MagaziIN 337 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 337 * 27. мај 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

27.5.2018.

У овом броју: Вода исправна, ваздух под знаком питања Партија борбене левице Право на другачију слику света Део вере и традиције Ка бољем управљању отпадом Формирање и дејство Косовских трупа Хор промуклог гласа Сан Ремо у Краљеву

10 16 20 28 38 40 48 56

Све што је лепо има крај Говор маски Музеји за десет Соба какву желим На репертоару Биоскопа „Кварт“ Догађај од историјског значаја Краљевчани у тиму шампиона У септембру против Индије Времеплов

62 72 78 86 90 92 96 98 102

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево јуче, данас, сутра“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

МАГАЗИН 27.5.2018.

МАГАЗИН

27.5.2018.

Педесет девета седница Градског већа

ВОДА ИСПРАВНА, ВАЗДУХ - Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље у току априла проверавао квалитет 147 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и двадесет узорака сирових вода са црпних станица. - Узорци су три пута недељно анализирани на основни микробиолошки и хемијски преглед, а резултати потврђују да су сви били бактериолошки и физичко хемијски исправни. - Усвојен План детаљне регулације за изградњу коридора инфраструктуре у обухвату Просторног плана подручја посебне намене Парка природе „Голија“. – Управни суд поништио решење Градског већа

Х ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА П

о устаљеној процедури Градско веће једном месечно разматра извештај Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом мерења, на последњој седници за април ове године. Извештај је по правилу тема прве тачке дневног реда, а последњи потврђује да је Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље у току априла проверавао квалитет 147 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и двадесет узорака сирових вода са црпних станица. Узорци су три пута недељно анализирани на

основни микробиолошки и хемијски преглед а резултати потврђују да су сви из мреже градског водовода били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је провераван квалитет воде из реке Ибар са посебним освртом на количину фенола и утврђено да у анализираним узорцима, анализираним пет пута спектро-фотометријском методом, вредности за фенолне материје нису прелазиле максимално дозвољену концентрацију прописану Правилником о хигијенској исправности воде. На основу извршених анализа и струч-

ног разматрања изводи се закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току априла била хигијенски исправна. Као и много пута раније проблематичнијим се показао квалитет ваздуха. И док су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а вредности индекса црног дима испод маскимално дозвољених, концентрација азотдиоксида је четири дана била изнад граничних вредности, а изнад толерантних током једног дана на мерном

МАГАЗИН

27.5.2018.

месту Пљакин шанац. Проблем су правиле и суспендоване честице ПМ10 чија је количина седам дана прелазила граничне вредности на мерном месту Полицијска станица, али и тешких метала из фракције ових честица. И док су средње двадесетчетврочасовне вредности олова, кадмијума и никла биле испод граничних вредности количина арсена их је премашивала чак тринаест дана. Градско веће је донело одлуку о доношењу Плана детаљне регулације за изградњу коридора инфраструктуре у обухвату Просторног плана подручја посебне намене Парка природе „Голија“, који је израдио „Архиплан“ д.о.о. за планирање, пројектовање и консалтинг из Аранђеловца. План на територији града Краљева обухвата делове катастарских општина Брезова, Бзовик, Долац, Дражинићи, Мланча, Ми-

лићи, Река, Рудно, Ушће, Врх и Засад у површини од 160,9 хектара. Израду Плана је финансирала Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге, имплементационог партнера програма „Европски ПРОГРЕС“ – „УНОПС“. Комисија за планове града Краљева сачинила је Извештај о извршеној стручној контроли нацрта Плана који је био изложен на јавни увид тридесет дана почев од 3. јула прошле године. По спроведеном јавном увиду Комисија је сачинила извештај, а након провере поступања по примедбама утврдила да је плански документ значајније промењен у једном делу па је потребно, да се за део нацрта наведеног овог документа, понови јавни увид. План је поново изложен на јавни увид у трајању од петнаест дана, почев од 30. октобра прошле године, након

чега је сачињен нови извештај и упућен у даљу процедуру прибављања сагласности надлежног органа на Извештај о стратешкој процени утицаја плана на животну средину и сагласности министра надлежног за послове просторног планирања и урбанизма. Након што су прибављена позитивна мишљења министарстава заштите животне средине, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре комисија је дала позитивно мишљење на план који се са Извештајем о стратешкој процени упућује у процедуру јавног увида у трајању од тридесет дана током којих је потребно прибавити проверу испуњености услова ЈП „Путеви Србије“ издатих за израду плана. На основу захтева који је градоначелнику Краљева упутило Јавно комунално предузеће „Пијаца“ Градско веће је донело решење којим се уступа

мобилна стамбена јединице за стварање бољих услова пијачног пословања у Ушћу и околини, без економског интереса, а са тежњом да се унапреди социјални карактер. Мобилна јединица је неопходна ради обављања административних послова, складиштење контролних мерних инструмената и остале опреме, само привремено док се не изгради средњорочним планом предвиђени објекат за администрацију. Пред члановима Градског већа нашла су се и два захтева грађана за препарцелацију због формирања грађевинске парцеле за потребе озакоњења објеката који се налазе на њима и формирање комисије чији је задатак давање предлога скупштинске одлуке о непосредном прибављању у јавну својину града Краљева непокретности означене једне катастарска пар-

цела за потребе Месне заједнице Шумарице, а ради уређења површине јавне намене. Задатак Комисије је да сачини предлог скупштинске одлуке којом се даје сагласност за препарцелацију. На основу захтева спортских клубова који за тренинге користе простор Спортске хале у Рибници и Спортске хале у Краљеву, а у складу са Одлуком о обезбеђивању средстава за остваривање интереса у области спорта, Комисија за избор годишњих програма у области спорта донела је предлог решења о распореду и времену коришћења ових објеката до краја године без надокнаде. Право на коришћење стекли су одбојкашки клубови Рибница, Техничар, Краљево, Економац и Гимназијалац, кошаркашки клубови Слога Елит, Полет, Плеј и Ушће, Женски кошаркашки клуб Краљево, Рукометни

клуб Металац и Женски рукометни клуб Металац. Разматрано је и десет жалби грађана на решења и закључке донете у првом степену, приговора и захтева, а да Градско веће по који пут прекорачи надлежности потврђује пресуда Управног суда Одељење у Крагујевцу које је доставило Одељење за послове органа града. Пресудом је уважена жалба Ракић Божидара и поништено решење Градског већа уз обавезу да се плате трошкове управног поступка. У образложењу пресуде потврђено је да Градско веће није надлежно да одлучује по жалби против решења Одељења за пореску администрацију Градске управе, коју је требало без одлагања вратити надлежном првостепеном органу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 27.5.2018.

Девет година Покрета социјалиста у Краљеву

МАГАЗИН

27.5.2018.

ПАРТИЈА БОРБЕНЕ ЛЕВИЦЕ

- Као антиглобалистичка партија Покрет социјалиста види будућност планете у савезу слободних нација, а сматра да човек без слободног испољавања националног не може бити слободан човек. – За датум оснивања Градског одбора Покрета социјалиста у Краљеву симболично изабран 25. мај који је деценијама обележаван као Дан младости. – У Краљеву четири године као парламентарна странка. - Свечаности обележавања девете годишњице постојања присуствовали су коалициони партнери, али и успешни краљевачки привредници. - Прилика за озбиљне разговоре и размену позитивних искустава која би могла да буду примењена и у овој средини

27.5.2018.

МАГАЗИН

ао политичка странка Покрет социјалиста је основан у јулу 2008. године са циљем да одговори на немар владајућих елита према човеку, и жељом да се покаже одговорност према генерацијама које долазе. Покрет социјалиста темељи постојање на марксизму, као и другим учењима и идеологијама којима се ослобађа човек, и успостављању социјалистичких друштвених односа. Појавио се у време дубоких политичких и друштвених промена у Србији и њеном окружењу, а себе види као будућу централну снагу националног, радничког и економског препорода земље. Као антиглобалистичка партија Покрет социјалиста види будућност планете у савезу слободних нација, а сматра да човек без слободног испољавања националног не може бити слободан човек. Због тога жели сигурну, солидарну и просперитетну, развијену и хуманију Србију, а коначним циљем формирања

и постојања сматрају се срећа и слобода појединца и држава благостања као основне одреднице сврхе политичког деловања. Програм партије је дефинисан у атмосфери бруталне експлоатације и потпуне небриге владајуће класе и њених политичких представника за судбину свих који живе само од свог рада, па је оцењено да ове околности захтевају сажимање позитивног искуства левице и радничког покрета и свих искустава која су већ постала цивилизацијске и социјалне тековине модерног живљења. У времену криза политичке репрезентације, самим тим и легитимизације, и покушаја брисањa граница између левице, центра и деснице, питање модалитета деловања и организовања оцењено је једним од кључних питања савремене политичке сцене. Због тога је примарни задатак савремене, аутентичне левице да очува реалну везу са социјалним слојевима које политички

репрезентује, заступајући њихов интерес на конкретан и борбен начин. Ширење страначке инфраструктуре допрло је и до Краљева где је пре девет година основан градски одбор, а за то симболично одабран 25. мај који је деценијама током двадесетог века обележаван као Дан младости кад су сви били раздрагани и срећни. Пригодна свечаност коју је поводом девете годишњице постојања приредио Градски одбор Покрета социјалиста прилика је за подсећање на жељу руководства да врати срећу и осмех на лице. - Као борбена левица ту смо да заштитимо све који су социјално угорижени или не могу да нађу и прокрче себи пут у животу. Четврту годину смо парламентарна странка у Краљеву и покушавамо да, кроз скупштинско деловање, учинимо да наш град буде бољи и лепши, да се живи онако како би требало. Мислим да смо на путу да то остваримо, а то се осетило последњих

пар година поготово што смо нашим деловањем у Скупштини града многим добрим одлукама успели да допринесемо значајним променама. На путу смо да развијамо наш град, а у наредном периоду ћемо, уз већу подршку коју очекујемо од суграђана, још више моћи да допринесемо да сви живимо равноправно, и колико толико једнако, јер то наши суграђани заслужују – каже председник Градског одбора Александар Ерац. Потврда овог става огледа се у активностима представника ове политичке опције у државним органима, пре свих Министарству за рад запошљавање, борачка и социјална питања у време док је на његовом челу био председник Покрета социјалиста Александар Вулин. Ерац подсећа да су у том периоду бројни Краљевчани успели да реше значајне проблеме и, кроз социјални програм, остваре право на исплату значајне суме новца након

престанка рада у некадашњим предузећима. Прелазак у Министарство одбране прилика је за допринос градњи станова за припаднике снага безбедности од којих је значајан број стациониран баш у Краљеву. - Генерално се трудимо да помогнемо у што бржој реализацији отварања радних места, активно учествујемо у томе и мислим да ћемо следећу годину дочекати са неколико хиљада нових. Скупштинска већина у којој учествујемо на путу је да изгради затворени базен који је преко потребан, а успели смо да оснујемо и установу за пружање социјалне помоћи како бисмо избегли искуства других градова где су та средства делила одређена удружења. Кроз институције као што су Центар за социјални рад и Центар локалних услуга новац који град издваја, и који нам трансферише Република, мислимо да најбоље знамо коме је потребан, па се трудимо да свим суграђанима који те-

шко живе помогнемо, а социјално угрожене категорије упослимо и изједначимо живот у граду како би било што мање разлика, а то је суштина деловања Покрета социјалиста као борбене левице – каже Ерац. Свечаности обележавања девете годишњице постојања присуствовали су коалициони партнери, али и успешни краљевачки привредници који се у центру пажње политичких субјеката нађу само у време предизборних кампања. Покрет социјалиста настоји да покаже како води рачуна и о њима, а поштује и праве пријатеље међу којима су се ове мајске вечери нашли бројни представници градских одбора партије из других средина. У свечарској атмосфери била је то прилика за озбиљне разговоре и размену позитивних искустава која би могла да буду примењена и увој средини. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Друго протестно окупљање на Тргу српских ратника

ПРАВО НА ДРУГАЧ

МАГАЗИН

27.5.2018.

- Протестно окупљање је нова прилика за подсећање на проблеме бивших радника „Аутотранспорта“ у вишемесечном настојању за наплату неисплаћених зарада и потврду да неће одустати од смиривања све док то не буде учињено. - Језик је најбоље оружје у борби против гушења слободе за јавно окупљање, изговорену или написану реч. - Град, и кључне ресоре у њему воде квитери, кондуктери, тапетари, цвећари, металоглодачи, а културу они којима је задња књига коју су прочитали „Орлови рано лете“ и „Тајно друштво ПГЦ“. - Јавни позив председнику државе да бар једном дође у Краљево

ЧИЈУ СЛИКУ СВЕТА

27.5.2018.

МАГАЗИН

ао што је договорено претходне среде на истом месту у исто време и наредне су се окупиле присталице опозиционих странака како би изразили протест против тренутног стања у граду након објављивања резултата конкурса и расподеле новца из градсе касе пројектима којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања. Седам дана је претходно било тема бројних разговора у различитим круговима због чега се са нестрпљењем очекивало ново окупљање грађана и потврда жеље да их буде бар два пута више. Иако је тешко проценити број присутних чини се да се није много разликовао од претходног окупљања без обзира што су за ову недељу најављени довољано атрактивни нови заговорници ставова опозиције о тренутној ситуацији у граду. Довољно гласно озвучење и иста музика као и претходне недеље нису

превише стимулативно деловали на велики број наизглед незаинтересованих који нису били спремни да устану са клупа по ободу централног градског трга и придруже се онима који су сами себе прогласили слободним и храбрим грађанима. Међу њима су позната лица са краљевачке сцене, садашњи и бивши одборници у Скуштини града али и два народна посланика Српског покрета Двери, први човек краљевачких дверјана Драган Весовић и председник Покрета Бошко Обрадовић. Стиче се утисак како се организаторима, на чијем је челу Удружење староседелаца Краљева и околине, није превише допала идеја да се говорници обраћају присутнима са импровизоване говорнице направљене од једног стола па су неколицина нових остали недовољно видљиви свима који су нашли довољно времена, и мотива, да се и ове среде окупе испред популарног Милутина.

Иако је седам дана раније наговештено да ће од начелника Рашког управног округа бити затражено покретање поступка за смену челних људи локалне администрације, и о томе обавештена јавност, на овонедељном скупу није било ни наговештаја да би се могла чути која реч о томе. Протестно окупљање је нова прилика за подсећање на проблеме бивших радника „Аутотранспорта“ у вишемесечном настојању за наплату неисплаћених зарада и потврду да неће одустати од смиривања све док то не буде учињено. Речи подршке упућене су и представницима двеју локалних телевизија које су у расподели средстава медијима остале кратких рукава што је у редовима опозиције протумачено као намера власти да затвори све оне који заступају другачије мишљење. Прилику да се обрати присутнима добио је по оштром језику познат некадашњи одборник у Скупштини града

Раде Ерац. Оштар језик је прилика за потврду како је баш то најбоље оружје у борби против гушења слободе за јавно окупљање, изговорену или написану реч, али и поруку представницима власти који, како рече, циклично понављају историју коју смо имали пре двадесет и више година. - Нажалост, на нашу несрећу, ово што се дешава у Краљеву данас дешавало се пре равно 22 године. Данас смо на истом месту, са истим задатком а против истих који су и тада узурпирали право на јавно информисање и јавно изговорену реч. Овде сам да питам ојађене грађане који су гласали за два литра зејтина и месни нарезак од ћуретине, да питам јесте ли очекивали да ћете у будућности имати Ану Брнабић у фотељи Николе Пашића? Јесте ли очекивали, када сте гласали за два литра зејтина и месни нарезак од ћуретине, да ће Александар Вулин да седи у фотељи војводе Радомира Путника?

Када сте гласали за два литра зејтина и месни нарезак од ћуретине јесте ли, као народ Николе Тесле, очекивали да Електросрбију воде они који имају референце равне референцама неког који продаје, што би Шојић рекао, јагњећо и прасећо? Јесте ли очекивали да овај град, и кључне ресоре у овом граду, воде квитери, кондуктери, тапетари, цвећари, металоглодачи, јесте ли очекивали да културу овога града воде они којима је задња књига коју су прочитали „Орлови рано лете“ и „Тајно друштво ПГЦ“. За шест година добили сте два семафора, један кинески дућан и коцкарницу „Маршал“, уз опште одушевљење онога ко је главни министар културе у овом граду, јер су недавно окачили Броза да нишани поново на Милутнина као да је 1914. година – каже Ерац. Разлог незадовољства и овога пута је била расподела пара којима локална самоуправа субвенционише рад

удружења грађана, што је повод за констатацију да за то нису криви „момци који су се латили власти у Краљеву“. Њима се замера што ћутке прихватају и извршавају све што им се наложи, а не питају се ништа јер су имали несрећу да прерано ускоче из патика у лаковане ципеле, а из пазарских фармерица у листер одела. - Суштина је изгледа оно чега се највише боји Српска православна црква, а боји се предстојеће издаје српских националних интереса што је основни разлог због чега се гасе медији у читавој Србији. Читавој Србији су потребни медији који ће бити не телевизије него оружја за масовно уништавање. Оно што су Пинк и Хепи то морају бити све локалне телевизије, морају уништити све што је способно, здраво, едуковано, школовано, што стреми бољитку мора да буде потапкано по глави. Циљ је заглупљивање широких народних маса преко риалити програма и свега

27.5.2018.

МАГАЗИН

онога што гледамо на телевизијама са националном фреквенцијом. Многе од тих телевизија су у власништву оних људи којима је дато у руке оружје за масовно уништавање, а не би прошли лекарски преглед ни да добију ваздушну пушку – закључио је Ерац. Ставове бивших радника и овога пута је заступао председник удружења Иницијатива за права радника Драган Митровић указивањем на неповољан положај оних од којих, због покренутих тужби за неисплаћена потраживања, извршиоци траже да плате високе судске таксе. Заступник свих краљевачких радника који су се нашли у сличном положају подсећа да је у ресорном министартсву 28 пута преговарао са особом која је пре тога била конобар у Сурдулици. Све то је повод за јавни позив председнику државе да бар једном дође у Краљево као што је то више пута чинио кад су у питању друга места. Представницима власти се замера због неповољног радног окружења у коме је највећи број оних који мају срећу да

раде као надокнаду прима минималну зараду. Први човек удружења Отписани Мирољуб Баковић добио је прилику да се обрати присутнима и позове председника Скупштине града да под хитно сазове састанак шефова одборничких група у локалном парламенту и проблем који је изазавао толико незадовољство опозиције реши на најбољи могући начин. Таквим се сматра поништавање конкурса или ребалансом буџета којим би се обезбедила додатна средства за оне који су приликом прве расподеле остали кратких рукава. Уверење да међу присутнима на Тргу српских ратника има представника полиције, тужилаштва и судства повод је за питање шта су учинили поводом кривичних пријава које је председник Удружења староседелаца Краљева и околине Иван Матовић поднео против неколицине особа из врха локалне власти због сумње да су починили тешко кривично дело злоупотребе службеног положаја зарад стицања личног богат-

ства за себе и себи блиске људе. Отписани су током последње две године четири пута тражили оставку градоначелника и сваки пут, верује Баковић, за то имали довољно чврсте разлоге. Поводи за то су постављења блиских пријатеља на одговорна места у локалној администрацији, заташкавање афере везане за „крађу струје и воде“, партијско запошљавање ... Листу говорника закључио је одборник Покрета Двери у Скупштини града др Зоран Чворовић потврдом да је још од Светога Саве у овом народу битан сој, а не број. Због тога никога не би требало да брине број окупљених на другом по реду протестном скупу у центру града изазваног једном одлуком Градског већа. Чворовић указује да је основни мотив за окупљање жеља да се одбрани право на здраву памет, али и устане против корупције каквом је оцењена расподела буџетски средстава намењених локалним медијима. То што је урадила власт, по Чворовићу без ика-

квих критеријума самовољно дајући једној телевизији скоро све а другима скоро ништа, оцењено је као најбољи пример корупције и покушај да се купи један медиј, а преко њега право грађана на здраво расуђивање. - Ако не устанемо против овога, нису они угушили медије него су купили нас, купили су нас зато што смо заћутали јер су кренули да угасе друге медије и да угасе право на истину. Кажу људи, нећу да присуствујем протесту зато што се тамо не говори о одузетим платама, о неисплаћеним зарадама. Зар мислите да ћете и једно право остварити у земљи у којој је забрањено право да другачије мислите и да видите другу слику осим оне коју диктира власт? Ја се не кајем што сам као студент у Београду учествовао у свим протестима од деведесетих година до данас. Не кајем се што сам овде протествовао 1996. и седме. Не кајем се јер сам бранио исте оне вредности које бих бранио и данас, независно од тога што су

они који су предводили те протесте злоупотребили народну вољу и поступали само у личном и најсебичнијем интересу, и интересу оних који су их довели са стране. Зато немојте да се кајете што нас овде нема много и знајте да вам слободу нико неће дати на тацну. Политичку слободу, право да се изборите за своје мишљење, да се изборите за слободно информисање, можете да изборите само ви. Не страхујте од злоупотреба. Не кајем се ни за 9. март, ни за 1996. и седму јер сам у свим тим приликама бранио право на другачије мишљење, бранио сам право на слободу и зато очекујем, ако ово језгро остане, да ће се протест ширити зато што овде није реч о борби за страначке интересе, за интересе било које клике или лобија. Овде бранимо право на другачију слику света – закључио је он. Чини се да неупућенима и није баш јасно шта се дешава испред Споменика српском војнику, а најбоља потврда су зачуђена лица групе туриста који су се, у организованој колони, преко трга

упутили према Хотелу „Турист“. Много респекта према проблемима незадовољних нису имали ни најмлађи којима окупљени нису сметали да испред њих тротинетом провозају неколико кругова око споменика. И друго протестно окупљање завршено је шетњом градским улицама, овом приликом нешто дужом него седам дана раније. Потврда о изостанку дозволе за кретање коловозом разлог је да се колона троторатом низ Улицу цара Лазара упути до зграде Полицијске управе, а потом Улицом Војводе Путника настави до њеног почетка код Ауто мото друштва. До повратка на почетну позицију колона се кретала улицама Димитрија Туцовића, Олге Јовичић Рите и Омладинском са жељом да пиштаљкама и буком на различите начине пробуди оне који још немају довољно храбрости, или мотива, да им се придруже. Ново окупљање на истом месту и у исто време заказано је за следећу среду. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.5.2018.

Обележена градска слава Свете Тројице

МАГАЗИН

27.5.2018.

ДЕО ВЕРЕ И

- Градска слава се у Краљеву, после полувековне паузе, обележава од 2005. године захваљујући старешини Храма Свете Тројице Јовану Ђорему. – Радници „Фабрике вагона“ су пре Другог светског рата на дан градске славе имали нерадни дан како би учествовали у литији. – На двеста година старом храсту испред Духовног центра „Владика Николај Велимировић“, урезан крст није зарастао ни после полувековне паузе. – Данас сечење славског колача, вечерња служба и плетење венчића као светиње која одбија нечастиве силе. – Градска слава није везана ни за једну партију, човека или породицу, већ све становнике

Фото: М. Радовановић

ТРАДИЦИЈЕ

27.5.2018.

МАГАЗИН

лава је код Срба одувек била саставни део вере и традиције породице и града, а у Краљеву је установљена још 1824. године кад је кнез Милош Обреновић у вароши подигао цркву и посветио је Светој Тројици. Градска слава се славила до Другог светског рата након кога је укинута као и крстоноше по селима. Све до тада литија је на дан славе ишла кроз град правећи круг који симболизује берићет, радост, рад, мир и заштиту града и места од свега што није добро. Обележавање славе је у Краљеву укинуто у време атеизма и поред видљиве потребе да народ иде путевима вере и традиције као што је то било од памтивека. Након поновног установљења ви-

шепартијског система градске славе се обнављају на територији целе Србије, а у Краљеву захваљујући старешини Цркве Свете Тројице Јовану Ђорему који се 2005. године, поштујући процедуру, обратио Скупштини општине пре него што је захтев упућен Комисији за верске односе локалног парламента. Три пута је требало објашњавати како се некада прослављало и указивати на чињеницу да су, што је потврђено провером, радници „Фабрике вагона“ имали нерадни дан да би учествовали у литији. До установљења градске славе требало је правно регулисати бројне детаље како би одлуку, као највиши законодавни орган града, могла да верификује скупштина. О разумевању које

су показали одборници најбоље сведочи податак да је одлука, као једна о ретких у праламентарном животу града, донета једногласно јер су све политичке партије подржале предлог због уверење да слава није везана ни за једну партију, човека или породицу, већ све становнике града као што је случај и у другим срединама. У поређењу са временом кад су у литијама по околним селима учествовале подугачке колона трактора са приколицама пуним људи прославе су у новије време скромније, са тек два возила, што је последица све мањег броја људи спремних да учествују. Због тога се у неким селима и не организује, а у другима се свела на обележавање у

црквеној порти. У Недељу Свете Педесетнице 27. маја Црквена општина при Храму Свете Тројице и град Краљево прослављају славу Силазак Светог Духа на Апостоле, Свету Тројицу. Након служене празничне вечерње службе дан раније кроз град је прошла свечана литија у којој су били свештенство, представници локалне самоуправе, Војске Србије, Полиције, Жандармерије и грађани. Као и свих ранијих година на почетку колоне је крст праћен заставом Србије са десне и заставом града Краљева са леве стране, а следили су их барјаци које су носили припадници Жандармерије и Војске Србије уз појање пригодних песама у извођењу црквеног хора. Свеча-

на литија се и овај пут зауставила код две стотине година старог храста, који је по веровању заштитник града, испред просторија Духовног центра који носи име владике Николаја Велимировића. Повод за то је читање молитве и обнављање урезаног крста који није зарастао ни током полувековне паузе. Након што је преливен вином, а присутни покропљени светом водицом, молитва и јеванђеље прочитани су за срећу и спас од временских непогода и злих духова. Крст се обнавља сваке године, а литија потом наставља Омладинском улицом до центра града и Споменика српским ратницима палим за слободу отаџбине 1912-1918, где се чита моли-

тва за све који су дали животе у ратовима од Косовског боја до данашњих дана. Литија наставља према Тргу Јована Сарића до споменика изгинулим у последњим ратовима, да би се Улицом цара Душана вратила у црквену порту. Након јутарње службе и литургије јутрос је обављено сечење славског колача, а за народ припремљено послужење. Током поподнева и вечерње службе у цркву се уноси трава, а за време читања три молитве присутни три пута клече и плету венчиће које носе кући као светињу која одбија нечастиве силе. Вечерњом службом и ове ће године бити стављена тачка на обележавање градске славе. Т. Радовановић

МАГАЗИН 27.5.2018.

Реформа накнаде за унапређење животне средине

КА БОЉЕМ УПРАВ - Фирме које не плаћају накнаду за производе који након употребе постају посебни токови отпада представљају нелојалну конкуренцију одговорној привреди. - Накнада у коначној цени производа учествује и више од десет одсто. - Циљ да се унапреди јединствени електронски регистар произвођача и увозника и кроз измену процедура побољша систем наплате накнаде и процес сакупљања отпада у локалним самоуправама. - Управљање отпадом први приоритет Министарства заштите животне средине. - Равноправни услови рада, и прилика да предузећа добро послују и запошљавају, нису могући ако се толерише да неко не плаћа накнаду

МАГАЗИН

27.5.2018.

ако у Србији послује више од једанаест хиљада произвођача и увозника производа који након употребе постају посебни токови отпада, мање од половине је надлежним институцијама поднело годишњи из-

вештај о количинама стављеним у промет током прошле године. Извештај представља основу за одређивање и наплату накнаде за управљање овим производима када постану отпад, међу којима су најчешће велики и мали

кућни апарати, ИТ опрема и друга електрична и електронска роба. Фирме које не плаћају накнаду представљају нелојалну конкуренцију одговорној привреди, јер накнада у коначној цени производа учествује и ви-

ВЉАЊУ ОТПАДОМ ше од десет одсто што грађане који купују од савесних трговаца ставља у неравноправан положај. Уз све то и буџет Србије је ускраћен за значајна средства која могу да буду уложена у унапређење система сакупљања и рециклаже отпада. По завршетку радног сусрета чланова и партнера Националне алијансе за локални економски развој са министром заштите животне средине Гораном Триваном потврђена је потреба за успостављањем фер услова на тржишту, уз неопходност да држава обезбеди свеобухватну наплату накнаде. Зато су Национална алијанса и компаније Горење и Кока-Кола ХБЦ Србија, уз подршку Немачке развојне сарадње, покренули пројекат назван „Ка бољем управљању електричним и електронским отпадом“ са циљем да се унапреди јединствени електронски регистар произвођача и увозника и, кроз измену процедура, побољша систем наплате накнаде и процес сакупљања

отпада у локалним самоуправама. Министарство заштитне животне средине је подржало пројекат што је резултирало потписивањем споразума о сарадњи на његовој реализацији, а Триван посебно нагласио да је управљање отпадом први приоритет Министарства. Зато се очекује да пројекат окупи представнике државе, привреде, цивилног сектора и академске заједнице и да користи искуства земаља које су у овој области испред Србије. Триван потврђује жељу да се потписивањем споразума уреди систем наплате накнаде уз нагласак да се у Министарству са нестрпљењем очекују први резултати анализа како би били преточени у законе и праксу. Значајном се оцењује потреба да се свима који се баве бизнисом омогуће равноправни услови рада и прилика да добро послују и запошљавају, а то није могуће ако се толерише да неко не плаћа накнаду. Пројектом је предвиђено унапре-

ђење софтвера за евиденцију обвезника и наплату накнаде, увезивање ресорних институција – Министарства заштите животне средине, Агенције за заштиту животне средине, Управе царина и инспекција, као и унапређење процедура и јачање свести о значају сакупљања и рециклажи електронског и електричног отпада, а средства за реализацију обезбедили су Немачка развојна сарадња и компаније Горење и Кока-Кола. Чланови Националне алијансе за локални економски развој су на радном састанку указали на потребу измене накнаде за унапређење животне средине, у процесу доношења закона о накнадама за употребу јавних добара, а с обзиром да основицу за обрачун висине накнаде представља површина некретнине или приход, а не емисија загађења, сматра сe да је реч о намету парафискалног карактера. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

27.5.2018.

МАГАЗИН

Војска Краљевине Србије (13)

ФОРМИРАЊЕ И ДЕЈСТВ - Силина удара на територију Краљевине Србије допринела је утиску да се ради о ,,Трећем балканском рату“, јер је напад арнаутских побуњеника извршен из два правца, са југа и са севера. - Европском јавном мнењу путем агресивне пропаганде сервирани извештаји о српско–црногорским злочинима над албанским цивилима. - После балканских ратова Аустроугарска је све отвореније подстицала нове арнаутске побуне и новчано издашно помагала арнаутске предводнике у борби против нових српских власти на Косову и Метохији

ВО КОСОВСКИХ ТРУПА С

едмог јуна 1913. године Трећа армија је престала да дејствује на косовском војишту, па је тога дана њеном штабу наређено да се пребаци у Скопље, а формиране су Косовске трупе са задатком да поседну и обезбеђују дотадашњу војишну територију. У састав Косовских трупа ушле су Дринска дивизија другог позива, допунски батаљон Шумадијске дивизије првог позива и 10. 11. и 12. пешадијски пук трећег позива. Истога дана је, наредбом Врховне команде, целој војсци Краљевине Србије објављен завршетак рата с Турцима, а увођење српске административне упра-

ве над областима које је држала војска Краљевине Србије правно и формално је окончано у септембру. Покушај разоружавања Арнаута у ослобођеним областима допринео је стварању нових ,,одметника од власти“, а сукоби са наоружаним групама забележени су код Лепосавића и Истока, док је стање анархије било упадљиво у Качаничком срезу који је дуго био ван домашаја цивилне власти. Јака агитација Арнаута против предаје наоружања у приштинском крају је резултирала масовном акцијом сакривања оружја, због чега је у пролеће 1913. спро-

ведено прикупљање из непослушних арнаутских села у призренском крају, али је избила нова оружана побуна. Напади арнаутских чета на српску војску, општинске чиновнике и свештена лица, настављени су и у лето, а посебно су интензивирани за време Другог балканског рата. Од побуњеника у области Дренице заплењено је преко 20 хиљада пушака, али је арнаутски вођа Бајрам Цури кријумчарским каналима успевао да сународницима доставља оружје припремајући их за нову побуну. Из Цариграда су у Валону стизали турски официри, који су се укључили у обуку вођа

27.5.2018.

МАГАЗИН

арнаутских побуњеника, а у пролеће 1913. учестали су упади Арнаута преко демаркационе линије. Упадима су руководили Хасан Приштина и Иса Бољетинац, а крајем лета међу побуњенике стижу и искусније бугарске комите. Гласине о скорашњој побуни великих размера освануле су и у вестима светских агенција, које су тих дана јављале да се 20 хиљада Арнаута креће ка Битољу. Силина септембарског удара на територију Краљевине Србије допринела је утиску да се ради о ,,Трећем балканском рату“, јер је напад арнаутских побуњеника извршен из два правца, са југа и са севера. Упад са југа је предводио Иса Бољетинац са бугарским официрима и комитским четама, као и са заосталим снагама турског корпуса из Драча, јачине око 12 хиљада људи, а побуњена групација је успела да запоседне градове Дебар, Охрид и Стругу и да са тог простора изврши продор ка Гостивару. Упад на територију Краљевине Србије северним правцем вршили су арнаутски емигранти са Косова који су успели да запоседну Љуму, опколе Призрен и

заузму Ђаковицу. Њихова акција је спретно синхронизована са мобилизацијом европског јавног мнења, којем су предходно путем агресивне пропаганде сервирани извештаји о српско–црногорским злочинима над албанским цивилима. Уследио је енергичан одговор српских снага, а победа код Пишкопеје допринела је брзом слому арнаутске оружане побуне, па је војска Краљевине Србије поново ушла у Дебар. Започето је чишћење терена од побуњеничких и комитских оружаних група у западној Македонији, али и поновни прелазак српске војске на тло Албаније, ради потпуног слома арнаутске оружане побуне. После балканских ратова Аустроугарска је све отвореније подстицала нове арнаутске побуне и новчано издашно помагала арнаутске предводнике у борби против нових српских власти на Косову и Метохији, што се посебно нескривено очитовало после Сарајевског атентата 1914. године. Интензивирала је ангажовање косовских емиграната са намером да преко њих отвори бочни фронт према српској војсци, па је за ту улогу

Херцег Нови постао логистички центар арнаутске обуке и припреме за оружану побуну на Косову и Метохији. Финансирање побуне је ишло преко аустријског представника у Међународној контролној комисији у Албанији, који је био задужен и за транспорт експлозива и муниције које су аустроугарски бродови допремали у Медову. Ипак, незаинтересованост међу католичким албанским племенима за нову побуну, и успорени транспорт оружја ка Пишкопеји, ометали су предвиђени упад Хасана Приштине на територију Краљевине Србије, па се планирана побуна свела на неколико качачких инцидената и пљачкашких похода око Призрена. Командант Трупа нових области ђенерал Дамјан Поповић је фебруара 1915. у сукобима код села Жура и Морине поразио Хасана Приштину, иако је овај био добро наоружан аустријским топовима и митраљезима, а у војном врху Краљевине Србије сазрело је уверење да се већи упади качака могу спречити само окупацијом северне Албаније. Позив Есад–паше из опкољеног Дра-

ча убрзао је одлуку председника српске владе Николе Пашића да затражи дозволу од Антанте и притекне у помоћ. Упркос противљену савезничких сила, операција је покренута, а трајала непуних месец дана, после чега су освојени Елбасан и Тирана и том приликом предати српском савезнику Есад–паши. После ове акције српске војске уследио је прави грађански рат у Албанији, арнаутски прваци су били у потпуном расулу, па се Есад паша одужио Пашићу тако што је немилосрдно гонио качаке из земље. Средином октобра 1915. године, током тројне инвазије на Краљевину Србију, на чело трупа Нових области постављен је ђенерал Петар Бојовић који је, услед честих напада качака у рејону Качаника, на пут Гњилане–Урошевац и Криву Реку, наредио узимање талаца из редова утицајних мештана у селима у којима су избијали нереди. У новембру 1915. године, током повлачења српске војске ка Косову Пољу, отпочела је нова оружана побуна косовских и македонских Арнаута, а упоредо са њом и масовно дезертирање муслимана из српске

војске приликом њеног повлачења. Како се аустријска претходница приближавала Новом Пазару тако су и злочини према српској војсци кулминирали, па су качаци из села Кабаш у манастиру светог Марка код Призрена убили 130 српских војника и неколико десетина избеглица. Тада су у Косовско-митровачком округу деловале три побуњеничке арнаутске чете које је Хасан Приштина ставио на располагање аустроугарској војсци. Само током 1914. и 1915. године, од Сарајевског антентата до повлачења српске војске преко Црне Горе и Албаније, српска жандармерија је у борбама са побуњеницима, арнаутским качацима на подручју Косова и Западне Македоније, имала губитке од 277 погинулих жандарма, док је на другој страни убијено око 400 арнаутских качака. Краљевина Србија је пре балканских ратова и ослобођења Јужне и Старе Србије заузимала површину од 48.303 км² на којој је 1912. године живело око 2.922.000 становника. После Балканских ратова, а на основу потписаног лондонског и букурештанског Уговора о миру,

присаједињењем ослобођених области је проширена за још 39.497 км² нове територије на којој је тада живело око 1.208.000 становника.

Сукоб војних и цивилних власти у новоослобођеним крајевима Бројни су примери сукоба војних и цивилних власти у новоослобођеним крајевима током 1912. и 1913. године. Организација власти спровођена је у складу са одредбама Уредбе о служби у позадини војске на основу које командант самосталне Јаворске бригаде пуковник Миливоје Анђелковић Кајафа 5. новембра 1912. године извештава Штаб Врховне команде да је у окрузима Пљевљима и Сјеници одредио начелнике, мајоре Илију Радивојевића и Боривоја Тошића, и замолио да у овим местима одреди судије, као и да прецизира који су његови даљи задаци. Начелник Штаба војвода Путник је следећег дана наредио: „У Пљевљима оставите само 1.

МАГАЗИН

27.5.2018.

батаљон, а Ви са осталим трупама вратите се на становање у Сјеницу док се власти нарочито не организују, у Пљевљима организујте општинску власт, а за команданта места одредите једног својег официра“. Војвода Путник је експедитору свог штаба издао наредбу: „Саопштите ову депешу Владином комесару господину Милораду Вујичићу, ради његовога даљег рада.“ Пуковнику Анђелковићу су убрзо почеле да стижу жалбе становника Пљеваља и околине у којима су наводили да их нове власти новчано кажњавају више него што су то чиниле турске. Знајући да становништво има минималне новчане приходе, захтевао је од начелника округа да му достави списак новчано кажњених лица, како би проверио истинитост жалби. Начелник је избегао да достави тражени списак, па се жалио инспектору Одељења за полицијске послове Врховне команде да Анђелковић тражи оно на што нема право и да такве податке сва-

ког месеца шаље Врховној команди. Пуковник Ађелковић је уочио малверзације и крађу од стране тек постављених представника цивилних власти, због чега је и тражио списак, а начелник округа му није доставио како би прикрио малверзације цивилне власти. Радикали који су тада били на власти, плашили су се од честитог пуковника Анђелковића, па су правили смицалице чак и у току Првог светског рата, када је као командант ојачане Дунавске дивизије првог позива успешно бранио Београд. Иако му је било дозвољено да напусти град, и заузме боље положаје, лажно је оптужен за нека недела на Торлаку, где му је било командно место. Сукоби цивилне и војне власти временом су кулминирали, а пример је извештај инспектора Вујичића од 31. децембра 1912. године министру унутрашњих дела о злоупотребама полицијске власти у Велесу, Тетову и Приштинском, крају као и о постављењу привремених

начелника округа од стране команданта Треће армије из састава команде у тек освојеном приморју у Албанији. По пријему извештаја министар Протић је сутрадан, поред осталог, наредио инспектору Вујичићу: „Што се тиче постављања цивилних власти у Приморју препоручујем Вам да саопштите и умолите војводу да прими к знању ово и нареди даље шта треба: Ја и Министарски савет сматрамо да се од тренутка од кад сте Ви у Штабу Врховне команде као мој повереник, не могу постављати ни привремено ни за стално цивилне власти без споразума са Вама и са мном. Одавде је преко Вас саопштено Врховној команди да у Приморју не треба постављати цивилне власти из политичких разлога, него да се могу само као помоћници одредити цивилна лица која ће радити у име њихово и као прости помагачи њихови. Ако је збиља Иван Иванић постављен, треба да се одмах смени, њега његова прошла служба дисквалификује за ма какав посао у но-

вим крајевима. Може тамо остати само као помоћно лице команданту али никако као окружни начелник.“ Војвода Путник је примио „к знању“ и регулисао да се напише наређење команданту Треће армије, како је тражио министар Протић. Међутим, тада је ђенерал Мишић образложио војводи Путнику мишљење засновано на прописима, па је 5. јануара 1913. године својеручно написао објашњење министру које је потписао војвода Путник: „Постављање окружних начелника у Приморју Симе Аврамовића и Ивана Иванића, ствар је команданта Треће армије сходно пропису чл. 223 Уредбе о служби у позадини војске, са којим питањем Врховна команда није имала посла. Они су по горњем пропису само привремени вршиоци тих дужности, док се други редовним путем не поставе, без права на какве званичне рекламације. Они су дакле само помоћници војних команданата за расправу полицијских питања у

тим областима. Аврамовић је резервни капетан прве класе на служби у Штабу Треће армије, а Иванић јој придат за страну коресподенцију. Ако се са политичких разлога тамо неће постављати нарочити окружни начелници, ипак док се тамо налазе наше трупе, мора бити и наша некаква лица за расправу полицијских питања онако, како је то учинио командант 3. армије.“ Принципијелни поступци ђенерала Мишића, без обзира на непрописне захтеве радикалских првака–министара и њихових људи, био је један од разлога његовог пензионисања у септембру 1913. године, због наводне кривице за губитке војске током гушења арнаутске побуне у јесен 1913. године. Сукоб цивилних и војних власти временом је тињао, а ескалираће почетком 1915. године када покушаји мешања цивилних власти у рад и надлежност Врховне команде постају све учесталији. Сукоб се пренео и на највиши ниво, у њега бива умешана Влада и регент Александар

лично, а све учесталије се покушавало да се негативно утиче на ауторитет начелника штаба Врховне команде војводе Путника. Иако се заговарала његова смена, војводин ауторитет у војсци и народу је и даље био велики. Примајући краљевска овлашћења и функцију Врховног команданта српске војске, регент Александар је неоправдано и непромишљено захтева да му војвода Путник подноси на сагласност све оперативне заповести. Убрзо након овога уследило је ново саопштење регента, којим даје на знање Врховној команди, да ће убудуће лично вршити распоред ђенералштабних официра што је, по Закону о војсци, била искључива надлежност Врховне команде. Постављањем ђенералштабних официра по својој вољи на најодговорније позиције Александар је желео снажно да истакне и учврсти свој положај Врховног команданта у српској војсци. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 27.5.2018.

Градски хор на клацкалици

МАГАЗИН

27.5.2018.

ХОР ПРОМУК

- Неизвесна судбина Градског хора „Црвчанин“ који је годинама уназад окупљао заљубљенике у ову врсту музике, а опстајао највише захављујући изузетном ентузијазму диригента Радоша Гвозденовића. - У „Жикиној шареници“ као у Карнеги холу. - Док су мање квалитетни хорови крстарили земљом, не ретко и Европом, краљевачки је гостовао у свом граду и имао проблем да оде до села Јасика у околини Крушевца, јер нико није био спреман да финансира трошкове превоза. – Након два заједничка наступа угашен Градски оркестар. – Ни после великог успеха на фестивалу у Ваљеву није промењен однос према хору. – Хор одбио да отпева химну на предизборном скупу Александра Вучића

Фото: М. Радовановић

КЛОГ ГЛАСА

МАГАЗИН

27.5.2018.

азматрање извештаја о раду јавних установа на једној од последњих седница Скупштине града било је повод за питање директорки Културног центра „Рибница“ која је разлоге за застој у раду Градског хора „Црвчанин“ покушала да образложи са само неколико речи: „Колико пара, толико музике“. У таквој ситуацији готово нико не може са сигурношћу да потврди каква је судбина хора који је годинама уназад окупљао заљубљенике у ову врсту музике, а опстајао понајвише захваљујући изузетном ентузијазму диригента Радоша Гвозденовића. У неизвесној ситуацији, каквом је окарактерисано тренутно стање Градског хора, тешко је наћи адекватног саговорника који би довољно ауторитативно могао да оцени рад и резултате остварене од оснивања до тренутка кад је његов глас постајао све тиши, чини се и промуклији. Један од ретких спремних да осветли поједине сегменте у раду је Миленко Симовић,

заљубљеник у хорску музику и један од најоданијих чланова који није посустајао ни у тренуцима кад је ентузијазам највећег броја других почињао да ишчезава. Са дистанце од неколико година Симовић сведочи да се идеја о оснивању хора родила у глави Радоша Гвозденовића који је у дугом периоду пре тога радио са мањим хоровима у околини Краљева, претежно црквеним. У време кад су црквени хорови изводили искључиво композиције примерене служби у храмовима, а хор Културно уметничког друштва „Абрашевић“ био на знатно нижем нивоу од оног какав заслужује град величине Краљева, отпочели су први разговори са особама које су већ имале извесно хорско искуство. Велике амбиције је гајила и тадашња директорка Културног центра „Рибница“ Александра Кљајевић због жеље да, поред бројних секција, културну понуду заокружи оснивањем градског хора и оркестра. Обавезу да изврши одабир инструменталиста при-

хватио је професор Александар Јаковљевић, а певача Радош Гвозденовић. - Крећемо у врло скромним условима, међу љубитељима музике је нас неколицина из старог црквеног хора који је Радош водио при Храму Светог Саве, а давних година прекинуо са радом из мени непознатих разлога. Онда је почео да окупља друге чланове на основу личних познанстава, али од првог дана нисмо били у могућности да направимо праву аудицију јер простор у коме смо радили није био чак ни за дечји хор. Кренуло се амбициозно, Радош пун ентузијазма заказивао је пробе два до три пута недељно, јер је директорка тражила да што пре спремимо програм како би се представили и показали да Краљево има прави градски хор. Почели смо са лаганим маштовитим хорским композицијама, а било је и забавних песама у обради које би употпуниле програм како би посетиоце приволели да то мало више слушају. Увежбали смо десетак песама, а ди-

ректорка искористила да оде у Радиотелевизију Србије након чега смо наступили у „Жикиној шареници“ што је за нас било као да смо певали у Карнеги холу – сећа се Симовић. Број чланова међу којима је било особа различите старости и занимања је варирао, од четрдесетак на почетку у појединим периодима се знатно смањивао. Један од разлога је уверење о неадекватним условима за рад у недовољно акустичној просторији у којој није могао да се стекне прави утисак о квалитету онога што хор у датом тренутку пружа. Ако се томе дода чињеница да је за интонацију коришћена хармоника коју је диригент доносио од куће онда је јасна жеља Александре Кљајевић да обезбеди адекватније услове. Нашла их је у Свечаној сали Градске управе која је два пута недељно, са клавиром, била резервисана за пробе хора и први наступ заједно са оркестром. Растући ентузијазам чланова основа је брзог напредовања по питању квалитета, али и броја нових

хорских композиција на репертоару. - Радош је био носилац свега, бирао репертоар и уносио целог себе запостављајући чак и приватни живот. Потпуно се предао послу, увек је стизао на време, сам доносио ноте, а ми само долазили да певамо. Проблем је био у томе да му помогне бар неко од званичника, првенствено из Културног центра. Док је директорка била Кљајевићка некако је и ишло, а њеним одласком све се руши као кула од карата. Почиње смена директора и мењају се људи који руководе центром. Пре него што је ово почело колико се сећам било их је троје или четворо, а кад је интензивирано кадровско запошљавање наилазио сам у канцеларији једанаесторо који седе за компјутерима и играју се. Нико није знао да пружи било какву информацију, упућивали су један на другога а настављали да се играју, и тад смо видели да нешто не ваља – каже Симовић. Жеља свих чланова одувек је била усмерена ка што већем броју наступа,

по угледу на друге у различитим срединама, а једини трошак изискивао је превоз. Све друго чланови су били спремни да поднесу сами, а после гостовања у своје домове прихвате хорске ентузијасте из других градова. И док су мање квалитетни хорови крстарили земљом, не ретко и Европом, краљевачки је имао проблем да оде и до села Јасика у околини Крушевца јер нико није био спреман да финансира трошкове превоза. Увек нови захтеви Културног центра појачавали су незадовољство међу члановима хора међу којима је било довољно спремних да га напусте кад већ нису у ситуацији да наступају. У најнеповољнијем положају био је диригент распет између руководства Културног центра „Рибница“ и чланова који нису увек били спремни да поверују у информације које им је доносио, што је често било повод жучних расправа. Ма колико да су у годишњим плановима Културног центра фигурирали трошкови хора сумњало се да се

МАГАЗИН

27.5.2018.

знатан део средстава прелива на рад других секција. - Расположење полако почиње да пада, али се стишава након одласка на престижни фестивал у Ваљево на коме смо делили друго и треће место у својој категорији, што је за нас било превелики успех у конкуренцији хорова са много дужом традицијом. Боли сазнање да то ни на који начин није обележено у Краљеву, чак ни да неко задужен за културу позове Радоша и каже свака част, да нас охрабри и саслуша наше проблеме. Директорка није Радошу дозвољавли никакву

комуникацију са било ким у локалној самоуправи, а муке је било и око плаћања трошкова аутобуског превоза до Ваљева. Одговорно тврдим да њима уопште није био циљ да хор напредује, а битно је само да постоји јер су на конто хора добијали укупну суму новца. Угашен је и оркестар који је радио три године од формирања, а заједно смо наступали само два пута. Њима је била важна само бројност секција да би примали новац, како је распоређиван у оквиру друштва не знамо, али могу да претпоставим.

Ни локалну самоуправу хор није много интересовао, сем да се као градски хор појавимо на некој манифестацији и отпевамо химну, а на крају су и они дигли руке од нас – каже Симовић. У таквој ситуацији никога није изненадило појачано незадовољство и све мањи број чланова, поготово у мушком делу који се свео на по три баса и тенора, због чега је Гвозденовић био принуђен да пред значајније наступе у помоћ позива пријатеље из Музичке школе. Наду да ће бити мало боље подгрејала је информација о новом гостова-

њу у телевизијској емисији „Жикина шареница“, а повод за шалу међу члановима хора констатација да ће гостовати на централном градском тргу у свом граду. Успех остварен на фестивалу у Ваљеву није остао незапажен у другим срединама, што се манифесовало појачаним интересовање других хорова за сарадњу која никад није остварена због немогућности да се подмире путни трошкови и на адекватан начин дочекају гости. Ма колико били вољни и на већу жртву чланови хора то нису могли из сопствених средстава.

- Радош је имао врло неугодне разговоре, а нама многе дрске и прећутао да се не би дизала тензија, јер смо били врло ратоборни и бучни и одлучни да напустимо хор. Било је и договора да, ако треба, негде намерно направимо неку глупост током концерта и на пола прекинемо из протеста да би скренули пажњу јавности на то што се догађа. То што појединци у општини задужени за културу нису долазили да чују директно од нас, или позову неког да виде у чему је проблем, видим да им није ништа значило то какав ће да буде хор. То чак ни људе из протокола

није интересовало, па су почели полако да нас одстрањују као да нисмо постојали. Нисмо могли ништа да остваримо, нити где да одемо, па су људи почели полако да одлазе а хор да се осипа. Кулминацију смо доживели пре две године наступом са хором Лицеум из Крагујевца, једним од најпознатијих у Србији у коме певају искључиво професионалци. У року од два месеца спремили смо шест композиција британског композитора Џона Тавенера и одржали два концерта, први у крагујевачкој цркви а други у Краљеву у Хра-

му Светог Саве, на нашу несрећу без рекламирања па се накупило људи макар за столице које су ставили – каже Симовић. Иако су оба концерта оцењена изузетним културним догађајима у два града краљевачки је прошао прилично незапажено и без присуства медија, па на њега подсећа само аматерски снимак направљен Симовићевом камером. Јединственом угођају доприносили су појединачни наступи сваког хора али и заједнички са два диригента што није чест случај кад је у питању ова врста музике. Да није било људи из Црквене општине не би било ни било каквог освежења за учеснике концерта којим се и данас хвале челници Културног центра „Рибница“. Ма колико било незадовољство од-

МАГАЗИН

27.5.2018.

Миливој Црвчанин

Студент Стевана Мокрањца на Богословији у Београду, а потом и Јозефа Бохуслава Форстера на Прашком конзерваторијуму, Миливој Црвчанин спада у ред данас мање познатих српских композитора. Везавши почетке професионалног ангажмана за Праг, где је на Државном конзерваторијуму тридесетих година прошлог века предавао српску црквену музику, али деловао и као дипломата, Црвчанин се у освит Другог светског рата вратио у Београд у којем је остао до краја живота. Истакао се превасходно као композитор вокалне духовне и световне музике, али се у његовом опусу налазе и симфонијска и камерна дела, те сценска остварења. Музички језик Миливоја Црвчанина изграђен је на настојањима позног романтизма и националних школа, а одликује се сретно пронађеном симбиозом контрапунктских поступака и хармонских фигурација. Симфонијске варијације и фугу на српску народну песму са Косова, Црвчанин је компоновао 1922. године, а ово остварење спада у прве примере оркестарских варијација у

носом према хору саговорник успева да га савлада и бира речи како се нико не би осетио увређеним. Највише од свега боли ћутање и неспремност било кога да потврди да ли градски хор постоји или не постоји, још горим уверење да ни нема било кога ко би могао да одговори на ово питање. Да неко из врха власти ипак зна за постојање хора сведочи позив да се отпева химна пре почетка предизборног скупа у председничкој кампањи Александра Вучића у спортској дворани у Рибници. Настојање да се избегне свако мешање у политику основни је разлог што су чланови хора одбили да се појаве на свечано украшеној бини. Мада то нико никада није званично потврдио има оних који верују да је баш ово одредило даљу судбину Градског хора српској музици. Као тема варијација употребљена је народна песма Цвекје цафнало која је је у оригиналном мелодијском виду и тоналитету, преузета из Мокрањчеве Дванаесте руковети. Како су варијације програмски замишљене - као евокација Косовске битке - и избор теме има извесно симболично значење: цвеће је асоцијација на божуре никле, по народној легенди, из крви косовских јунака. По завршетку рата, 1925. године, прота Миливоје Црвчанин, свештеночувар Српске парохије прашке, по-

„Црвчанин“. Додуше официјелни водитељ га је и том приликом најавио као „Цврчанин“, а да не пукне брука потрудила су се само три члана, Миленко Симовић са два женска вокала. - Остали нису хтели да певају, а ни директорка Културног центра „Рибница“ која је добила задатак да обезбеди извођење химне, није се много бунила јер јој је било важно да неко пева, није битно ко. Једном смо пре тога певали у Рибници кад је долазио неки функционер из редова напредњака. Требало је да то буде хуманитарни концерт, а кад смо видели транспаренте нисмо имали куд, па смо професионално одрадили свој део посла – каже Симовић уз потврду да са руководством ове установе више не може да се успостави била каква сарадња. Т. Радовановић креће иницијативу да се сакупе земни остаци умрлих Срба у логорима широм тадашње Чехословачке. Влада Краљевине СХС прихвата идеју и уз помоћ чехословачког председника Томаша Масарика, чија је држава поклонила земљиште, спроведена је ексхумација од 1926. до 1932. године. Тела око 7.100 Срба, заједно са руским жртвама, покопана су у недовршеном резервоару који су логораши градили и који је преиначен у маузолеј у Јиндриховицама, званично отворен 8. јула 1932.

Миелнко Симовић

МАГАЗИН

27.5.2018.

Други међународни фестивал фолклора Југоисточне Европе

САН РЕМО У - Краљево домаћин фолклорним ансамблима из Србије, Црне Горе, Македоније, Румуније и Бугарске. – После свечаног отварања и заједничког двосатног наступа концерти у Крагујевцу и Чачку. – Завршница 28. маја у Врњачкој Бањи. - Међународни фестивал фолклора Југоисточне Европе сваке друге године наизменично у италијанском граду Сан Рему и Краљеву?

а листу културних манифестација у Краљеву од ове године је додата још једна, други по реду Међународни фестивал фолклора Југоисточне Европе под називом Сан Ремо који се одржава у периоду од 25. до 28. маја. Први је прошле године одржан у истоименом италијанском граду, а податак да су на њему учествовали и

представници Краљева повод је за поверење да ове буде домаћин манифестације у којој учествују представници пет земаља региона. Поред домаћина Фоклорног ансамбра „Карановац“ у свечаном дефилеу улицама града појавили су се културно уметничка друштва „Јелек“ из Подунаваца, „Дуле Милоасвљевић Желе“ из Чачка, ЦЗНТК

„Абрашевић“ из Крагујевца и гости из иностранства, фолклорни ансмбли „Бисери“ из Охрида, „Октоих“ из Подгорице и „Брзава“ из румунског града Решица, а друштво су им правили полазници Школе за музику, уметност и кореографију „Народни будители“ из бугарског главног града Софије. Фестивал је отпочео дефилеом

свих ученика на простору пешачке зоне између Улице Олге Јовичић Рите Хајдук Вељкове, уз заустављање на три пункта на којима је сваком од ансамбала учесника пружена прилика да се представи кратким програмом од тек неколико минута, оцењено је као својеврсно загревање учесника пред заједнички двосатни концерт у великој дворани Дома Војске Србије. Као домаћину овогодишњег фестивала Краљеву је пружена прилика да угости бројне учеснике и омогући да се представе песмом, игром и народним обичајима. Све то прилика је за уверење да је смотра ове врсте оставила повољан утисак на посетиоце што је мотив више за жељу да, уз друга слична дешавања, буде организован и наредне године.

Планирано је да већ следећег дана буду одржани посебни концерти у Чачку, где ће наступити гости из Македоније и Румуније, и Крагујевцу који ће угостити фолклорне ансамбле из Бугарске и Црне Горе. Након заједничког концерта свих учесника у Врњачкој Бањи 28. маја следи растанак и жеља да се сви, уз још по неког, сретну и наредне године. - Пре неколико месеци неколико ентузијаста је смислило идеју да би било лепо да наш град неколико дана буде домаћин гостима из земаља Југоситочне Европе, да се доведе свет музике, игре и песме и да сауграђанима направимо неколико дана за памћење. Надамо се да ћемо успети да донесемо спој младости, песме и игре, улепшати дане нашим суграђанима,

створити пријатељске везе са земљама, успети да у свет пошаљемо праву слику о томе какви смо ми, какав је наш град и колико је леп наш завичај – поручила је члан Градског већа прим. др Гордана Стојковић. Планирано је да се Међународни фестивал фолклора Југоисточне Европе одржава у Сан Рему сваке друге године, а пауза после прве године прилика је за сличну манифестацију у Краљеву које је према првим оценама оправдало очекивања. Долазак представника Сан Рема прилика је за разговоре о будућности фестивала и наизменично бијенално одржавање у овом италијанском граду и Краљеву, уз укључивање и других који за то буду показали интерес. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

У КРАЉЕВУ

МАГАЗИН 27.5.2018.

Успон и пад краљевачке кошарке: Живорад Јаћовић (2)

СВЕ ШТО ЈЕ ЛЕПО ИМА КРАЈ - Крај активног играчког стажа са тридесет седам година. – Новоформирани клуб Плеј са најмлађим кошаркашима најуспешнији у граду. – У краљевачком лигашу уместо домаћих предност давана играчима са стране. - Много је деце запостављено, па су неки одлазили на страну а неки престајали да играју иако су могли да буду врхунски кошаркашки да им је пружена права прилика. – Кад је један број играча завршио у Полету, КК Плеј престао да постоји

27.5.2018.

МАГАЗИН

акон по једне сезоне у Колубари из Лазаревца и будипештанском прволигашу Чепелу, и још две у Слоги након повратка у Краљево, Живорад Јаћовић се у тридесет седмој години живота опростио од активног играња кошарке. И после много година још је присутно уверење о томе како је могао да игра још неко време, али је одлазак у играчку пензију понајвише резултат чињенице о доласку млађих кошаркаша и неминовне смене генерација чији цех плаћају прво најстарији. Резултат боравка у Лазаревцу, чији је лигаш био толико добар да је далеко познатију екипу чачанског Борца у гостима побеђивао са тридесет поена разлике, огледа се у утицају на саиграча Медановића да пређе у Слогу. Његов долазак је још једна потврда става о томе како је Краљево у то доба била кошаркашки здрава средина у коју су играчи волели да дођу а многи, попут Медановића, ту заувек остали.

Приближавање краја активног играња пред многе спортисте доноси дилему шта даље, и док се по који одлучи за судијски позив већини се примамљивијим чини тренерски. Том логиком водио се и Јаћовић при одлуци да упише Вишу тренерску школу како би млађима преносио знања стечена током дугог играчког стажа обогаћена трогодишњим студијама у које су у највећем броју укључени бивши играчи. Била је то прилика да се кроз рад у школи, практичну наставу и семинаре, дође до одговарајуће лиценце као услова за рад у било ком клубу, чак и онима који наступају у највишем рангу такмичења. На путу до поверења за вођење првог тима почетнику предстоји дуг и озбиљан рад са најмлађим селекцијама, а Јаћовићу је пружена прилика да координира рад таквих у Слоги. У време кад су 1988. године пионири Слоге били прваци Србије са јуниорима су радили још Томислав Андрић и Саша Нешовић.

Искуство стечено током првих неколико година тренерског рада повод је за идеју о оснивању Кошаркашког клуба Плус уз укључење будућих кошаркаша који су имали тек девет и десет година. У време кад је Хала спортова била резервисана за тренинге и утакмице прволигашких екипа новајлије су принуђене да место за рад потраже у фискултурним салама краљевачких школа, а само званичне утакмице под кровом популарне „кутије шибица“. - Никад нисам гледао на квантитет, него на квалитет, од чланарине сам некако покривао трошкове закупа, а било је и родитеља деце који су помагали, али сам дошао у ситуацију да у тој генерацији, поред Слоге, Машинца и других школа кошарке, будемо први у граду. Кад је требало резултатски да валоризујемо рад један од главних играча је прешао у Слогу што се одразило на резултат, а та генерација није прихваћена од људи ко-

ји су се бавили кошарком у Слоги. И даље су доводили играче са стране, па је било деце из Лесковца која по мени нису могла да се баве кошарком, а наша која су заслуживала нису добила шансу да покажу шта знају. Било је много деце из моје и Слогине школе која је требало да буду испоштована, требало им је у одређеном тренутку дати ветар у леђа, па би Слога имала врхунски кадар и мање трошкова за играче са стране. У руководству није било разумевања да се тај потенцијал искористи, много је деце запостављено, па су неки одлазили на страну а неки престајали да играју иако су могли да буду врхунски кошаркашки да им је пружена права прилика – каже Јаћовић. Након Летње лиге и годину дана у Другој српској лиги клуб се попео степеницу више, а кад су млади играчи стасали до узраста потребног за наступ у првој постави најстаријег краљевачког лигаша

изостало је потребно разумевање, па је један број играча завршио у Полету а клуб престао да постоји. Скоро три године паузе у раду са најмлађим кошаркашима било је довољно за исцрпну анализу у покушају да се открију разлози погрешног односа према овој категорији играча као јединој која у перспективи може да обезбеди сигурну егзистенцију у највишем рангу такмичења. Трајало је то до тренутка кад је Милован Богојевић последњи пут прихватио дужност спортског директора Слоге и дошао до закључка да је Јаћовић најпогоднија личност за рад са најмлађим селекцијама, пре свега са онима који праве прве кораке на кошаркашкој сцени и којима је неопходно поставити стабилну основу на којој ће градити спортску каријеру. И поред жеље да настави са њима поверена му је улога спортског учитеља кадета који са успехом наступају у међурегионалној лиги са вр-

шњацима из околних градова. Крај првенства на средини табеле довољно је за уверење да се у наредној сезони може и више, а одлуку о даљим потезима треба да донесе управа клуба. Генерација са којом је радио је, уз сагласност управе, прешла у Слогу Елит која ће шансу за пласман у виши ранг такмичења током наредне сезоне још једном потражити у оквиру Друге српске лиге. До нове одлуке управе Слоге о ангажовању за рад са најмлађима Јаћовић је једна од значајних особа у спортском животу града, а са места управника спортског објекта у центру града свакодневно води рачуна о стварању услова за задовољење потреба свих који користе стару Халу спортова. Деценије присуства у спортском животу довољно је за закључак да су се, од првих корака на кошаркашком игралишту Основне школе „Светозар Марковић“ до данас, у овом спорту многе ствари промениле. Променила су се де-

МАГАЗИН 27.5.2018.

27.5.2018.

МАГАЗИН

ца, и њихов однос према спорту па се, много више од савладавања техничких елемената игре, значајнијим чини рад на мотивацији за континуирани приступ тренинзима у дужем периоду, али и подршка у преломним тренуцима стварањем могућности да оно што су научили покажу на терену. Процес није ни мало лак, ни једноставан, а на крајњи резултат подједнако утиче озбиљност приступа и свих који су укључени у њега. На тренутно стање, и недовољну базу из које се регрутују кошаркаши способни да на прави начин изнесу терет такмичења највишег ранга, утичу бројни фактори а није занемарљив ни однос родитеља и притисак које врше на управе клубова. Искуство потврђује да цех плаћају талентована деца која најчешће долазе из сиромашнијих породица, због чега је све присутнији одлив играча коме у значајној мери доприноси неповољна материјална ситуација у клубовима. - Ми смо показали да знамо да радимо тај посао и да правимо играче, јер смо

направили Дивца, Бабића, Мијаиловића, Лепојевића и многе друге. Зато је потребно да се направи систем људи који размишаљју на исти начин, а деци створе услови да тренирају, да им је лепо у клубу, па кад дође у ситуацију да се неки менаџер заинтересује за неког да претходни рад добро наплатиш. Мало ко се пита шта ће да буде са младим играчем кад оду од куће са четрнаест година. Зато препоручујем и родитељима да буду стрпљиви и сачекају, јер менаџери долазе и одводе децу. Ко може боље да води рачуна о таквима него родитељ, или тренер из његовог града који га познаје од дана кад је први пут показао интерес за кошарку, а не да оде у сурову средину у којој се само интересују да ли ће се повредити. То је ствар којом Слога треба да се бави, да се бави нашом децом и да се зна ко са њима ради – каже Јаћовић који је током радног века радио као помоћни тренер прве екипе Милиционара и годину дана са млађим селекцијама београдског Парти-

зана. Деценијама уназад кроз Слогу је прошао велики број тренера, још више играча од којих су иза многих изузетно успешне каријере али, ни у периоду који се сматра најуспешнијим у дугогодишњој историји клуба, нису успевали да одрже континуитет наступа у најквалитетнијој лиги. Деценије уназад обележене су успонима и падовима из којих се екипа враћала опорављена и способна да издржи трку са другима само у ограниченом периоду. И то је један од разлога незадовољства међу играчима и жеља да каријеру наставе у некој другој средини у време кад су могли још много да пруже клубу из кога су потекли. У таквој ситуацији, а недостатку сопствене базе, решење се тражи у довођењу играча са стране што се ни током последње сезоне није показало као довољно добро решење. Међу млађим селекцијама нема још довољно стасалих да би поднели терет такмичења, а посебно забрињавајућом

клоне довољно поверења за реализацију планова које имам. Верујем да ће и град имати слуха да помогне колико и раније, али дајте да се окренемо нашим играчима – каже Јаћовић. Разговор са некадашњим активним спортистом ретка је прилика за повратак више деценија уназад и подсећање на период током кога ни у једном тренутку није јењавао интерес за бављење спортом, на овај или онај начин. То је прилика за оцену постигнутог и уверење да је, уз све што је остварено, могло и нешто више. - Било је периода кад сам радио како треба, али и момената кад је требало да будем упорнији и издржим изазове, али сам поклекао. На основу тих грешака данас могу да помогнем данашњој деци да не праве грешке које сам ја правио. Не жалим за пропуштеним, јер ми је кошарка омогућила да доживим све што не бих у другој ситуацији. Доживео сам тај осећај када имаш државни грб на дресу, играо сам за репрезентацију, слушао сам

химну, ставили су ми медаљу око врата, играо сам са врхунским играчима врхунску европску лигу, имао сам добрих и лоших партија, пропутовао доста, упознао много људи тако да сам, иако то није на нивоу играча који су направили веће каријере, задовољан и испуњен. Сећам се дивних навијача који су имали толико шмека, јер је Краљево важило за град који има један од најврућих терена. Никада се ништа лоше није догодило, никада нико никога није ударио, јер су на утакмице долазили прави Краљевчани су пуно духа. Цео град је живео за те утакмице тако да је било изузетно лепо, али све што је лепо има крај - каже Јаћовић. Парадокс посебне врсте представља чињеница да су инфраструктурни услови за рад бољи него икада. Пружа их нова спортска дворана у Рибници у којој кошаркаши Слоге имају приоритет у односу на друге екипе. Поред тога што се коришћење не наплаћује не треба сметнути с ума ни чињеницу о избору термина за одржавање тренинга.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

оцењује се ситуација након испадања из вишег ранга неминовно следи осипање екипе што није страно ни другим срединама у којима се игра кошарка. Било је у прошлости покушаја да у помоћ притекну прекаљени играчи који су у периодима посебно тешке кризе одлучујуће доприносили да клуб опстане. - Ја сам увек за прилику да дођу људи који воле и желе добро Слоги, јер један човек не може много да уради. Тренутно од таквих не видим никога из генерације која је играла у време највећих успеха, јер нико није у управи клуба. Ја радим са млађим категоријама, спреман сам да помогнем колико могу и колико знам, а скупштини клуба остаје да добро проанализира ситуацију и види где су направљени пропусти. Трошкови такмичења су велики, нема финансијера нити привреде која би помагала, а без спонзора се не може. У таквим околностима све зависи од људи који воде политику клуба, од њихове способности да обезбеде средства и по-

МАГАЗИН 27.5.2018.

Милена не престаје да изненађује

ГОВОР МАСКИ

- На више од тридесет шест експоната, и исто толико уметничких прича као психолошке студије лица са којим уметница разговара и тера посматраче на дијалог, преовладава својеврсни конгломерат материјала, боја и лица са којим ће током наредних месец дана бити у ситуацији да комуницирају они који сврате до Дома Војске Србије. - Немирни уметнички дух уметнице у слободном лутању помера границе реалног и виртуелног и сведочи да ни једном ни другоме нема граница. - Маска је тражење пута до слободе, да неко каже шта мисли, а да се сакрије. - Маске од гипса, порцелана, керамике на оригиналним материјалима из модних кућа Диор и Шанел, свили, другој тканини или тапети, као украсном елементу украшено цветним мотивима, чипкама и перлама. - Миленине маске сијају златом и сребром, а она поручује да је живот само један и да га треба одиграти у што више различитих улога

27.5.2018.

МАГАЗИН

иковни живот у Краљеву од ове недеље има нову димензију коју му даје најновија изложба Хаџи Милене Марије Магдалене названа „Говор маски“. Необична по садржају, уметнице у чијем је опусу дуго доминирао лирски замах на платнима и топлим акварелима, изложба доноси различите креације лица и маски. Више него бег из света који је окружује, и који импресијом треба да улепша тешке тренутке у животу, или тежња да се крене у тражењу новог лица у ружном наличју, то је уметничка загледаност која тражи дијалог са лицима у стварном и замишљеном уверењу и покушај да се дочара истинска лепота лица и неба које се нико никада није нагледао. Уметница је задржала све што је показала на претходној изложби, и није ништа изгубила од лиричности и уметности која ју је до сада одликовала. Загонетање са лицима која је окру-

жују посматрача доводи у дилему при комуникацији са лицима рађеним у необичној форми и материјалима необичним и неочекиваним за ову врсту уметности. Хаџи Милена доноси уметничку енергију и уметничи немир који су врхунили под светлима европских велеграда, па се довољним чини покушај несвакидашњег у њеном сагледавању лица, покушај да у тим лицима свако огледне, открије наличје или проба да одгонетне трагање за правим лицем које може да мотивише, подржи, покрене у времену које је више невреме и које по некада тражи забрану читања или прочитавања лица. - Можда је то стварна потреба за маском, да не бисмо били прочитани, а да је маска давни израз уметници то открива и каже да су народи били познати по маскенбалима, по томе што су маску ставили на себе да би сазнали оно што желе да кажу у такозваној сло-

боди. Ако не можемо рећи истину посегнимо за маском. Истина је важнија од свега, па нека извориште буде из душе, а нека је покрије маска само да допре до друге душе – изговорио је Радослав Премовић отварајући изложбу у холу испред велике сале Дома Војске Србије. На више од тридесет шест експоната, и исто толико уметничких прича као психолошке студије лица са којим уметница разговара и тера посматраче на дијалог, преовладава својеврсни конгломерат материјала, боја и лица са којим ће током наредних месец дана бити у ситуацији да комуницирају они који сврате до овог здања на Тргу Светог Саве. Немирни уметнички дух уметнице у слободном лутању помера границе реалног и виртуелног и сведочи да ни једном ни другоме нема граница. То је резултат духа донетог из далеког света транспонованог у уметничку запита-

ност куда и зашто баш туда иде. Зна она да су лица огледала душе, да све говоре и да је први комуникативни трен управо говор лица. Али, зна да и оно што би лице рекло у неком тренутку не сме увек да буде прочитано. Зато је маска тражење пута до слободе, да неко каже шта мисли, а да се сакрије. Колективна потреба да се нешто поручи прерасла је у максенбалове по којима се препознају многи народи, а маске користе да се нешто каже кроз различите форме. - Уметница је загледана у људско лице као извор пројекције и самопројекције, а у простору и односима нуди своју студију о њему на различитим материјалима откривајући препознатљив уметнички рукопис, мајсторско умеће, савршену композицију, ликовност, загледаност у лепоту лица, у лиричност женског сензибилитета. Она је увек на путу трагања ка савршеној сфери лепоте и зна да је лепота свуда око

нас, у оку које гледа, али и пре свега у нама самима. Изложба је најмање заједнички садржалац загледаности у људско лице замењено уметничком транспозицијом у маске, из простог разлога да посетилац може свевремено да комуницира са лицем у његовом одгонетању. А маске су од гипса, порцелана, керамике на оригиналним материјалима из модних кућа Диор и Шанел, свили, другој тканини или тапети, као украсном елементу украшено цветним мотивима, чипкама и перлама – записао је Премовић у каталогу који прати ову по много чему необичну изложбу. Оно што је уметница хтела да поручи само се наслућује, а потврђује како у временском невремену ни лица не откључавају појединца до краја. Нису то само љуштуре преко којих се препознају и именују и под којима сакривени чекају некога или нешто да свет учине хуманијим, слободнијим и леп-

шим местом за живот. Због тога се изложба и сагледава као својеврсна иронија уметнице која је многе величне прочитала и као одраз у огледалу сместила у бајковиту шарену лажу коју живе далеко од разума. Хаџи Милена се пажљиво кретала од лица до лица и из њиховог односа студиозно правила отиске у различитим материјалима заустављајући тренутке за вечност. Смена лепог и гротескног, топлог и хладног, ведрог и сетног у доживљају, запитаност, страх и зачуђеност на маскама, откривају сензибилитет душе уметнице, али и позивају на комуникацију у отуђеном свету. - Маске показују мене, моју околину и наш град, све што смо преживљавали и преживљавамо, али у тим маскама има и много лепога. Ове тамне боје нису сурове, јер у митологији црна боја ипак значи неку заштиту. Ако смо црним платнима покривени лоша енергија не допире до нас, нити из нас

МАГАЗИН 27.5.2018.

може изаћи ни добра ни лоша. Тако је и са маскама, па то нису црна сурова лица, него неко ко је свео заштиту – каже Хаџи Милена која ни овом приликом није успела да сакрије узбуђење и обузда емоције док извиру из ње као и из сваког од изложених експоната. Бројни су примери маски које, као уметничко надахнуће, примењено сликарство, креација ванвременске и ванпросторне имагинације, традиција у многим светским културама, представља туђе лице које се навлачи са жељом да се задржи одређена доза тајанствености. Осврт на историју потврђује да маске постоје од најдавнијих времена, а појављује се у многим древним културама. Појавни облици се разликују па се јављају као божанство, демон, или хералдички симбол. Маске су у старогрчком театру носили глумци, у неким конфесијама верници, носи се на карневалима и маскембаловима, док у уметничким правцима прошлог века постају интригантне и добијају нова филозофска и психолошка значења. Стручњаци оцењују да Хаџи Миленине маске нису само потреба за скривањем или забавом јер говоре о игри која чини живот, слободи која пружа нови идентитет, извору и циљу креативности, тајанственим световима који се налазе иза огледала. У њима се измаштано и стварно преплићу у новим односима, а право лице и одраз у огледалу врло често мењају места и чине сирови свет подношљивим и мање сивим. Миленине маске сијају златом и сребром, а она поручује да је живот само један и да га треба одиграти у што више различитих улога. Уметница се потврђује као противник маскирања ради прикривања истине, јер њене маске говоре о немогућности скривања порока, оне не желе да се претворе у људе са хиљаду лица. Иако је у Краљево доспела непосредно по рођењу Милена је ту провела пуних седамнаест година пре него се запутила према Немачкој где наставља школовање и показује несумњиви таленат за сликарство. Нај-

пре ради као фото лаборант, потом фотограф у великим лабораторијама Рабе и Ханза, а затим одлази у Париз на Уметничку АБЦ академију где стиче звање академског сликара које јој касније отвара свет моде и прилику да једно време ради као креатор. Љубав према сликарству била је одлучујућа за отварање сопствене галерије чији је амбијент био инспирација за наставак дружења са светом моде, јер је у галерији отворила и школу моделинга. Поред ових активности Милена постаје један од првих регистрованих екстра сеанса и регресотерапеута у Немачкој, а деловање у овој области развија у оквиру Академије за езотерију „Друга реалност“ где су њене технике медитације и регресивног вођења кроз време постале познате у светским круговима езотерије. Милена се среће и дружи са Ури Гелером, Давидом Коперфилдом и другим светским илузионистима, а то јој отвара врата многих европских аристократских породица. За сликарство је увек налазила довољно времена, снаге и инспирације, па је за тридесет три године активног бављења приредила двадесет самосталних хуманитарних изложби, а њена дела се налазе у преко тридесетак земаља широм света. За рад на овом

пољу добила је бројна признања међу којима посебно место заузимају државна признања Палестине и Руске Федерације. Њене слике настале у Гелзенкирхену красе домове многих познатих људи, бившег председника Савезне Републике Немачке Јоханеса Рауа, чувеног немачког глумца Саше Хена, илузиониста светског гласа из Лас Вегаса Зигфрида и Роја, видовњака и чаробњака Дејвида Коперфилда и Урија Гелера. Милена је излагала и на светским конгресима езотерије, којима присуствују и доказани научници и доктори медицине, одржала бројна предавања у више немачких градова. Излагала је у Гелзенкирхену, чији је музеј откупио једну њену слику, Франкфурту, Бохуму, Есену, Диселдорфу, Минхену, Берлину, Дортмунду, али и у Лас Вегасу, Луксембургу, Цириху, а ликовна публика је била у прилици да види њене слике и у Србији, у Краљеву, Пожеги, Матарушкој Бањи, Ковину… Члан је удружења ликовних уметника Владислав Маржик у Краљеву и Кунствереин Гелзенкирхен, а модне креације успешно је приказивала на ревијама у Европи и у Србији, највише у Краљеву. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

27.5.2018.

Три значајна догађаја у једној манифестацији

МУЗЕЈИ ЗА ДЕСЕТ - У Европској ноћи музеја програм је осмишљен у складу са темом и појмом „хиперповезаност“ па је, захваљујући дигиталним елементима поставке, публика била у прилици да користи све погодности мултимедијалне изложбе назване Самосликање – селфи кроз српску уметност: прављење селфија, шеровање на друштвене мреже, хаштаговање и креирање онлајн галерије савремених аутопортрета. - Статистика из године у годину бележи константни пораст броја посетилаца, и потврђује да манифестација сваке привуче око две стотине хиљада особа на бесплатним програмима који обухватају низ изложби и пратећих активности као што су презентације, радионице, дечји програми, предавања, јавни разговори и други садржаји

27.5.2018.

МАГАЗИН

анифестација „Музеји за 10“, која је ове године у периоду између 14. и 19. маја одржана четврти пут, обухвата обележавање три значајна догађаја, Међународни дан музеја, Европску ноћ музеја и Националну недељу музеја. Тема овогодишње манифестације „Хиперповезани музеји. Нови приступи, нова публика“ одабрана је са жељом да укаже на многобројна средства савремене комуникације као што су директни контакти, електронска пошта, инстант поруке, телефон или интернет. Повод је уверење да глобална мрежа повезаности свакодневно постаје све сложенија, разноврснија и интегрисанија, а овом тренду се у хиперповезаном свету придружују и музеји. Најзначајнија годишња музејска ак-

цији има за циљ популаризацију културе, уметности и науке, као јединих правих и универзалних друштвено-исто ријских вредности што је повод да у краљевачком Народном музеју буде представљена централна тема манифестације на националном нивоу и програмски садржаји који приређује ова установа. Манифестација је у краљевачком Народном музеју отворена у понедељак 14. маја изложбом „Метеорити, гласници свемира“ Природњачког музеја у Београду чији је аутор кустос минеролог Александар Луковић. Спреченост да присуствује основни је разлог што је у име Природњачког музеја изложбу отворио кустос палеозолог Ранко Пејовић који је ирзазио задовољство што ова институција још једном гостује у Краљеву, чиме се по-

тврђује дугогодишња успешна сарадња. Изложба представља јединствену прилику да се шира јавност упозна са неколико највреднијих оригиналних експоната који се баштине у овој установи. Иако се, на основу података из научно популарне литературе, филма и других извора, метеорити увек сматрају интересантном и атрактивном темом, није далеко од истине тврдња да се често греши приликом идентификације метеоритског материјала, па је тешко препознати метеорит и у случајевима кад је његов пад примећен. Изложба је пружила прилику посетиоцима да науче како да разликују метеорит од обичног стенског материјала са Земље, али и да сазнају елементарне податке о пореклу, подели и важност изучавања метеорита.

Тачно у подне два дана касније, под слоганом „Уметност у свемиру, отворен је 44. по реду Дечји мајски ликовни салон“ са темом везаном за звезде, планете, небеска тела, али и очување планете Земље. Тема је иницирана гостујућом изложбом под називом „Метеорити, гласници свемира“, која је у делу галеријског простора постављена истовремено када и изложба Салона. Изложба је инспирисала организаторе да учеснике овогодишњег Дечјег мајског ликовног салона усмере ка поменутим темама и подстакну да уметничким средствима открију нове могућности посматрања универзума. Један сат након поднева на Међународни дан музеја одржана је едукативна радионица названа „Метеорити, гости из свемира“, а аутор је кустос Природњачке збирке Предраг Радо-

вић. Четрнаесту по реду Европску ноћ музеја обележила су два програма. Први је изложба „Самосликање. Селфи кроз српску уметност“ у оквиру које је, на платоу испред музејске зграде, постављена мултимедијална изложба историчара уметности Јулије Башић из пожаревачког Aрт Дистрикта. Изложба је настала као плод уверења како је уз помоћ савремених технологија могуће повратити поверење у традиционално поиману уметност, њен значај и валоризацију, због чега пројекат подразумева јединствену мултимедијалну изложбу на отвореном. На паноима су изложене репродукције 25 дела најпознатијих аутопортрета српских сликара који се чувају у најзначајнијим музејским и приватним збиркама у Србији. У питању су дела Милене Павловић Ба-

рили, Стефана Тенецког, Стевана Алексића, Милана Коњовића, Миленка Шербана, Зоре Петровић, Милоша Бајића, Живорада Настасијевића, Божидара Продановића, Марије Прегељ, Миће Поповића, Ивана Радовића, Јелене Ћирковић, Уроша Предића, Милића од Мачве, Косте Јосиповића, Александре Бебе Божић, Даниела Глида, Живка Стојсављевића, Стевана Маркуша, Оље Ивањицки, Влаха Буковца и Јована Бијелића. Поред шетње кроз отворену галерију посетиоцима је, преко јединствених QR кодова који директно повезују садржај изложбе са садржајем сајта Арт Дистрикт, пружена прилика да сазнају нешто више о настанку дела, ауторима и збиркама у којима се чувају. На сајту Арт Дистрикта припремљен је посебан одељак „изложба“ у коме се,

27.5.2018.

МАГАЗИН

поред основних података о сликама, ауторима, може сазнати из којих збирки потичу дела, на који начин су у њих доспела, као и стручни текстови аутора изложбе и сарадника. Свим селфијима, који су током трајања изложбе публиковани под официјалним хаштагом #самосликање, или аплоудовани преко веб странице Арт Дистрикта, пружена је могућност да постану део савремене галерије аутопортрета и још једне дигиталне изложбе. Кроз посебну Платформу савремених аутопортрета – твој селфи, сви учесници изложбе могли су да учествују у креирању сопствених селфија насталих током ове изложбе, или током посете било којој другој која се у том моменту организује.

Исте вечери, у периоду од двадесет до пола сата пре поноћи, на платоу испред Музеја за публику је организован програм савремене електронске музике у оквиру кога је наступио Никола Вемић. Овогодишња манифестација је одржана под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, а медијски покровитељ је Удружење новинара Србије. У складу са темом манифестације на званичном сајту, јутјуб каналу и профилима друшвених мрежа Народног музеја нашле су се виртуелне поставке, снимци са отварања и ауторска вођења кроз изложбе. Посетиоцима је пружена прилика да поделе искуства посете на друштвеним мрежама и допринесу да изложбе буду доступне и

онима који у овом периоду нису били у могућности да посете музејске програме. У Европској ноћи музеја програм је осмишљен у складу са темом и појмом „хиперповезаност“ па је, захваљујући дигиталним елементима поставке, публика била у прилици да користи све погодности мултимедијалне изложбе назване Самосликање – селфи кроз српску уметност: прављење селфија, шеровање на друштвене мреже, хаштаговање и креирање онлајн галерије савремених аутопортрета. Бројним посетиоцима су и овом приликом биле доступне две сталне поставке, у згради Народног музеја на Тргу Светог Саве која обухвата археологију, друштвену, културну и ратну историју Краљева, Врњачке Бање и Рашке

од праисторије до савременог доба, а у Легату Оливере Радојковић Чоловић колекцију уметничких дела које чине 24 иконе и 120 слика савремене уметности, као и богату збирку намештаја и покућства са 157 предмета од порцелана, керамике, стакла и дрвета. Легат др Оливере Радојковић Чоловић обухвата породичну кућу у Карађорђевој улици број 98, која је пренета у власништво музеја 2012. године. Први дар Музеју била је Збирка српских икона из XIX века, коју је поклонила 1986. године, са 13 уља на платну и 8 темпера на стаклу. Иконе су настале у Подунављу и дело су непознатих иконописаца. У колекцији савремене уметности најбројнија су дела Мирјане Михаћ, Младена Србиновића и Ксени-

је Дивјак, а ту су и дела Петра Добровића, Даде Ђурића, Миће Поповића, Мила Милуновића, Љубице Цуце Сокић, Данице Антић, Мариа Маскарелија, Моме Капора. У легату је и богата збирка покућства и намештаја са преко 200 предмета од стакла, порцелана, керамике и дрвета. Народни музеј Краљево је 2010. године у делу сталне поставке изложио један део легата, као најаву будуће комплетне поставке у кући која је томе намењена. Др Оливера Радојковић Чоловић била је велики поштовалац културе и уметности, а од студентских дана је почела да формира колекцију, купујући иконе, слике и вредне предмете покућства. Град Краљево је за њен хумани гест даривања највреднијег дела имо-

вине Народном музеју и свом родном граду, наградио дипломом заслужног грађанина 2007. Највећој до сада на територији Србије манифестацији се ове године прикључило више учесника него претходних, 75 музеја и сродних институција у 44 места. Статистика из године у годину бележи константни пораст броја посетилаца, и потврђује да манифестација сваке привуче око две стотине хиљада особа на бесплатним програмима који обухватају низ изложби и пратећих активности као што су презентације, радионице, дечји програми, предавања, јавни разговори и други садржаји. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

27.5.2018.

Награђени сликари Доситејеве улице

СОБА КАКВ - Циљ ликовног конкурса организованог у сарадњи са локалном самоуправом, у склопу заједничких активности које се реализују са становницима насеља у Доситејевој улици, је да подстакне машту најмлађих становника које у релативно кратком периоду очекује пресељење у безбедне домове. – Осам учесника у две старосне категорије, првог до четвртог и петог до осмог разреда основних школа. – Награде за победнике у свакој категорији, признања за све учеснике

риближава се крај осме године од тренутка када је Краљево погодио земљотрес катастрофалних размера, а све последице још нису

у потпуности саниране. Најтеже су и даље видљиве у делу насеља дуж Доситејеве улице које је годинама уназад тема бројних активности, разговора и

обећања. Свих ових година међу становницима овог дела града присутна је стрепња и страх да би у некој од оштећених зграда за колективно ста-

новање могло доћи до повреда, јер ни после толико година не пружају довољан ниво сигурности за безбедно становање. Посебно угроженом сматрају се деца међу којом је довољно дуго присутна жеља да живот наставе у безбедним условима. Док се они не створе остаје им да маштају и замишљају собу какву желе што је и повод да, у оквиру помоћи коју Европска унија пружа Западном Балкану а односи се на реализацију пројекта реконструкције и обнове насеља у Доситејевој улици, буде организован ликовни конкурс на исту тему. Као руководилац техничке подр-

шке коју пружа Европска унија Ђорђе Мојовић потврђује да је, циљ ликовног конкурса, организованог у сарадњи са локалном самоуправом у склопу заједничких активности које се реализују са становницима овог насеља, да подстакне машту најмлађих становника које у релативно кратком периоду очекује пресељење у безбедне домове. Иако су право учешћа имали ученици основних школа, у категоријама од првог до четвртог и петог до осмог разреда, на позив организатора се одазвало само њих осморо који су и овом приликом потврдили жељу да нешто постигну у животу. По једном најбо-

љем из сваке категорије припале су пригодна награда, а осталим учесницима признање за учешће на конкурсу. - Кад пролазимо поред зграде живимо у страху да нам нешто не падне на главу, а не можемо да се играмо као сва остала деца која живе у нормалним условима јер стално нас терају да пређемо на другу страну – каже ученица Основне школе „Јово Курсула“ Мина Стаменковић уз подсећање да је овом приликом нацртала собу какву очекује након што буде окончан процес ревитализације насеља у овом делу града. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ВУ ЖЕЛИМ

МАГАЗИН 27.5.2018.

МАГАЗИН

27.5.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Мисија Катманду: Авантуре Нели и Сајмона

Дедпул 2

Уз помоћ амбициозног филантропа, интуитиван, али неорганизован детектив-почетник, и методични, опсесивни асистент-истраживач, крећу у дивљу авантуру, одлучни да докажу постојање ужасног снежног човека Јетија. Осамдесетоминутну анимирану породичну авантуру у 2Д и 3Д формату, синхронизовану на српски језик, Пјер Греко и Ненси Флоренс Савар режирали су према сценарију који је Греко писао са Андреом Моренсијем. Главне улоге у оригиналној верзији тумаче Силви Моро, Ђилом Лема-Тиверж и Рашид Бадури, док су у верзији синхронизованој на српски језик анимираним јунацима гласове позајмили Јелена Косара и Ђорђе Стојковић Филм се приказује до 30. маја, а пројекције почињу у 16 сати.

Пошто је преживео скоро смртоносни говеђи напад, унакажени радник кафића труди се да оствари сан и постане најзгоднији шанкер у Мејберију, а истовремено мора да научи да живи с губитком чула за укус. Не би ли некако себи забиберио живот, у потрази за кондензатором флукса, Вејд мора да се бори против нинџи, јакуза и чопора сексуално агресивних паса, а путујући по свету открива важност породице, пријатеља и укуса. Оно што ће наћи је дашак авантуре и нешто за чиме је жудео, шољу за кафу с титулом „Најбољи љубавник на свету“ на њој. Акциона комедија са елементима фантазије траје три минута мање од два сата, а у режији Дејвида Лича настала је по сценарију Рет Рис и Поча Верника. Главне улоге тумаче Рајан Рејнолдс, Моран Бакарин, Џош Бролин и Бријана Хилдебранд, а филм је на репертоару биоскопа до среде у пројекцијама које почињу у 17,30 сати.

Соло: Прича о рату звезда

„Соло – Прича о рату звезда“ уз помоћ „Миленијумског сокола“ води на пут кроз космос, заједно са најомиљенијим отпадником свих галаксија. Кроз серију смелих и опасних ситуација које се дешавају у мрачном криминалном подземљу, Хан Соло ће упознати будућег копилота и пријатеља Чубаку и кренути на пут на коме ће постати један од највољенијих ликова саге Ратови знезда. По сценарију Џонатана и Лоренса Касдана акциону авантуру са елементима фантазије режирао је Рон Хауард, а главне улоге тумаче Елден Еренрајх, Џонас Суонтамо, Вуди Харелсон, Емили Кларк, Доналд Гловер и други. Филм се приказује до среде 30. маја у пројекцијама које почињу у 19,30 и 22 сата.

Краљево домаћин Лиге нација у одбојци

МАГАЗИН

27.5.2018.

ДОГАЂАЈ ОД ИСТО

ОРИЈСКОГ ЗНАЧАЈА - Активности везане за организацију одбојкашког турнира Лиге нација у мушкој и женској конкуренцији трајале пуних седам месеци. - Изузетно признање средини из које је потекао велики број значајних играча. – Краљево колевка српске одбојке. – Турнир Лиге нација врхунска одбојкашка представа. - Турнир за најмлађе одбојкаше и одбојкашице на централном градском тргу организовао Међуокружни одбојкашки савез Рашко-Расинског округа. - Међу учесницима више од сто одбојкаша из седам краљевачких клубова

МАГАЗИН

27.5.2018.

ига нације је такмичење које је наследило Светску лигу, а поред репрезентације Србије у мушкој конкуренцији наступају националне селекције Бразила, Италије, Сједињених Америчких Држава, Кине, Француске, Аргентине, Ирана, Пољске, Немачке, Јапана и Русије, док ће Аустралија, Јужна Кореја, Канада и Бугарска бити „изазивачи“ за улазак међу дванаест најбољих. Очекује се да у сезони буде одиграно укупно 130 утакмица, а свака екипа ће играти бар петнаест. Жеља Светске одбојкашке федерације да одбојку приближи навијачим широм света основ је одлуке да свака од земаља учесника буде домаћин бар једне групе. Током тродневног турнира у Краљеву између 25. и 27. маја репрезентација Србије наступа у групи коју чине још Бразил, Италија и Немачка, а наставља између 1. и 3. јуна у Софији против Бугарске, Русије и Аустралије. Након тога следи пут у Француску где ће у периоду од 8. до 10. јуна одиграти мечеви са домаћином, Аргентином и Корејом, а у оквиру четвртог викенда, од 15. до 17. јуна, ривали ће јој у Хофман Естејтсу у Сједињеним Америчким Државма, поред домаћина бити екипе Ирана и Пољске. Последњег викенда, од 22. до 24. јуна, у кинеском Ђијангмену српски одбојкаши се састају са екипом домаћина, Јапаном и Канадом, а финални турнир одржаће се од 4. до 8. јула на фудбалском стадиону „Пјер Мороа“ у Лилу. Најбољи српски одбојкаши су допутовали у Краљево где су одиграли две припремне утакмице против екипе Ирана. У првој која је била затворена за публику гости су били успешнији, и остварили победу резултатом 3:2, али су у другој домаћини доказали супериорност и савладали чврстог противника максималним резултатом 3:0. Чињеница да је Краљево изабрано за домаћина турнира, прва три дана у мушкој а потом и женској конкуренцији кад ће противнице домаћим одбојкашцама бити екипе Турске, Русије и Белгије, тумачи се посебним признањем средини из ко-

је је потекао велики број значајних играча. Одбојкашки турнир оцењен као најзначајнији спортски догађај који је икада одржан у Краљеву повод је за пријем код градоначелника др Предрага Терзића, уједно председника Локалног организационог одбора, коме су поред чланова српског националног тима присуствовали председник Одбојкашког савеза Србије Зоран Гајић, генерални секретар Иван Кнежевић и први тренер мушке сениорске репрезентације Никола Грбић. Да пут до завршнице није био ни лак ни једноставан потврђује Зоран Гајић подсећајући да су активности везане за организацију такмичења у мушкој и женској конкуренцији трајале пуних седам месеци. - Ово што сада доживљавамо само је врх леденог брега шта је све урађено у претходних неколико месеци да би дошли до овог турнира, а какве су најаве тешко можемо да обезбедимо улазнице за све који траже, па ћемо дочекати и дан када ће неко остати испред врата – каже он. Протоколарни сусрети ове врсте прилика су за изразе захвалности и велика очекивања, а није их штедео ни селектор Никола Грбић потврдом да је организација пред прву званичну утакмицу репрезентације у овој средини на одговарајућем нивоу. - Немамо никаквих посебних проблема, људи су предусретљиви и излазе нам у сусрет са свим за чим имамо потребе. Мислим да је много важно што дворана није превеликог капацитета, јер је важније да буде пуна него да будемо у некој огромној где ће бити више људи, а да буде полупразна. Краљево је град одбојке, дао је велики број репрезентативаца и врхунских играча а, уз Нови Сад, је колевка српске одбојке. Ова три дана ће бити врхунска одбојкашка представа и надам се да ћемо одиграти најбоље што можемо и да ћемо на крају викенда бити задовољни. Учесници турнира су три репрезентације, олимпијски шампион и вицешампион уз европског вицешампиона, које гарантују врхунски спектакл. Листа играча

који долазе је комплетна, све три екипе су у најјачем саставу, а свима је у интересу да направе врхунски резултат што је гранација за врхунски спектакл. Ни ми ни они нећемо бити у врхунској форми, јер је доста играча дошло из клубова који су пре десетак дана завршили своје обавезе, неки су ту месец дана тако није ни мало лако све уклопити. Наша форма се подиже, надам се пуној дворани и да ће нас публика подржати и бодрити ова три дана да дођемо до максималног резултата, а Краљевчане очекује један одбојкашки спектакл - каже Грбић. Само неколико месеци раније Грбић је у Краљеву потврдио да спортска дворана у Рибници објективно не испуњава строге пропозиције за одржавање врхунских такмичења због чега би, иако заслужује манифестације највишег ранга, најбоље одбојкаше националне селекције могло да угости на неком од ниже рангираних турнира. Иако није познато шта се у међувремену догодило, јер је констатација изречена у оквиру оних седам месеци припрема на које је указао председник Одбојкашког савеза Србије Зоран Гајић, не треба сметнути с ума у то време изречену, а ових дана поновљену, констатацију да играчима више одговара наступ у мањим дворанама пред пуним гледалиштем, уз ватреније навијање. Капитен сениора Србије Марко Ивовић предао је градоначелнику Краљева лопту са потписима свих играча и чланова стручног штаба, а домаћин свим члановима репрезентације, као и Зорану Гајићу и Ивану Кнежевићу, пригодне поклоне. На гостовање у Краљеву подсећаће заједничка фотографија испред зграде Градске управе на Тргу Јована Сарића и турнир за најмлађе одбојкаше и одбојкашице који је на централном градском тргу организовао Међуокружни одбојкашки савез Рашко-Расинског округа. Међу учесницима се нашло више од сто одбојкаша из седам краљевачких клубова. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

27.5.2018.

Након најновије титуле фудбалера Црвене звезде

КРАЉЕВЧАНИ У Т - Наступ у екипи Црвене звезде остварење вишегодишњег сна. – Након петнаестодневне паузе припреме за наставак такмичења. - Црвена звезда може успешно да се супростави и много познатијим и трофејнијим противницима. – Реална могућност да са новим појачањима у наредној сезони оствари и значајније резултате. – О Урошу Рачићу прича цела Србија и фудбалска Европа

а Краљево заслужује епитет спортског града ових дана потврђују бројни сусрети званичника са представницима домаћих и иностраних спортских савеза. Одржавање турнира Лиге нација у одбојци, у мушкој и женској конкуренцији, оцењено је догађајем од историјског значаја за град, а један од начина да се бар мало заборави на неуспехе домаћих одбојкаша и кошаркаша, донекле и фудбалера, био је сусрет са двојицом Кра-

љевчана који су, као чланови Црвене звезде, освојили титулу шампиона Србије. На крају напорне сезоне Марко Гобељић и Урош Рачић нису били превише причљиви, а пријем код градоначелника Краљева био је прилика за подсећање да након петнаестодневне паузе следе припреме за наставак такмичења у овој години. И један и други потврђују да су од малена били ватрени навијачи Црвене звезде, а да је укључење у екипу остварење ви-

шегодишњег сна. Фудбалери посебно значајним оцењују допринос освајању шампионске титуле, али и прилику да играју са великим европским клубовима и остваре резултате који ову годину издвајају од многих других. Летња пауза је прилика за резимирање резултата, онима на истеку уговора даприлику потраже у некој другој средини. Та шанса се међу првима пружа Рачићу који је у последње две сезоне одиграо 44 утакми-

це у дресу црвено белих, 30 у првенственим мечевима, четири у домаћем купу и пет УЕФА лиги и постигао укупно три гола. Интересовање за прелазак у другу средину је велико, преговори су у току, а резултати би могли да буду познати већ за неколико дана. Уз констатацију како је минула сезона потврдила да Црвена звезда може успешно да се супростави и много познатијим и трофејнијим противницима води ка ставу да би, са новим појачањима, у наредној сезони могла да оствари и значајније резултате. Марко Гобељић је током последње сезоне одиграо 26 утакмица за Црвену звезду, 23 у првенственим окршајима и три у куп такмичењу, а као одбрамбени играч једном се уписао у листу стрелаца.Податак да је један део фудбалске каријере провео у локалном лигашу прилика је за жељу градских челника да, заједно са другимакоји су поте-

кли из ове средине, помогне у опоравку Слоге која се већ три године налази у незавидној, многи би рекли безизлазној, ситуацији. То је и повод да председник Скупштине града упути јавни позив свим фудбалерима који су направили завидне каријере да се врате и помогну развоју фудбала у средини из које су потекли. Трећи Краљевчанин у редовима Црвене звезде је Душан Анђелковић који због приватних обавеза није био у ситуацији да присуствује пријему код градоначелника Краљева. Искуснији од двојице млађих колега у дресу црвено белих је одиграо 108 утакмица, 84 у првенственим окршајима, седам у утакмицама за Куп Србије, четири у Лиги шампиона и тринаест УЕФА лиги, а у првенствима постигао пет голова. Тројица Краљевчана ће у аналима најтрофејнијег српског клуба остати запамћени као чланови шампионске генерације

која је после двадесет година успела да презими у елитном европском такмичењу. - Ови момци су се борили, трудили и својим радом и трудом стигли до Црвене звезде. Успели су да освоје шампионску титулу али и да одиграју фантастичне утакмице у Европи са Краснодаром, Арсеналом, ЦСКА и дригим клубовима што ће им сигурно значити у будућим каријерама. Очекујем да ће имати велике каријере, о Рачићу прича цела Србија и фудбалска Европа, а надам се да ће наставити трагом других Краљевчана који су оставити дубок траг у Црвеној звезди и другим клубовима – нагласио је градоначелник Краљева уз подсећање да локална самоуправа трага за решењем за Кошаркашки и Фудбалски клуб Слога, при чему би посебно значајан био допринос оних који су некада наступали у њиховим дресовима. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ТИМУ ШАМПИОНА

Дејвис куп поново у Краљеву

МАГАЗИН

27.5.2018.

У СЕПТЕМБРУ П

Т. Радовановић

ПРОТИВ ИНДИЈЕ

ениски савез Србије је почетком минуле недеље потврдио да ће плеј оф меч Светске групе Дејвис купа 2018. против Индије бити одигран од 14. до 16. септембра. Домаћин је изразио жељу да сусрет буде одигран у Краљеву, а дефинитивну одлуку о томе донела је Међународна тениска Федерација која је и власник овог престижног куп такмичења.

Дејвис куп селекција Србије је ову сезону као домаћин почела у Нишу где је на шљаци поражена од екипе Сједињених Америчких Држава са 3:1. Вољом жреба против репрезентације Индије ће се борити за опстанак у Светској групи и победу која би и 2019. обезбедила такмичење у најелитнијој групи у којој је два пута играла финале, а 2010. године освојила трофеј.

Два противника се сусрећу пети пут, трећи у последњих тридесет година, након што је Србија победила Индију у Бангалору 2014. године кад је јунак меча био Филип Крајиновић освајањем трећег поена и трујумфа резултатом 3:2. Домаћин први пут после тога настоји да задржи једанаестогодишњи наступ у Светској групи, а Индија да се врати после седмогодишње паузе.

Фото: М. Радовановић

- Краљево домаћин плеј оф меча против репрезентације Индије. – Одлучујући меч за опстанак у Светској групи Дејвис купа. Србија боља у четири претходна сусрета, последњи пут 2014. у индијском граду Бангалору

100

МАГАЗИН 27.5.2018.

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 27. МАЈА И 2. ЈУНА

МАГАЗИН

27.5.2018.

27. мај

102

1358. — Угарски краљ Лудовик I уручио је граду Дубровнику Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна добила самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару. 1679. — Енглески парламент усвојио је „Habeas corpus“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД. 1703. — Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург (од 1924. Лењинград, од 1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918. 1806. — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност. 1860. — Ђузепе Гарибалди, у походу за уједињење Италије, заузео је Палермо на Сицилији. 1905. — У Руско-јапанском рату, руска флота доживела је тежак пораз у бици код Цушиме изгубивши 26 од 45 бродова. 1937. — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај „Голден гејт“, један од највећих мостова у свету. 1941. — Британска морнарица је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод „Бизмарк“, при чему је погинуло је 2.300 људи. 1942. — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих. 1960. — У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса, а власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гир-

селом на челу. 1988. — Сиријске трупе ушле су у јужна предграђа Бејрута и окончале тронедељене уличне борбе између ривалских муслиманских шиитских милиција. 1992. — У реду за хлеб у центру Сарајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене. Види Масакри на Маркалама Основано Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске 1993. — У експлозији аутомобилабомбе испред галерије Уфици у Фиренци петоро људи је погинуло, а колекција галерије озбиљно је оштећена. 1997. — НАТО и Русија потписали су „Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности. Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије Мате Гранић и Милан Милутиновић потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва. 1999. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову. 2000. - ВК Бечеј постао клупски првак Европе у ватерполу победом над ХАВК Младости са 11:8 на Фајнал фору у Бечеју 2001. — У Јапану је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења рециклираног плутонијума у њеним по-

стројењима. 2003. — Председник Перуа Алехандро Толедо увео је 30-дневно ванредно стање, због серије штрајкова и демонстрација широм земље, које је покренуо синдикат учитеља штрајком 12. маја. 2004. — Српски бизнисмен Богољуб Карић регистровао је у Београду странку Покрет „Снага Србије“ и постао њен председник.

28. мај 585. п. н. е. — Помрачење Сунца је прекинуло битку код Халиса између лидијског краља Алијата II и медијског

краља Кијаксара. 1522. — Турци заузели утврђени град Книн и прогласили га седиштем Личког санџака. 1812. — Османско царство и Руска Империја потписале су Букурешки мир којим је окончан Руско-турски рат. 1834. — У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику. 1905. — Окончана је битка код Цушиме у којој је Јапанска царска морнарица адмирала Хејхачира Тогоа уништила руску Балтичку флоту. 1934. — Канађанка Олива Дион је у Календеру у канадској држави Онтарио родила пет девојчица, названих „Дионове петорке“, прве петорке у свету за које се зна да су преживеле. 1937. — Невил Чемберлен је после повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије. 1940. — Белгијски краљ Леополд III је у Другом светском рату потписао капитулацију; истог дана почела је евакуација поражених савезничих снага из

француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спашено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника. 1961. — Укинут „Оријент-експрес“, воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул. 1971. — СССР лансирао космички брод у правцу Марса. 1976. — СССР и САД потписали су уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба. Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године. 1982. — Папа Јован Павле II стигао у Велику Британију, у прву посету римокатоличког папе тој земљи од 1531. године. 1986. — Двојица совјетских космонаута изашли су из орбиталне станице „Саљут 7“ и провела око четири часа у „космичкој шетњи“. 1987. — Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом „Цесна“ од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор. 1991. — Снаге Етиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су у Адис Абебу, окончавши владавину Дерга и Етиопски грађански рат. 1995. — У земљотресу који је погодио руски град Нефтегорск на полуострву Сахалин погинуло је најмање 2.000 људи. Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубјанкић када је хеликоптер у којем се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа. На филмском фестивалу у Кану југословенски редитељ Емир Кустурица добио је „Златну палму“ за филм „Подземље - била једном једна земља“. Десет година раније Кустурица је добио ову награду за филм „Отац на службеном путу“. 1997. — Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на

полуострву Крим. 1998. — Извршивши пету нуклеарну пробу Пакистан је званично постао нуклеарна сила. 1999. — Након што је авијација НАТО појачала нападе на СР Југославију (740 полетања авиона у 24 сата), југословенски председник Слободан Милошевић је, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних земаља за прекид бомбардовања. 2001. — У Каиру одржана прва Дечја конференција афричких нација. 2002. — Британски оператер мобилне телефоније Водафон пријавио је губитак од 13,5 милијарди фунти (19,6 милијарди долара), што је највећи забележени губитак неке велике британске корпорације. 2004. — Директор и главни уредник подгоричког листа „Дан“ Душко Јовановић преминуо је у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, од последица тешког рањавања у атентату претходне ноћи испред редакције листа. Суђење једином осумњиченом за то убиство Дамиру Мандићу почело је 22. новембра у Подгорици. 2008. — На првом заседању конститутивне скупштине Непал је званично проглашен републиком, окончавши тиме 240-годишњу владавину династије Шах.

29. мај 1167. — Војска удружених италијанских градова Ломбардијске лиге поразила је у бици код Лењана трупе немачког цара Фридриха I Барбаросе. 1453. — Пад Цариграда у турске руке након дуге опсаде и погибија Константина Драгаша, последњег византијског цара. 1500. — Португалски морепловац Бартоломео Дијаз, који је открио Рт добре наде, утопио се у бродолому на олујном мору. 1780. — Војска састављена претежно од лојалиста је поразила Континенталну војску у бици код Ваксхоа. 1839. — Успостављени дипломатски односи Србије и Велике Британије.

103

27.5.2018.

МАГАЗИН

104

1867. — Угарски парламент је ратификовао Аустро-угарску нагодбу чиме је Аустријско царство преображено у Аустроугарску. 1914. — У судару британског путничког брода „Царица Ирске“ и норвешког теретњака „Сторстат“ на реци Сен Лорен у Канади погинуло је најмање 1.012 људи. 1929. — Први звучни филм у колору „On with the show“ приказан је у Њујорку. 1953. — Новозеланђанин Едмунд Хилари и Непалац Тензинг Норгај, освојили су, први у свету, Монт Еверест, највиши планински врх на свету. 1968. — Савет безбедности УН увео санкције Родезији због расне дикриминације режима Ијана Смита. 1972. — Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије и председник Президијума Врховног Совјета СССР Леонид Брежњев и председник САД Ричард Никсон потписали у Москви декларацију којом је отворена ера бољих, мирољубивих односа две светске силе. 1985. — На стадиону „Хејсел“ у Бриселу, у нередима пред финални меч европског Купа шампиона између италијанског првака „Јувентуса“ и енглеског „Ливерпула“, погинуло је 39 и повређено више од 400 људи, углавном италијанских навијача. 1990. — Борис Јељцин изабран за првог председника Руске Федерације. У децембру 1999. поднео је оставку и именовао премијера Владимира Путина за вршиоца дужности. Путин је 26. марта 2002. изабран за новог председника Русије. 1991. — Фудбалски клуб Црвена звезда је у Барију освојио титулу првака Европе. 1997. — Лоран Кабила преузео је дужност председника Демократске Републике Конго (бивши Заир), 12 дана након што су његове снаге, у седмомесечном грађанском рату, поразиле армију лојалну диктатору Мобутуу Сесе Секоу. 1999. — Хрватска одбила захтев Међународног суда за ратне злочине у Хагу за покретање истраге о злочинима почињеним над српским цивилима

у операцији „Олуја“ у августу 1995. 2001. — Четворица следбеника Осаме Бин Ладена, шефа терористичке мреже Ал Каида осуђена у Америци за планирање убистава Американаца у иностранству и постављање бомби у две америчке амбасаде у Африци. 2002. — У Великој Британији, црнац Пол Ботенг именован за генералног секретара Трезора и он је први црнац у владином кабинету који је заузео високи положај. 2003. — Амерички председник Џорџ Буш повукао наредбе од пре 11 година које су омогућиле увођење санкција бившој Југославији. На снази су остале санкције које се односе на бившег југословенског председника Слободана Милошевића и његову породицу.

30. мај 1431. — У Руану спаљена на ломачи француска национална хероина Јованка Орлеанка, пошто је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица. Рехабилитована је на ревизији процеса 1456, а одлуком папе Бенедикта XV 1920. проглашена је за светицу. 1498. — Кристифор Колумбо испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар де Барамеда на треће путовање у Нови свет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке. 1536. — Енглески краљ Хенри VIII венчао се с трећом женом, Џејн Симор, 11 дана после погубљена његове друге жене Ане Болен. 1848. — САД и Мексико ратификовали споразум потписан у фебруару 1848. након пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. За накнаду од 15 милиона долара, у састав САД ушле су мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, делови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада. 1876. — Збачен османски султан Абдул Азис, а на престо је ступио његов нећак султан Мурат V, који је свргнут неколико месеци касније и стављен у доживотни притвор у једну цариградску палату. 1913. — Лондонским миром је

окончан Први балкански рат. 1942. — Британско ратно ваздухопловство је са 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн у Другом светском рату. 1956. — Југословенска државнопартијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала је у СССР, у прву посету након смрти Стаљина и раскида с Москвом 1948. 1973. — Западна Немачка и Чехословачка постигле су договор о нормализацији односа, након 32-годишњег прекида. 1976. — Први воз кренуо пругом Београд-Бар. Први путник је био Јосип Броз Тито у свом „плавом возу“. 1980. — Папа Јован Павле II стигао је у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814. 1992. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције које подразумевају потпуну економску блокаду и прекид свих научних, културних и спортских веза са светом. У Београду испред Југословенског драмског позоришта неколико стотина

драмских уметника једносатним ћутањем изразило је протест против рата на тлу бивше Југославије и саосећање са свим жртвама. 1995. — Русија формализовала односе с НАТО-ом, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток Европе могло да подели континент. 1998. — У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу је погинуло најмање 3.000 људи. 1999. — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођен је санаторијум у Сурдулици. Погинуло је 20 људи, у Варварину је погођен мост. Погинуло је 10 људи. Најмање 54 особе погинуле су у Минску, у јурњави неколико хиљада младих, који су након завршетка концерта рок музике јурнули у улаз станице подземне железнице да се склоне од изненадне провале облака. 2000. — Војна команда на Фиџију прогласила је ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побуњеници држећи премијера и групу владиних службеника као таоце.

2001. — На последњем суђењу у Немачкој за злочине почињене у Другом светском рату, бивши официр ССа и надзорник у концентрационом логоу Терезијенштат, 89-годишњи Антон Малот осуђен је на доживотни затвор, због убиства тројице и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности на свиреп начин. 2003. — Савет безбедности УН одобрио је слање мировних трупа у североисточну провинцију Итури у Конгу, ради успостављања мира и сигурности у региону, који је нарушен насиљем између етничких милиција. ЕУ је, такође, одобрила одлазак око 1.400 својих трупа у ту земљу.

31. мај 1793. — Хапшењем жирондинаца у Француској је почела владавина јакобинског терора. 1809. — Османлијска војска је поразила српске устанике у бици на Чегру, а војвода Стеван Синђелић је дигао у ваздух складиште барута. 1859. — Почео је да ради велики сат Биг Бен на кули британског парламента у Лондону. 1889. — Преко 2.000 особа је погинуло након што је попустила брана на реци Литл Кономо и пропустила зид воде висок 18 метара на градић Џонстаун. 1902. — Миром у Веренигингу завршен је Бурски рат у којем су погинула 5.774 Британца и најмање 4.000 Бура. 1910. — Уједињењем британских колонија Натал, Трансвал и Рт добре наде, основана је Јужноафричка унија са статусом британског доминиона. 1916. — Одиграла се Битка код Јиланда, највећа је поморска битка у Првом светском рату. У историји поморских ратовања то је била највећа и последња поморска битка двеју великих површинских флота, вођена на релативно узаном бојишту бродском артиљеријом као главним оружјем. 1924. — Кина је признала СССР. 1931. — У Бахреину је пронађена нафта, прво налазиште петролеја у некој арапској земљи.

1938. — Први пут је приказан филм на телевизији. Био је то филм Повратак Скарлетне Видовчице, који је приказала америчка телевизијска кућа NBC. 1939. — Данска је с Немачком потписала пакт о ненападању. У априлу наредне године немачке трупе окупирале су Данску. 1961. — Јужна Африка је прогласила републику с председником Чарлсом Робертсом Свартом на челу и напустила Британски комонвелт. 1970. — У земљотресу јачине 7,9 Рихтерове скале у Перуу погинуло је више од 70.000, а 600.000 људи остало је без домова. Потпуно су разорени градови Јунгај, Хуарес и Чимботе. 1991. — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан грађански рат. 1992. — У организацији Центра за антиратну акцију, одржане су у Београду демонстрације више десетина хиљада грађана, који су ношењем црног флора дугог 1.300 метара изразили своје саућешће са жртвама рата у Босни и Херцеговини. 1996. — Босански Хрват Дражен Ердемовић признао је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу да је учествовао у масовним погубљењима Бошњака у Сребреници. То је било прво признање кривице пред Хашким трибуналом. 1997. — Украјина и Русија потписале су споразум о стратешком партнерству. 2001. — Агент ФБИ-ја, ветеран Роберт Хансен, оптужен за шпијунажу, изјавио је да није крив. Америчка влада оптужила је Хансена да је 15 година преносио строго поверљиве информације Москви за суму од 1.400.000 долара и одређену количину дијаманата. 2003. — У граду Марфију у Северној Каролини ухапшен је Ерик Роберт Рудолф, осумњичен за постављање бомби на клиници за побачаје, у ноћном клубу за хомосексуалце, као и у Атланти, током Олимпијских игара 1996. године. 2004. — Слетањем на аеродром

105

Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет. Четири таква авиона биће изложена у музејима у Француској, а пети на том париском аеродрому. 2011. — Ратко Младић изручен Хашком трибуналу за злочине на простору бивше Југославије.

МАГАЗИН

27.5.2018.

1. јун

106

193. — Римски цар Дидије Јулијан убијен након свега два месеца владавине. 987. — Иго Капет изабран за краља Француске. 1198. — Византијски цар Алексије III Анђел одобрио српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир Свете горе, српски манастир Хиландар. 1455. — Османски султан Мехмед II Освајач заузео Ново Брдо, највећи рударски центар средњовековне Србије. 1479. — Основан универзитет у Копенхагену. 1535. — Војска Карла V је заузела Тунис и масакрирала око 30.000 његових становника. 1562. — Цар Светог римског царства Фердинанд I и отомански султан Сулејман I Величанствени потписали мировни споразум којим се Фердинанд одрекао Ердеља у корист турског вазала Јована Запоље. 1660. — Мери Дајер је обешена у Бостону због сталног кршења закона који је забрањивао квекере у Колонији Масачусетског залива. 1670. — Чарлс II и Луј XIV су потписали тајни споразум, по ком би Енглеска помогла Француској у њеном рату против Низоземске републике у замену за француску помоћ у приближавању Енглеске Католичкој цркви. 1671. — Турска је објавила рат Пољској. 1869. — Шпанија донела нови устав којим је проглашена слобода вероисповести и штампе, уведен је суд са поротом и грађански брак. 1880. — У САД инсталирана прва јавна телефонска говорница у свету, у

згради „Јејл банке“ у Њу Хејвену. 1898. — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија. 1939. — Кнез Павле Карађорђевић посетио Берлин, због чега је Адолф Хитлер приредио војну велику параду да остави утисак на њега. 1939. — Први лет ловачког авиона Фоке-Вулф Fw-190. 1941. — Окончана је битка за Крит предајом острва Крит Немачкој. 1941. — Југословенски краљ Петар II Карађорђевић потписао је указ о именовању за председника југословенске владе у избеглиштву бившег хрватског бана Ивана Шубашића. 1952. — Отворен је за пловидбу канал Волга-Дон, који спаја Каспијско језеро са Црним морем. 1958. — Генерал Шарл де Гол постао је француски премијер у јеку кризе око будућности француских колонија у северној Африци. У децембру те године Де Гол је први пут изабран за председника државе. Други председнички мандат добио је на изборима 1965. 1969. — Кандидат деголиста Жорж Помпиду изабран је за председника Француске након што је Шарл де Гол поднео оставку. 1973. — Британски Хондурас променио назив у Белизе. 1973. — Председник грчке војне владе Јоргос Пападопулос укинуо монархију и прогласио републику. 1980. — Америчка кабловска ТВ мрежа ЦНН почела са радом. 1987. — У експлозији бомбе подметнуте у хеликоптер којим се превозио из Бејрута у Триполи убијен либански премијер Рашид Карами. 1990. — Председници Совјетског Савеза и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992. 1993. — Смењен председник СР Југославије Добрица Ћосић, први председник СРЈ изабран у јуну 1992. Његово смењивање изазвало је револт неколико хиљада Београђана окупљених испред зграде Скупштине. Под оптужбом да су изазвали нереде, у којима

је погинуо један полицајац, а више људи рањено, ухапшени су лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић и његова супруга Даница. Пуштени су 9. јула аболицијом председника Србије Слободана Милошевића. Нови председник СРЈ постао је 25. јуна високи функционер Социјалистичке партије Србије Зоран Лилић. 1994. — Јужна Африка се након 33 године поново вратила у Комонвелт. Армандо Калдерон Сол постао први председник Салвадора након готово десетогодишњег грађанског рата. 1997. — На парламентарним изборима у Француској победила је удружена левица, а премијер је постао лидер Социјалистичке партије Лионел Жоспен. 2000. — Хашки трибунал за злочине почињене у Руанди 1994. године, осудио је белгијског новинара на 12 го-

дина затвора јер је подстицао злочине у својим радио емисијама. 2001. — Непалски престолонаследник принц Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом извршио самоубиство. Државна комисија саопштила да је принц био под утицајем алкохола и дроге. У експлозији бомбе у ноћном клубу у Тел Авиву, коју је активирао палестински бомбаш самоубица, погинула је 21 особа. 2003. — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у посету Великој Британији на позив британске краљице Елизабете II. Он је први шеф руске државе који је као званични гост ушао у краљевску палату у Лондону, после цара Александра Другог 1874. 2015. — Путнички брод са 450 осо-

ба преврнуо се на реци Јангце на југу Кине.

2. јун 455. — Вандали упали у Рим и започели двонедељну пљачку која ће доцније послужити као основа термина вандализам. 1098. — У склопу Првог крсташког рата завршила се вишемесечна опсада Антиохије у којој су победили крсташи. 1790. — У Новом Саду је отворена прва књижара. Власник Емануел Јанковић штампао је у својој штампарији и први каталог књига. 1924. — Амерички Конгрес признао је држављанство Индијанцима, староседеоцима на територији на којој су створене САД. 1946. — Италијани су се на референдуму изјаснили за републику и тиме одбацили монархију Савојске династије. 1949. — Држава Трансјорданија је променила назив у Хашемитска краљевина Јордан. 1953. — Британска краљица Елизабета II крунисана је у Вестминстерској опатији у Лондону. То је било прво крунисање у историји које је преносила телевизија. 1955. — Југословенски и совјетски лидер Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали су Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. године. 1965. — У експлозији мине у јапанском руднику угља близу Фукуоке погинуло је најмање 200 рудара. 1966. — Амерички васионски брод „Сервејер“ извео је прво успешно меко спуштање на месец и почео да шаље прве слике месечеве површине. 1967. — Полиција је усмртила Беноа Онезорга током протеста студената у Западном Берлину против посете персијског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, што је за последицу имало стварање терористичког покрета 2. јун. 1969. — У судару аустралијског носача авиона „Мелбурн“ и америчког разарача „Френк Е. Еванс“ у Јужноки-

неском мору погинула су 74 америчка морнара. 1979. — Папа Јован Павле II стигао је у Пољску, у прву посету папе једној комунистичкој земљи. 1983. — СССР је са сателита у земљиној орбити лансирао нову васионску сонду за истраживање планете Венере. 1992. — Данци су се на референдуму изјаснили против Мастрихтског уговора Европске уније. 1993. — На првим слободним изборима у Бурундију Мелхиор Ндадаје победио је војног председника Пјера Бујоју, чиме је у тој афричкој земљи први пут шеф државе постао припадник већинског племена Хуту. 1995. — Војска Републике Српске је оборила амерички авион F-16 који је патролирао зоном забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине. 1997. — Тимоти Маквеј проглашен је кривим за подметање бомбе у федералну зграду у Оклахома Ситију 1995, када је погинуло 168 људи. Маквеј је осуђен на смрт и погубљен на електричној столици 10. јуна 2001. 1998. — Српска полиција у Београду пресрела је и претукла студенте који су кренули према згради владе Србије да изразе протест због новог Закона о универзитету. 1999. — Жене Јапана избориле су се за употребу пилула за контрацепцију, три деценије након што се пилула појавила на Западу. 2000. — Главни тужилац Међународног суда за ратне злочине у Хагу Карла дел Понте изјавила је у Савету безбедности УН да нема основа за покретање истраге о евентуалним ратним злочинима НАТО-а током бомбардовања СР Југославије 1999. 2001. — Колумбијска влада и побуњеници, припадници левичарског ФАРЦ покрета, потписали споразум којим је дозвољена прва размена затвореника у 37 година дугом рату. 2002. — На референдуму у Швајцарској усвојен је предлог да се ублажи изузетно строг закон о побачају, чиме би се законодавство у тој области приближило правној регулативи других европских држава.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs