018/19“. На конкурсу ће бити изабрано десет локалних самоуправа, пет шампиона и пет вицешампиона, који су реформама администрације и применом нових модела и приступа у ра-

ду значајно унапредили квалитет живота у локалној заједници и ниво услуга према грађанима, привукли нове инвестиције, успоставили партнерски однос и сарадњу са постојећом привредом, подстакли предузетништво и развој локалне економије. Жеља организатора је да наградом „Шампиони локалног развоја“ препознају и промовишу достигнућа градова и општина на која друге локалне самоуправе у Србији могу и треба да се угледају. Електронске грађевинске дозволе, Систем 48, формирање канцеларија за локални економски развој, опремање индустријских зона само су неке од области у којима су бројне локалне самоуправе достигле високе стандарде и добро разумеле улогу у планирању и бризи о сопственом развоју. Конкурс је отворен до 12. јуна а општине и градови могу да се такмиче у пет категорија, привлачење инвестиција, подршка привреди, сервис грађана, ефикасна управа и промоција туризма и културе, као кључним областима за унапређење локалног економског развоја. Право учешћа имају све локалне самоуправе у Србији, а могу да конкуришу са највише два решења, у различитим категоријама. Достигнућа учесника биће оцењена у складу с пет критеријума који укључују применљивост решења, односно могућност да буде пренето у друге локалне самоуправе, мерљивост резултата и ефеката, домет решења, однос трошкова и бенефита, као и иновативност у осмишљавању решења. Шампиони првог конкурса били су Беочин, Нови Сад, Ниш, Вршац и Звездара док су вицешампионска звања понели Смедерево, Крушевац, Стара Пазова, Оџаци и Књажевац. Специјално признање додељено је Лозници за допринос локалном економском развоју кроз очување културног наслеђа, а нови добитници награде биће проглашени у последњој недељи јуна. Т. Радовановић

МАГАЗИН

3.6.2018.

Војска Краљевине Србије (14)

ПРВИ СВЕ - Узрок за избијање Првог светског рата територијалне претензије великих сила. - Атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву само непосредан повод за Први светски рат коме је претходила до тада невиђена трка у наоружавању. - Слабљење утицаја Аустроугарске на Балкану и јачање панславенског покрета створили су политичку атмосферу у којој се сматрало да је нови рат на Балкану неизбежан. - Растући српски национализам и снажна подршка Русије у почетку имали су за последицу распад аустроугарске монархије, састављене од једанаест различитих националности, након рата. - Српско ваздухопловство је пред рат располагало са три исправна авиона и само два пилота оспособљена за извршење ратних задатака

ЕТСКИ РАТ Узроци избијања Првог светског рата Први светски рат је избио као последица крајње заоштрених противуречности између великих сила, Велике Британије која је господарила великим бројем колонија и Немачке која је тежила да промени тај однос у своју корист. То је био повод да су државе које су имале сличне интересе, и исте противнике, почеле постепено да се групишу у војнополитичке савезе. Тројни савез – Централне силе чиниле су Немачка, Аустроугарска и Италија са циљем борбе за поновну поделу света, а Тројни споразум – Антанта Велика Бри-

танија, Француска и Русија са жељом да сачувају, по могућности и побољшају, стечене империјалистичке позиције. Централне силе, првенствено Аустроугарска и Немачка, тежиле су новој подели света, пре свега колонија, због чега су дошле у конфликт са старим колонијалним силама, нарочито са Енглеском и Француском. Односи између блокова су се временом заоштрили што је проузроковало до тада невиђену трку у наоружавању, а опште је прихваћено да је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву био само непосредан повод за Први светски рат, док су стварни узроци много дубљи. Један од циљева спољне политике

великих сила у предратним годинама био је одржање равнотеже снага у Европи, а оваква настојања преточена су у веома компликовану мрежу тајних и јавних савеза и споразума. После Француско-пруског рата, између 1870. и 1871. године, Британији је, као противтежа традиционалном непријатељу–Француској, више одговарала јака Немачка али је ово становиште промењено након што је Немачка започела остварење плана изградње снажне морнарице, која је требало да парира британској краљевској ратној морнарици. Француска је савезника за супротстављање претњи јаке Немачке пронашла у Русији а Аустроугарска, угрожена јачањем Русије, потражила у

МАГАЗИН

3.6.2018.

Немачкој. У тренутку избијања Првог светског рата, раније склопљени споразуми међу државама само су делимично одређивали на чијој страни која треба да ступи у рат па је Британија, која није имала споразум са Француском и Русијом, ипак ушла у рат на њиховој страни а Италија касније одлучила да се придружи савезницима. Најзначајнији споразум био је првобитни „одбрамбени“ пакт између Немачке и Аустроугарске, који је Немачка 1909. године проширила одредбом по којој ће пружити помоћ Аустроугарској чак и ако она отпочне рат. Слабљење утицаја Аустроугарске на Балкану и јачање панславенског покрета створили су политичку атмосферу у којој се сматрало да је нови рат на Балкану неизбежан. Буђење националне свести одвијало се паралелно са сталним растом и јачањем Србије, у којој је било нарочито изражено антиаустријско расположење након окупације ото-

манске провинције Босне и Херцеговине 1878. године у којој су Срби чинили већинско становништво. Босна и Херцеговина је тек 1908. формално анектирана од стране Аустроугарске која се надала ограниченом рату против Краљевине Србије и сматрала је да ће, уз снажну подршку Немачке, успети да сузбије руске амбиције на Балкану. Растући српски национализам и снажна подршка Русије у почетку имали су за последицу распад Аустроугарске монархије, састављене од једанаест различитих националности, након рата.

Стање у војсци Краљевине Србије уочи избијања Првог светског рата Након завршетка балканских ратова, вођених 1912. и 1913. године, гушења арнаутске побуне 1913. године и појаве епидемије заразних болести, војска Краљевине Србије претрпела је

осетне неповратне губитке у људству, па до почетка Првог светског рата није било довољно времена да се озбиљније реорганизује и попуни. Први светски рат и почетна ратна дејства током 1914. године, српска војска је дочекала углавном са ранијом формацијом, која се показала ефикасном у претходним ратовима. Значајнију измену пред почетак Великог рата представља формирање Комбиноване дивизије, а поред постојећих десет војска је ојачана са још само једном пешадијском дивизијом. Пред сами почетак Првог светског рата, у јулу 1914. године, Краљевина Србија, је имала око четири и по милиона становника, а државна територија се простирала на 98.938 квадратних километара. У њу је укључена дотадашња „Предкумановска Србија“ са присаједињеним крајевима које су чиниле Рашка област, Стара и Јужна Србија, а припали Краљевини Србији после мировног споразума од 30. маја 1913. го-

дине. Од августа 1913. у Старој и Јужној Србији започела је организација пет војних округа, Ибарски, Косовски, Вардарски, Брегалнички и Манастирски– Битољски, а до почетка Великог рата у њима су заживеле само команде које су вршиле регрутовање људства и спроводиле убрзану обуку регрута. Тако је 1915. године, пре почетка тројне инвазије на Краљевину Србију, у саставу Трупа нових области била мобилисана и подигнута само Вардарска дивизија и започета организација Брегалничке дивизије. Војници са којима су ове две дивизије попуњаване били су без патриотског надахнућа, јасне политичке одређености, па и магловите националне свести, а међу њима је било и оних који би се радије борили на другој страни, бугарској. Пред почетак Првог светског рата стање војничке одеће и опреме је било веома лоше, па је први позив Народне војске био снабдевен истрошеним

оделима, преосталим из балканских ратова, други позив није имао комплетну одећу, па је био шаренолико одевен јер је неко имао само блузу, неко шињел или панталоне, а појединци само шајкачу, док је трећи позив био у свом, народном оделу. Поред оскудице у одећи и обући, осећао се велики недостатак и у логорској опреми, храни, телеграфско-телефонској опреми, санитетском материјалу, колима, коњима и многим другим средствима и опреми. Оружје и опрема заплењени од Турака и Бугара током балканских ратова нису могли да попуне све недостатке, а није било ни довољно мостовог материјала за прелаз преко већих река. Војска је на почетку рата располагала са 57.718 коња, 42.611 волова и 23.558 запрежних кола, као и са око шездесет војних и реквирираних теретних и путничких аутомобила. После завршене мобилизације 1914. српско ваздухопловство, које је

формирано у саставу инжењерије 1912. године, располагало је са три исправна авиона, који су чинили Аеропланску ескадру, и само два пилота оспособљена за извршење ратних задатака, док је трећи био командир балонске чете у којој је оспособљено само једно балонско одељење. Активни официрски кор српске војске био је плански, законима и уредбама, усмераван да, на основу квалитетног општег и посебно војног образовања, буде права елита у држави. У току Првог светског рата од 1914. до 1918. године Краљевина Србија је имала укупно 3.712 активних официра, а на врху војничке пирамиде 1914. године су се налазиле три војводе и дванаест активних ђенерала. До краја рата број ђенерала је повећан на петнаест а број војвода на четири, тако да ће укупан ђенералитет српске војске, укључујући и четири ђенерала у резерви, бројати двадесет три особе. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 3.6.2018.

Дуван и болести срца и крвних судова

МАГАЗИН

3.6.2018.

ДУВАН СЛА

АМА СРЦА

- Дуван је значајан фактор ризика за настанак коронарне болести, можданог удара и болести периферних крвних судова. - Недовољно знање становништва о томе да је дуван један од водећих узрока кардиоваскуларних болести. - Глобална епидемија дувана сваке године усмрти преко седам милиона људи, од којих скоро девет стотина хиљада непушача умре због изложености дуванском диму. - У свету има више од једне милијарде пушача, од тога скоро 80% живи у земљама са ниским и средњим приходима. – Истраживање спроведено прошле године на репрезентативном узорку потврђује да 15,3 одсто ученика користи дуван, а нешто већи проценат друге дуванске производе као што су наргиле, електронске цигарете или ајкон који су штетни по здравље као и цигарете

ветска здравствена организација и њени партнери сваке године 31. маја, обележавају Светски дан без дувана, истичу здравствене и друге ризике који се повезују са употребом дувана, а залажу се за делотворне политике којима се смањује употреба дувана. Тема Светског дана без дувана 2018. године је „Дуван и болести срца и крвних судова“, а кампања се обележава под слоганом „Дуван слама срца“. Kампања треба да укаже на повезаност између дувана и болести срца и крвних судова, укључујући и мождани удар, које су водећи узрок смрти на свету, али и могуће акције и мере које би кључни чиниоци, држава и јавност, требало да предузму да би се смањио ризик од настанка срчаних болести насталих због употребе дувана. Овогодишња тема Светског дана без дувана је у складу са глобалним иницијативама и околностима чији је циљ деловање на епидемију дувана и њен утицај на јавно здравље, посебно на умирање и патњу милиона људи на свету. Дуван је значајан фактор ризика за настанак коронарне болести, можданог удара и болести периферних крвних судова, а упркос томе што је познат његов утицај на срце, и што постоји више начина да се смањи последично умирање и оболевање, и даље је недовољно знање становништва о томе да је један од водећих узрока кардиоваскулатних болести. Због њих умире више људи него од било које друге болести у свету, а 12 одсто смртних случајева изазваних кардиваскуларним болестима настаје због употребе дувана и изложености дуванском диму. Дуван је други водећи фактор ризика за кардиоваскуларне болести, одмах иза повишеног крвног притиска, а глобална епидемија дувана усмрти преко седам милиона људи сваке године, од којих скоро девет стотина хиљада непушача умре због изложености дуванском диму. У свету има више од једне милијарде пушача, од тога скоро 80% живи у земљама са ниским и средњим приходима. Обележавање Светског дана без

МАГАЗИН

3.6.2018.

дуванског дима повод је за трибину у оквиру „Мале школе здравља“ коју традиционално организују Завод за јавно здравље, Градски одбор Црвеног крста и Народна библиотека „Стефан Првовенчани“. Најмлађима је и овом приликом указано на негативан утицај употребе дуванских производа на здравље уз подсећање на неке од могућности контроле дувана које је могуће спровести. На индивидуалном нивоу то је уздржавање од пушења, а на институционалном мере које предузимају здравствене сужбе уз услов да држава доследно примењује политику којом се контролише промет ове врсте производа. - Пуши се у затвореном и јавном простору и то је нешто што ћемо морати сви заједно да мењамо како би показатељи преваленције пушења били позитивнији, са њима и утицај на здравље. Највећи број докумената који говоре о утицају на здравље везан за дувански дим, а најновије истраживање о употреби дувана код младих од 13 до 15 година, спроведено 2017. године, потврђује да 15,3 одсто ученика користи дуван, а нешто већи проценат друге дуванске производе као што су наргиле, електронске цигарете или ајкон који су штетни по здравље као и цигарете – каже др Драгана Тендјера Милићевић из краљевачког Завода за јавно здравље. Специјалиста пулмологије др Драган Ђековић указује на директну повезаност учесталости пушења са бројним плућним обољењима, од најблажих у које се сврставају акутни бронхитис и блаже опструктивне болести плућа до најтежих као што су хронична опструктивна болест плућа, хронична респираторна инсуфицијенција и карцином бронха. Забрињава податак да је последњих година учесталост обољевања у порасту о чему сведочи податак да се у Општој болници „Студеница“ сваке године појави стотинак нових пацијената са најтежим обликпм плућних обољења у виду карцинома бронха. Од сто пацијената који се појаве деведесет су пушачи, а десет посто оста-

ли, што потврђује јасну улогу дувана у патогенези ове и других тежих плућних болести међу којима се издваја хронична опструктивна болест плућа. Искуство потврђује да болест, која је у директној вези са дуваном, представља велики терет за здравствене раднике и фонд здравства, јер се стање болесника често погоршава до мере да је неопходно хоспитално лечење. Због свега се последњи дан маја користи као прилика за подсећање надлежнима да не чине довољно на превенцији пушења, да су закони који регулишу употербу дувана врло благи у односу на друге земље, а последице се огледају у податку да је Србија на другом месту у Европи према броју употребљених цигарета по глави становника. Обољевање је у директној вези са дужином пушачког стажа који најчешће почиње у периоду детињства и адолесценције, а др Милош Гостиљац указује на податак да ће 57 одсто особа мушког пола и 56 женског, који су први пут попушили цигарету у детињству, касније сигурно бити пушачи. Подаци истраживања показују да међу средњошколцима 34 процента женског пола и 31 проценат мушког пуши мање од двадесет цигарета дневно, трећина свих адолесцената је прву цигарету пробала између 12. и 14. године, а око седам процената деце је почело са пушењем од 11. година живота. Најкритичнијим се чини период од 14. до 16. године кад почиње да пуши четири петине адолесцената, док међу осамнаестогодишњацима готово да нема особа које тек почињу са пушењем. Читавих 95 одсто средњошколаца који пуше конзумира мање од двадесет цигарета дневно, а више од тога пуши безмало седам одсто мушкараца и четири одсто особа женског пола. - Сматра се да је пушење веома распрострањено код средњошколаца од којих је око 47 процената пробало цигарету већ у току основне школе, а 53 процента саматра да није никакав грех пушити. Анализе показују да 2000. године 42 процента деце није пушило, а да је то 2006. подигнуто на 50 што доказује да се улажу одговарајући напо-

3.6.2018.

МАГАЗИН

ри који би резултирали неким краткорочним ефектима, иако са позиције свеукупног оболевања одраслих ситуација није повољна. Број људи који умиру као директна последица пушења је огроман. У свету је 1990. године од директних последица пушења умрло три милиона људи, 1998. четири, 2020. ће бити осам и по, а сматра се да ће 2030. године умрети десет милиона – каже др Гостиљац подсећањем да друштвена акција указивања на негативне ефекте укључује употребу наркотика и алкохола и срозавање општег нивоа дисциплине, што представља друштвени проблем о коме треба озбиљније размишљати. Значајним за указивање на негативне последице коришћења дуванских производа сматрају се активности Службе за поливалентну патронажу Дома здравља Краљево које се огледају у здравствено васпитном раду, првенствено међу најмлађима, а шеф Службе Ана Ковачевић указује на жељу да овом врстом буду обухваћене све основне школе. Међу онима које су ове године укључене у програм је Основна школа „Живан Маричић“ и ученици шестог и седмог разреда којима је намењено предавање са темом из ове области. Анализа анкете спроведене након предавања показују да је на овом узрасту све више ђака који су упознати са последицама коришћења дувана и штетним ефектима дуванског дима, али и да је све већи број основаца који сведоче да су већ пробали цигарете. Значајном мером за смањење пушења сматра се константно упозоравање јавности на штетне последице по здравље које укључује и сликовне поруке на паковањима цигарета. И док је то у развијеним земљама одавно примењено у Србији још није заживело, као ни довољан број медијских кампања које треба да укажу на штетан утицај дуванског дима по здравље. Број медијских кампања је у знатној мери смањен након 2002. године кад је укинут „дувански динар“, повремене су скромне а дугорочних нема и поред чињенице да су итраживања поле њих у ранијем периоду потврђивала значајне позитивне ефекте. И поред забране рекламирања дуванских производа и спонзорства и даље су, по који пут скривено, присутне и једна и друга појава. Здравствени радници једном од најефикаснијих мера сматрају повећање пореза на дуванске производе, а колико је то ефикасно доказују истраживања која показују да се на овај начин куповина у развијеним земљама

смањује за око четири, а средње развијеним до десет одсто.

Циљеви кампање Светски дан без дувана ове године има за циљ да укаже на везу између коришћења дуванских производа и срчаних и других кардиоваскуларних болести, повећа свест у ширим слојевима становништва о утицају употребе дувана и изложености дуванском диму на кардиоваскуларни систем, пружи могућност да се јавност, држава и други обавежу да ће заштитити људе од употребе дуванских производа и стимулише државе да јачају примену доказано ефикасних мера контроле дувана МРОWЕR које потичу из Оквирне конвенције о контроли дувана.

Мере контроле дувана МРОWЕR Мере Светске здравствене организације назване МРОWЕR у складу су са Оквирном конвенцијом о контроли дувана, а државе потписнице би требало да их примене како би се смањила употреба дувана а становништво заштитило од незаразних хроничних болести. Мере укључују праћење учесталости употребе дувана и политике превенције, заштиту људи од изложености дуванском диму обезбеђивањем затвореног јавног и радног простора и јавног превоза потпуно без дуванског дима, али и пружање помоћи при одвикавању од пушења које је покривено здравственим осигурањем, уз широку подршку становништву укључујући и кратак савет здравствених радника и бесплатно телефонско одвикавање од пушења на целој територији државе. У мере Светске здравствене организације укључено је упозоравање на опасности од дувана обезбеђивањем једнообразних стандардизованих паковања са великим сликовним здравственим упозорењима на свим паковањима дуванских производа уз спровођење ефикасних медијских кампања против употребе дувана које информишу становништво о штетностима употребе и изложености дуванском диму. Листу мера допуњава примена свеобухватне забране рекламирања и промоције дуванских производа, и спонзорства дуванске индустрије, као и повећање пореза на дуванске производе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Трибина Удружења за помоћ особама са аутизмом

МАГАЗИН

3.6.2018.

АУТИЗАМ – ИСТИ

- У време кад су Американци предводили покрет за чистоту расе и генетичку чистоту као врсту заштите породице од угрожавајућег утицаја хендикепираних особа настојали су да, различитим техникама и насилном стерилизацијом да их уклоне из друштва. - Како је аутизам хетероген поремећај по природи и узроцима, не постоји ни један модел понашања, нити облик третмана, који би био апсолутно валидан и ефикасан за све особе са аутизмом. – Особе са аутизмом имају права бар на неке мале изборе у животу, избор хране, када ће лећи, погледати ТВ. - Презентација аутизма у медијима може да одступа од истине. - Аутизам није болест у класичном смислу речи већ неуро развојни поремећај који нема динамику као неке психијатријске болести, али се често у медијима помиње као таква

ИНЕ И ЗАБЛУДЕ

3.6.2018.

МАГАЗИН

Др Ненад Глумбић

дружење за помоћ особама са аутизмом „Аутизам Краљево“ од оснивања настоји да, кроз организоване акције, трибине и друге манифестације, утиче на подизање информисаности, знања и професионалних компетенција заинтересоване јавности, родитеља и стручњака о овој категорији развојних поремећаја које показују пораст у заступљености. У том циљу је организована интерактивна трибина „Аутизам-истине и предрасуде“ на којој је покренуто неколико значајних тема везаних за рану интервенцију, пубертет и породично функционисање особа са аутизмом. Трибина уз учешће професора Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Београд др Ненада Глумбића и председнице Савеза за помоћ особама са аутизмом Весне Петровић, део је програмских активности Удружења које се спроводе преко Савеза удружења за помоћ особама са аутизмом, краљевачком Унијом организација особа са инвалидитетом и Градском управом. Иако је познато да аутизам постоји одувек као посебна клиничка слика први пут је јасно препознат 1943. године а први описи ове врсте ометености, које је сачинио Лео Канер, дају врло добру слику поремећаја. У периоду од тада уочене су бројне заблуде које су резултирале значајним последицама, а др Глумбић наглашава да је прва везана за емоционалне фазе мајке које потенцијално изазивају аутизам. Време кад је први пут описан аутизам поклапа се са периодом кад су Американци предводили покрет за чистоту расе и генетичку чистоту као врсту заштите породице од угрожавајућег утицаја хендикепираних особа због чега су настојали да их, различитим техникама и насилном стерилизацијом уклоне из друштва. У таквом окружењу и Канер је инспирисан доминантном психолошком теоријом психоанализе што је водило ка ставу да емоционалне фазе мајке морају бити одговорне за појаву аутизма код деце. Да у том ставу није био много доследан потврђује оригинални рад у коме се наглашава да је аутизам урођени поремећај што би ослобађало мајке од кривице.

Темом аутизма бавили су се и други аутори попут Бруна Бетелхајма који се у јавности промовисао као доктор иако, као доктор историје уметности, није имао диплому из области дечје психологије. И поред тога до смрти је био убеђен да је у праву и да, поједностављено речено, аутизам настаје тако што дете мора да се усеби, убаци у себе, склони од страшног окружења које формирају његови родитељи, а пре свега мајке. Ставови су у многим срединама прихваћени као истина, и то је трајало деценијама, родитељи су оптуживани а примењивани су и третмани којима су удаљавани од деце. - Занемариване су чињенице да је аутизам три до четири пута чешћи код дечака него код девојчица, а да је код аутизма много чешћа епилепсија него у општој популације. Студије близанаца показују да ако имате двојајчане а један има аутизам постоји вероватноћа да ће имати и други. Та вероватноћа изузетно много расте ако су у питању једнојајчани што указује на генетску предиспозицију, а и низ других чинилаца је ишао у прилог томе да аутизам нема никакве везе са социјалним чиниоцем. Аутизам је довођен у везу са стањем које би карактерисало одсуство емоција, па је и Канер веровао да деца са аутизмом немају емоције, или да су те врло сиромашне и сведене на само пар базичних, углавном негативних, емоција. Касније ћемо се уверити да деца са аутизмом имају проблем емоционалне рекогниције, односно препознавања емоција на лицу друге особе. Зато вас не гледају у очи, па и површан контакт погледом није избегавање. Тај површан контакт погледом који виђамо код особа са аутизмом је знак да не читају емоције са лица, јер немају потребу да гледају у лице, или је контакт врло површан и краткотрајан. Ми имамо проблем да разумемо емоцију коју испољавају на лицу зато што врло често у исто време испољавају две несагласне емоције, а то не умемо баш најбоље да читамо. Једна од предрасуда упућује на поистовећивање аутизма и шизофреније, па се дуго веровало да је то исто и да је аутизам рана дечија

3.6.2018.

МАГАЗИН

шизофренија – каже др Глумбић. Предрасуда без много дуготрајних негативних ефеката је уверење да су родитељи деце са аутизмом богати и образовани, а настала је на основу податка из рада на клиници на којој су до њега могли да дођу само припадници ових слојева америчког друштва. Ово се сматра значајном и због податка да у Америци мање аутизма има код латиноамериканаца и црнаца, а занемарује чињеница да су сиромашнији, и немају социјалну заштиту, због чега ређе одлазе код лекара чиме се смањује могућност детекције поремећаја. Заблудом се сматра и уверење да је аутизам, код свих особа исти због чега се очекује да се понашају на исти, или сличан, начин. Због тога је ближи истини став да, као хетероген поремећај по природи и узроцима, не постоји ни један модел понашања, нити облик третмана који би био апсолутно валидан и

ефикасан за све особе са аутизмом. Овакав став је основа за класификацију третмана, па се зна који су потенцијално ефикасни, који имају шансу да буду ефикасни а који су доказано неефикасни. Поред ових има и веома популарних који припадају групи неефикасних интервенција, па се људи разочарају кад чују за то, а постоји и категорија потенцијално опасних третмана. - Једна од предрасуда која има значајне реперкусије јесте да су то вечита деца, па је важно борити се са таквом врстом предрасуда. Ако верујете да је особа са четрдесет година дете онда ћете му дати играчке а не средства за рад, нећете ту особу учити да буде самостална у кућнима активностима, да самостално пређе од једне тачке у граду до друге, да се бави било каквим радним активностима, него ћете се према таквој особи вечито понашати

као према детету, а то често можемо да чујемо и у нашем окружењу. Став да не могу да заступају себе проистиче из наше навике да о свему размишљамо дихотоно, да или не. Постоје ствари којима не могу себе да заступају, као што се и ми који не припадамо том спектру консултујемо са другом људима, и верујемо им на реч зато што уопште не разумемо одредбу неког уговора или нисмо сигурни да ће наше понашање стварно бити у датој ситуацији прикладно или не. Наравно да је спектар ограничења већи ко дособа са аутизмома, али заборављамо да и оне имају права бар на неке мале изборе у животу, избор хране, када ће лећи, погледати ТВ. И презентација аутизма у медијима може да одступа од истине. Филм „Кишни човек“ је довео до велике сензибилизације јавности за проблематику аутизма, али и за повезивање аутизма

са људима који имају изузетне способности и вештине као да се очекује да имате те вештине да бисте били вредни пажње и рада. Такви много више постоје у холивудским филмовима него у пракси – наводи др Глумбић уз још једно подсећање да аутизам није болест у класичном смислу те речи већ неуро развојни поремећај, који нема динамику као неке психијатријске болести, али се често у медијима помиње као таква. Бројне предрасуде које се везују за аутизам утицале су и на различите третмане који су се користили, или се користе, уз подсећање да се стално појављују нови. Није мали број оних који у одређеном периоду постају модерни, а привлаче интензивно интересовање јавности у кратком периоду. У терапијске сврхе је коришћена психоанализа, потом електрошкови и често бесмислени третмани чији је циљ

да се деца науче вештинама које не користе у свакодневном животу. Позната је и фаза коришћења ЛСД, са којим се експерименталисало јер се знало да мења стање свести, а о ефектима различитих метода сведоче бројне студије, али и коришћења супстанци на бази избељивача Због става да је аутизам повезан са пантљичарама. Др Глумбић потврђује да је заједница која је пропагирала коришћење таквих супстанци била врло активна у виртуалном систему и формирала групе које су функционисале као врста мале секте. - Снимали су то што избацују деца из себе за шта су гастроентеролози тврдили да су делови црева. Онда би узвратили да су део естаблишмента и фармако мафије која не жели да се пронађе лек за децу, а тај лек је избељивач. То је било недавно тако да можемо очекивати да ће се сличне ствари

и даље јављати, па је важно знати неке основне идеје да бисмо избегли такве изазове. Шта је то што треба да побуди сумњу? Ако неко тражи да купите лек или средство, или да идете на третман који много кошта, који је далек и недоступан, то је класичан медијски трик. Траже велику жртву, гарантују велики успех, а обично имају водоинсталатерску варијанту, са пар речи провере да ли се разумете у то, а онда говоре полустручне термине да виде колико могу да вас опељеше и, као сви мајстори, врло брзо укапирају да не знамо. Још једана водоинсталатерска теза, ко вам је ово до сада радио? Све што сте до сада радили не ваља и морате се пребацити код нас. Гарантујемо брз успех, а свако ко гарантује брз успех, можда и добронамеран, вама не чини добро – упозорио је на крају др Глумбић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.6.2018.

Усред сезоне брања трешања

КАО ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА - Засад трешања на скоро шест хектара имања. – Уз помоћ Фонда за развој пољопривреде још 1.100 нових садница што чини укупно четири хиљаде различитог узраста. - Иако сви засади нису у пуном роду процењује се да би могло да се убере читавих 25 тона, што је дупло више него претходне године. - Кад због изузетно високог рода буде извршен додатни притисак на тржиште, а откупна цена падне на педесет динара по килограму, све је извесније да се ни не исплати брање, па би знатна количина могла да остане на гранама. - У време финалне бербе, кад је количина трешања највећа, а плод најкрупнији, добар радник може да убере и 120 килограма током дана. - Искусни воћари знају да је киша највећи непријатељ трешања у току зрења, али наука још није успела да открије праве узроке, па ни да произведе адекватну заштиту

ако је прва декада маја време кад почиње берба трешања у краљевачком крају повољни метеоролошки услови су ове године допринели да прве количине крену према купцима знатно раније, а пред крај месеца берба за неке сорте буде у пуном замаху. То потврђује Ацо Мајсторовић из Дедеваца који је, као највећи произвођач трешања у околини Краљева, овом културом засадио скоро шест хектара породичног имања. Иако је трешња доминантна, а преовладавају квалитетне иностране сорте новијег датума које сазревају у различитим периодима, до следеће сезоне брања на мањим површинама пажњу посвећује гајењу крушке, јабуке и вишње. За реномираног воћара са четвртвековним искуством нема тајни у овој врсти пољопривредне производње започете након повратка са неуспелих студија ветерине, кад су му путоказ за даљи рад биле утабане стазе деде и оца које је требало обогатити новим сазнањима и прилагодити времену за

МАГАЗИН

3.6.2018.

које би се могло рећи да није погодно ни за какав почетак. Да је тако сведочи податак да је за једну немачку марку требало продати петнаест килограма крушака чија просечна цена при извозу у Руску Федерацију данас достиже један евро. Ако се зна да је литар нафте плаћан три марке јаснија је тврдња како се у тешким временима, уз огроман рад, остваривала зарада довољна за пуко преживљавање. И у таквим околностима Мајсторовић се упустио у авантуру гајења трешања, а одлучујућом се показала импресија о релативно малом улогу у почетак производње јер се, у односу на друго воће, користи знатно мања количина пестицида. Да га поколеба у одлуци није могао ни релативно дуг јувенилни период од скоро шест година до пуног рода, што је и два пута дуже него код неких других воћарских култура. Као рекордер по количини произведене, и на тржиште пласиране, вишње Мајсторовић је последњих неколико година повећавао и површине савремених засада овог воћа.

Иако је производња трешње скупља и даље је јефтинија од производње јабука, на шта у значајној мери утиче кратак рок од цветања док роба не буде испоручена на тржиште. На одлуку да јој се посвети утицале су релативно стабилне цене у откупу, које се годинама уназада крећу између 100 и 130 динара што се сматра повољним за произвођаче, али и довољан број откупних места на овом подручју. И поред тога површине засада нису значајне у односу на друге крајеве у земљи, јер је воћарска производња ограничена тек на неколико села, Лазац, Дедевци, Буковица, Роћевићи, Пекчаница и део Врдила, али се појављују и у другим срединама. Овај крај, за разлику од других, има дугу традицију о којој сведоче материјални докази из периода дугог скоро цео век. - Дуги низ година сам сукцесивно ширио засад, а ове године сам уз помоћ Фонда за развој пољопривреде засадио 1.100 нових садница што чини укупно четири хиљаде различитог узраста. Најстарије саднице трешње су

из 1999. године, а прошле године су пострадале од мраза који је преполовио род. Њихов век је још најмање толико, јер ја избегавам да режем велике прореде зато што коштичаво воће онда избацује смолу која му скраћује животни век. Род је ове године одличан, чак и претеран, јер је у време опрашивања време било изузетно повољно. Високе темпертауре и мала количина падавина утицали су да пчеле одлично одраде посао, па је на појединим сортама остало и превише плода. Температура од преко 30 степени није одговарала свим сортама, иако су изузетно цветале и забелеле воћњак као да је пао снег, па се на некима тек спорадично види по који плод. На више од хектара имам између 700 и 800 стабала које је прошле године превремено обрао мраз, па су другу годину без рода – каже Мајсторовић. Иако сви засади нису у пуном роду Мајсторовић процењује да би могао да убере читавих 25 тона, што је дупло више него претходне године. Упркос податку да се за ове сорте у литерату-

ри као почетак брања наводи половина маја прве количине су убране две недеље раније што се не памти током више од последње две деценије. Било би и раније, каже Мајсторовић, да цветање није каснило бар седам дана због позног мраза и хладноће која је уследила након њега. Прве трешње су достигле цену од 250 динара по килограму која се дуго задржала на тржишту све док се није појавила већа количина овог воћа. Лепи дани током читавог месеца утицали су да нагло сазри већа количина што ће, због повећане понуде, у значајној мери утицати на откупне цене. - Локално тржиште неће моћи да поднесе овакву понуду, па очекујем проблематичну следећу седмицу. Иако тренутна цена од 180 динара за килограм квалитетне трешње није лоша мала је количина таквих, па друга и трећа класа у откупу коштају мање од сто динара. Цене нису значајно веће и у продавницама где мало лошије робе има и по 120 до 130 динара, а кад се појави још више биће 50 динара. Зато

ћу настојати да што више пласирам у Чачак, а остатак задржим у хладњачи до времена кад стиже касна сорта која није родила тако да ћу да премостим овај период – каже Мајсторовић који само мале количине трешања пласира на краљевачкој пијаци. У годинама када је у укупној количини значајније учешће квалитетне трешње и цена од 200 динара по килограму се сматра прихватљивом, јер на производњу у значајној мери утичу трошкови радне снаге, горива и пестицида. Деценије искуства у овом послу довољне су да проценат прве класе у годишњем роду достигне две трећине што у значајној мери утиче на уверење о доброј заради. Кад због изузетно високог рода буде извршен додатни притисак на тржиште, а откупна цена падне на педесет динара, све је извесније да се ни не исплати брање, па би знатна количина могла да остане на гранама. Трешња је у повољнијем положају од другог воћа, јер до новог рода има довољно времена да се стабла, летњом резид-

МАГАЗИН

3.6.2018.

бом и распоредом хранљивих материја, припреме за наредну сезону па оно што није обрано не би требало да изазове значајније нагативне последице. Првих дана сезоне брања за рад на плантажи су ангажоване углавном комшије које већ имају довољно искуства у овом послу. На плантажи је тек пет до шест до седам берача, али се са убрзаним зрењем већих количина њихов број повећава. Податак да сва стабла нису иста, са њима ни услови брања, основни је разлог што се избегава плаћање по количини убраних трешања, па берачи морају да се задовоље дневницом од 2.200 динара. Зна-

чајним се чини и податак да трешње по једном стаблу не стижу једновремено па је нека од њих потребно пребирати и више пута, на свака два до три дана. У таквим периодима учинак је мањи, али се компензује већом ценом и мањим ризиком од пуцања плода. У време финалне бербе, кад је количина трешања највећа, а плод најкрупнији, добар радник може да убере и 120 килограма током дана. Собзирома на све видљивије климатске промене очекује се да ће берба трешања потрајати још десетак дана. Иако би период пуног зрења касних сорти требало очекивати почетком јула с обзи-

ром да је род изостао, а друге пораниле, све је присутније уверење да ће берба бити окончана до половине јуна што је краћи период него претходних година. Иако има наговештаја о позитивним ефектима искусни произвођач је опрезан по питању исплативости, јер опасност вреба и онда кад јој се најмање нада. - Трешње иду ка Русији, али се тражи искључиво добар квалитет који је доста споран. Ове године нисам предавао откупљивачима, јер сам постизао изузетну цену на унутрашњем тржишту. Имам купце из Ужица које је деценијама уназад традиционално ве-

лики потрошач трешања, па се тамо пласира више него у Краљеву где је понуда велика због обимне производње. С обзиром да су ми скоро све површине попуњене за идућу сезону планирам мање проширење оних под јабукама и крушкама. Код јабуке је добар род, а код крушке мало дискутабилан због проређивања плодова али се, због мање понуде, очекује већа цена. Синоћ је у доњем делу села град нанео изузетну штету свом воћу. И док код неких врста нешто може да се спаси код трешње више нема чиме да се интервенише да би се спречило труљење, јер су, што је ближе време бер-

бе мање шансе да се то залечи а не остану последице – каже Мајсторовић уз потврду да је прва киша после месец дана због прскања плодова нанела тек малу штету. Искусни воћари знају да је киша највећи непријатељ трешања у току зрења, наука још није успела да открије праве узроке, па ни да произведе адекватну заштиту. И док киша може озбиљно да угрози ову врсту воћа добородошла је за остале врсте, поготово оне које сазревају касније јер доприносу крупноћи плода. И поред чињенице да је воћарски крај у краљевачком крају прилично су-

шан, а бунари са површинским водама недовољног капацитета, мали број пољопривредника се одлучује на копање артерских, па се оријентишу на заливање из речица које током лета не пресушују. Једним од најбољих начина за заштиту рода сматрају се противградне мреже, али је постављање занемарљиво у односу на површину засада. Прихватљивијим се чини осигурање као начин да се, у случају изненадне непогоде, надокнади бар део уложеног у производњу. О томе сведочи искуство Аца Мајсторовића коме се то ранијих година показало довољним да

МАГАЗИН

3.6.2018.

покрије штету понајвише захваљујући доброј процени радника осигуравајућег друштва. Није безначајан податак да трошкови осигурања нису превише високи, али ни чињеница да део субвенционишу држава и локална самоуправа. Четврт века искуства у воћарској производњи довољно је за препоруку свима који намеравају да се баве овим послом да добро размисле пре него се определе за културе које нису довољно испитане у овом поднебљу, јер то може да буде контрапродуктивно. О томе најбоље сведоче примери опредељених за аронију која се, и поред обилног прихода, није показала профитабилном понајвише због проблема са пласманом јер није организован откуп, па се инвестиција сматра промашеном. Опасност вреба и од стручњака у овој области којима највиша академска звања не сметају да на тржиште пласирају своје саднице

егзотичних биљака које на овом подручју нису наишле на погодно поднебље. Због наглог повећања површина под засадима различитих врста воћа све је присутнија опасност ограниченог пласмана због чега и то треба укалкулисати као реалну могућност. Посебно проблематичним чине се вишегодишњи засади код којих је, за разлику од јагодичастог воћа, пре преласка на други вид производње неопходно искрчити терен што није ни једноставно ни јефтино. Један од најважнијих савета упућује на опрезност при планирању производње и потребу да се започне са минималним добитком. Добра потврда су искуства оних који су пројектовали максималну зараду без и једног фактора ризика, а доживели значајно разочарање. Иако локална самоуправа излази у сусрет пољопривредним произвођачи-

ма овог краја, последњи пут приликом решавања проблема водоснабдевања, маћехинским се оцењује однос према путној инфраструктури у коју, сем ургентног санирања ударних рупа у пролеће, деценијама нису улагана значајнија средства. Добар доказ је пут који од Буковице води ка Врдилима чије је стање било повод за обраћање Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта Краљево. Иако је са скупа мештана још у децембру прошле године послат захтев за пријем код градоначелника ни после пола године нема одговора, а ни мишљења Јавног предузећа за уређивање грађевинског

земљишта. У сушно доба године пут не изгледа лоше, поготово кад се зна да у дугом периоду није било значајнијих падавина, али ће се са првим кишама створити значајне ударне рупе. Колико је искусни воћар био у праву кад је тврдио да у овом типу производње не треба правити велике планове најбоље потврђује оно што се догодило у раним вечерњим часовима кад се облак, који није претио чак ни кишом претворио у градоносни и, праћен јаким ветром, сручио на стотинак хектара плантажа под воћем у Дедевцима. Само неколико минута било је довољно да покопа све наде о доброј

заради посебно код култура којима предстоји време зрења. У нешто бољем положају је трешња, јер је добар део већ обран и пласиран на тржиште, па се процењује да степен оштећења на остатку достиже осамдесет процената док је код осталог воћа штета стопроцентна. После предпроцене агената осигурања следи процена коначне штете пред брање кад ћи бити познати коначни ефекти изненадног невремена које је трајало мање од осам минута. Воћарима предстоји додатна хемијска заштита преосталих плодова против труљења и нада да пласирањем каснијих сорти у индустријску производњу штета буде бар мало умањена. Код раних сорти јабука, које је ускоро требало да буду пласиране на тржиште, ни то не помаже, а изостала је и могућност индустријксе прераде јер је неколико тона премала количина да би се покренуле линије.

Четвртвековно искуство не познаје оволики обим штете у мају изазване облаком са тако крупним градом праћеним јаким ветром без кише у тако дугом трајању. Срећном околношћу сматра се што није било великих оштећења на стаблима као у пролеће 2003. кад је изостао род неколико следећих година због чега је било исплативије оштећене саднице заменити новим. Није без значаја ни податак да је добар део трешања већ пласиран на тржиште по вишим ценама, што би у значајној мери требало да ублажи катастрофалне последице елементане непогоде. Оно што се на половини бербе трешања догодило у само неколико минута у значајној мери утиче на процене ефеката овогодишње сезоне, а вредним воћарима не преостаје ништа него да се већ сада окрећу према новој. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

3.6.2018.

МАГАЗИН

Миленко Симовић

Градски хор на клацкалици (2)

- За неколико година Градски хор „Црвчанин“ чак три пута наступио ван Краљева, на фестивалу у Ваљеву, на Опленцу и селу Јасика код Крушевца. – Чланови непостојећег хора сопственим средствима финансирају рад новог диригента. – О сопственом трошку два пута недељно у Крагујевац на пробе пред нови концерт са хором „Лицеум“. - Организатор није водио превише рачуна о хору од кога се очекивало само да наступа на различитим манифестацијама у граду, по правилу да отпева химну. - Средства намењена раду хора нису коришћена на адекватан начин, нити трошена наменски. - Да хор не треба да служи само да би певао химну сведочи репертоар на коме су италијанске, шпанске и руске песме

Фото: М. Радовановић

ПЛАТИ БАТО, ПА ПЕВАЈ

дбијањем да отпева химну на предизборном скупу председничког кандидата Српске напредне странке Градски хор „Црвчанин“ је пропустио прилику да се појави пред рекордно великим бројем људи и шансу која се ретко пружа у каријери. Дан пре наступа тек две чланице хора су биле спремне да се појаве на бини, а захтев да се обогате једним мушким гласом повод да се придружи и Миленко Симовић коме је сваки наступ пред публиком, било којом, увек представљао посебно задовољство. Оно је било значајније од агресивног понашања директорке Културног центра „Рибница“ и притиска на диригента да обезбеди извођаче. И баш због тога разочаравајуће делује њено понашање након наступа и пропуштена прилика да потврди како је избегнута брука која је претила да обележи одржавање ове манифестације. Иако је већ било јасно да хор нема перспективу, и да је време да свако од чланова потражи други начин за задовољавање потребе за певањем, ново

МАГАЗИН

3.6.2018.

обећање да ће бити све у реду поткрепљено је организацијом путовања до Опленца и наступ на отвореном уз неколико других хорова. Одговорним за културну политику града чинило се довољним да је хор, уз њихову помоћ, за неколико година чак три пута наступио ван Краљева, на фестивалу у Ваљеву, на Опленцу и селу Јасика код Крушевца. - После тога почиње тотални крах, јер нас има све мање и мање, нико нас више не зове, а Културни центар нас више ни не предлаже. До тада смо били редовни гости на манифестацијама у библиотеци, а више нас ни они не зову. Прекида се активност што се тиче јавних наступа, али нас двадесетак преосталих пуни ентузијазма и даље радимо. Имамо репертоар, али нас нико не зове. Онда су почеле жучне свађе између диригента и управе Културног центра „Рибница“. Напао је он њих, али су и њему свашта рекли, док једног дана није позвао директорку да дође на нашу пробу. Седела је и културно нас од-

слушала, а кад смо гневно изнели све примедбе за однос према нама, да нико није дошао на наш концерт или пробу, да види у чему певамо, она је само ћутала, онда проговорила уопштено и закључила говор реченицом да је лопта на нашој половини терена уз позив да се договоримо. Чуо сам да ће Културни центар „Рибница“ морати неке кадрове да отпушта, сад свако гледа своје место, па им је најмање важна судбина хора. – каже Симовић. Све се дешавало у ишчекивању Нове године, а резултирало дефинитивном одлуком диригента Радоша Гвозденовића да одустане од даљег рада, што није спречило остале да и даље раде у нади да би могло да се догоди чудо, а наступ у просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ поводом Краљевдана почетком октобра био је прилика за потврду да је то последње виђење. Као један од најстаријих чланова Симовић се сврстава у агилније у трагању за податком да ли хор и даље постоји. Комуникација са оснивачем је прекинута а ентузи-

јасти и даље увежбавају репертоар, овога пута у просторијама Дома Војске Србије, које нису адекватне за рад хора вишег ранга, под вођством Лејле Стојановић. Све је извесније да даљи статус зависи од већине чланова хора, разматрана је варијанта да као „Краљевачко певачко друштво“ приступе пре неколико година основаном друштву „Седам круна“ али се, и поред жеље да буде при некој од јавних установа, извеснијом чини регистрација удружења грађана. Поразно осећање егзистенције у својеврсном вакуму, ни на небу ни на земљи, повод је трагања за новим формама организовања, а ма колико удружење грађана чинило примамљивом варијантом још нема особе спремне да на себе прихвати терет организације. - Ми званично нисмо под Културним центром, али постојимо као хор. Директорка је обавештена, потврдила да још има места за разговор и да је лопта на нашој страни терена. Она седи и ћути, неће да се расправља преко

медија, ми треба да одемо и тражимо да нам се омогући да одемо негде да певамо, а кад се све сабере испашће опет да не можемо ништа. Радош се толико разочарао да није ни дошао на разговор, а скоро је сузу пустио јер му је било тешко колико и мени. Надао сам се, чак да одем и замолим људе из културе да нам помогну јер Краљево, као некада, треба да има хор. Стварно ми је мука, сузе ми очи, а тако је са свим другим члановима. И поред свега добили смо позив и вежбамо песму на латинском језику за концерт у Крагујевцу са хором „Лицеум“. О нама више нико не брине. На последњој проби је било нас тридесетак што је пристојан број за песме које певамо, а ако би све кренуло пуном мером може да се скупи још десетак чланова. И Радош би дао велики допринос, ако треба да помогне овој девојци јер је човек са великим искуством, а спреман је и да пева – каже Симовић. Колико музике, толико пара, порука

је директорке Културног центра „Рибница“ на једној од седница Скупштине града, уједно и повод да преостали чланови хора сопственим средствима финансирају рад диригента. Повољном се оцењује околност да нема трошкова закупа сале за пробе, јер би висина месечног издвајања морала да буде знатно већа. Све ово добар је повод за оно што се ових дана помиње међу члановима хора: „Ако хоћеш, бато, плати па певај“. Настојање да се одговарајућим униформама за наступ хор учини озбиљнијим повод је за ангажовање модног креатора пред први наступ након оснивања. Какви су били резултати најбоље сведочи настојање чланова да их коригују додавањем одговарајућих ешарпи. Искуства хорова из ближег окружења сведоче како је проблем облачења могуће решити на различите начине, по који пут и као надокнаду за наступе у појединим ситуацијама. Податак да је то у локалној средини изостало још један је од повода за закључак да ор-

3.6.2018.

МАГАЗИН

ганизатор није водио превише рачуна о хору од кога се очекивало само да наступа на различитим манифестацијама у граду, по правилу да отпева химну. Међу члановима преовладава уверење да захтеви везани за облачење нису као у случају фолклорних ансамбала, иако су мушкацима потребне бар по две кошуље и панталоне како би их мењали у зависности од програма. Иако у турбулентна времена, каквим се оцењује ситуација у Краљеву, хор сигурно није приоритет локалне самоуправе ипак се очекује више интересовања тим пре што се култура и званично оцењује једном од области у кјој се остварују најбољи резултати. Пословична веза између количине пара и музике међу члановима хора је повод за уверење да средства намењена њиховом раду нису коришћена на адекватан начин, нити трошена наменски. Износ од 160 хиљада годишње у редовима организатора сматра се адекватном надокнадом на годишњем нивоу, а чланови хора потврђују да је то

износ само за ангажовање диригента по основу посебног уговора са њим. - Престанак рада никог није забринуо, као ни оснивање, а ми нисмо прекинули па сами финансирамо хор. Мислим да није решење да се наплаћују услуге, јер би то неко схватио као условљавање па би, да отпева химну, био ангажован црквени хор који је последњих година заузео лепу позицију. Од двадесетак чланова у њему је и нас четворо из градског хора, а било их је и више али су напустили. Очекујемо следећу пробу и одлуку где и како даље, да ли да будемо сами или да приђемо некоме. Од деце која иду у школу не можемо да тражимо паре за диригента, а ако не узмемо од њих мораћемо да одвајамо више. Мислио сам да одем до општине, али чекам да се мало стиша цела бука. Интересује ме да видим ко у овом тренутку може да нам да барем информације. По папирима хор је и даље при Културном центру „Рибница“, а фактички као да и не постоји. У дугом перио-

ду смо служили само да задовољимо форму да град има хор, а никоме нису били значајни успеси, поготово не онај у Крагујевцу какав би много других у Србији желело да постигне. Да хор не треба да служи само да би певао химну сведочи наш репертоар на коме су италијанске, шпанске и руске песме па можемо да наступамо наменски у различитим приликама – каже Симовић. Више од напорних проба два пута недељно, и ретких наступа током неколико претходних година, тешка је неизвесност која се везује за будућност хора састављеног од ентузијаста који воле ову врсту певања, па им никаква жртва није тешка. Добра потврда су два пута недељно одласци на пробе у Крагујевац о сопственом трошку. То је део обавезе према професионалцима из хора „Лицеум“ којима је основни мотив за сарадњу са Краљевчанима квалитет извођења и својеврсна компатибилност потврђена на два заједничка наступа. Градски званичници, бар они који

брину о култури, не изјашњавају се о даљој перспективи хора. Податак да им је до сада најчешће служио само да отпева химну пред обележавање значајних догађаја није довољан разлог за финансирање, јер то може да уради и неко други. Да је по који пут довољно да се задовољни форма потврђује и наступ са почетка ове приче, кад је само три члана наступило на предизборном скупу будућег председника државе. - За толике године били смо у „Жикиној шареници“ у Београду, у Јасики и Ваљеву где смо део трошкова сносили сами, а до Опленца где су нам платили пут. После свега набија нам се на нос да смо певали на гробљу, у библиотеци и „Кварту“ за Краљевдан кад по завршетку следи закуска за све присутне, али не и за чланове хора којима се нико није сетио да понуди бар пиће. Певачко друштво Културног центра „Рибница“ је имало буџет од 300 до 500 хиљада динара, а сваке недеље иду по вашарима и певају старе извор-

не песме. Било је дивно време кад је постојао и хор, а ми се осећали поносно јер је Краљево мало живнуло. Радош је прекомпоновао песму „Стани, стани Ибар водо“ за четворогласни хор, а мислио да и даље доради како би била нешто препознатљиво. Да сам на његовом месту и ја бих одустао од свега јер са оваквим руководством Културног центра „Рибница“ нема шансе за сарадњу, поготово не са директорком која нас је увредила својим ставом. Хор који је некад био Градски хор „Црвчанин“, а сад не знам као се зове, и даље постоји, вредно вежба и плаћа свог диригента – каже Симовић. Недавно усвојен извештај о раду Куллтурног центра „Рибница“ потврђује да Градски хор „Црвчанин“ редовно наступа на свим градским манифестацијама, да је сезону започео наступима на Светосавској академији у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ и Светосавској академији у Дому Војске Србије. „Црвчанин“ је за-

тим наступио на Васкршњем окупљању хорова у Врњачкој Бањи, као и концерту краљевачких хорова у Дому Војске Србије у Краљеву – манифестацији која је имала хуманитарни карактер. Краљевачки Градски хор је наступио и на Фестивалу хорова на Опленцу у Тополи, међу неколико познатих ансамбала из Србије. Најзначајнији наступ је био концерт духовне музике у оквиру програма под називом „У част Стефана Првовенчаног“ где је био део ширег програма „Краљ Стефан Првовенчани – осам векова“ који је град посветио овом великом јубилеју. План рада за ову годину потврђује да ће, сем наступа у граду у оквиру програма којима се обележавају значајни датуми и догађаји, Градски хор „Црвчанин“, сходно расположивим средствима, наступати и на манифестацијама у другим градовима. Укупна буџетска средства за рад Градског хора износе 170 хиљада динара. Т. Радовановић

Почели пријемни испити за упис у средње школе

МАГАЗИН

3.6.2018.

ПРВИ НА ЦРТИ Г

- На територији коју покрива Школска управа Краљево има места за 2.006 ученика првих разреда средњих школа што је 7,44 одсто више од броја ученика који завршавају основне школе. - Нема основе за страх појединаца да би могли остати неуписани. – Дуално образоавње у више краљевачких школа. – На новом образовном профилу модног кројача у области текстилства и кожарства у Машинско техничкој школи „14. октобар“ има места за тридесет ученика. - Гимназија изабрана као место полагања пријемног испита за ученике са простора Рашког управног округа који показују посебну склоност према рачунарству и информатици. - На територији града Краљева основну школу завршава 1.307 ученика

ГИМНАЗИЈАЛЦИ

3.6.2018.

МАГАЗИН

риближавање краја школске године пред велику дилему за избор будућег занимања ставља ученике завршних разреда основних школа и њихове родитеље, али и представнике Школске управе због потребе да ускладе потребе привреде са постојећим образовним профилима. У жељи да то учине на најбољи начин сачињен је предлог плана уписа у средње школе за наредну школску годину коме су претходиле бројне активности Школске управе са надлежним органима у јединицама локалне самоуправе и састанци са директорима школа и другим заинтересованим странама на локалном нивоу. Последњи састанак представника Школске управе Краљево са директорима основних и средњих школа организован је са циљем да се отклоне све недоумице око организовања пријемног и завршног испита, али и уписа ученика у први разред следеће школске го-

дине. Руководилац Школске управе Бојана Маринковић потврђује да на територији коју покрива има места за 2.006 ученика првих разреда средњих школа што је 7,44 одсто више од броја ученика који завршавају основне школе па нема основе за страх појединаца да би могли остати неуписани. Свршеним ученицима основних школа пружа се могућност избора занимања за које се оспособљавање врши по дуалном систему, а на новом образовном профилу модног кројача у области текстилства и кожарства у Машинско техничкој школи „14. октобар“ места има за њих тридесет. По истом моделу стицаће се звање електричари и електромонтери мреже и постројења у Електро-саобраћајној школи „Никола Тесла“, трговци у Економској школи, оператери за израду намештаја у Шумарској школи, а пекари и месари у Пољопривредно-хемијској школи

„Ђорђе Радић“. За једно од 59 места у специјализованом математичком одељењу и 34 у филолошком краљевачке Гимназије први су на пријемни испит изашли кандидати који показују посебну склоност према овим областима. Будући математичари су полагали пријемни испит у петак, а филолози петак и суботу. Краљевачка Гимназија је изабрана као место полагања за ученике са простора целог Рашког управног округа који показују посебну склоност према рачунарству и информатици, а иста могућност пружена је свршеним основцима са севера Косова и Метохије. Од укупно 208 кандидата седамдесет је из Краљева, 43 из Рашке, 61 из Новог Пазара и 34 из Косовске Митровице, а спремност да се усавршавају у овој области показаће данас између 10 и 12 сати. Пријемни испити у Уметничкој школи и Музичкој школи „Стеван Мокра-

њац“ отпочели су првог дана јуна, а завршавају се данас. Контрола регуларности и надзор над спровођењем полагања поверени су председницима школских комисија, а контрола читавог процеса саветницима и супервизорима које именује ресорни министар. Пред великим искушењима су и остали ученици које од 18. јуна очекује полагање завршног испита, а након двосатне провере познавања градива из српског језика следи још толико следећег дана из области математике. Последњи дан полагања је 20. јун кад ће се пред њима наћи комбиновани тест који треба да означи крај прве фазе у школовању и, сабирањем поена из претходна два, обезбеди што бољу позицију при избору жељеног занимања. На територији града Краљева основну школу завршава 1.307 ученика. Највише их је у Основној школи „4.краљевачки батаљон“ 149 и само седам мање у суседној „Светозар Мар-

ковић. Следе „Вук Караџић“ са 133 и „Димитрије Туцовић“ са 107, а затим „Свети Сава“ 96, „Браћа Вилотијевић“ 87, „Јово Курсула“ 80 и „Ђура Јакшић“ из Конарева 72. Основна школа Чибуковачки партизани“ има 71 осмака, „Доситеј Обрадовић“ из Врбе 63, „Живан Маричић“ из Жиче 57, „Драган Ђоковић Уча“ из Лађеваца 41, а „Милун Ивановић“ из Ушћа и Петар Николић из Самаила по 39. На завршни испит у Основој школи „Милунка Савић“ из Витановца изаћи ће 33 осмака, „Олга Милутиновић“ из Годачице 18, „Драган Маринковић“ из Адрана 17, „Јован Дучић“ из Роћевића 14, а „Стефан Немања“ из Студенице и „Јован Цвијић“ из Сирче по 13 којима треба додати и 42 одраслих који завршавају основну школу по истом програму. Најмање ученика је у Школи за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ у којој ову фазу школовања завршава осам ученика.

Као и ранијих година контролу полагања врше просветни радници из других школа, а од ове је уведена новина која омогућава избор школе у којој ће то обављати њени наставници. У Рашком округу је за то изабрана Основна школа „4. краљевачки батаљон“ која на најбољи начин задовољава пет постављених услова, између осталих да нема издвојена одељења и да се завршни испит полаже у једној просторији у присуству просветног саветника током сва три дана. Искуства из ранијих година основни су узрок рестриктивности закона који највећу одговорност за регуларност испита ставља пре директоре и руководице школских управа. Циљ је да спровођење испита допринесе унапређењу система образовања и елиминише и најмању могућност злоупотреба. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 3.6.2018.

МАТУРАНТИ

мали...

МАГАЗИН 3.6.2018.

3.6.2018.

МАГАЗИН

Матија Јаћовић

Фото: М. Радовановић

... и велики

МАГАЗИН 3.6.2018.

100

МАГАЗИН 3.6.2018.

101

102

МАГАЗИН 3.6.2018.

103

104

МАГАЗИН 3.6.2018.

105

Краљевачки предшколци у Дану изазова

МАГАЗИН

3.6.2018.

ДЕСЕТА БИЦ

106

ЦИКЛИЈАДА

- У Дану изазова учествовало преко 120 општина и градова са више од 800 хиљада учесника. - Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ десети пут у акцији Дан изазова. – Крушевац противник у категорији градова који имају између сто и двеста педесет хиљада становника. - Око четири стотине деце из свих предшколско-припремних група, са још педеседак других учесника, провозало бициклима улицама града. - Акцију подржали бициклистички клубови Металац и Чикер, Црвени крст, Министарство унутрашњих послова и Општа болница „ Студеница“. – Бициклијада први пут без Радоша Чубрића

107

3.6.2018.

МАГАЗИН

108

протекле двадесет три године Србија је била успешан учесник Дана изазова, а кроз овај програм се у ранијим годинама укључивало преко милион грађана који су остварили значајне резултате и у међународној конкуренцији. Дан изазова је најмасовнија, традиционална, међународно призната и афирмисана манифестација чију реализацију координира Међународна Асоцијација за Спорт за све и најразличитијим програмским садржајима анимира око седамдесет држава са учешћем преко 60 милиона спортиста, рекреативаца и заљубљеника у физичку активност. У Србији акцију организује Асоцијација Спорт за све Србије, под покровитељством Министарства омладине и спорта и Спортског савеза Србије, а општине и градови се међусобно такмиче у пет категорија. Промовише се петнаестоминутна физичка активност ради здравља, без обзира на полне,

расне, социјалне, економске и друге различитости, кроз широку лепезу садржаја, указује се на неисцрпност инфраструктурних објеката и зелених површина за реализацију сваког од креираних садржаја, уз амбицију да то постане свакодневна потреба грађана бројних локалних заједница. Циљ организатора је да се, у циклусу до 2020. године, манифестацији прикључи преко 100 милиона грађана Европе који желе да се баве физичком активношћу. За Дан изазова је резервисана последња среда у мају кад се планетарна акција организује са циљем анимације што већег броја грађана ради укључења у рекреативне активности са спортским и културним садржајима кроз игру, дружење и забаву. Дан Изазова је истовремено дан позитивне и неусиљене атмосфере који креира самосвест и ентузијазам, дан

активног живљења у којем се не бирају најспособнији, дан који ангажује све грађане без обзира на пол, узраст и ниво физичких и функционалних способности или социјални статус. Суштина програма је међусобно надметање две, жребом изабране, локалне заједнице из исте категорије које ће, коришћењем најразноврснијих спортско-рекреативних садржаја, бити успешније у иницирању и покретању већег броја грађана на вежбање и активност. Минимални задатак је да се сваки грађанин бави одређеним спортско-рекреативним садржајем у трајању од најмање петнаест минута непрекидно, под мотом „Вратите своје улице! Вратите своју будућност!“ и да ту активност пријави општинском или градском Организационом одбору Дана изазова. Овај дан је истовремено прилика за успостављање сарадничких, пријатељских, културних, спортских, привредних и туристичких веза

међу општинама и градовима, како на националном, тако и на међународном плану. Ове године је у акцији учествовало преко 120 општина и градова са више од 800 хиљада учесника, а у међународној конкуренцији земљу су представљале локалне заједнице које су прошле године, у својим категоријама, биле најуспешније у Србији. Основна идеја ове спортске, рекреативне, културне и образовне манифестације, која се одржава у целом свету је да се, кроз игру, такмичење, вежбање, дружење и забаву упуте поруке мира, а спортска рекреација схвати као неопходан садржај у животу савременог човека. Строгим правилима обезбеђују се услови за подједнаке шансе свим учесницима, а омогућавају учешће свог становништва пријављених локалних заједница, као и онима који тренутно бораве у њима. Учествовање подразумева укључење у било који спорт, игру

и физичку активност у трajaњу од најмање 15 минута непрекидно у периоду између седам и двадесет сати, након чега следи сумирање резултата. Могуће било где, код куће, на послу, у школама, обдаништима, у спортскорекреативним клубовима, центрима за рекреацију, парковима, зеленим површинама и слично. По истеку акције утврђује се укупан број учесника локалне заједнице, а упоређењем са укупним бројем становника и проценат учешћа. Масовним учешћем у акцију се ове године десети пут укључила Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ за чијег је противника, у категорији градова који имају између сто и двеста педесет хиљада становника, изабран Крушевац. Око четири стотине деце из свих предшколско-припремних група, са још педеседак других учесника, у тачно заказано време кренуло је на бициклима из парка код Духовног центра

„Владика Николај Велимировић“. Пут их је водио традиционалном трасом од Чика Љубине и Улице „4. краљевачки батаљон“ до Улице Хајдук Вељкове, потом Обилићеве, Олге Јовичић Рите и Омладинске до Трга српских ратника. Стручни сарадник за физичку културу Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ Дејан Јеротијевић подсећа да, у акцији који су подржали бициклистички клубови Металац и Чикер, Црвени крст, Министарство унутрашњих послова и Општа болница „Студеница“, са најмлађима није прослављени бициклиситички ас Радош Чубрић. Учешћем у популарној Бициклијади краљевачки предшколци су испунили годишњи план учешћа у спортским манифестацијама, а пре него што су заувек напустили Предшколску установу учествовали су на завршној приредби првог дана јуна. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

109

110

МАГАЗИН 3.6.2018.

111

112

МАГАЗИН 3.6.2018.

113

114

МАГАЗИН 3.6.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Чаробни принц

низованој на српски језик Јелена Тркуља, Петар Стругар и Душица Новаковић. Филм се приказује до 6. јуна, а пројекције почињу у 18 сати.

Клуб задовољних жена

Свима је познато како се завршавају класичне бајке. Пепељуга се удаје за принца на белом коњу, Снежана такође, Успавана Лепотица се удаје за…исто принца на белом коњу, а како завршава нова анимација продуцената „Шрека“ посетиоцима се пружа прилика да сазнају ако погледају филм „Чаробни принц“. Као беба, принц Шармер је благословен неодољивим шармом због којег се на њега све жене лепе као магнет, јер се свака коју упозна заљубљује у њега. Након што се нађе верен с три девојке, принц уз помоћ странца одлучи да крене у потрагу за правом љубави. Међутим, странац „Лени“ крије велику тајну. Анимирану породичну авантуру у 2Д и 3Д формату, и трајању од тачно сат и по, Рос Векокур је режирао према сопственом сценарију. У оригиналној верзији анимиранм јунацима су гласове позајмили Деми Ловато, Вилмер Валдерама и Сиа, а у синхро-

Славне Оскаровке у новој урнебесно забавној комедији показују како живот у трећем добу може бити итекако интересантан. Радња филма је смештена у Калифорнију, а прати четири пријатељице чији се животи промене након читања књиге „Педесет нијанси – Сива“, у њиховом књижевном клубу. Трилогија „Педесет нијанси“ иначе није врста литературе коју ове успешне и интелигентне даме имају обичај да читају. Међутим, њихови се животи драстично мењају након што прочитају славни еротски роман. Комедију у трајању од сто три минута Бил Холдерман је режирао према сценарију који је написао са Ерин Симс, а главне улоге тумаче Џејн Фонда, Дајана Китон, Кендис Берген

и Мери Стинбурген. Филм је на репертоару Биоскопа „Кварт“ до среде 6. јуна у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Задржи дах

Изненада, и потпуно ненајављено, смртоносна магла се једног дана спустила на Париз и прекрила читав град, а преживели су нашли уточиште на крововима високих зграда. Без било какве информације, без струје, воде и хране, једна породица покушаће да преживи катастрофу али, како сати буду пролазили, постаће јасно да помоћ неће доћи па ће морати да се ослоне на своју срећу. Деведесетдеветоминутну научнофантастичну мистерију је, према сценарију Ђилом Леманс и Џими Бимона, режирао Даниел Роби, а у главнвим улогама наступају Роман Дјурис, Олга Кириленко и Фантин Ардин. Филм се приказује завршно са трећим даном наредне недеље, а пројекције почињу у 22 сата.

115

116

МАГАЗИН 3.6.2018.

117

Против Индије за останак у Светској групи

МАГАЗИН

3.6.2018.

ДЕЈВИС КУП ПОН

118

- Плеј оф меч Светске групе Дејвис купа 2018. против Индије од 14. до 16. септембра у новој спортској дворани у Рибници. – За потврду Међународне тениске федерације пресудно искуство организације сличних мечева у Краљеву. – Допринос Краљева дворана,остали трошкови на терет Тениског савеза Србије. – Негативна искуства из претходног такмичења повод за корекцију цена улазница. - Домаћин настоји да настави једанаестогодишњи наступ у Светској групи, а Индија да се врати после седмогодишње паузе. – Трећи сусрет две репрезентације у последњих тридесет година. – Србија успешнија у Бангалору 2014. – Јунак меча Филип Крајиновић

Фото: М. Радовановић

НОВО У КРАЉЕВУ

119

амо дан након завршетка последње утакмице у оквиру Лиге нација у одбојци, турнира који је окарактерисан као историјски догађај у овој средини, у Краљеву је званично потврђена сагласност за организацију квалификационог меча за останак Србије у Светској групи Дејвис купа. Тениски савез Србије је почетком прошле недеље потврдио да ће плеј оф меч Светске групе Дејвис купа 2018. против Индије бити одигран од 14. до 16. септембра и изразио жељу да сусрет буде одигран у Краљеву, а сагласност Међународне тениске федерације, која је и власник овог престижног куп такмичења, заснована је на искуствима организације два значајна догађаја у овом спорту протеклих

МАГАЗИН

3.6.2018.

120

година. Први је утакмица против репрезентације Хрватске у оквиру истог такмичења, а други против Шпаније у оквиру ФЕД купа. Најава септембарског дуела повод је за долазак званичника Тениског савеза Србије, извршног директора за спортска и организациона питања Душана Орландића и члана управног одбора ове организације Милана Вучковића, и њихов сусрет са представницима локалне самоуправе и Рашког управног округа. - Савез је два пута имао искуство играња у Краљеву и оба меча су протекла у изузетној атмосфери у дворани и великој гостопримљивости града тако да, када смо се одлучивали где да организујемо меч од изузетне важности ре-

лативно лако је било одлучити се за Краљево. Од 14. до 16. септембра ћемо играти меч против Индије за опстанак у Светској групи, а у августу ће доћи до промене правила тако да је важно да останемо у групи и наставимо такмичење у највишем рангу. Дворана нам је дата на располагању, ми ћемо се потрудити да учинимо све како би меч био организован на најбољи могући начина, а наши играчи имају пуну подршку са трибина – каже Орландић уз потврду да овом приликом сви трошкови организације падају на терет Тениског савеза Србије. Меч против репрезентације Шпаније остао је запамћен по недовољној посети, на шта је указала у то време први

рекет српског националног тима Јелена Јанковић, што је објашњено високом ценом улазница која није у складу са могућностима заинтересованих у локалној средини. У Тениском савезу и даље сматрају да је значајнији фактор интересовање посетилаца на шта не може у значајнијој мери да утиче ни агресивна пропагандна кампања. На појачано интересовање за присуство мечу против репрезентације Хрватске утицало је много фактора па је и цена улазница, иако знатно виша него на другој утакмици, дефинисана у односу на процену о могућем броју посетилаца. - Цена никада није одлучујући фактор да ли ће нешто бити распродато, него интересовање за неки догађај. Код

ФЕД купа смо мало промашили, али смо били поведени Дејвис купом који је био много скупљи. Овог пута смо извршили корекције цене карата и у Нишу и у Београду, а тако ће бити и овде. Правила Међународне тениске федерације су врло захтевна, а средства од рекламе и спонзора ограничена па, да би се испунили сви захтеви, мора много да се уложи. Били би задовољни кад би могли да пустимо посетиоце бесплатно, а покријемо трошкове организације. Нажалост, улазнице су битан део буџета у покривању тих трошкова – каже Орландић. Дејвис куп селекција Србије је ову сезону као домаћин почела у Нишу где је на шљаци поражена од екипе Сједи-

њених Америчких Држава са 3:1. Вољом жреба против репрезентације Индије ће се борити за опстанак у Светској групи и победу која би и 2019. обезбедила такмичење у најелитнијој групи у којој је два пута играла финале, а 2010. године освојила трофеј. Два противника се сусрећу пети пут, трећи у последњих тридесет година, након што је Србија победила Индију у Бангалору 2014. године кад је јунак меча био Филип Крајиновић освајањем трећег поена и тријумфа резултатом 3:2. Домаћин први пут после тога настоји да настави једанаестогодишњи наступ у Светској групи, а Индија да се врати после седмогодишње паузе. Т. Радовановић

121

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 3. И 9. ЈУНА

МАГАЗИН

3.6.2018.

3. јун

122

350. — Непотијан, Константинов сестрић, подигао је у Риму неуспешну узурпацију против владара западног дела Римског царства Магненција. 1098. — После петомесечне опсаде, крсташи су у Првом крсташком рату заузели град Антиохију. 1818. — Завршен је последњи британски рат против Марата, чиме је Британија стекла превласт у Индији. 1837. — Успостављени дипломатски односи између Велике Британије и Кнежевине Србије: Кнез Милош Обреновић у Крагујевцу примио акредитивно писмо првог британског конзула пуковника Хоџиза. 1889. — Краљевина Србија преузела је од француског концесионара управљање својом железницом. 1896. — У Москви је потписан уговор Русије и Кине о ненападању у наредних 15 година, а Кина је одобрила Русији да користи железницу у северној Манџурији. 1940. — Окончана је евакуација савезничких снага из Француске у Другом светском рату. Из луке Денкерк бродовима је евакуисано више од 337.000 британских, француских и белгијских војника. 1941. — Почео Невесињски јунски устанак. 1951. — Основано Удружење српских писаца у иностранству (Associafon of Serbian Writers Abroad, ASWA) 1959. — Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали

ресоре одбране и иностраних послова. 1965. — Амерички астронаут Едвард Вајт изашао је из свемирског брода „Џемини 4“ и тако постао први Американац који је „шетао“ космосом, три и по месеца после руског космонаута Алексеја Леонова. 1968. — У Београду, а потом и у другим универзитетским центрима у Југославији, почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији. Протест против привилегија комунистичких функционера, незапослености и угрожавања основних демократских права прекинут је после седам дана након што се студентима преко ТВ Београд обратио председник СФРЈ Јосип Броз Тито, који је подржао студенте и обећао им брже решавање друштвених проблема. 1973. — Совјетски суперсонични авион „Тупољев 144“ срушио се у близини Париза током ваздухопловне изложбе. Погинуло је свих шест чланова посаде и седам француских сељака. 1989. — У експлозији гасовода на Трансибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза. Погинуло је 575 људи, а око 600 је рањено. 1995. — Министри одбране НАТОа и ЕУ донели су одлуку о стварању Снага за брзо реаговање у Босни, које ће штити мировне трупе УН од напада Срба из Републике Српске. 1998. — Брзи воз Интерсити експреса је излетео са шина између Хановера и Хамбурга, усмртвиши 101 особу. 1999. — Председник СР Југославије Слободан Милошевић прихватио је мировни план САД, ЕУ и Русије, који су у Београд донели фински и руски по-

средници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин. План, који је подразумевао долазак међународних снага на Косово, био је услов за престанак ваздушних напада НАТО-а на Југославију. Сазвано је заседање новог парламента Нигерије, чиме је после више од 15 година окончана владавина војним декретима у најмногољуднијој афричкој земљи. 2004. — У Специјалном суду у Сијера Леонеу почело је суђење одговорнима за злочине током грађанског рата у тој земљи у коме је страдало око 200

људи. Тај суд основан је две године раније. 2006. — Скупштина Црне Горе је прогласила независност и од тада Србија и Црна Гора више не постоји.

4. јун 1133. — Немачки краљ Лотар II крунисан је за римског цара током похода на Рим, који је предузео да у Рим врати прогнаног папу Иноћентија II. 1745. — Битка код Хоенфридберга, између пруске и аустријске војске. Део је Рата за аустријско наслеђе, а завршена је пруском победом. 1783. — Француски проналазачи браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут су јавно демонстрирали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом. 1831. — Белгијски Конгрес прогласио је принца Леополда из династије Сакс-Кобург за првог монарха независне Белгије. 1859. — Француска војска под командом Наполеона III је поразила аустријску војску у бици код Мађенте. 1916. — Код Лавова у Првом светском рату почела је Брусиловљева

офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је значајно олакшала положај савезника на западном фронт и у Италији. Брусилов је у августу потукао трупе Централних сила и заробио око 400.000 војника. 1920. — У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте су после Првог светског рата потписале мировни уговор са Мађарском и одузеле јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске. 1942. — Почела је четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату. 1943. — Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо. 1944. — Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату. 1946. — Генерал Хуан Перон изабран је за председника Аргентине. 1970. — Британски протекторат Тонга стекао је независност у оквиру Комонвелта. 1989. — Кинеске власти су растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље. Према званичним подацима погинуло је 300 људи, а 7.000 је повређено, а према извештајима већине светских медија погинуло је више хиљада људи. На првим вишепартијским изборима у Пољској, након скоро 50 година, опозициона коалиција и алтернативни синдикални покрет „Солидарност“ надмоћно су победили владајуће комунисте, што је означило крај комунизма и совјетске превласти у Пољској. Вођа „Солидарности“ Лех Валенса у децембру 1990. постао је председник Пољске. 1991. — Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка. 1993. — Савет безбедности УН одобрио је слање наоружаних трупа у Босну ради заштите шест „зона безбедности“ (Сарајево, Тузла, Жепа, Сребреница, Горажде и Бихаћ) са овлашћењем да употребе оружје, а у случају потребе, одобрено је дејство НАТО

авијације. 1996. — Европска ракета „Аријана 5“ експлодирала је 40 секунди после лансирања. 2003. — У Обилићу на Косову у својој кући убијена су три члана породице Столић, супружници Слободан и Радмила и њихов син Љубинко. УНМИК понудио 50.000 долара награде за информације које би довеле до хапшења виновника тог злочина. Хрватска влада је на шест месеци суспендовала визни режим за грађане Србије и Црне Горе, који је био на снази око 12 година. На изборима у Тогоу председник Гнасингбе Ејадема, освојио је нови петогодишњи мандат. На чело државе дошао је војним ударом 1967. и важи за афричког лидера који најдуже влада.

5. јун 1478. — Пад утврђења Кроја, седиште Скендербега, под власт Османског царства. 1662. — Луј XIV је узео Сунце за свој симбол. 1806. — Наполеон прогласио Холандију краљевином и за краља поставио свог брата Луја Бонапарту. 1827. — Турске трупе заузеле Акропољ и ушле у Атину, након што су сломиле устанак за ослобођење Грчке. 1837. — Српски кнез Милош Обреновић поставио прве економе (агрономи), чији је задатак био да саветују сељаке и настоје да сваки од њих засеје одређену количину пшенице, овса, јечма, кукуруза, кромпира... 1873. — Под притиском Британије, султан Занзибара Саид бин Баргаш затворио занзибарско тржиште робова. 1900. — Британске трупе у Бурском рату заузеле Преторију. 1915. — Жене у Данској добиле право гласа. 1916. — Британски фелдмаршал ирског порекла, лорд Херберт Киченер, освајач Судана и министар рата у Првом светском рату, потонуо са оклопном крстарицом „Хемпшир“, која је, пловећи у Русију, наишла на мину. 1941. — Експлодирало спремиште

123

3.6.2018.

МАГАЗИН

124

муниције немачке војске у смедеревској тврђави у Другом светском рату. Погинуло више хиљада људи, а срушено и оштећено више стотина кућа. Узрок експлозије остао је непознат. 1945. — Представници Совјетског Савеза, САД, Уједињеног Краљевства и Француске потписали су у Берлину Декларацију о преузимању врховне команде над пораженом Немачком у Другом светском рату и њеној подели на четири окупационе зоне. 1947. — Државни секретар САД Џорџ Маршал изнео план о финансијској помоћи Европи разореној у Другом светском рату. „Маршалов план“, којим су САД у периоду од 1948. до 1952. доделиле помоћ од 15 милијарди долара европским земљама, усвојен је исте године на Економској конференцији у Паризу. 1967. — Превентивним израелским нападом почео је Шестодневни рат између Израела и арапских земаља Египта, Сирије и Јордана. 1968. — Палестинац Сирхан Сирхан у атентату у Лос Анђелесу смртно ранио америчког сенатора Роберта Кенедија, млађег брата председника Џона Кенедија, који је такође убијен у атентату, 1963. у Даласу. Роберт Кенеди је наредног дана подлегао ранама. 1972. — У Стокхолму почела прва конференција УН посвећена проблемима заштите и унапређења човекове околине. 1975. — Суецки канал, који је био затворен од израелско-арапског рата 1967, поново отворен за међународни саобраћај. 1992. — Југословенска народна армија напустила касарну „Маршал Тито“ у Сарајеву, чиме је завршено повлачење ЈНА из Босне и Херцеговине. 2000. — Последњег дана посете Русији председник САД Бил Клинтон говорио у Државној думи, као први амерички председник који се обратио руском парламенту. Апелациони суд у Сантјагу укинуо посланички имунитет бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу, отварајући тиме пут за судски процес због злочина почињених у Чилеу током његовог режима. Суд је наредне године

суспендовао процес прогласивши Пиночеа ментално неспособним. 2001. — Лабуристичка странка убедљиво победила на изборима у Великој Британији, а Тони Блер постао први премијер лабуриста са два узастопна мандата. Уједињене нације обележиле 20тогодишњицу појаве АИДС-а. Процењује се да је 58 милиона људи заражено ХИВ вирусом и да је више од 22 милиона умрло у последње две деценије. 2003. — САД и Јужна Кореја постигле договор о измештању америчких трупа из демилитаризоване зоне која је раздвајала Јужну и Северну Кореју. Америчке трупе су измештене у базе јужно од те зоне. 2006. — Црна Гора је прогласила независност на основу резултата референдума, а Република Србија делује као независна и суверена држава. 2017. — Црна Гора је званично постала 29. чланица NATO пакта

6. јун 1508. — Максимилијан I, цар Светог римског царства поражен од стране Млечана у Фурланији. Заузврат потписује трогодишње примирје и препушта неколико територија Венецији. 1513. — Италијански ратови: битка код Новаре - Масимилијано Сфорца уз помоћ швајцарских најамника наноси пораз Французима и поново преузима власт у Милану. 1523. — Густав Васа је изабран за краља Шведске, што је означио симболични крај Калмарске уније. 1654. — Абдицирала шведска краљица Кристина од Шведске под оптужбама за расипништво и разузданост, а на престо је дошао Карл X Густав. Краљица је остатак живота провела по културним центрима Европе, а сахрањена је у цркви Светог Петра у Риму. 1683. — У Оксфорду, у Енглеској отворен први јавни музеј у свету „Ешмолиен“. 1801. — Мировним споразумом у Бадахозу завршен шестогодишњи рат између Шпаније и Португала. Португалија је изгубила део територије источ-

но од реке Гвадијане. 1859. — Квинсленд је постало одвојена колонија од Новог Јужног Велса. 1871. — Немачка је анектирала Алзас, након пораза Француске у француско-пруском рату. 1919. — Укинута је Република Прекомурје. 1933. — У Њу Џерзију је отворен први ауто биоскоп, који је могао да прими 400 аутомобила. 1941. — Адолф Хитлер издао Комесарско наређење тј. Смернице за третман политичких комесара (Richtlinien für die Behandlung polifscher Kommissare). Наређење је захтевало да сваки совјетски политички комесар откривен међу заробљеним војницима буде одмах стрељан. 1942. — Амерички понирући бомбардери су потопили четири јапанска носача авиона у бици код Мидвеја. 1944. — Савезничке снаге у Другом светском рату искрцале се у Нормандији у највећем десанту у историји. 1949. — Објављена књига Џорџа Орвела „1984“, визија света којим влада Велики Брат. 1954. — Преносом манифестације

„Фестивал цвећа“ из Швајцарске почела је с радом Евровизија, телевизијска мрежа европских земаља. 1967. — Египат затворио Суецки канал, дан после избијања израелскоарапског рата. 1972. — У експлозији у руднику угља у Родезији је погинуо 431 рудар. 1981. — У најтежој несрећи у историји железнице погинуло најмање 800 људи кад је седам вагона претрпаног путничког воза исклизнуло из шина и пало у реку Коси у држави Бихар у Индији. 1982. — Израел почео инвазију Либана у настојању да истера припаднике Палестинске ослободилачке организације. 1984. — Тетрис, једна од најпознатијих видео игара, је угледала светлост дана. 1984. — У сукобу војске и екстремистичких Сика који су се забарикадирали у комплекс „Златног храма“ у Амрицару, према индијским војним изворима погинуло је најмање 250 Сика и 47 војника. Поједини медији су објавили да је погинуло око хиљаду људи. 1985. — Израел је после трогоди-

шње окупације повукао већи део снага из Либана, али је задржао гранични појас унутар те земље. 1994. — Срушио се кинески авион који је летео на унутрашњој линији из туристичког центра Си’ан. Погинуло је свих 160 путника и чланова посаде. 1995. — У Јужноафричкој Републици укинута смртна казна. 2000. — Ференц Мадл постао нови председник Мађарске. 2001. — Посланик Либералног савеза Весна Перовић постала је председница Скупштине Црне Горе, као прва жена у историји Црне Горе изабрана на ту функцију. Францускиња Мари Бремонт, за коју се веровало да је најстарија особа на свету, умрла је у сну у 115-ој години живота. 2002. — Индијске снаге безбедности убиле су Мохамеда Рафика Лонеа, вођу исламске побуњеничке групе Харкат-ул-Џехади, која се бори за припајање индијске провинције Кашмир Пакистану. 2003. — Жена, бомбаш самоубица, усмртила је себе и још најмање 17 људи, улазећи у аутобус у северној руској републици Осетија, која се граничи са Чеченијом. 2006. — Република Србија, као следбеник Србије и Црне Горе, постала независна и међународно призната држава.

7. јун 1099. — Крсташи Првог крсташког похода почињу са опсадом Јерусалима. 1494. — Португалски краљ Жоао II и шпански краљ Фердинанд II Арагонски су потписали споразум из Тордесиљаса о подели Новог света.* 1523. — Након победе над Данцима, Густав Васа проглашен, као Густав I, краљем Шведске. Тиме је укинута Калмарска унија формирана 1397. између Шведске, Данске и Норвешке. 1861. — У америчком граду Њу Орлеансу изведена прва представа стриптиза. 1862. — САД и Велика Британија потписале споразум о сузбијању трго-

вине робљем. 1896. — Прва биоскопска представа у Београду. Види Историја филма 1905. — Норвешки парламент (Стортинг) донео одлуку о раскиду уније са Шведском и свргнуо с престола краља Оскара I који се противио тој одлуци. За новог краља изабран је дански принц Карл под називом Хакон VII. 1917. — Британска војска је детонирала 19 амоналских мина испод немачких ровова, усмртивши 10.000 особа у најсмртоноснијој ненуклеарној експлозији коју је изазвао човек. 1921. — Отворен први парламент Северне Ирске. 1929. — Италијански парламент је ратификовао Латерански споразум, чиме је успостављен Ватикан у Риму. 1939. — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД. То је била прва посета британског монарха овој земљи. 1942. — Окончана четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату; Почео је немачки напад на Севастопољ. 1948. — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео оставку, не желећи да потпише нови устав према којем су комунисти преузели власт у земљи. 1971. — Совјетски васионски брод Сојуз II спојио се у земљиној орбити са свемирском станицом Саљут. 1973. — Канцелар Западне Немачке Вили Брант допутовао је у Израел, у прву посету једног западнонемачког лидера овој земљи. 1974. — У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме. 1981. — Израелски авиони разорили ирачки нуклеарни реактор „Осирак“ близу Багдада. 1983. — Лансирана Венера-16, совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вештачки сателит) намењена за истраживање планете Венере. 1988. — У Бангладешу ислам про-

125

3.6.2018.

МАГАЗИН

126

глашен државном религијом, а јаке полицијске снаге стављене су у стање приправности да би спречиле протесте противника ове одлуке. 1990. — Представнички дом америчког Конгреса изгласао забрану продаје компјутера и телекомуникационе опреме СССР-у док Москва не отпочне преговоре о независности Литваније. 1992. — Седам дана након последњег договора о прекиду ватре, борбе на босанско-херцеговачком ратишту су настављене. У Сарајеву су артиљеријски дуели трајали по двадесет сати. 1996. — Војна хунта Мјанмара (бивша Бурма) донела је закон којим је онемогућила рад Националне лиге за демократију, главне опозиционе партије под вођством Аунг Сан Су Цхи, добитнице Нобелове награде за мир. 1998. — Јаке полицијске снаге Републике Србије растуриле су у Приштини протесте косовских Албанаца који су 57. дан узастопно протестовали против српских власти под мотом „Косовонајвећи затвор на свету“. 1999. — У Индонезији одржани демократски парламентарни избори, први пут након 40 година. 2000. — У Коломбу, главном граду Шри Ланке погинуле 22 особе, међу којима и један министар, а око 600 је рањено када је бомбаш-самоубица активирао експлозив на прослави Дана ратних хероја у том граду. 2001. — Бивши аргентински председник Карлос Менем стављен је у кућни притвор, због наводне трговине оружјем. Шест месеци касније укинут му је притвор у недостатку доказа да је био на челу те илегалне трговине. 2011. — У Приштини су запаљена два возила Еулекса.

8. јун 1775. — Британске снаге су поразиле Континенталну војску у бици код Троа Ривјера, последњој великој бици вођеној на територији Квебека, која је била део инвазије америчких колониста на Квебек. 1871. — Аустроугарски цар Франц Јозеф I објавио одлуку о укидању Војне крајине. Одлука спроведена 1873. Кра-

јина била аустријски гранични појас према Турској, по успостављању Аустроугарске монархије. По увођењу опште војне обавезе изгубила војни значај. 1883. — Француска успоставила контролу над Тунисом, својим протекторатом од 1881. Тунис стекао независност 1956. 1922. — Принцеза Марија Хоенцолерн-Зигмаринген се удала за краља Александара I Карађорђевића. 1929. — Маргарет Бондфилд постављена за министра рада, као прва жена у влади у историји Уједињеног Краљевства. 1940. — Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајзенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста. Погинуло више од 1.500 људи. 1941. — Британске снаге и јединице Слободне Француске у Другом светском рату извршиле инвазију на Сирију да би спречиле оснивање база Сила Осовине. 1942. — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале највећи аустралијски град Сиднеј. 1965. — Армија САД у Јужном Вијетнаму добила овлашћење да предузима офанзивне операције. 1972. — Фотограф Асошијетед преса Ник Ут је снимио слику награђену Пулицеровом награду на којој гола деветогодишња Фан Ти Ким Фук трчи по путу након што је изгорела после напада напалмом. 1986. — Упркос оптужбама да је као нацистички официр у Другом светском рату одговоран за злочине у Југославији и Грчкој, бивши генерални секретар УН Курт Валдхајм изабран за председника Аустрије. Бојкотовао га готово цео свет. 1989. — Поморски арехолог др Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк. 1995. — Група америчких маринаца успешно окончала акцију спасавања капетана Скота О’Грејдија, чији је авион F-16 шест дана раније у северозападној Босни успешно оборила Војска Републике Српске. 2001. — Бриселски суд прогласио

кривим и затражио доживотну робију за четири особе, међу њима две опатице, због злочина у Руанди. Савет министара Руанде у децембру саопштио да је у тој земљи 1994. убијено више од милион људи. У једној школи у Икеди, у Јапану, душевно поремећен човек ножем усмртио осам ученика, а 15 наставника и ученика ранио. 2004. — Председник Кине Ху Ђинтао допутовао у посету Пољској, прву посету неког шефа кинеске државе Варшави после 55 година.

9. јун 68. — Римски цар Нерон извршио самоубиство пошто га је Сенат прогласио непријатељем народа и осудио на смрт. 518. — Источноримски (византиј-

ски) цар Јустин I ступио на престо. Његова влада била је увод у сјајно доба његовог сестрића и наследника Јустинијана I. 721. — Одо Велики је поразио Мавре у бици код Тулуза. 1357. — У Прагу на Влтави почела градња каменог моста који је добио назив Карлов мост по имену тадашњег цара Немачко-римског царства и чешког краља Карла IV. Према предању, датум почетка градње одредили астролози. 1462. — Последњи босански краљ Стјепан Томашевић, уздајући се у помоћ хришћанске коалиције, отказао данак турском султану Мехмеду II и признао врховну власт угарског краља Матије I Корвина. Турци 1463. освојили Босну и погубили Стјепана. 1815. — Завршен Бечки конгрес, који је заседао од септембра 1814, када

су га сазвале велике силе да би отклониле последице Француске револуције и Наполеонових ратова у европским земљама. Представник Срба у Бечу, прота Матија Ненадовић, покушао преко руског цара Александра I да заинтересује Конгрес за српско питање, али није успео због противљења Аустрије и Енглеске. 1875. — На брду Градац код Невесиња избио устанак Невесињска пушка. 1898. — Потписан споразум којим је Кина Великој Британији Хонгконг уступила на 99 година. Хонгконг враћен Кини 1. јула 1997. 1914. — У Београду свечано откривен споменик српском просветитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Споменик постављен на улаз у Калемегдан, а после Првог светског рата пренет у парк на Студентском тргу. 1923. — У Бугарској државним ударом оборена влада Александра Стамболијског, лидера Земљорадничког народног савеза Бугарске. Неколико дана после преврата Стамболиски и његови сарадници убијени. 1928. — Енглески микробиолог Александер Флеминг пронашао пеницилин. Његово откриће искоришћено тек 10 година касније када су га Хауард Флори и Ернст Чејн применили као први антибиотик. Њих тројица 1954. поделила Нобелову награду за медицину. 1934. — Настао Паја Патак, један од најпопуларнијих ликова у стриповима америчког цртача, филмског аниматора и продуцента Волта Дизнија. 1943. — Приликом немачког бомбардовања партизанских положаја на Милинкалдама, битке на Сутјесци, рењен Врховни командат НОВЈ Јосип Броз Тито. Том прилком су погинули: Ђуро Вујовић, пратилац Врховног командата и народни херој, члан британске војне мисије капетан Бил Стјуарт и још неколико партизана. 1945. — Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије донело Закон о конфискацији имовине и извршењу конфискације, на основу којег је држава

преузела имовину Трећег рајха и југословенских држављана који су сарађивали са окупатором. Југославија с Великом Британијом и САД постигла споразум којим је Јулијска крајина подељена на две окупационе зоне, А и Б. Прва пала под савезничку, друга под југословенску војну управу. 1972. — Амерички бомбардери напали Ханој и Хајфонг. То је било најжешће бомбардовање Северног Вијетнама од почетка Вијетнамског рата. 1972. — Велике кише су изазвале пуцање бране у Црним брдима у Јужној Дакоти, што је изазвало бујицу која је усмртила 238 особа. 1991. — Од последица ерупције вулкана на планини Пинатубо на Филипинима погинуло стотинак људи, 250.000 остало без домова. 1995. — Колумбијска полиција ухапсила вођу картела Калија Хилберта Родригеса Орехуелу, шефа највећег светског синдиката дроге. 1999. — Представници Војске Југославије и НАТО-а потписали Кумановски споразум којим су окончани ваздушни удари НАТО-а на Југославију, а на Косову, на основу резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, распоређене међународне снаге, међу њима највећи број војника из земаља-чланица НАТО-а. С повлачењем војске и полиције са Косова масовно почели да одлазе и Срби и Црногорци. Према извештајима државних медија, више од 2.000 људи убијено, а око 5.000 рањено у нападима НАТО-а на Југославију, који су почели 24. марта. Тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе.2000. — СБ УН продужио мандат мировним снагама УН на Косову, не обазирући се на захтев Југославије да се те снаге повуку. 2001. — Пакистански суд осудио је бившег премијера Беназир Буто на три године затвора због одбијања да се појави у суду пред којим је оптужена за корупцију.

127

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs