MagazIN 335 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 335 * 13. мај 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

13.5.2018.

У овом броју: Историјско сећање не бледи Бесмртни пук Колико пара толико музике Комопанци, ком обојци Недоумице око аеродрома Животна средина тринаесто прасе Јосип Броз поново у Краљеву Арнаутска побуна

10 14 24 34 40 48 56 62

Песник Студенице и Радочела Нарцису у походе у години јубилеја Маглич фест оправдао постојање Хиперповезани музеји На репертоару Биоскопа „Кварт“ Крос „Кроз Србију“ Надмашити прошлогодишње резултате Времеплов

70 78 86 94 98 100 104 108

МАГАЗИН 13.5.2018.

Седамдесет три године од победе над фашизмом

МАГАЗИН

13.5.2018.

ИСТОРИЈСКО СЕЋ

- За дан победе над фашизмом изабран је датум када је пре 73 године у Берлину, пред командантом победничке совјетске армије маршалом Георгијем Жуковом, потписана капитулација фашистичке Немачке. - Током Другог светског рата у ратним операцијама на простору више од 60 држава учествовало је око 110 милиона војника. - Совјетска армија је поднела највеће жртве у борби до коначног слома фашизма и жеље да се промени стање договорено Версајским миром 1919. године. - У завршним операцијама за ослобођење Краљева пред крај новембра 1944. године пало је 356 Црвеноармејаца и 78 партизана. – У ешалону Бесмртног пука око хиљаду Краљевчана

Фото: М. Радовановић

ЋАЊЕ НЕ БЛЕДИ

МАГАЗИН 13.5.2018.

олагањем венаца и цвећа на Споменик отпора и победе представници локалне самоуправе, Амбасаде Руске Федерације, Војске Србије, Жандармерије, полиције, Безбедносно-информативне агенције, Удружење српско - руског пријатељства, породица и удружења бораца који су учествовали у ратовима деведесетих година прошлог века и оних који негују традиције ослободилачких ратова, и ове године су се подсетили на 9. мај 1945. године када је, након капитулације Немачке, окончан шестогодишњи рат. Иако је капитулацијом Немачке формално завршен Други светски рат у Европи остаци немачких трупа су још неколико дана пружали отпор, а са простора некадашње Југославије протерани 15. маја. Одавање поште учесницима борбе против фашизма отпочело је интонирањем химне Боже правде а вишегодишње подсећање на потребу да се не заборављају датуми као што је 9. мај ове године се, испред Споменика отпора и победе, манифестује присуством већег броја ученика него свих претходних. Ако се изузму представници борачких удружења, који су и до сада учествовали у обележавању овог датума, заслужним за присуство већег броја других сматра се Удружење српско руског пријатељства „Краљевград“ које је од ове године носилац активности под називом Бесмртни пук. За Дан победе је изабран датум када је пре 73 године у Берлину потписана капитулација фашистичке Немачке пред командантом победничке совјетске армије маршалом Георгијем Константиновичем Жуковом. Иако је капитулација потписана дан раније у Ремсу, на инсистирање председника Русије Јосифа Висарионовича Стаљина, потписивање је поновљено и у Берлину због жеље да се тај акт обави пред бројним командантима совјетске армије која је поднела највеће жртве у борби до коначног слома фашизма и жеље да се промени стање договорено Версајским миром 1919. године. Два пута потписана капитулација фашистичке Немачке, којом је окончан Други светски рат, указује на зачетке

различитих интерпретација места и улоге држава и народа у победи добра над злом. Повод за то су прекрајање историјских чињеница, фабриковање нових погледа на дане Другог светског рата и улогу појединих политичких и војних покрета у Србији тог доба, а широм земље измењена су имена улица, тргова, школа и установа у функцији ретуширања и прекрајања историјских чињеница. Генерације младих стасале са новим историјским знањима додатно се збуњују судским процесима којима се тежи потирање резултата борбе против фашизма који су видљиви и на само неколико стотина метара од Споменика отпора и победе где лежи више од две хиљаде стрељаних чија је једина кривица била што су припадници народа који се дрзнуо да се супростави тоталитарном злу. Они и хиљаде њима сличних нису заслужили да се са непримереним миром гледа како на друштвеној сцени Србије васкрсавају заговорници прекрајања историје, па траже од садашњих генерација да се о прошлости и њиховом страдању износи само истина. Уверење да је то најмање што може да се учини повод је за став о обавези да се млађим генерацијама преноси само истина. Она потврђује да је током Другог светског рата у ратним операцијама на простору више од 60 држава учествовало око 110 милиона војника, а иако коначан број жртава никада није утврђен процењује се да се креће између 55 и 60 милиона уз додатних 35 милиона особа које су из рата изашле са лакшим или тежим повредама. Силина разарања и милиони страдалих војника и цивила повод су за обележавање овог дана у целој Европи, посебно у Русији где се сматра најзначајнијим празником. Русија поштује своју историју и 30 милиона људи страдалих током Дргог светског рата уз посебан нагласак да је Србија са милион и 800 хиљада жртава на трећем месту листе земаља које су претрпеле највеће губитке. Посебан мотив за поштовање историје, и сећање на дане као што је 9. мај, произилази из сазнања о број-

ним покушајима ревизије историје и умањењу доприноса Совјетског Савеза коначној победи над фашизмом. Захвалност грађанима Краљева, Градској управи, Удружењу српско-руског пријатељства, патриотским удружењима и другима који не заборављају Дан победе над фашизмом, као значајан датум за српски и руски народ, и чувају успомену на страдале у борби против фашизма изражава и први секретар Амбасаде Руске Федерације Константин Никићевић уз подсећање да ће и у наредним годинама указивати на значај победе над фашизмом и заједничке антифашистичке борбе. Ешалон Бесмртног пука са око хиљаду учесника од Споменика отпора и победе је кренуо достојанствено Хајдук Вељковом улицом. У истој колони први пут у овом броју нашли су се представници локалне самоуправе, војске, полиције, чланова удружења ратних војних инвалида, учесника ратова у последњој деценији двадесетог века, породица погинулих, организација које негују традиције ослободилачких ратова и бројни грађани. Велики број њих је, по угледу на сличну манифестацију која се пет година одржава у највећем броју руских градова, на позив организатора понео фотографије учесника у ослободилачким ратовима и последњим који су на просторима бивше Југославије вођени деведесетих година прошлог века. Колона је први дефиле завршила испред споменика изгинулим српским јунацима у балканским и Првом светском рату, а за све учеснике је у Мултимедијалном центру „Кварт“ приређена пројекција руског филма новије продукције са темом из Другог светског рата. Филм Собибор прати догађаје из истоименог логора у Пољској где је совјетски официр Александер Печерски покушао да организује немогуће, масовно бекство затвореника. Многи од четири стотине који су успели да побегну касније су ухваћени и убијени од стране немачке војске и локалног становништва, а добар део који је предводио Печерски придружио се партизанима. Т. Радовановић

МАГАЗИН 13.5.2018.

БЕСМРТ

Фото: М. Радовановић

ТНИ ПУК

МАГАЗИН 13.5.2018.

Двадесет прва седница Скупштине града

МАГАЗИН

13.5.2018.

КОЛИКО ПАРА Т

- Дуга расправа о предлогу одлуке о одређивању назива тргова и улица. – У Краљеву две нове улице које носе имена Миломира Главчића и Добривоја Божића. – Опозиција против назива улица Вељка Мићуновића, Слободана Пенезића Крцуна и Владимира Назора. - Називи улица резултат политичког тренутка или предизборне кампање. – Напредњаци попустили под притиском опозиције. - Током скоро четири сата директори јавних установа настојали да покажу како су најбољи у областима којима се баве, а представници опозиције да оспоре ставове тек неких од њих. - Тренд Европске уније да уђе у српске библиотеке и почне њихово разарање. - Градски хор Црвчанин не одржава пробе, јер је због ограничених средстава досадашњи диригент одустао да даље руководи. - Апотеке Краљево једина установа која не користи средства градског буџета

Фото: М. Радовановић

ТОЛИКО МУЗИКЕ

а мање од два месеца, колико је прошло од последње седнице Скупштине града, накупило се толико значајних тема да се у предлогу дневног реда двадесет првог заседања локалног парламента нашло чак 45 тачака. Ако се томе дода предлог Одборниче групе „Александар Вучић - Србија побеђује“ да се у предложени дневни ред уврсти тачка „Предлог решења о давању сагласности на Одлуку о измени и допуни Статута Центра локалних услуга града Краљева из Краљева“, онда је јасно зашто тежина папира по сваком одборнику премашује килограм и шест стотина грама. Иако би се могло помислити да би због тога расправа могла да се протегне до следећег дана, у најбољем случају до дубоко у ноћ, и летимичан поглед на дневни ред указује да нема основа за страх јер се добар део предлога односи на процедурална питања разрешења и избора нових чланова скупштинских комисија и школских од-

МАГАЗИН

13.5.2018.

бора, као и извештаја о раду јавних установа. Након предлога да се одрекну дневница у корист Удружења Аутизам, прозивком је утврђено присуство 52 одборника што је било довољно да се, само неколико минута од почетка седнице што указује да се повећава ефикасност у раду, пређе на разматрање тема са дневног реда. На првом месту се нашао предлог одлуке о одређивању назива тргова и улица на територији града и ма колико се сматрало да тема неће изазвати превелико интересовање одборника расправа се продужила на скоро сат времена. На списку су се нашле улице са подручја Грдице, Жиче, Јарчујка, Кованлука, Ковача, ужег градског језгра, Матарушке Бање, Ратине, Рибнице, Ушћа и Чибуковца. Предлог је допуњен називима две нове улице, Миломира Главчића на десној обали Ибра, која се простире од моста у продужетку Скопљанске улице до кружног тока у

Рибници, и Кеј инжињера Добривоја Божића како је планирано да се назове шеталиште које се простире левом обалом реке од Старог Јасена до Атлетског стадиона. Предлагач позитивном сматра чињеницу да на ове две локације нема изграђених објеката, па додела назива неће имати никаквих негативних последица по становништво. Примедбу на одлуку први је уложио др Зоран Чворовић, а повод су називи две улице који нису у сагласности са извештајем државне комисије. У њему су Вељко Мићуновић као први човек Озне и Слободан Пенезић Крцун Удбе оцењени као особе одговорне за највеће злочине против народа у првим годинама након Другог светског рата. Улица Вељка Мићуновића полази од Змајевачке на Буњачком брду и иде према насељеном месту Ковачи до улице Милке Боснић, а Улица Слободана Пенезића се одваја од Улице војводе Степе па поред Хигијенског за-

вода иде до Ибарске магистрале. Сличне примедбе односе се на Улицу Владимира Назора коме је замерено да је у време Независне Државе Хрватске певао поглавнику Анти Павелићу, али и Насеља Моше Пијаде на чији је назив примедбу имао шеф Одборничке групе Покрета Двери Драган Весовић означавајући хрватског књижевника највећим крвником српског народа у двадесетом веку. Летимичан поглед на ток потврђује да су напредњаци, бар према броју пријављених, били равноправни учесници расправе која потврђује да није упутно мењати постојеће називе, јер би то могло да буде узрок бројних трошкова становника приликом промене личних и других докумената. Тачку на расправу ставио је одборник Локалног фронта Владан Славковић потврдом да су неприкладни називи појединих улица по правилу резултат политичког тренутка или предизборне кампање. Ма колико се то можда и није оче-

кивало за неколико наредних тачака дневног реда није било интересовања за укључивање у расправу, па је чак пет апсолвирано за само неколико минута. Одборници нису имали шта да кажу о предлогу одлуке о измени плана генералне регулације „ШеовацАдрани“ као ни изменама одлука о усклађивању оснивачких аката „Топлане“, „Водовода“ и „Чистоће“, али ни Програма отуђења грађевинског земљишта у јавној својини града. До малог застоја дошло је приликом предлога решења о давању на коришћење установи Центар за социјални рад непокретности у Краљеву, јер у сали за седнице није било овлашћеног известиоца члана Градског већа задуженог за послове из области односа са јавним установма. Зато је председник Скупштине града Ненад Марковић био принуђен да одреди паузу од десет минута колико је било потребно да се за говорницом појави Милун Јовановић и све што је

имао да каже спакује у мање од минута. Ништа више времена није му одузело ни образлагање предлога решења о давању сагласности на Статут Народног музеја. Чини се да је известилац заборавио да каже нешто по овом питању, па је председавајући био принуђен да га подсети да је баш он известилац. Петнаестак минута расправе прилика је да шеф Одборничке групе Локални фронт мр Владимир Маровић подсети на догађања од прошле године кад је коалициони споразум стављен изнад закона па је статут ове установе био основа на којој је противправно постављен вршилац дужности директора ове установе што је, по Николи Аџићу, потврдио и Виши суд. Јединствену расправу о тачкама дневног реда од броја 10 до 18 подржало је 34 одборника, два су била против а шеснаест уздржаних. Иако се очекивало да се прокоментаришу предлози чланова Административно-

13.5.2018.

МАГАЗИН

мандатске комисије, комисија за избор и именовање, друштвене делатности, урбанизам грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, месне заједнице, пољопривреду и развој села, награде и признања, утврђивање предлога назива улица, тргова, заселака и делова насељених места, екологију, заштиту и унапређење животне средине, расправа се свела на примедбе састава Комисије за представке, притужбе и борбу против корупције. Повод је предлог Српске напредне странке да за члана предложи дипломираног менаџера Владимира Баралића коме ставља на терет повезаност са особама које су учествовале у партијском запошљавању и коруптивним радњама. Ма колико председник Скупштине настојао да докаже како нови састав парламента није повезан са таквим радњама, и да је право сваке одборничке групе да самостално одлучује о кандидатима за чланове комисија, уверење да кршење моралног кодекса, етике и морала не застарева довољно је за оштру критију Аџића и замерку напредњацима да кад год ставе друге наочаре забораве шта је било пре тога. Више респекта према предлогу напредњака нема ни др Зоран Чворовић који, не спорећи суверено право сваке одборничке групе да предлаже кандидате, подсећа да је борба против корупције проглашена задатком број један напредњака због чега би требало да се води рачуна о моралу особа које се предлажу. Иако замерка нема везе са правом, али има са моралом, од предлагача се тражи да оно што говори Александар Вучић буде усклађено са предлозима напредњака. Најжешћи у осуди били су представници Одборничке групе Покрета Двери који су успели да изврше притисак на предлагача у чије име је Ненад Марковић пристао да предложи рокаду по једног члана ове и Комисије за друштвене делатности. На дневном реду Скупштине града нашли су се и извештаји о раду у претходној години краљевачких установа Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј, Краљевачко позориште, Историјски архив, Културни центар „Рибница“, Дом културе „Студеница“ из Ушћа, Завод за заштиту споменика културе, Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“, Спортски центар „Ибар“, Туристичка организација Краљева, Центар за социјални рад, Дечје одмаралиште „Гоч“, Дом здравља „Краљево“ и Апотеке Краљево.

Расправа је, са паузом од педесетак минута, потрајала скоро четири сата током којих су директори јавних установа настојали да покажу како су најбољи у областима којима се баве, а представници опозиције покушавали да оспоре ставове тек неких од њих, најмање Библиотеке и Музеја за које не споре да спадају у ред најуспешнијих у земљи. Одборници Покрета Двери ни овом приликом нису пропустили да подсете на латинични потпис председника Управног одбора Библиотеке позивајући се на Устав Србије и став да то није у духу онога што ова установа треба да ради, а све повезују са трендом Европске уније да уђе у српске библиотеке и почне њихово разарање. Директор Краљевачког позоришта је подсетио да је ова установа, и поред двомесечног застоја у раду због хаварије и замене седишта у сали, реализовала 134 програма којима је присуствовао безмало 22 хиљаде посетилаца, а председник Скупштине био приморан да опомене директорку Историјског архива због непоштовања парламента. Да се врати на тему опоменут је и заменик шефа одборничке групе напредњака Милош Милишић, јер је током расправе о извештају Културног центра „Рибница“ више говорио о Историјском архиву и проблему Краљевачког позоришта који се везује за запошљавање нових глумаца. И док одборник Локалног фронта Никола Аџић указује да на преписивање делова прошлогодишњег извештаја директорка ове установе Елизабета Тодоровић потврђује да Градски хор Црвчанин не одржава пробе, јер је због ограничених средстава досадашњи диригент одустао да даље руководи. Још једном се чуло да количина музике зависи од количине пара, али и да градски хор не би требало да постоји само да би по који пут, различитим поводима, отпевао химну. Обраћање директора Завода зазаштиту споменика културе прилика је за потврду најуспешније године од оснивања ове установе, а директору Спортског центра „Ибар“ препоручено да се под кровом нове спортске дворане у Рибници више не дешавају антиестетске естрадне представе са обележјем шунда каквом је оцењен прошлогодишњи концерт Аце Лукаса. Највише пажње одборника привукао је извештај о раду Туристичке организације Краљева, а жустру расправу је ненадано иницирао заменик шефа Одборничке групе Срп-

МАГАЗИН

13.5.2018.

ског покрета обнове Драгиша Радевић чији је наступ опозиција оценила као исцрпну анализу рада ове установе. Ауторима извештаја замерено је на садржају документа и препоручено да не користе формулацију која не одговара истини. Најжешћи критичар је и овога пута био шеф Одборничке групе Покрета Двери Драган Весовић коме смета што у извештају нема ни речи о путовањима представника Туристичке организације у иностранство, али ни трошковима израде промо спотова намењених емитовању на локалним телевизијама. Уз потврду да нема информација о трошковима организације концерта Лексингтон бенда уочи „Веселог спуста“ прошле године оспорена је и процена директорке ове установе Ане Миросављевић да му је присуствовало петнаест хиљада посетилаца. Опозиција сумња у релевантност података на основу којих се процењује о доласку седам хиљада иностраних гостију, а указује на смањење броја ноћења домаћих и потребу да се матурски плес измести из центра

града, јер је непримерено да се аустријски валцер игра испред споменика српском војнику. Податак да запослени у овој установи још нису дефинисали туристички производ повод је за бројна питања о томе како се оцењује број гостију, колико је туристичких производа дефинисано и колико га је туристичких организација преузело, па се изводи закључак да запослени ни не знају шта је њихов посао. Требало би, каже др Зоран Чворовић, да се баве планирањем и стратегијом развоја туризма, дефинисањем туристичког производа и маркетингом који, пре одласка на сајмове, подразумева истраживање потреба тржишта. И док се директорки замера да није одговорила на постављена питања шеф Оборничке групе Покрета социјалиста Александар Ерац сматра да Туристичка организација ради добро захваљујући пре свега великом труду који надомешта недостатак средстава. Поред потврде да амбуланта Дома здравља у Матарушкој Бањи не ради, јер је због дугова за утрошену елек-

тричну енергију искључена струја, директорка др Мирјана Крчевинац сматра да здравствена заштита становника овог подручја није угрожена јер нормално раде амбуланте у Конареву и Жичи. Иако није уобичајено да опозициони одборници хвале рад предузећа и установа чији је оснивач локална самоуправа последња седница Скуштине града прилика је да се истакне позитиван пример Апотеке Краљево као једине која не користи средства градског буџета. И у таквим условима успева да се избори на тржишту које је окарактерисано као спрега политике и криминала која дави прилику за усешан рад предузећа оцењеног једним од најбољих у земљи. Извештаји о раду Савета за здравство, стања безбедности саобраћаја, раду Градског штаба за ванредне ситуације, усвајању плана рада овог органа за текућу годину и предлог решења о именовању члана Управног одбора Народног музеја, трајали су тек колико је известиоцима требало да образло-

же потребу за њиховим усвајањем. Разрешење чланова школских одбора у Гимназији и основним школама „Стефан Немања“ у Студеници, „Јован Цвијић“ у Сирчи и „Драган Ђоковић Уча“ у Лађевцима предмет су кратке јединствене расправе која није изазвала посебно интересовање као предлог решења о утврђивању престанка мандата и именовању председника и чланова Савета за родну равноправност коме је посвећено пуних пола сата. Више од персоналних решења одборницима је засметао сам назив овог тела који др Чворовић сматра противуставним. Термини које у свакодневној употреби промовише Савет за родну равноправност Милош Милишић оцењује силовањем српског језика, што је повод да се укаже на опасност како на мала врата улази велика болест, а долази са запада. До петнаестоминутне паузе пре преласка на изјашњавање о документима са дневног реда по која реч је изговорена о потврђивању мандата и именовању председника и чланова Са-

вета за младе и давању сагласности на Одлуку о измени и допуни Статута Центра локалних услуга. Прозивком пре гласања утврђено је присуство 44 одборника, а куриозитет заседања је податак о једногласном прихватању неколико предлога о којима се разговарало. Завршетак седнице прилика је за постављање одборничких питања, а овом приликом их је било више него обично. Одборника Локалног фронта Владана Славковића интересује колико је у актуелном сазиву одржано седница Комисије за избор и именовања, колико износе трошкови одржавања због чега је затражио да му се доставе записници са њих. Одборници Покрета Двери Драган Весовић и Светлана Хајдић траже одговор на питање колико до 8. маја ове године у Градској управи има запослених по уговору о делу , на којим радним местима и ко су они, али и колико има запослених административних радника у Дечјем одмаралишту „Гоч“.

Милован Смиљковић са изборне листе „Александар Вучић – Србија побеђује“ подсећа да је Скупштина града у септембру прошле године усвојила одлуку о условима и мерилима за уклањање грађевинских објеката, али да након земљотреса у граду и даље постоји велики број трајно оштећених и неусловних за становање због чега су власници у обавези да их поруше. Како подједнако представљају опасност за власнике, станаре у околним објектима, пролазнике и саобраћај, а да је грађевинска сезона у пуном јеку, Смиљковића интересује шта је Градска управа до сада предузела по питању уклањања небезбедних грађевинских објеката, шта планира да ради у наредном периоду и по којој динамици до краја године. Уз потврду да се 57 одборника одрекло од дневница у корист Удружења Аутизам председник Скупштине града Ненад Марковић потврдио је завршетак двадесет прве седнице од конституисања локалног парламента у 17,30 Т. Радовановић.

Педесет седма седница Градског већа

МАГАЗИН

13.5.2018.

КОМ ОПАНЦИ,

- Градско веће прихватило предлог комисије за расподелу средстава за пројекте којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања током 2018. године. – Одлука први пут без присуства чланова комисије. – Бурна реакција представника медија којима је додељено мање од очекиваног износа. - За израду хидротехничке инсталације и прикључење унутрашњих инсталација у Основној школи „Ђура Јакшић“ из Конарева 243 хиљаде динара из текуће буџетске резерве. - Од 43 пријаве на конкурс комисија је позитивно оценила двадесет

Фото: М. Радовановић

, КОМ ОБОЈЦИ

13.5.2018.

МАГАЗИН

амо три дана након претходне одржана је педесет седма седница актуелног сазива Градског већа са задатком да размотри само четири предлога за трошење пара из градске касе. Први се односи на расподелу средстава за пројекте којима се оставрује јавни интерес у области јавног информисања током 2018. године, други на предлог огласа за доделу средстава којима се подстичу инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, а трећи на давање сагласности за коришћење дела сердстава за реализацију мера из програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја одрганизовањем посете Сајму пољопривреде у Новом Саду. На седници Градског већа било је речи и о из-

двајању 243 хиљаде динара из текуће буџетске резерве за израду хидротехничке инсталације и прикључење унутрашњих инсталација у Основној школи „Ђура Јакшић“ из Конарева. Иако је као известилац по првој тачки дневног реда најављен представник комисије нико од три члана се до почетка седнице није појавио пред члановима Градског већа, па је руководилац Одељења за друштвене делатности подсетио да је комисија коју су чинили председник Данијела Иванковић и чланови Коста Гарић и Миодраг Миљковић још 4. маја извршила расподелу средстава опредељених буџетом за ову годину. Од 43 пријаве на конкурс комисија је позитивно оценила двадесет, а остале одбила јер, како је наведено у образложењу, нису

оправдали средства из претходне године или пројекат није био у складу са конкурсом. Први пут од кад је законом прописано пројектно финансирање јавног информисања од јавног интереса Градско веће је донело одлуку без присуства чланова комисије која је оцењивала пројекте, а последњи пут кад се то догодило одсуство је било кључни мотив због кога достављени предлози нису прихваћени. И пре објављивања резултата знало се да неће сви бити задовољни количином добијених средстава, али се први пут догодило да се пројекти две од три локалне телевизије нађу на последња два места листе од двадесет учесника. У редовима оних који су овом приликом остали најкраћих рукава одлука комисије је протумачена као

кажњавање медија у којима је могла да се чује било каква критичка реч, што је оцењено као гушење сваке врсте таквог мишљења. Све то међу представнике медија уноси извесну дозу сумње на понашање које није у складу са прокламованим принципима за расподелу средстава, а градоначелник др Предраг Терзић подсећа да су чланови комисије уредно позвани на седницу. Уједно демантује све сумње да расподела средстава има било каве везе са начином на који су краљевачки медији извештавали у претходном периоду. - Потпуно је добро критиковати власт и рећи шта власт ради добро а шта, са друге стране, ради лоше јер сви ми радимо нешто добро, а са друге стране правимо и неке грешке. Ја сам се увек залагао за слободу медија, а

залажем се и данас. Што се тиче расподеле средстава одредила је независна комисија где ни један од чланова није био политичар, нити неко ко представља политичку групацију, већ се ради о представницима новинарских удружења који су изабрани на тај начин. Биографије тих људи и њихове професионалне референце показују да имају искуства у медијском раду, а расподелу средстава коју смо добили као предлог могли смо само да усвојимо или да одбацимо без било каквих измена у погледу повећања или умањења средстава за било који медиј – потврдио је он. Да ситуација постаје непријатна потврдило је инсистирање да се пређе на коментар других тема које су биле предмет разматрања на седници Град-

ског већа, а једна од њих се односи на решавање проблема водоснабдевања у Основној школи „Ђура Јакшић“ у Конареву због чега је одлучено да се одобри нешто виши износ од 240 хиљада динара како би се обезбедило снабдевање хигијенски и бактериолошки здравом пијаћом водом за око пет стотина ученика ове школе. Тиме су створени услови да већ следећег дана отпочну радови како би до почетка наредне недеље било обезбеђено све што је најпотребније и тако, каже градоначелник, превенирале болести до којих би могло да дође због нехигијенских услова у школи. Проблем са водоснабдевањем школе у Конареву повод је за потврду манира локалних политичара да, ако им се пружи прилика, причају и о оно-

МАГАЗИН 13.5.2018.

ме што их нико није питао. У овом случају то су слични проблеми у Матарушкој Бањи након што је Електропривреда Србије Природном лечилишту и одмаралишту Матарушка и Богуртовачка Бања, због неплаћених рачуна, укинула снабдевање елетричном енергијом. Тако су без воде остали становници који су се снабдевали из бунара овог предузећа у стечају, а као привремено решење рад пумпи за воду обезбеђен је уз помоћ агрегата. Градоначелник подсећа да је ово покренуло низ састанака који су резултирали закључком да Јавно комунално предузеће „Водовод“ предузме потребне мере, а град ребалансом буџета обезбеди недостајућа средства. - У току 2016. године смо обезбедили 11 милиона динара за изградњу водоводне мреже кроз Готовац до саме бање, а неопходно је извршити и радове на критичним тачкама постојеће мреже у Матарушкој Бањи, проверити стање резервоара за воду и ове водове искључити из стања које је до сада постојало, па више неће постојати пумпе и бунари већ ће се снабдевање вршити из градског водовода. Ту је и проблем имовинско правних односа, па морамо наћи начина да преузмемо и део водовода који користи Природно лечилиште, а кад све то завршимо мештани Матарушке Бање ће имати здраву, чисту воду за пиће. Матарушка Бања није село, као што неки желе да кажу, а грађани очекују да имају континуирано стабилно водоснабдевање и да при том не плаћају. Многи од њих су желели да плаћају, али нису имали коме – каже др Терзић. Међу таквима је и амбуланта Дома здравља у овом месту која не може да ради без струје, па су пацијенти из Мататрушке Бање упућени на амбуланте у Конареву и Жичи. Повољност се огледа у промењеној процедури пријема, па пацијенти могу да дођу на прегледе без заказивања и код дежурног лекара без обзира

да ли припада категорији изабраног. Градоначелник није пропустио прилику да се осврне и на проблем нехигијенске депоније, коју види као најобичније сметлиште, због чега се из године у годину издваја новац из буџета како би се продужио век трајања до изградње регионалне депоније као трајног решења за бројне генерације које тек долазе. Нормативна акта су припремљена и усвојена на седници Градског већа, а финансијска средства се очекују након измене Одлуке о буџету.

Слобода изражавања - Имате могућност да критикујете, а тиме се потврђује да постоји слобода јавног изражавања а некада и прелази све границе измишљањем афера од којих неке не да не постоје, него се своде на сведочење људи који имају одређених здравствених проблема. Од тога се прави вест што опет није проблем и што је један од видова политичке борбе. Са друге стране, ако сматрате да је мало све ово што сам урадио за две године, од када је нова извршна власт у Краљеву преузела одговорност за вођење града, онда је то оцена тренутне ситуације. Ја не мислим да је мало ако само у две године успете да обезбедите огромна средства из републичког буџета, када успете да у том периоду започнете северну обилазницу, када у том периоду започне реконструкција надвожњака, када планирамо да у току ове године завршимо реконструкцију Атлетског стадиона, реконструкцију Трга српских ратника, да уз помоћ донатора и наших средстава удружених завршимо изградњу вртића на Берановцу и да, после деценија економске стагнације, започнемо изградњу две фабрике. Ако је то мало, и нешто што није успех, онда је то само доказ да, чак и када новинар говори нешто што је потпуно супротно ономе што је чињенично стање, има право то да каже и да је ово слободна земља. Т. Радовановић

МАГАЗИН 13.5.2018.

Градски одбор Демократске странке

НЕДОУМИЦЕ ОКО АЕРОДРОМА - Из штаба демократа на адресу председника државе и владе упућено питање о разлозима за изостанак цивилног саобраћаја са Аеродрома „Морава“. - На бројна питања ове врсте упућује уверење о бројним неиспуњеним обећањима која се везују за датум отварања, али и недостатак продуктивног деловања челника локалне самоуправе. – Крајем јануара 2016. године основано предузеће Аеродроми Србије са примарним циљем да стави у погон Аеродром „Морава“. - Градска власт прво треба да поведе рачуна о својим медијима, о људима који овде живе, остварују зараде и плаћају порез

рве реакције након објаве резултата конкурса за расподелу буџетских средстава намењених финансирању информисања од јавног интереса показују бурну реакцију медија који су остали кратких рукава али и одређених политичких субјеката, пре свега оних који припадају опозиционом корпусу. Због тога се и претпостављало да ће ово бити главна тема обраћања новинарима представника Градског одбора Демократске странке за које је позив упућен само неколико сати након седнице Градског већа. Иако то није била главна тема од-

МАГАЗИН

13.5.2018.

борница Демократске странке у Скупштини града Зорица Стаменковић није пропустила прилику да се осврне на расподелу и истакне став политичке опције која одлуку Градског већа оцењује скандалозном. - Сматрам да је Градско веће директно прекршило Устав и дискриминисало како медије тако и грађане овог града, па ми који мислимо другачије, и радимо другачије, нисмо грађани другог већ петнаестог или двадесетог реда. Нажалост, ту не можемо ништа да променимо – истакла је уз подршку представницима медија

да истрају у борби за лојалну конкуренцију на тржишту. Демократе посебну пажњу поклањају дешавањима која се везују за све неизвеснију тему покретања цивилног саобраћаја са Аеродрома „Морава“, а разлог су бројне контрадикторне информације које пуних шест година долазе из редова највиших представника актуелне власти. Уверење да тема, због значаја за шири регион, не застарева довољна је за став како је стално треба држати у жижи интересовања понајвише због бројних нејасноћа изазваних дезинформацијама.

Недавни јавни позив градоначелника Краљева председницима државе и владе којим тражи изјашњење о потребним активностима локалне самоуправе како би био покренут цивилни саобраћај са овог аеродрома, добра је прилика да истим путем крену и демократе. Зато је из Градског одбора Демократске странке у Краљеву на исте адресе упућено питање зашто се аеродром не отвара и који је прави разлог за то. На бројна питања ове врсте упућује уверење о бројним неиспуњеним обећањима која се везују за датум отварања аеродрома за цивилни сао-

браћај, али и недостаталк продуктивног деловања челника локалне самоуправе. - Када је 2012. Српска напредна странка преузела власт сви радови на аеродрому су стали. Од тада до данас слушамо најаве министарке Михајловић, биће почетком ове године, биће седеће године, а онда читамо анализе разноразних стручњака како аеродром није економски исплатив. Када прочитате те анализе намеће се питање зашто влада не каже да је претходна власт погрешила у процени, и није извршила анализу тржишта, а аеродром

неће бити отворен зато што није економски одржив. Ако је тако зашто је 30. јануара 2016. године основано предузеће Аеродроми Србије са примарним циљем да стави „Мораву“ у погон? Зашто је тадашњи премијер, а садашњи председник, изјавио да је, без икаквог улагања, на постојећој писти могуће полетање и слетање летелица типа АТР 72, а уз мала улагања ће моћи да лети и и флота Ер Србије. Предузеће које је основала влада, а чији је в. д. директор Предраг Бабић, добило је оснивачки улог од 150 хиљада, а онда још десет милиона динара.

Због неактивности 2016. године није приложило финансијски извештај, а 2017. је достављен биланс стања у коме се наводи да је пословало са губитком од четири и по хиљаде динара. Значи, предузеће и даље постоји. Ако је задатак тог предузећа да отвори Аеродром „Морава“ који није еко-

номски исплатив поставља се питање зашто и даље постоји, да ли се преко њега пере новац и шта је позадина целе те приче – пита Стаменковић. Ситуацију додатно комликује сумња у одредбе и даље непознатог садржаја концесионог уговора о давању Аеродрома „Никола Тесла“

Подршка

МАГАЗИН

13.5.2018.

Демократе пружају пуну подршку настојањима незадовољних медија да се створе услови за праведнију расподелу средстава из градског буџета намењених информисању. - Ми нисмо у ситуацији да помогнемо на други начин, сем јавним наступом, а бојим се да ће ускоро и он, не само нама него комплетној опозицији града Краљева, бити ускраћен па више нећемо моћи да изразимо своје мишљење. Забрањује нам се да мислимо другачије, па не знам докле ће ово једноумље да нас доведе. Не могу да поверујем у образложење да пројекти које су приложиле краљевачке телевизије и радио станице нису одрађени како треба, јер им није први пут да учествује у томе. Добар домаћин прво мора да поведе рачуна о својим укућанима, да би његово домаћинство било успешно и просперитетно, па Градска власт прво треба да поведе рачуна о својим медијима, о људима који овде живе, остварују зараде и плаћају порез. Неразуман ми је скандалозан начин доделе средстава, јер је немогуће објаснити зашто се делимо на наше и туђе, на наше и њихове, кад би сви требало да радимо у интересу овога града – каже Стаменковић.

на коришћење за период од 25 година. Различите информације о могућем садржају појачавају страх да би још толико требало да се чека до почетка рада аеродрома у Лађевцима. Бројне недоумице и потреба да јавност буде обавештена о правом стању ствари основ су трагања за одговорима који се очекују од највишег извршног органа или локалне самоуправе. Демократе подсећају да је по завршетку изградње путничког терминала 2012. године зграда опремљена и намештајем који је донирао београдски аеродром, а податак да је на улазној капији и даље катанац повод је за жељу да се притиском на власт укаже како би почетак рада представљао значајну инјекцију привреди ширег региона. Да интерес постоји и у другим срединама сведочи долазак инвеститора из Турске и Русије чије су очи упрте према отварању карго центра у близини аеродрома, а о његовом значају много пута су говорили представници локалне самоуправе, али и Рашког управног одбора. После свега што се касније догађало и даље није јасно да ли је ова тема само прилика за замајавање јавности или последица сплета различитих околности којима нико не зна узроке. Ситуацију компликује и потврда демократа о заинтересованости турских инвеститора да уложе десет милиона долара у проширење писте и стварање услова за слетање и полетање већих авиона. Уговор који је тим поводом потписан раскинут је по доласку напредњака на власт, па бројни путници са простора Рашког округа за пут у Турску користе услуге приштинског аеродрома. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 13.5.2018.

Горан Триван

МАГАЗИН 13.5.2018.

Закон о климатским променама

ЖИВОТНА СРЕДИНА ТРИНАЕСТО ПРАСЕ - Пуне четири деценије развијени свет, у који не спада Србија, теоретски и практично се бави одрживим развојем, а резулат се огледа у ограниченој емисији угљендиксида и низу других мера које су успешно примењене. - Средња годишња температура на планети и даље расте са последицама које се оцењују катастрофалним. - Дневно нестаје десетине животињских врста и стотине биљака. – Србија једно од најбогатијих подручја биодиверзитета у свету. - Због лошег ваздуха, и болести изазваних респираторним компликацијама, у Србији годишње умре 5.600 особа. – Србија земља пластичних кеса. - У коритима потока и река шкољке аутомобила, шпорети, фрижидери и угинуле животиње. - Уз пет милијарди евра за прераду отпадних вода, и више од две за прераду комуналног отпада, у заштиту животне средине током наредних тридесетак година треба уложити петнаест милијарди евра

е може се успешно бавити животном средином уколико дубоко не верујете у то, порука је коју министар заштите животне средине Горан Триван шаље са расправе посвећене Закону о климатским променама. Уз то потврђује да, упркос предрасудама и ниподаштавању чињенице да је екологија важна у модерном свету а посебно у земљама као што је Србија, „ми смо тринаесто прасе“, али да уз довољну дозу памети може бити и другачије. Пут ка промени је јасно дефинисан став о томе шта се жели и довољан број људи на терену са којима то може да се реализује. Климатске промне су део глобалне приче, и последица дешавања на планети и људског деловања на које је давно указао Милутин Миланковић, па депримирајуће делује став о могућности теоријских и практичних расправа о овом проблему без адекватног закључка, ма колико се решење сматра једноставним. Уз чврст став, о коме међу стручњацима још није постигнут довољан степен сагласности, да је ситуација последњих сто педесет година драматично погоршана неспорна је чињеница о томе како је крајње време да се нешто учини. Цивилизација је то схватила пре пуне четири деценије, а покушај да поправи стање назвала праксом одрживог развоја. Пуне четири деценије развијени свет, у који не спада Србија, теоретски и практично се бави одрживим развојем, а резулат се огледа у ограниченој емисији угљендиксида и низу других мера које су успешно примењене. И поред тога средња годишња температура на планети и даље расте са последицама које се оцењују катастрофалним, јер дневно нестаје десетине животињских врста и стотине биљака. Широм планете бесомучно се користе пијаћа вода, шуме и други ресурси који одлучујуће утичу на климатске промене због чега је све присутније питање докле ће, после толико тога лошег што је урађено, човечанство стићи. - Важно је шта ми можемо да урадимо у нашој малој Србији, јер је ово једно од најбогатијих подручја биодиверзитета у свету. И сад ћемо ми да све

МАГАЗИН

13.5.2018.

то упропастимо због профита који је у основи сваког суштинског загађивања животне средине. То није идолошко питање, то је социјално питање јер је човек као биће евидентно ограничен па му је важније да има динар у џепу него да води рачуна какав ће му бити ваздух, пијаћа вода, или нешто друго. Време је да се суочимо са сопственим манама, да се као део људске врсте погледамо у огледало, препознамо себе са манама које имамо и да, знајући своје мане, предузмемо нешто против себе самих, а то је могуће. Као уређена држава, или држава која томе тежи, хоћемо да доносимо овакве законе а ово је одличан закон, један од најважнијих које ће донети Народна скупштина. Истина је само једна, пуни смо енергије и воље да се ствари битно померају, а само оваква врста одлучности и бескомпромисности може дати неке резултате. Закони су важни у друштву, али је више од свега важно понашање свих ,јер не постоји закон који може да регулише понашање сваког од нас – каже Триван. Нико не гаји илузије да би до радикалних промена у овој области могло доћи преко ноћи, па се великим успехом сматра померање са мртве тачке кључних проблема у периоду од наредних десет година. Помак се очекује применом одредби Стратегије о управљању отпадом којом је предвиђено формирање најмање 26 рециклажних центара оспособљених за класификацију и одвајање делова које је дорадом могуће искористити за неке друге потребе. Министар верује да би остатак могао да буде тема интересовања инвеститора удружених у заједнички посао по моделу јавно приватног, или неког другог вида, партнерства а све треба да допринесе потпуно другачијем изгледу целе земље. Једним од најважнијих приоритета сматра се прерада отпадних вода за шта је, према процени стручњака, потребно пет милијарди евра улагања у око три стотине система. Податак да су то и за државу велика средства води ка ставу да би интерес за улагање могли да покажу приватни инвеститори.

Значајним загађивачем ваздуха сматрају се приватне котларнице чије затварање, и прелазак на грејање коришћењем гаса, захтева знатна материјална средства. Подаци Светске здравствене организације потврђују да због лошег ваздуха, и болести изазваних респираторним компликацијама, у Србији годишње умре 5.600 особа. На квалитет ваздуха одлучујуће утичу електроенергетски капацитети, пре свега термоелектране и котларнице, али и издувни гасови у саобраћају због чега се инсистира на забрани увоза аутомобила старијих од петнаест година. Познато је да на квалитет у позитивном смислу утиче количина дрвећа, па се значајним за то сматра интензивирање пошумљавања за шта на територији сваке локалне самоуправе у земљи има довољно простора, што потврђује пример Београда у коме је, током неколико протеклих година, пошумљено седам стотина хектара нових површина. - Сад се бавимо сувише очигледним стварима као што су пластичне кесе, а једна се разгради за најмање четири стотине година, онда пет амбалажа и одвратне флаше које виђамо свуда и тако редом. И то ћемо мирољубиво да решимо до краја године зато што смо се великим ланцима договарали да кренемо у то и нађемо начин да их не угрозимо. Већ првог дана наплаћивања кеса имали смо педесет посто мање употребљених кеса које су нас украсиле феноменално па као да смо земља кеса. Кад одете на реку видећете само и кесе флаше, а у коритима потока и река шкољке аутомобила, шпорете, фрижидере угинуле животиње и то је слика какви смо – каже Триван. Чврсто уверење да је екологија више од политике подиже степеницу више значај поновног формирања Министарства заштите животне средине. Прво ове врсте у региону формирано је далеке 1991. године да би након 2000. доживљавало трансформацију и сврставање под ингеренцијом других министарстава. Потврда да је за само неколико месеци направљен велики искорак у односу на ранији период добра је основа за очекивање министар-

МАГАЗИН

13.5.2018.

ства да његова надлежност буде проширена на шуме и воде. И поред уверења да је, због злопутребе, земља затрована политиком она се сматра нужним алатом као и у свакој другој у свету, што не умањује значај потребе да се у односу на политичке предност да професионалним кадровима. Првих десет месеци рада министарства потврђује велики степен осетљивости јавног мњења и подршку грађана, цивилног друштва и медија, а предстоји озбиљан рад на оспособљавању локалних самоуправа да се баве пословима заштите животне средине јер без њих, по чврстом уверењу министра Тривана, не треба очекивати значајнији напредак. Основни задатак локалних самоуправа је рад на припреми пројектно техничке документације за системе за прераду отпадних вода, управљање отпадом и пошумљавање. Уз пет милијарди евра за прераду отпадних вода, и више од две милијарде за прераду комуналног отпада процењује се да би у

заштиту животне средине током наредних тридесетак година требало уложити чак петнаест милијарди евра. Да без ваљане документације не треба рачунати на та средства најбоље потврђују искуства суседних земаља које нису успеле да их добију из европских фондова. Ова чињеница је довољна потврда потребе о адекватној помоћи локалним самоуправама како би на време припремиле све што је потребно за добијање грађевинске дозволе и потрагу за инвеститорима пре него што истекне рок њихове важности. Министар потврђује како је јасно да ни министарство ни локалне самоуправе немају пара за активности на побољшању квалитета и заштити животне средине. Неповољним се оцењује и податак да је током прошле године само половина од 10,2 милијарде динара од такси и накнада завршило у буџету Министарства заштите животне средине. Ове године се очекује бар 11 или 12 милијарди, а новац треба да заврши на територији локалних самоуправа које за решавање проблема у овој области бу-

ду имале адекватну документацију. - Све системе вредности смо порушили, а као да је срамота рећи да постоји љубав према Србији. Прича о екологији је прича о родољубљу. Ја верујем да је то тако и шта нас спречава да се понашамо другачије, да радимо ствари које су добре за све нас. Дијагноза која постоји у мојој глави, за коју верујем да је тачна, је дијагноза да бисмо знали шта да радимо. Дубоко верујем да оваква политика министарства може да направи дубоки преокрет, јер по закону о коме причамо, уз склапање свих секторских политика, сви постају еколози и то је истина. Сви морају да се уклопе, а ми ћемо повући сијасет административних и других потеза. Краљево је до јуче имало проблеме са пијаћом водом и требало би да је место у коме бих, да хоћу, могао да правим експерименте in vivo зато што сте прошли феноле и свашта што се дешава. Могао бих да верујем да у Краљеву постоји осетљивост на важност услова у којима живите, али то грађани не могу сами, јер ми који радимо у ло-

калној самоуправи и држави стварамо амбијент и предуслове да се нека питања реше. Ако у атару сваког села немате контејнере где хоћете, неће имати где да се баца отпад. То је резултат недостатка новца и логистике коју до сада нисмо имали, па морамо да обезбедимо некога ко има пара да то реши и да свако домаћинство на селу има свој конетјнер. Чињеница је да смо оволико болесни као нација и питате се зашто имамо оволико стерилитета код младих који би требало да су у најбољој снази у сваком погледу. Потровани смо и томе мора да дође крај, да се вратимо на пољопривреду која ће, у складу са упутствима, да користи хемију или да пређемо на биолошки разградиву хемију која постоји у свету, а кажњавамо оне који не раде како треба – каже Триван. Парадигмом приче о борби против криминала према животној средини оцењују се догађаји чији су епилог првостепене судске пресуде којима је починиоцима одређен затвор у трајању од четири и по и једне и по године за-

твора. И ово је један од повода за закључак о оправданости формирања министарства из кога стиже потврда да се злочини овакве врсте према животној средини неће толерисати, а податак о озбиљности приступа послу потврђује укључење Безбедносно-информативне агенције у истраживање евентуалних нових случајева. Помоћ у указивању на сличне очекује се од грађана и организација цивилног друштва које се баве овом проблематиком, а локалним самоуправама се препоручује да обезбеде довољну количину средстава за реализацију њихових пројеката и јачање свести о потреби промене односа према заштити животне средине. - Поента је да причајући о закону причамо о животној средини у Србији, да има наде, знамо шта и како хоћемо, и са овако мало пара можемо многе лепе ствари да урадимо. Само морамо да будемо паметни, а за све оно што нас чека у наредних неколико година треба да се отварамо према инвеститорима, спремамо папире и сви заједно

будемо потпуно отворени једни према другима, а то ће бити решење читавог пројекта у који смо ушли. Што се министарства тиче имам пуну свест да смо битно другачији од свих других, да смо утицали на јавно мњење, а то показују резузлтати јер људи реагују на све што причамо – каже министар Триван уз потврду да напорима на очувању животне средине на руку често не иду ни важећи закони. По једном од њих градња малих хидроелектрана могућа је и у заштићеним добрима што је повод за 62 захтева којима се тражи одобрење за почетак радова на Старој планини која се оцењује бисером Србије у погледу биодиверзитета. Уверење да се оваква могућност коси са логиком довољно је за жељу да се промени закон и зауставе радови на мини хидроелектранама који су започети. Сем формално правних процедура и импликација кочница су и различити притисци као последица утемељеног интереса. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 13.5.2018.

Јошка Броз

МАГАЗИН 13.5.2018.

На Дан победе над фашизмом

- Повод за последњи долазак Јошке Броза у Краљево је учешће у Бесмртном пуку, подршка и својеврстан начин одавања подршке свима који су учествовали у борби против фашизма. – Да може да се подигне из гроба Тито би се одмах вратио јер не би могао да схвати све што се догодило у времену након његове смрти. – Од два милиона комуниста постало исто толико социјалиста, па досоваца, па напредњака... – Опасност од рехабилитације Хитлера. - Комунисти се залажу за поновно успостављање средње класе каква је некада постојала, па је идеологија потиснута у други план. - Стручњаци не могу да се прихвате неке озбиљне функције, него само они који немају никакво знање и који су послушници

Фото: М. Радовановић

ЈОСИП БРОЗ ПОНОВО У КРАЉЕВУ

ездесетих година прошлог века Краљево је сврставано у градове средње величине у земљи, из данашњег угла гледано у мање што је у значајној мери утицало на уверење да се велики број становника познаје. У таквим околностима знатном броју њих, поготово тинејџерима, није могла да промакне чињеница како баш овој популацији припада нови суграђанин, унук и имењак председника Југославије Јосипа Броза. Три године у Краљеву везују се за време проведено у Шумарској школи у коју се уписао након два неуспела покушаја да се повинује жељама деде и оца и заврши гимназију. Популарни Јошка није чест гост Краљева, а последњи долазак 9. маја на Дан победе над фашизмом прилика је за подсећање на време кад се осећао Краљевчанином, али и на актуелну ситуацију у земљи и оно што се дешава у вези са њом. Жеља родитеља одувек је била да им деца заврше добру школу, наставе студије на неком о реномираних факултета и обезбеде прилику за запослење које ствара услове за добру зараду и сигурну егзистенцију. Истом логиком

МАГАЗИН

13.5.2018.

водили су се и Брозови у време док су вршили притисак на Јошку да занемари интерес за шумарство и пође у гимназију. Начин да им покаже колико греше било је, како каже, дванаест слабих оцена из једанаест предмета на крају првог разреда што на најбољи начин потврђује колико су светски значајна имена политичког живота могла да утичу на одлуку просветних радника. Ситуација није била много боља ни наредне године кад је прилику за прелазак у виши разред пред крај лета потражио на поправном испиту. Епилог се огледа у нокауту професора латинског језика и дедину потврду како је коначно истерао своје. Податак да у београдским школама нема места за таквог ученика, без обзира из које породице долази, прилика је за остварење давнашње жење а могућност за то пружала је краљевачка Шумарска школа. Много година касније Јошка се са задовољством сећа времена проведеног у Краљеву, дружења са жестоким момцима из локалне средине и прераног одласка током треће године школе коју је касније завршио ванредно. Нор-

малан след околности су студије, одлазак у војску и запослење у Ловном газдинству „Јелен“, касније у војним ловиштима па у полицији. Покушај да се докаже у приватном бизнису повод је за три покушаја у приватном сектору, три пада и поновног повратка на чврсто тло. Повод за последњи долазак у Краљево је учешће у Бесмртном пуку, подршка и својеврстан начин одавања подршке свима који су учествовали у борби против фашизма што није необично за човека који се налази на челу Комунистичке партије. Тридесет осам година од смрти Јосипа Броза Тита једна је од ретких прилика за појаву пред медијима, а ове године је обележена изјавом како би се деда, у случају да се којим чудом подигне из гроба, врло брзо вратио у њега. - Нормално да би се вратио, јер не би могао да схвати све што се догодило у времену које и није тако кратко, а проблем је што покушавамо да мењамо историју. У великој демократији ове године нису дозволили ни једној телевизији да уђе у Кућу цвећа, па сам изја-

ву дао испред музеја. Телевизијама нису дали да сниме да су редови дуги између сто и двеста метара, а кроз Кућу цвећа прошло је преко десет хиљада одоба. Али, они не могу да промене историју нити рекорд у Гинисовој књизи рекорда да је тај човек, судећи по сахрани, имао поштовање највећег броја државника целог света. То не могу да промене колико год покушавали. Историју мењамо од Немањића, али Тита не може нико да избрише са историјске сцене. Дошли смо у ситуацију да су владајуће странке уништиле државу. Прво су демократе за своје власти покупиле и покрале што се могло, а онда је дошла на власт странка која има добре идеје. Вучићу скидам капу због многих ствари које је успео, у првом реду у сузбијању сиве економије. Не могу да схватим да се по унутрашњости догађа да ми као политичка партија имамо великих проблема на терену. Не могу да схватим менталитет нашег народа да смо од два милиона комуниста у Југославији прешли у два милиона социјалиста, па два милиона досоваца, па СНС.

Нама не треба нико са стране да нас свађа. У Србији су сви Срби, у Хрватској Хрвати, у Босни Бошњаци, па кад не могу да нас посвађају по националној свађају нас по историјској линији а ово што се ради код нас, признавање Драже Михајловића, Љотића, Недића, Павелића, на крају води ка рехабилитацији Хитлера. Сви који су били злочинци треба да се рехабилитују да би рекли како Хитлер није крив и треба да се рехабилитује, а то не смемо да дозволимо – каже Броз. Потврда да се Комунистичка партија жестоко опире таквим трендовима сматра се основним разлогом за својеврсну медијску блокаду и формирање различитих удружења сличне оријентације са циљем да се уништи њен углед и забрани рад и поред чињенице да је једина из овог корпуса успела да сакупи довољан број потписа и буде регистрована као политички субјект. Радује податак да је међу члановима велики број младих људи од којих се очекује да наставе оно што је актуелни председник започео 2010. године, а од конституисања последњег сазива заступа у Народној скупштини као коалициони

партнер Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије. Из угла човека који пажљиво ослушкује глас народа, Броз подржава потезе владе усмерене ка финансијској консолидацији и враћању земље на чврсте ноге, али не и енормно богаћење појединаца и све већу разлику десетак одсто богатих од остатка становништва. Зато се комунисти залажу за поновно успостављање средње класе каква је некада постојала због чега је идеологија потиснута у други план. На путу ка том циљу велику кочницу представља залагање за приступање Србије Европској унији. - Ако одемо у Европску унију ми смо одмах пропали, јер нико од странаца није дошао у Србију да би зарадио него да би робу са овог тржишта, под повољним условима, могао да извози на источно тржиште. Ако одемо у Европску унију нико више нема рачуна да држи овде педесет, сто или пет стотина радника. Економија нам је веома лоша, план економије веома лош, и не чуди ме што је министар финансија поднео оставку, а стручњаци не могу ни да се

13.5.2018.

МАГАЗИН

прихвате неке озбиљне функције него само они који немају никакво знање и који су послушници. Док год не будемо имали четири радника на једног пензионера ова држава нема просперитета. И ми смо у оно време имали грешака, али дај да применимо оно што је било добро. Пензионере бацамо на улицу, а форсирамо младе људе који не знају ништа. Не може нико да ми докаже да ја, после 53 године радног стажа, знам мање од онога који се јуче испилио, али нисам хтео да будем ничији слуга, ни полтрон, ни члан партије да бих добио неку бенефицију. Нећу да се мењам и будем данас комуниста, сутра социјалиста, прекосутра радикал или напрдњак, иако и у скупштини имамо људе који су променили седам осам странака – каже Броз.Отпор приступању Европској унији заснива се на ставу о уценама којима је изложена Србија о чему сведоче бројне активности западних земаља, што је добар повод за опредељење за успостављање чвршћих веза са Руском Федерацијом. До-

датним разлогом за сумњу да ће Србија икада постати равноправна чланица Европске уније сматра се ниво криминала и корупције, а такве земље нису добродошле у европској породици народа. Присутно је и уверење о жељи запада да изазове рат на овим просторима и потврду да је стабилност Републике Српске и читавог Балкана у рукама Милорада Додика. То је и разлог због све већих притисака да буде склоњен са места председника како би се Република Српска утопила у унитарну државу на овим просторима чиме би било доведена у питање важност Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Много опаснијим по земљу сматра се уверење да би то одлучујуће утицало на коначни статус Косова и Метохије чији је положај додатно погоршан након пристанка представника власти да се одлучивање о томе из Савета безбедности премести под окриље Европске уније. Податак да се отцепљењу противи мање од половине анкетираних комунисти сматрају

нетачним, сем у случају да истраживање није вршено само међу представницима власти. - Уцењивали су нас 1945. и 1947. па нисмо посустали. Доста је да стално зависимо од некога, да нас уцењује и да нам стално подмеће ногу, а идемо да љубимо руке некоме ко нас је бомбардовао. Ни једном америчком амбасадору у Србији нисам пружио руку и нећу, јер знам страхове које смо претрпели и нећу да пружим руку некоме ко ми је уништио будућност породице. Присуство председника Вучића на Паради победе у Москви је поштовање Путина, и мислим да је то добро, али не знам дали ће успети да се побољша наш углед у свету. Руси могу да нам помогну око свега, али то морамо да прихватимо и не размишљамо да ли ће да нам замере Американци или Немци. У своје време су нам нудили бесповратна средства, и кредите са најповољнијим каматама, али нисмо прихватили него прихватамо Европску унију. Услов код прве три милијарде евра европ-

ских кредита био је да за трећину испоручимо у роби која је била квалитетна и није генетски модификована. Кад смо испоручили даљи извоз је стао, а са њим и наша производња. Домаће робе нема, храна коју једемо је ђубре јер увозимо све, а некада смо хранили целу Европу. Странцима смо дали земљу да подигну пластенике, али нису урадили ништа. Шта је са фармом свиња? – пита се Броз уз подсећање да бољитак не треба очекивати све док домаћа производња буде запостављена у односу на инострану. Пут ка томе види се у поновном успостављању задруга које су уништене како би се хладњачарима омогућило да остварују велику зараду. Оне које се поново отварају плод су настојања да се значајна средства усмере према послушнима, а не онима који могу да допринесу промени стања у овој области. На поразно стање у земљи значајно утиче велики број запослених у јавном сектору који се на радном месту појављују само у време исплате зарада. Си-

туација се не мења много ни приликом промене власти, сем што по зараду долазе неке друге особе. - Треба да се дозовемо памети и дружимо без обзира на порекло, националну или партијску обојеност, да будемо људи који могу да помогну држави да напредује, јер док се будемо свађали Србија не може да иде напред. Тренутно не видим перспективу. Проблем Косова је велики, а ако оде Косово оде и Санџак, потом и Војводина, што је план који постоји тридесет година. У Београду имамо више страних обавештајних служби него домаћих фирми, а док год то будемо трпели не можемо да очекујемо просперитет државе. Дамо ли Косово дали смо државу, па ћемо спасти на Београдски пашалук, а кад сам то рекао у једној телевизијској емисији сви су ми се смејали. Ко год буде дао Косово завршиће каријеру у овој земљи и одговараће као ратни злочинац. Излазимо из огромне кризе у којој

је држава била у питању и свака част Вучићу и доброј идеји да крене јединим путем који води из пропасти. Ми се идеолошки не можемо сложити, али са неким истинама морамо. Требало је увести рез у економији, стабилизовати фискалну политику и све друго што се тиче добити државе, а не да хиљаду радника ради на црно. Ако уђемо у Европску унију нећемо добити ништа, а изгубићемо све што смо имали. Зна се да никада нећемо, свесни су тога и политичари али због народа не смеју да кажу – сигуран је Броз. Поуздане информације потврђују да много више од просперитета земље запад интересује стратешки положај Србије, посебно Пештерска висораван као простор који, са најмање облачних дана током године, представља идеално место за војну базу и контролу великог дела Европе. Значајним се сматрају и други природни ресурси, посебно вода каква би, верује Броз, за двадесетак година могла бити скупља од нафте. Т. Радовановић

Војска Краљевине Србије (12)

МАГАЗИН

13.5.2018.

АРНАУТСК

КА ПОБУНА

Ангажовање Шумадијске дивизије првог позива у области Љуме ећ ангажоване српске снаге нису биле довољне да у јесен 1912. године угуше арнаутски устанак у Љуми, Хасу и Дукађину па је, према оцени команданта Треће армије, требало довести нова појачања, брзо интервенисати и покорити побуњене области. Пошто Врховна команда није упутила тражена појачања, нити одред за дејство од Дебра ка Љуми, командант армије је одлучио да у Љуму упути по два батаљона 11. и 12. пешадијског пука првог позива и 2. батаљон из састава 10. пешадијског пука, са којим је ојачао 12. пешадијски пук. Овим снагама су, из правца Хаса, садејствовала два мања одреда, а из правца Опоља и Горе један одред пешадије. У духу ове одлуке уследила су одговарајућа наређења која су, поред плана наступања јединица, изричито налага-

МАГАЗИН

13.5.2018.

ла оштре мере против побуњених села. Опољски одред састављен од 1. батаљона 19. пешадијског пука, 8. брдске батерије и 15 коњаника, имао је задатак да садејствује са главном нападном колоном, чистећи од арнаутских устаника пределе источно од Коритника. Код села Плава 18. новембра 1912. године у састав одреда ушле су и две чете раније упућене у Опоље и Гору, које су одбачене из рејона села Шиштевца. Око 11 сати тог дана Опољски одред је у маршевском поретку, са потребним борбеним обезбеђењем, кренуо ка селу Враништу где је и заноћио, а сутрадан се сукобио с арнаутским снагама на гребену Борје–Глобочица. После борбе која је трајала од 7 сати до поднева, и у којој је корисно употребљена 8. брдска батерија, Арнаути су неорганизовано и по групама одступили па је одред пред вече стигао у Шиштевац и Ново Село, где је заноћио. Одред се 20. новембра нашао знатно истакнут у односу на главну нападну колону, с којом је требао садејствова-

ти, па тога дана није даље наступао већ је извршио потребна обезбеђења, прикупивши главнину на положајима источно од села Коловоза. Главна колона, 11. и 12. пешадијски пук, којом је командовао командант Шумадијске дивизије првог позива, већ се налазила на северозападним падинама Коритника западно од села Морина, а арнаутске снаге запоселе су положаје југозападно од села Барлоци, наслоњене десним крилом на Коритник а левим на реку Бели Дрим. Двадесетог новембра око подне уследио је напад претходничког 12. пешадијског пука, који је до тада безуспешно покушавао да дође у тактичку везу са одредом из Опоља, због чега су гребеном Коритника упућене две чете 11. пешадијског пука првог позива. Присиљене снажном артиљеријском и пушчаном ватром арнаутске снаге су око 14 сати потпуно напустиле своје положаје и повукле се на југозападне падине Коритника, с намером да пруже отпор на новој одбрамбеној линији. Међутим,

њихова намера је осујећена брзим и енергичним нападом јединица првог борбеног ешелона 12. пешадијског пука првог позива, након којег су Арнаути у нереду одступили ка селу Подбрегу и Везировом мосту. Батаљони 12. пешадијског пука првог позива продужили су гоњење до реке Љуме, и задржали се на десној обали а на левој обали реке обезбедили предстражом. Једанаести пешадијски пук првог позива стигао је до села Гиеђени и ту се задржао. Успех је постигнут захваљујући методичном и енергичном извођењу напада на жилавог противника, који је брзином и одлучношћу дејства српских снага спречен да искористи земљиште и јаке природне објекте и линије за пружање узастопног отпора. Успеху главне нападне колоне допринео је и Опољски одред, који је својим дејствима угрожавао бок и позадину главних снага непријатеља. Истовремено са покретом Шумадијске дивизије првог позива ка Љуми, два мања одреда из Ђаковице

упућена су да угуше арнаутску побуну у Хасу. Први одред, од две стрељачке чете и једна Дебанжова батерија, наступао је десном обалом реке Белог Дрима од Швањског моста ка селу Планеји, Горожупу и Љум-Кули, садејствујући са главном нападном колоном. Не наилазећи на отпор арнаутских устаника одред је стигао до Љум-Куле истовремено са 12. пешадијским пуком првог позива и ту ушао у његов састав. Други одред јачине једне стрељачке чете и једног вода брдске артиљерије, кретао се без отпора од Ђаковице ка Ћафа Прушиту и долином реке Круме ка селу Спаш, разоружавајући уз пут побуњеничка села, па је на тај начин очишћен и обезбеђен правац до Љум-Куле и Везировог моста. Дејства је требало продужити даље, али је то значило стварање новог фронта за Трећу армију за који су њене снаге биле слабе, тим пре што је Призрен остао без готово икакве посаде па је командант армије од Врховне команде

енергично захтевао нова појачања. У очекивању појачања расположиве снаге су наставиле акције чишћења од наоружаних побуњеника, али је дошло до такозване Прохаскине афере. Наиме, пошто је из аустроугарског конзулата у Призрену отворена ватра на српске војнике, влада је тражила од Беча да опозове конзула Прохаску, оптужујући га да је организовао и наоружавао Арнауте за борбу. Желећи да заоштри односе са Краљевином Србијом, и да се одлучно супростави њеном изласку на море, Аустроугарска је покушала да искористи случај Прохаске, измишљајући вести о његовом злостављању и погибији, да би убедила светско јавно мнење како Албанци очекују спас само од Аустроугарске. Међутим, бечка дипломатија и штампа су толико неспретно надувале аферу да се она завршила на њихову штету. Пошто су арнаутске снаге одбачене, и терен према Љум-Кули био очишћен, 21. новембра је од главне колоне Шумадијске дивизије првог позива фор-

МАГАЗИН

13.5.2018.

миран Љумски одред са задатком да, користећи постигнути успех, у две колоне наступа обалама реке Црног Дрима на југ ка реци Велешници. Десна колона, јачине три стрељачке чете и вод брдске артиљерије, имала је задатак да наступа левом обалом реке Црног Дрима, прешла је преко Везировог моста и отпочела наступање одређеним правцем. Лева колона је поставила предстраже на положаје у висини села Нан, једна пешадијска чета је осигуравала Везиров мост а друга село Кукс. Опољски одред је на положају код Коловоза поставио две пешадијске чете и један топ а затим, по наређењу команданта Шумадијске дивизије првог позива, прешао на косу југоисточно од села Топојана, где је и заноћио. Тако је Шумадијска дивизија овладала прелазима на планини Галици и изворним делом реке Љуме, чиме је створен сигуран ослонац за даља борбена дејства, при чему арнаутски побуњеници нису више пружали организовани от-

пор, па су Љумски и Опољски одред сутрадан 22. новембра остали на својим положајима вршећи потребна извиђања. После напорног марша по планинском и снежном терену Опољски одред је главнином снага избио на Бабашку, где је и заноћио, а одмор је био потребан јер су војници били уморни и промрзли због чега је дошло до знатних обољења. Лева колона Љумског одреда остала је на десној обали реке Шије и 23. новембра, док је десна стигла до села Сурај. Један пешадијски вод је упућен у село Бузмале, где је без отпора разоружао побуњеничке снаге, а помоћне снаге одреда од три пешадијске чете и један брдски топ упућене су преко Топојана на гребен западно од села Брекиња, на коме су и заноћиле. Следећег дана, 24. новембра, лева колона Љумског одреда је прешла реку Шију и заузела положаје на коси између ове реке и безименог потока јужно од Колесна-

на, десна је наступила левом обалом реке Црног Дрима ка селу Ујмишту, а Опољски одред се задржао на истим положајима. Борбени морал побуњеног арнаутског становништва у области Љуме почео је да јењава, што је утицало на нестајање организованог отпора па су побуњеници све чешће слали преговараче с молбама да се женама и деци дозволи повратак из збегова, уз уверавања да ће се покорити и предати оружје. До такве деморализације дошло је услед енергичног дејства српских трупа, као и услед хладног времена праћеног великим снегом. Извештен о томе, командант Треће армије је наредио да се не губи време око преговарања, већ да се енергично надире ка Велешу и Радомиру и тамо Арнаути принуде на предају. Да би се Љума што пре покорила, Врховној команди је предложио да Моравска дивизија првог позива одмах крене из Гостивара и нападне арнаутске снаге с

бока и из позадине на простору реке Буштрице. Врховна команда није усвојила предлог па су 25. новембра оба одреда остала на истим положајима, с тим што је десна колона Љумског одреда стигла до Ујмишта. Из састава 11. пешадијског пука првог позива Опољском одреду је, као појачање, упућена једна пешадијска чета и у селу Шиштевцу сменила пешадијску чету из 19. пешадијског пука која се налазила на обезбеђењу магацина реквириране хране, а одреди су били у вези преко јаких извиђачких патрола. Сутрадан, 26. новембра, у Призрен су стигли 5. пешадијски прекобројни пук и две брдске артиљеријске батерије, са којима је Врховна команда ојачала снаге Треће армије у рејону Призрена. Новоприспели пук био је довољан за обезбеђење града, па је командант 3. армије цео 19. пешадијски пук првог позива упутио у Љуму. Тога дана лева колона Љумског одреда је без отпора посела положаје на десној

обали реке Буштрице, док је десна стигла до села Реци где је имала мањи сукоб са слабијим арнаутским снагама. Због касно приспелог наређења, Опољски одред је и овога дана остао неактиван на истим положајима, а 21. новембра је извршио покрет до Чајлске реке, заузео одсек од безименог потока западно од села Ешата до села Вау и код села Љусне успоставио везу с Љумским одредом, који је и овог дана остао на десној обали реке Буштрице. Хладно време и тешко проходно планинско земљиште, као и лоше снабдевање одећом, обућом и храном, знатно су исцрпли војнике, иако арнаутски побуњеници нису више пружали отпор. Двадесет деветог новембра Љумски одред је прешао реку Буштрицу и заузео положај код села Виле, Опољски одред се пребацио на положај код села Буштрице, а следећег дана је вршено само извиђање противника и земљишта. Последњег дана новембра Љумски

и Опољски одред су избили на десну обалу реке Велешнице, чија је област била жариште арнаутских побуна и све до 4. децембра вршено је разоружавање арнаутских побуњеника у тим пределима. Затим су оба одреда наставили да наступају и даље да разоружавају побуњенике до реке Граме, где су 6. децембра 1912. године дошли у везу са Моравском дивизијом првог позива, која је од 2. децембра наступала од Дебра низ Црни Дрим. Притиснути нападима српских снага са југа, истока и севера, арнаутски побуњеници су били присиљени да положе оружје, тако да је арнаутска побуна у Љуми и Задримљу била угушена. Побуњеницима и становништву је било одузето оружје, таоци су упућени у Призрен, а делови српске посаде у Ђаковици вршили су разоружавање арнаутских племена Гаши, Краснићи, Ћаковичка Малесија и Мертури. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 13.5.2018.

Заборављени великани: Божидар Ковачевић

МАГАЗИН

13.5.2018.

ПЕСНИК СТУДЕНИЦЕ И РАДОЧЕЛА

- Божидар Ковачевић је писао песме, приповетке, књижевне расправе, чланке и приказе, расправе и чланке из области историје и културе, препеве и преводе књижевних дела са француског, латинског и руског језика, предговоре, поговоре и коментаре. У периоду између 1938. и 1939. био је васпитач престолонаследника Петра II Карађорђевића. Радови Божидара Ковачевића, песме и проза, превођени су на енглески, немачки, руски, мађарски, чешки, бугарски и словачки језик. – Након одбијања да на почетку окупације потпише „Апел српском народу“ са групом београдских интелектуалаца неколико месеци је био заточен у логору на Бањици кога су, због потврде да су „живи завидели мртвима“, симболично звали Кућом смрти. - Од 1922. године, када је објављена његова прва књига песама „Алфе мојих душа“, објавио је једанаест збирки песама, десет приповедачких књига, шест књига есеја и чланака, три антологије и велики број превода

ало је оних који знају да се иза псеудонима Б. Параводин, Богдан Блазнавац, Богдан Самодрежа, Божана Црнојевић, Бошко Црнојевић, Брадан, Dieudonné Forgeron, Еклезијаст, Ибранин, Карло од Аустерлица, Књигољубац, Пере Љубић, Милева Поповић, Непознати, Павле Магајна, Петерсон, Рашанин, Ружа Авакумовић, Дијак Божидар, Чика Божа, Бр-Кич и више различитих иницијала од једног до три слова крије само једна особа, Божидар Ковачевић у књижевним круговима познат и као Божидар Дијак. Писао је песме, приповетке, књижевне расправе, чланке и приказе, расправе и чланке из области историје и културе, препеве и преводе књижевних дела са француског, латинског и руског језика, предговоре, поговоре и коментаре. Текстове је објављивао у многим листовима, часописима и другим публикацијама, између 1932. и 1936. године био уредник „Феријалца“ а од 1935. члан Књижевног одбора и уредник „Српског књижевног гласника“, уредник „Наше домовине“, члан редакције „Наше књижевности“, секретар и члан управе Српске књижевне задруге. Још мање се зна да је рођен 26. августа 1902. године у конаку Манастира Студеница. Његов отац Петар је још као младић дошао у Београд где га је одвео стриц Теодосије, тада игуман Манастира Студенице. Даровит човек је у главном граду стекао значајно образовање које му је омогућило да на прелазу између деветнаестог и двадесетог века обавља посао секретара општине града Београда. Због везе са Ивањданским атентатом на краља Милана Обреновића 1899. године, Петар је осуђен на двадесет година робије али је, након интервенције великих сила, после 18 месеци тамновања, помилован и пуштен из затвора. Како није могао да добије посао у Београду, нити да прехрани породицу, дошао је код рођака у родно село Врх. Убрзо након рођења сина Божидара Петар је добио посао у Београду где је постао чиновник Управе монопола. За време живота краћег од педесет година, развио је код сина љубав за уче-

МАГАЗИН

13.5.2018.

њем, а посебно пробудио интересовање за књигу. Још од малена рецитовао му је песме, посебно њему драгу о херојству Старог Вујадина, а у Петровој кући су се свако вече могли чути Његошеви стихови из Горског вијенца. Петар је малом Божидару радо препричавао Зечевићеву општу историју, а са усхићењем говорио о Вожду Карађорђу и Првом српском устанку. Захваљујући очевом дружењу са неколицином познатих књижевника, Божидар је у детињству имао прилике да упозна Јанка Веселиновића, Радоја Домановића, Милорада Митровића, Божидара Кнежевића, Бранислава Нушића и друге књижевне ствараоце, који су се у то време често састајали у кафани „Сложна браћа“, Код „Лепе Катарине“ и боемској „Скадарлији“. Божидар је са старијом сестром Миленом најлепше дане детињства провео у дворишној згради Зорине улице број 12 у Београду, а први пут се озбиљније заинтересовао за књижевност и књиге кад му је књижевник Драгутин Илић поклонио књигу. Кад су се Ковачевићи 1910. преселили у Београдску улицу број 25, први комшија био им је Драгутин Илић, писац позоришних комада и романа „Хаџи–Диша“. Велики преокрет у животу Божидара Ковачевића настаје 1913. године, када његов отац Петар изненада умире, а породица остаје без његове пензије па запада у велике материјалне тешкоће због чега је био приморан да од ране младости нешто ради. Разносио је млеко, новине, разну позамантерију и радио друге послове од којих се могло било шта зарадити, па је тако обезбеђивао егзистенцију себи и породици. Поред свакодневних обавеза успео је да буде одличан ђак у чијој су ђачкој књижици биле само петице, а на факултету десетке. Након што је 1927. године дипломирао на групи за југословенску и светску књижевност Филозофског факултета у Београду Божидар је, као француски стипендиста, провео годину дана на Сорбони проучавајући француску и руску књижевност, руску историју и социологију. По повратку у

земљу радио је као писар дневничар Народне скупштине Краљевине Југославије, суплент Друге мушке гимназије у Београду и мушке реалке у Крагујевцу, а потом више од двадесет година био професор српске књижевности Друге мушке гимназије у Београду. Значајним се чини даје у периоду између 1938. и 1939. био васпитач престолонаследника Петра II Карађорђевића. Након Другог светског рата Божидар је радио као референт за књижевност и ликовне уметности Министарства просвете и научни сарадник Института књижевности, а дуги низ година провео је вршећи дужност управника архива Српске академије наука и уметности у звању научног сарадника и научног саветника. Као књижевник „Дијак Божидар“ се доказао у скоро свим областима књижевног стваралаштва. Био је песник, есејиста, књижевни критичар, историчар књижевности и преводилац. На почетку стваралаштва је писао прозу, новеле и приповетке, а 1938. написао модеран роман „Краљица Драга“. Аутор је запажених студија из историје књижевности, а као истакнути песник између два рата, упамћен је по теоријско програмском тексту „Бој Аполонов с Марсијем–Прилог проучавању нашег песништва“. На његове стихове настале су песме „Мене је мајка родила“, са нотама за глас и клавир Милана Бајшанског и „Док улица спи...“ са нотама за мушки хор Милана Бајшанског. Радови Божидара Ковачевића, песме и проза, превођени су на енглески, немачки, руски, мађарски, чешки, бугарски и словачки језик. Најтежим у животу оцењује се период окупације за време Другог светског рата кад је, као сваки поштени родољуб, одбио сарадњу са окупационим властима и било који од послова који му је нудила влада генерала Милана Недића. Тако је већ на почетку окупације, 13. августа 1941. године одбио да потпише „Апел српском народу“ због чега је, са групом познатих београдских интелектуалаца, неколико месеци био заточен у логору на Бањици кога су, због потврде да су „живи

13.5.2018.

МАГАЗИН

завидели мртвима“, симболично звали Кућом смрти. - Нисам особито храбар, али пошто су једанаест Ковачевића пали у ратовима од 1912. до 1918. године био сам спреман и да изгубим живот, али никако образ. Био сам уверен да под јармом непријатеља не треба својим радом давати никакав привид да је у земљи све нормално, а овамо о канделабрима насред престонице висе обешени Срби... Преживео сам те године веома тешко, углавном на качамаку, па и њега није било довољно. Деца су ми јела и магареће месо, али се никад, мирно кажем, апсолутно никад, нисам огрешио о верност отаџбини. Водио ме дух мога оца који је, борећи се против тираније краља Александра Обреновића, осуђен на двадесет година

робије пошто је, у ствари избегао стрељање само интервенцијом великих сила – говорио је после рата, сећајући се тешких дана из времена немачке окупације и тамновања у логору на Бањици. Песник, приповедач, есејиста, историчар књижевности, антологичар и преводилац, Божидар Ковачевић је један од најплоднијих савремених српских писаца. Од 1922. године, када је објављена његова прва књига песама „Алфе мојих душа“, објавио је једанаест збирки песама, десет приповедачких књига, шест књига есеја и чланака, три антологије и велики број превода. Писао је и за позориште, а посебно треба издвојити драму у стиховима „Вук“, насталу 1937. године, која је приказана у београдском Народном позо-

ришту и широм Краљевине Југославије, приликом обележавања 150 година од рођења Вука Караџића. Највећи број радова Божидара Ковачевића ипак није сакупљен у књиге већ је расут по многобројним листовима и часописима, због чега је његов велики књижевни опус остао непознат читаоцима. Божидар Ковачевић је књижевну заоставштину поклонио и завештао Српској академији наука и уметности у којој се чувају његова поезија, проза, књижевна критика, преводи значајних светских писаца, рукописи, писма, преписке, слике и доста тога још. Божидар Ковачевић је књижевном критичару Станиши Војиновићу за живота оставио књижевни тестамент са жељом да после његове смрти приреди и изда део изабраних дела. Уз ње-

гову помоћ Божидарева кћерка Тијана је самостално финансирала издавање четири књиге изабраних дела, приповетке „Мирис векова“ 2010. године, следеће збирку есеја и чланака под називом „О српској књижевности“, а 2012. и 2014. „Поезију“ и још једну збирку есеја и чланака названу „Личности и дела скрајнуте традиције“, све у издању београдског „Прометеја“. Настојање да се објаве и друга потврђује податак да се припрема издавање још две књиге, књижевне критике и други чланци скупљени у „Књижевници говоре“ и „Поезија за децу“. Божидар Ковачевић је остао запамћен као оснивач и уредник неколико часописа као што су „Српски књижевни гласник“, „Реч и слика“, „Буктиња“, „Књижевност“ и „Гласник српске акаде-

мије“. Као писац енциклопедијског знања, интелектуалне радозналости и великог смисла за научне синтезе, активно је учествовао у књижевном животу све до смрти 21. маја 1990. године. Ковачевић је значајно допринео припреми за штампу дела неколицине истакнутих писаца, Владислава Петковића Диса, Симе Пандуровића, Боре Станковића, Ива Ћипика, Ива Војиновића, Слободана Јовановића и Бранислава Нушића. Историја књижевности га памти као припадника групе београдских модерниста која је, после Јована Дучића, Милана Ракића, Владислава Петковића Диса, Симе Пандуревића и других, морала да пронађе и освоји нове песничке просторе, што није било нимало лако. Међу радовима десето-

рице песника, чији су прилози објављени 1924. године у „Алманаху“ Бранка Радичевића, налазе се и песме Божидара Ковачевића. Данас се посебно занимљивим чине његови књижевни и историјски есеји којих, како тврде познаваоци Ковачевићевог дела, има око три хиљаде због чега се сматра да би представљање бар дела из огромног опуса било више него драгоцено. Као песник Божидар Ковачевић је радо певао о крају у коме је рођен, па се сматра да нико није лепше од њега опевао Ибар и Студеницу, Радочело и пастирске колибе, мирис борова и фијуке ветрова, бела стада и пропланке, гостопримство и доброту душе горштака, људи и домаћина који овде живе. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 13.5.2018.

Матурски плес Трг српских ратника петак, 18. мај 1200

Традиционална акција краљевачких планинара

МАГАЗИН

13.5.2018.

НАРЦИСУ У ПОХОДЕ

- Планинарско смучарско друштво „Гвоздац“ на Столовима шездесет други пут организује традиционалну туристичку спортско рекреативну манифестацију „Нарцису у походе“. - Стаза дуга око 21 километар са висинском разликом од око 1.000 метара спада у средње тешке, – По завршетку акције у Брезни бесплатан ручак за све учеснике. - Од 1956. године, кад је акција први пут одржана, планинари су се трудили да свака следећа буде садржајнија и лепша, а да се гости који долазе са свих страна, али и грађани Краљева, осећају пријатно и угодно, да њихов боравак остане у лепој успомени и да се у мају следеће године врате. - Локална самоуправа тражи начин о знатнијем укључивању са циљем да се манифестација надограђује, шири и има све већи значај

У ГОДИНИ ЈУБИЛЕЈА

оловином маја сваке године, кад се Столови забеле од тек расцветалих нарциса, Планинарско-смучарско друштво „Гвоздац“ организује туристичку спортско-рекреативну манифестацију „Нарцису у походе“ која окупља велики број планинара и љубитеља природе из Србије и земаља у окружењу. Као и ранијих година планинари су за данас, без обзира на временске услове, најавили одржавање шездесет друге по реду манифестације коју спроводе у партнерству са Туристичком организацијом Краљева и Друштвом гуслара „Жича“. Акција се изводи према правилнику о организовању који прописује Планинарски савез Србије, а организатор од учесника очекује стриктно поштовање свих одредби како би се предупредиле евентуалне непријатности. Председник Планинарско - смучарског друштва „Гвоздац“ Мирослав Станић истиче да краљевачки планинари, у години кад обележавају седамдесету деценију постојања, организују низ пригодних акција а „Нарцису у походе“ је само једна од њих. Акција је на простору Столова први пут организована далеке 1956. године и од тада се под истим именом непрекидно одржава на овом простору. Планинским стазама Столова за то време је прошло више хиљада планинара, а учешће планинарских друштава из околних земаља јединственој акцији даје међународни карактер. - Име акције говори да смо се свих ових година трудили да заштитимо ендемску врсту цвета на планини Столови, да она остане нетакнута и заштићена од било каквог лошег односа. Назив акције говори да долазимо да посветимо један дан природи и пешачењу, не дирајући драгоцени цвет који расте само на Столовима и још неколико планина у Србији, а свих ових година смо радом и трудом успевали да привучемо велики број заљубљеника у природу и да акција поприми овакав карактер. Задњих

МАГАЗИН

13.5.2018.

неколико година је масовно посећена, добро прихваћена и препознатљива да у неким сегментима представља статусни симбол. Људи одређеног узраста желе да се појаве на Столовима и прођу ту стазу, да је виде јер им то представља неки чин одрастања – каже Станић. Након што испред просторија Месне јаеднице Каменица у осам сати буде озваничен почетак акције планирано је да учесници у организованој колони са водичима, припадницима Горске службе спасавања и медицинских екипа, крену према врху Столова, а на уређеним одмориштима окрепе се чајем припремљеним специјално за ову прилику. Дуж читаве стазе су већ постављене вреће за отпатке, а учесницима акције је и овога пута упућен апел да чувају природу, посебно нарцисе по којима је овај крај препознатљив у ширем региону. Од времена кад је акција први пут одржана, планинари су се трудили да свака следећа буде садржајнија и лепша, а да се гости који долазе са свих страна, али и грађани Краљева, осећају пријатно и угодно, да њихов боравак остане у лепој успомени и да се у мају следеће године врате. Труд је у претходним годинама награђен бројем учесника који се броји хиљадама, а познато је да у акцији сваке године учествују чланови више од педесет планинарских друштава, као и спортских удружења, али и велики број појединаца. У акцију су и ове године укључени Туристичка организација Краљева, Удружење гуслара „Жича“ и спонзори који су препознали заједнички интерес да боравак у природи учине што је могуће удобнијим лепшим и занимљивијим. У Планинарско смучарском друштву „Гвоздац“ потврђују да припреме за сваку следећу акцију почињу након завршетка претходне подношењем пријаве Планинарском савезу за организацију, а наставља се континуалним радом свих чланова на уређењу стаза, при-

преми објеката и извођењу многих других активности. Окупљање у Каменици планирано је за период између 7 и 7,30 да би већ у 8 организована колона кренула обележеном стазом према врху Столова. Организатори посебну пажњу посвећују безбедности учесника, па су дуж целе стазе свима на услузи бројни водичи спремни да у сваком тренутку пруже потребне информације. Од учесника који нису чланови планинарских друштава очекује се да поведу рачуна о сопственој али и безбедности осталих учесника поштујући одредбе Правилника организације и извођења планинарских акција у коме су јасно прецизиране све активности које се изводе. Током акције најстрожије је забрањено конзумирање енергетских напитака, допинг средстава, алкохола, наркотика и других стимулативних средстава, затим паљење ватре, удаљавање са прописане и маркиране стазе, напуштање групе и водича и други видови самовоље. Како је стаза прилично захтевна од учесника се и ове године очекује да поведу рачуна о тежини а старијим, и особама слабије физичке кондиције, да пре поласка затраже мишљење лекара. Искуства из ранијих година, када на дан одржавања временски услови нису погодовали одржавању акције, упућују на опрезност и савет учесницима да одећу прилагоде условима и понесу довољну количину воде. - Свих ових година инсистирамо на посебним мерама безбедности које подразумевају пуно труда и рада уложеног у организацију, а готово годину дана уназад непрестано смо радили на томе да акција буде изведена на максимално безбедан начин, да се сви учесници који дођу са било које стране и у било ком својству осећају сигурно и да ни једног тренутка на стази не буду угрожени. У том циљу смо, поред правилника на које смо били обавезни да донесемо и прописали све поступке и радње,

МАГАЗИН

13.5.2018.

предузели и неке додатне. Оне се огледају у томе да ће се, после отварања акције испред Месне заједнице Каменица у осам сати, и инструкција које ће бити саопштене, на стази налазити припадници Горске службе спасавања и хитне медицинске помоћи, цистерна са водом за освежење и пиће. На једној од надстершница налазиће се чај за освежење и видно обележени чланови друштва на које учесници могу да се ослоне у сваком тренутку, питају за савет и затраже било какву помоћ – каже Станић. Као и ранијих година на траси којом се креће организована колона забрањена је употреба моторних возила, а могућност да буде угрожена безбедност учесника повод је за присуство припадника полиције са задатком да контролишу понашање дуж целе стазе. Да би се избегао било какав, макар и најмањи, ризик организатори инсистирају на забрани кретања моторних возила од Каменице до врха Стокова. - Шездесет две године инсистирамо на пешачкој акцији на коју долазе људи са свих страна да би уживали у пешачењу. Очекујемо лепо време и лепо дружење, а предузели смо све мере да акција буде безбедна за све учеснике. Оне који би пожелели да дођу бициклом, мотоциклом или аутомобилом молимо да тај дан омогуће да акцију изведемо како треба, а кад год пожеле могу да буду наши гости на Столовима и да за њих приредимо било какав догађај тог типа – каже Станић

Учесници сличних планинарских акција добро знају колико је у оваквим околностима значајна адекватна опрема, а онима који немају толико искуства препоручено је да одећу и обућу прилагоде временским условима и конфигурацији терена са висинском разликом од скоро хиљаду метара. Стаза дуга око двадесет једног километара почиње на надморској висини од 350 а завршава се на 1.375 метара, једним делом води шумским путем а једним планинским гребенима. Добро је обележена планинарским ознакама, а организатори потврђују да ће на челу колоне бити лиценцирани водичи Планинарског савеза Србије. Од учесника се, поред пристојне физичке кондиције, очекује да понесу довољну количину воде за пиће, да воде рачуна о себи и другим учесницима и по потреби обрате за помоћ овлашћеним лицима. Акција се изводи под називом

„Нарцису у походе“ и подразумева посебан однос према цвету због чега се учесницима препоручује уздржавање од брања, а искуство свих досадашњих година потврђује како је за успомену много боље имати квалитетну фотографију него цвет који ће се осушити после само неколико дана. За све учеснике је по завршетку акције обезбеђен бесплатан ручак у Планинарском дому „Зорица Гиздавић“ у Брезни, а они који су већ били на сличним већ знају да за то треба да понесу одговарајући прибор. У Туристичкој организацији Краљева потврђују да је манифестација пример добре сарадње бројних организација, јер само једна не би могла успешно да обави захтеван посао. У таквој ситуацији њен задатак је да финансијски помогне одржавање, али и да промовише манифестацију на сајмовима туризма и у сличним прилика-

ма како би на најбољи начин били искоришћени плодови великог рада. То је и начин да се промовишу атрактивне туристичке дестинације, а Столови то свакако јесу, како би могле да се експлоатишу у туристичком смислу и након завршетка ове манифестације. За учеснике из Краљева обезбеђен је превоз по цени аутобуске карте у локалном саобраћају, а полазак је планиран за седам сати са стајалишта код Атлетског стадиона. Најава овогодишње акције прилика је за подсећање да је током више од шест деценија надживела своје време, преживела све проблеме и промене система и показала да је права неполитичка са учесницима који поштују природу и све што она пружа. У таквим околностима и локална самоуправа обећава подршку и тражи начин о знатнијем укључивању са циљем да се надограђује, шири и има све већи значај. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 13.5.2018.

13.5.2018.

МАГАЗИН

Више хиљада посетилаца у средњовековној тврђави

МАГЛИЧ ФЕСТ ОПРА - Због забране инспекције за коришћење моста преко Ибра угрожено одржавање „Маглич феста“. – Мост који ни у време градње није био предвиђен за овако фреквентан саобраћај поправљен захваљујући ентузијастима. – У Магличу више од 150 учесника и између пет и десет хиљада посетилаца. – Дефиле витезова, принцеза и трубадура. - „Маглич фест“ у овом тренутку најпосећенија манифестација у Краљеву. – Витешки вишебој за посетиоце. - Победник у дисциплини ношења принцеза Американац

врђава Маглич, чија се градња везује за период Средњег века, сматра се једним од најбоље очуваних објеката овог типа на подручју Европе. Интересантна је због места на коме се налази, јер доминира Ибарском клисуром, а мистериозни изглед јој даје честа појава магле у пределу поред реке по којој је, верује се, и добила име. Чињеница да је Маглич изграђен као чувар манастира Жиче и Студенице даје му посебан значај због чега заузима посебно место на листи изузетних објеката Ре-

публичког завода за заштиту споменика културе. Уверење да у деценијама уназад овај локалитет није био довољно искоришћен у туристичком погледу повод је да Туристичка организација Краљева прошле године покрене манифестацију „Маглич фест“ са идејом да промовише средњовековну тврђаву као изузетну туристичку дестинацију. У Туристичкој организацији подсећају да је до промене става према овој локацији дошло прошле године након промене на челу уста-

нове кад је учвршћен став о потреби да буде препозната као туристичко благо локалне средине. Први „Маглич фест“ прошле године био је прилика да се провери шта недостаје и каква би манифестација требало да буде како би у другој години постојања била подигнута на виши ниво. Планове Туристичке организације препознало је ресорно министарство и финансијски подржало пројекат под називом „Маглич фест“ што је у знатној мери утицало на богатство програма

Фото: М. Радовановић

АВДАО ПОСТОЈАЊЕ 87

МАГАЗИН 13.5.2018.

МАГАЗИН

13.5.2018.

одржаног првог викенда у мају. Укупном утиску је у значајној мери допринела знатно богатија медијска промоција прилагођена ситуацији у којој је процењено да би најбољи ефекат могло да буде представљање у програмима телевизијских станица са националном покривеношћу, а резултат се огледа у гостовању на готово свима од њих. Извесну дозу неизвесности до само две недеље пред манифестацију унело је сазнање о забрани коришћења моста преко Ибра што је могло да угрози одржавање. То је у значајној мери утицало на рекламирање кампање пуним интензитетом све док уз помоћ ентузијаста нису обезбеђена средства и уз помоћ једног од најбољих грађевинских инжењера извршени радови који стварају услове за безбедан прелаз преко реке. До оштећења је дошло приликом једне од поплава кад је дебло успело да помери носаче из лежишта и угрози безбедност пролаза што је било довољно за решење надлежне иснпекције да га стави ван употребе. Није далеко од истине ни податак да мост ни у време градње није предвиђен за овако фре-

квентан саобраћај, па је и у време „Маглич феста“ прелаз ограничен на групе од по пет особа. Бољи познаваоци стања у овој побласти спремни су да потврде како је његово стање у овом тренутку боље него икада пре у последњих десетак година, а доказ је податак како је преко њега прешло више од 150 учесника овогодишње манифестације и између пет и десет хиљада посетилаца колико се процењује да је током дана боравило у Магличу, у истом тренутку између три и четири хиљаде. - Није претерано да се каже да је „Маглич фест“ у овом тренутку најпосећенија манифестација у Краљеву, рачунајући чак и „Весели спуст“ и „Сребрни казан“. Посебно радује што смо имали прилику да видимо велики број породица и деце којима је било занимљиво да виде витезове, принцезе и трубадуре, да се сликају са њима и учествују у витешком вишебоју. Ове године смо предвидели да буде знатно више витезова него претходне, а иако смо у сарадњи са Свебор дружином „Свети кнез Лазар“ договорили да најмањи број буде педесет на самој ма-

нифестацији смо видели да их је било близу рекордних стотину, што је импозантнији број него на „Витез фесту“ на Калемегдану. Посебно је занимљиво да су борбе витезова биле прилично жестоке а да се супарници, иако смо мислили да су намештене, нису штедели. Занимљиво је да су све завршавале на исти начин, тако што је поражени витез пружио руку ономе ко је победио, што потврђује како се ширило витештво, племенитост и све особине које су имали српски витезови – каже Игор Тешић из Туристичке организације Краљева. У атрактивном амбијенту подножја тврђаве, на платоу поред реке, посетиоцима ове манифестације пружена је прилика да се огледају у витешком вишебоју. Док је одраслима намењен скок у даљ, бацање камена с рамена и ношење принцезе млађима је пружена прилика да покажу спретност током трке у џаковима и надвлачење конопца али су се, због неодлучности старијих, огледали у скоковима из места. Близина Крстовграда, и традиције коју баштини, прилика је да се сама тврђава уреди на начин да изгледа репре-

зентативно, а нико од организатора не постиди пред гостима међу, посебно не онима из Русије, Пољске и Сједињених Америчких Држава. Куриозитет посебне врсте представља податак да је победних витешког вишебоја у дисциплини ношења принцеза био Американац. У богат програм уврштено је представљање средњовековних заната од којих је највећу пажњу посетилаца привукао ковачки, ништа мање него средњовековна трпеза са аутентичним прибором за јело из овог периода. Манифестацију су својеврсним наступима обогатили најрепрезентативнији ансамбли који изводе средњовековну музику, Ренесанс, Косовски божури Руно и Херувими, и допринели да тврђава и тонски заличи на оно што претпостављамо да је било у том периоду. Иако је планирано да, почев од поднева, потраје пет сати први посетиоци су почели да пристижу у раним јутарњим часовима, а интересовање за дешавања на овом локалитету основни су разлог да програм потраје сат више од очекиваног времена.

Посетиоци другог по реду „Маглич феста“ нису у значајнијој мери прихватили препоруку да до средњовековне тврђаве допутују организованим певозом, три аутобуса из Краљева и по један из Београда и Новог Сада. Зато је, у недостатку довољно великог паркинга да прими све који су дошли аутомобилима, био приметан велики број возила паркираних са обе стране Ибарске магистрале у колонама које су достизале и неколико стотина метара. Задовољство посетом повод је за позив заинтересованима на трећи „Маглич фест“ последњег викенда у мају наредне године кад се очекује знатно богатији програм, али и број посетилаца. Очекује се да томе допринесе низ промоција манифестације по бројним градовима Србије у оквиру кампање која би требало да траје целе године. Од помањкања интересовања локалних медија да пропрате манифестацију организатори значајнијом оцењују најаву у данима пре одржавања, а изостало је и присуство представника локалне самоуправе на чије адресе су правовремено послати позиви.

Туристичка организација Краљева се ужурбано и озбиљно припрема да у наредним месецима организује низ манифестација. У току је ликовна колонија на Рудну, уз учешће уметника који наговештавају квалитетне радове, а међународном карактеру доприноси податак о учешћу три руска и једног сликара из Нигерије. Данас се организује туристичка спортско-рекреативна манифестација „Нарцису у походе“, а већ наредне недеље традиционални Матурски плес. Пред крај јуна креће још један МТБ маратон, уз учешће очекиваних три стотине бициклиста на алтернативним стазама преко територије више од десет локалних самоуправа, а последњих дана у месецу Рок низ Ибар као увод у „Весели спуст“ првог дана јула, а такмичење неафирмисаних рок бендова са новим песмама на Тргу српских ратнике најбољем ће обезбедити наступ пре групе Кербер следећег дана. Ликовна колонија Студеница и Дани Ушћа 7. јула увод су у други Сајам сеоског туризма пред крај месеца на коме се очекује много више учесника него прошле године. Т. Радовановић

МАГАЗИН 13.5.2018.

МАГАЗИН

13.5.2018.

Национална музејска манифестација „Музеји за 10“

ХИПЕРПОВЕЗ - Најзначајнија годишња музејска акцији има за циљ популаризацију културе, уметности и науке, као јединих правих и универзалних друштвено-историјских вредности. - У складу са темом овогодишње манифестације на званичном сајту, јутјуб каналу и профилима друшвених мрежа Народног музеја налазиће се виртуелне поставке, снимци са отварања и ауторска вођења кроз изложбе. - Овогодишња манифестација се одржава под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, а медијски покровитељ је Удружење новинара Србије. - Националној музејској иницијативи ове године се прикључило више учесника него претходних, 75 музеја и сродних институција у 44 места

ЗАНИ МУЗЕЈИ анифестација „Музеји за 10“, која обухвата Међународни дан музеја 18. мај, 14. Европску ноћ музеја дан касније и Националну недељу музеја, ове године се четврти пут заредом одржава у периоду између 14. и 20. маја. Националној музејској иницијативи, највећа до сада на територији Србије, ове године се прикључило више учесника него претходних, 75 музеја и сродних институција у 44 места. Статистика из године у годину бележи константни пораст броја посетилаца, и потврђује да манифестација сваке привуче око две стотине хиљада особа на бесплатним програмима који обухватају низ изложби и пратећих активности као што су презентације, радионице, дечји програми, предавања, јавни раз-

говори и други садржаји. Тема овогодишње манифестације је „Хиперповезани музеји. Нови приступи, нова публика“ са жељом да укаже на многобројна средства савремене комуникације као што су директни контакти, електронска пошта, инстант поруке, телефон или интернет. Глобална мрежа повезаности свакодневно постаје све сложенија, разноврснија и интегрисанија, а овом тренду се у хиперповезаном свету придружују и музеји што је разлог зашто је одабрана баш ова тема. Уверење како је немогуће схватити њихову улогу без узимања у обзир свих веза које остварују води ка ставу да су саставни део локалних заједница, њихов културни пејзаж и природно окружење па, захваљујући новој

технологији, могу допрети много даље од главних посетилаца и пронаћи нову публику приближавајући им колекције на другачији начин, дигитализацијом збирки, додавањем мултимедијалних елемената на изложбе и дељење искустава на друштвеним мрежама. Најзначајнија годишња музејска акцији има за циљ популаризацију културе, уметности и науке, као јединих правих и универзалних друштвено-историјских вредности што је повод да у краљевачком Народном музеју буде представљена централна тема манифестације на националном нивоу и програмски садржаји који приређује ова установа. Две сталне поставке Народног музеја отворене су за посетиоце сваког дана

13.5.2018.

МАГАЗИН

у периоду од 8 до 20, односно осам до 15 сати. Стална поставка у згради Народног музеја на Тргу Светог Саве обухвата археологију, друштвену, културну и ратну историју Краљева, Врњачке Бање и Рашке од праисторије до савременог доба, а у Легату Оливере Радојковић Чоловић, у Карађорђевој улици број 96, колекцију уметничких дела које чине 24 иконе и 120 слика савремене уметности, као и богату збирку намештаја и покућства са 157 предмета од порцелана, керамике, стакла и дрвета. Породична кућа са двориштем је 2012. године тестаментом пренета у власништво Народног музеја, адаптирана у галеријски простор и свечано отворена за Ноћ музеја 2016. године. У складу са темом овогодишње манифестације на званичном сајту, јутјуб каналу и профилима друшвених мрежа Народног музеја налазиће се виртуелне поставке, снимци са отварања и ауторска вођења кроз изложбе. Посетиоцима се пружа прилика да искуства посете поделе на друштвеним мрежама и допринесу да изложбе буду доступне и публици која, током трајања манифестације, физички није у могућности да посети музејске програме. У Европској ноћи музеја програм је осмишљен у складу са темом и појмом „хиперповезаност“ па ће, захваљујући дигиталним елементима поставке, публика бити у прилици да користи све погодности мултимедијалне изложбе назване Самосликање – селфи кроз српску уметност: прављење селфија, шеровање на друштвене мреже, хаштаговање и креирање онлајн галерије савремених аутопортрета.

Посебни програми Први од посебних програма је изложба београдског Природњачког музеја под називом „Метеорити гласници свемира“, која представља јединствену прилику да се шира јавност упозна са неколико највреднијих оригиналних експоната који се баштине у овој установи. Иако се, на основу података из научно популарне литературе, филма и других извора, метеорити увек сматрају интересантном и атрактивном темом,

није далеко од истини тврдња да се често греши приликом идентификације метеоритског материјала, па је тешко препознати метеорит и у случајевима кад је његов пад примећен. Изложба пружа прилику посетиоцима да науче како да разликују метеорит од обичног стенског материјала са Земље, а моћи ће да сазнају и елементарне податке као што су порекло, подела и важност изучавања ове појаве. Аутор изложбе је кустос минеролог Александар Луковић, а отварање је планирано прог дана манифестације у19 сати. Тачно у подне два дана касније биће отворен 44. по реду Дечји мајски ликовни салон под слоганом „Уметност у свемиру“, тема је везана за звезде, планете, небеска тела, али и очување планете Земље, а иницирана гостујућом изложбом под називом Метеорити, гласници свемира, која ће бити постављена у делу галеријског простора истовремено када и изложба Салона. У Народном музеју упућују на податак како је изложба инспирисала организаторе да учеснике овогодишњег Дечјег мајског ликовног салона усмере ка поменутим темама и подстакну да уметничким средствима открију нове могућности посматрања универзума. Један сат након поднева на Међународни дан музеја 18. маја у просторијама Музеја ће бити одржана едукативна радионица названа „Метеорити, гости из свемира“, а аутор је кустос Природњачке збирке Предраг Радовић. Четрнаесту по реду Европску ноћ музеја следећег дана обележиће два програма. Први је изложба „Самосликање. Селфи кроз српску уметност“ у оквиру које ће, на платоу испред музејске зграде, бити постављена мултимедијална изложба историчара уметности Јулије Башић из пожаревачког Aрт Дистрикта. Настала је као плод уверења како је уз помоћ савремених технологија могуће повратити поверење у традиционално поиману уметност, њен значај и валоризацију, због чега пројекат подразумева јединствену мултимедијалну изложбу на отвореном. На паноима ће бити изложене репродукције 25 дела најпознатијих аутопортрета српских сликара који се чувају у најзначајнијим музејским и

приватним збиркама у Србији. У питању су дела Милене Павловић Барили, Стефана Тенецког, Стевана Алексића, Милана Коњовића, Миленка Шербана, Зоре Петровић, Милоша Бајића, Живорада Настасијевића, Божидара Продановића, Марије Прегељ, Миће Поповића, Ивана Радовића, Јелене Ћирковић, Уроша Предића, Милића од Мачве, Косте Јосиповића, Александре Бебе Божић, Даниела Глида, Живка Стојсављевића, Стевана Маркуша, Оље Ивањицки, Влаха Буковца и Јована Бијелића. Поред шетње кроз отворену галерију посетиоцима се, преко јединствених QR кодова који директно повезују садржај изложбе са садржајем сајта Арт Дистрикт, пружа прилика да сазнају нешто више о настанку дела, ауторима и збиркама у којима се чувају. На сајту Арт Дистрикта припремљен је посебан одељак „изложба“ у коме се, поред основних података о сликама, ауторима, може сазнати из којих збирки потичу дела, на који начин су у њих доспела, као и стручни текстови аутора изложбе и сарадника. Свим селфијима, који током трајања изложбе буду публиковани под официјалним хаштагом #самосликање, или буду аплоудовани преко веб странице Арт Дистрикта, биће пружена мигућност да постану део савремене галерије аутопортрета и још једне дигиталне изложбе. Кроз посебну Платформу савремених аутопортрета – твој селфи, сви учесници изложбе моћи ће да учествују у креирању сопствених селфија насталих током ове изложбе или током посете било којој другој изложби која се у том моменту организује. Исте вечери, у периоду од двадесет до пола сата пре поноћи, на платоу испред Музеја за публику ће бити организован програм савремене електронске музике у оквиру кога ће наступити Никола Вемић. Овогодишња манифестација се одржава под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, а медијски покровитељ је Удружење новинара Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Украдена принцеза

Такси 5

до сада, а осветници и њихови савезници мораће да буду спремни да жртвују све у покушају да савладају моћног Таноса, пре него што он уништи цео универзум. По сценарију који је написао са Лик Бесоном стоједноминутну акциону авантуру режирао је Франк Гастамбид који, уз Салаваторе Еспозита и Сабрину Оуазани, тумачи једну од водећих улога. Филм је на репертоару биоскопа до 16. маја, а пројекције почињу у 19,30 сати.

МАГАЗИН

13.5.2018.

Три секунде за вечност

Руслан, изгубљени уметник који машта да постане витез, упознаје прекрасну Милу и заљубљује се у њу не сумњајући ни трена да је краљева кћи. Међутим, њихова срећа није дуго трајала јер зли чаробњак Черномор украде Милу како би њену љубав претворио у своју чаробну моћ, па Руслан креће у потрагу за њом како би доказао да је љубав јача од сваке магије. Осамдесетпетоминутну анимирану породичну авантуру је, по сценарију Олеха Маламужа, режирао Јарослав Војчешек, а у верзији на српском језику гласове анимираним јунацима позајмили су Бојан Перић, Тамара Драгићевић, Урош Јовичић, Марко Марковић, Никола Вујовић, Пеђа Дамјановић, Димитрије Стојановић, Стеван Пјале, Томаш Сарић, Јелисавета Караџић. Филм је на репертоару до 16. маја, а пројекције почињу у 18 сати.

Пето по реду издање популарног филма доноси неочекиван сусрет добро познатих хероја окупљених на новом задатку, а у филмском путовању без преседана на једном месту ће се срести сви ликови Марвеловог филмског универзума. Карте ће бити положене по последњи пут и то на ултимативни, најсмртоноснији начин

Постоје победе које мењају ток историје. То су победе људског духа, целе нације и хуманости, а филм „Три секунде за вечност“ је један од таквих, прича о победи и легендарном кошаркашком тренеру који је урадио немогуће. Имао је жељу да совјетски национални кошаркашки тим постане најбољи на свету, и успео је у томе тако што је у то убедио играче, а потом и цели свет. Филм „Три секунде за вечност“ базиран је на стварним догађајима из 1972. који су се одиграли током Олимпијских игара у Минхену, а фокусиран је на легендарни кошаркашки финални меч између екипа Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза, који је до тог финала сваки пут губио управо од овог противника. По сценарију Николаја Куликова и Андреја Курејчика историјску спортску драму, чије трајање за четрнаест минута премашује два сата, режирао је Антон Мегердичев, а у водећим улогама наступају Владимир Машков, Џон Севиџ и Марат Башаров. Филм се приказује до 16. маја у пројекцијама које почињу у 21,30

Најмасовнија атлетска манифестација у Европи

КРОС „КРО

МАГАЗИН

13.5.2018.

- На кросу учествовало осам стотина деце из Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. – У финалном делу такмичења по двадесет двоје такмичара у мушкој и женској конкуренцији. – Дипломе за по троје првопласираних у обе категорије. – На територији Србије трчало више од 450 ђака и деце из обданишта. - Сумирање резултата након завршеног кроса потврђују да је кроз циљ прошло 457.443 ђака и предшколаца што чини 59,87% те дечје популације

100

ОЗ СРБИЈУ“

101

нак за почетак кроса „Кроз Србију“ на коме се очекивало учешће четири стотине хиљада ученика и прешколаца у петак је, тачно у 10.02 из студија Радио телевизије Србије у Београду, дао министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић. Након што је потврдио како трка може да почне уследио је звучни сигнал за почетак трке широм Србије, у школским двориштима, парковима, спортским или рекреативним полигонима. Парк поред Православног духовног центра „Владика Николај Велимировић“ изгледао је овог пролећног преподнева затно живље него обично чему је допринело присуство осам стотина предшколаца који су, током настојања да у мањим групама што пре претрче стазу дугу око две стотине метара, поред родитеља жустро бодрили они који су већ завршили трку, али и други који су тек чекали на старт. Трка се годинама уназад традиционално одржава почетком маја под покровитељством Министарства

МАГАЗИН

13.5.2018.

102

просвете, науке и технолошког развоја а непосредни извршилац за најмлађе категорије је и овога пута била Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“. На старту испред вртића „Полетарац“ окупило се осам стотина од укупно 930 деце која користе услуге Предшколске установе, а изостала су само она која проводе излет на Златибору, или због болести нису могла да присуствују овом јединственом догађају. На позив да учествују одазвали су се сви вртићи и предшколске групе, а након полуфиналних трка право учешћа у завршници такмичења стекло је по двадесет два најбоља дечака и девојчице победника у групама. Свакој од група припала је диплома као успомена на учешће у такмичењу, а исто признање добило је и по троје првопласираних у финалној трци у мушкој и женској конкуренцији. Као ни много пута пре ове спортске манифестације ни овога пута није било најважније ко ће први проћи кроз циљ, па у Предшколској установи много значајнијом сматрају масовност уче-

шћа због чега се сви сматрају победницима. Да и поред тога није недостајало такмичарског духа најбоље сведочи жустрина са којом су сви настојали да стигну до циља али и сузе на крају трке, код једних радоснице због оствареног успеха а код других због жалости и нешто слабијих резултата. Да су најмлађи учесници овогодишњег крос такмичења стигли добро припремљени на старт потврђује довољна доза самоуверености грађене током целе године кроз низ спортских активности, а уз обавезне јутарње вежбе кондиција се стиче планинарењем и спортским активностима као што су тенис, мали фудбал и друге. Сарадник за физичку културу у Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ Дејан Јеротијевић потврђује да су сви учесници овогодишњег кроса били врло дисциплиновани и мотивисани, а онима који нису успели да остваре очекиване резултате нова прилика биће пружена следеће године у исто време. Крос „Кроз Србију“ прилика је за

најаву нових спортских активности у оквиру Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. Већ 30. јуна, на Светски дан изазова и рекреације, ако то временски услови дозволе очекује их ревијална вожња по граду под називом Бициклијада. Већ од девет сати ујутру шарена колона ће, у пратњи чланова бициклистичких клубова Металац и Чикер, родитеља и васпитача, кренути из истог парка, провозати се градским улицама а завршити на Тргу српских ратника испред споменика борцима страдалим у ослободилачким ратовима између 1912. и 1918. године. До почетка летње сезоне на градском базену, где најмлађи похађају школу пливања, следи завршна приредба којом се обележава крај једног периода у овој установи, а у време одржавања „Веселог спуста“ игре на води у сарадњи са Црвеним крстом као још једна прилика да се дан проведе на здрав и користан начин. Предшколска установа наставља сарадњу са различитим спортским клубовима, после фудбалских и тениским још са од-

бојкашким „4. краљевачки батаљон“ и „Техничар“, Пливачким ватерполо клубом Краљево, Атлетским клубом Краљево и другима. Колико се у овој установи поклања пажње спортским активностима показује жеља да се деци представи што више различитих спортова како би лакше одабрали онај који им највише одговара. Тако су пре мање од месец дана деца из обданишта Полетарац, Ратарска капија, Младост, Димитрије Туцовић, из Ратине и других група на тениским теренима поред Ибра наставила оно што је започето у јесен претходне године када је, уз помоћ чланова Тениског клуба Краљево, отпочела промоција белог спорта са циљем да се савладају први тениски кораци. Да се подједнака пажња посвећује и другим спортовима сведочи нешто раније организован турнир у малом фудбалу у сарадњи са Фудбалским клубом „Бубамара“, и промоција фудбала са клубовима „Аполон“ и „Кикер“. Значај спорта за правилан развој

најмлађих генерација никад није довођен у питање, као ни улога тренинга за које је утврђено да имају вишеструки значај у развоју сваког од њих. Осим што развијају добру кондицију и физичку спремност деца, уз бављење спортом, уче да граде поверење, смисао за тимски рад и дисциплину, а међу родитељима је при узрасту на коме треба донети одлуку често присутна дилема који спорт одабрати. Стручњаци верују да је избор за сваког родитеља велики изазов, па не препоручују прерано укључење све док моторичке способности не буду развијене у довољној мери. И док се у млађем узрасту и толеришу школице спорта препоручује се да се са првим тренинзима почне тек са поласком у школу, у првом реду са вршњацима. Сумирање резултата након завршеног Кроса „Кроз Србију“ потврђују да је кроз циљ прошло 457.443 ђака и предшколаца што чини 59,87% те дечје популације. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

103

Краљевачки кајакаши пред сезону међународних такмичења

МАГАЗИН

13.5.2018.

НАДМАШИТИ ПРОШЛ

104

- На почетку сезоне такмичења најбољи краљевачки кајакаши изборили место у националном тиму Србије. – Током ове године учешће на значајним међународним такмичењима. – Успех резултат континуираног рада стручног штаба и менаџмента Кајак клуба „Ибар“. – Тројица најбољих краљевачких кајакаша и прошле године стандардни чланови репрезентације. – Кајакаши очекују да понове успех из претходне године кад су имали седам државних првака у различитим категоријама. – Никад без три титуле државног првака. – Погледи упрти ка Олимпијади уТокију 2020. године. - Без добрих клубова нема јаке конкуренције, а без ње ни значајнијих резултата

очетак сезоне такмичења кајакаша и кануиста на дивљим водама прилика је за проверу спремности и избор најбољих представника у овим дисциплинама који ће представљати Србију на бројним међународним такмичењима. Правилима Кајакашког савеза Србије предвиђено је да се прате резултати са три изборна такмичења и збрајањем поена на основу остварених резултата одређује састав репрезентације у категоријама јуниора и сениора. Изборна такмичења се одржавају посебно за категорије спуст и слалом, а

друго и треће одржани 5. и 6. маја на стази Бук Грмчић у Ушћу, прилика су за још једну потврду успеха чланова Кајак клуба „Ибар“ који су испунили услов за учешће на европским првенствима у јунорској и сениорској конкуренцији. У конкуренцији пет клубова најбољих представника Београда, Ушћа, Ниша и Новог Пазара краљевачки слаломаши су постигли завидне резултате и успели да обезбеде места у националном тиму за предстојећа међународна такмичења. У јуниорској дисциплини К1 место

у репрезентацији Србије обезбедио је Александар Бошковић, а у истој дисциплини за сениоре Огњен Димитријевић, док је то у категорији Ц1 пошло за руком Павлу Здравковићу. Сличне резултате ова тројица такмичара остварила су и на првом изборном критеријумском такмичењу у Скопљу у обе дисциплине, спусту и слалому. Краљевачке кајакаше данас очекује ново доказивање спремности да се упусте у борбу за међународна признања. То је изборно такмичење у спусту на коме селектор националног

Фото: М. Радовановић

ЛОГОДИШЊИ УСПЕХ

105

13.5.2018.

МАГАЗИН

106

тима Горан Јовановић очекује испуњење две додатне норме краљевачких јуниора што би, каже он, била још једна потврда доброг рада у припремама за почетак сезоне. Уједно подсећа да су тројица најбољих краљевачких кајакаша и прошле године били стандардни чланови националног тима у својим старосним категоријама, Димитријевић и Бошковић у дисциплини слалом, а Здравковић у спусту. Успеси које оставрују резултат су континуираног рада стручног штаба и менаџмента клуба пред којим је још једно изборно такмичење. Ма колико успех на њему, а и свим осталим, у значајној мери зависио од финансијских средстава у клубу подсећају на формирање нове гарнитуре младих такмичара, почев од најмлађих селекција које би на предстојећим државним првенствима у категоријама пионира и кадета требало да истакну кандидатуру за учешће у јуниорској и сениорској репрезентацији. - Што се тиче других такмичења све активности клуба настављамо према

усвојеном плану и програму. Наше младе такмичаре Димитријевића и Бошковића ове године очекују такмичења у Чешкој почетком јуна, у јулу у Италији а од 16. до 19. августа у Словачкој где је на програму Европско провенство у дисциплини слалом. Ове године ће имати три значајна такмичења где ће моћи да виде где су, и како су тренирали, а циљ је пласман у полуфинале који доноси нове бенефите и померање на ранг листи. Димитријевића и Здравковића очекује Светско првенство у Швајцарској крајем маја и Европске првенство за јуниоре и млађе сениоре почетком августа у Скопљу. Као и прошле године на првом Европском купу у Бањалуци Здравковић и Димитријевић су и ове оставрили значајне резултате. Били су сребрни у Скопљу и бронзани у Бањалуци што их сврстава у сам врх кануиста пред почетак нове сезоне. У односу на број репрезентатваца радују спортски резултати чланова нашег клуба, а каква ће ситуација бити на државним првенствима тек ћемо да видимо. Очекујемо да понови-

мо успех из претходне године кад смо имали седам државних првака у различитим категоријама, од пионира и кадета до јуниора и сениора у дисциплинама спуст и слалом – каже Јовановић. Статистика из претходних година потврђује да краљевачки кајакаши никад нису завршили сезону без три титуле државних првака у појединим категоријама, а тај број је у појединим периодима достизао и осам што се сматра посебно значајним за град, али и за овај спорт на нивоу државе. Значајан успех остварен је током последње сезоне такмичења на дивљим водама кад је Кајак клуб „Ибар“ понео титулу најуспешнијег у земљи у категоријама спуст и слалом . Успеси у раду са млађим категоријама, чији су такмичари касније постизали значајне резултате на бројним такмичењима, повод су за прилику да се Јовановићу повери место селектора репрезентације Србије у слалому. У кратком периоду исту функцију је вршио и раније, а последња Изборна скупштина Кајакашког савеза Србије у марту

могућност учешћа чак и у ситуацијама кад имају знатно боље резултате од других. Кајакашки савез последњих година већу пажњу поклања такмичарима који наступају у тркама на мирним водама, што је још један од разлога што на тако значајним такмичењима нема оних у најатрактивнијим дисциплинама. - Календар такмичења за ову сезону је утврђен, па очекујем да са колегама селекторима за спуст направим стратегију и план рада да евентуално будемо конкурентни што се тиче пласмана на европским и светским такмичењима по новој номенклатури и новом правилнику. Они нам дају право да са пласманом до десетог места у Европи и свету аплицирамо за значајнија средства при Министарству омладине и спорта, категоризација је урађена, а нама предстоји да тражимо шансу са резултатима на међународним такмичењима. Кад су у питању олимпијске дисциплине у финасирање се укључује и Олимпијски комитет Србије, који донира значајна средства, а само велики рад нам омогу-

ћава да искористимо шансу – каже Јовановић. Пред стручним тимом Кајакашког савеза Србије је задатак да, после смене генерација, створи нове тимове за сваку од категорија у овом спорту, па се прилика за попуну места у националној селекцији пружа и млађим такмичарима међу којима треба тражити нове шампионе. У овом тренутку нико не гаји наду да би до врхунских резултата могло да се дође на лак начин, јер до њих води стриктно придржавање одредби усвојеног плана и програма рада и наступ и на такмичењима које финансира кајакашки савез Србије. Све ван тога потребно је да се реализује у оквиру клубова а рад селектора у наредном периоду биће, каже Јовановић, да их обилази и прати развој потенцијалних репрезентативаца како би се до краја године профилисала најбоља кајакашка селекција. Од спортских стручњака очекује се да помогну клубовима јер без добрих клубова нема јаче конкуренције, а без ње ни значајнијих резултата.

Т. Радовановић

ове године била је прилика за нову потврду става како заслужује чланство у Управном одбору ове организације. Поверење је засновано на искуству из бројних година рада у клубу, у прво време као активни спортиста и учесник бројних такмичења а касније као спортски педагог. До краја циклуса изборних такмичења селектору предстоји одговоран задатак формирања најбоље селекције која ће на адекватан начин представљати земљу на међународним такмичењима, а на половини олимпијског циклуса одговоран рад са жељом да неко од кандидата испуни норму за учешће на Олимпијади 2020. године у Токију. Иако су српски кајакаши много пута били на прагу успеха главну препреку је представљао недостатак финансијских средстава потребних за одлазак на квалификациона такмичења на којима се потврђује норма за учешће на Олимпијади. Податак да се одржавају на различитим континентима, по који пут и најудаљенијим за шта су потребна значајна средства, најчешће елиминишу

107

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 13. И 19. МАЈА

МАГАЗИН

13.5.2018.

13. мај

108

1497. — Папа Александар VI изопштио је владара Фиренце и реформатора Ђиролама Савонаролу, који је спаљен годину дана касније. 1787. — Први бродови с робијашима кренули из Портсмута према новој колонији у Аустралији, тада кажњеничкој колонији Велике Британије. 1779. — Руски и француски посредници су испреговарали мир из Тешена који је окончао Рат за баварско наслеђе. 1830. — Основана Република Еквадор, за првог председника изабран Хуан Хосе Флорес. 1846. — Конгрес САД формално објавио рат Мексику, мада су борбе у Калифорнији почеле неколико дана раније. 1848. — У Сремским Карловцима почело заседање „Мајске скупштине“ на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу. 1887. — У Београду основана Провизорна опсерваторија Велике школе. Оснивањем Републичког хидрометеоролошког завода Србије 1947. Опсерваторија постала његов део. 1888. — Принцеза Изабела Бразилска је потписала Златни закон, чиме је званично укинуто ропство у Бразил. 1913. — Руски конструктор Игор Си-

корски је полетео првим вишемоторним авионом Руским витезом, који је сам направио. 1940. — Немачка војска је прешла реку Мезу и напала Француску. 1941. — у Србији, на Равној гори пуковник Драгољуб Михаиловић основао Југословенску војску у отаџбини. 1944. — Формирана ОЗНА - Одељење заштите народа 1945. — Битка на Зеленгори, последња битка у грађанском рату између партизанског и четничког покрета. 1948. — Петнаест јеврејских насељеника кибуца Кфар Ецион је масакрирано након предаје после дводневне битке са Арпаском легијом и арапским насељеницима. 1949. — Први пут полетео први британски млазни авион „Канбера“. 1967. — Закир Хусеин је ступио на дужност као први муслимански председник Индије. 1968. — У Паризу почели званични преговори представника Северног Вијетнама и САД о окончању рата у Вијетнаму. 1981. — На Тргу светог Петра у Риму атентатор Мехмет Али Агџа је ранио папу Јована Павла II. 1990. — На стадиону Максимир, на утакмици загребачког Динама и београдске Црвене звезде избили су немири навијача. 1994. — Министри иностраних послова САД, Европске уније и Русије у

Женеви постигли сагласност о заједничкој стратегији у решавању босанског конфликта. 1999. — Перу и Еквадор потписали документ о разграничењу окончавши шест деценија дуг спор због којег су три пута ратовали. 2000. — У Новом Саду убијен Бошко Перошевић (рођ. 1956), председник Извршног већа Аутономне покрајине Војводине. 2007. — Након договора челника ДС-а, ДСС-а, и Г 17+ о формирању нове српске Владе, председник Скупштине Србије Томислав Николић поднео оставку после само пет дана проведе-

них на тој дужности.

14. мај 1607. — Енглески авантуриста Џејмс Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун. 1610. — Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона. 1643. — На француски престо дошао четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен. 1796. — Енглески лекар Едвард Џенер успешно вакцинисао против великих богиња једног осмогодишњег дечака и означио почетак модерне имунологије. 1811. — Педро Хуан Кабаљеро, Фулхенсио Јегрос и Хосе Гаспар Родригез де Франсија су збацили шпанског гувернера Парагваја и прогласили независност од Шпаније. 1900 — У Паризу отворене Летње олимпијске игре 1900., друге модерне Олимпијске игре и прве на којима су учествовале жене. 1940. — Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама, при чему је

погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа. 1948. — Давид Бен-Гурион је јавно прочитао Декларацију о оснивању државе Израел. 1955. — Осам комунистичких земаља је у Варшави потписало уговор о оснивању Варшавског пакта. 1962. — Милован Ђилас изведен пред Окружни суд и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година. 1968. — Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са Александром Дубчеком објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „Прашко пролеће“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг. 1973. — САД су лансирале Скајлаб, своју прву свемирску лабораторију. 1989. — Вођа перониста Карлос Менем постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса. 1991. - Радио-телевизија Србије почела емитовање сателитског програма - Самоубиство је извршила Ђанг Цхинг, удовица кинеског лидера Мао Цедунга, један од вођа „Културне револуције“. 1992. — Главној улици у Београду, улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара. Назив је касније промењен у краља Милана. 1999. — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођена колона избеглица код села Кориша на Косову, при чему је погинуло 87 особа, међу којима је највећи број деце. 2001. — Савет НАТО одобрио повратак југословенске војске и полиције у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја. Лидер коалиције десног центра Силвио Берлускони победио на парламентарним изборима у Италији и потом формирао 59. италијанску владу од 1945. 2002. — На донаторској конферен-

цији у Њујорку, коју су покренуле УН за прикупљање помоћи за обнову Сребренице, која је током рата у БиХ била енклава под заштитом УН, обећано 5,2 милиона долара за обнову тог града. 2003. — Пред Трибуналом у Хагу почело је суђење групи бивших официра Војске Републике Српске, Видоју Благојевићу, Драгану Обреновићу, Драгану Јокићу, оптужених за злочине у Сребреници у јулу 1995. Четврти оптужени Момир Николић је након признања кривице и нагодби са Тужилаштвом, изузет из поступка. Ирачки званичници саопштили да је из масовних гробница у тој земљи откопано преко 2.200 тела, жртава режима Садама Хусеина. Алжирска војска ослободила 17 европских туриста, које су отели исламски милитанти и држали их два месеца у Сахари. После близу четрдесет година планирања и дебата, отпочели подземни радови на заштити Венеције од тоњења. 2008. — Жистин Енен, тада најбоља светска тенисерка, објавила је да се повлачи из професионалног тениса. 2015. — Виши суд у Београду рехабилитовао је генерала Драгољуба Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у Београдском процесу.

15. мај 1440. — Ладислав V Посмрче, стар око три месеца, крунисан за угарског краља у Стоном Београду. 1536. — Енглески суд је прогласио кривим за прељубу и инцест Ану Болен, другу жену краља Хенрија VIII, и њеног брата лорда Рошфора и осудио их на смрт. 1571. — Татари су освојили и запалили Москву. 1767. — Ђенова је продала Француској острво Корзику. 1796. — Трупе Наполеона Бонапарте ушле су у Милано. 1848. — У Бечу је избио устанак против апсолутистичког режима који је приморао владу да повуче октроисани устав донет 25. априла и да распише

109

13.5.2018.

МАГАЗИН

110

изборе. 1918. — Прва авионска пошта у свету кренула је између Њујорка, Филаделфије и Вашингтона. 1923. — Велика Британија признала је Трансјордан под емиром Абдулахом као независну државу. 1935. — отворена прва линија московског метроа 1940. — У САД су почеле да се продају прве најлон чарапе. 1940. — Капитулирала је холандска војска у Другом светском рату. 1943. — Распуштена је Коминтерна. 1945. — Удруженим снагама јединице Црвене армије и НОВЈ-а истерале су Немачке трупе из Југославије у Другом светском рату. У четворогодишњем рату погинуло је, по званичним подацима, 1.706.000 људи, а земља је порушена и опустошена. 1948. — Новостворену државу Израел су напали египатски авиони, а са севера и истока либанске и јорданске трупе чиме је почео Арапско-израелски рат 1948. 1955. — У Бечу је потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938. 1957. — Велика Британија је извршила прву пробу хидрогенске бомбе у централном Пацифику. 1989. — Основан Радио Б92 Совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у Пекингу крај кинеско-совјетских раскола. 1991. — Едит Кресон постала је прва жена премијер Француске. 1992. — Хиљаде присталица опозиције у Азербејџану заузело је у Бакуу зграду парламента и председничку палату. Наредног дана с власти је збачен председник Ајаз Муталибов који је потом избегао у Москву. 1992. — Током повлачења Југословенске народне армије из Босне, у Тузли је нападнут војни конвој. Убијено 49 војника. 1996. — Десничарски лидер Атал Бихари Ваџпаји је постао премијер Индије, пошто је његова Баратија Џаната партија на парламентарним изборима освојила релативну већину. То је било

први пут да Хинду националиста добије место премијера. Скупштина СР Југославије сменила је гувернера Народне банке Југославије Драгослава Аврамовића, творца привредне реформе која је почетком 1994. земљу извукла из хиперинфлације. Аврамовић је претходног дана у свом експозеу у Скупштини оптужио владу СР Југославије да блокира преговоре са међународним финансијским организацијама и тиме гура земљу у пропаст. 1999. — Италија је добила новог председника Карла Азеља Чампија. 2001. — Шеф УНМИК-а Ханс Хекеруп потписао је у Приштини „Уставни оквир за самоуправу на Косову“ и поред противљења Срба са Косова, који су сматрали да тај највиши правни акт покрајине није у складу с резолуцијом УН о њеном будућем статусу. 2002. — Народна банка Југославије саопштила да је динар постао конвертибилан у свим текућим трансакцијама са иностранством, по први пут од 1946, када је бивша Југославија постала члан ММФ. 2003. — Хашки трибунал за ратне злочине почињене у Руанди осудио је на доживотну робију бившег министра информација Елиезера Нијитегека, а бившег градоначелника Лорента Семанзу на 25 година затвора, због учешћа у геноциду 1994. године. Бивши директор највеће аукцијске куће Сотебис А. Алфред Таубам ослобођен је из затвора, у коме је био око годину дана, због „намештања“ провизије са ривалском кућом Кристис. 2007. — Србија после вишемесечних преговора добила нову Владу премијер поново Војислав Коштуница, лидер ДСС

16. мај 1204. — Балдуин I Фландријски крунисан за латинског цара Константинопоља који су крсташи током Четвртог крсташког похода преотели Византинцима. 1532. — Фирентинци су по други пут протерали Медичије и Фиренца се поново успоставила као република.

1532. — Шпански освајач Франсиско Пизаро искрцао се с малом групом војника на северну обалу Перуа. Савладавши отпор Индијанаца, Шпанија 1572. освојила Перу и држала га у свом поседу до 1824. 1770. — У Версају се венчали француски престолонаследник Луј, касније Луј XVI, и Марија Антоанета, кћерка аустријске царице Марије Терезије. После Француске револуције 1789. осуђени на смрт и погубљени на гиљотини 1793. 1811. — Удружене британско-португалско-шпанске снаге су у бици код Албуера спречили покушај француске деблокаде опсаде Бадахоза. 1868. - Амерички председник Ендру Џонсон је ослобођен оптужби након гласања о његовом опозиву у америчком Сенату пошто је недостајао један глас до двотрећинске већине. 1881. — У околини Берлина у саобраћај пуштен први електрични трамвај. 1916. — Уједињено Краљевство и Француска су потписале Сајкс-Пикотов споразум, тајни споразум о подели блискоисточних територија Отоман-

ског царства. 1929. — У Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“, филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу. 1941. — Парламент Исланда укинуо уговор с Краљевином Данском, из 1814, по којем је земља под данском доминацијом, и прогласио независност. Независна Република Исланд проглашена 17. јуна 1944. после плебисцита. 1943. — Нацисти су угушили устанак у варшавском гету. 1961. — Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји. Био на власти до 1979, кад га је убио шеф обезбеђења. 1966. — Кинески вођа Мао Цедунг је покренуо Културну револуцију, званично као кампања да се Кина очисти од својих либералних буржоаских елемената и да се настави револуционарна класна борба. 1969. — Совјетски васионски брод „Венера-5“ приближио се Венери и избацио сонду која ће слати податке о тој планети.

1972. — Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву. 1974. — Скупштина СФРЈ прогласила Јосипа Броза Тита за доживотног председника државе. Хелмут Шмит постао канцелар Западне Немачке после оставке Вилија Бранта. 1975. — На основу резултата референдума одржаног месец дана раније, Сиким је укинуо монархију и припојио се Индији, као њена 22. држава. 1975. — Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши светски врх, Монт Еверест. 1989. — Совјетски председник Михаил Горбачов и кинески лидер Денг Сјаопинг срели се у Пекингу на Првом кинеско-совјетском самиту, чиме је и формало, после 30 година, прекинут тихи хладни рат те две највеће комунистичке државе. Аутомобилом-бомбом у Бејруту убијени либански верски вођа шеик Хасан Халид и 21 особа. 1991. — Краљица Уједињеног Краљевства Елизабета, током званичне посете САД, обратила се Конгресу. Прва краљица која се обратила Конгресу САД. 1992. — Повлачећи се из Босне, ЈНА дигла у ваздух бихаћки аеродром Жељава под планином Пљешевицом, вредан око шест милијарди долара. 1997. — Председник Заира Мобуту Сесе Секо напустио Киншасу, ка којој су незадрживо надирали побуњеници, чиме је окончана његова аутократска владавина дуга 32 године. 2001. — САД означиле Праву ИРА, део Ирске републиканске армије, као страну терористичку организацију.

17. мај 1102. — Коломан, угарски краљ из династије Арпадовића је крунисан у Биограду за краља Хрватске и Далмације. 1395. — Влашки војвода Мирча I Старији је поразио османску војску у бици на Ровинама. 1814. — Норвешка прогласила не-

зависност од Шведске и усвојила нови устав. 1861. — Томас Кук организовао први туристички „пакет аранжман“ у свету, шестодневно путовање из Лондона у Париз. 1869. — Царска јапанска војска је поразила остатке шогуната Токогуава у бици код Хакодатеа, чиме је окончан Бошин рат. 1902. — Грчки археолог Валериос Стаис је пронашао механизам са Антикитере, антички механички аналогни рачунар. 1903. — У Шпанији национализована имовина цркве и укинуте су црквене школе. 1939. — Шведска, Норвешка и Финска одбиле су Хитлеров предлог да потпишу пакт о ненападању. Пакт су потписале Данска, Естонија и Литванија. 1940. — Трупе нацистичке Немачке у Другом светском рату ушле су у Брисел. 1943. — Бомбардери РАФ су бомбардовали бране на рекама Едер, Муне и Зорпе у Немачкој. 1946. — Премијер Румуније у време Другог светског рата Митри Антонеску осуђен на смрт и стрељан због сарадње с немачким нацистима. 1949. — Уједињено Краљевство признала независност Републике Ирске и потврдила припадност Северне Ирске Уједињеном Краљевству. 1954. — Врховни суд САД је оспорио пропис из 1896. да образовање треба да буде „одвојено, али једнако“, чиме је формално одбачена расна сегрегација у државном школском систему. 1965. — Први пут пренет ТВ програм у боји из Велике Британије у САД. То је био пренос емисије америчке ТВ мреже НБЦ „Нови поглед на стару Енглеску“ преко америчког комерцијалног телекомуникационог сателита „Ерли Бирд“. 1966. — Основана Математичка гимназија у Београду. 1967. — Египатски председник Гамал Абдел Насер је затражио повлачење мировне мисије Уједињених нација са Синајског полуострва.

111

13.5.2018.

МАГАЗИН

112

1973. — Специјални комитет америчког Сената почео истрагу о афери Вотергејт у којој су присталице републиканске странке биле оптужене да су пред председничке изборе 1972. ради шпијунаже провалиле у седиште Демократске странке. Администрација тадашњег председника САД Ричарда Никсона оптужена је да омета истрагу, па је покренут поступак за опозив председника. Никсон је у августу 1974. дао оставку, а председнички положај преузео је дотадашњи потпредседник Џералд Форд. 1974. — У три експлозије аутомобила-бомби у центру Даблина 32 особе су погинуле, а више стотина је рањено. 1987. — Ирачки ратни авион F-I Мираж испалио је две егзосет ракете на амерички војни брод УСС Старк који је патролирао Персијским заливом, усмртивши 37 и ранивши 62 морнара. 1990. — Генерална скупштина Светске здравствене организације је уклонила хомосексуалност са списка психијатријских болести. 1997. — Лоран Кабила је са својим трупама ушао у Киншасу, преузео власт у Заиру и променио назив државе у Демократска Република Конго. Кабила је убијен у покушају државног удара у јануару 2001, а власт је преузео његов син Жозеф. 1998. — Припадници сепаратистичког покрета „Тамилских тигрова“ убили су Сароџинија Јогесварана, градоначелника Џафне, града на северу Шри Ланке. 1999. — Изборе у Израелу добио вођа Лабуристичке партије Ехуд Барак, чиме је окончана трогодишња владавина премијера Бенјамина Нетанјахуа, лидера десничарског Ликуда. 2000. — Влада Србије преузела београдски радио и телевизију „Студио Б“ упадом полиције у редакције. Власти су у наредним месецима на различите начине онемогућавале рад независних електронских медија у Србији и истовремено отварале нове под државном контролом и контролом владајућих партија. У Индонезији одржано прво суђење за кршење људских права. У том процесу двадесетчетворо војника и

цивила оптужено је за убиство десетина сељака у масакру у провинцији Асех 1999. 2001. — Свих 30 путника, укључујући и иранског министра саобраћаја Рахмана Дадмана и заменике министара из његове делегације погинуло је када се на северу Ирана срушио руски авион Јак-40. 2002. — У Нишу постигнут договор између Српске и Македонске православне цркве. 2003. — У највећој поплави у последњих 50 година, која је после великих киша задесила Шри Ланку, погинуло је око 250 људи, око 55.000 кућа је потпуно уништено, а нека села су збрисана са лица земље. Процењено је да је око 150.000 људи остало без крова над главом. 2008. — У 23 града у Србији одржана културна манифестација Ноћ музеја коју је посетило преко 450.000 посетилаца. Ово је пета година како се Србија укључила у „Европску Ноћ музеја“.

18. мај 1096. — Око 800 Јевреја је убијено у Вормсу током Првог крсташког рата. 1268. — Крсташка Антиохијска кнежевина је пала под власт мамелучког султана Бајбарса после опсаде Антиохије. 1291. — Падом Акре је окончано присуство крсташа у Светој земљи. 1565. — Почела је велика опсада Малте, у којој су османске снаге неуспешно покушале да освоје Малту. 1652. — Роуд Ајланд је усвојио први закон у англофоној Северној Америци којим је ропство стављено ван закона. 1756. — Почео је Седмогодишњи рат када је Велика Британија објавила рат Француској. 1803. — Британија објавила рат Француској због Наполеоновог уплитања у унутрашње ствари у Италији и Швајцарској. 1804. — Наполеон Бонапарта проглашен за цара Француске. У децембру крунисан као Наполеон I. 1896. — Врховни суд САД је пресудио у случају Плеси против Фергусона

да је доктрина „одвојени, али једнаки“ у складу са америчким уставом. 1944. — У Совјетском Савезу почело протеривање више од 200.000 Татара са Крима под оптужбом да су сарађивали с Немцима. 1941. — Немачки бојни брод Би-

змарк у пратњи тешке крстарице Принц Еуген, на своју прву и последњу мисију под тајним називом Вежба Рајна (нем. Rheinübung) под командом немачког адмирала Гинтера Литјенса.. 1954. — На снагу ступила Европска конвенција о људским правима.

1974. — Индија извршила прву нуклеарну пробу у пустињи у Раџастану и постала шеста земља која је извела нуклеарну експлозију. 1988. — Почело повлачење совјетских војника из Авганистана. 1992. — Комесаријат Уједнијених нација за избеглице саопштио да је из СФРЈ због рата избегло 1,3 милиона људи, што је створило највећу избегличку кризу у Европи од Другог светског рата. 1996. — Романо Проди постао премијер 55. сазива Владе Италије од Другог светског рата. Под притиском међународне заједнице председник Републике Српске Радован Караџић повукао се са места председника Републике Српске. Дужност председника преузела потпредседница Биљана Плавшић. Међународни суд за ратне злочине у Хагу у новембру 1995. оптужио Караџића за ратне злочине и геноцид. 1998. — Влада САД поднела велику тужбу против корпорације „Мајкрософт“, најјаче софтверске компаније на свету, због монопола. 1999. — Влада у Сијера Леонеу и побуњеници договорили прекид ватре, окончане седмогодишње борбе. 2000. — Савет безбедности УН једногласно усвојио ембарго на оружје против Етиопије и Еритреје, као последицу поновног захуктавања њиховог двогодишњег пограничног рата. 2013. Такмичење песме евровизије 2013 финале у шведској у Малмеу.

19. мај 530. — Краља Вандала и Алана Хилдериха свргнуо његов синовац Гелимер чиме је изазвана византијска војна интервенција и освајање северне Африке од стране Јустинијановог војсковође Велизара 534. године. 1635. — Француска у Тридесетогодишњем рату објавила рат Шпанији. 1649. — Дуги парламент је усвојио закон којим је Енглеска проглашена комонвелтом и остаће република наредних 11 година. 1802. — Наполеон Бонапарта установио Орден легије части за цивилне

и војне заслуге. 1866. — срушена Стамбол капија у Београду 1871. Србин, Петар Манојловић послао из Беча свом ујаку, адвокату Деметрију Манојловићу у Сомбор, најстарију познату поштанску разгледницу. Разгледница је потом враћена у Беч. Написана је на српском језику, ћириличним писмом. 1930. — Белкиње у Јужној Африци добиле право гласа. 1934. — Звено и бугарска војска су извели државни удар у Бугарској и поставили Кимона Георгијева за новог премијера Бугарске. 1945. — Више од 40 америчких бомбардера напало Токио у Другом светском рату. 1961. — Венера 1 је постала први објекат који је начинио човек који је прошао поред Венере. 1974. — Тесном већином Валери Жискар Д’Естен победио Франсоа Митерана на председничким изборима у Француској. 1989. — Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената. 1991. — Упркос бојкота локалних Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ. 1997. — У Бангладешу у снажном циклону живот изгубило најмање 350 људи, а више од милион остало без кућа. 1998. — Индонежански студенти упали у зграду Парламента у Џакарти, захтевајући оставку шефа државе Сухарта. 2000. — Кина и Европска унија постигле споразум о трговини, Кини отворен пут у Светску трговинску организацију. Кина наредне године примљена у СТО. 2001. — На састанку у Египту министри иностраних послова арапских земаља предложили суспензију политичких контаката с Владом Израела до престанка оружаних напада Израела на Палестинце.

113

114

МАГАЗИН 13.5.2018.

115

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs