MagazIN 336 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 336 * 20. мај 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

20.5.2018.

У овом броју: Скупља дара него мера Напредњаци ујединили опозицију Краљево центар руске емиграције Представљена четири јавна позива Спас у преквалификацији Нова спомен обелжја и туристичка сигнализација Борбе у области Дукађинија Саобраћај и даље прети

10 16 26 32 36 40 42 50

Здрави зуби у здравој породици Заплесала четрнаеста генерација У клупама далеких предака Најбоља школа „Стефан Немања“ Дубоко лирско сведочанство Стална поставка на знаковном језику На репертоару Биоскопа „Кварт“ Искуство најјаче лиге у Европи Времеплов

54 62 72 78 84 88 92 94 102

МАГАЗИН 20.5.2018.

Педесет осма седница Градског већа

МАГАЗИН

20.5.2018.

СКУПЉА ДАРА

А НЕГО МЕРА?

- Смештај учесника Одбојкашке лиге нација скоро тринаест милиона динара. – Краљево обезбедило девет милиона из градске касе. – Одбојкашице Србије на десетодневним припремама у Краљеву. – Током трајања турнира све екипе смештене у Врњачкој Бањи. – Техничком организатору припада приход од продатих улазница по цени која мора бити усаглашена са Одбојкашким савезом Србије, приход од једног паноа на утакмици у сали и од стране за оглашавање у колор каталогу. – Промоција града једном страном у каталогу и рекламним филмом до тридесет секунди уз емитовање пре почетка директних преноса утакмица. – Турнир Одбојкашке лиге нација најзначајнији спортски догађај у историји Краљева

рихватањем да организује утакмице Одбојкашке лиге нација у Краљеву Одбојкашки савез се обавезао да испуни услове које подразумева овај ранг такмичења, а највећи део трошкова превали на грађане Краљева. Да би локална самоуправа могла да оправда овакве трошкове може да се подичи са једном страницом А4 формата у каталогу који ће бити штампан тим поводом и до шездесет секунди филма о Краљеву са емитовањем пре преноса. У периоду између 25. и 31. маја биће одиграно дванаест утакмица, по шест у мушкој и женској конкуренцији, а Краљево ће моћи да се подичи како је, поред домаћих, угостило одбојкаше Бразила, Италије и Немачке у мушкој, односно Белгије, Русије и Турске у женској конкуренцији. Додуше, они ће у термину одржавања турнира највећи део времена провести у Врњачкој Бањи, а на терет грађана Краљева. По ценовнику који је достављен на разматрање Градском већу трошкови смештаја у хотелима „Соларис“ из Вр-

МАГАЗИН

20.5.2018.

њачке Бање и краљевачком „Туристу“ приближавају се износу од тринаест милиона динара од којих је Краљеву запало да плати девет. Можда неко од посетилаца утакмица и зна да гостујуће екипе броје по 22 особе, а да су за њихов смештај у Хотелу „Соларис“ предвиђене двокреветне и једнокреветне собе, за сваку осам двокреветних и шест једнокреветних, на бази пуног пансиона, најмање три дана пре одигравања и један дан по завршетку турнира, односно на основу плана долазака и одлазака репрезентација. Исхрана укључује доручак, ручак и вечеру уз појачан спортски оброк, уз обезбеђење освежавајућих напитака и додатак ужине. Израчунато је да свакој екипи треба платити 132, што за госте достиже пуних 792 пансиона. Реперезентацији Србије од 28 чланова намењено је 11 двокреветних и шест једнокрветних соба, уз исте услове исхране, што потврђује да треба обезбедити паре за додатних 168 пансиона.

Реперезентативке Србије ће морати да се задовоље условима које пружа краљевачки Хотел „Турист“ у коме ће боравити током десетодневних припрема што за двадесетосмочлану посаду чини 280 пансиона. Да би им се обезбедио потребан мир репрезентативке Србије ће у време турнира боравити у Врњачкој Бањи где је у једанаест двокреветних и шест једнокреветних соба потребно платити трошкове 168 пансиона. Податак да је то укупно 616 пансиона сведочи о знатном повећању броја ноћења на територији Врњачке Бање и Краљева што потврђује да туризам на овим просторима доживљава пун преображај. Незгода је само што то треба да плате грађани Краљева, и вероватно Врњачке Бање о чијем учешћу нема података у калкулацији достављеној члановима Градског већа. Свако ко би помислио да је то све грдно се вара, јер негде треба сместити и званичнике Светске одбојкашке федерације којима је намењен Хотел „Турист“. У максимално двадесет осо-

ба укључени су супервизори, евент менаџери, техничка подршча са хок-ај системом Data Project, IBM, на бази пуног пансиона „а ла карт“, најмање четири дана пре одигравања и један по завршетку турнира. Под оброцима се подразумевају доручак, ручак и вечера уз обезбеђење освежавајућих напитака, а смештај мора да буде у једнокреветним собама. Тако је за мушки турнир потребно обезбедити 170 пуних пансиона и још толико за женски. Податак да ће у Краљеву боравити и највише шеснаест званичника Одбојкашког савеза Србије, најмање четири дана пре одигравања и један по завршетку турнира, повећава трошкове за још 176 пансиона што са гостима из Светске одбојкашке федерације износи 456 пансиона. Неко је добро израчунао да је за најмање четири дана пре одигравања и један по завршетку турнира потребно једанаест пансиона по особи што је већ урачунато у претходних 456. Погрешио би свако ко би помислио да су ово укупни трошкови, јер на по-

стојеће треба додати превоз учесника, за гостујуће репрезентације аутобусима високог ранга са еркондишном на релацији од београдског Аеродрома „Никола Тесла“ до Врњачке Бање и назад, а за званичнике Светске одбојкашке конфедерације аутомобилом или комбијима на истој релацији. Да то није све потврђује потреба да одбојкаши сваког дана путују од Врњачке Бање до спортске дворане у Рибници и назад на преподневне и подневне тренинге, односно утакмице, и остале протоколарне потребе. За сличне потребе треба обезбедити луксузне аутомобиле или комбије за транспорт званичника и остале локалне потребе, али и хостесе са знањем енглеског језика за све репрезентације. Прописи Светске одбојкашке федеарације предвиђају да дворана за одигравање утакмица буде уређена најмање четири дана пре и током сва три дана одигравања турнира у обе конкуренције. У том периоду простор мора бити без иједног рекламног паноа са постављеном Герфлор подло-

гом, а трошковима треба додати рентирање система за проверу спорних судијских одлука, рентирање ЛЕД екрана за рекламне поруке и два велика екрана у сали у Краљеву, брендирање сале и ВИП простора по захтевима и стандардима федерације. Прописи предвиђају адекватно опремање сале са столовима за ВИС, ПРЕСС, записничара и техничка лица, супервизора-делегата, хитну помоћ на основу плана уређења сале по правилима федерације, ангажовање редарске службе и обезбеђења, обезбеђење разгласа, посебних телефонских линија и интернета, обезбеђење и обележавање потребног броја свлачионица по захтевима и стандардима ФИВБ, обезбеђење и обележавање потребног броја радних просторија за ВИС, секретаријат, супервизора-делегата, представнике медија, а све по стандардима ФИВБ. Свему треба додати довољну количину флаширане негазиране воде за пиће за све тренинге и утакмице за све репрезентације. Организација турнира подразуме-

20.5.2018.

МАГАЗИН

ва закуп и уређење спортске сале „Владе Дивац“ у Врњачкој Бањи, најмање четири дана пре одигравања и сва три дана турнира за тренинге репрезентација са Герфлор подлогом, штампање улазница за утакмице у Краљеву са дизајном по идејном решењу које дају ФИВБ и Одбојкашки савез Србије, израду филма о Краљеву у трајању до шездесет секунди који ће бити пуштан у директним преносима пре почетка утакмице, уређење и обележавање догађаја у граду постављањем билборда, плаката и друго, као и организацију конференција за медије са опремањем сале по захтевима и стандарадима ФИВБ. Одбојкашки савез се обавезује да ће у циљу организације утакмица штампати колор каталог, у коме ће по једна страница бити резервисана за Краљево и једног локалног спонзора, плакате формата педесет пута седамдесет сантиметара, акредитације и мајице за скупљаче лопти и брисаче пода. Техничком организатору припада

приход од продатих улазница по цени која мора бити усаглашена са Одбојкашким савезом Србије, приход од једног паноа на утакмици у сали и од стране за оглашавање у колор каталогу. Цена пуног пансиона у једнокреветној соби хотела „Соларис“ кошта осам хиљада и осам стотина а у двокреветној шест хиљада и две стотине динара. Помножено са бројем пансиона смештај гостију у једнокреветним собама је само двеста динара мањи од два милиона, а у двокреветнм за исто толико премашује три милиона и 771 хиљаду, што укупно износи пет милиона и 472 хиљаде динара. Ако се томе додају трошкови смештаја српског националног тима који за 400 премашују два милиона и 70 хиљада изводи се закључак да ће „Соларис“ инкасирати седам милиона 342 хиљаде и 400 динара. Према подацима Одбојкашког савеза Србије пун пансион са смештајем у једнокреветним и двокреветним собама Хотела „Турист “ је изједначен, што значи да 220 у једнокреветним и

60 у двокреветним достиже милион и 400 хиљада динара. Ако се томе дода 280 пансиона по пет хиљада динара за смештај званичника ФИВБ и 456 за Одбојкашки савез Србије долази се до рачунице да би каса краљевачких угоститеља требало да буде богатија за пет милиона и 80 хиљада динара. Тако само за трошкове смештаја треба платити 12 милиона 822 хиљаде и 400 динара због чега је члановима Градског већа предложено да из средстава утврђених чланом 14. Одлуке о буџету за ову годину са позиције која се односи на подршку локалним спортским организацијама, удружењима и савезима, позиција 112, економска класификација 481000 – Дотације невладиним организацијама, распореди девет милиона динара на име учешћа града у финансирању трошкова у области одбојкашког спорта Међуокружном одбојкашком савезу за организацију Одбојкашке лиге нација. Савез се обавезује да додељена средства дотација утроши наменски и

да у року од тридесет дана од завршетка активности Спортском центру „Ибар“ достави финансијски извештај о наменском утрошку средстава. Комисији за избор годишњих и посебних програма у области спорта обратио се Одбојкашки савез Србије и навео на шта се организатор обавезује у циљу организације утакмица Одбојкашге лиге нација 2018. године. Комисија је на седници одржаној 11. маја утврдила предлог којим се Градском већу предлаже да одобри средства у висини од девет милиона динара Међуокружном одбојкашком савезу за организацију турнира, а предлог је образложен основаношћу захтева у складу са Одлуком о обезбеђивању средстава за остваривање потреба и интереса у области спорта на територији града Краљева. На највећи спортски догађај у историји Краљева указује и градоначелник др Предраг Терзић уз потврду да ће се Краљевчани потрудити да буду добри домаћини свим репрезентацијама.

Улагање од девет милиона динара се сматра сврсисходним јер је оцењено да доприноси бољемпозиционирању Карљева на мапи градова који су важни спортски центри. - Ако мене питате, да ли је сврсисходно напунити све Краљевачке хотеле, напунити све ресторане, обезбедити прилив новца у седам дана за све наше угоститеље, све наше туристичке раднике, дозволити краљевачкој деци да по први пут могу да виде у свом граду највеће звезде европске и светске одбојке, онда мислим да тај износ средстава није превисок. Ми стално говоримо о томе да се у Краљеву ништа не дешава, да годинама немамо значајне међународне догађаје. Сада када их имамо, чини ми се да опет део јавности жели то да прикаже неуспехом и несврсисходним трошењем средстава. Ја стојим на становништву да град Краљево треба да се развија, да треба да напредује у области индустрије, привреде, спорта, области турзима, и апсолутно сам сигуран да смо на правом путу и да град

Краљево треба да постане један од најважнијих спортских центара у овој земљи – каже он. Није познато да ли су представници локалне самоуправе знали колико ће ово да кошта у тренутку кад су пристали да буду домаћини овогодишњег такмичења, нити да ли су ово коначни трошкови организације. Још мање би са сигурношћу могло да се закључује о заради од продатих утакмица и рекламе на једном паноу у дворани, понајмање од оне странице у каталогу. Извесно је да ће након такмичења свима бити пуна уста хвале за промоцију града баш као и време одржавања меча Светске групе Дејвис купа између тениских репрезентација Србије и Хрватске. Укупни трошкови никада нису јавно објављени нити финансијски ефекти учешћа у организацији ове по многима значајне манифестацији. Зна се само да после ФЕД купа следеће године и Тениски савез Србије у великом луку заобилзи Краљево. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Пред прво у низу протестних окупљања у центру града

МАГАЗИН

20.5.2018.

НАПРЕДЊАЦИ УЈЕДИ

- Истакнути захтеви опозиције за смену градоначелника Краљева, начелника Рашког управног округа и поништење одлуке о расподели средстава којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања. – Протестно окупљање на Тргу српских ратника усмерено против свега што се дешавало током последњих шест година напредњачке власти. - Доношење одлуке Градског већа могло би да буде увод у још већи мрак и сврставање Краљевчана у грађане петог реда. - Од начелника Рашког управног округа тражи се да предузме мере за смену градоначелника Краљева, али и подизања оптужнице и предкривичног поступка за све актере афера које се сматрају значајним узроком за тренутно стање у граду. – За седам дана ново окупљање на истом месту и у исто време

Фото: М. Радовановић

ИНИЛИ ОПОЗИЦИЈУ?

МАГАЗИН

20.5.2018.

Иако је актуелни састав Градског већа током претходне две године донео низ одлука значајних за расподелу буџетских средстава ни једна није изазвала толико незадовољство колико она на педесет седмој седници о расподели средстава којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања. Ни приликом доношења одлуке нико није гајио илузије да ће сви представници медија бити задовољни, али је мало ко могао претпоставити да ће то бити окидач за јавну демонстрацију незадовољства на градским улицама са неизвесним исходом. Стиче се утисак да је овакво стање више погодовало опозиционим странкама којима је било повод за организацију протестног митинга на Тргу српских ратника који су неколико дана, са подједнаким интересовањем, очекивали и симпатизери и противници актуелне локалне власти. Протестном скупу на Тргу српских ратника претходио је договор опозиционих првака на коме су утаначени детаљи и обавезе сваког од њих, а истакнути и захтеви за смену градоначелника Краље-

ва, начелника Рашког управног округа и поништење одлуке које је изазвала толико огорчење у делу јавности. Устав Републике Србије и Закон о окупљању грађана били су основа на којој је председник Удружења Иван Матовић у име организатора донео одлуку о протоколу и дисциплини током јавног окупљања. Њом се потврђује да се скуп организује са Српским покретом Двери, а од учесника очекује да се понашају према инструкцијама и упозорењима, лако уочљивих и прслуцима рефлектујуће боје посебно обележених, редара. Сумња да би окупљање могло да буде повод напада на учеснике, или изазивање инцидента, довољно је за препоруку да се о сваком сумњивом понашању одмах обавести најближи редар или припадници полиције који службено обезбеђују ред. Могућност избијања нереда повод је за упозорење члановима организатора да се понашају достојанствено и предузму потребне мере да се нереди сузбију, а изазивачи лише слободе и предају у надлежност полиције. На окупљању је забрањено коришће-

ње петарди, бакљи, димних бомби, паљење ватри и коришћење силе којом се наноси штета било чијој имовини, као и изазивање свађе и туче. Опрезност је мотив да редарска служба забрани приступ на простор окупљања сваком ко на било који начин може компромитовати учеснике и циљеве протеста и чије би присуство могло да наруши ред прописан овом одлуком. Учесницима је упућен позив да покажу висок ниво дисциплине и достојанства у духу традиције српског народа. Да доношење одлуке није било без основа потврђује информација која указује на могућност да у исто време само стотинак метара даље, испред зграде Градске управе, буде организован скуп подршке онима према којима је усмерено незадовољство опозиције. Како је Фејсбук значајно средство комуникације, а група Удружења староседелаца и околине на овој друштвеној мрежи броји скоро осам хиљада чланова, у кулоарима се неколико дана спекулисало са бројем могућих учесника окупљања, па су се за пребројавање припремале обе

супростављене стране. На дан одржавања скупа пријатељима града Краљева послата је СМС порука којом се указује да се град из године у годину, из месеца у месец, из дана у дан унижава на сваком месту и свакога часа!!! - Они који треба да га граде, унапређују, улепшавају, богате.... Они чине све само за себе и за своје интересе!!! Онако, шићарџијски... Наш град грца, стење, пропада под њиховом самовољом и себичлуком. Свакодневно нам, због те њихове самовоље, бахатости ове власти, одлазе млади школовани. Опустеше нам села... опусте нам град... опусте нам породилиште... Где је крај овог мрака, ове магле у мраку...??? Докле ћемо да трпимо ову шачицу људи који су „нашли па зашли“...??? Докле ће они „дрмати“ нашим градом запошљавајући ужу и ширу фамилију, кумове, пријатеље на места са пристојним зарадама, а нашој деци нудити неке фабрике (које ко зна кад ће бити изграђене) да раде у њима за 20.000 динара??? Докле ће нас превеславати, продавати рог за свећу...??? – наводи се

у позиву да се искаже заједничко незадовољство „бригом за град“ представника актуелне власти, да се покаже како има и оних који мисле другачије, који неће трчати у Београд да питају шта да мисле о свом граду. Позив се завршава уверењем како и у њему може да се живи пристојно ако се да шанса људима који га гледају срцем, а не празним џеповима и смотаним рукама са обавезним кружењем палчевима!!! Чини се да су више интересовања за наговештено контра окупљање показали представници медија међу којима многи нису крили разочарање кад се на заказаном месту није појавио нико од очекиваних. Само стотинак метара даље препознатљива музика са протеста 2000. године требало је стимулативно да делује на нешто повећан број оних који су са клупа око централног градског трга, наизглед незаинтересовано, очекивали да се нешто деси. Жеља организатора да скуп ослободи страначког карактера огледа се у одсуству било каквих обележја које би

указивало на то, па је могло да се примети тек неколико државних застава, а тешко да је било ко од присутних, сем можда неколицине организатора, и знао шта би могло да се догоди на столу на коме су уредно постављена два сталка са микрофонима. Да је расподела пара из градсе касе медијима само повод већ на почетку је потврдио први човек Сатроседелаца Краљева и околине потврдом да је протест усмерен против свега што се дешавало током последњих шест година напредњачке власти. Од објављивања одлуке Градског већа највише разлога за незадовољство имао је директор Краљевачке телевизије Славко Јаношевић коме је омогућено да се први обрати скупу и устврди како је циљ окупљања настојање да се подједнака порука пошаље колико властима толико и онима који немају храбрости да кажу шта мисле. Сем незадвољства добијеним средствима властима се замера због организације концерта Аце Лукаса за износ који вишеструко премашује накнаду за једногодишњи рад телевизије.

МАГАЗИН

20.5.2018.

То наводи на закључак о покушају гашења медија и гушења свих који имају другачује мишљење, а став се заснива на уверењу да без слободе медија нема ни слободних избора у земљи. Властима се замера због партијског запошљавања, али и расподели заједничког новца за рад удружења грађана уз сумњу о махинацијама које се везују за ову област. Све то, каже Јаношевић, води ка тоталитаризму који се изједначава са примитивизмом. Иван Матовић у средиште пажње ставља проблеме бивших радника „Аутотранспорта“, а актуелну власт окривљује за доделу знатне количине новца из градске касе особама из најближег окружења челника локалне власти. Уз потврду да скупу присуствују бивши радници „Фабрике вагона“, и „Магнохрома“, мештани Роћевића који су се побунили због укидања апотеке, Матарушке Бање због гашења амбуланте, али и Богутовца, Лопатнице и других села, по ко зна који пут је подсетио на толико пута помињано отварање семафора и кинеске робне куће који се на телевизији блиској власти

представљају као инвестиције. - Господо напредњаци овако је почело 96. године. Овако је почело и 2000. године кад су они ваши скинули репетитор на Гочу. Ви сте исти, само сте мало мутирали временом. Оволико људи је било прве вечери, а завршило се онако како ћете и ви да завршите. Нећете бити у скупим оделима, бићете у оним пругастим кад се ово буде завршило. И управо одавде је почело јер је овде срце Србије, овде је најхрабрији и најпоноснији народ – закључио је он. Жесток критичар бројних потеза власти је одборница Демократске странке у Скупштини града Зорица Стаменковић која верује да би доношење спорне одлуке Градског већа могло да буде увод у још већи мрак и сврставање Краљевчана у грађане петог реда. - Ако дозволимо да нас даље провлаче кроз муљ и блато, да управљају овим градом, нашим крваво зарађеним новцем, нашим животима, овај град ће бити град духова. Краљевчанке, сестре, мајке, где су вам деца? Ради ли вам скајп да их

видите? Имате ли пара да платите интернет да их чујете? Гајите ли унучиће преко интернета? Ни једна власт није више обезвредила рад и поштење обичног човека. Ни једна власт није више понизила нашу младост. Ми рађамо, одгајамо и школујемо децу да би их понижавали људи са купљеним дипломама. Ми рађамо, одгајамо и школујемо децу да би парче хлеба тражили у белом свету, по чешким фабрикама и немачким болницама. Ми рађамо и одгајамо децу да би нам са факулететским дипломама радили по кинеским радњама за 12 хиљада динара. Напредно, нема шта. Ако данас не устанемо и не срушимо страх неће више бити времена, неће више бити нас – поручила је она пре него што је оштре критике на понашање власти упутио један од бивших радника „Аутотранспорта“. Подсећање да овом предузећу својевремено није одобрен износ субвенције од тридесет динара по километру, а да се данас другом превознику у градском и приградском саобраћају плаћа двостру-

ко више, сматра се једним од значајних разлога за крах некадашње гиганта. Такво понашање довело је да мештани Обрве, Милочаја, горњих Лађеваца и Врбе немају организован аутобуски превоз, а мештани Ласца суботом и недељом од 7 до 15 сати ни један аутобус. Властима је замерено због продаје ауто базе овог предузећа у Адранима и чињенице да новац није употребљен за исплату дуговања према бившим радницима. Податак да су камиони и аутобуси „Аутотранспорта“ били на свим ратиштима бивше Југославије повод је за потврду да радници неће одступити до коначног испуњења свих захтева док и последњем не буде исплаћен поштено зарађен новац. Сумња да би градоначелник Краљева позитивно одговорио на захтев за оставком повод је да се од начелника Рашког управног округа затражи предузимање мера у том правцу, али и подизања оптужнице и предкривичног поступка за све актере ове афере које се сматрају значајним узроком за тренутно стање у граду а оне би, веру-

је др Љубиша Јовашевић, могле да буду тема интересовања специјалног тужилаштва које је почело да ради у Краљеву. - Краљево је постало град криминала. Ми нисмо више транзитни нарко центар, ми смо постали дистрибутивни центар. Овде долази кокаин из Црне Горе, долази хероин са Косова. Центар даље дистрибуције је овде, а полиција ћути. Ухвати ту и тамо по неко дете са два или три џоинта и мисли да је одрадила посао. Наравно, све је у шеми. Поставите своје судије, поставите своје правосуђе, своје тужиоце, своју полицију и онда мислите да нико не може да допре до вас, да нико не може да погледа шта сте радили, колико тога сте урадили и за шта морате да одговарате. Дакле, градоначелник и његово веће морају да оду, они који су представљали извршну власт неће моћи више да је врше. Тражићемо да се уђе у све поре онога што су радили. Прва велика афера у Краљеву је неосетно прошла. То су били „Пилоти“, пола са-

та или сат музике и цена од 20 хиљада евра. Они тврде да су добили само десет хиљада, па се поставља питање где је преосталих десет. Видели сте оне басамаке тамо поред стадиона, они вам коштају шездесет хиљада евра. Али, оно што је најинтерсантније, данас је градоначелник донео одлуку, а све одлуке су некако тајне, да се девет милиона динара поново упути неком савезу, да се осам и по милиона додели Телевизији Краљево. Као што смо некад бранили ту исту телевизију кад је узет репетитор, кад нас је овде било знатно више, тако ћемо морати да предузмемо меру да одбранимо нека своја права, своју жељу да спознамо где тај буџет иде. То није новац који је градоначелник добио од свог оца, са којим може да располаже бахато. То је новац који припада свим грађанима Краљева са намером да се утроши и да подршка онима којима је најнеопходнија – каже др Јовашевић уз најаву новог окупљања за седам дана, на истом месту и у исто време. Биће то прилика за сагледавање

20.5.2018.

МАГАЗИН

ефеката првог протестног окупљања овог формата последњих година, а негативни се најављују као повод за подношење кривичних пријава надлежним тужилаштвима уз уверење да ће представници правосуђа поУНС: Протест против „РТВ Краљево и Ибарске новости“ притисак на медије

Удружење новинара Србије (УНС) сматра да су најављени протести дела опозиције у Краљеву, због тога што је медијској кући „РТВ Краљево и Ибарске новости“ на конкурсу у овом Граду од 14.250.000 за три пројекта припало 6.868.000 динара, притисак на медије и новинаре ове медијске куће. УНС не доводи у питање протест као облик изражавања ставова грађана, али упозорава да је

чети да раде и оправдају плате које примају. Централно место резервисано је за најватренијег говорника каквим се још једном потврдио шеф Одборничке групе Покрета Двери и народни пооспоравање права једној од ретких преосталих регионалних медијских кућа са три медија, на новац за пројектно суфинансирање, облик неприхватљивог политичког притиска. УНС не подржaва јавно суђење медију због износа новца који је добио за суфинансирање јавног интереса у области јавног информисања и то без изношења конкретних недостатака пројеката којима је новац додељен. УНС би волео да опозиционе странке траже од Града Краљева да издваја више новца за пројектно суфинансирање медија, уместо што критикују највећу медијску ку-

сланик Драган Весовић указивањем на значајне разлике између представника власти и опозиције. Оне се огледају у немогућности да се на скуп ове врсте аутобусима доведу истомишљеници из других градова, али и помањћу у овом региону без ваљаних аргумената. УНС подсећа да је медијска кућа „РТВ Краљево и Ибарске новости“, у време док су на власти биле политичке странке које организују протесте, прошла кроз две неуспешне приватизације и један стечај. Упркос томе, „РТВ Краљево и Ибарске новости“ опстала је и одржала редакције сва три медија. Власница и уредница „РТВ Краљево и Ибарске новости“ је новинарка, што је у Србији, после серије лоших приватизација и гашења медија, као и низа приватизација са сумњивим власништвом, права реткост.

кању буџетских средстава за сендвиче који су се у многим приликама показали као добро средство за привлачење на сличне манифестације. Пребројавање политичких неистомишљеника није ништа ново и колико год се опозиција у претходном периоду упињала да докаже како је то један од значајних показатеља подршке овога пута је то замерено неколицини највиших представника власти на тераси Хотела „Турист“. - Има нас таман толико да нас се плаше. Није добро осећање да се плаше. Не треба да се плаше нас, али треба да се плаше себе и својих дела јер оно што раде је нешто што није нигде и никад забележено. Немам ја проблем да признам да су они у овом граду добили највише гласова, али они имају проблем да схвате да седамдесет хиљада људи овог града није гласало за Српску напредну странку. Седамдесет хиљада људи овог града пуни буџет који они троше, расипају, деле по свом мишљењу и нахођењу.

Можда не сви од тих седамдесет хиљада људи, али је велики број људи који жели да мисли другачије, жели да има слободу, да каже другачије, а ми ту слободу имамо. Једини сам народни посланик опозиције у парламенту Републике Србије и никада нећу имати проблем да кажем да сам из Краљева, а чекало се, можда и двадесет година, да неко проговори да је из Краљева. Сутра ћу постављати питање њиховој премијерки, и њиховим министрима, и питаћу оно што интересује вас и мене као људе који желимо да у овом граду живимо и да у овом граду останемо. Овде нас има мало, али и соли је мало па засоли. И бибера је мало, па забибери. Ми ћемо да се скупљамо овде, да причамо докле нас год има и да мирно и достојанствено прођемо градским улицама да нас виде наши суграђани који седе у баштама да виде да нисмо страшни, да се не бојимо и да им на тај начин улијемо додатну количину храбрости која им можда не-

достаје да идуће среде овде буду са нама. Да би направили десет хиљада корака морамо да направимо први. Данас смо га направили. Пред зору је мрак најгушћи, а Краљеву ће једног дана да сване – закључио је Весовић пре него што се подугачка колона грађана окупљена на централном градском тргу упутила кроз пешачку зону до почетка Омладинске улице и назад. Шетња другим деловима града, толико карактеристична за период од пре четврт века, у овом тренутку је изостала због сазнања да је за то потребна посебна дозвола надлежних органа. Ново окупљање заказано је за среду у исто време на истом месту, а организатори тада, и сваке наредне док трају протести, очекују знатно већи број грађана до критичне масе способне да изврши притисак на власт и доведе до испуњења три захтева који су истакнути. Да ли ће им се посрећити остаје да се види. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.5.2018.

Бесмртни пук превазишао очекивања

МАГАЗИН

20.5.2018.

КРАЉЕВО ЦЕНТАР Р

- Паралелно са Београдом, где је одржан трећи пут, Бесмртни пук продефиловао улицама Краљева, Крагујевца, Крушевца, Параћина и Ниша. - У стотој години од завршетка Првог светског рата Бесмртни пук чува сећање на учеснике Великог рата, али и страдале у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију у пролеће 1999. године. - Руска дијаспора у Краљеву премашила број од сто породица у којима је скоро пет стотина особа. - Укупан износ инвестиција последњих неколико година износи петнаест милиона евра потрошених на куповину и реновирање кућа, аутомобиле, имања и друго. - Концентрација руског становништва највећа на потезу руралног подручја између Матарушке Бање, Конарева и Богутовца који је локално становништво напустило. - У Краљеву послује седамдесетак руских фирми

РУСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ

бележавање Дана победе над фашизмом 9. маја од 2012. године је на територији Руске Федерације добило нову димензију. Тада је, као последњи ешалон традиционалне деветомајске Параде победе, московским Црвеним тргом продефиловао Бесмртни пук потомака страдалих у Другом светском рату. Идеја да се на овакав начин чува сећање на све који су се у великом отаџбинском рату борили против фашизма наишла је на плодно тло на територији целе земље, а врло брзо и превазишло њене границе. Бесмртни пук је стигао и до Србије па је ове године, паралелно са Београдом, где је одржан трећи пут, продефиловао улицама Краљева, Крагујевца, Крушевца, Параћина и Ниша. Циљ шетње градским улицама је одавање почасти свима који су учествовали у борби против фашизма и обезбедили слободу Србије у Другом светском рату, а у стотој години од завршетка Првог светског рата Бесмртни пук чува сећање и на учеснике Великог рата, али и страда-

МАГАЗИН

20.5.2018.

ле у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију у пролеће 1999. године. Значај оваквог вида одавања почасти борцима против фашизма огледа се у чињеници да је прву деценију новог миленијума обележило стварање амбијента у коме се није ни помињало да је Србија током Другог светског рата била на страни земаља победница. Податак да је у борбама за ослобођење Краљева од немачке окупације у новембру 1944. године страдао велики број совјетских војника додатни је мотив за залагање да се у овој средини очува сећање на њих. Идеју о дефилеу у знак одавања почасти свима који су се борили против фашизма покренула је група новинара из Омска, после посете меморијалном центру у коме је горео вечни пламен, а акценат је стављен на Други светски рат који има велики утицај на руску културу у којој је дубоко усађено сећање на 27 милиона особа страдалих у борбама и много других до око 40 милиона колико је изгубило живот од по-

следица рата. Идеју о Бесмртном пуку на територију Србије је донела председница Међународног фонда јединства православних народа Наталија Коцев, а у Краљево председник Друштва српско-руског пријатељства „Краљев град“ Никола Тодоровић који потврђује да је учешће Краљевчана у овогодишњем дефилеу превазишло сва очекивања. То је било и повод да организаторе само неколико дана касније прими градоначелник Карљева др Предраг Терзић и потврди како је веома важно да се на адекватан начин обележавају значајни датуми из наше прошлости. - Наш народ је током Другог светског рата био на страни која се борила и против фашизма и против нацизма. Ми на то морамо да будемо поносни и сваког 9. маја треба да обележавамо Дан победе над ова два велика зла. И ове године смо се прикључили обележавању, с тим што смо наше обележавање победе над фашизмом подигли на виши ниво. Укључили смо се

у велику манифестацију која се обележава у Русији као наследници Совјетског Савеза, а ове године је наш председник Александар Вучић био раме уз раме са председником Руске Федерације Валдимиром Путином. Из тог разлога и ми смо се у Краљеву прикључили овом догађају, и ја сам поносан што данас имамо прилике да примимо наше руске пријатеље, да покажемо чврсте везе руског и српског народа које су настале на основу вишевековне сарадње и које су заливене братском крвљу – истакао је др Терзић изражавајући наду да ће се наредних година наставити започета традиција. Слично мишљење дели генерал козачке секције Нижњег Новгорода Олег Грјазнов уз потврду да се Руси у Краљеву осећају припадницима истог народа. Као учесник овогодишњег Бесмртног пука изражава захвалност организаторима уз подсећање да је обележавању Дана победе над фашизмом прошле године било присутно тек пет особа из српско-руског удруже-

ња, а да је Бесмртни пук ујединио око хиљаду особа међу којима су били чланови борачких удружења, удружења инвалида и породица палих бораца у ратовима вођеним током последње деценије двадесетог века. Сусрет са градским челницима прилика је за подсећање да је руска дијаспора у Краљеву премашила број од сто породица, а по информацијама из Руско-српског удружења међу њима је скоро пет стотина особа. Корист коју има град мери се износом од седам и по хиљада евра таксе које годишње уплате да би боравили у овој средини, а ту је и 150 хиљада евра месечних дознака које потроше у Краљеву. - Укупан износ инвестиција које су донели задњих седам осам година износи петнаест милиона евра које су потрошили да би купили куће, аутомобиле, имања, реновирали куће... Имамо породице са два до шест чланова, а највећа концентрација тих људи је на потезу руралног подручја између Матарушке Бање, Конарева и Бо-

гутовца који је локално становништво напустило. Ми смо центар руске емиграције у Србији и док у друге градове Руси долазе да раде, овде долазе да живе. У Краљеву послује седамдесетак руских фирми, а иако су основне делатности некретнине, извоз воћа и поврћа и рад са дрветом има их и у свим другим сферама. Прво су дошли ентузијасти, а за њима људи из економских разлога. Руска пензија у Москви није неки капитал, а у Краљеву јесте, а ко може да изда стан у Москви располаже респектабилном сумом новца од кога овде може лепо да се живи – потврђује председник удружења Никола Тодоровић. Руска заједница на територији града Краљева највећа је у Србији, а нови суграђани не крију да је, поред економских разлога, на одлуку да дођу баш у ову средину у значајној мери допринела лепота краја којој локално становништво не поклања онолико пажње колико заслужује. Т. Радовановић Фото: М: Радовановић

МАГАЗИН 20.5.2018.

Средствима Европске уније до побољшања стања

ПРЕДСТАВЉЕНА ЧЕТ

МАГАЗИН

20.5.2018.

- Европска унија је определила 25 милиона евра за унапређење конкурентности предузећа, побољшање пословног окружења и јачање социјалне кохезије уз стварање услова за нове инвестиције и отварање радних места, већу конкурентност предузећа, побољшан рад локалних самоуправа и унапређење социјалне инклузије. - ЕУ ПРО је представио четири јавна позива за унапређење инфраструктуре у 99 локалних самоуправа за које је Европска унија издвојила укупно десет милиона евра. - Преко 5,2 милиона евра за изградњу и реконструкцију јавних објеката, образовних, здравствених и установа социјалне заштите. - Локалне самоуправе могу да конкуришу пројектима који се односе на опремање индустријских зона, технолошких паркова или туристичких дестинација

ТИРИ ЈАВНА ПОЗИВА чекивање да ће програми подршке Европске уније развоју општина - ЕУ ПРО допринети укупном друштвено-економском развоју 99 локалних самоуправа у регионима Шумадије, западне, јужне и источне Србије повод је за презентацију свих повољности и на недавно одржаном скупу у Краљеву. Европска унија је за трогодишњи програм, чија је реализација почела у јануару ове године, определила 25 милиона евра за унапређење конкурентности предузећа, побољшање пословног окружења и јачање социјалне кохезије уз стварање услова за нове инвестиције и отварање радних места, већу конкурентност предузећа, побољшан рад локалних самоуправа и унапређе-

ње социјалне инклузије. Програм се ослања на добре праксе и остварене резултате развојних програма ЕУ ПРОГРЕС-а и Европског ПРОГРЕС-а, а пројекти одабрани путем јавних позива ће се у највећој мери спроводити у складу са методологијом доделе бесповратних средстава. ЕУ ПРО је представио четири јавна позива за унапређење инфраструктуре у 99 локалних самоуправа за које је Европска унија издвојила укупно десет милиона евра. Као циљ информативне сесије у Краљеву означено је настојање да се представници локалних самоуправа из Рашког, Моравичког и Расинског округа упознају са начином пријављивања и критеријумима за избор пројеката.

Кроз позив за унапређење јавне инфраструктуре, који је отворен до 29. јуна, Европска унија ће, како би се унапредио квалитет живота становништва, са преко 5,2 милиона евра подржати изградњу и реконструкцију јавних објеката, образовних, здравствених и установа социјалне заштите. Позив за унапређење пословне инфраструктуре, вредан 3,7 милиона евра, биће отворен у периоду од 24 месеца, а као рок за први пресек при подношењу предлога пројеката је 11. јун ове године. Локалне самоуправе могу да конкуришу пројектима који се односе на опремање индустријских зона, технолошких паркова или туристичких дестинација, са циљем да се привуку нове инвестиције што ће дуго-

20.5.2018.

МАГАЗИН

рочно допринети економском расту и отварању радних места. За позив за финансирање израде техничке документације за пројекте пословне инфраструктуре, у висини од три стотине хиљада евра, којима се стварају услови за инфраструктурно опремање локација, први пресек за подношење предлога пројеката је 11. јун, а позив ће бити отворен годину дана. Путем јавног позива за израду планске документације, вредности 750 хиљада евра, који је отворен до истог датума, биће подржани пројекти израде планова детаљне регулације који обухватају подручја која имају потенцијал да генеришу економску активност. Након инфо сесија у Шапцу, Ужицу, Крагујевцу и Краљеву, јавни позиви ће бити представљени у Смедереву, Зајечару, Лесковцу и Нишу. Руководилац сектора за инфраструктуру Јасмина Илић подсећа да вредност појединачних грантова за планове детаљне регулације достиже 700, а техничку документацију намењену економској инфраструктури 300 хиљада евра. Изградњи економске инфраструктуре за пословне зоне и поспешивање инфраструктурних услова за економску инфрструктуру намењено је 3,7 а за пројекте локалне инфраструктуре у које су укључени водовод, канализација, социјална инфраструкту, култура, спорта и друго што би требало да побољша свакодневни живот, још око 5,2 милиона евра. Стварању услова за почетак производње у погонима на локацији некадашње базе „Аутотранспорта“ и најављена изградња фабрике Леони на Ратарском имању, и обавеза прикључења на комуналну инфаструктуру, довољан су мотив појачаног интереса Краљева за приступање програму. Просторни планер Виктор Вељовић објашњава да се акценат програмске подршке односи на подршку економском развоју и развијању јавне инраструктуре, пре свега планова детаљне регулације који су неопходни локалним самоуправама. - Циљ је да се обезбеди подршка плановима који имају потенцијал за креирање одређених економских ефеката. Индикативни буџет за овај јавни позив је око 750 хиљада евра, општина може да аплицира са једним планом детаљне регулације, а максималне вредности донације је 15 хиљада евра. Обавеза локалне самоуправе за кофинансирање је минимум десет посто од финансијеке вредности, а процедура је таква да и ми и она уплаћујемо паре на заједнички подрачун који се отвара за потребе

имплементације пројекта. Општина може да аплицира до износа од 49 посто наше вредности што значи да са својих 15 хиљада дође до вредности од скоро 30 хиљада евра. Важно је да трајање пројекта не сме да буде дуже од осамнаест месеци, а препоручен оптимални рок за израду плана је 15 до 18 – каже Вељовић. Програмом се финансирају пројекти из неколико тематских области европских политика урбаног развоја условљених европским директивама које су одлучујуће утицале на дефинисање кључних тема националне политике у овој области. Најважнијим је препознато унапређење јавне инфраструктуре и услова за пословање, а следе стварање нових локација за економске активности, регенерација браунфилда, ревитализација и регенерација недовољно коришћених запуштених површина и активирање њиховог потенцијала, урбана обнова, регенерација, пренамена и спречавање урбаног разливања и покушаја да се градови и урбане структуре развијају на компактни начини и спречи непосредно ширење на рачун пољопривредног земљишта. Значајан фактор представља подизање квалитета јавних простора као значајног сегмента у развоју урбаних структура, јер се унапређењем њихове атрактивности долази до убрзаног развоја пословања. Израда планова је обавеза локалне самоуправе по процедури која укључује скупштинску одлуку о покретању израде плана, а иако је рок за аплицирање 11. јун и у току пројекта може да се потврди гаранција о заитересованости за неко подручје. У таквим околностима прихватиће се одлука градског или општинског већа о покретању поступка, а ако ни то није могуће у кратком року довољна је појединачна иницијатива одељења или појединца. За индустријске зоне и заштићена подручја обавезна је израда стратешке процене утицаја којом се дефинишу улазни подаци и ограничења битна за одређен простор због технологије, процеса заштите животне средине и свега што може да утиче на побољшање квалитета планског документа. Акценат је стављен на подизање квалитета планских докумената и њихове спроводивости, због чега је дефинисан низ мањих активности за које се у пракси показало да могу значајно да допринесу крајњем циљу. Онима који се одлуче да аплицирају скреће се пажња да се апликација подноси на енглеском, а пратећа документација на српском језику. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

20.5.2018.

МАГАЗИН

Нове могућности за запошљавање

СПАС У ПРЕКВА - У пројекат „Oбука незапослених младих лица за запошљавање у складу са потребама дефицитарних занимања на подручју града Краљева“, за чију је реализацију одобрено три милиона и 420 хиљада динара, укључено двадесет особа између двадесет и тридесет година које се обучавају за завариваче. – Обука у предузећу „Радијатор инжењеринг“. – Половина полазника обуке има реалне шансе да брзо дође до запослења. – Шаролика структура полазника обуке. – Међу будућим заваривачима и кувар

АЛИФИКАЦИЈИ ационална служба за запошљавање већ дуже време правим решењем за лакше проналажење посла сматра програме преквалификације и доквалификације, јер се сматра да се променом занимања или стицањем виших квалификација значајно повећавају шансе за запослење. Због тога се онима који траже посао, првенствено младима, препоручује да, у зависности од потреба тржишта или захтева послодаваца, преузму иницијативу и изаберу неки од програма који се реа-

лизују уз помоћ специјализованих центара или послодавца и омогућавају стицање знања и вештина која се траже на тржишту, промене правац каријере и дођу до нових могућности за запослење. Различите програме обуке и преквалификације по потреби, а на захтев послодавца, организује и краљевачка филијала Националне службе за запошљавање, а корак даље у овој области начињен је пред крај прошле године кад је у овај процес укључена и Канце-

ларија за младе. Повод је сазнање о могућности да аплицира за средства Министарства омладине и спорта којима се утиче на стварање бољих услова за запошљавање особа старих између двадесет и тридесет година. На основу Закона о младима, и предлога комисије за стручни преглед поднетих предлога за финансирање програма и пројеката од јавног интереса у областима омладинског сектора, министар омладине и спорта је донео одлуку о додели средстава којима се

20.5.2018.

МАГАЗИН

јединице локалне самоуправе подржавају у спровођењу омладинске политике. На конкурс је приспело 37 предлога пројеката од којих чак шеснаест није испуњавало тражене услове па је комисија, вреднујући посебно сваки од преосталих, утврдила да право на расподелу има девет поднетих од стране Ниша, Бечеја, Медвеђе, Краљева, Сомбора и београдских општина Савски венац, Земун, Палилула и Звездара. Највише поена, чак 86,5, припало је пројекту „Oбука незапослених младих лица за запошљавање у складу са потребама дефицитарних занимања на подручју града Краљева“ за чију је реализацију одобрено три милиона и 420 хиљада динара, или три пута више од другопласираног Ниша. Значајним се сматра и податак да то представља више од трећине укупних средстава у оквиру јавног конкурса за подршку јединицама локалне самоуправе у спровођењу омладинске политике на локалном нивоу. Пројектом је планирано да се двадесет младих са подручја града Краље-

ва преквалификује за послове дефицитарног занимања заваривача, а краљевачким предузећима пружи прилика да запосле исто толико радника. Поред Канцеларије за младе партнери у пројекту су Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“, филијала Националне службе за запошљавање и предузеће „Радијатор инжењеринг“ које се више од десет година уназад, бави преквалификацијом у ово занимање и запошљавање у складу са плановима о проширењу производње. Планирано је да реализација пројекта траје шест месеци, од 1. децембра претходне до 31. маја ове године након чега ће бити познато да ли су, и у којој мери, остварени сви зацртани циљеви. Практична обука за завариваче у „Радијатору“ је и у ранијем периоду организована под контролом дипломираних машинских инжењера стручњака у овој области, а довољно искуства је добра гаранција да се, током реализације пројекта у погонима овог предузећа нађе најмање двадесет младих људи

спремних да се, након што стекну потребне вештине, баве овим ни мало једноставним послом. Из краљевачке филијале Националне службе за запошљавање још тада је лицима заинтересованим за посао вариоца упућен позив да се пријаве на време, а посета предузећу „Радијатор инжењеринг“ ових дана потврђује да је двадесет изабраних озбиљно приступило послу од кога очекују решење егзистенцијалног питања запослења. Будуће завариваче је посетио и градоначелник др Предраг Терзић и потврдио да бар половина ускоро може да очекује запослење. - Када видим ових двадесет младих људи који стичу нова знања и искуства како би добили сертификат за заваривача видим колико је значило то што смо се борили да од укупног фонда Министарства омладине и спорта, у износу од девет милиона и 400 хиљада динара, три милиона и 400 хиљада динара донесемо у Краљево. Тај новац је утрошен за обуку ових младих људи који ће добити сертификате за завари-

техничара Милоша Воштинића који је информацију о могућности да промени живот пронашао на фејсбук страници Канцеларије за младе. - Након пар дана добио сам позив Националне службе за запошљавање, то ме је заинтересовало, сматрам да је доста перспективно занимање и може доста да се уради са знањем које се овде стекне. Решио сам да искористим шансу која ми је пружена, па очекујем да ћу лакше моћи да нађем посао у овој струци. Посао није лоше плаћен, може да се заради и да се живи од тога – каже Вучинић Иако се пред крај прошле године на евиденцији краљевачке филијале Националне службе за запошљавање налазио одређен број заваривача није био довољан да надомести одлив оних који прилику за бољом зарадом траже у иностранству. Тамо највише одлазе квалификовани, стручни и искусни заваривачи са потребним сертификатима који омогућавају запослење у готово свим европским земљама, а локална привреда је оријентисана на оне који

остану. Неповољном се оцењује и чињеница о малом броју оних између двадесет и тридесет година којима је и намењена преквалификација уз подршку Министарства омладине и спорта. Искуство потврђује да је за заваривачко занимање потребно доста знања, рада и труда, а онима који се определе за њега пружа се могућност за даље стручно усавршавање и рад на ЦНЦ машинама. Није далеко од истине ни тврдња да припадају једној од најплаћенијих струка у занатству, а најбољи могу лако да нађу посао. У предузећу у коме се изводи обука нема потврде да ли ће било ко од двадесет нових заваривача бити примљен на посао. Према пројекту то и није била обавеза предузећа, а чињеница да потреба за запошљавањем радника ове струке шансу пружа најбољима отвара могућност да посао потраже и у другим краљевачким предузећима. Да ли ће успети да је искористи неко од ових двадесет то би могло да буде познато тек кад заврше обуку и добију одговарајуће сертификате.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ваче кад заврше комплетну теоријску и практичну обуку. На њих десет можемо рачунати да ће касније постати добри заваривачи и моћи да без икаквог проблема пронађу посао у струци. Надам се да ће сви остати у Краљеву, да ће живети у Краљеву, овде стварати своје породице, а да ћемо ми бити богатији за десет нових стручних људи који ће допринети развоју нашег града – потврдио је он. Обука се изводи под будним оком инжењера Саше Радевића који потврђује да су услови за извођење овог вида оспособљавања у „Радијатор инжињерингу“ на нивоу најбољих у земљи. Иако посао није ни мало лак, и има перспективу у земљи, није далеко од истине став да већина оних који су се одлучили за преквалификацију размишља о одласку у иностранство. Структура полазника обуке је доста шаролика, па међу њима има хемијских лабораната и техничара разних профила што није било никаква препрека при стицању нових знања и вештина. Најбоља потврда је пример кулинарског

Лакше до знаменитих историјских места

МАГАЗИН

20.5.2018.

НОВА СПОМЕН ОБЕЛЕЖ

- Чланови радне групе за постављање нових спомен обележја погинулим војницима, подофицирима и официрима војске Краљевине Србије у ослободилачким ратовима 1912. до 1918. обишла неколико знаменитих места. - Прецизирана тачна места за постављање нових спомен обележја и туристичке сигнализације која упућује на локације на којима су за време тројне инвазије у јесен 1915. године страдали војници, подофицири и официри војске Краљевине Србије. - Дефинисане прецизне локације за постављање туристичке сигнализације. - Предлог за постављање нових спомен обележја ускоро пред члановима Градског већа бележавање важног јубилеја, сто година од завршетка Првог светског рата, укључује реализацију бројних активности дефинисаних у плану рада организационог одбора формираног пре више од годину дана. Једна од њих односи се на изградњу нових спомен обележја посвећених

погинулим војницима, подофицирима и официрима војске Краљевине Србије у ослободилачким ратовима 1912. до 1918. Зато је радна група, формирана са задатком да утврди где их треба поставити, 14. маја обишла више значајних места на којима су у време тројне инвазије на Краљевину Србију

током октобра и новембра 1915. године вођене одлучујуће борбе за даљу судбину земље. Вођа радне групе, и координатор Градског одбора за истраживачку делатност, артиљеријски мајор у пензији Раде Вукосављевић је већ на првој радној тачки код спомен чесме у порти

цркве Светог великомученика Кнеза Лазара у Матарушкој Бањи упознао чланове са планом рада, циљевима и конкретним задацима на појединим ратним тачкама током обиласка знаменитих места. Координатор за сарадњу са месним заједницама Миладин Букумира, и сарадњу са Полицијском управом Горан Терзић, са члановима радне групе др Миланом Матијевићем, др Драгољубом Даниловићем, Мираном Гољовићем и Вањом Николић, као и представником Историјског архива, на терену су прецизирали тачна места за постављање нових спомен обележја и туристичке сигнализације која упућује на локације на којима су за време тројне инвазије у јесен 1915. године страдали војници, подофицири и официри војске Краљевине Србије. У предлог радне групе уврштено је постављање спомен плоча на капији код основне школе у Матаругама, згради старе основне школе у Роћевићима,

на кафани-механи код Мира Матовића у Лопатници, раскрсници код крчме у Дубочици, на стубу моста у Полумиру, згради телефонске централе у засеоку Луке-Полумир, згради старе основне школе у селу Ушћу, преко пута чесме изнад старог мотела у Студеници и у селу Брезни на месту које ће бити накнадно одређено. Радна група предлаже да спомен чесме буду подигнуте у Прогорелици на месту код нове зграде месне заједнице, а да мала капела уз њу буде посвећена светом Димитрију, и на локалитету Велике ливаде код села Гокчанице. Да би се лакше стигло на места где ће бити постављена нова спомен обележја, али и она на којима већ постоје, треба да помогне туристичка сигнализација за коју су дефинисане прецизне локације. Тако би свима који се упуте према Врановцу то требало да олакша сигнализација на раскрсници путева на Јаноку, а до места Равни гај

путоказ у Прогорелици. Планирано је да путоказ до Чемерна буде постављен на раскрсници путева у Лопатници, у Магличу и Ушћу педесет метара након скретања за Манастир Студеницу, а у Студеници код чесме изнад старог мотела. Радна група је констатовала да само за постављање спомен плоче на згради старе школе у селу Ушћу треба да се прибави сагласност Завода за заштиту споменика културе, јер је објекат заштићен као културно добро. Посета Каменорезачкој радионици МЕР у Матарушкој Бањи прилика је за потврду власника Славише Радовановића да донира две спомен плоче, а има наговештаја да би истим путем могли да пођу и други који се баве сличним пословима. Након исцрпне анализе очекује се писани образложени предлог за постављање нових спомен обележја, који ће већ током наредне недеље бити достављен Градској управи.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ЖЈА И СИГНАЛИЗАЦИЈА

Војска Краљевине Србије (12)

МАГАЗИН

20.5.2018.

БОРБЕ У ОБЛАСТИ ДУКАЂИНА

- У време кад је престао сваки отпор арнаутских побуњеника, чак и у Дукађину, командант Треће армије је, сумњајући у њихову мирољубивост, поступао опрезно уз све мере борбеног обезбеђења новим груписањем посадних трупа. - Армија је убрзо почела свестрано и брижљиво да се припрема за нова борбена дејства, јер је Врховна команда упозорила на могућност прекида преговора о миру. – Кад је 25. фебруара 1913. године расформирана Ибарска војска од јединица из њеног састава формирана је Шумадијска дивизија другог позива, која је ушла у састав Треће армије. - На интервенцију Аустроугарске и других европских сила, у априлу је отпочело повлачење српских Приморских трупа. - Услед спора око поделе Македоније јако су заоштрени односи између Краљевине Србије и Бугарске, па је на помолу био Други балкански рат

ок је поступнo спровођено разоружавање Љуме, почели су немири арнаутских побуњеника у Дреници, Лопушнику и у околини Пећи, па је командант Треће армије од команданта Ибарске војске затражио да интервенише у тим областима. Немири су избили и у племену Дукађина, због чега је комуникацијски правац Дримско-албанског одреда био угрожен, па је зато, након потребних припрема, по наређењу команданта армије 27. новембра 1912. године тамо правцем: Везиров мост–село Спаш–село Флет–село Маринај–село Бердетит упућен 4. батаљон 10. пешадијског пука првог позива, ојачан са водом брдских топова. Батаљон је добио задатак да, када очисти правац од нао-

МАГАЗИН

20.5.2018.

ружаних побуњеника, настави покрет ка Јадранском мору и уђе у састав Шумадијско-албанског одреда. Јединица је заноћила у селу Брути а сутрадан, 28. новембра, наставила покрет пошто је у селу Петкај као посаду оставила једну чету из 19. пешадијског пука. Међутим, ситуација у Дукађинима је и даље била несигурна па је, по наређењу команданта Треће армије из Ђаковице, у Дукађин истог дана упућен још један одред јачине две пешадијске чете са водом брдских топова, са задатком да од наоружаних побуњеника очисти цео простор између Спаша, Петкаја, Маринаја и реке Дрима. Дримско-албански одред је 29. новембра стигао до Везировог моста, а већ 30. био је у Петкају. За то време Ђа-

ковички одред је гушио арнаутску побуну на терену од села Маринаја до села Спаша и петог децембра стигао до Спаша, након што је успут попалио нека утврђења арнаутских побуњеника. Тако је, под притиском српске војске, престао отпор побуњених Арнаута у области Дукађина. У међувремену снаге Треће армије су појачане са новим јединицама. У погледу тактичке употребе команданту армије су првог децембра стављене на располагање трупе Ибарске војске, а 3. и трупе Јаворске бригаде која је била одређена за посаду у Вучитрну. По наређењу штаба Врховне команде 10. пешадијски пук Шумадијске дивизије првог позива 2. децембра 1912. године је упућен ка Јадранском мору.

Развој догађаја после примирја Након што је Трећа армија завршила гушење побуне арнаутских побуњеника на простору Љума и Дукађина Врховна команда је, депешом од 6. децембра 1912. године, известила команданта Треће армије да је 4. децембра са Турцима закључено примирје и наређено да се његове одредбе имају строго поштовати. Настајали су хладни зимски дани, допремање материјалних средстава из позадине скоро да није ни вршено, а коришћење месним средствима било је веома отежано због ратних пустошења и онако пасивних крајева. Осећала се велика оскудица у интендантским

потребама, а неповољан размештај јединица није омогућавао удобно одмарање, па је било неопходно извршити ново груписање јединица Треће армије и искористити примирје за њихову попуну и одмор. Врховна команда је 7. децембра наредила да, као посада, у Призрену остане један здружени одред, а да остале трупе са штабом Треће армије пређу у Приштину али је, на образложени предлог команданта армије, то наређење повучено и остављено команданту да према сопственој процени изврши размештај јединица, пошто је усвојено његово гледиште да у рејону Призрена треба оставити главнину снага. На основу армијског наређења

истога дана је отпочео размештај јединица, које су као сталне посаде поселе Љум-Кулу, Бицај, Ујмиште, Вуштрицу, Кљеше, Ороши, Везиров мост, Петкај, Маринај, Пуку, Спаш, Враниште и Жур, а западно од Пуке територију су обезбеђивале посаде из састава Приморског одреда. При томе, једино је 3. чета 3. батаљона 5. прекобројног пешадијског пука у Дукађину наишла на отпор арнаутских побуњеника, који је савладан тек кад је пристигла још једна чета истог батаљона. Међутим, било је нужно извршити организацију командовања сталних посада и објединити њихов тактички рад. Зато је командант Треће армије усвојио предлог команданта Шумадијске дивизије првог позива и за команданта посаде, са

МАГАЗИН

20.5.2018.

седиштем у Бицају, одредио команданта 12. пешадијског пука првог позива. У исто време штабови посадних батаљона били су у Васјату, Бицају и Маринају. Ради удобнијег становања и лакшег снабдевања осталих трупа армије, које нису употребљене за посаду, командант Треће армије је 12. децембра наредио да се 19. пешадијски пук размести у Штимљу, две пољске батерије у Липљану, а остала артиљерија у Урошевцу, док су у Призрену остали 11. пешадијски и 5. прекобројни пешадијски пук, допунски батаљон 11. и 12. пешадијског пука, једна пољска и две брдске брзометне батерије. Посадне трупе у Љуми и Миридитима нису наилазиле на отпор, а ојачани батаљон 5. прекобројног пешадијског пука је у Дукађину 13. децембра наишао на заседу од око сто арнаутских побуњеника. После вишечасовне борбе побуњеници су одбачени, па је батаљон наставио покрет ка Маринају, где је стигао 17. децембра.

Међутим, интендантска служба није била у стању да људском и сточном храном, као ни другим материјалним потребама, уредно потпуно снабдева посадне трупе. То је условило да 27. децембра дође до њиховог поновног груписања, с обзиром на могућност бољег снабдевања животним потрепштинама. Део снага код Везировог моста обезбеђивао је одсек Петкај–Спаш, док су одсек село Кљеше–село Васјат обезбеђивале мање снаге распоређене у рејону Ујмишта и Вицаја, а општа резерва за оба одсека распоређена је код Љум-Куле. У ствари, у то време је већ престао сваки отпор арнаутских побуњеника, чак и у Дукађину, али је командант Треће армије, сумњајући у њихову мирољубивост, поступао опрезно уз све мере борбеног обезбеђења новим груписањем посадних трупа. Убрзо је армија почела свестрано и брижљиво да се припрема за нова борбена дејства, јер је Врховна команда, 17. јануара 1913. године, упозорила на могућност прекида преговора о

миру. Официри и војници су позвани да се хитно врате са одсуства, а Врховна команда је 30. јануара издала обавештење да је прекинуто примирје с Турцима, те да ће се након четири дана обновити ратне операције. По наређењу Врховне команде неколико јединица трећег позива је крајем јануара повучено у унутрашњост Србије, 2. пешадијски пук у Аранђеловац, 3. пешадијски пук у Свилајнац, а Шумадијски пољски артиљеријски пук, без једног дивизиона, у Ниш. Двадесет петог фебруара 1913. године расформирана је Ибарска војска па је, од јединица из њеног састава, формирана Шумадијска дивизија другог позива, која је ушла у састав Треће армије. Првих дана марта у Љуми и Дукађину је извршена смена 5. прекобројног пешадијског пука, чије је људство било веома исцрпљено услед неуредног и недовољног снабдевања, а сменио га је 19. пешадијски пук, који се дотад налазио на одмору у Штимљу.

Након релативног затишја, почетком марта је примећено прикупљање и укопавање арнаутских побуњеника из Дукађина у рејону Спаша и Петкаја, па је било евидентно да је спреман нови напад на српске посаде. Арнаутски побуњеници се нису мирили са присуством српске војске, па је на помолу била нова побуна, а да би је спречио командант Треће армије је одлучио да појача посаде и одмах предузме чишћење арнаутских заседа и разоружавање Дукађина. Двадесет осмог марта, из Спаша, Петкаја и Маринаја, упућене су три нападне колоне у концентрично наступање ка планини Кунори, укупне јачине два пешадијска батаљона и једне брдске батерије. Савлађујући тешко планинско земљиште и јак отпор арнаутских побуњеника, нарочито на десној обали реке Гоцке, западно од села Спаша и код села Флети, српске снаге су 2. априла избиле на планину Кунору одакле су упућене патроле према селу Ибал да позову арнаутске побуњенике на предају

оружја. Међутим, српске патроле су дочекане ватром, па су се повукле уз губитке, а колоне су након тога наставиле наступање гребеном Куноре. Ипак, покрет је обустављен, јер су старешине околних католичких села понудиле предају оружја, а из муслиманских села је становништво одбегло у планине. Српске трупе су враћене на комуникацију Спаш–Флети–Маринај, а само слаби делови задржани на планини Кунори, где су очекивали предају оружја. На тај начин је арнаутска побуна Дукађина била правовремено спречена, а таоци и сеоски прваци служили су као гаранција да неће доћи до поновног отпора. Убрзо је један батаљон 12. пешадијског пука враћен у Призрен, а батаљон из 5. прекобројног пешадијског пука, ради појачања посаде на правцу Везиров мост–Маринај–Пука, остао и даље у саставу 19. пешадијског пука. Овај правац је обезбеђивало десет чета, четири митраљеза и четири топа, па је до краја марта завршено

разоружање арнаутских побуњеника на Косову у Дреници и у Метохији. На интервенцију Аустроугарске и других европских сила, у априлу је морем и бродовима до Солуна, а одатле железницом до нових рејона размештаја, отпочело повлачење српских Приморских трупа. Дринска дивизија другог позива превезена је до Приштине, где је поново ушла у састав Треће армије, а делови Шумадијске дивизије првог позива задржани су у Скопљу. У међувремену су се, услед спора око поделе Македоније, јако заоштрили односи између Краљевине Србије и Бугарске, па је на помолу био Други балкански рат. Настала су знатна померања трупа и њихово концентрисање на вардарском војишту, па је, по наређењу Врховне команде, из састава Треће армије узета, и крајем маја 1913. године превезена у Скопље, Шумадијска дивизија првог позива. Почетком јуна то је учињено и са Шумадијском дивизијом другог позива и 5. прекобројним пешадијским пуком. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 20.5.2018.

МАГАЗИН

20.5.2018.

Усвојен извештај о стању безбедности саобраћаја

САОБРАЋАЈ И - Током прошле године у саобраћајним незгодама на територији Краљева погинуло шеснаест лица, 87 задобило тешке телесне повреде док су оне код 304 оцењене као лакше - Број саобраћајних незгода за трећину мањи него претходне године. - Смртно страдало десет возача, 52 је задобило тешке а 159 лакше телесне повреде што потврђује да је знатну штету претрпела 221 особа. - Највећи број саобраћајних незгода са настрадалим лицима догодио се у јулу, а најкритичније су биле суботе и период око 15 сати. - Током прошле године у саобраћајним незгодама настрадало 24 деце од којих је четворо претрпело тешке телесне повреде, док су оне код 19 оцењене као лакше

звештај о стању безбедности саобраћаја на путевима на територији града Краљева током прошле године, који је усвојен на последњој седници Скуштине града, потврђује да се у том периоду догодило 355 саобраћајних незгода, или у просеку скоро сваког дана по једна, што је за трећину мање него годину дана раније. У саобраћајним незгодама је погинуло шеснаест лица, 87 је задобило тешке телесне повреде док су оне код 304 оцењене као лакше. Извештај потврђује да је укупан број страдалих за скоро четвртину мањи у односу на 2016. годину. Структура саобраћајнх незгода указује на чињеницу да је је-

данаест као последицу имало погинула лица, епилог 184 се огледа у повређеним особама, а 160 само у материјалној штети. Број погинулих је исти као и пре две године, за три већи него током претходне а значајно мањи од 2012. кад их је било 28. Број од 407 настрадалих је знатно мањи него прошле године кад их је било 535, али за 73 већи него годину пре тога. Извештај показује да је током претходне године смртно страдало десет возача, 52 је задобило тешке а 159 лакше телесне повреде што потврђује да је знатну штету претрпела 221 особа. Кад су у питању пешаци од укупно 78 страдалих један је подлегао повреда-

ма задобијеним у саобраћајној незгоди, деветнаест је задобило тешке а 58 лакше повреде. Много теже последице претрпело је 108 путника од којих пет није успело да преживи, шеснаест је претрпело тешке а 87 лаке телесне повреде. Највећи број саобраћајних незгода са настрадалим лицима догодио се у јулу, а најкритичније су биле суботе и период око 15 сати. У највише саобраћајних незгода са настрадалим лицима учествовала су најмање два возила без скретања, а најчешћи тип незгода са једним возилом у кривини силаском с коловоза. Учешће једног возила и препрекама на, или изнад

Фото: Г. Шљивић

ДАЉЕ ПРЕТИ

20.5.2018.

МАГАЗИН

коловоза био је најчешћи тип саобраћајних незгода које су за последицу имале само материјалну штету. Током године догодило се 48 саобраћајних незгода у којима су учествовали пешаци, једна се догодила на паркингу, а у 52 је учествовало само јендо возило. Извештај препознаје два типа саобраћајних незгода са најмање два возила, у једном је учествовало 52 а у другом 54 возила, али дијаграм достављен одборницима Скуштине града не даје прецизне податке у чему се огледају разлике. Најчешћа група утицајних фактора препозната у саобраћајним незгодама са настрадалим лицима оцењена је као предузимање непромишљених радњи од стране возача, а као најзначајнији утицајни фактор препозната је неприлагођена брзина условима саобраћаја и стању на путу. Тако је утицај пута и путне околине, као и неисправности возила, био узрок по седам саобраћајних незгода, предузи-

мање непромишљених радњи проузроковало је 116, погрешно извођење радњи у саобраћају 74, а различити пропусти возача 54 саобраћајне незгоде. У истом период на 16 незгода су утицали пропусти пешака, а осам су оцењени као специјални случајеви. Краљево је у току прошле године достигло високу вредност пондерисаног броја настрадалих од 712,3 што га сврстава на 32. место у земљи. Највећу вредност овог броја достигли су Маглич и Бресник, а највећу вредност колективног пондерисаног броја насељена места Баре, Бресник и Камењани. Извештај потврђује невеселу рачуницу да је током прошле године у саобраћајним незгодама настрадало 24 деце од којих је четворо претрпело тешке телесне повреде док су оне код 19 оцењене као лакше. У својству возача настрадало је шесторо, пешака осморо, а путника десеторо деце. Од укуп-

ног броја страдале деце пет су били возачи бицикла, а девет путници у путничком возилу. У поређењу са осталим општинама у земљи према вредности ризика страдања деце млађе од четири године Краљево се налази на тридесетом месту, а најризичнија су места Баре и Маглич. У саобраћајним незгодама је страдало 143 особе између петнаест и тридесет година, двоје од њих је изгубило живот, 29 је тешко повређено, а 112 лакше. Чак 71 особа из ове категорије лица били су возачи, 23 пешаци а 49 путници. Двоје возача је погинуло, 17 је претрпело тешке, а 52 лакше телесне повреде. Последице су нешто мање кад су у питању пешаци међу којима је, од укупно 23, пет претрпело тешке а 18 лакше повреде. Много лошије прошли су као путници међу којима је 42 од укупно 49 претрпело лакше повреде, а осталих седам тешке. Од укупно настрадалих у овој ста-

росној категорији 14 су били возачи мотоцикла или мопеда, а путници на њима осам особа. У поређењу са осталим срединама у Србији Краљево се према ризику по ову старосну категорију налази на деведесетом месту, а најкритичнија места били су Полумир, Маглич и Замчање. Прошле године је у саобраћајним незгодама настрадало 58 особа старијих од 65 година, три су погинула, деветнаест је тешко а 36 лакше повређено. Од страдалих 24 су били возачи, 27 пешаци, а двоје путници. Међу возачима је двоје погинулих, девет тешко а тринаест лакше повређених. Од 27 пешака девет је претрпело теже, а осамнаест лакше телесне повреде, док су међу седам погинулих по један смртно страдали и теже повређени. У поређењу са другим локалним самоуправама Краљево према вредности ризика по ову старосну категорију заузима 33. место у земљи, а

најризичнијим су се показали Милочај и Конарево. На територији града Краљева укупна дужина државних и локалних путева и улица са савременим коловозним застором износи безмало две хиљаде колиметара од којих су су 275 путеви првог реда, 208,43 другог док се локални путеви и улице простиру на скоро 1.596 километара. Од укупног броја саобраћајних незгода са настрадалим лицима 69 се догодило на државним путевима, а 126 на локалним. Извештај о стању безбедности саобраћаја током прошле године потврђује да сигурносне појасеве на задњем седишту у насељу користи 13,5 а ван 1,3 путника, а да је просечна брзина током 2016. године у насељу била 55,6 а ван насељеног места 78,9 километара на сат. Индикатори понашања учесника у саобраћају потврђују да прекорачење брзине током 2016. године у насељу достиже 71,2 а ван на-

сеља 38,2 одсто, прекорачење брзине више од десет километара на сат у насељу 25,8, а ван 13,98 одсто. Током исте године у насељу је под дејством алкохола возило 1,02, а ван 0,3 одсто учесника у саобраћају, заштитну кацигу је приликом вожње у насељу носило 44,4 а ван њега три четвртине возача мотоцикла. Најлошијом оценом по питању ставова учесника у саобраћају о опасностима и ризицима током 2014. године оцењено је коришћење сигурносних појасева. Оцена ставова према вожњи под дејством алкохола износи 4,3, коришћења појасева 1,2, брза вожња 2,5 а кажњавање 3,7. Извештај је у складу са обрасцима Агенције за безбедност саобраћаја сачињен 13. марта ове године, али нема података зашто се у њему као валидни оцењују подаци индикатора за период 2015. и 2016. године. Т. Радовановић

Обележена Недеља здравља уста и зуба

МАГАЗИН

20.5.2018.

ЗДРАВИ ЗУБИ У ЗД ДР

- Недеља здравља уста и зуба се ове године обележава под слоганом „Здрави зуби у здравој породици“ којим се указује на значај породице у формирању здравих стилова живота и активном односу према очувању оралног здравља. - Истраживања показују да су знање и навике родитеља у вези са оралном хигијеном повезане са очувањем оралног здравља деце. - Краљевачки Дом здравља и Служба за стоматолошку здравствену заштиту су Недељу здравља уста и зуба обележили у вртићу „Полетарац“. - Приватни стоматолози не показују превише интересовања за рад са најмлађима. - Развијене навике везане за хигијену и начин исхране, уз редовне посете стоматологу, у значајној мери доприносе повољнијем стању у овој области

Фото: М. Радовановић

РАВОЈ ПОРОДИЦИ

МАГАЗИН 20.5.2018.

Србији се у трећој недељи маја традиционално обележава „Недеља здравља уста и зуба“, а организатори кампање су Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, мрежа института и завода за јавно здравље и Стоматолошки факултет Универзитета у Београду. Као и свих седамнаест година пре ове велики допринос успеху кампање дале су многобројне предшколске установе, школе, запослени у просвети, предшколска деца, ученици и њихови родитељи, као и здравствени радници из служби за стоматолошку здравствену заштиту домова здравља. Циљ активности у оквиру кампање је информисање и стицање знања у вези са значајем и начинима очувања оралног здравља, а остваривање предвиђених активности омогућено је заједничким ангажовањем здравствених и образовних установа, уз учешће запослених, ученика и њихових родитеља, медија, друштвено-хуманитарних, спортских, рекреативних, културних и других организација и удружења. Недеља здравља уста и зуба се ове године обележава под слоганом

„Здрави зуби у здравој породици“ којим се указује на значај породице у формирању здравих стилова живота и активном односу према очувању оралног здравља, а у складу је са истраживањима која показују да су знање и навике родитеља у вези са оралном хигијеном повезане са очувањем оралног здравља деце. У оквиру обележавања Недеље здравља уста и зуба организује се и избор ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основних школа на тему „Здрави зуби у здравој породици“, најуспешнији радови се бирају на окружном нивоу и достављају Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ који проглашава најбоље радове на републичком нивоу. Циљ конкурса који се традиционално расписује сваке године је да се подстакне здравствено васпитни рад у предшколским установама и основним школама на тему оралног здравља. Најбољи радови ће бити презентовани на Симпозијуму здравственог васпитања у стоматологији и коришћени за припрему здравствено-промотивног материјала у

циљу континуиране промоције здравља уста и зуба међу општом популацијом. У кампању су укључени краљевачки Дом здравља и Служба за стоматолошку здравствену заштиту који су Недељу здравља уста и зуба обележили у вртићу „Полетарац“, где су о здрављу уста и зуба говорили доктори стоматологије Олгица Лешевић, Виолета Каровић, Ксенија Анђушић и Сузана Вучетић. Шеф превентивне службе дечје стоматологије др Олгица Лешевић указује на значај оралне хигијене од најранијег детињства, и подсећа да би родитељи о томе требало да поведу рачуна још од другог месеца живот најмлађих чланова породице. Због тога је од посебне важности указивање за промоцију оралног здравља с посебним нагласком на значај хигијене и фреквенцију уношења хране. Иако бројчано смањена превентивна стоматолошка служба посвећује посебну пажњу најмлађим пацијентима, почев од амбуланти у вртићима до оних у школама. Некада су сличне постојале у готово свим срединама али је

МАГАЗИН 20.5.2018.

њихов број, због све мањег броја деце, значајно смањен. Амбуланте и даље постоје У Врби, вртићу „Младост“, основним школама „Чибуковачки партизани“, „Вук Караџић“, „Свети Сава“, „4. краљевачки батаљон“, „Јово Курсула“, Електро-саобраћајној школи „Никола Тесла“, Медицинској школи, Школи за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“, Дому здравља... а функционишу по принципу изабраног лекара који пацијентима пружају бесплатне услуге до завршетка школовања. Боље услове рада омогућавају четири нове столице, две у Дому здравља и по једна у основним школама „Свети Сава“ и „Димитрије Туцовић“, а очекује се и скори повратак три стоматолога са специјализације. Довољно посла последица је уверења да приватни стоматолози не показују превише интересовања за рад са најмлађима. Стручњаци указују на невеселу чињеницу да седамдесет одсто деце до дванаесте године живота не поклања довољну пажњу адекватном прању зуба, а да су међу њима у значајној мери одговорније девојчице. Однос према оралној хигијени мења се током средњошколског периода, а истраживања показују да осамдесет одсто тинејџера посвећује већу пажњу хигијени уста и зуба. Радује и податак о повећаном броју од шездесет одсто деце са пломбираним зубима што се сматра значајним пре поласка у средњу школу, па већ развијене навике везане за хигијену и начин исхране, уз редовне посете стоматологу, у значајној мери доприносе повољнијем стању у овој области. Недеља здравља уста и зуба прилика је за поруку свима, посебно најмлађима, да редовно посећују стоматологе и поступају по њиховим саветима, уз скретање пажње родитељима да у најмлађем узрасту редовно контролишу да ли деца, и кад стекну навику, одржавају хигијену на адекватан начин.

Орално здравље у свету и Србији Истраживања потврђују да орално здравље у највећој мери угрожавају каријес и перидонталне болести и указују на невеселу чињеницу да између 60 и 90 одсто школске деце у свету, и близу 100% одраслог становништва, има зубни квар. Обољења потпорног апарата која могу довести до губитка зуба присутна су код 15 до 20 одсто светске популације старости од 35 до 44 године, а трећина становништва старости од 65 до 74 године нема ниједан зуб. У Европском региону Светске здравствене организације, у зависности од земље, проценат шестогодишњака који имају каријес варира од 20

до 90 одсто. Према резултатима истраживања, које је на национално репрезентативном узорку спроведено 2013. године, само 8,3 одсто становника Србије старијих од 25 година има све своје зубе, а мање од половине стање својих зуба и усне дупље оцењује као добро. Посебно су угрожени становници нижег образовног статуса, и лошег материјалног стања, који у значајно већем проценту сопствено орално здравље процењују као лоше. Податак да у значајно мањем проценту редовно перу зубе указује на потребу изналажења начина да се, здравствено васпитним радом и превентивним стоматолошким прегледима, повећа обухват становника из ових циљних група. Истраживање под називом „Понашање у вези са здрављем код деце школског узраста“, које је прошле године спровео Институт за јавно здравље Србије на национално репрезентативном узорку, показало је да навику свакодневног прања зуба чешће од једном дневно има око две трећине анкетиране школске деце, значајно више девојчица него дечака. Истраживање показује да дечаци седмог разреда основне школе најређе перу зубе свакодневно, а најчешће ученице првог разреда средње школе што указује на потребу интензивирања здравствено васпитног рада на тему значаја и очувања оралног здравља и у старијим разредима основних школа.

Опште препоруке за очување оралног здравља Као значајна компонента општег здравља, орално здравље утиче на физичко здравље, али и на говор, самопоуздање, социјалне односе и укупни квалитет живота. Фактори ризика за орална обољења су најчешће и фактори ризика за хроничне незаразне болести, а обољења уста и зуба имају велики здравствени, социјални и економски значај па представљају јавноздравствени проблем. Због тога опште препоруке за очување оралног здравља укључују одржавање адекватне хигијене редовним прањем зуба ујутро и увече, као и после сваког оброка, и коришћење конца за зубе. Препоруке се односе и на смањење уноса шећера, избалансирану исхрану, коришћење заштитне опреме за спортске активности и придржавање прописаних мера безбедности у саобраћају, безбедно физичко окружење, посете стоматологу ради редовне контроле, уклањање зубног каменца од стране стоматолога, престанак или смањење конзумирања алкохола и престанак пушења. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.5.2018.

Ове године на најлепшем краљевачком тргу

МАГАЗИН

20.5.2018.

ЗАПЛЕСАЛА ЧЕТРНА

АЕСТА ГЕНЕРАЦИЈА - Неколико минута пре поднева око девет стотина краљевачких матураната још једном заплесало на звуке Штраусовог валцера. – У истој манифестацији педесет градова из девет европских држава. – После Словеније највише учесника у Србији. – И ове године „Лила денс“. – Приход од продатих круна за помоћ Ксенији и Павлу. – Ове године без весеља на споменику у центру града. – После традиционалног „Моравца“ весеље настављено по оближњим кафићима

20.5.2018.

МАГАЗИН

ада су половином деведесетих година прошлог века почели да се обнављају односи са некада братским градовима међу првима је био словеначки Марибор кога су са Краљевом деценијама пре тога везивале чврсте везе у различитим областима живота, успостављене првих дана окупације Југославије у Другом светском рату. Вишедеценијска успешна сарадња је пред крај века почела да јењава, а прекинута 1991. године када је Словенија одлучила да напусти заједничку државу и даље крене сама. У време док се Југославија још налазила под ембаргом међународне заједнице иницијативу за обнављање партнерских односа два града покренули су жупан Марибора Борис Сович и амбасадорка Словеније у Мађарској Ида Мочилник, а тадашњи председник Скупштине општине Краљево др Радослав Јовић и његов заменик др Предраг Стојановић нису се много

двоумили, па је пут Марибора кренула делагација у којој су били још Милутин Мандић и Владимир Илић. Након што је сарадња дефинисана посебним уговором прерасла у партенерство у Марибор су, различитим поводима, одлазили краљевачки музичари, глумци, новинари, а гости из Словеније узвратили доласком шест стотина особа у каравану који је велики пријатељ Краљева, и директор Радио Марибора, назвао „Караваном пријатељства за нове часе“. Био је то повод да Хаџи Момир Бакрачевић, који је својевремено и професионално био везан за рад у Словенији, са групом истомишљеника формира Удружење „Пријатељство за нова времена“ са првенственим циљем да поново успостави покидане пријатељске односе са некадашњим братским градовима. На дан велике свечаности поводом уласка Словеније у Европску унију међу бројним званицама из целе Европе

у Марибору су се нашли др Радослав Јовић и Хаџи Момир Бакрачевић и тада први пут сазнали за идеју о одржавању матурског плеса у више европских земаља. Др Јовић је прихватио иницијативу да се краљевачки матуранти укључе у ову манифестацију и допринесу обарању Гинисовог рекорда по броју учесника истовременог синхронизованог плеса четворки који се одржава у више европских градова, у коме је 20. маја 2005. заплесало 17.060 младих из неколико европских земаља. Тако је уз помоћ краљевачких матураната оборен Гинисов рекорд по броју учесника који су у истом тренутку, у истој гардероби, уз исту музику и кораке заплесали широм Европе. Први наступ краљевачких матураната помогао је мариборски „Примат“ који је за све учеснике обезбедио наранџасте и црне мајице, и беле сунцобране, а велики допринос дао и тадашњи начелник Одељења друштвених делатности

по страни. Пре првог матурског плеса 2005. године показало се да међу матурантима Медицинске школе преовладавају девојке, а онима из Индустријске мушкарци што је било повод за заједнички наступ који је остао запамћен по изузетној треми и једних и других. У години кад се, након лажних информација, говорило да због недостатка пара неће бити матурског плеса краљевачки матуранти су понудили да сами купе мајице како се традиција не би прекидала. Кад је др Јовић одлучио да све учеснике части концертом у Хали спортова, на коме су учествовали краљевачки рок музичари, први пут се дошло на идеју да улазница буде мајица као доказ учешћа на матурском плесу са могућношћу да сваки учесник поведе још једну особу. Краљевачки матуранти су те године једини у земљи учествовали у плесу четворки да би се број градова учесника из године у го-

дину повећавао, до овогодишњих педесет градова из девет земаља. Највише их је из Словеније где су у петак тачно у подне заплесали матуранти Копра, Нове Горице, Сежане, Ајдовшчине, Постојне, Толмина, Птуја, Новог места, Мурске Соботе, Лендаве, Трбовља, Словенских Коњица, Брежица, Севнице, Чрномеља, Шентјернеја, Кочевја, Литије и Мирне. Одмах са њима су матурнати шеснаест српских градова, Ниша, Новог Сада, Панчева, Зрењанина, Краљева, Јагодине, Зајечара, Трстеника, Беле Цркве, Чоке, Нове Вароши, Малог Зворника, Горњег Милановца, Пожеге, Параћина, Прибоја, Чајетине и Ћуприје. Из Хрватске, Мађарске, Црне Горе, Бугарске и Турске учествују по један град а из Словачке пет, Кошице, Жилина, Мyјава, Вранов над Топли и Зволен. У другој години одржавања матурског плеса у организацију су се укључили краљевачки „Радијатор

Фото: М. Радовановић

Мирољуб Столовић. Идеју о организовању атрактивне манифестације те године су радо прихватиле различите структуре у Краљеву, а разумевање на које су наишли иницијатори било је довољно за уверење да би могла постати традиционална. Колико су били у праву сведочи податак да се ове године одржава четрнаести пут, а да је у претходним годинама нису спречавале ни веома неповољне метеоролошке прилике. Бакрачевић подсећа како су се већ прве године задатка да матуранте науче основним корацима непознатог плеса прихватили одговорни у Културно-уметничком друштву „Абрашевић“, а припрему је обележио низ могло би се рећи смешних ситуација, првенствено због треме и стида појединих учесника. И поред тога од почетка је била приметна жеља да манифестација успе иако су они који нису имали довољно снаге да издрже до краја остали

МАГАЗИН 20.5.2018.

20.5.2018.

МАГАЗИН

инжењеринг“, „Амига“, Апотекарска установа и Банка Интеза, а више од конкретне материјалне помоћи било је важно сазнање да све већи број Краљевчана пружа подршку овој манифестацији. Дан када су у Сарајеву организаторима матурског плеса са простора некада заједничке државе уручиване потврде о обарању рекорда био је јединствена прилика да се на једном месту сретну сви из република бивше Југославије. Када су исцрпене могућности спонзора генералног покровитељства се прихватила Градска управа а „Пријатељство за нова времена“ учешћем у Организационом одбору, пружа само логистичку подршку. Матурски плес је одавно постао манифестација по којој је Краљево све препознатљивије, па је и то било повод да се пређе на финансирање из градског буџета. Посебна вредност огледа се у јединственој прилици да се сви матуранти окупе у истом тренутку на истом месту, највећи број њих као учесници а мањи број неодлучних само као посматрачи. Сваке од тринаест претходних година у плесу је учествовало више од хиљаду краљевачких матураната, а откако је 2010. достигнут рекордан број од 32.416 учесника више није било настојања да се он обара тим пре што су и временски услови у неким земљама у време одржавања утицале на мањи број плесача. Организатор Европског фестивала плеса је Плесни савез Словеније, а кад се видело колико је интересовање за учешће међу матурантима сличну манифестацију је покренула плесна школа из Љубљане која је укључила поједине градове из Србије. - Плес се одржава са истом музиком и кореографијом са разликом само у бојама мајица. Кад је једне године дошло до тесног резултата краљевачки плесачи су спасили матурски плес и одлучујуће утицали на обарање Гинисовог рекорда. На путу према Марибору, у који сам пошао да однесем резултате, прошао сам кроз Љубљану са циљем да измирим два табора како би матурски плес био заједничка манифестација. Било је понуда које ни-

сам могао да прихватим без сагласности градоначелника, а кад су видели да у мени немају лаког саговорника договор је изостао тако да и даље постоје две манифестације, с тим што ову организује плес недељу дана раније – објашњава заступник Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“ Хаџи Момир Бакрачевић. Иако је планирано да сви матуранти заплешу тачно у подне Краљевчани су и ове године мало поранили јер су се звуци Штраусовог валцера огласили неколико минута раније. Можда и због тога није било директног укључења у прву поподневну емисију „Вести“ Радио-телевизије Србије па око девет стотина матураната, након кратког обраћања градоначелника, није ни морало да чека да сат откуца подне. Иако траје већ скоро деценију и по инструктори плеса из краљевачких културно-уметничких друштава још нису оспособили ни једну генерацију матураната да отплеше без бројања и инструкција које надјачавају чак и музику. Од пре неколико година догађај је обогаћен „Лила денсом“ у част манифестације „Дани јоргована“, а свима на Тргу српских ратника и ове је пружена прилика да се, куповином за ову прилику специјално дизајниране круне, прикључе хуманитарној акцији прикупљања новца намењеног инвалидним особама Ксенији и Павлу. Након што су се још једном матуранти забавили уз „Свира рокенрол цела Југославија“, традиционални „Моравац“ је био увод у весеље које је овај пут потрајало краће него обично. Разлог је обезбеђење Комуналне полиције које није дозволило да се, као свих ранијих година, попну на постамент споменика српским војницима изгинулим у ослободилачким ратовима Србије у периоду од 1912. до 1918. године. Зато је весеље настављено по оближњим кафићима све док умор није савладао и оне најиздржљивије. Без обзира на све проблеме у школи и последња генерација матураната ће памтити овај дан по много чему, највећи број њих по јединственом плесу четворки. Т. Радовановић

Школа у Студеници најстарија на Балкану

МАГАЗИН

20.5.2018.

У КЛУПАМА ДАЛ

ЛЕКИХ ПРЕДАКА

- Пре више од сто година школа у Студеници је имала и интернат у коме су смештани ученици из удаљенијих крајева земље. - Пред крај осме деценије прошлог века у школи је било више од три стотине ђака, данас само 87 са тенденцијом даљег смањивања. - У саставу основне школе у Студеници је још осам других у околним местима од којих половина не ради, јер тренутно нема деце. - Угасла и последња нада да би пут од Студенице до Рудна, и даље према још удаљенијим селима, икада могао бити изграђен. – Школа у Студеници је једна од ретких са сеоског подручја које имају парно грејање. - Фискултурна сала би допринела одвијању квалитетније наставе, у школи верују и за ширу намену која се везује за туризам у овом крају

средњевековној Србији становништво се описмењавало углавном у оквиру цркве, ређе на дворовима где су властелини ангажовали најобразованије људе тога доба да њихове синове уче читању и писању и припреме их за будуће дужности. Од таквих далеких почетака, настајале су прве основне школе у Србији, да би се дошло до тога да су постале обавезни ниво образовања са мноштвом уређених осмогодишњих установа. Осим богослужења, монаси су се у манастирима бавили образовањем људи, па су Сопоћани, Студеница, Пећка патријаршија и други представљали најважније институције образовања, а деца мушког пола могла су да се образују и код свештенства у својој парохији. О световним школама у средњем веку мало се зна, али је сигурно да су училишта постојала у већим насељима и при дворовима богатијих властелина, а највише пажње је посвећивано писању, читању, тумачењу скраћеница и појању, односно најосновнијем музичком обра-

МАГАЗИН

20.5.2018.

зовању. Образовање датира из 12. века, а верује се да је зачето у време Немањића баш у Студеници због чега директор Основне школе „Стефан Немања“ из овог места Томислав Пешић сматра да је најстарија на Балкану. Школа носи име по родоначелнику династије Немањића и једном од најзначајнијих српских владара кога Српска православна црква слави као Светог Симеона Мироточивог. У времену за које се везује почетак организоване писмености у Срба први учитељ је био Свети Сава који је описмењавао првенствено монахе, а они даље ширили у народ оно што су научили. Постојећа школска зграда је срушена 1943. године па је, половином прошлог века, саграђена нова на месту на коме се и данас налази, а довољан број ђака је повод да прве године седме деценије двадесетог века прерасте у осмогодишњу. Од тог периода до данашњих дана у више наврата је мењала статус, а припајана и Основниој школи „Милун Ивановић“ из Ушћа која није ни постојала у

време кад и студеничка. Кад је 1980. године снажан земљотрес оштетио школску зграду да мере да није пружала довољну сигурност постављен је нови монтажни објекат и у наредним годинама дограђиван до данашњег изгледа. Од 1. јануара 1991. године школа у Студеници поново ради као самостална са више издвојених одељења у селима овог краја. Одавно нема преживелих који би сведочили о давним временима, а на нека од њих подсећају неизбледеле приче из сећања блиских предака. Пешић који у овој школи ради пуних тридесет година, а на месту директора завршава четврти мандат, још чува сећање на деду Љубомира и потврду да је на размеђу деветнаестог и двадесетог века, пре више од сто година, школа имала и интернат у коме су смештани ученици из удаљенијих крајева земље. Осим смештаја обезбеђена им је исхрана, књиге и друге потрепштине, па се пореди са данашњим домовима ученика. У то време су се овде школовала и деца из Ушћа, а

до школе долазила макадамским путем који је асфалтиран тек 1985. године Пред крај осме деценије прошлог века, кад је Пешић започињао радни век у просвети, у школи је било више од три стотине ђака, данас само 87 са тенденцијом даљег смањивања. Бројни су фактори који одлучујуће утичу на чињеницу да сваке године у први разред крене само десетак нових ученика. Основним се сматра исељавање према развијенијим срединама, Краљеву и околним градовима, а није без значаја ни податак о све више нежења у селима овог краја што, уз чињеницу да се девојке после средње школе у највећем броју случајева не враћају, утиче на чињеницу да је све мање деце. У саставу основне школе у Студеници је још осам других у околним местима од којих половина не ради, јер тренутно нема деце. Негативном тренду опиру се школе у Рудну, Мланчи, Бзовику и Реци од којих последње две само са по два ученика опстају захваљујући једино тренутно важећим законским прописима.

Издвојена одељења у Рудну и Мланчи имају по седам и четири ученика, а радује и податак да има предшколаца што је гаранција да ће опстати још неко време. Такве среће није било у најудаљенијој Орљој глави, али ни Студеници блиском селу Брезова. Ђака нема у Ђакову, а ни у Савову за које се претпоставља да је прво имало школу. Тренд смањења броја ученика приметан је већ три деценије, а нешто израженији последњих петнаестак година. У истуреним одељењима настава се изводи у четири прва разреда, а од петог до осмог ученици долазе у матичну школу за шта је организован превоз ученика у оба смера. Услове за то је, уз помоћ Министарства просвете, обезбедила локална самоуправа која финансира трошкове зараде запосленог возача, али и превоза ученика са других локација. Проблеме праве једино лоши путеви у овом крају, па се по који пут учини непримереним коришћење тако модерног аутобуса за превоз двадесетак ученика. Зато се од локалне самоуправе очекује

мало више разумевања и улагања у реконструкцију путне инфраструктуре која се сматра значајном и за развој туризма у овом крају. Кретање је посебно отежано током зимског периода године, а Јавно комунално предузеће „Путеви“, и поред великог залагања, није у ситуацији да битније утиче на квалитет саобраћајнице. Зато велики број становника овог краја са великим интересовањем очекује одлуку о асфалтирању петнаестак километара пута од Студенице према рудњанском крају који би у значајној мери скратио време путовања до све атрактивније туристичке дестинације. Некада су политичари различитог формата чешће залазили у ове крајеве и по правилу обећавали улагање у поправку путева, а у последње време као да их више нема, сем пред неке од изборних кампања. Колико се честе смене на политичкој сцени негативно одражавају на овај крај најбоље потврђује спремност бившег министра Велимира Илића да значајна средства из републичког буџета усмери на градњу путева. Мало наде да-

20.5.2018.

МАГАЗИН

вао је пројекат направљен далеке 1958. и жеља да се преради и прилагоди тренутним условима. Након промене састава владе, и чињенице да Илић више није министар, у овом крају је угасла и последња нада да би пут од Студенице до Рудна, и даље према још удаљенијим селима, икада могао бити изграђен. Пешић потврђује познату чињеницу да су Студеничани врло вредни и виспрени људи који прате нове трендове и покушавају да се прилагоде потребама и захтевима тржишта. Како је овај крај надалеко познат по различитим врстама камена и мермера њихова експлоатација и прерада су једна од основних активности великог броја становника овог краја. Недавно обављено истраживање показује да на овом простору успешно послује педесетак мањих или већих стругара, а последњих година све атрактивнијим чини се гајење малина што је повод за градњу три километра удаљене хладњаче за откуп и складиштење. Производња би била и већа кад би се повратило изгубљено поверење везано за сигурност у производњи на коју одлучују-

ће утичу променљиве, и најчешће несигурне, откупне цене. Школа у Студеници може да се похвали бољим условима за овдијање наставе него многе друге. Међу првима је добила интернет, кабинете и дигиталне учионице, а има и добар кадар који чине углавном млади просветни радници. Једна је од ретких са сеоског подручја које имају парно грејање што је посебно значајно током хладнијег доба године, јер зиме у овом крају умеју да буду посебно сурове. Кад би имала и фискултурну салу био би то значајан помак за одвијање квалитетније наставе, у школи верују и за ширу намену која се везује за туризам у овом крају. Основна школа „Стефан Немања“ се од других на територији града Краљева издваја и по томе што има релативно велики број запослених у односу на број ученика. Највише оних који припадају наставном кадру нема пун фонд часова па ради у неколико школа, чак и у средњим, а сем учитеља пуно радно време имају само наставници математике, српског и енглеског језика. Радни век у забачени-

јим крајевима, каквим се сматра и студенички, започињу млађи просветни радници који у овим школама праве прве кораке након студија, јер је то једини начин за запослење. - Од првог до четвртог разреда имамо мање ђака него од петог до осмог и то није одбро. Имамо једанаест одељења са 87 ђака од којих педесетак ученика од петог до осмог, а мање од 40 у млађим разредима сеоских школа у којима се настава одвија у оквиру комбинованих одељења. Наставници су углавном млађе особе које, кад пређу у неку од школа ближих граду, жале за Студеницом. Сви наши ђаци се углавном уписују у средњу школу и толико смо добри што се тога тиче, али не и што одлазе из свог краја. Искуство показује да добро пролазе на завршним испитима, а последњих година су показали да су бољи у односу на вршњаке са нивоа општине и републике. Деца се припремају за то и вежбају, имају организовану наставу за припрему, а скоро сви одлазе у четворогодишње средње школе у Краљево, Ивањицу, Рашку и Врњачку Бању.

Из наше школе је изашло много будућих лекара, инжењера свих струка, књижевника, војних лица... Знам бар двадесетак који су у последње време завршили факултете, али тешко долазе до посла. Зато се ретко ко враћа, а принуђен је једино ко не може да нађе посао у струци – каже Пешић и истиче добру сарадњу са родитељима који, иако због обавеза не долазе често у школу, показују одговоран однос према њој а редовни су посетиоци различитих манифестација, посебно приликом обележавање школске славе кад је неко од њих по правилу домаћин. Добра сарадња је успостављена и са Школском управом према којој се упућују бројни захтеви усмерени на побољшање услова за одвијање наставе, а по утврђеном распореду, по који пут и ван њега, у школу ради контроле сврате и инспектори. Последња провера испуњености услова за одвијање наставе, и оно што се у оквиру ње остварује у Студеници, потврђује исправност свих десет контролисаних услова. Ни деца у најзабаченијим деловима

земље, а Студеница се и поред велике удаљености од града не сматра таквом, нису остала имуна на негативне утицаје савремених технолошких иновација. Неки знаци су видљиви у овим крајевима, али и нешто чега нема у другим срединама. То су, каже Пешић, жуљеви на рукама ученика завршних разреда основне школе који су од најранијег детињства укључени у тешке послове на пољопривреди. И поред присуства мобилних телефона код ученика свих узраста негативни ефекти нису превише изражени, па ова средина још успева да се одупре изазовима које пружају. Просветни радници из Студенице придружују се ставовима колега из других средина који потврђују да им прописи, који више штите ђаке него њих, често не иду на руку кад је у питању ауторитет и стварање услова за одређен ниво дисциплине и квалитета наставе. Школа у Студеници ни у најбоља времена није имала четири стотине ђака колико је, уз потребан број радника и санитарне услове, неопходно за организовану исхрану. И поред тога у оквиру школске зграде по-

стоји трпезарија коју ђаци користе за окрепљење између часова. Уколико се не учини нешто на стварању услова за останак у овим крајевима и неко од тренутно активних издвојених одељења би могло да доживи судбину оних која су већ престала са радом. Уз седам у Студеници од почетка наредне школске године по два првака се очекују у Мланчи и Рудну. Ситуација се није битно разликовала ни претходних година због чега је и међу просветним радницима све присутнија неизвесност по питању радног ангажовања. Школа из Студенице гаји добре односе са другима, понајвише са ушћанском са којом дели неколико радника. Од осталих издваја се сарадња са школом из оближњих Девића, али и београдском „Стефан Немања“ са Дедиња. У последњој години пред пензију директор школе подсећа да је школа ипак најважнија у животу, ако ни због чега другог бар због писмености и културе. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

Дечји мајски ликовни салон

МАГАЗИН

20.5.2018.

НАЈБОЉА ШКОЛА „

- Стручни жири је, осим идејног и креативног решења, оцењивао квалитет ликовних и формално-техничких елемената понуђених радова. Од 414 пристиглих за излагање изабрао 222 најуспешнија рада из четрнаест основних школа. - Главна награда припала ученику седмог разреда основне школе „Вук Караџић“ из Рибнице Андреји Тодоровићу. - Награда за најбољу селекцију ученичких радова ликовном педагогу Мишу Јевтовићу из Основне школе „Стефан Немања“ у Студеници којој је припала и награда за најуспешнију школу у области ликовног образовања

Фото: М. Радовановић

„СТЕФАН НЕМАЊА“

ечји мајски ликовни салон је најзначајнија и најстарија изложба дечјег ликовног стваралаштва у Краљеву о чему сведочи податак да је ове године, као резултат успешно реализованог конкурса, приређена четрдесет четврти пут са циљем да се јавним представљањем најуспешнијих радова, насталих на школским часовима, истакне значај ликовног образовања, адекватно вреднује ангажман и труд ликовних педагога и препозна интелектуални и креативни потенцијал њихових ученика. Тема овогодишњег Салона „Уметност у свемиру“ подразумевала је опус радова који су посвећени свемиру, звездама, планетама, небеским телима, али и очувању планете Земље. Иницирана је гостујућом изложбом под називом „Метеорити, гласници свемира“ Александра Луковића из београдског Природњачког музеја која се приређује у оквиру највеће националне музејске манифестације „Музеји за 10“. Уверење да су метеорити увек интересантна и атрактивна тема, а да се о њима довољно зна из научно популарне

МАГАЗИН

20.5.2018.

литературе, медија, филма и других извора, један је од мотива да се учесници овогодишњег Дечјег мајског ликовног салона усмере ка њој и подстакну да уметничким средствима открију нове могућности посматрања универзума. Ликовни салон подразумева учешће ученика основих школа од петог до осмог разреда са територије града Краљева, изложба је такмичарског карактера, а награде се додељују деци и педагозима који су пратили њихов рад на часовима ликовног васпитања. Примарну селекцију за излагање врше ликовни педагози, чији избор радова стручни жири оцењује додељивањем награде за најбољу селекцију ученичких радова и награде за најуспешнију школу у области ликовног образовања. Поред девет равноправних награда које се додељују најкреативнијим и технички најуспешније изведеним радовима, посебно се додељује главна награда која, у част историчара уметности оснивача ове манифестације, носи име „Милорад Михаиловић“. Жири који су чиниле мастер сликарства Јована Бањанац, историчар умет-

ности Сузана Новчић и музејски саветник Надица Лишанин, осим идејног и креативног решења, оцењивао је квалитет ликовних и формално-техничких елемената понуђених радова и од 414 пристиглих за излагање изабрао 222 најуспешнија рада из четрнаест основних школа. Главна награда припала је ученику седмог разреда основне школе „Вук Караџић“ из Рибнице Андреји Тодоровићу за који је оцењено да представља, аутентични ликовни доживљај и најуспешнији одговор на задату тему, и да је у потпуности задовољио формално естетске критеријуме у техничком смислу. Девет равноправних награда додељено је Анастасији Андрић и Аници Живковић из Основне школе „Стефан Немања“ у Студеници, Милици Миловановић и Андреи Вуксановић из школе „Свети Сава“, ученику Андрији Савићевићу из школе „4. краљевачки батаљон“, Милици Павићевић из школе „Светозар Марковић“, Мини Босић из школе „Вук Караџић“, Петри Богдановић из издвојеног одељења ове школе на Берановцу и ученици Основне шко-

ле „Ђура Јакшић“ из Конарева Анђели Радовић. Награда за најбољу селекцију ученичких радова додељена је ликовном педагогу Мишу Јевтовићу из Основне школе „Стефан Немања“ у Студеници којој је припала и награда за најуспешнију школу у области ликовног образовања. - Имали смо жељу да ученицима наших основних школа задамо тематски задатак да безграничном маштом обликују и размишљају у ликовном смислу о теми свемира, звезда, планета, комета, очувања планете Земље и тако даље, а они су на тај задатак одговорили веома успешно. Салон има посебно место у изложбеној делатности Народног музеја, а значај је утемељен у мисији да негује и подржава слободно мишљење, изражавање и креативност младих. Изложба има за циљ да препозна и уважи значај ликовног образовања у препознавању и неговању талената, надарених младих ученика у интелектуалном и креативном развоју који је пресудан не само у уметности већ и у другим про-

фесијама и стручним образовањима за која се буду касније школовали. Многи учесници Дечјег мајског ликовног салона постали су веома успешни академски уметници, а неколико година уназад председавање жирија преузима млађи уметник који је некада био учесник Дечјег мајског ликовног салона. Ове године је председник стручног жирија била мастер сликарства Јована Бањанац, коју ликовна критика и историчари уметности препознају као релевантног уметника аутентичног ликовног израза на савременој ликовној сцени – каже Надица Лишанин. Осврт на године уназад показује да су деца све талентованија, а верује се да брзи развој и напредовање у менталном и интелектуалном смислу има везе са епохом нових технологија, путева и начина за добијање информација о свему што их занима па, по природи радознала, деца и визуелно много брже сазнају многе ствари и ступају у контакт са информацијама које их занимају. Пресудном за развој и анимирању да одаберу оно за шта су талентовани сматра се улога педагога, посебно

на часовима у оквиру школског програма, што је видљиво и на изложбама Дечјег мајског ликовног салона чији је победник први пут Основна школа „Стефан Немања“ из Студенице и њен ликовне педагог. А он потврђује да је награда плод озбиљног рада и договора током кога се озбиљно узима став сваког од ученика. - Уживали смо у раду и свемиру, јер смо доживели нешто што је магично и велико. С обзиром да смо на светој планини, где су наши свети преци Немањићи, морамо да наставимо културну традицију коју су нам оставили и зато сваки пут идемо у манастир да видимо та културна добра. Наши ђаци су деца са планине која цео дан проводе у пољу, али сам их научио да се не стиде тога. Кад је у питању цела ова прича о свемиру мислим да смо дали све од себе, потрудили смо се и урадили као и увек кад се договоримо. Горе је милина радити јер је као у рају, деца су послушна, отворена и спремна за сарадњу, вредна и радна која знају за понашање и културу – каже Јевтовић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.5.2018.

20.5.2018.

МАГАЗИН

Проглашен овогодишњи добитник Жичке хрисовуље

ДУБОКО ЛИРСКО - Добитник Жичке хрисовуље за ову годину је песник Стеван Тонтић за дубоко лирско сведочанство о удесу рата и изгнанства. - Признање подразумева уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења, а делу добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духовни сабор - Преображење 2018. - Стеван Тонтић припада оним савременицима чија се поезија оштро дели на предратну, ратну и поратну. - Његово сведочење ратне жртве је аутентично и песнички честито, што код разних посматрача са стране и моралних душебрижника често није случај

О СВЕДОЧАНСТВО а Спасовдан сваке године жири Жичког духовног сабора – Преображење традиционално саопштава име добитника Жичке хрисовуље која представља једну од најпрестижнијих песничких награда у Србији. Награда се додељује за песничка дела која у себи спајају традиционалне и савремене токове српског песништва, а овогодишњи жири у коме су, поред председника др Драгана Хамовића, били прошлогодишњи добитник Мишо Одаловић, затим Дејан Алексић, Ана Гвозденовић и Милош

Милишић, донео је одлуку да добитник престижног признања за 2018. годину буде песник Стеван Тонтић. Повод за овакву одлуку је потврда да Стеван Тонтић припада оним савременицима чија се поезија оштро дели на предратну, ратну и поратну. Песничко стваралаштво започео је у освит седамдесетих година прошлог века песмама којима је, иронично, очај, ништавило и скупоцену празнину проглашавао за своје вредности и красно богатство у лирици која је размицала формалне оквире и доживљајне хори-

зонте. У образложењу жирија посебно се наглашава да је тада најављивао насртаје „на стару правду и божанства“ и „брзе обрачуне са питањима тешким и хиљадугодишњим“, а празнина му је била импулс што испуњава свакидашње искуство у језичким играма. - Онда је тај вишеслојни иронијски рукопис ударио брутални „сарајевски“ ратни рукопис и реч празнина добије посве друго значење. Досадашња преиспитивања била су одмеравана према рубним искуствима градског ратног бестијаријума, у коме су сви на губит-

20.5.2018.

МАГАЗИН

ку. На страшном добитку је било само песничко искуство, скупо плаћено удесом разлупаног и размрсканог ја. Тонтићево сведочење ратне жртве је аутентично и песнички честито, што код разних посматрача са стране и моралних душебрижника често није случај. Свакодневна извесност мученичке безразложне смрти отвара дубља питања од раније постављених, испитује разлоге живота, тако да питања хиљадугодишња добијају различите интонације, у распону од негације до пуног потврђивања духовне и етичке потке и потребе човека. Позиција човека који је избегао у даљину, без могућности да избегне изнутра, створила је изгнаничку поезију тешког сећања, лирског зацељења онога што је остало од човекове нарушене целине. Духовна помиреност са бременом свега приживљеног, прихватање страдања као следовања, крајње је исходиште најновијег круга песама, у којим се песничко ја самопредставља као Христова луда. Каква је то луда? То је, премаТонтићу, свако

који не лаже, који је одозго вођен, над којим се збивају и страхоте и чуда, који не бежи од бола и који бол воли. То је сума искуства које Стеван Тонтић лирски посредује – наглашава се у образложењу.

Признање подразумева уникатну златнопечатну повељу и икону Преображења, уручује се у Жичи 19. августа а поезији добитника биће посвећен зборник радова са скупа који се одржава на манифестацији Жички духов-

Стеван Тонтић Стеван Тонтић је рођен 1946. године у Градановцима код Санског Моста, а филозофију са социологијом дипломирао у Сарајеву где је живео од 1967. до 1993. године и радио као уредник у издавачкој кући „Свјетлост“. У мају 1993. током рата напушта Сарајево и одлази у Немачку где остаје до 2001. Тонтић је песник, прозаиста, есејиста, антологичар, преводилац са немачког. Аутор је књига Наука о души и друге веселе приче, Тајна преписка, Наше горе вук, Хулим и посвећујем, Црна је мати недјеља, Тајна преписка и друге пјесме, Праг, Ринг, Изабране пјесме, Веселин Маслеша, Модерно српско пјесништво Сарајевски рукопис, Лирика, Мој псалам, Твоје срце, зеко Олујно јато, Благослов изгнанства, Свето и проклето, Анђео ми бану кроз решетке. У периоду од 1971. до 2010. добио је низ нагрда међу којима су најзначјније Награда листа „Младост“, Шантићева награда, Шестоаприлска награда града Сарајева, Ракићева награда, Змајева награда за књигу Сарајевски рукопис, Награда града Хајделберга „Књижевност у егзилу“, Кочићева награда и Антићева награда.

Жичка хрисовуља. Током четвртвековног постојања манифестација је три пута мењала назив. Прве године је названа Дани преображења, потом Српски духовни сабор Дани преображења да би се од 1997. усталио назив Жички духовни сабор – Преображење. Сабор баштини највредније из српске културне традиције и заоставштине с нагласком на савремено песничко стваралаштво и промоцију универзалних и локалних вредности из области културе и историјске прошлости, а његов саставни део били су научни скупови који су допринели новом читању српске прошлости и вредновању споменика културе из Долине векова. У склопу Сабора приређена су четири научна скупа, „Старо наслеђе у савременој српској поезији“, „Културно наслеђе и његова заштита“, „Жича – уметност, историја“ и „Рудо Поље – Карановац – Краљево: од првих помена до Првог светског рата“. Саставни део свих ових година биле су ликовне изложбе и концерти извођача и аутора озбиљне музике

компоноване по мотивима народног стваралаштва и традиције. Централни део Сабора посвећен је српским песницима којима се у Трпезарији манастира Жиче додељује Жичка хрисовуља, а о делима лауреата разговара се за округлим столом критике након чега краљевачка Библиотека штампа зборник радова који представља незаменљиво штиво за изучавање домаће поезије. Досадашњи добитници награде су, Добрица Ерић, Милутин Петровић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Иван В. Лалић, Милосав Тешић, Бранислав Петровић, Стеван Раичковић, Алек Вукадиновић, Матија Бећковић, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Милован Данојлић, Мирослав Максимовић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје, Новица Тадић, Братислав Р. Милановић, Петар Пајић, Иван Негришорац, Гојко Ђого, Петар Цветковић, Ранко Јововић, Ђорђе Нешић Живорад Недељковић и Мошо Одаловић а свима су, сем Добрице Ерића, штампани зборници радова.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ни сабор. Жички духовни сабор је на велики празник Преображење установљен у тешким временима за Србију с циљем да промовише повратак духовним вредностима, а многе публикације које су настале на трагу ове манифестације трајан су белег њеног постојања. Као најстарија преображењска културна манифестација у Србији започет је 1992. године на иницијативу песника краљевачког Књижевног клуба, а већ следеће прихваћен као градска манифестација чији су организатори Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб. Манифестација је зачета у оквиру 29. такмичења села Србије уручењем 1.500 књига огранку краљевачке библиотеке у Жичи које су сакупљене у акцији Радио Београда „Књига солидарности“. Након промоције едиције „Слово“, од пет књига песама краљевачких аутора у издању Књижевног клуба и Графичко-издавачког предузећа „Слово“, одлучено је да се сваке године једном српском песнику додели

20.5.2018.

МАГАЗИН

Народни музеј доступнији особама са инвалидитетом

СТАЛНА ПОСТАВКА НА - Глувим и особама са оштећеним слухом олакшан приступ сталној поставци Народног музеја која је недавно преведена на српски знаковни језик. - То особама са овом врстом хендикепа пружа прилику да равноправно уживају у музејским програмима, а да се не осећају дискриминисано или мање важно. – Ускоро тактилна изложба намењена слепим и слабовидим особама. - Пројекат Народног музеја подстрек да све установе постану доступније особама са инвалидитетом како би активније учествовали у културним и другим садржајима

А ЗНАКОВНОМ ЈЕЗИКУ астојање да свим посетиоцима пружи подједнаке шансе за упознавање са погодностима које пружа повод је да краљевачки Народни музеј посебну пажњу посвети особама са инвалидитетом. Тако је почетком године набављен гусеничар који омогућава лакше савладавање архитектонских препрека особама које користе инвалидска колица, а половином маја учињен корак ближе глувим и особама са оштећеним слухом којима ће убудуће бити олакшан приступ сталној поставци која је недавно пре-

ведена на српски знаковни језик. Музеј је сопственим средствима финансирао набавку модерног „тачскрин“ монитора, компјутера и израду презентације сталне музејске поставке на знаковни језик намењен особама које се овим језиком служе као природним обликом комуникације и тако допринео у превазилажењу препрека у комуникацији и презентацији музејских садржаја. То глувим, наглувим и особама са оштећеним слухом пружа прилику да равноправно уживају у музејским програмима, а да се не осећа-

ју дискриминисано или мање важно. Ово је порука која из Народног музеја стиже након представљања нових погодности и најаве реализације тактилне изложбе намењене слепим и слабовидим особама. Презенатацији пројекта присуствовали су чланови Савеза глувих и наглувих и Уније организација особа са инвалидитетом једнодушни у оцени да ће пројекат Народног музеја бити подстрек да све установе постану доступније особама са инвалидитетом како би активније учествовали у кул-

20.5.2018.

МАГАЗИН

турним и другим садржајима. Податак да Музеј нема сталног преводиоца за знаковни језик повећава значај апликације која особама са овом врстом инвалидитета омогућава да се, помоћу монитора и преводиоца садржаја на српски знаковни језик, који је по закону изједначен са говорним, упознају са делом историје Краљева у сталној поставци. Прилику да се упознају са могућностима које им је обезбедио Народни музеј имало је тек неколико особа са овом врстом хендикепа, али и Уније организација особа са инвалидитетом. - Ово је једна у низу активности где је Музеј препознао потребу особа са инвалидитетом и сталну поставку прилагодио разним видовима инвалидности. Стална поставка је доступна на српском знаковном језику што је изазвало одушевљење особа са оштећеним слухом, а ово је само један у низу пројеката који Музеј ради. Руководство је препознало значај прилагођавања своје поставке за особе са

инвалидитетом, а ми се трудимо да што више њих изведемо из куће, да буду видљиви, а ако институције не учинимо приступачним онда ће то бити много теже. Морамо да радимо усаглашено, и у континуитету, и ако установе постану приступачне нама ће бити много лакше да особе са инвалидитетом учинимо друштвено активним и видљивим и побољшамо им квалитет живота. Циљ нам је да у Краљеву почну да живе достојанствено, јер скоро ни једна институција од значаја није прилагођена особама са инвалидитетом, не само у смислу архитектонских препрека него свих осталих. Оно што је другима нормално и обично то је за особе са инвалидитетом до сада било недоступно, а радост на лицима показује да више од самог чина значи пажња што се неко сетио да постоје глуве и наглуве особе. То је специфична врста хендикепа, особе су физички здраве али имају сметње због којих им је тешко прилагодити неке са-

држаје – каже председник Уније организација особа са инвалидитетом града Краљева Ранко Луковић. Унија у мрежу подршке окупља девет организација са задатком да решава питања од заједничког интереса за све особе са инвалдитетом, а то нису само архитектонске баријере, јер особе са оштећењем слуха имају хендикеп у смислу информационе и комуникационе приступачности која се елиминише употребом знаковног језика. Због тога се гест Народног музеја сматра још значајнијим, па у Унији прижељкују да буде пример и другим установама да крену истим путем. И поред потврде значаја друштвено одговорног поступка једне установе није на одмет подсећање да је то и законска обавеза која се више манифестује као знак добре воље. Иако нема поузданих података о томе колико особе са инвалидитетом користе повољности које пружа Народни музеј има наговештаја жеље да се, кад се за то укаже потреба, гусеничар уступи на коришће-

питања особа са инвалидитетом које живе саме, шта ћемо са људима који су спремни да раде, са групом која је спремна да плати услуге а не добија их јер у овом моменту немамо развијен систем услуга за социјалну заштиту особа са инвалидитетом. Покренули смо то питање и надамо се да ће ускоро бити решено у оквиру Центра локалних услуга као матичне установе која се брине о услугама из области социјалне заштите. Покушавамо да дестигматизујемо питање инвалидитета, да га предочимо као нешто што јесте важно поред бројних питања која се налазе на друштвеним агендама. Мислимо да смо на добром путу, а простора за рад има још много – каже она. О искораку у односу на ранији период сведочи чланство у Савету за здравље и Савету за младе од којих се очекује помоћ у решавању бројних питања од значаја за особе са инвалидитетом. Остварена је сарадња са Паркинг сервисом и болницом, а прија и сазнање о промени одлуке о суфи-

нансирању рада удружења која укључује позитивне критеријуме што пружа могућност да се њихови пројекти боље котирају на ранг листама. То значи и више финансијских средстава потребних за побољшање услова рада и квалитета живота чланова удружења укључених у Унију. Средства која се на основу програма добијају од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања нису довољна ни за задовољавање најминималнијих потреба, па се сваки динар из буџета локалне самоуправе сматра посебно значајним. Последња расподела средстава сведочи да се износ додељен појединим удружењима битно разликује због чега је присутна тежња за обједињавањем како би био од користи свим особама са инвалидитетом. У Унији значајном сматрају медијску промоцију свих активности како би се друштвено одговорне компаније и установе подстакле да размишљају о суграђанима са инвалидитетом и не живе поред него са њима.

Т. Радовановић Фото: М. Радовнаовић

ње и другим установама. Унија је од оснивања реализовала бројне активности, а наставља их и у наредном периоду. Сваког месеца се организују историјске шетње и предавања психотерапеута која имају за циљ да оснаже особе са инвалидитетом да изађу из изолованости. Једна од њих је јучерашња декупаж радионица за особе са разним врстама хендикепа, а данас ново предавање о дешавањима из историје овог краја. Претходну недељу обележили су сликарска радионица за децу са аутизмом, тако да су могла да покажу потенцијал на платну уз помоћ сликара и волонтера, и округли сто посвећен услугама у систему социјалне заштите за особе са инвалидитетом. Социјални радник Милица Јелић потврђује да се показао као добар начин за размену ставова о томе шта је заиста потребно особама са инвалидитетом. - Кад им закон додели туђу негу и помоћ настаје низ питања која још морамо да решимо. Како ћемо решити

МАГАЗИН 20.5.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Мисија Катманду: Авантуре Нели и Сајмона

Уз помоћ амбициозног филантропа, интуитиван, али неорганизован детектив-почетник, и методични, опсесивни асистент-истраживач, крећу у дивљу авантуру, одлучни да докажу постојање ужасног снежног човека Јетија. Осамдесетоминутну анимирану породичну авантуру у 2Д и 3Д формату, синхронизовану на српски језик, Пјер Греко и Ненси Флоренс Савар режирали су према сценарију који је Греко писао са Андреом Моренсијем. Главне улоге у оригиналној верзији тумаче Силви Моро, Ђилом Лема-Тиверж и Рашид Бадури, док су у верзији синхронизованој на српски језик анимираним јунацима гласове позајмили Јелена Косара и Ђорђе Стојковић Филм се приказује до 23. маја, а пројекције почињу у 18 сати.

Дедпул 2

Пошто је преживео скоро смртоносни говеђи напад, унакажени радник кафића труди се да оствари сан и постане најзгоднији шанкер у Мејберију, а истовремено мора да научи да живи с губитком чула за укус. Не би ли некако себи забиберио живот, у потрази за кондензатором флукса, Вејд мора да се бори против нинџи, јакуза и чопора сексуално агресивних паса, а путујући по свету открива важност породице, пријатеља и укуса. Оно што ће наћи је дашак авантуре и нешто за чиме је жудео, шољу за кафу с титулом „Најбољи љубавник на свету“ на њој. Акциона комедија са елементима фантазије траје три минута мање од два сата, а у режији Дејвида Лича настала је по сценарију Рет Рис и Поча Верника. Главне улоге тумаче Рајан Рејнолдс, Моран Бакарин, Џош Бролин и Бријана Хилдебранд, а филм је на репертоару биоскопа до среде у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Црни лептир

На ободу планинског градића, у коме се догађа низ отмица и убистава, повучени писац Пол покушава да започне писање сценарија за који се нада да ће му спасити каријеру. После напетог сусрета са скитницом Џеком, Пол му нуди смештај. Довитљиви, захтевни Џек убрзо нађе начин да се на силу укључи у Полов рад, па њих двојица почињу игру супериорности која ће довести једну причу до краја. Деведесеттроминутни трилер у 2Д формату је, по сценарију Џастина Стенлија и Марка Фридмана, режирао Брајан Гудмен, амерички глумац и редитељ познат по филмовима „The Fast and the Furious: Tokyo DriZ“, „Минхен“ и „Ухвати ме ако можеш“, а тумачење главних улога поверио је Антониу Бандерасу, Џонатану Рајс Мејерсу и Пајпер Пирабо. Последњи дан приказивања је 23. мај, а пројекција почиње у 22 сата.

Успон и пад краљевачке кошарке: Живорад Јаћовић (1)

МАГАЗИН

20.5.2018.

ИСКУСТВО НАЈЈАЧЕ ЛИГЕ У ЕВРОПИ

Фото: М. Радовановић

- Успеси које су постизали кошаркаши били су довољан разлог да Краљево заузима све значајније место на кошаркашкој мапи земље. – У првом тиму са седамнаест година. - Комплетан град је живео за Слогу, руководство, навијачи, управа и тренери. - Значај успеха огледа се у чињеници да је цео тим био састављен од играча који су потекли из млађих селекција клуба. – Члан јуниорске репрезентације пред Светско првенство у Сао Паолу. – Стипендија је исплаћивана без посебног уговора који би обавезивао било коју од страна, а била додатак на популарност која у том периоду посебно прија. - Понуде Црвене звезде, Партизана и Босне нису изгледале много привлачније од онога што је могла да пружи Слога. – Половином осамдесетих година југословенска лига је била најјача у Европи, а Краљево најмањи град у земљи који је имао прволигаша

авно укорењено уверење да се у Србији сви разумеју у политику и спорт потврђује се сваког дана, посебно у ситуацијама када се у једној од ових области доживљавају неуспеси какве на крају последње сезоне такмичења доживљава најстарији и најуспешнији краљевачки кошаркашки клуб. Међу таквима је мало оних који су провели довољно времена у најпопуларнијем спорту и схватили који је пут прошао клуб од оснивања до данас, нити који су узроци успона и падова. Живорад Јаћовић је један од ретких из генерације која је Слогу сврстала у ред значајних учесника лиге са простора на коме се данас налази чак шест држава, а још је присутан у овом спорту. Добар део живота максимално посвећен кошарци повод је за потврду да ни за нијансу није избледело сећање на период када је правио прве кошаркашке кораке. И време се много разликовало од данашњег када се деца све мање баве спортом, јер су окупирана животом у виртуелном свету дијаметрално супротним оном који је одлучујуће утицао да сећање на прве спортске кораке не бледи. Срећном околношћу Јаћовић сматра чињеницу да је становао преко пута Основне школе „Светозар Марковић“ и непосредно по почетку школовања редовно долазио на кошаркашки терен како би се дивио припадницима старијих генерација који су га користили током доброг дела дана. Било је то почетком седамдесетих година прошлог века, а кошаркашка вештина брушена самостално током пуне три годиненије могла да прође незапажено. Први ју је запазио у то време познати спортски радник Драган Николић који није могао да сакрије изненађење сазнањем да је стечена без организованог рада у једином кошаркашком клубу. Предлог да му приступи био је повод за први пролаз кроз високу металну капију игралишта Кошаркашког клуба Слога у центру града на коме је, поред главног терена резервисаног за тренинге и утакмице првог тима, био и помоћни са једним кошем који је најчешће служио само за баскет. Ученици старијих разреда две суседне основне школе, „Светозар Марковић“ и „4. краљевачки батаљон“ имали су срећу јер су наставу физичког васпитања изводили ентузијасти који су се својски трудили да на најмлађе пренесу што више знања из појединих спортова, а колико су у томе успева-

МАГАЗИН

20.5.2018.

ли редовно проверавали у међусобним окршајима школских екипа у стоном тенису, одбојци, кошарци, фудбалу... Апсолутна посвећеност спорту била је довољан мотив за озбиљан рад који се огледао у савладавању потребних вештина у овим спортовима, а пример Јаћовића је јединствен по томе што је бранио боје школе у сваком од њих. Кад је требало определити се за само један, и максимално му се посветити, избор је пао на кошарку. - Ја сам 1972. године дошао на отворен терен и одмах ушао у јуниорску селекцију Слоге. Имао сам привилегију да будем члан екипе у време кад су у управи били оснивачи клуба Томислав Штављанин и Славко Петровић који су, као образовани и способни људи, успешно водили клуб. У време кад је Слогу тренирао Тома Кобилски утакмице су игране на отвореном терену, а тренинзи одржавани у сали школе „Светозар Марковић“. Тренирао сам са јуниорима а тренер Роки Мишовић из Чачка је радио са мојом генерацијом у којој су били и Горан Деспотовић, Душан Мицић, Драган Стефановић и талентовани кошаркаш Часлав Ристић који је после отишао у Загреб. Био је то најлепши период у мом животу, јер смо сваки дан били на овим теренима, а посебна част била је када добијеш задатак да очистиш барице са игралишта пред утакмицу првог тима. Иако се много младих бавило спортом само су најталентованији остајали и тренирали. Прва чланарина је била један динар а мајка ми је, кријући од оца, дала тај динар и уписала ме овде – сећа се Јаћовић. Прилика за откривање нових талената сваке године су били кошаркашки турнири, од оних између основних школа до регионалних и на крају републичког. До завршнице републичког такмичења стизали су и краљевачки основци а уз титулу најбољег играча турнира у београдској Хали спортова, која је припала ученику школе „4. краљевачки батаљон“, у Краљево је стигла и потврда да је Јаћовић, као најмлађи учесник овог такмичења, заслужио књигу „Огњем и мачем“ Хенрика Сјенкјевича. Успеси које су постизали кошаркаши, од најмлађих до оних који су наступали у званичним лигама, били су довољан разлог да Краљево заузима све значајније место на кошаркашкој мапи земље. За разлику од данашњег времена до пр-

вог тима се стизало прилично рано, а Јаћовићу је то успело као седамнаестогодишњаку кад је екипу, у квалификацијама за улазак у Прву савезну лигу, водио Ратко Јоксић.Након вишедневног турнира, на коме су учествовали загребачка Индустромонтажа, сарајевски Железничар и београдски Беко, Слога је морала да прихвати невеселу чињеницу да шансу за улазак у елитно друштво потражи неке од наредних година. - Мени је кошарка била све у животу и сваки тренутак проведен на терену ми је представљао неописиво задовољство, понајвише због других спортиста од којих сам увекмогао по нешто да научим. Гледао сам у њих и слушао и кад год се вратим уназад долазим до закључка да је то најлепши период у мом животу. Чекао сам тренутак кад је утакмица већ одлучена, или нема резултатског значаја,да уђем на терен и, захваљујући људима у стручном штабу, константно повећавам минутажу. Прави резултат је остварен у сезони 1983/84 кад смо направили најбољу селекцију, јер смо имали своју базу а то је био приоритет. Слога није направила добар резултат само зато што смо имали добар стручни и играчки део. Комплетан град је живео за Слогу, руководство, навијачи, наша управа и тренери. Имали смо базу и знали шта је квалитет, а оно што нисмо могли да направимо довели смо са стране. Сад се ради другачије – потврђује Јаћовић. Нова фаза у развоју кошаркашког спорта почиње након изградње Хале спортова на месту игралишта КК Слога у центру града 1974. године што је допринело да се у наредних година направи неколико значајних корака и из Српске, преко Друге лиге, доспе до најјачег такмичења у земљи. Значај успеха огледа се у чињеници да је цео тим био састављен од играча који су потекли из млађих селекција клуба. Они који су водили клуб знали су добро да стварање компактне екипе представља дуготрајан процес,па су посебну пажњу поклањали млађима међу којима су они истакнутији превазишли локалне оквире и запали за око селектору националног тима. Међу њима је био и Јаћовић који је већ у сезони 1978/79 године постао стандардни члан јуниорске репрезентације Југославије. - Сваке године сам у првом тиму имао све већу минутажу, а људи који су то прати

20.5.2018.

МАГАЗИН

ли препознали су мој потенцијал, па сам добио позив. Било је то пред Светско првенство у Сао Паолу у Бразилу кад сам провео 45 дана на припремама репрезентације у којој су били Жељко Обрадовић, Горан Грбовић,Зоран Радовић, Емир Мутапчић, Савовић,Доган, Петронијевић и други. Тренер је био Лука Станчић, његов помоћник Влада Ђуровић, а на Балканском шампионату у Крагујевцу освојили смо златну медаљу. Уврштен сам међу четрнаест кандидата за Светско првенство у Бразилу, вакцинсиан сам, сашивено ми је и одело али Митја Муха из Љубљане и ја и нисмо отишли. У тим годинама је то био страховит ударац,јер саммислиода заслужујем даодем, па сам се вратио кући разочаран и сит свега. Четрдесет пет дана сам био одвојен од куће, провео петнаест дана на физичким припремама на Јахорини, десет дана у Крагујевцу и двадесет у Београду. Свакодневни тренинзи су представљали пакао, јер смо сви дали све од себе због чега је то било велико разочарање.

Криза је трајала неких пола године, долазио сам на тренинге,а данисам био присутан. Био је то период живота којиније био у складу са претходним, па су ми помогли тако што су ме послали у војску уверени да је то најбоље решење. За годину дана сам сазрео, схватио сам шта сам погрешио и два три месеца пре изласка почео да тренирам у касарни за свеармијско такмичење, а користио тај период да сеприпремим јер сам знао да ћу да наставим са кошарком кад се вратим – прича Јаћовић. Повратак из војске је у то време означавао почетак нове фазе у животу младог човека по процедури која је прво подразумевала запослење па све остало, а стипендија коју је кошаркашима обезбеђивао клуб била је довољна тек да се лакше преброди период до сталног запослења. Исплаћивана је без посебног уговора који би обавезивао било коју од страна, а била додатак на популарност која у том периоду посебно прија. Слога је била организован клуб у коме

су све активности спровођене плански, а тим који је систематски формиран добијао контуре које ће пресудно утицати на резултате остварене као никада раније. Као такав уливао је довољну дозу сигурности,па млади кошаркаши нису увек показивали превише спремности да каријеру наставе у другим срединама. То потврђује и пример Јаћовића коме понуде Црвене звезде, Партизана и Босне нису изгледале много привлачније од онога што је могла да пружи Слога. Квалитет талентоване генерације најбоље је могао да процени тренер Милован Богојевић коме је Зоран Тодорић помагао у стварању еипе у којој су били и Владимир Дашић, Драган Стефановић, Србољуб Ђорђевић, Гордан Марковић, Драган Тодорић, Петко Поповић, Горан Деспотовић, Томислав Андрић... а очекивао се повратак Драгана Савића и Жарка Кривокапића из војске. Свака утакмица је била нова прилика за проверу спремности на путу ка врху иако и даље није било прецизно дефи

нисано да ли је циљ клуба улазак у Прву лигу. Иако су се преломном чиниле утакмице против Металца у Ваљеву и чачанског Железничара на домаћем терену даљи ток догађаја ће показати да ова последња и није имала превише утицаја.Сваки од припадника победничке генерације радо се сећа тренутака када су групе навијача организовано кретале возом према Ваљеву да би бодрили кошаркаше на прагу највећег успеха. - То треба човек да доживи. Успех који смо постигли био је успех овог града, свих људи,навијача,играча,управе, градских руководилаца, јер смо били један тим. После утакмице смо дошли аутобусом, паркирали се и кренули у „Турист“ на вечеру, а нисмо ни видели да је споменик пун људи који у том тренутку крећу ка нама, прилазе и сваког на раменимауносе у хотел. То је било прелепо као и атмосфера на утакмицама на које се долазило и два сата пре почетка. Можда у том тренутку и нисмо радили на нивоу врхунских клубова имали смо до-

бру базу. У време кад смо ушли у Прву лигу она је била најјача у Европи, Цибона је два пута била првак континента, пре тога Југопластика, а Краљево најмањи град у земљи који је имао прволигаша. Знали смо шта и колико можемо, а кад смо ушли у лигу кроз плеј аут смо имали могућност да се боримо за првака државе, у Крагујевцу против Партизана одиграли добро и заслужили да победимо. Играли смо са Цибоном, Црвеном звездом, Партизаном, Југопластиком, Задром и другим, а ни једна екипа нас у Краљеву није надиграла – сећа се Јаћовић. Екипа је добила коначну физиономију кад су се вратили Савић и Кривокапић, а све већу минутажу добијали Милош Бабић и Владе Дивац који се на једном од поподневних тренинга први пут појавио кад је имао само тринаест година. Иако искуснијим кошаркашима, толико висок да је лако могао да закуца лопту у кош, и није уливао превише оптимизма тренер Богојевић је још тада тврдио да ће бити репрезентати-

вац. Због њега је све утакмице Слоге са посебном пажњом посматрао селектор младе репрезентације Крешимир Ћосић и радио индивидуално са Дивцем што је допринело да напредује брже од осталих младих играча. Кад је први пут отишао на припреме са јуниорима Црвене звезде управа Слоге се потрудила да га врати и не дозволи одлазак док не буде формиран играч. И много година касније провејава уверење да Слога после друге сезоне у елитном такмичењу није испала из лиге зато што заслужује већ због интереса других, јер је Дивца било лакше одвести из клуба који наступа у нижем рангу такмичења. Пред крај осамдесетих година Јаћовић је једну сезону провео у Колубари из Лазаревца, јер је финансијска понуда била примамљива а Слога имала довољно добрих млађих играча па је могла без њега. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

100

МАГАЗИН 20.5.2018.

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 20. И 26. МАЈА

МАГАЗИН

20.5.2018.

20. мај

102

325. — У данашњем Изнику почео је са радом Никејски сабор, први васељенски сабор у историји хришћанства. 1347. — Римски народни трибун Кола ди Риенцо прогласио Римску републику протеравши властелу из града. Већ наредне године Риенцо је био писиљен да напусти Рим. Његов лик инспирисао је Рихарда Вагнера за оперу „Риенцо“. 1349. — На државном сабору у Скопљу донет је Душанов законик, којим су утврђена општа начела уређења српске државе. 1498. — Португалски морепловац Васко да Гама стигао у луку Каликат, на југозападу Индије, откривши нови морски пут око Рта добре наде. 1867. — Британска краљица Викторија положила је у Лондону камен темељац за Ројал Алберт хол. 1873. — Леви Штраус и његови партнери патентирали су фармерке. 1875. — Представници седамнаест држава су потписали конвенцију о метру којом је основана институција за координирање међународне метрологије и развој метарског система. 1882. — У Бечу потписан уговор о Тројном савезу Немачке, Аустроугарске и Италије. 1902. — Америчке трупе напустиле су Кубу након што је у тој земљи успостављена републиканска власт. Први председник републике био је Томас Естрада Палма. 1922. — Најмање 90 људи је погинуло када је британски брод „Египат“ потонуо након судара у густој магли с француским бродом „Сена“. Брод је носио и злато и сребро у вредности од милион фунти. 1925. — Завршен шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка победом

Александра Аљехина. 1927. — Потписивањем мировног споразума у Џеди с краљем Ибн Саудом, Уједињено Краљевство је признало Саудов суверенитет над Хиџасом и Неџдом, који су се касније ујединили у Саудијску Арабију. 1941. — Италија је у Другом светском рату анектирала Боку Которску са делом дубровачког котара и назвала је Покрајина Катаро. Немачки падобранци извршили су инвазију на Крит. 1956. — Американци извршили прву експлозију хидрогенске бомбе бачене из авиона изнад пацифичког острва Бикини. 1980. — У Квебеку, на референдуму о независности од Канаде, 60 одсто бирача гласало је против отцепљења. 1985. — Филм „Отац на службеном путу“ југословенског режисера Емира Кустурице освојио је „Златну палму“ на 38. међународном фестивалу у Кану. 1989. —Скупштина Србије донела одлуку о расписивању зајма за привредни препород Србије. Зајам никада није враћен зајмодавцима, а српска привреда је у наредној деценији доживела колапс. 1995. — Заирска влада је успоставила карантин у региону погођеном смртоносним ебола вирусом. 1997. — Турска војска саопштила да је убила 1.300 Курда у једноненедељној офанзиви унутар северног Ирака. 1999. — Ваздушни напади НАТО-а су у Београду за последицу имали разрушену болницу, погинула три пацијента и неколико оштећених амбасадорских резиденција. 2000. — На донаторској конференцији за Босну и Херцеговину одржаној у седишту ЕУ у Бриселу прикупљено 850 милиона долара. За обнову те бивше југословенске републике након тро-

годишњег рата (1992-95), укупно је прикупљено 5,1 милијарда долара. Тајван инаугурисао председника Чен Схуи-биана, што је по први пут у кинеској историји да демократски изабран опозициони лидер полаже заклетву као лидер државе. 2002. — Источни Тимор званчно прогласио независност, након више од четири и по века стране доминације и 32 месеца власти администрације УН. 2003. — Бивши пилот Југословенске народне армије Емир Шишић осуђен у Риму на доживотну робију, због

погибије петорице дипломата, од којих су четворица били италијански држављани. Шишић је у јануару 1992. на подручју Хрватске оборио хеликоптер Европске заједнице, који је непријављен летео у зони ратних дејстава. Апелациони суд преиначио је ту казну на 15 година затвора, што је касније потврдио и Касациони суд у Риму.

21. мај 1471. — У лондонском затвору Тауер убијен краљ Енглеске Хенри VI, последњи монарх из династије Ланкастер, свргнут у династичким борбама, „Рату две руже“. Његов лик инспирисао Шекспира за драму „Хенри VI“. Престо преузео Едвард IV. 1502. — Португалци открили ненастањено острво у јужном Атлантику и дали му име Света Јелена. 1894. — Краљ Александар Обрено-

вић укинуо либералан устав из 1888. и вратио на снагу Устав из 1869. 1904. — У Паризу основана Светска фудбалска федерација. 1908. — У Чикагу је премијрно приказан први хорор филм, Доктор Џекил и Мистер Хајд. 1927. — Амерички пилот Чарлс Линдберг први прелетео Атлантик. Лет од Њујорка до Париза трајао 33 сата и 29 минута. На исти дан 1932. Амелија Ерхарт као прва жена прелетела Атлантски океан. 1940. — Француско-британске снаге су контранападом у бици код Араса успорили немачко напредовање у североисточној Француској. 1945. — Сирија и Либан прекинули преговоре с Француском и затражили пуну независност. 1946. — Физичар Луис Слотин смротоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос. 1967. — Више од 300 људи страдало у пожару у једној робној кући у Бриселу. 1969. — Сирхан Сирхан, који је 1968. убио Роберта Кенедија, брата председника САД Џона Кенедија, такође убијеног у атентату, 1963, осуђен на смртну казну. Казна преиначена у доживотну робију. 1981. — Социјалиста Франсоа Митеран постао председник Француске, а Пјер Морој премијер. 1982. — Британске трупе се искрцале на Фолкландска Острва, која је окупирала Аргентина, у највећој војној акцији Лондона од Суецке кризе 1956. 1989. — Кинески студенти, који су окупирали централни пекиншки трг Тјенанмен тражећи реформе, одбацили захтев Владе да напусте трг. 1991. — Премијер Индије Раџив Ганди убијен бомбом скривеном у букет цвећа, током предизборног митинга у јужној индијској држави Тамил Наду, близу града Мадрас. Етиопски диктатор Менгисту Хајле Маријам оборен са власти после 14 година владавине и отишао у избеглиштво. 1992. — Сенат САД донео закон којим се Југославији ускраћује свака по-

моћ САД због умешаности у сукобе у републикама СФРЈ. 1993. — Сенат Венецуеле суспендовао председника државе Карлоса Андреса Переса због оптужбе за корупцију. 1996. — На језеру Викторија, у источној Африци, потонуо је танзанијски трајект. Од око 1.000 људи спасло се њих 114. 1997. — Пољска и Украјина потписале споразум о помирењу и тако и формално окончале вишевековно непријатељство. 1998. — Под снажним притиском масовних демонстрација индонежански председник Сухарто поднео оставку после 32 године диктаторске владавине. 2001. — Савет безбедности Уједињених нација прогласио реку Конго поново отвореном, после двоипогодишњег рата. Затварање реке имало за последицу несташицу хране и лекова за милионе становника те земље. 2002. — Државни секретар САД Колин Пауел саопштио да су САД одлучиле да деблокирају економску помоћ Југославији. 2006. — Црна Гора је прогласила независност

22. мај 1455. — Битком код Сент Олбанса у Енглеској почео тридесетгодишњи „Рат двеју ружа“, сукоб династија Ланкастер и Јорк. 1809. — Звршена Битка код Ашперна између француске и аустријске војске. Ова битка је једна од највећих битака Наполеонових ратова, а завршена је победом Аустрије. 1833. — У Чилеу усвојен Устав којим је дата већа власт председнику, а римокатоличка вера проглашена државном. 1914. — Велика Британија од Англо-персијске нафтне компаније преузела контролу над нафтним изворима у Персијском заливу. 1915. — У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији, у судару два воза у Шкотској, погинуло 227 љу-

103

ди.

МАГАЗИН

20.5.2018.

1918. — Немачки авиони бомбардовали Париз у Првом светском рату. 1939. — Јоахим фон Рибентроп и Галеацо Ћано су потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије. 1943. — У Москви саопштено да је распуштена Комунистичка интернационала. Сматра се да је то био Стаљинов гест добре воље према западним савезницима у Другом светском рату. 1960. — У Чилеу се догодио најснажнији икад забележени земљотрес, магнитуде 9,5 степени Рихтерове скале. 1969. — Лунарни модул Апола 10 је пролетео 16 km од површине Месеца. 1972. — Председник САД Ричард Никсон срео се у Москви с председником Врховног совјета СССР Леонидом Брежњевим, као први председник САД који је посетио Совјетски Савез. Цејлон постао република у оквиру Британског комонвелта, под називом Шри Ланка. 1975. — Родезија искључена са Олимпијских игара због расистичке политике владајућег режима. 1985. — У експлозији аутомобилабомбе у једном предграђу Бејрута погинуло 60, повређено 190 људи.

104

1990. — Мајкрософт је објавио оперативни систем Windows 3.0. 1992. — Генерална скупштина Уједињених нација у пуноправно чланство примила три бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину. Истог дана у Сарајеву постигнут споразум представника ЈНА и Председништва БиХ о мирном повлачењу војника и питомаца, држављана Југославије, из војних касарни у Сарајеву и Пазарићу. 1994. — Побуњеници у грађанском рату у Руанди заузели међународни аеродром у Кигалију и кључну касарну владиних снага, отклонивши највећу препреку у походу на главни град. 1997. — Пола милиона Пољака похрлило да види свог земљака, Папу Јована II, током његове десетосатне посете тој земљи. Председник Русије Борис Јељцин

сменио министра одбране и неколико генерала пошто су одбили да смање буџет и изврше реорганизацију војске. 1998. — Гласачи у Северној Ирској изгласали мировни уговор којим је окончана двадесетогодишња борба простестаната и католика. За уставне промене гласало близу 95 одсто гласача. 1999. — У највећем таласу избеглица са Косова и Метохије око 7.700 Албанаца прешло у Македонију. 2000. — Израелске судије обориле закон који је бранио женама да се моле испред арабески Тора на Западном зиду, јеврејском свештеном месту. 2001. — Скупштина Француске одобрила контроверзан предлог закона којим би острво Корзика добило више права. Протести сепаратиста на том острву против Париза трајали 20 година. 2002. — Бивши члан Кју клукс клана Боби Френк Чери проглашен кривим за убиство четири младе црнкиње. Девојчице су погинуле 1963. у експлозији динамита који је он поставио у цркви у Бирмингему.

23. мај 1430. — Јованка Орлеанка заробљена и предата Енглезима, који су је потом извели на црквени суд и 1431. осудили на смрт и спалили на ломачи. 1498. — На ломачи спаљен италијански доминикански калуђер Ђироламо Савонарола, политички и верски реформатор у Фиренци. 1514. — У Мађарској почела сељачка буна под вођством племића Ђерђа Доже. Четири месеца касније устанак угушен, Дожа убијен. 1526. — Папа Климент VII приступио Светој лиги Француске, Венеције и Милана против римско-немачког цара Карла V. 1533. — Кентерберијски надбискуп Томас Кренмер објавио да је поништен брак краља Хенрија VIII с Катарином Арагонском и да је његово венчање са Аном Болен легално. 1618. — Чешки протестанти су избацили кроз прозор Прашке градске већнице намеснике хабзбуршког цара

Фердинанда II. 1706. — Битка код Рамија током Рата за шпанско наслеђе. 1915. — Италија објавила рат Аустроугарској, напуштајући неутралност у Првом светском рату. 1920. — Основана Комунистичка партија Индонезије, прва таква политичка организација у Азији. 1934. — У Луизијани у окршају с полицијом убијени су Бони Паркер и Клајд Бароу. 1939. — Парламент Велике Британије усвојио план о стварању независне палестинске државе до 1949, а у којој би заједно живели Арапи и Јевреји. 1945. — Немачки нацистички лидер и шеф СС-а Хајнрих Химлер извршио самоубиство дан пошто су га Британци заробили. Ухапшен Хитлеров

наследник, адмирал Карл Дениц. 1949. — Основана Савезна Република Немачка, с Боном као главним градом. 1967. — Египат је затворио Тирански теснац и блокирао луку Еилат на северном крају Акапског залива за израелске бродове. 1971. — У земљотресу који је разорио град Бингол у источној Турској погинуло најмање 1.000 људи. 1977. — отворен Музеј афричке уметности (Београд) 1994. — Кандидат демохришћана Роман Херцог постао председник Немачке. 1997. — Председничке изборе у Ирану добио предводник умерене политичке струје Мохамад Хатами. 1999. — Кандидат Социјалдемократске партије Јоханес Рау изабран за

председника Немачке. Авиони НАТО „графитним“ бомбама изазвали нестанак струје у готово целој Србији. 2002. — У таласу врућина у Индији умрло 1.030 људи, највише у јужној држави Андра Прадеш. Температура достигла рекордних 51 степен Целзијуса. 2007. — Оливер Дулић из Демократске странке изабран за председника Народне скупштине Србије. 2008. — У Бразилији је, договором 12 држава Јужне Америке, успостављена Унија јужноамеричких нација.

24. мај 1689. — Ступио је на снагу акт о толеранцији у Енглеској, којим је под извесним условима гарантована слобода исповедања вере нонконформистима, али су католици намерно изостављени. 1822. — Трупе под командом Антонија Хосеа де Сукреа потукле Шпанце у бици код Пичинче. 1844. — Проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао прву телеграфску поруку на удаљеност од 65 km, из Вашингтона у Балтимор. Порука гласила: „Шта је то Бог урадио?“. 1883. — Отворен Бруклински мост који је повезао Менхетн с Бруклином у Њујорку. 1926. — Отворена Универзитетска библиотека у Београду. Прва зграда у Србији направљена наменски за библиотеку, изграђена уз помоћ Карнегијеве задужбине. Назив Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ добила 1946. 1941. — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британску крстарицу „Худ“ при чему је од 1.422 морнара су преживела три. 1964. — У тучи на фудбалској утакмици у престоници Перуа, Лими, изазваној одлуком судије да поништи гол домаће екипе, погинуло више од 300 људи. 1968. — Током студентских демонстрација у Француској председник Шарл де Гол предложио референдум. Побуњени студенти запалили Париску

берзу. 1970. — На полуострву Кола почело је бушење Колске супердубоке бушотине, која је са крајњом дубином од 12.262 m постала најдубља рупа икада избушена и најнижа вештачка тачка на Зељми. 1981. — Председник Еквадора Хаиме Ролдос Агилера и седам људи погинуло када је у авиону експлодирала подметнута бомба. 1982. — У Иранско-ирачком рату иранске трупе вратиле контролу над Корамшаром, који су Ирачани држали 20 месеци. 1992. — Кандидат конзервативаца Томас Клестил изабран за председника Аустрије уместо Курта Валдхајма. Косовски Албанци одржали прве паралелне опште изборе. Власти у Србији изборе прогласиле нелегалним, али их нису ометале. 1993. — Еритреја је стекла независност од Етиопије после 30 година рата. На Тибету избиле жестоке демонстрације против кинеских власти. 1994. — У јурњави муслиманских ходочасника у Меки у Саудијској Арабији погинуло 270 људи. 2000. — Израел после 22 године повукао трупе из окупационе зоне од 15 km у граничном подручју с Либаном. Мировне трупе Уједињених нација ушле у то подручје 28. јула. Хрватска постала 26. чланица Партнерства за мир. Апелациони суд у Сантјагу укинуо имунитет бившем чилеанском диктатору, генералу Аугусту Пиночеу, чиме је омогућено да му се суди за кршење људских права за време његове владавине. 2001. — Двадесет троје људи погинуло и више од 300 повређено када се урушила свадбена сала у Јерусалиму. 2002. — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног наоружања за две трећине у наредних 10 година. 2004. — Ђаци из Крагујевца допутовали у Сарајево, у Босни и Херцеговини, у прву екскурзију из Србије после 14 година.

105

МАГАЗИН

20.5.2018.

25. мај

106

1787. — Под председништвом Џорџа Вашингтона, у Филаделфији је почела с радом уставна конвенција. Нацрт устава прве модерне демократске државе у свету, САД, усвојен је 17. септембра, након готово четири месеца расправљања. 1810. — У Рио де ла Плати у Аргентини почела побуна против шпанског колонијалног режима, а власт је преузела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је независност формално проглашена у јулу 1816. 1840. — У Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду, у згради на Калемегдану. Пошта је из Београда у друга места у земљи отпремана средом и суботом. 1895. — Британски писац Оскар Вајлд осуђен на две године робије због хомосексуалности. 1911. — Председник Мексика Порфирио Дијаз поднео је оставку после победе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату. 1915. — Завршена битка за град Ипр у Првом светском рату у којој је било 105.000 погинулих и рањених, а током које су Немци први пут употребили отровни гас који је по том граду добио назив иперит. 1923. — Велика Британија признала независност Трансјорданије под емиром Абдулахом. Истог дана 1946. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе назване Јордан са Абдулахом као краљем. 1929. — У Народном позоришту у Београду изведена је премијера „Госпође министарке“ Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну улогу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу. 1944. — Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана. 1960. — Током кинеско-непалских препирки око границе на Монт Евересту, Кинези су стигли на северну страну

врха и поставили кинеску заставу и бисту Мао Цедунга. 1961. — Британски адвокат Питер Бененсон основао у Лондону Организацију за људска права Амнести интернешенел. 1963. — Самит афричких држава у Адис Абеби је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства. 1969. — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Мохамед ел Нумејри. 1979. — Одмах након полетања са чикашког аеродрома, срушио се амерички авион „DC-10“ пошто му је претходно отпао један мотор. Погинуло је свих 273 путника и чланова посаде. 1983. — У пожарима који су захватили три брода на реци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи. 1991. — Завршена је дводневна акција током које су Израелци „ваздушним мостом“ пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел. 1992. — Оскар Луиђи Скалфаро постао председник Италије. 1993. — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу. То је био први такав суд после судова у Нирнбергу (1945— 46) и Токију (1946—48). Године 1994. основан је и Међународни кривични суд за Руанду са седиштем у танзанијском граду Аруши. 1994. — Руски књижевник Александар Солжењицин вратио се у Русију након 20 година изгнанства. 1995. — Авијација НАТО-а, у рату у БиХ, бомбардовала је складиште муниције Војске Републике Српске код Пала. Срби су одговорили узимањем за таоце 377 припадника мировних снага УН. Последњи таоци пуштени су 18. јуна. У експлозији гранате на централном тргу у Тузли 71 особа је погинула, а 108 рањено. 1996. — Бивши бугарски цар Симеон II вратио се у земљу након 50-огодишњег егзила. 1997. — Војним ударом збачена је

цивилна влада у Сијера Леонеу, а председник Ахмад Теџан Кабах принуђен је да напусти земљу. 2001. — Десет година након распада СФР Југославије, представници новонасталих држава парафирали су у Бечу Споразум о подели имовине бивше заједничке земље. 2002. — У паду авиона кинеске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ у море у тајванском заливу, погинуло је 225 путника и чланова посаде. 2004. — Шеф УНМИК-а Хари Холкери поднео је оставку из здравствених разлога, три месеца пре истека мандата.

26. мај 1521. — Римско-немачки цар Карло V, као извршилац папске екскомуникације, донео је Вормски едикт којим су Мартин Лутер, оснивач протестантизма у Немачкој и његови следбеници прогнани из земље. 1659. — Аурангзеб, велики могул Индије званично је ступио на престо који је узурпирао збацивши оца и смакнувши браћу. 1805. — Наполеон Бонапарта крунисан за краља Италије у Миланској катедрали. 1851. — У Лондону почео први модерни међународни шаховски турнир, који је 15. јула, у конкуренцији 16 играча, завршен тријумфом немачког мајстора Адолфа Андерсена. 1865. — Предајом генерала Кирбија Смита у Шривпорту у Луизијани, престао је последњи оружани отпор јужњачке војске у Америчком грађанском рату, месец и по дана пошто је Конфедерација потписала капитулацију. 1868. — Обешен ирски националиста Мајкл Барет због бомбашког напада у Лондону. То је било последње јавно смакнуће у Енглеској. 1896. — Николај II Романов крунисан је за цара Русије. 1905. — основано Удружење књижевника Србије 1923. — Одржана је прва мотоциклистичка трка „24 часа Ле Мана“. 1940. — Почела Операција Динамо,

масовна евакуација снага Британског експедиционог корпуса и француских јединица преко Ламанша, за време битке за Денкерк током Другог светског рата. 1942. — У Лондону потписан британско-совјетски споразум о пуној сарадњи двеју земаља у Другом светском рату и после окончања рата. 1955. — У Београд допутовала делегација Совјетског Савеза на челу са првим секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовим. Након 1948. била је то прва званична посета представника Совјетског Савеза Југославији. На крају разговора потписана је Београдска декларација, којом су нормализовани међудржавни односи. 1966. — Британска Гијана је постала независна држава у оквиру Британског комонвелта. 1972. — У Москви је потписан први споразум СССР и САД о ограничењу стратегијског нуклеарног наоружања (САЛТ 1). 1986. — Европска заједница је усвојила европску заставу. 1991. — Аустријски путнички авион „Боинг 767“, компаније бившег аутомобилског аса Никија Лауде, пао је око 160 km северно од Бангкока. Погинуло је свих 223 путника и чланова посаде. Међу погинулим су била и тројица Југословена. 1998. — Упркос противљењу професора и студената, Скупштина Србије усвојила је Закон о универзитету којим је влада Србије овлашћена да поставља ректора, декане, универзитетске и факултетске управне и надзорне одборе. Полиција је брутално растерала студенте и професоре који су због тога протестовали испред зграде Скупштине. У наредне две године 180 професора напустило је Београдски универзитет. 2003. — У авионској несрећи украјинског авиона типа Јак-42 у близини Црног мора, код града Трабзона, погинула су 62 припадника шпанских мировних трупа, који су се враћали из Авганистана и 13 чланова посаде. 2011. — ухапшен Ратко Младић у Лазареву, у близини Зрењанина.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs