MagazIN 334 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 334 * 6. мај 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

6.5.2018.

У овом броју: У знаку имендана Све краћа колона За враћање достојанства и права Важнији од свих Први Бесмртни пук Брже до излечења Крупнимкорацима до циља Планови амбициозни али реални

10 20 24 28 36 42 46 54

Други балкански рат Признање за истрајну љубав Пет минута громогласне тишине Борба за свако дете Атмосфера средњег века Јубиларана „Дама године“ На репертоару Биоскопа „Кварт“ Виетз племените вештине Времеплов

58 66 70 76 84 92 96 100 106

МАГАЗИН 6.5.2018.

Где смо били, шта смо радили у априлу?

МАГАЗИН

6.5.2018.

У ЗНАКУ ИМЕНДАНА

- Са десет програма током недељу дана обележен имендан Краљева 19. април. – Краљевачки волонтери други пут у акцији „Сто као један“. – Двадесет пет пролећа Дана јоргована. – Краљево домаћин становницима ученичких домова из пет региона са простора Србије. – Јавни позив председнику Србије и председници Владе да се изјасне о будућности Аеродрома „Морава“. – Дан Војске Србије први пут на Тргу српских ратника. – Потписан Меморандум о разумевању и подршци развоју органске пољопривреде

рвог радног дана у априлу градоначелник Краљева др Предраг Терзић је примио амбасадора Палестине Мохамеда Набхана, а састанку су присуствовали начелник Рашког управног округа Небојша Симовић, помоћник градоначелника задужен за културне манифестације и сарадњу са партнерским градовима Сретен Јовановић, директори Народног музеја, Туристичке организације и Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа. Повод доласка у Краљево било је предавање под називом „Блиски Исток и Балкан“ које је Набхан одржао у Народном музеју. Податак да Светски дан Рома пада на Ускрс 8. априла повод је да градоначелник Краљева прими представнике ромских удружења три дана раније и, као и ранијих година у ово време, поразговара са проблемима који оптерећују ову заједницу. Шести дан априла је датум кад се обележава Дан цивилних инвалида рата што је повод да венце и цвеће на

МАГАЗИН

6.5.2018.

хумке стрељаних у октобру 1941. године положе представници локалне самоуправе и Удружења цивилних инвалида рата Краљева и Врњачке Бање. - Вама који васкрсење Господа Исуса Христа славите по Јулијанском календару, честитам највећи и најрадоснији хришћански празник –

Васкрсење Христово. И уочи највећег и најрадоснијег хришћанског празника, своје молитве уздигнимо ка Господу да, уз благодат, опроштај и љубав Његову, пребродимо све животне недаће. Молимо се за разборитост и мудрост у поступању, за љубав према ближњима и непријатељима својим, за снагу васкрслог Хри-

срећу и свако добро, поштовани суграђани, Срдачно Вам честитам празник – Христос васкрсе – Ваистину васкрсе! – поручио је суграђанима посредством медија градоначелник Краљева. Дан касније је на Тргу српских ратника отворена манифестација посвећена промоцији активног туризма и

адреналинских спортова, у организацији Туристичке организације Краљева и AMSK „GTC racing KV“. Пре концерта краљевачких рок група представљени и нови чланови са којима клуб отпочиње нову сезону такмичења у мото спорту а, уз дефиле мотоцикла, демонстрирана је вештина вожње и њихове перформансе. Једанаести дан априла прилика је за редовни састанак Градског одбора за обележавање стогодишњице од завршетка Првог светског рата. У оквиру планираних активности у сарадњи са Краљевачким позориштем, у уторак, 17. априла је изведена донаторска представа „Пиџама за шесторо“, а прикупљена новчана средства биће употребљена за изградњу војничке спомен-капеле на планини Чемерно, посвећене погинулим војницима, подофицирима и официрима Војске Краљевине Србије у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године. Циљ да свака учесница добије подстрек и осећа се привилеговано због живота који води, инспирише и моти-

Фото. М. Радовановић

ста који је победио највећег непријатеља живота. Молимо се Богу да нам на путу спасења васкрсли Христ у ове дане, и све дане, подари духовни и свеопшти мир и слогу и да у нашем Краљеву живимо у љубави, разумевању и поштовању. Са молитвеним жељама да Вама и Вашим ближњима Бог дарује здравље,

МАГАЗИН

6.5.2018.

више жене да живе живот какав желе, постигну своје циљеве и да на том путу до успеха буду срећне, само су неки од повода да Савет за родну равноправност града Краљева организује „Булевар женских тајни“ као прилику за сусрет жена које живе на територији града, а баве се различитим пословима од пољопривреде, предузетништва до медицине, просвете, политике...

У петак 20. априла представници града Краљева и Удружења „Феномена“ потписали су Меморандум о разумевању и подршци развоју органске пољопривреде у Златиборском, Рашком и Подунавском округу чији је циљ успостављање сарадње у промовисању и подршци развоју органске пољопривреде у Србији, у мери у којој свака од укључених страна може највише допринети. Потписници Меморандума су и општине Ариље и Велика Плана и град Ужице, као и удужења грађана и грађанки „Асоцијација за развој Ибарске долине“ из Краљева, „Црвена ранка“ у име неформалног удружења пољопривредних произвођача „Слоу фуд Гледић“, „Органски плодови Ариље“, „Центар органске пољопривреде Ужице“, „Удружење Слоу Фуд мрежа младих у Србији“ из Велике Плане и Удружење „Центар за истраживање јавних политика“ из Београда. Богат програм свечаности обележавања 136. годишњице садашњег

имена града отпочео је шест дана раније програмом „Музички таленти граду“ у Дому Војске Србије уз учешће ученика Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и Балетске групе „Траг“. Већ следећег дана у Галерији Маржик је отворена изложба слика насталих у Студеничкој ликовној колонији, а у просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, у оквиру програма под називом „Песници завичају“, крљевачки песници говорили су стихове посвећене граду. Дан уочи празника у холу испред Свечане сале Градске управе отворена је изложба Историјског архива под називом „Краљевско Краљево“, а на седамнаест паноа сликовито и упечатљиво испричана прича о времену владавине краља Милана Обреновића у периоду између 1868. и 1889. године када је Србија направила велики искорак у правцу прогреса и приближавања модерним европским државама. Централни догађај овогодишњег обележавања имендана је

свечана академија под истим називом 19. априла кад се навршава 136. година од краљевског указа којим је турско име касабе замењено примеренијим. У програму састављеном од беседничких, поетских и музичких детаља, о значају овог датума говорио је градоначелник др Предраг Терзић, а о историјској прошлости града, са акцентом на дане и време када је Карановац преименован у Краљево, историчарка Весна Милојевић. У уметничком делу програма учествовали су песници Милоје Радовић и Радослав Премовић, а свечаност је извођењем химне Боже правде, и две композиције Исидора Бајића, обогатио наступ Хора Свети арханђел Стефан под управом Милене Стојановић. У касним поподневним часовима истог дана у Народном музеју је представљен рад и дело београдског Историјског института, а богат програм је припремљен и за следећи када је, 25. пут узастопно, организована манифестација „Дани јоргована“ чији је носи-

лац и овога пута било Друштво српскофранцуског пријатељства „Света Јелена Анжујска“. Већ од поднева 20. априла ученици краљевачких основних школа су на Тргу српских ратника присутнима делили јорговане, а сат касније у Свечаној сали Градске управе почела свечана академија под називом „Двадесет пет пролећа Дана јоргована“. Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је за поподне 20. априла припремила изложбу слика Перице Данкова, а програм обележавања имендана Краљева је исцрпљен одржавањем прве по реду меморијалне бициклистичке трке назване по имену прошле године преминулог бициклистичког аса Радоша Чубрића. Промотивну вожњу је организовао Бициклистички клуб „Металац“, а након старта на Тргу српских ратника учесницима је до нешто више од четрдесет километара удаљеног циља код Храма Светог Саве требало скоро два сата. Представницима медија је уочи

имендана упућен изненадан позив градоначелника Краљева за конференцију са темом обавијеном велом тајни. Неизвесност је сутрадан отклонио др Терзић јавним позивом председнику Републике Србије Александру Вучићу и премијерки Ани Брнабић да дођу у Краљево и кажу шта је потребно заједнички урадити на изградњи приступних саобраћајница, инфраструктурних прикључака и доградњи полетно слет-

МАГАЗИН

6.5.2018.

не стазе како би Аеродром „Морава“ коначно прорадио. Након бројних различитих информација о будућем статусу аеродрома у Лађевцима, између осталих и изјаве премијерке да то у овом тренутку није приоритет, др Терзић потврђује како користи сваку прилику за промоцију активности које су у интересу грађана Краљева због чега верује да би председница Владе Србије могла да промени мишљење. Уједно је изразио спремност локалне самоуправе да све што буде изграђено средствима буџета буде пренето у власништво државе. - Ја знам да Краљевчани хоће да имају аеродром и знам да је најбољи начин за управљање аеродромом да га држава води, да га води професионални менаџмент, људи који знају да увећају број путника на неком аеродрому, који знају како аеродром функционише, а не да овде изаберемо неког партијског мољца и поставимо га тамо да прима велику плату, а да цео аеродром стагнира. Ако Нишлије не желе Краљевчани желе аеродром и

молим вас да ту нашу молбу узмете у разматрање. Мене не занимају различита мишљења која се истичу из месеца у месец, из године у годину, а да аеродром остаје затворен. Смета ми кад видим да се у неким другим градовима буне што државна својина треба да пређе у државну својину. Ми хоћемо да наш аеродром ради и уопште ме не занима на који начин. Технички услови постоје и ми више нећемо да чекамо – потврдио је градоначелник Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности је издало решење којим се, поводом обележавања Дана Војске Србије 23. априла, а ради одржавања низа манифестација, привремено обуставља саобраћај у Улици „IV краљевачки батаљон“, од раскрснице са Хајдук Вељковом улицом до раскрснице са Чика Љубином, због чега је у том периоду саобраћај моторних возила преусмерен на околне улице. Прослава Дана Војске Србије је, у сарадњи са локалном самоуправом,

организована на Тргу српских ратника где је обављено постројавање јединица лоцираних у Гарнизону Краљево, тактичко-технички збор дела наоружања, опреме и ратне технике којом јединице располажу и изведен пригодан културно-уметнички програм. На тактичко-техничком збору приказано је лично и колективно наоружање пешадије, савремена телекомуникациона средства, средства војне полиције, оптоелектронска средства, приказ извиђачког одељења, као и део борбених возила и оруђа. У организацији Удружења трансплантираних пацијената и пацијената којима је потребна трансплантација органа „Заједно за нови живот“, уз подршку града Краљева је одржана трибина „Значај трансплантације и донирања органа“. Поред председника Удружења, на трибини су говорили представници Министарства здравља и Клиничког центра Србије, као и пацијенти који су трансплантирани и пацијенти који су на листама чекања за трансплантацију

органа, а посетиоцима је пружена прилика да потпишу донорске картице. Град Краљево је од 20. до 22. априла био домаћин 22. републичког сусрета домова у културно-уметничком стваралаштву – Домијада 2018. у коме је ове године учествовало пет региона, Западна Србија, Шумадија, Поморавље и Браничево, Југоисточна Србија, Београд и Војводина, са око 450 ученика. Поред представника локалне самоуправе свечаном отварању у Дому Војске Србије присуствовали су директор Дома ученика средњих школа Краљево Драгутин Карановић и начелни це Сектора за стандарде и студентска питања Министарства просвете, науке и технолошког развоја Марина Хасановић. Истог дана је, на територији седамнаест градова и општина слива Западне Мораве, а поводом Светског дана планете Земље, други пут организована волонтерска еколошка акција под називом „Сто као један“. Прва акција овог типа, под истим називом, организована прошле године поводом Међу-

народног дана смањења ризика од природних катастрофа који се обележава 13. октобра. Акцију су подржали Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“, уз чију су помоћ обезбеђене мајице и качкети за све учеснике, Стална конференција градова и општина, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Програм за развој Уједињених нација и Kанцеларија за управљање јавним улагањима, уз логистичку подршку интернет платформе volonter.rs. Идеју да се, у исто време, на 101 локацији слива Западне Мораве очисте приобаља водотокова активним учешћем су подржале све општине и градови са овог подручја. Акција је организована широм територије града Краљева, на левој обали реке Ибар, око реке Рибнице, код вртића „Звездани гај“, у Жичком и Конаревском поље, у Витковцу и са обе обале реке Груже. Последњег дана у месецу Савет за родну равноправност града Краљева је најавио обележавање 9. маја Дана по-

беде над фашизмом. Обележавање од ове године у Краљеву прати „Бесмртни пук“, након полагања венаца и цвећа шетња од Споменика отпора и победе код железничке станице дефилеом до центра града. Конференција одржана тим поводом прилика је за подсећање на улогу жена у борбама за ослобођење земље у периоду од 1941. до 1945. године и потврду да је у редовима Народно-ослободилачке војске на територији Југославије у борбама учествовало око сто хиљада жена од којих је 25 хиљада погинуло, 40 хиљада рањено, док је три хиљаде остало потпуно неспособно за рад. У току Другог светског рата око две хиљаде жена су постале официри, Партизанску споменицу 1941. године добило је 3.344, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена. Истог дана је најављен концерт Бојане и Николе Пековић, са групом „Уметничка породица“ у Великој дворани Коларчеве задужбине у Београду. Т. Радовановић

МАГАЗИН 6.5.2018.

МАГАЗИН

6.5.2018.

Првомајска будилица улицама града

СВЕ КРАЋА - Дувачки оркестар „27. септембар“ првомајском будилицом улицама града и ове године подсетио на време кад се Међународном празнику рада придавао много већи значај. – Све мање интересовање Краљевчана за првомајску шетњу улицама града. – Шетња без бивших радника краљевачких предузећа који нису искориситили јединствену прилику за изражавање незадовољства тренутним положајем. – У колони исти људи, из године у године у све мањем броју одинама уназад у раним јутарњим часовима 1. маја Дувачки оркестар „27. септембар“ првомајском будулицом подсећа на време кад се Међународном празнику рада придавао много већи значај него данас. Музичари су се и овог 1. маја окупили испред просторија Ватрогасног

дома да би се, у уобичајеној формацији праћени групом грађана које је било могуће избројати на прсте, главном улицом упутили од Дома војске према укрштању са Улицом Војводе Путника. По сунчаном пролећном дану наставили су до раскрснице са Југ Богдановом улицом, а онда Улицом октобарских

жртава стигли до споменика на Тргу српских ратника где је извођењем последње нумере популарних трубача, и фотографијом за успомену, стављена тачка на овогодишње подсећање да се Међународни празник рада у овој средини обележава на начин како је то чињено деценијама уназад.

А КОЛОНА Све време су дуж маршруте одјекивали звуци препознатљивих маршева и мелодија који су пленили пажњу малог броја суграђана који су се у то време затекли на градским улицама, и оних који су са прозора станова посматрали необичну колону. Највернији посматрачи и овога пута били су запослени у кафићима дуж главне улице, у ово време потпуно празним, и у трговинским објектима дуж уобичајене маршруте, док су, као и свих претходних година, мобилним телефонима покушавали да направе по који снимак за сећање на овај дан. Одмах иза чланова оркестра улицама града је прошетала група ентузијаста који одржавају ову традицију, а онима који годинама прате манифестацију није могло да промакне како је њихов број из године у годину све ма-

њи, па нема многих који су ранијих година на време стизали на зборно место испред просторија Добровољног ватрогасног друштва Краљево. Претходних година велико интересовање за присуство овом догађају нису показали ни представници локалне самоуправе, али ни синдикалних организација којима је први мај прилика за подсећање на тежак положај радника. Онима који знају повод за установљење Првог маја као Међународног дана рада није могла да промакне чињеница како су прилику за изражавање незадовољства тренутним положајем пропустили бројни бивши радници краљевачких предузећа, „Магнохрома“, Фабрике вагона“, „Аутотранспорта“, Папирпромета, Природног лечилишта Матарушка и Богутовачка бања...

Заједничка фотографија за успомену и ове године је увод у традиционални одлазак у Ресторан „Париз“ са друге стране трга где учесници скупа сваке године настављају дружење, ове тражећи нове разлоге и за све мање интересовање Краљевчана да им се придруже. Првомајска будилица није привукла ни пажњу краљевачких медија, а на Тргу српских ратника колону је дочекала само екипа краљевачког дописништва Радио-телевизије Србије. Нису се медији ни претходних година претргли у извештавању са овог догађаја, па су се задовољили евентуалном изјавом неког од старијих учесника и кратком шетњом Омладинском улицом до центра града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.5.2018.

Народна странка пред Међународни празник рада

МАГАЗИН

6.5.2018.

ЗА ВРАЋАЊЕ ДОСТО

- Народна странка је нова политичка снага која брани националне и грађанске вредности, има програм снажног развоја Србије и жели да подржи домаћу привреду, раднике и село. - Србији потребна политика која служи народу, а не шачици партијских функционера и тајкуна. - Постојећа власт обесправила раднике и довела Србију до просјачког штапа а послодавци, заштићени влашћу и потезима државе, не поштују ни минимум радничких права. - Ако се неко усуди да критикује моментално се проглашава организатором, или актером, државног удара, домаћим издајником и нерадником. - Од летаргије и очајања нема велике користи, па треба подићи глас и изборити се за промене у друштву које воде побољшању живота

ОЈАНСТВА И ПРАВА

еђународни празник рада Први мај обележава се широм света у знак сећања на догађаје из 1886. године када су стотине хиљада америчких радника изашли на улице Чикага да би захтевали опште прихватање осмочасовног радног дана. Иако прва два дана маја те године није било насиља трећег је у Мек Кормик Риперу дошло до туче између чланова синдиката, који су спречени да дођу на посао, и оних који нису припадали синдикату а Мек Кормик их запослио уместо њих. Многобројна и добро наоружана полиција се, палицама и ватреним оружјем, умешала како би повратила ред, убијено је четири радника чланова синдиката, а велики број повређен. Група анархиста је, испровоцирана акцијом полиције, позвала раднике да се наоружају и следећег дана учествују у масовним демонстрацијама на Тргу Хејмаркет. Иако је изгледало да су демонстрације са само три хиљаде учесника биле потпуни промашај особа чији идентитет никад није утврђен, а верује се да је у питању полицијски провокатор, бацила је бомбу која је убила седам и ранила 67 полицајаца. На Првом конгресу 2. Интернационале 1889. одлучено је да Први мај буде заједнички празник свих земаља, на коме

МАГАЗИН

6.5.2018.

радничка класа треба да манифестује јединство захтева и класну солидарност. Од тада се сваке године у целом свету обележава трагични Хејмаркетовски догађај уз настојање да се брани право на рад, достојанствен живот и положај у друштву. Празник рада је повод да незадовољство због материјалног и социјалног положаја радника у Краљеву, и поражавајућег стања у друштву, изрази Градски одбор Народне странке уз позив грађанима да се придруже борби за унапређење права запослених и враћања достојанства грађанима. За то је искоришћен дан уочи празника кад су на Тргу српских ратника грађанима подељени пригодни флајери којима се указује да је Народна странка нова политичка снага која брани националне и грађанске вредности, има програм снажног развоја Србије и жели да подржи домаћу привреду, раднике и село. Народњаци поручују да је Србији потребна нова политика која служи народу, а не шачици партијских функционера и тајкуна, али и да се без добре организације не може стати на пут режиму који се сматра ненародним, нити променити тренутни систем. Уверење да грађани Србије заслужују боље повод је за позив како би се заједничким снагама допринело да држава

постане ефикасна, а грађани добростојећи. Народњаци поручују како пружају подршку домаћој привреди и чувању националних ресурса, залажу се за снажну подршку сељаку и веће субвеције пољопривреди, враћање свега што је отето пензионерима од 2014. године, долазак квалитетних инвеститора са сопственим капиталом и савременим технологијама, останак младих и пружање једнаке прилике свима, без обзира на страначки статус, функционалну децентрализацију, кажњавање свих који су проневерили државну имовину, или учествовали у пљачкашким приватизацијама. - Градски одбор Народне странке жели да каже грађанима да је неопходна борба за враћање достојанства и права радника и у Краљеву и у Србији, јер је постојећа власт обесправила раднике и довела Србију до просјачког штапа. Радници примају најминималније зараде у Европи, катастрофалним измемана Закона о раду, и форсирањем страних иинвестиција уз субвенције,доведени су у ситуацију да буду незаштићени и уплашени за своја радна места, а послодавци, заштићени влашћу и потезима државе, не поштују ни минимум радничких права. Власт је на најбаналнији начин увела умањење зарада и

деветнаестог века. - Морамо поново да кренемо у борбу, а Народна странка ће се својим активностима потрудити да издејствује хитно измене Закона о раду, укидање закона о умањењу зарада и пензија грађана Србије и израду социјалних карти како би се на најадекватнији начин помогло посебно грађанима Краљева.Захтеваћемо формирање државне комисије која би се бавила акредитацијом факултета и издавањем диплома, како би зауставили трговину диплома, а и поништавање диплома издатих на нелегалан начин. Захтеваћемо децентрализацију у свим областима живота, нарочито финансијску јер је у последњим изменама Закона о финансирању локалних самоуправа повећан проценат захаватања републике из локалних буџета. Локалним буџетима је остављен минимум, а локалним самоуправама се са републичког нивоа враћа на кашичицу, само оним послушним према политичким критеријумима а не према томе како раде на развоју привреде инфраструктуре и задовољавању интереса грађана –каже Милановић. Од оснивања Градског одбора пред крај претходне године кратки период неактивности био је условљен трагањем за

одговарајућим просторијама за рад у којима се од недавно грађанима пружа прилика за критике и похвале, али и сугестије као основе на којој правни тим гради стратегију за пружање помоћи. Прве информације потврђују велико интересовање Краљевчана, а у Градском одбору Народне странке најављују низ нових активности за које траже подршку грађана због уверења да од летаргије и очајања нема велике користи,па треба подићи глас и изборити се за промене у друштву које воде побољшању живота. Представницима Народне странке у републичком парламенту пружена је могућност да изнесу ставове, што се сматра посебно значајним и време кад су медији затворени према опозицији до мере да се ретко где може чути мишљење супротно мишљењу челника владајућих партија. Током првих неколико месеци на локалној политичкој сцени још нема наговештаја о могућности сарадње са другим опозиционим странкама, али се формирањем Савета за Србију очекује стварање јаког фронта који снагу треба да покаже на следећим изборима. До тада предстоје две године озбиљног рада у стварању страначке инфраструктуре и мотивисању грађана на промену мишљења.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

пензија грађана, а истовремено се бахати изградњом фонтана, постављањем разноразних јелки, јарбола и осталог. Ако се неко и усуди да критикује, да каже да ситуација у Србији није добра, да су радничка права угрожена и да радници немају минимум минимума права, моментал но се проглашава организатором, или актером,државног удара,домаћим издајником и нерадником –каже потпредседница Градског одбора Верица Милановић. Из редова Народне странке стиже упозорење да је ситуација у Краљеву гора него у другим деловима земље што на најбољи начин потврђује раст броја незапослених, корисника социјалне помоћи и услуга Народне кухиње. У исто време локалној власти се на половини мандата замера због неиспуњених обећања из предизборне кампање, првенствено оних која се везују за градњу затвореног базена, отварање нових фабрика и радних места, али и на незаконитом трошењу пара из градске касе. Чврсто уверење да власт неће учинити ништа како би се ситуација променила повод је за позив грађанима да подигну глас и приступе борби за враћање радничких права за која су се радници Чикага изборили након великих протеста пред крај

Пред усвајање Закона о климатским променама

МАГАЗИН

6.5.2018.

ВАЖНИЈИ ОД СВИХ

- Закон који третира заштиту животне средине сматра се једним од најзначајнијих који ће донети актуелни састав Народне скупштине. - Посебну пажњу треба посветити заштити животне средине која је последњих десетак година темељно уништавана. - Географски положај Краљева, број становника и привредно наслеђе у непосредној су вези са великом количином отпада, посебно у оним предузећима која одавно не раде. – Приоритетно решавање питања отпадних вода, комуналног и сваког другог отпада. - Србија у пречишћавање отпадних вода мора да инвестира око пет милијарди евра и око две милијарде у прераду комуналног отпада. - Током последње три деценије у земљу је закопана прилична количина опасног отпада. - Министарство заштите животне средине није формирано да би статирало

6.5.2018.

МАГАЗИН

одатак да се Србија налази у појасу који ће бити највише погођен климатским променама, јер ће средња годишња температура у региону у коме се налази расти брже него у већини осталих делова света, повод је за потребу да Народна скупштина што пре донесе Закон о климатским променама. Још важнијим се сматра потреба да се почне са применом мера које предвиђа, од ограничења емисије гасова са ефектом стаклене баште до пошумљавања као једним од најефектнијих и најважнијих начина за одговор на климатске промене. Иако се значајном оцењује чињеница да је Србија већ направила велики број корака у правцу прилагођавања међународним, и свим другим, стандардима важним за посвећивање више пажње климатским променама сматра се чињеница да ће закон дотицати све области живота и друштва,

што значи да ће морати да буду прилагођени међународним стандардима и потребама. Јавна расправа о Закону о климатским променама повод је за долазак у Краљево министра заштите животне средине Горана Тривана и потврду да се закон који третира ову материју сматра једним од најзначајнијих који ће донети актуелни састав Народне скупштине. Разлог се налази у чињеници да су климатске промене општеприсутан феномен који утиче на све делатности и облике живота у друштву, па ће усвајањем морати да буду прилагођене све политике како би се ублажили негативни ефекти климатских промена. Списак неопходних активности је подугачак, а поред понашања према животној средини подједнако укључује мере које се могу, а ли и оне које се не могу, применити у исто време. И поред чињенице да Србија не

спада у ред земаља које их имају превише најзначајнијом се сматра емисија гасова са ефектом стаклене баште у периоду у коме се очекује развој привреде. Баш због тога, каже министар Триван, неопходно је посветити посебну пажњу заштити животне средине која је последњих десетак година темељно уништавана. Није превише охрабрујућ податак како то није ново у односу на земље које су још пре четврт века прошле кроз исту фазу развоја и технолошке револуције. Због тога се посебно важним сматрају поуке из њиховог искуства и одустајање од технологија које негативно утичу на квалитет животне средине. Географски положај Краљева, број становника и привредно наслеђе у непосредној су вези са великом количином отпада, посебно у оним предузећима која одавно не раде. - Мораћемо озбиљно да се позаба-

вимо тим проблемима и да животну средину доводимо у ред. Оно што је на почетку најважније и у Краљеву је брига, и тежња, да се прво приступи пројектима који ће решити питање отпадних вода, комуналног и сваког другог отпада. Да би се то десило локална самоуправа мора да изради пројектно техничку документацију, јер без ње не можемо инвестирати чак ни да имамо новац за те намене. Србија у пречишћавање отпадних вода мора да инвестира око пет милијарди евра и око две милијарде у прераду комуналног отпада. Ми ћемо се бавити и заштитом природе, а то је важно у Краљеву зато што живите у предивном окружењу па се морамо постарати да га сачувамо. Са друге стране морамо да се позабавимо и радијацијом земљишта, питањем пољопривреде и загађивања од стране пољопривреде. Скоро десет месеци након форми-

рања министарства у Србији се све променило и више ништа није исто, питање животне средине се третира на другачији начин, а у том смислу су повучени и неки потези. Дакле, више нема назад. Животна средина постаје најважније питање живота и министарство се према томе тако односи без обзира на све тешкоће које су могуће и које имамо у раду – каже Триван оцењујући значајном сарадњу са медијима и организацијама цивилног друштва. Потреба постизања консензуса по питањима која се тичу заштите животне средине последица је уверења како је свака информација која се односи на ову област подједнако важна, и због тога подразумева доступност јавности. Због тога ће се и третирати на такав начин, а из Министарства заштите животне средине стиже потврда потребе за сарадњом са грађанима и медијима

која је и до сада давала значајне резултате. Триван потврђује да је ситуација у овој области значајно побошљана током последњих десет месеци, па је утицала на промену свести о томе колико је важна животна средина. То је и повод за коментар појаве опасних материја које су се излиле у реку Босну а преко ње доспеле до Саве што изазива појачано интересовање јавности и страх да се не одрази негативно на квалитет живота дуж тока ове реке кроз Србију. Иако величина Босне и Саве наводе на закључак да нема превише разлога за забринутост, а мерна станица у близини Шапца показује да још нема одступања у квалитету воде, опрез указује на потребу ванредног праћења стања и првовремено обавештавање јавности у случају да садржај штетних материја пређе прописима утврђене границе, али и предузимање одговарајућих мера у складу са зако-

МАГАЗИН

6.5.2018.

ном. - Реч је о базној материји која је већ произвела приличну штету на биљни и животињски свет, последице су евидентне, а срећна је околност питање количине и што је релативно далеко од нас. Срећа нас често прати, а ја нисам присталица тога да се ослањамо на срећу. Прво је потребно да појачамо комуникацију између земаља у региону и добијемо директну информацију одмах. Ми ћемо наредних месеци настојати да се повежемо у региону, а то значи да ћемо добијати информације из прве руке. Србија је спремна на ту врсту удеса зато што имамо врло разрађен систем за борбу, најпре мониторинг на улазу Саве у нашу земљу, а имамо стручњаке и институција које се баве тиме. Уколико се деси да забележимо појачано присуство загађујућих материја у Сави одмах ћемо реаговати у складу са зако-

ном и заштитити наше грађане од тога, а заштита ће подразумевати и информацију грађанима. Имаћете информације шта се догодило и то је принцип јавности јер ћемо ми који се бавимо екологијом имати готово патолошку потребу да дајемо информације, нарочито кад су лоше. Крити лошу информацију је мач са две оштрице и ми нећемо да учествујемо у томе – поручује министар Триван. Више од Закона о климатским променама представнике медија интересовао је коментар министра на прве казне које су ових дана изречене особама које су, неадекватним складиштењем опасних материја, угрозили квалитет животне средине. Министар потврђује сумњу да је током последње три деценије у земљу закопана прилична количина опасног отпада, а колико је оправдана тек треба да покажу истраге за које су, због темељности и

приступу раду, ангажовани припадници Безбедносно информативне агенције. Потврда да је првооптуженом изречена затворска казна од четири и по године у ресорном министарству се оцењује као крај могуности да неко на тако драматичан начин загађује животну средину, а да при том због тога не одговара. Првостепена судска пресуда повод је за уверење да су таква времена прошла и да је немогуће допустити да опасни отпад на најдраматичнији начин уништава земљиште и подземне воде, самим тим и храну. Потврда како Министарство заштите животне средине није формирано да би статирало темељи се на ставу да је интерес земље значајнији од било каквог приватног или политичког. То је и разлог да се настави са откривањем потенцијалних опасних жаришта при чему, каже министар, значајну улогу

треба да имају грађани. - Србија се освешћује, а грађани схватају да без њихове помоћи нећемо далеко стићи. Пресуда је важна зато што то значи да напор који смо уложили заједно са јавности није био узалудан. У Србији имамо превише ситуација да смо започели неки процес, а да га нисмо дотерали до краја. Овај процес мора да се доведе до краја и они ће одговарати шта год да се деси у другом степену. Кривично дело је учињено и за то мора да се одговара. Постоје још неке ствари које ћемо вероватно предложити у погледу измене закона који третирају ову врсту кривичних дела, па има предлога да се кривично дело према животној средини казни тако што се одузима имовина стечена из овакве врсте активности. Овде јесте реч о криминалцима, а тужиоци кажу да више боли кад им одузимате имовину него кад их стављате у

затвор – каже Триван. Као град на две реке Краљево је више од осталих угрожено променама речних корита изазваним неконтролисаном експлоатацијом шљунка и песка. Иако то није у надлежности Министарства заштите животне средине неспорна је потреба да се вађења шљунка и песка из река стави под контролу, јер драматично мења облик корита река и њихове токове, а угроженост различитих објеката у близини повод је за заједничке активности са Министарством пољопривреде шумарства и водопривреде. Неконтролисаној експлоатицији погодује износ надокнаде за ове активности и опорезивање остварене зараде од необновљивог природног ресурса. Због тога се као посебно актуелно, поред такси које се плаћају, поставља питање количине извађеног шљунка и песка, начин провере и трошење новца оствареног од надокнаде.

Ако би он био уложен у заштиту од бујица и ерозије земљишта штете од поплава у последњих неколико година сигурно не би биле толике а и то је, каже министар Триван, у уској вези са усвајањем и адекватном применом Закона о климатским променама. Чињеница је да климатске промене изазивају неумерено фреквентне и неправилне бујице и ерозије, али и суше. Због тога се посебно важним сматра решавање и оваквих проблема иако нису у надлежности Министарства заштите животне средине. Податак да се оно што је извађено из водотокова сматра ресурсом, а не само средством које се користи у различите сврхе, довољан је за уверење да би шуме и воде требало да буду под ингеренцијом Министарства заштите животне средине. Т. Радовановић Фото: М. Радовновић

МАГАЗИН 6.5.2018.

Зачетак нове традиције у Краљеву

МАГАЗИН

6.5.2018.

ПРВИ БЕСМ

МРТНИ ПУК

- Паралелно са трећом годином у Београду Бесмртни пук ће у среду 9. маја продефиловати улицама Краљева, Крагујевца, Крушевца, Параћина и Ниша и два града у Републици Српској, Бањалуке и Требиња. - У стотој години од завршетка Првог светског рата Бесмртни пук чува сећање и на учеснике Великог рата, али и страдале у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију. - Прву деценију новог миленијума обележило стварање амбијента у коме се није ни помињало да је Србија током Другог светског рата била на страни земаља победница у борби против фашизма. - Циљ Бесмртног пука је да се ода почаст без политизације због чега припада свима који учествују у шетњи. – Тежња ка очувању историје и традиције у свести људи у време кад у градовима Западне Европе фашисти шетају улицама и поносе се својим учешћем у Другом светском рату

бележавање Дана победе над фашизмом 9. маја од 2012. године је на територији Руске Федерације добило нову димензију. Тада је као последњи ешалон традиционалне деветомајске Параде победе московским Црвеним тргом продефиловао Бесмртни пук сачињен од потомака страдалих у Другом светском рату. Идеја да се на овакав начин чува сећање на све који су се у великом отаџбинском рату борили против фашизма нашла је плодно тло на територији целе земље, а врло брзо и превазишло њене границе. Бесмртни пук је стигао и до Србије па ће, паралелно са трећом годином у Београду, продефиловати улицама Краљева, Крагујевца, Крушевца, Параћина и Ниша и два града у Републици Српској, Бањалуке и Требиња. Циљ шетње градским улицама је одавање почасти свима који су чествовали у борби против фашизма и обезбедили слободу Србије у Другом светском рату. У стотој години од завршетка Првог светског рата Бесмртни пук чува сећање и на учеснике Великог рата, али и страдале у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију у пролеће 1999. године. Након што 9. маја тачно у десет сати још једном буду положени венци и цвеће на Споменик отпора и победе, у парку поред железничке станице, Бесмртни пук ће се Хајдук Вељковом улицом упутити до центра града. Позив за учешће упућен је потомцима учесника ових ратова уз препоруку да понесу и њихове фотографије како би се на што упечатљивији начин сачувало сећање на њих. Значај оваквог вида одавања почасти борцима против фашизма огледа се и у чињеници да је прву деценију новог миленијума обележило стварање амбијента у коме се није ни помињало да је Србија током Другог светског рата била на страни земаља победница у борби против фашизма. Податак да је у борбама за ослобођење Краљева од немачке окупације у новембру 1944. године страдао велики број совјетских војника додатни је мотив за залагање да се у овој средини очува сећање на њих.

МАГАЗИН

6.5.2018.

Идеју о дефилеу у знак одавања почасти свима који су се борили против фашизма покренула је група новинара из Омска после посете меморијалном центру у коме је горео вечни пламен. Акценат је стављен на Други светски рат који има велики утицај на руску културу у којој је дубоко усађено сећање на 27 милиона особа страдалих у борбама и много других до око 40 милиона колико је изгубило живот од последица рата. Бесмртни пук сваке године дефилује као последњи ешалон параде која се организује у Москви поводом Дана победе над фашизмом, а идеја је прихваћена и у другим градовима широм Русије због чега се процењује да број учесника достиже два милиона. Идеју о Бесмртном пуку на територију Србије је донела председница Међународног фонда јединства православних народа Наталија Коцев, а у Краљево председник Руско-српског удружења „Краљевград“ Никола Тодоровић. - Пре два месеца смо од централе, на моју иницијативу, добили одобрење да организујемо Бесмртни пук уз захтев да се догађај не исполитизује и претвори у политички манифест неке политичке партије. Циљ Бесмртног пука је да се ода почаст без политизације због чега припада свима који учествују у шетњи. Немци су у Другом светском рату стрељали пола Краљева, а у Великом рату смо изгубили 60 одсто људских глава. Краљевина Србија је, у границама у којима је била пред рат, изгубила 43 одсто становништва, неки региони се још нису обновили, па је наш циљ био да одамо пошту људима који су ратовали за слободу. Док је 1999. године одзив војника на мобилизацију у суседним градовима био седамдесетак процената, Краљево је са добровољцима имало 114 па и због тога симболично има тежину да организује Бесмртни пук. Са друге стране, сведоци смо настојања да се стави знак једнакости између оних који су нас убијали и оних који су нас бранили. Од шест хиљада стрељаних у октобру 1941. године цифра је пре де-

сет година спала на три и по, неки сада тврде да их је било 1.700, па би за десет година можда могло да се тврди да међу њима није ни било Срба. Наш циљ је да зауставимо тај процес и да се вратимо правим вредностима због којих је неко погинуо. Имамо ревизију историје у Јасеновцу и Вермахтов податак да је Независна Држава Хрватска пред рат имала милион и 980 хиљада Срба православне вере, а први послератни попис је показао да их је 700 хиљада. Имали смо несрећу да смо имали два ослободилачка покрета, а у оба је било часних људи који су се борили против Немаца. У четничком покрету имамо локалне војводе које су вршиле недела у име Абвера и Вермахта и касније трасирале колективну свест народа и анимозитет према четничком покрету што је одговарало Комунистичкој партији, па су прогурали ту причу. У јесен 1941. године Краљево су нападали и четници и партизани да ослободе браћу, сестре, другаре и рођаке који су били таоци у халама „Фабрике вагона“, а онда долази до разлаза та два покрета – објашњава Тодоровић. Бесмртни пук маршира широм Руске Федерације, чак и у најмањим местима где је само неколико стотина метара довољно да се ода почаст борцима против фашизма. Идеја је прихваћена и у великом броју других земаља, па се организује у 83 града изван Русије. Искуства из прве три године у Србији потврђују да у структури учесника са више од две трећине учествује локално становништво што потврђује да је идеја наишла на плодно тло у овој средини. Прве године се у колони, иако је био радни дан, нашло око хиљаду и по учесника, следеће више од две хиљаде, а ове године се на улицама Београда очекује и три хиљаде. Настојање да се одупре ревизији историје иницирано је чињеницом да се у свету умањује улога руског народа у борби против фашизма, а у џбеницима појединих земаља нема информација о учешћу Совјетског Савеза. Једним од начина да се одупре таквим тежњама сматра се Бесмртни пук чији су представници пре два месеца бора-

Сергеј Глушченко

МАГАЗИН

6.5.2018.

вили у Уједињеним нацијама. Како масовност није приоритет небитним се сматра и број учесника у Краљеву, а значајним оцењује подршка коју организацији пружа локална самоуправа. За органзацију на територији Србије задужен је Сергеј Глушченко који потврђује да Србија има довољно својих хероја, па јој нису потребни туђи. Зато је посебно важно да их потомци не забораве, али и потврда чињенице да задатак Бесмртног пука није покретање нових комунистичких обичаја. Циљ је очување историје и традиције у свести људи у време кад у градовима Западне Европе фашисти шетају улицама и поносе се својим учешћем у Другом светском рату што, у светлу међународног договора о супростављању бујању фашизма, који не функционише, води дегенеризацији историје.

Антируско расположење на западу резултат је тежње да се заустави јачање Русије, јер тако јака земља не одговара владајућим структурама. - Русија сваког дана јача, јача њен углед јер постаје независна у многим сферама, одбране, науке, културе и другим. За мирни распад Совјетског Савеза без крвопролића треба захвалити Горбачову и Јелцину, а кукавичким идиотима што им се није догодила Југославија. Жеља запада била је да се и Русија распадне као Совјетски Савез. Циљ је био ставити је на колена и распарчати, а све се своди на крађу природних ресурса којих у Русији има на претек, а у другим деловима света нема или су при крају. Овако се супростављамо таквим настојањима, а шетњом показујемо да је са нашом главом све у реду. Знамо како је било а веома је битно да се, чак и оваквим средствима,

на међународном нивоу покаже истина – каже Глушченко. Очекивања запада да ће се санкције уведене Руској Федерацији негативно одразити на њену привреду и међународни положај нису се остварила, а позитивни ефекти огледају се у убрзаном развоју појединих области које су у дугом периоду биле запостављене. Све до увођења санкција Руси су улагали значајна финансијска средства у увоз воћа и поврћа из различитих делова света, а потом се оријентисали на сопствену пољопривредну производњу. Тако је земља зависна од увоза пшенице у кратком периоду постала највећи светски извозник ове житарице. Слично је и са гајењем различитог воћа што је повод смањеног интересовања за оно које је на руско тржиште долазило и из Србије.

Никола Тодоровић истиче да ће на челу колоне која 9. маја, након полагања венаца на Споменик отпора и победе, крене према центру града бити шест метара дуг банер са натписом „Бесмртни пук Краљево“. Очекује се да учесници понесу фотографије предака који су учествовали у борби против фашизма, без обзира ком су од два покрета припадали, што је још један корак ка успостављању потпуног националног помирења и одавање почасти свима који су се борили против фашизма. У истој колони очекују се и потомци оних који су страдали током НАТО бомбардовања земље 1999. године, а за све ће тачно у подне, у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“ бити приказан руски филм новије продукције са темом из Другог светског рата. Филм Собибор прати догађаје из истоименог логора у Пољској где је совјет-

ски официр Александер Печерски покушао да организује немогуће, масовно бекство затвореника. Многи од њих су касније ухваћени и убијени, а добар део који је предводио Печерски придружио се партизанима. Најава првог дефилеа Бесмртног пука у Краљеву прилика је за подсећање на допринос који су у борбама за ослобођење од 1941. до 1945. године дале жене. Из Савета за родну равноправност стиже потврда да је у редовима Народно-ослободилачке војске на територији Југославије било око сто хиљада жена од којих је 25 погинуло, 40 хиљада рањено, док је три хиљаде њих остало потпуно неспособно за рад. У току Другог светског рата око две хиљаде жена постале су официри, Партизанску споменицу 1941. године добило је 3.344, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена.

Совјетски Савез је, као и многе друге државе, током Другог светског рата користио у борбе укључивао и жене, а постојала је и посебна Женска школа за обуку снајпериста међу којима је најпознатија била Људмила Павличенко. Допринос борби против фашизма дале су и Краљевчанке Олга Милутиновић, Олга Јовичић Рита, др Зора Илић Обрадовић, Даница Јаснић и Милева Карајовић, а у ослободилачким ратовима Србије почетком двадесетог века и Милунка Савић. Краљевачки Савет за родну равноправност и Одборничка мрежа овогодишњи Бесмртни пук посвећују свим женама које су пале у борбама и онима које су учествовале у Другом светском рату, чиме су заслужиле да се сећање на њих чува што је могуће дуже. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

6.5.2018.

Вредна донација Општој болници „Студеница“

БРЖЕ ДО И - Са више од два милиона евра донација Краљеву, и још пет другим деловима земље, Миломир Главчић се сврстава међу највеће донаторе у Србији. – Донација скенера најновије генерације вредног четврт милиона евра за потребе Опште болнице „Студеница“. - Бенефит донације може да очекује чак пола милиона становника. – Ускоро нови лапараскопски сет вредан осамдесет хиљада евра. – Током прошле године безмало шест хиљада прегледа на скенеру и три стотине лапараскопских операција. – Ускоро Улица Миломира Главчића. – У Општој болници бронзани рељеф са ликом донатора. – Чека се сагласнот Министарства здравља за дијагностички центар са именом Миломира Главчића

ИЗЛЕЧЕЊА акон милион евра за градњу моста преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, 200 хиљада евра за градњу вртића на Берановцу и пола милиона евра вредне магнетне резонанце за потребе Опште болнице „Студеница“ у ову здравствену установу стиже још једна значајна донација. То је скенер вредан безмало четврт милиона евра, а у краљевачкој болници верују да ће ускоро од истог донатора добити и лапароскопски сет вредан 80 хиљада евра. Баш толико је уштеђено куповином скупог апарата који ће у знатној мери скратити време чекања на снимање које премашује четири месеца. Донатор је и овога пута Миломир Главчић који је, за дугогодишњи хума-

нитарни рад и помоћ граду, 2013. године проглашен за почасног грађанина града Краљева. Приликом одлуке да услиши молбу менаџмента болнице и начелника Рашког управног округа преовладало је уверење да ће донација у знатној мери допринети пружању квалитетних здравствених услуга становницима широког простора изван Краљева, али и поверење у све оне који су током последњих неколико година потврдили да су до сада добијена средства потрошена на адекватан начин. Са више од два милиона евра донација Краљеву, и још пет другим деловима земље, Главчић се сврстава међу највеће донаторе у Србији. Повод да сличне кораке оче-

кује и од других из дијаспоре су бројни захтеви које добија од појединаца и установа из центалног дела Србије, Војводине, са простора Косова и Метохије и Црне Црне Горе. Скенер најновије генерације је трећа донација Миломира Главчића краљевачкој болници. Након магнетне резонанце пре три године уследила је набавка дефибрилатора неопходног у хитним случајева у области кардиологије, а сада и скенера од кога се очекује да допринесе бржем успостављању дијагнозе и побољшању здравствених услуга. Податак да краљевачка болница покрива широки простор Рашког округа, а услуге пружа пацијентима са про-

6.5.2018.

МАГАЗИН

стора Моравичког и Расинског али и севера Косова и Метохије, довољан је за закључак да бенефит донације може да очекује чак пола милиона становника. Потврда да сличан уређај старије генерације у Новом Пазару још не ради пуним капацитетом један је од разлога појачаног притиска пацијената са овог простора на краљевачку болницу. Довољна потврда је чињеница о безмало шест хиљада прегледа на скенеру током прошле године што у значајној мери утиче на век рендгенске цеви постојећег уређаја. Након последње замене у децембру 2016. године рок трајања јој истиче крајем овог и почетком наредног месеца што је повод за захтев Министарству здравља да обезбеди средства за нову. У таквим околностима логичан је став да установа са овако великом фреквенцијом пацијената не

може да се ослони на само један апарат овог типа. До пре десет година болница је располагала са два половна скенера, оба као резултат донације, а један од њих се у овој установи користи више од девет година. Потреба за набавком новог уређаја ове врсте резултат је чињенице о појави све више пацијената са малигним обољењима због чега се апарат користи по тачно утврђеном плану, па свако од одељења болнице током дана може да рачуна на снимање два до три пацијента. Ако се томе дода да је два сата дневно на услузи онколошким пацијентима јасно је зашто је све мање времена за услуге онима који долазе са стране. Све то у значајној мери утиче на чекање за снимање између четири и шест месеци, а податак да је у једном тренутку преполовљено води ка ставу

да је то у будућности немогуће са само једним апаратом. Значајна за одлуку о куповини овог скенера је чињеница да припада најновијој генерацији уређаја, каквих још нема у Србији, који уз повећан квалитет слике у значајној мери скраћује време снимања и ствара услове за пружање услуга већем броју пацијената. Није без значаја ни податак о обавези испоручиоца да обезбеди сервис током наредне три године и потврда здравственох радника да значајније кварове не треба очекивати ни у три пута дужем периоду. У краљевачкој болници потврђују да је током преговора о куповини остварена уштеда од осамдесет хиљада евра колико кошта толико потребан лапароскопски сет, па се од донатора очекује потврда да новац буде искоришћен за његову купо-

вину. Постојећи сет је набављен 2004. године, а током четрнаест наредних одржаван у потребном стању само захваљујући подршци и сервисирању испоручиоца опреме. То је главни разлог због чега ни у једном тренутку није било застоја у раду, па је само током прошле године обављено више од три стотине лапараскопских интервенција. Лапараскопски захвати се сматрају најмодернијим и најсавременијим у области хирургије, а краљевачки лекари су током свих ових година безброј пута доказали стручност у обављању операција на жучној кеси и дебелом цреву. Према апаратима најновије генерације упрте су очи стручне јавности у Србији, па се већ на јесен ове године у Општој болници очекује радионица уз присуство најзначајнијих хирурга са

простора целе земље. Податак да се, као и у случају магнетне резонанце, ради о донацији ни овом приликом није било неопходно спровођење поступка јавне набавке, па се приступило директним преговорима са три добављача за скенер и четири за лапараскопски сет. Између цена од 365, 320 и 288 хиљада евра приступило се преговорима са најповољнијим понуђачем и у том процесу дошло до коначне цене од 247 хиљада и 500 евра са роком испоруке након шездесет дана од потписивања уговора. Негативна искуства од пре три године, кад је набављена магнетна резонанца, повод су за молбу менаџмента Опште болнице „Студеница“ медијима да не објављују непроверене информације. Све што је до сада учинио за Краљево повод је за размишљање да се до-

натору узврати на адекватан начин. У овом тренутку то је очекивање да већ на следећој седници Скупштина града донесе одлуку и једну улицу у граду назове његовим именом, а избор је пао на ону која од новог моста преко Ибра води до кружног тока у Рибници. Слична размишљања присутна су и у краљевачкој болници где најављују постављање бронзаног рељефа са његовим ликом и могућност формирања дијагностичког центра, а идеја запослених је да се назове по овом донатору. Пројекат за то постоји од 1999. године, идеја још није застарела, па се очекује сагласност ресорног министарства и средства од педесет милиона евра предвиђена пројектом. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Домети трансплантационог програма у Србији

МАГАЗИН

6.5.2018.

КРУПНИМ КОРАЦИМА ПРЕМА ЦИЉУ

- У Србији је трансплантациони програм започет 2013. године захваљујући највише тадашњем директору Ургентног центра Србије др Златибору Лончару који је формирао језгро тима за трансплантацију органа. - Поступак пресађивања органа представља озбиљан посао у коме је посебно важан удео сваког члана тима, од анестезиолога и гастроентеролога до хирурга и других који доприносе успеху операције. - Донорски систем све бољи. - Нешто мање од шест донора на милион становника, представља значајан напредак и велико охрабрење на путу достизања европског просека

6.5.2018.

МАГАЗИН

Др Бранискав Олуић

рансплантација представља замену нефункционалног органа хирушком интервенцијом, а процедуре се најчешће изводе код животно угрожених особа и нешто ређе у циљу побољшања основног квалитета живота код хроничних болести које се могу третирати на овај начин. Трансплантациона медицина захтева посебну едукацију особља, специјалну опрему и свеобухватно преоперативно и постоперативно надгледање пацијента, како би се могућност одбацивања органа свела на најмању могућу меру. Прималац је оболела особа која добија орган од даваоца или донора, изузев у случају аутотрансплантације. У случају трансплантације појединих органа, као што је бубрег, донор може бити жива особа, кад су у питању други органи или ткива мождано преминула особа, а на листи органа који се могу трансплантирати налазе се јетра, бубрег, срце, рожњача, делови екстремитета, кожа, коштана срж, лице и зуби. Скупштина Републике Србије је 2009. донела Закон о трансплантацији органа и Закон о трансплантацији људских ткива и ћелија којима је, у циљу сузбијања илегалне трговине која је у свету узела великог маха, забрањена трговина органима, рекламирање потреба за органима, оглашавање донирања, рекламирање здравствених установа и здравствених радника у средствима јавног информисања. Пресађивање органа у Србији се обавља у Војномедицинској академији, Клиничком центру Србије, клиничким центрима у Новом Саду и Нишу. Осим тога, на Институту за мајку и дете врши се пресађивање коштане сржи, а у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој у Београду трансплантације бубрега и јетре. Према проценама стручњака највише је извршено пресађивања бубрега, а по броју обављених интервенција иза Србије се налазе Албанија, Црна Гора, Македонија и Босна и Херцеговина. Недавна трибина под називом „Значај трансплантације и донирања органа“ у организацији Удружења трансплантираних пацијената и паци-

јената којима је потребна трансплантација органа „Заједно за нови живот“, прилика је за разговор са др Браниславом Олуићем, специјалистом опште хирургије у Одељењу за трансплантацију органа Ургентног центра Србије. Уједно је и прилика за подсећање да је трансплантациони програм, започет 2013. године захваљујући највише тадашњем директору ове установе др Златибору Лончару, тапкао у месту све док захваљујући његовој енергији и визији није формирано језгро тима за трансплантацију органа. Као и сваки други и овај почетак је био тежак све док није склопљен уговор са загребачким Клиничко-болничким центром „Меркур“ уз чију помоћ је отпочела интензивнија едукација као основа будућег рада, посебно кад је у питању трансплантација јетре као најзаступљенија у раду др Олуића. Посебно значајним за стицање знања у овој установи сматрају се доктори Бранислав Коцман и Стипислав Јадријевић. - Прво смо радили трансплантацију јетре, што је за нас било „спејс шатл“ хирургије, нешто ново и први пут виђено. Након тога сам 2015. послат у Клиничко-болнички центар „Меркур“ где сам провео извесно време и учио трансплантацију јетре. Даноноћно сам био на клиници где су од јутра радили трансплантацију јетре и панкреаса, а увече смо ишли у друге градове да вадимо органе како би следећег дана

могли да наставимо трансплантацију. Био је то буквално период без спавања, са одмором од само два до три сата дневно, јер само са дисциплином и добром организованошћу можете нешто да урадите. За шест месеци сам овладао трансплантацијом и кад сам се вратио почео самостално да радим, а ватрено крштење имао кад се појавила јетра у земунској болници и први пут дошао у ситуацију да изведем посебно одговорну операцију. Одговорност је велика јер треба правилно да извадите јетру, а то је изузетно тежак и мукотрпан процес. За мене као почетника била је велика ствар да самостално овладам техником и начином вађења, а да јетра буде адекватно и на прави начин извађена јер орган мора адекватно да буде припремљен да би се могао пресадити у пацијента који болује од цирозе. Након тога сам кренуо са инплантацијом јетре и свим силама се трудио да овладам техником као моји учитељи и узори у хирургији др Коцман и др Јадријевић – каже др Олуић. Чињеница да медицина у области трансплантационе хирургије напредује све бржим темпом пред лекаре који су се определили за овај начин лечења ставља посебне задатке, пре свега мултидициплинарни начин учења и добро познавање хематологије, гастроентерологије и других сегмената интерне медицине. Поступак пресађивања ор-

Програм завештања органа Програм завештања органа и издавања донорских картица у Србији први пут је покренут на Војномедицинској академији у циљу популаризације и унапређења програма кадаверичне трансплантације. Ради се о добровољном, непрофитном, писменом пристанку пословно способне и урачунљиве особе да се, у случају мождане смрти, њени органи могу узети ради пресађивања другој особи у сврху лечења, а пристанак се може повући у сваком тренутку уколико се особа која има донорску картицу предомисли. За доноре органа не постоји старосна граница, па власници донорских картица могу постати сви пунолетни грађани Србије који немају дијабетес, малигне, психијатријске или неуролошке болести. Власници донорских картица не могу постати зависници од наркотика, тешки срчани и бубрежни болесници, ХИВ позитивне особе и особе са инфекцијама попут хепатитиса Б и Ц.

6.5.2018.

МАГАЗИН

гана представља озбиљан посао у коме је посебно важан удео сваког члана тима, од анестезиолога и гастроентеролога до хирурга и других који доприносе успеху операције. Да самим пресађивањем посао није завршен сведочи дуготрајан постоперативни период под будним оком лекара који често подразумева и много ноћи без сна. - Волим да видим пацијента збуњеног после превијања кад почиње да схвата да му се живот мења, полако почиње да се ствара контакт са њим и видите како му је из дана у дан све боље, а другог или трећег већ устаје. Посебно ми је драго кад видим пацијенте који су били у тешком стању, а онда се појави сасвим друга особа која почиње

да ради и привређује, па више није толики терет за државу. Велика средства се улажу у лечење тешких болесника, кад се трансплантира орган издаци су много мањи, он се враћа породици као здрава особа која до јуче није могла ни да прошета, а сад може да се игра са дететом, да иде на летовање, почиње да ради и адекватно привређује – каже др Олуић. Постоперативни период подразумева имуносупресивну терапију које пацијенти морају строго да се придржавају како би избегли могуће компликације. Саставни део трансплантационог процеса је и редовно праћење стања пацијента у периоду током кога тимови лекара различитих специјалности одређују

адекватне дозе лекова и врше скрининг по прецизно дефинисаним протоколима. Колико је читав процес захтеван и компликован најбоље потврђује податак да се, и поред великих напора, после скромних почетних резултата напредује све крупнијим корацима. Досадашњи резултати указују на велике шансе да трансплантациони програм заживи у пуном капацитету и да Србија постане пуноправна чланица Еуротранспланта чиме се стварају услови за много боље резултате и знатно више здравих грађана. До оптималних резултата треба још много рада и учења, а др Олуић верује да треба посетити што више сличних центара који су достигли виши степен

квалитетнијим што већем броју оних којима је пресађивање органа једини начин за оздрављење. Да се ствари крећу у правом смеру потврђују напори челника Министарства здравља за побољшање услова рада у свим областима здравствене заштите, посебно кад је у питању трансплантациони програм за који је посебно битно опредељење што већег броја грађана да, у случају мождане смрти, донирају своје органе. Уз потврду да је донорски систем изузетно необично важном оцењује се податак да је сваке године све бољи. Са почетних четири или пет донора током године број од четрдесетак у претходној, или нешто мање од шест на милион становника, представља зна-

чајан напредак и велико охрабрење на путу достизања европског просека. Колико је значајна промена свести грађана најбоље потврђује податак о преко четири и по хиљаде потписника донорских картица са простора рашког управног округа. И поред евидентног позитивног помака др Олуић приоритетним сматра даље подизање свести становништва у коме значајну улогу треба да имају домови здравља и болнице. У светлу чињенице како један донор може да спасе четири живота посебно задивљује храброст чланова породица донора који, у изузетно тешкој ситуацији, показују велико човекољубље при доношењу одлуке коју са стрепњом, и великом надом, очекује око хиљаду особа.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

обучености и искуства и учити од стручњака који су постигли много више у овој области. - Ми смо тек почели да радимо, нисмо најпаметнији и треба још много да учимо од одних који су много бољи од нас и тога се не треба стидети. Од таквих треба да учимо, да нам они буду узор, да се поносимо што учимо од бољих и не мислимо како све знамо, а наш велики проблем је да признамо где смо и шта смо – каже др Олуић. Уверење да зараде у здравству нису адекватне уложеном раду и знању повод су за одлазак великог броја лекара у иностранство. У таквој ситуацији жеља свих који су укључени у трансплантациони програм је да одрже компактност тима и учине живот

МАГАЗИН 6.5.2018.

Интензивиран рад на приремама за обележавање јубилеја

МАГАЗИН

6.5.2018.

ПЛАНОВИ АМБИЦИ

- Предлог за постављање нових спомен обележја посвећених страдању током ослободилачких ратова укључује тринаест локација за постављање спомен плоча, дрвеног крста, спомен чесме, изградњу војничке спомен капеле и меморијалног парка Ужичког одреда. - Спомен плоче у Матарушкој Бањи, Роћевићима, Лопатници, Полумиру, поред Ибарске магистрале на месту где се скреће за село Бресник-Дубочицу, у Ушћу, Студеници и Великим Ливадама у Гокчаници. – На Чемерну војничка спомен капела. - Меморијални парк са спомен чесмом надстрешницом са столовима и 14 засађених четинара који симболизују 14 батаљона Ужичког одреда. - Планира се постављање капије са називима јединица и затварање једног дела надстрешнице под којом би, у виду историјске учионице, била постављена изворна документа, карте, шеме и слике које дочаравају борбе вођене на овом месту

остојно обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата ставило је бројне задатке пред организациони одбор формиран тим поводом, али и две радне групе формиране како би на време био дефинисан календар манифестација посвећен обележавању јубијела и постављање нових спомен обележја посвећених страдању војника, подофицира и официра војске Краљевине Србије током ослободилачких ратова у периоду између 1912. и 1918. године. На челу прве је проф. др Драгољуб Даниловића, а друге координатор Градског одбора за истраживачку и издавачку делатност артиљеријски мајор у пензији Раде Вукосављевић. Првог радног дана после првомајских празника састанак радне групе за израду предлога о изградњи нових спомен обележја био је прилика за упознавање чла-

нова са значајним одредбама закона који се односе на ову област, евиденцијом и поправком постојећих као и разматрањем предлога за изградњу нових спомен обележја на територији града Краљева. Састанак радне групе био је да се договори термин за излазак на терен ради усаглашавања тачног места постављања спомен обележја и израду усаглашеног писаног предлога за изградњу нових спомен обележја за достављање Градској управи. Предлог за постављање нових спомен обележја посвећених страдању током ослободилачких ратова укључује тринаест локација за постављање спомен плоча, дрвеног крста, спомен чесме, изградњу војничке спомен капеле и меморијалног парка Ужичког одреда. Постављање спомен плоча палнирано је у Матарушкој Бањи, Роћевићима,

Лопатници, Полумиру, поред Ибарске магистрале на месту где се скреће за село Бресник-Дубочицу, у Ушћу, Студеници и Великим Ливадама у Гокчаници. Команда Прве армије војске Краљевине Србије од 20. до 23. октобра 1915. године, по старом календару, налазила се у Матаругама одакле је руководила одбраном на правцима: Гружа-Краљево и Чачак-Краљево, припремала и организовала одбрану на северном излазу из Ибарске клисуре. Између 23. и 24. октобра команда Ужичког одреда била је стационирана у Роћевићима и са овога места руководила одбраном на линији Ранков гроб-Сајковац, припремала и организовала одбрану главних положаја на линији Јајинац-Врановац-село Каона што је повод за предлог о постављању адекватних спомен плоча на овим местима. Постављање спомен плоче планира-

Фото: М. Радовановић

ОЗНИ, АЛИ РЕАЛНИ

6.5.2018.

МАГАЗИН

но је на месту где су 31. октобра исте године аустроугарске окупаторске снаге терале испред себе Српске цивиле и избеглице да војска на њих не би пуцала, у механи у Полумиру где се налазило командно место Дринске дивизије другог позива одакле је командовано свим јединицама које су браниле положаје са десне обале Ибра и где се налазио санитет са болницом ове јединице. Од 29. до 31. октобра у засеоку Луке у Полумиру налазило се командно место Дунавске дивизије другог позива одакле је командовано јединицама које су организовале и изводиле одбрану на планинским масивима Троглава и Чемерна, а од 24. до 31. октобра у згради основне школе у Ушћу налазила се команда Прве армије војске Краљевине Србије и одатле командовала јединицама које су изводиле одбрану правца Краљево-Рашка у Ибарској клисури и на планинским масивима Троглава, Чемерна и Столова. Постављање спомен плоче планирано је и на месту где се од 28 до 31. октобра у Студеници налазила пољска болница Моравске дивизије другог позива, која је наређењем команданта армије додељена Студеничком одреду а у њу су евакуи-

сани рањеници са планине Чемерно, и на локалитету Велике ливаде изнад села Гокчанице где су у борбама са окупаторским снагама 14. и 15. новембра страдали српски војници из састава 5. и 6. пешадијског пука другог позива. На десној обали Ибра, на планинским масивима Гоча, Столова, Равне Планине и Жељина, од 1. до 15. новембра по новом календару борбе са окупаторским трупама 22. немачког резервног корпуса водиле су јединице Дринске дивизије другог позива. На планини Чемерно вођене су жестоке борбе од 10. до 12. новембра, а Студенички одред је успео три дана да задржи 10. аустроугарску брдску бригаду и тако отклони опасност бочног удара и окружења главних снага Прве армије са артиљеријом и комором Дунавске и Дринске дивизије другог позива, које су се у то време налазиле на положајима и маршу кроз Ибарску клисуру од Маглича до Ушћа и даље ка Рашки. Колико су борбе биле крваве и тешке најбоље сведоче записи из операцијског дневника 4. пешадијског пука другог позива за 11. новембар 1915. године и податак да су се губици ове јединице

мерили са 42 погинула војника, четири подофицира и једног официра. Наредног дана погинуло је 57 војника, један подофицир и два официра што потврђује да је за само два дана јединица претрпела знчајне губитке. Погинуло је 99 војника, пет подофицира и три официра, рањено 187 војника, осамнаест подофицира и пет официра, нестало 454 војника и девет подофицира, заробљено 47 војника и три подофицира, а побегло 64 војника и 5 подофицира. Значајним се чини податак да је на планини Чемерно пропао још један покушај аустроугарских снага да окруже и униште јединице Прве армије. Од 23. до 27. октобра вођене су огорчене борбе на улазу у Ибарску клисуру, а до вечери и у току ноћи између 6. и 7. новембра трупе Прве армије заузеле су линију главних положаја на северном излазу из ње. Дунавска дивизија другог позива са придатим Ужичким одредом и Соколском бригадом посела је положаје на линији Лакат–Космајица–Јајинац–Врановица–Каонски положаји, са заштитним деловима на линији Конарево–Веригове Баре–Врдила, а Дринска дивизија другог позива линију која се од Лакта протеже даље на исток преко Оштре главице са

затварањем пролаза реком Рибницом. Због тога се сматра да би на овом месту требало да се налази спомен чесма са бронзаним гравурама команданта Прве армије војводе Мишића, команданта Дунавске дивизије пуковника Васића, команданта Дунавске дивизије другог позива пуковника Смиљанића, команданта Ужичког одреда пуковника Ивана Павловића и команданта Студеничког одреда пуковника Ђорђа Ђорђевића. Од 23. до 27. октобра вођене су жестоке борбе између јединица Ужичког одреда и аустроугарских трупа што је повод за предлог да се на овом месту изгради Меморијални парк са спомен чесмом у знак сећања на велике губитке мерене стотинама изгинулих војника, подофицира и официра. Како се на овој локацији већ налази мермерни крст са спомен плочом, надстрешницом са столовима и 14 засађених четинара који симболизују 14 батаљона Ужичког одреда, планира се постављање капије са називима јединица и затварање једног дела надстрешнице под којом би, у виду историјске учионице, била постављена изворна документа, карте, шеме и слике које дочаравају борбе вођене на овом месту.

У понедељак 14. маја чланови радне групе ће обићи све локалитете наведене у предлогу и на лицу места прецизирати детаље који се односе на постављање конкретног спомен обележја, а са представницима Туристичке организације Краљева и Саобраћајне полиције утврдити постављање сигнализације која упућује на знаменита места на којима су 1915. године за време тројне инвазије страдали војници, подофицири и официри војске Краљевине Србије. Након тога очекује се да Градско веће разморти предлоге а комплетан елаборат упути на одлучивање Скупштини града. Амбициозним планом предвиђено је да већину, можда и сва нова спомен обележја, финансирају донатори, каменорезци и други привредници који су за ово већ показали интересовање. На састанку радне групе за израду Плана-календара манифестација посвећених обележавању стоте годишњице од завршетка Првог светског рата одлучено је да се у програм прославе укључе градске институције и установе, па је затражено да у најкраћем року доставе своје предлоге како би професор Драгољуб Даниловић и Катарина Димитријевић сачинили потпуни кален-

дар манифестација који ће бити доступан јавности. Извесно је да ће се у њему наћи централна градска манифестација са свечаном академијом, предавања истакнутих историчара из Београда академика Димића и професора Пршића, комеморативни скупови посвећени изгинулим војницима, подофицирима и официрима на Равном Гају, Врановцу и планини Чемерно уз освећење новоизграђене војничке спомен капеле, откривање нових спомен обележја, наставак предавања по основним и средњим школама на тему Први светски рат, организација квиза знања из историје овог периода у основним и средњим школама. Очекује се да Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ организује дане историјске књиге посвећене Великом рату, а Историјски архив штампа књиге Краљево и околина у Великом рату и организује њихову промоцију. Планинарско смучарско друштво „Гвоздац“ реализоваће поклоничко путовање пешачењем на траси до Кајмакчалана, као низ других планинарских тура у ближој околини, а планирано је организовање донаторског концерта и донаторске вечери. Т. Радовановић

МАГАЗИН

6.5.2018.

Војска Краљевине Србије (11)

ДРУГИ БАЛК - Победа српске војске у Брегалничкој бици убрзала је улазак Румуније и Турске у рат против Бугарске, самим тим и завршетак Другог балканског рата. - Рат је завршен 31. јула 1913. године потписивањем примирја у Букурешту, а спорна територијална питања међу учесницама решена су додатним споразумима из Букурешта и Цариграда. Краљевина Србија је постала доминантна војна сила на Балкану, а Грчка добила Солун са околином и већим делом обале Западне Тракије. - Уговор о примирју у Букурешту био је само привремено решење, јер су само десет месеци касније борбе око ових територија поново обновљене почетком Првог светског рата

(3)

КАНСКИ РАТ Операције Српске војске на српско-бугарској граници фронта код Пирота Стигавши 18. априла 1913. године из Једрена у Пирот, ђенерал Степа Степановић је добио наређење српске Врховне комадне да припреми сва ратна утврђења у граду и околини за шта му се на располагање стављају сви опсадни топови са Једрена. Овим наређењем Врховна команда је Дунавску дивизију другог позива изузела из састава Друге армије и придодала је Првој армији, а Степи Степановићу наредила да предузме опрез према

бугарској граници због чега је започео утврђивање пиротског краја. Стара пиротска утврђења искоришћена су као депои и слагалишта, а уместо њих изграђена је нова одбрамбена линија Црни Врх–Војнеговци–Велики Јовановац–Велико село–Вучје–Басарски камен, као ојачане пољске фортификације, а испред ових изграђени су предњи положаји истог типа али слабије јачине. Имајући у виду значај нишавске долине, ђенерал Степановић је сву пажњу концентрисао на одбрану пиротског логора, претварајући Другу армију у његову посаду, док су власотиначки и светониколски правац браниле веома слабе снаге, што је

пружало Бугарима шансу да уклеште целу Другу армију. Ђенерал Степановић је чврсто веровао да се српско-бугарски спор неће решити путем преговора, а његова претпоставка обистинила се неколико дана касније када је од Врховне команде добио наређење да затвори бугарску границу, јер су Бугари прешли у напад целом дужином Злетовске реке. Бугарска 9. дивизија је, ујутру 5. јула 1913. године, напала Светониколски одред и принудила га на повлачење, па му је ђенерал Степановић хитно упутио два батаљона и једну пољску батерију као појачање, а затим на угрожено лево крило послао начелника

МАГАЗИН

6.5.2018.

Штаба армије пуковника Војислава Живановића. Истог дана је објединио све трупе на светониколском правцу под заједничким називом „Блатобериловачки одред“, чији је задатак био да по сваку цену заустави бугарско надирање. Ђенерал Степановић мислио је да светониколским правцем нападају бугарске помоћне трупе које су, супротно његовом очекивању, напале пиротски утврђени логор у циљу везивања главних српских снага, а следећег дана напале су и српске положаје на Црном врху и Самару и успеле да га освоје. Извештавајући о овоме командант 3. пука трећег позива мајор Јован Цветковић, истицао je да je „противник покренуо главнину на Клинчарницу да би обишао Тумбу и извршио бочни напад“ на шта је Степановић одговорио да обилазак није опасан, јер се положај може бранити са свих страна. После неког времена мајор Цветковић је затражио појачање, јер је сумњао да ће три батаљона трећепозиваца успети

да задрже два ојачана бугарска пука, а Степановић одговорио: „Ви сте имали довољно времена да припремите одбрану. Сад уложите све снаге да га одржите, па макар изгинула сва команда. Мислите на то да и ви имате снагу, а не само непријатељ.“ Ђенералово наређење је пренето старешинама и војницима на Црном врху што је на њих оставило снажан утисак, па су већ сутрадан успели да зауставе бугарску пешадију на око 50 корака од својих ровова. Обавештен о држању војника ђенерал Степановић је упутио честитку мајору Цветковићу: „Пуку и вама најсрдачније честитам јучерашњи успех над непријатељем. Краљ и отаџбина признаће вашу јуначку заслугу, а ја вам од свег срца благодарим на показаном јунаштву и поздрављам вас са узвиком: Слава погинулима и хвала живим!“ Бугарска 9. дивизија је извршила продор код села Калне, па је ђенерал Степановић затражио од Врховне команде појачање од два пешадијска пу-

ка и одобрење за евакуацију Пирота. Војвода Путник му је поводом овог захтева 8. јула ујутру упутио телеграм у коме га обавештава „да помоћ стиже и да мора да се држе, јер она не може стићи брзо“, а истовремено наредио транспорт Дринске и Шумадијске дивизије другог позива из Македоније за Ниш. Претерана забринутост Врховне команде за исход операција на фронту Друге армије, изазвана извештајима ђенерала Степановића, показала се неоснованом. Врхунац кризе на левом крилу Друге армије очекивао се 8. јула, али се тога дана није догодило ништа значајније јер је бугарска команда морала да изда наређење о прекиду офанзива према Пироту, Власини, Књажевцу и Зајечару, због избијања непосредне опасности по бугарску војску изазване пребацивањем румунске војске преко Дунава. Деснокрилна група бугарске Треће армије, која је имала задатак да заузме пиротски утврђени логор, заузела је само предње српске положаје а ни-

је ни покушавала да заузме утврђење. Жестоке борбе вођене су у току ноћи између 10. и 11. јула, када су Срби покушали да поврате положај, а три чете које су кренуле у напад на бугарски положај биле дочекане јаком пушчаном, митраљеском и артиљеријском ватром, па су на овом сектору изгубиле 300 војника, подофицира и официра. Пред фронтом Друге армије 21. јула 1913. појавио се бугарски парламентарац и затражио пролаз у Ниш за бугарског генерала и руског војног изасланика у Софији, ради преговарања о примирју. Пролаз му је дозвољен истога дана, али је мир закључен тек 31. јула 1913. године. Победа српске војске у Брегалничкој бици убрзала је улазак Румуније и Турске у рат против Бугарске, самим тим и завршетак Другог балканског рата. Када је видела слом бугарске армије на Брегалници у бици са Србима, Румунија је 10. јула 1913. године напала Бугарску, заузела спорну Добруџу и

са севера угрозила Софију. Турска је искористила прилику да поврати бивше поседе у Тракији, укључујући и Једрене које су Бугари напустили без борбе 23. јула 1913. године. Други балкански рат завршен је 31. јула 1913. године потписивањем примирја у Букурешту, а спорна територијална питања међу учесницама решена су додатним споразумима из Букурешта и Цариграда. У овом рату Бугарска је изгубила већину територија задобијених у Првом балканском рату, укључујући Добруџу, већину Македоније, Тракије и егејске обале, са изузетком луке Дедегач. На крају рата Краљевина Србија је постала доминантна војна сила на Балкану, док је Грчка добила Солун и његову околину, заједно са већим делом обале Западне Тракије. Уговор о примирју у Букурешту био је само привремено решење, јер су само 10 месеци касније борбе око ових територија поново обновљене почетком Првог светског рата.

Прокламација о присаједињењу ослобођених области Краљ Петар I Карађорђевић потписао је и свечано објавио у недељу, 7. септембра 1913. године у Рибарској Бањи код Крушевца Прокламацију о присаједињењу ослобођених области Краљевини Србији. Први део Прокламације, као директне последице одредби Букурештског мира од 10. августа 1913. године којим је окончан Други балкански рат, објављен је у дневим новинама Политика број 8.457 од 28. августа 1913. године, по старом календару. Српском народу После два рата, који скоро годину дана прекидоше ваше послове и ваше напредовање, настао је благодетни мир. У оба рата наша је војска сјајно вршила повероване јој задатке. У првом, с Турском, само за месец дана,

МАГАЗИН

6.5.2018.

она је донела слободу целој Старој Србији и знатном делу Маћедоније. Доцније, на једној страни прегазила је Арбанију, изашла победоносно на Јадранско Море и загрлила се с јуначком црногорском војском, а на другој страни помогла Бугарима да освоје прву турску престоницу у Јевропи–Једрене. Али, то још не донесе Србији ни стечене ратне плодове ни праведно очекивани мир. Она је била принуђена, одлукама јевропских великих сила на Лондонској конференцији, да се одрече своје најзначајније тековине: да се повуче с Јадранског мора, из Албаније, да види чак окрњене и саме западне границе Старе Србије. Бугари, наши савезници, не само што нам том приликом не помогоше него нам оспорише већину земаља које је српска војска сама ослободила у Јужној и Старој Србији и у Маћедонији. Они тим покушаше да нам пресеку везу са нашим савезницима Грцима и да нас тако одбију од Јегејскога мора, услед чега би положај Србије постао још тежи и зависнији него раније. Да све то постигну, Бугари се не задовољише мирним

путевима. Они припремише оружани напад, који српска војска у великој бици на Брегалници сјајно одби. Наши јунаци затим у низу срећних бојева, заједно с братском црногорском војском и са савезном грчком војском, сузбише непријатеља до његових старих државних граница, па почеше и преко њих прелазити. У том тренутку учинила је одлучан корак у корист одржања поремећене равнотеже и мира на Балкану влада Његовог Величанства румунскога краља Карола, и мир је закључен и потписан у Букурешту 28. јула 1913. године. Према томе, Ја овим проглашавам присаједињење Краљевини Србији свих освојених области у границама које су одређене: према Краљевини Бугарској уговором о миру закљученом у Букурешту, према Краљевини Грчкој српско-грчким споразумом, према Арбанији привременом демаркационом линијом и саобразно решењима Амбасадорске Конференције у Лондону, докле нарочита међународна комисија не буде извршила коначно разграничење, према Краљевини Црној Гори за сада демаркацио-

ном линијом војне окупације до коначног разграничења, према Босни-Херцеговини досадашњом границом. Докле се законским путем и управа нових присаједињених области не утврди, њима ће се управљати према Мојим Уредбама као и према решењима Моје Владе о примењивању појединих постојећих закона и њиховом увођењу у живот у новоослобођеним крајевима. Захваљујући витешком прегнућу, несаломљивом јунаштву и непоколебљивој истрајности свих учесника у минулим славним догађајима, сад је наша мила Отаџбина много пространија, веома моћнија и несравњено угледнија. Моја ће брига бити да у њој и живот сваког грађанина буде и срећнији и напреднији, а посебице се морамо старати да и сва наша браћа у новим крајевима, без разлике вере и порекла, буду у сваком погледу задовољна, просвећена и закриљена правдом и безбедношћу, које ће им ујемчити владавина слободне Србије. У том погледу целу нашу земљу очекују велики задаци: чувајући као зеницу дивну снагу наше узданице–српске

војске, много треба да послујемо и на просветном, привредном и сваком другом пољу народнога рада, па да избришемо све трагове дугога робовања не само у новим него и у старим границама. Ми смо дужни стићи просвећене јевропске народе којима смо ми, као многовековни грудобран од нападача, омогућили мирно напредовање. Али, народ чија је војска за неколико недеља стигла са Јавора, Мердара и Ристовца до Јадрана, Солуна и Марице моћи ће и на пољу мирнога рада убрзо показати да је дорастао својим великим задацима. Он ће својим радом и животом посведочити да је достојан висине на коју га је ратна срећа изнела. Ја се сада више него икад поносим што сам и син и Краљ такоме народу, и молим Свемогућега да му никад не ускрати своју милост и заштиту. Живео мој мили и витешки српски народ! 25. августа 1913. године, у Рибарској Бањи ПЕТАР с.р.

Други део Прокламације објављен у „Српским новинама“ број 187 од 28. августа 1913. године по старом календару. Моме драгом народу ослобођених и присаједињених области, Мојим данашњим прогласом присаједињене су на основи закључених међународних споразума ваше земље Краљевини Србији. Захваљујући јунаштву моје храбре војске, сад смо опет у једном братском колу као што су били и наши прадедови пре него што нас је једне од других раставила историска судба. Сад нас више никаква сила не може раздвојити нити вас из српске заједнице истргнути. Докле се путем закона не одлучи како ће се вама управљати, каква ће бити сва ваша права и дужности. Ви ћете се верно покоравати уредбама које Ја пропишем и наредбама које на основи њих буду издавале Моја влада и све државне власти. Све старање моје биће, као што сам рекао у том прогласу, управљено да сви ви, без разлике вере и порекла, будете у сваком погледу задовољни, просвећени и закриљени правдом и

безбедношћу које ће вам ујемчити владавина слободне Србије. Сви ћете бити пред законима и пред властима једнаки. Вера свачија, имање и личност биће поштовани као светиња. Моја ће влада без прекида радити на просветном, привредном и сваком другом пољу нашега напретка. И ви сами треба да прионете из све снаге на рад, да одбаците досадашње заблуде, раздоре и неслоге па да сложно, у братском загрљају избришемо са лица ваших лепих постојбина све трагове дугога робовања. Тако ће вам свака срећа процветати, и тако ћете за кратко време стићи своју браћу у старим границама Србије и с њима се у свему изједначити, па ћете сви заједно моћи стићи и остале просвећене јевропске народе. На томе путу пратиће вас увек најтоплије жеље Српскога Краља. Ја молим Свевишњега Творца да вас тако исто и његов благослов прати. Живели сви моји верни синови и поданици! 25. августа 1913. године, у Рибарској Бањи ПЕТАР с.р. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 6.5.2018.

6.5.2018.

МАГАЗИН

Орден Светог Саве протојереју Томиславу Милинковићу

ПРИЗНАЊЕ ЗА ИСТРАЈНУ ЉУБАВ

- На предлог епископа жичког Јустина Орденом Светог Саве првог степена одликован је дугогодишњи службеник Управног одбора Епархије жичке протојереј ставрофор Томислав Милинковић за вишедеценијски плодотворни пастирски и административни рад и истрајну љубав према Српској православној цркви. - Епархијски управни одбор утврдио да је прота Милинковић поставио нека мерила финансијског вођења књига, а то је потврђено и у Патријаршији. - Отац Томислав је служио у најтежем времену када је вера у Господа Христа била омаловажвана и стављана на потпуно маргинално место у друштву

бележавање осам стоте годишњице рођења Светог Саве било је повод да Српска православна црква, а на предлог патријарха Германа, 1985. године донесе одлуку и установи орден који носи име и одликује духовна и световна лица за нарочите заслуге за Цркву. Орден је установљен у три степена, беле, црвене и плаве боје, а истом одлуком је наложено Светом архијерејском синоду да установи изглед ордена који је искован до првог наредног заседања следеће године. У Уредби о одликовању поред осталог стоји да се одлуком Светог архијерејског сабора, а на предлог једног или више чланова, одликују патријарх и архијереји Српске православне цркве, а сва остала духовна и световна лица, као и установе, одлуком Светог архијерејског синода, а на предлог надлежног архијереја. Орден се додељује декретом и граматом Светог архијерејског сабора, односно Светог архијерејског синода, а у грамати се најкраће новоде заслуге оних којима се додељује. Уредба је предвидела да лице које је примило орден нижег степена, мо-

МАГАЗИН

6.5.2018.

же за веће заслуге примити и ордене вишег степена, али под условом да су прошле најмање три године од ранијег одликовања. На предлог епископа жичког Јустина Орденом Светог Саве првог степена одликован је дугогодишњи службеник Управног одбора Епархије жичке протојереј ставрофор Томислав Милинковић. Високо признање му је уручено пре Свете архијерејске литургије којом је, у дане када се прославља Христово васкрсење, у Храму Свете Тројице началствовао епископ Јустин, а саслуживали му архимандрит Дамјан, протосинђел Сава, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски намесник протојереј-ставрофор Ненад Илић и старешина храма протојереј ставрофор Јован Ђорем са братством. У беседи вернима владика је благовестио велику благодат дана у којима се слави васкрсење Христово, а у обраћању Томиславу Милинковићу истакао његов вишедеценијски плодотворни пастирски и административни рад и истрајну љубав према Цркви. - Налазимо се у благословеном

времену од васкрсења Господа нашег Исуса Христа до Спасовдана. Данас наша црква прославља, сећа се и благодари своме члану, протојереју ставрофору Томиславу Милинковићу,

који је одржао реч божију. Отац Томислав је служио у тешком времену, у најтежем времену када је вера у Господа Христа била омаловажавана и стављана на потпуно маргинално место у друштву.

Пошто је данас одликован отац Томислав данас слави Црква божија, и Црква наша помесна слави јер у Светом писму каже, када се прославља један члан прослављају се сви чланови, а све нас прославља, васпоставља и узглављује Господ Христос у коме ми јесмо, крећемо се, живимо и деламо. У времену када се дешавају исклизнућа многих појединаца, свештеника и свештенослужитеља, опет по људској слабости, имамо светао пример човека за кога после четири године његов наследник, и Епархијски управни одбор, виде и уверавају се да је поставио нека мерила, што се тича финансијског вођења књига. То се чуло у Патријаршији, а и ми смо се уверили и осведочили да је тако. Сваки човек пролази суд овога света који је често тешко проћи, много теже него митарства у поднебесју. Ми сведочимо да је прво митарство у људскости овоземљском отац Томислав прошао успешно и молимо се за њега, а молимо и њега да помиње све нас у светој божијој цркви. Молимо се за њега да остане и опстане веран Господу и спаситељу његовом и нашем, и да

нас води и руководи до царства небеског. Ето много разлога за славље јер, ми православни хришћани који верујемо у Господа Бога, имамо искушења као и сви други људи али се суочавамо и боримо са тим искушењима правим средствима, средствима које је дао и даровао Господ Бог наш, а то је стрпљење, смирење, молитва, причешће, исповест. Дакле, ми смо заштићени са свих страна, само је потребно наша добра воља да прихватимо светињу божију, да прихватимо дела светих отаца, да опонашамо њихов живот, да се боримо и сведочимо и да никада не посустанемо у том сведочењу. Нека Господ Бог буде потпора и утеха оцу Томиславу у његовој старости, у његовој борби, у његовом постојању да остане частан, честит, поштен и усправан, и да увек може да погледа свакоме у очи. То призивам и себи, и свакоме у Цркви да будемо добар пример, да светли наша светлост пред људима како би видели наша добра дела – поручио је епископ Јустин. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

6.5.2018.

Светски дан слободе медија

ПЕТ МИНУТА ГРОМ - Поводом Светског дана слободе медија, који се обележава акцијом „Пет минута громогласне тишине“, Удружење новинара Србије и ове године објавило Проглас са позивом новинарима и медијским радницима да га 3. маја од 11.55 до 12 сати у електронским медијима прочитају, или га објаве на екрану, а у онлајн и штампаним медијима објаве ветски дан слободе медија обележава се 3. маја сваке године на основу одлуке донете на Генералној скупштини Уједињених нација са циљем да се подигне свест о знача-

ју слободе медија. Обележавање овог дана је сваке године прилика за подсећање владама свих држава на дужност да поштују и подржавају право на слободу изражавања, загарантовано чла-

ном 19 Универзалне декларације о људским правима, и обележавање годишњица Виндхушке декларације о принципима слободне штампе коју је саставила група афричких новинара

МОГЛАСНЕ ТИШИНЕ 1991. године. Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу обележава Светски дан слободе медија доделом УНЕСКО/Гиљермо Кано награда заслужним појединцима, организацијама или институцијама који су дали изузетан допринос одбрани, или промоцији, слободе медија било где у свету. Награда се додељује од 1997. године, на предлог независног жирија од 14 новинара, а кандидатуре достављају стране регионалне и међународне невладине организације које раде за слободу медија, као и земље члани-

це УНЕСКО. Награда је установљена у част Гиљермо Кано Исаза, колумбијског новинара убијеног испред канцеларије свог листа „Ел Еспектадор“ у Боготи, 17. децембра 1986. године, после чланака који су сметали колумбијским нарко-картелима. Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу сваке године обележава Светски дан слободе медија окупљањем медијских професионалаца, организација за слободу медија агенције Уједињених нација како би поднели извештај о процени стања у овој области широм света.

Централна тема сваке конференције је слобода медија, медијско покривање тероризма, некажњивости и улога медија у постконфликтним земљама. Поводом Светског дана слободе медија, који се обележава акцијом „Пет минута громогласне тишине“, Удружење новинара Србије објављује Проглас са позивом новинарима и медијским радницима да 3. маја од 11.55 до 12 сати у електронским медијима прочитају Проглас, или га објаве на екрану, а у онлајн и штампаним медијима да га објаве. Т. Радовановић

МАГАЗИН

6.5.2018.

ПРОГЛАС

Прошлу годину новинари ће памтити не само по инцидентима, физичким и вербалним нападима и претњама чак и на дан инаугурације председника Републике Србије, него и по блокадама рачуна великим медијским кућама, штампаријама и драстичним злоупотребама система пројектног суфинансирања. У години за нама Пореска управа држала је у блокади скоро четири месеца рачуне компаније Адриа медиа групе у оквиру које послује таблоид Курир због „опасности да порески обвезник осујети наплату пореза“. Скоро десет месеци у блокади су и рачуни Компаније Новости и Штампарије Борба због неплаћених пореза, иако у овим компанијама држава има управљачка и власничка права. Влада је на место државног секретара у Министарству културе и информисања поставила Александра Гајовића који је пропагирао шовинистичке предрасуде према женама, због чега је УНС изашао из Радне групе за израду медијске стратегије. Скупштина Србије одбила је предлог УНС-а и НУНС-а да угледни новинар Живојин Ракочевић буде члан Одбора Агенције за борбу против корупције па је скоро три године упражњено место које припада новинарима у овом антикорупцијском телу. У години између два Светска дана слободе медија повећане су злоупотребе у пројектном суфинансирању медија. На конкурсу у Смедереву, који је само један од драстичних примера, од 20 милиона динара колико је одобрено 14 милиона динара ненаменски је потрошено. Лошем положају посебно локалних медија припомогле су и банке које попут Рајфајзен, Војвођанске, Сосиете женерал и Интеза банке одбијају да кредитирају локалне медије и удружења грађана без обзира на њихову кредитну способност. УНС зато захтева: 1. Да Влада успостави истински дијалог са медијском заједницом, без фаворизовања било ког њеног дела, како би био настављен рад на изради Стратегије развоја система јавног информисања до 2023. године (Медијска стратегија); 2. Да Влада у изради Медијске стратегије и њеном спровођењу кроз законе подржи решења којима подстиче рад медија који поштују професионалне и етичке стандарде и социјална права новинара и медијских радника; 3. Да у оквиру Медијске стратегије посебно буде разрађена стратегија за опстанак и развој локалних медија 4. Да Влада прихвати захтев УНС-а да се изменама медијског законодавства осигура обавеза локалних самоуправа (осим градова са више од 300.000 становника) да издвајају најмање два одсто буџета за пројектно суфинансирање медијског садржаја укључујући и информативне програме; 5. Да до промене медијског законодавства Влада односно Министарство за државну управу и локалну самоуправу и Министарство културе и информисања јасно дају на знање локалним самоуправама да неће толерисати злоупотребе у пројектном суфинансирању медија; 6. Да Влада пружи неопходну подршку Комисији за истраживање убистава новинара како би што пре била подигнута оптужница за убице новинара Милана Пантића и биле расветљене околности смрти Даде Вујасиновић, а правосуђе ефикасно процесуира ове случајеве; 7. Да Специјално тужилаштво за ратне злочине почне да ради свој посао и када су у питању судбине више од 40 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југославији, током НАТО агресије 1999. године, као и на Косову и Метохији од 1998. до 2005. године, уместо што годинама, без резултата, по пријави НУНС-а истражује одговорност новинара осумњичених за припрему и организовање ратних злочина и геноцида.

МАГАЗИН 6.5.2018.

Све мање ђака првака у сеоским школама

МАГАЗИН

6.5.2018.

БОРБА ЗА С

СВАКО ДЕТЕ

- Са четрнаест из издвојеног одељења у Поповићима, Основну школу „Драган Маринковић“ из Адрана похађа 153 ученика. - Родитељи се при упису деце у први разред у великом броју опредељују за градске школе. – Због неспремности Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ да обезбеди васпитача само један предшколац из Поповића оријентисам према Адранима. – Решење у организованом превозу деце. - Средствима Канцеларије за јавна улагања реновирано је четири стотине квадрата школског простора, а дограђено двеста новог са савременим тоалетима, учионицом за стране језике и кабинетом за информатику. - Услова за извођење квалитетне наставе има више него у другим срединама, али нема деце. - Док се настава у сеоским школама одвија у једној смени у градским није реткост да буде организована у три

а само четири километара од Краљева, на левој обали Западне Мораве и надморској висини од 108 метара са обе стране Ибарске магистрале, сместило се поморавско село Адрани које се, од тренутка кад је табла са натписом Краљево померена нешто северније, све више сматра предграђем. Мештани овог краја су вековима живели углавном од земљорадње, своје њиве називали „аде“ а позната мисао „ада нас лебом рани“ је по многима била добра основа за назив места Адрани. Иако је насеље веома старо први помен у писаним документима потиче из 1783. године, када су га аустријски картографи унели у војне карте. Како се место не помиње у турским пописима, а ни у ранијим аустријским картама из 1718. године, могло би се претпоставити да је насеље основано половином 18. века. Податак да је антропоним Јадран, из кога је настало

МАГАЗИН

6.5.2018.

име насеља, довољно је стар као и сачувани топоним Црквина као споменик далеке прошлости, јер народно памћење не зна да је у насељу постојала црква. Због тога се сматра да су цркву порушили Турци у време великих пустошења крајем 16. и почетком 17. века када је насеље потпуно напуштено. После пожаревачког мира 1718. године граница између турског и аустријског царства ишла је долином Западне Мораве, па је из граничне зоне и онако малобројно становништво било исељено. Тек када је Београдским миром 1739. године граница померена према северу, насеље је поново обновљено. Прве податке о отварању школе у Адранима забележио је, у извештају за школску 1923/24. годину, школски надзорник Христифор Васовић, чији је брат радио у овој школи у периоду од 1904. до1932. У државном архиву у Београду чувају се изворни подаци о

отварању школе 1893. године кад је тадашњи председник адранске општине Теофан Карапанџић, у име мештана овог села, Јарчујка и Грдице, послао молбу Министарству просвете и црквених послова, и за то понудио зграду општинског суда. Решењем министра исте године је одобрено да се оснује школа, ако се за то створе услови што је потврђено коначним решењем почетком друге половине новембра. Близина Мораве главни је узрок што је већ 1895. поплава запретила да угрози даљи опстанак али су Адранци, упркос предлога да се школа затвори, одлучили да настави са радом. На предлог школског надзорника школа је, одлуком министра просвете, затворена 22.11.1901. а узрок је овога пута била поплава нерешеног тока Мусине реке. На молбе Адранаца током 1902. године да школа буде поново отворена министар просвете није дао сагласност, али је на поновљену у дру-

гој половини године одобрио да се отвори али само до половине наредне године. Доласком Живојина Весовића 1904. године, који ће пуних 29 година бити адрански учитељ, почиње нови живот школе, а у школски буџет прилив средстава за подизање школске зграде. Школа је на предлог мештана 1962. понела име Драгана Маринковића, бившег ученика који је стрељан и сахрањен у Фалападској шуми где су му Норвежани означили гроб римским бројем ХХII. Садашњи директор Наташа Степић потврђује да, са 14 из издвојеног одељења у Поповићима, Основну школу „Драган Маринковић“ похађа 153 ученика. Карактеристично за ову школу, као и велики број других у ближој околини централног градског језгра, је да се родитељи при упису деце у први разред у великом броју опредељују за градске школе. Тренд је све изражени-

ји од почетка века кад је престао да важи закон по коме су деца уписивана у први разред основних школа према територијалној припадности. Због оријентације према школама у граду сеоске су све празније, а ако се томе дода чињеница о све мањем броју рођених онда је јасно зашто је издвојеном одељењу школе у Поповићима запретило гашење. Због само једног предшколца из овог краја Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“ није била спремна да плаћа васпитачицу па се школа из Адрана потрудила да га прими у своје окриље. Основни разлог је уверење да би одлазак у неку другу школу, најближу у Сирчи или неку градску, значио одлазак још двоје млађе из исте породице. Само ово је јак разлог због чега се у селима ближе граду води борба како би се задржало свако дете. Пред великим искушењем су и свршени ученици четвртог разреда ова-

квих школа којима је недостатак адекватног превоза основни разлог да се опредељују и према удаљенијим школама, ако се до њих лакше стиже. Све то је било повод за захтев да се уведе посебна линија која би неколико пута у току дана довозила и одвозила ђаке из школе. Више од четири године је директорка школе у Адранима покушавала да убеди одговорне у Градској управи о неопхдности да дају зелено светло оваквом захтеву, тим пре што је и један од локалних превозника показао заинтересованост да организује превоз деце. - Предала сам захтев Градском већу са предлогом да се формира аутобуска линија и да аутобус од „Темпа“ иде кроз Адране до границе са Милочајем и Опланићима, дође остави децу и врати се три четири пута у току дана. Чула сам да превозник пристаје, али је дошло до промене власти, а почели смо и реконструкцију школе.

МАГАЗИН

6.5.2018.

Градско веће није одобрило отварање нове линије па поново разматрам могућност да напишем нов захтев да се нешто уради, јер рано ујутру кад деца долазе у школу има паса на путевима, а увече се враћају по мраку што није ни мало пријатно, поготово у зимским месецима. Кад би имали аутобус не би имали проблем због кога губим децу иако смо створили адекватне услове за одвијање наставе. Немачком донацијом смо завршили мокри чвор, а средствима локалне самоуправе салу. Ове године у Поповићима имамо једног предшколца, следеће два, имамо амбициозне и младе учитељице, па не видим сврху да родитељи воде децу у градске школе – каже Степић. Средствима Канцеларије за јавна улагања реновирано је четири стотине квадрата школског простора, а дограђено двеста новог са савременим тоалетима, учионицом за стране језике и

кабинетом за информатику. Школска зграда је јединствена и по томе што је фасада обложена са каменом вуном, на згради ПВЦ столарија, а у купатилима топла вода што је много боље него у било којој од градских школа. Да школа у Адранима по квалитету наставе не заостаје за другима на најбољи начин потврђују некадашњи ученици који су стекли висока академска звања. Основе постављене у овој школи показале су се добром за даљу надградњу па су одлични ученици у средњим школама, студенти са високом просечном оценом између девет и десет, успешни лекари инжењери и стручњаци других профила. Услова за извођење квалитетне наставе има више него у дугим срединама, али нема деце. И док се настава у сеоским школама одвија у једној смени у градским, због великог броја деце из приградских насеља, није реткост да буде организована и у три.

Наташа Степић Пре само две деценије било је безмало два пута више ученика него сада, а да није расељених лица са простора

Косова и Метохије, која су се населила у овим крајевима, ситуација би била још поразнија. Поразна ситуација је један од разлога због кога просветни радници у овом крају посебну пажњу посвећују сваком детету и помно прате статистичке податке који потврђују да у првом разреду има четрнаест ученика. Ситуација се из године у годину не мења превише, па тај број по правилу не прелази двадесет. У таквој ситуацији мала је утеха атмосфера узајамног поштовања у колективу, тимски рад и коректни односи са родитељима са којима се налазе решења за евентуалне проблеме. Великих нема и због настојања да се уоче на време, а уз помоћ родитеља и сумња на појаву неодговарајућег понашања отклони на време. Да се однос према школским обавезама мења потврђује и искуство просветних радника у овој школи.

- Општи тренд је да деца све мање уче, па тако и код нас. Данас су модерни они који мало уче, а они који више уче су штребери па их одмах обележавају. Завладала је некаква мода у друштву, а зашто није ми јасно. Скоро се на интернету појавила информација са предлогом да сви лоше ураде пробни испит мале матуре да би тестови на завршном испиту били лакши. Деца треба више да читају, и да се ману фејсбука, јер заборављају да причају, немају говорне културе и врло су неписмени. Писмени задаци које ми колеге дају да прочитам показују да су полуписмени, не знају правопис, падеже ни времена, па се види да мало читају. Наставници због тога спуштају нивое и критеријуме и то је једина шанса за било какву оцену – каже Степић уз потврду да код ђака нема превише жеље да се упише некаква боља школа и постигне нешто у животу. Апел директорке школе одоговор-

нима у Градској управи могао би да се огледа у само неколико речи, отварање аутобуске линије за ђаке, јер су деца заслужила да остану и у најудаљенијим школама. Поповићи су село надомак града које послењих година бележи позитиван природни прираштај, што је наговештај бољих дана и за школу у овом месту. Пре нешто више до деценије било их је свега неколико, данас два пута више што је последица чињенице о младима који показују жељу да остану на селу, а то показује колико је Наташа Степић била у праву кад је одбила да прихвати сугестију о затварању истуреног одељења у Поповићима. Основни разлог је уверење да би се са гашењем школе угасило и само село. Одељење ће идуће године имати само једног првака, наредних можда и више, а да ли ће имати довољно посла за две учитељице зависи од тренда који наговештава још бољи природни прираштај. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.5.2018.

Други „Маглич фест“ у Долини векова

МАГАЗИН

6.5.2018.

АТМОСФЕРА СРЕДЊ

- Као једна од најбоље очуваних средњовековних тврђава у Европи тврђава Маглич представља изузетан туристички потенцијал краљевачког краја. – Други по реду „Маглич фест“ средњовековни спектакл уз учешће више од педесет витезова, из десетак раличитих витешких дружина. - Поред двадесетак борби посетиоцима је пружена прилика да уживају у наступима најбољих српских група које изводе средњовековну музику. - У простору средњовековног града ансамбли Ренесанса, Косовски божури, Руно, Херувими и други. - - Посетиоцима намењена занимљива историјска предавања, а онима који воле да се такмиче пружена прилика да се опробају и у витешком вишебоју

ЊОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ

редњовековно утврђење Маглич угнездило се на врху брда испод кога Ибар прави оштру окуку и окружује га са три стране. У Ибарској клисури на двадесетак километара од Краљева уздиже се заравњени плато на коме је подигнуто утврђење са кога се вековима пружа најбољи поглед на део караванског пута који је повезивао Моравску долину и Косово поље. Због иструлелости дрвених платформи у кулама које би могле попустити под човечијом тежином, утврђење је средином 2006. године привремено било затворена за посетиоце, а од тада је ноћу осветљено у мери да привлачи додатну пажњу пролазника магистралним путем. Утврђење са издуженом основом, које се простире правцем југозапад – североисток, чини осам кула повезаних бедемима, а у унутрашњост се улази кроз две капије. Брдо на коме се налази са три стране окружује Ибар, док се на четвртој, североисточном делу, налази шанац усечен у стену. Изнад ње-

МАГАЗИН

6.5.2018.

га се уздиже Донжон кула са такозваним малим градом, а на југозападном крају, једна уз другу, смештене су три друге које су контролисале прилаз низ Ибар, чије је корито неколико километара пре Маглича готово праволинијско, тако да се уочавају са велике удаљености. Све ово утицало је на жељу Туристичке организација Краљева да препозна Маглич као дестинацију која представља изузетан туристички потенцијал, а реализацију развојне шансе кроз низ промотивних и пројектних активности. Прва у низу промотивних је прошле године одржан први „Маглич фест“ који је, према подацима из ове јавне установе, окупио више од хиљаду посетилаца, претежно младих. „Маглич фест“ замишљен је као начин да се промовише средњовековно утврђење и провери да ли оваква манифестација има перспективу. Ово се сматра значајним због жеље да се на конкурсима које расписује Министарство туризма аплицира

Српски витезови Снагом, умећем и вештином српски средњовековни витезови су надјачавали своје противнике, поражавали их човекољубљем и хуманошћу, а побеђивали мудрошћу. Философску подлогу борења, етичке и моралне принципе српских витезова, изградио је Растко Немањић - Свети Сава стављајући на прво место човекољубље као одлику борца, затим борбу за правду, неагресивност и самоодбрану, а као главни етички принцип борбе поставио љубав. Српски витезови су учени тактици, књижевним језицима и другим наукама, а морално и етички потковани борили су се за правду, мир и напредак и за та дела од свога народа добијали ореоле. Дух витештва био је дубоко укорењен у српским земљама и вековима подизао српски народ кад му је било најтеже, јер витез није био само онај ко је остао непобеђен, већ и онај који упркос свему иде напред. Српски владари су били просвећени и ревносни људи који су бринули о свом народу, за њега се борили и око њега трудили.

за средства потребна за реализацију различитих активности којима би се обогатила туристичка понуда. До тренутка кад Маглич постане озбиљна туристичка дестинација, поред атрактивних програма на овом простору, треба обезбедити адекватне услове за безбедан долазак до ове локације. Зато се очекују додатна средства за завршетак стазе до утврђења, и заштитне ограде поред ње, али и гондоле како би се овај изузетан објекат приближио старијим и особама са посебним потребама. Одлука инспекције да, због оштећења, мост преко Ибра који води до подножја утврђења буде затворена за пролаз запретио је да угрози одржавање другог по реду „Маглич феста“, али су активностима менаџмента установе обезбеђена средства да се поправи и посетиоцима омогући да у суботу 5. маја бар на један дан доживе атмосферу средњовековне Србије. Прилика за то је средњовековни спектакл уз учешће више од педесет витезова, из десетак раличитих витешких дружина, а поред двадесетак борби посетиоцима је пружена прилика да уживају у наступима најбољих српских група које изводе средњовековну музику. У простору средњовековног града Маглича наступили су ансамбли Ренесанса, Косовски божури, Руно, Херувими и други, представљени су стари занати, ковачка ватра, дрводељски и каменорезачки, а у подножју утврђења организован средњовевни базар. Посетиоцима су намењена занимљива историјска предавања а онима који воле да се такмиче пружена прилика да се опробају и у витешком вишебоју који укључује трчање у џаковима, бацање камена, скок у даљ и друге дисциплине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 6.5.2018.

Додељена признања за допринос у различитим сферама живота

МАГАЗИН

6.5.2018.

ЈУБИЛАРНА „Д

ДАМА ГОДИНЕ“

– Краљевачко Удружење „Дете у срцу“ истакнутим женама из јавног живота додељује награду „Дама године“ са жељом да промовише родну равноправност и истакне њихов положај у друштву. – Пета „Дама године“ у београдском Ресторану „Стадион“. – У октобру „Дама године регион“ намењена успешним женама са простора бивше Југославије. - Поред додела признања, планирано одржавање трибине као прилике за представљање успешних пословних идеја и пројеката жана из читавог региона. – У првом Клубу дама 110 особа

ризнање „Дама године“ коју је установило краљевачко Удружење „Дете у срцу“ додељује се истакнутим женама из јавног живота. Идејни творац и покретач манифестације, која из године у годину добија на значају, је председник удружења Дејан Пантић кога је на овај корак определила жеља да промовише родну равноправност и истакне положај жене у друштву. Престижно признање је први пут додељено пре четири године на пригодној свечаности у београдском Дому синдиката, а међу награђенима су се нашле глумице Татјана Бошковић и Љиљана Стјепановић, рукометашица Светлана Китић, тадашња министарка здравља др Славица Ђукић Дејановић, портпарол Службе хитне медицинске помоћи у Београду Нада Мацура, естрадне уметнице Драгана Мирковић и Зорица Брунцлик, па директорке маркетинга „Еко пумпе“ Марија Лукић и „Ас медија“ Тања Анђелковић и многе друге. У оквиру програма који прати манифестацију учествују истакнути џентлмени из свих сфера друштвеног живота који присутним дамама, додељујући признања, поклањају своје стихове и мелодије. Пета јубиларна додела признања ис-

МАГАЗИН

6.5.2018.

такнутим женама из јавног, друштвеног и привредног живота под називом Дама године 2018.организована 24. априла у Београду задржала је епитет једног од најгламурознијих догађаја посвећених женама, а Пантић оправдао признање најбољег продуцента и организатора дешавања којим је награђен за активности током претходне године Међу награђеним дамама нашле су се поп звезда Неда Украден, глумица и списатељица Ива Штрљић, власница модног бренда P.S.fashion Слађана Пантовић, директорка Туристичког света Љиљана Реброња, директорка Виталис центра др Весна Маринковић Мичић, менаџерка хотела Solaris resort Нина Стаменић, директорка „Липо козметике“ Соња Аранђело вић, власница Академије Purity Ивана Станојевић, директорка Honey slim Маја Врекић Стојанац, директорка компаније Леверис Марија Буторовић, креаторка Наташа Жупац, директорка Туристичке организације Краљева Ана Миросављевић, предузетница из НишаДушица Тричковић, власница Vile Ancora Ливиа Биро и Весна Бонџић из Удружења Милица. Додела награда „Дама године“ ове године је попримила међународни карактер,

па је организатор угостио изузетно успешне жене које су, сем са простора бивше Југославије, дошле из Румуније, Мађарске, Словачке и Бугарске. Овим ласкавим признањем награђене су и Адиса Туфо из Сарајева, Бербара Цецеља из Хрватске, Анета Савова из Бугарске, Ана Вуковић,Сања Лекић и Биљана Араповић из Црне Горе, Пенка Мукаетова из Македоније, Лаура Циуху из Румуније, Ерика Костањшек из Словеније. Петогодишњи јубилеј је повод да се установе и специјалне награде, а овом приликом је таква додељена Зорици Брунцлик и Мирољубу Аранђеловићу Кемишу као најскладнијем брачном пару из јавног живота, а ласкаво признање џентлмена године понели су поп певач Борис Новковић и председник Интернационалне полицијске асоцијације регион Београд Небојша Пантелић. Лауреатима су припали поклони спонзора, па је Леверис даривао посебан накит од Swarovskiкристала, Mark scrub - природни пилинг од кафе, а придружили су им се Бернарда, Виталис, Кики коре, Липо козметика, Mujen Lux - Копаоник. Добитница признања Адиса Туфо поклонила је лауреатима најновију књигу

„Врућ кромпир“, а жељу да их награди посебним поклонима испољио је ипрви велнес амбасадор у Србији Пеђа Филиповић. Доделу награда су увеличала бројна значајна имена из јавног живота међу којима Сузана Манчић, Бојан Маровић, Душан Ивковић, Александар Станимировић из „Амадеус бенда“, књижевница Симонида Милојковић, Вања Булић, Лена Ковачевић, сестре Гобовић, Бобан Копуновић, Милош Илић из „Пројекат бенда“, Биљана Бикси Обрадовић, Ненад Шкундрић. Догађај на високом нивоу био је прилика да популарна поп певачица Јеллена промовише нови сингл под називом „Почнимо љубав из почетка“ и атмосферу подигне на знатно виши ниво, а присутни су имали прилику да, у оквиру атрактивног програма, уживају у модној ревији креаторке Наташе Жупац која је представила најновију колекцију. По завршетку церемоније, званицама је традиционално уприличена Свечана вечера у форми шведског стола својим производима су обогатили „Слатко срце“ из Аранђеловца, Винарија „Грабак“ из Врњачке Бање, Дестилерија „Хуберт 1924“, „Кики“ из Ниша, „Бургер

плус“, „St. Johns“ вода, „Крцино злато“. Све већу популарност овог догађаја, одржаног у Ресторану „Стадион“ генералног спонзора „Евент центра“, на најбољи начин потврђује чињеница да га је пропратио до сада највећи број медијских кућа које су, након објаве прилога о дешавањима с краја априла, у оквиру најгледанијих емисија угостиле већину награђених дама. - Велико ми је задовољство што смо ове године, када славимо мали јубилеј организације догађаја „Дама године“, успели да изазовемо овако велико интересовање медија и јавности који су,као и претходних година, догађај оценили највишом оценом. Готово да не постоји емисија на националној телевизији,а има изузетан рејтинг и гледаност, да није емитовала прилог са догађаја,или угостила наше лауреате– потврдио је организатор доделе награда Дама године Дејан Пантић који је, као један од ретких који у Европи организује слична дешавања, од стране припадница лепшег пола у више наврата проглашаван највећим џентлменом о чему сведочи чињеница да ужива велико поверење бројних удружења пословних жена и удружења чији се рад базира на хуманитарним актив-

ностима. Овогодишња манифестација је прилика за најаву првог клуба дама са циљем окупљања и умрежавања жена из свих сфера живота у заједницу у оквиру које ће остваривати бенефите у разним областима интересовања, ширити мрежу познанства и проналазити нове путеве за пласирање својих роба, производа и услуга, а прве чланске картице је ове априлске вечери добило 110 особа. За октобар ове године Пантић најављује пету доделу признања истакнутим женама из јавног, друштвеног и привредног живота под називом „Дама године регион“ која је намењена успешним женама са простора бивше Југославије. За место окупљања поново је одабран ексклузивни амбијент Хотела „Цептер“ у Врњачкој Бањи а организатор је, поред додела признања, планирао одржавање трибине као прилике за представљање успешних пословних идеја и пројеката жана из читавог региона. Подршку пројекту пружају Регионална привредна комора и велики број градова и општина из региона. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

6.5.2018.

Украдена принцеза

Руслан, изгубљени уметник који машта да постане витез, упознаје прекрасну Милу и заљубљује се у њу не сумњајући ни трена да је краљева кћи. Међутим, њихова срећа није дуго трајала јер зли чаробњак Черномор украде Милу како би њену љубав претворио у своју чаробну моћ, па Руслан креће у потрагу за њом како би доказао да је љубав јача од сваке магије. Осамдесетпетоминутну анимирану породичну авантуру је, по сценарију Олеха Маламужа, режирао Јарослав Војчешек, а у верзији на српском језику гласове анимираним јунацима позајмили су Бојан Перић, Тамара Драгићевић, Урош Јовичић, Марко Марковић, Никола Вујовиц, Пеђа Дамјановић, Димитрије Стојановић, Стеван Пјале, Томаш Сарић, Јелисавета Караџић. Филм је на репертоару до 9. маја а пројекције почињу у 18 сати.

Изван граница реалности Филм „Изван граница реланости“, редитеља Александра Богуславског и

Франческа Ћинквеманија, је авантуристичка прича са елементима мистике, романсе и трилера, у коме главне улоге тумаче Милош Биковић и Антонио Бандерас. Радња је смештена у савремену Москву где талентовани коцкар Мајкл, како би освојио велику своту новца у казину, окупља групу људи са хипнотичким, телекинетичким и телепатским моћима. Међутим, наилази на много снажнијег мистичног ривала због чега и себе и тим доводи у опасност, а да би спасао пријатеље мораће да пређе све границе. Антонио Бандерас се нашао у улози Гордона, старијег коцкара који је много искуснији од Мајкла. Гордон прати сваки покрет Мајкла и његовог тима, и чини се да је тај који одлучује да ли ће њихов план бити успешан или ће пропасти. Бандерас наводи како га је веома привукла улога, прича, и свет креиран у филму, пре свега нестварна сценографија која је дочарала један аспект људске подсвести са свим карактеристикама и правилима. Акциони трилер траје 101 минута, а сценарио и режију заједнички потписују Александар Богуславскиј и Франческо Ћинквемани. Поред Биковића и Бандераса значајије улоге тумаче Љубов Аксјонова, Алесандра

Стар Ворд и Евгениј Стичкин. Филм се приказује до среде 9. маја у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Осветници: Рат бескраја

Очекујте неочекивано са свим вољеним херојима окупљеним на новом задатку, у филмском путовању без преседана где ће се срести сви ликови Марвеловог филмског универзума. Карте ће бити положене по последњи пут и то на ултимативни и најсмртоноснији начин до сада. Осветници и њихови савезници мораће да буду спремни да жртвују све у покушају да савладају моћног Таноса, пре него што он уништи цео универзум. Акциону авантуру са елементима фантастике у 2Д и 3Д формату, чија дужина за пет минута премашује два и по сата, према сценарију Кристофера Маркуса и Стивена МекФилија, режирали су Кристофер и Џое Русо, а водеће улоге тумаче Роберт Дауни Јуниор, Бенедикт Камбербач, Марк Руфало, Крис Хемсворт, и Чедвик Босмен. Филм се приказује до 9. маја, а пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 6.5.2018.

Бруно Гуалтиери 1941 - 2018

Великани краљевачког бокса: Бруно Гуалтиери

МАГАЗИН

6.5.2018.

ВИТЕЗ ПЛЕМЕНИТЕ ВЕШТИНЕ

100

- Поред Краљева и београдских клубова Црвена звезда, Партизан и Раднички, квалитетан бокс неговао се у Крагујевцу, Нишу, Приштини, Новом Саду, Суботици, Апатину и другим градовима. – За шест година у Краљеву више од сто мечева, у каријери три пута више уз само двадесет пораза. - Кад нема пара нико неће да се бије за џабе, па се млади углавном опредељују за фудбал. - Држављанство препрека за наступ у репрезентацији

МагазИН 298 од 3. септембра 2017.

Бруно Галтиери

101

102

МАГАЗИН 6.5.2018.

до пунолетства, заврши металостругарски занат, а потом крене у свет у потрази за бољим животом. За боравак у Неготину везује се први контакт са боксом који ће врло брзо одредити животни пут. Прво запослење у предузећу „Термоелектро“ поклопило се са временом реализације идеје о стварању Борског језера због чега је Бруно три летња месеца провео у Брестовачкој бањи где су, на водосистему, постављани и по тону тешки вентили. Кад су стручњаци предузећа „Термоелектро“ завршили са пословима у Бору, и кренули на нова градилишта у Сарајеву, Бруно је остао да ради у постројењима за грејање. Локални Боксерски клуб „Металац“ у то време се такмичио у Српско-македонској лиги, а Бруно од првих дана постао непобедив у велтер категорији. Мечеви су одржавани на отвореном простору, а колико је бокс био популаран најбоље потврђује податак да се око ринга окупљало и две до три хиљаде гледалаца. Оскудни услови и тешка материјална ситуација одлучујуће су деловали на бројне клубове да напусте лигашко такмичење, али не и да их обесхрабре да у међусобним мечевима, и на боксерским ревијама, наставе неговање племените вештине. Бруно Гуалтијери се доказао као непобедиви нокаутер, а несавладив је био и против краљевачке екипе која није имала доброг боксера у овој категорији. Био је то повод да му познати спортски радник Љубо Крстовић и боксер Милован Станимировић Баја предложе да промени клуб и пређе у Краљево. Амбициозном младом човеку у то време није требало много, стан посао и мало пара до прве плате, а пред крај сезоне такмичења 1960. године то се решавало у једном дану и представљало малу цену за сигурна два бода у сваком од наредних мечева. - У то време је од Бора до Зајечара још путовао ћира којим сам путовао до Ниша, а потом до Сталаћа тако да је читав дан трајао пут до Краљева где сам стигао мртав гладан. На станици ме је сачакао Љубо Крстовић, и одвео до стана у Обилићевој улици број 4, а већ

у понедељак сам почео да радим у „Фабрици вагона“. Прво одем код Баја који је са мном био у дому као и други Краљевчани, Тепша, Мића, Сибин, Спицин, Гавро, Песмарац и други. Клуб се звао „Младост“, имали смо одличне услове за тренинге у фискултурној сали гимназије, а први меч сам боксовао против Приштине – сећа се Бруно. Бокс који је је на југословенским просторима био у повоју сваким даном је придобијао све више присталица, како међу посматрачима тако и онима који су желели да се окушају у племенитој вештини. Највише клубова било је на територији Србије а, поред Краљева и београдских клубова Црвена звезда, Партизан и Раднички, квалитетан бокс неговао се у Крагуејвцу, Нишу, Приштини, Новом Саду, Суботици, Апатину и другим градовима. Првенство Србије у Шумарској школи било је прилика да титуле шампиона освоје два краљевачка боксера, Миленко Јовановић Еро у полувелтер а Бруно Гуалтиери у велтеру. Уследило је у то време веома популарно такмичење под називом „Изазивачи против изазваних“ у коме је стигао до финала и успео да победи до тада непораженог Београђанина Дамњановића. Иако је кроз клуб прошло много боксера, од којих су неки у овом спорту остали дуже а неки краће, још нису избледела сећања на имена која су на мечевима извикивале хиљаде навијача. Прошле је од више од пола века од тренутка кад је за краљевачку екипу у мува категорији наступао Живковић познатији као Певац, у бантам Васке, лакој Мурганић, полувелтер Еро, велтер Бруно, полусредњој Станимировић, средњој Ћосић и полутешкој Момо Мајор. У најтежој, тешкој категорији, боје Краљевчана наизменично су бранили Лукић и Ћуре. Највећи број њих, каже Бруно, више није жив а сећање на њих чува и недавно објављена књига др Милана Матијевића „Споменар краљевачког бокса“. Иако стандард није био на високом нивоу није се живело лоше. Најважније је, каже Бруно, да се није гладовало. Исхрана у мензама задовољавала је

Фото: М. Радовановић

раљево последњих година бележи неславан рекорд, заузима високо место на листи градова из којих млади одлазе без жеље да се врате. Само неколико деценија раније ситуација је била знатно другачија, био је то град у који су радо долазили људи са различитих страна, ту налазили запослење, оснивали породице и остајали заувек. Један од њих је Бруно Гуалтиери кога је пут од родног места, у околини Торина на северу Италије, према Краљеву водио преко Бора. Било је то само три године након завршетка Другог светског рата кад је његов деда Фортунато добио посао инжењера у борском руднику и у град бакра стигао са целом породицом. У њој су били син Ћезаре и снаха Елеонора са три сина Рикардом, Џулиом и седмогодишњим Бруном коме се долазак у ово место поклопио са поласком у школу. Није мали број деце која овај период доживљавају стресним, посебно у нестабилним политичким условима после четворогодишњег рата. Ако се томе дода чињеница да долазе из друге земље, и не познаје језик средине, онда је разумљив Брунов однос према учитељу. Нетрпељивост партизанског учитеља према ђаку из доскора непријатељске земље по који пут се манифестовала сукобом у коме ни један ни други нису бирали речи, поготово Бруно са онолико језика колико је успео да савлада жестоко реаговао на сваку псовку која му је упућена. Развод родитеља увек оставља најтеже последице на најмлађе у шта је могао да се увери и Бруно након што је са млађим братом додељен оцу. Много тога је утицало да се део породице врати у Италију, а Бруно остане са бабом по мајци пореклом Румунком из околине Турн Северина. Прве ратне године оптерећене великом кризом и немаштином тешко је подносио највећи број становника земље у којој су се још видале ране огромних разарања. У посебно тешкој ситуацији нашла се баба која више није могла да брине о Бруну, па је са четрнаест година смештен у неготински Васпитно поправни дом. Нова средина је била прилика да,

103

6.5.2018.

МАГАЗИН

104

потребе спортиста којима је била потребна квалитетна храна, а било је и периода кад је боксерима кувала сестра Милована Станимировића и доносила ручак у фабрику. - Тренирали смо као будале. Обујем чизме и по киши и блату стичем кондицију у Сијаћем пољу. Тренирао сам више од осталих, а и на послу су имали разумевања па су ми то омогућавали. Једни су добијали мечеве, други губили, ја увек побеђивао а за шест година у Краљеву имао сам више од сто мечева. Дуго нисам могао да добијем југословенски пасош, па сам на такмичење у Бугарску са италијанским путовао као страни држављанин – прича Бруно о чијим се победама глас ширио све до селектора репрезентације Југославије. Било је то повод да буде позван на припреме националног тима све док се није сазнало да нема држављанство. То што су га звали Талијан, и што је име Бруно имао и Храстински, ни код кога није стварало сумњу у чињеницу да нема држављанство.

Колико је бокс у Краљеву био популаран најбоље сведочи све већи број посетилаца, а кад кошаркашко игралиште у центру града, на месту данашње хале спортова, није могло да прими све који су желели да присуствују првенственим мечевима ринг је пресељен на фудбалски стадион на коме се окупљало и по три хиљаде ватрених навијача. У то време је представљао племениту вештину у правом смислу те речи, најпре због чистих удараца, ескиважа и поштовања према сваком противнику. Једним од најчвршћих показао се надалеко познати изузетно брзи Меховић који је у три меча против Гуалтиерија успео да победи два пута. Најбољи боксери су се увек борили против бар толико добрих све док, због неадекватних услова за тренинге и такмичења које је прописао Боксерски савез Србије, краљевачким боксерима није био ускраћен наступ у екипним борбама. Такву прилику су једва дочекали кубови из оближњих градова па су Крушевљани бацили око на тројицу Краљевчана, Гуалтијерија, Станимиро-

вића и Бокана који су били бољи од њихових у велтер, полусредњој и средњој категорији. Кратак боравак у овом граду обележила су само четири меча и једини са нерешеним исходом против троструког државног првака Лазаревића који је у Крушевац дошао после Ниша и Крагујевца. Из сећања некадашњег велтераша на истеку осме деценије живота још нису избледеле слике мечеве у хали три Београдског сајма и навијање краљевачких студената који су том приликом напунили воз. И у то време су погледи врхунских боксера били усмерени ка иностраним клубовима, а прилику за ангажман у Леверкузену Бруну је пружио један од Италијана који је по српским ринговима трагао за талентима. Педесет марака које му је дао било је довољно за пут до овог града у коме је, као и у Краљеву неколико година раније, брзо добио стан и посао у Бајеру. Сазнање да је у Краљеву оставио супругу Милку и сина Ђулиа било је довољан мотив да се максимално посве-

ти раду у фабрици, а како је шест марака по сату било довољно да се обезеди плата мања од хиљаду додатно се ангажовао да заради још толико. Посебно се плаћао прековремени рад суботом и недељом, а још 300 марака за сваку победу био је довољан мотив да посебну пажњу посвети спортском животу и тренинзима све док у четрдесетој години чивота није обесио о клин боксерске рукавице. Да се до зараде на рингу не долази лако показао је већ први меч у Леверкузену кад се намерио на противника због каквог бокс губи атрибуте племените вештине. У ситуацији кад није могао да се одбрани од серије прецизних удараца један главом, након знака за прекид борбе, био је довољан повод за дисквалификацију али мала утеха за тешку повреду аркаде због које је Бруно морао у болницу. Све је било много лакше кад је, након четири године боравка у Немачкој, допутовала супруга са сином и добила посао у Дизелдорфу где је провела тридесет година и стекла право на пензи-

ју. А онда су се заједно вратили у Краљево, купили стан и одлучили да ту проведу остатак живота. Са завршетком боксерске каријере није прекинута веза са спортом а погодним за то, након што су године учиниле своје, показао се фудбал и учешће у тиму ветерана. - Тренирао сам доста, много сам трчао, џогирао десет до двадесет километара, једном истрчао маратон, после месец дана још један, а потом и полумаратон. Повукао сам се због болова у колену, кад сам се вратио у Краљево почео да идем у теретану али и то прекинуо па се ухватио са планинарима. Ни у Немачкој нисам хтео да заборавим Србе, па сам радио као кондициони тренер у „Јединству“ за кога су играли фудбалери са простора целе Југославије. Из седме немачке лиге доспели смо до пете а онда се, почетком деведесетих година, све расформирало. У Дизелдорфу су и Срби и Хрвати имали своје клубове а у утакмици у којој је атмосфера доведена до усијања па је морала да интервенише и поли-

ција – прича Бруно. Две године након пензионисања Бруно се са супругом 2007. вратио у Краљево. У седамдесет осмој години још се осећа добро и, каже, не осећа последице бројних, понекад и тешких, удараца током боксерске каријере, јер никада није био нокаутиран. Биланс боксерске каријере је више од три стотине мечева од којих само двадесет пораза. Његовим стопама кренуо је и тринаестогодишњи унук Лука који је, као кадет, у последње врме три пута успео да победи противнике у теквондоу. Осврт на тренутно стање у краљевачком боксу потврђује да кад нема пара нико неће да се бије за џабе, па се млади углавном опредељују за фудбал. Пуних шест година је Бруно чекао српски пасош. Показује га само кад излази из земље и кад се у њу враћа. За улаз и излаз из Немачке користи италијански, или немачки. А одлази све ређе, иако тамо још није одјавио боравиште. Т. Радовановић

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 6. И 11. МАЈА

МАГАЗИН

6.5.2018.

6. мај

106

1237. — У манастиру Милешева сахрањене су мошти Растка Немањића – Светог Саве, првог српског архиепископа, који је умро 27. јануара 1235. у Великом Трнову у Бугарској. Турци су 1594. извадили мошти и спалили их на Врачару у Београду. 1527. — Војска бурбонског војводе Карла опустошила је и опљачкала Рим и побила око 4.000 његових становника. 1626. — Холандски насељеник Петер Минојт купио је од Индијанаца острво Менхетн, на којем је касније изграђен Њујорк, за бижутерију у вредности од 60 гулдена. 1757. — У Седмогодишњем рату пруски краљ Фридрих II освојио је Праг, који су браниле аустријске трупе. 1804. — У Остружници код Београда одржана прва Скупштина представника целог побуњеног народа у Београдском пашалуку - Скупштина у Остружници. 1840. — Пуштене су у промет прве поштанске марке у Великој Британији од једног и два пенија с ликом краљице Викторије I. 1919. — На Версајској мировној конференцији Немачкој су одузете колоније у Африци. 1932. — Француског председника Пола Думеа у Паризу је убио руски емигрант. 1937. — Немачки цепелин Хинденбург је изгорео у пожару док је покушавао да пристане у морнаричку базу Лејкхерст у Њу Џерзију, одневши животе 36 особа. 1974. — Западнонемачки канцелар Вили Брант поднео је оставку због шпијунске афере у којој је откривено да је његов блиски сарадник Гинтер Ги-

јом био источнонемачки шпијун. 1979. — На изборима у Аустрији победила је Социјалдемократска партија Аустрије Бруна Крајског. 1981. — САД су протерале све либијске дипломате, тврдећи да влада Либије подржава међународни тероризам. 1991. — У Сплиту су избиле демонстрације против ЈНА у којима је убијен војник Сашко Гешовски. 1993. — Народна скупштина Републике Српске на Палама одлучила је да се о Венс-Овеновом мировном плану за Босну изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96 % бирача. 1994. — Отворен је тунел испод Ламанша. 1996. — Влада председника Гватемале Алвара Арсуа и вође левичарске гериле су потписали споразум о окончању 35-годишњег грађанског рата. 1999. — Министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља Запада и Русије (Група 8) договорили су се на састанку у Бону о принципима за окончање рата на Косову. 2000. — У близини Нанта на југу Француске у изгорелом аутомобилу „фијат уно“ пронађено је тело папараца Жан-Пола Андансона, који је последњих десет година фотографисао краљевске породице и филмске звезде. Он и његов ауто довођени су у везу са саобраћајном несрећом у Паризу када је погинула принцеза Дајана и њен пријатељ Доди ел Фајед. 2001. — У Ирану, на фудбалском стадиону у Сари, два лица су погинула, а око 300 повређено, када се током утакмице, коју је посматрало око 30.000 гледалаца, срушио кров на стадиону. 2003. — Савет безбедности УН про-

дужио је санкције уведене Либерији 2001. због њене наводне помоћи побуњеницима у Сијери Леонеу. Њима је укључен и ембарго на увоз оружја, као и на извоз дијаманата. 2004. — Суд у Либији осудио је пет медицинских сестара из Бугарске и једног палестинског лекара на смрт због наводног инфицирања око 400 либијске деце верусом Сиде у педијатријској болници у Бенгазију. ОЕБС је упутио Либији апел да не погуби осу-

ђене, а резолуција истог садржаја достављена је парламентарцима из 50 земаља-чланица те организације.

7. мај 558. — У византијском Цариграду колапс највеће куполе саборне цркве Пресвете Мудрости. Цар Јустинијан I је моментално наредио радове на обнови који су завршени 563. године. 1274. — Почео је са заседањем Други лионски концил посвећен начину избора папе. 1429. — Јованка Орлеанка је окончала опсаду Орлеана, предводивши последњи јуриш. 1487. — Почела је опсада Малаге у оквиру Реконкисте. 1663. — У Лондону, под покровитељством краља Чарлса II, отворено

прво позориште. 1664. — Луј XIV је званично отворио Версајску палату. 1727. — На основу декрета руске царице Катарине I Јевреји протерани из Украјине. 1763. — Почео је Понтијаков рат након Понтијаковог покушаја да преотме Форт Детроит од Британаца. 1824. — У Бечу је премијерно изведена Бетовенова Девета симфонија. 1832. — Баварски принц Ото фон Витлсбах изабран за краља Грчке пошто је Грчка Лондонским уговором проглашена за краљевину. 1893. — Поводом 400. годишњице оснивања Ободске штампарије, Књижевно-уметничка заједница приредила прву изложбу српских књига у Београду. 1915. — Немачка подморница „У20“ торпедима потопила британски путнички брод „Лузитанију“, што је допринело одлуци САД да уђу у Први светски рат. Погинуло 1.198 путника и чланова посаде, међу њима много Американаца. 1928. — У Уједињеном Краљевству старосна граница изборног права жена спуштена са 30 на 21 годину. 1939. — Немачка и Италија склопиле политички и војни савез, Осовина Б е р л и н - Р и м . Касније се савезу придружио Јапан. 1940. — Почела је дебата о Норвешкој у британском Дому комона која се окончала избором Винстона Черчила за премијера уместо Невила Чемберлена. 1943. — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле Тунис и Бизерту. 1944. — Совјетске трупе у Другом светском рату почеле напад на Севастопољ и наредног дана га ослободиле од немачке војске. 1945. — Немачки генерал Алфред Јодл је у име Вермахта потписао документ о немачкој безусловној капитулацији у Другом светском рату. 1948. — Основан је Савет Европе током заседања Хашког конгреса. 1954. — Војска Вијетмина је потукла Французе код Дијен Бијен Фуа, чиме је окончана француска доминација у Индокини.

1960. — Леонид Брежњев на месту председника Президијума Врховног совјета СССР заменио маршала Климента Ворошилова. 1974. — Западнонемачки канцелар Вили Брант је поднео оставку. 1995. — На председничким изборима у Француској Жак Ширак победио кандидата социјалиста Лионела Жоспена. 1996. — Пред Међународним судом за ратне злочине на подручју СФРЈ у Хагу почело суђење босанском Србину Душану Тадићу, прво суђење за ратни злочин после Нирнберга и Токија. 1997. — Влада САД осудила Швајцарску због прихватања злата и драгоцености опљачканих од жртава холокауста у Другом светском рату. 1999. — У бомбардовању центра Ниша касетним бомбама погинуло је 16 особа, а повређено око 70 људи. 1999. — У бомбардовање кинеске амбасаде у Београду погинуло се три особе, а рањено 20. 1999. — Папа Јован Павле II посетио Румунију, као први поглавар Римокатоличке цркве који је, после хиљадугодишњег раскола, посетио неку земљу с већински православним становништвом. 2000. — Владимир Путин је ступио на дужност председника Русије. 2001. — Рони Бигз, учесник „највеће пљачке века“, у Енглеској 1963, предао се британским властима пошто је 35 година провео у Бразилу. 2002. — У паду авиона „Макдонел Даглас MD-82“ кинеске авио-компаније у море у близини града Далијана погинуло свих 112 путника и чланова посаде.

8. мај 1429. — Победом француске војске над Енглезима завршена је опсада Орлеана у Стогодишњем рату. 1783. — Захарије Стефановић Орфелин издао је у Бечу књигу „Искусни подрумар“, прву књигу о производњи вина на српском језику. 1794. — У Паризу је, по налогу Револуционарног суда, гиљотином погубљен француски хемичар Антоан

107

6.5.2018.

МАГАЗИН

108

Лавоазје, оснивач модерне хемије. Формулисао је закон о неуништивости материје и открио процес оксидације. 1815. — На брду Љубић, код Чачка, Срби су у Другом српском устанку потукли троструко јачу турску војску. 1852. — Потписан је Лондонски протокол којим се гарантује интегритет Данске. 1894. — Михајло Пупин је у Америци патентирао апарате за телеграфски и телефонски пренос. 1900. — Српски физичар Михајло Пупин патентирао је у Њујорку апарат за телефонске и телеграфске преносе на велике удаљености. 1902. — Од ерупције вулкана Мон Пеле на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи. 1921. — У Шведској је укинута смртна казна. 1942, — Окончана је битка у Коралном мору када су авиони са јапанског носача авиона потопили амерички носач авиона УСС Лексингтон. 1945. — Немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завршни документ о окончању Другог светског рата. 1949. — Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата и пораза нациста. 1963. — У граду Хуе војници Армија Републике Вијетнам су отворили ватру на будистичке демонстранте који су протестовали због владине одлуке да забрани истицање будистичке заставе на празник Весак, усмртивши 9 особа. 1970. — Битлси издали свој последњи албум, „Let It Be“. 1973. — У Јужној Дакоти, у САД, окончана је побуна Индијанаца који су 10 недеља у опсади држали мало преријско насеље. 1980. — У Београду је сахрањен председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Сахрани су присуствовали највиши представници више од 120 земаља, као и 200 партија. Директан пренос сахране преузеле су телевизијске станице из

више од 40 земаља. 1984. — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље. 1992. — У СР Југославији је пензионисано 38 генерала, међу којима и начелник Генералштаба Благоје Аџић. Нови шеф ГШ постао је генерал-пуковник Живота Панић. 1994. — На парламентарним изборима у Мађарској победили су социјалисти Ђуле Хорна. 1999. — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођена је амбасада Кине у Београду. Погинуло је четворо кинеских држављана, а најмање 10 рањено. Инцидент је озбиљно пољуљао односе САД и Кине и уследили су масовни протести у Кини. Под неразјашњеним околностима убијен је Фехми Агани, најближи сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове. Његово тело пронађено је код Липљана на Косову. 2001. — СР Југославија је примљена као пуноправни члан у Светску банку. 2003. — У америчком Сенату једногласно је усвојен предлог о проширењу НАТО-а за седам бивших источно-европских комунистичких земаља (Летонија, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Бугарска и Румунија). Марокански краљ Мухамед је поводом рођења свог сина, наследника, ослободио више од 9.000 затвореника, што је највећа амнестија у историји ове земље. 2007. — Заменик председника Српске радикалне странке, Томислав Николић, изабран за председника Скупштине Србије уз подршку посланика Демократске странке Србије.

9. мај 328. — Атанасије Велики изабран за патријарха Александрије. 1502. — Шпански морепловац Кристифор Колумбо испловио из шпанске луке Кадис на четврто и последње путовање у Нови свет.

1763. — Почела је опсада Форт Детроита током Понтијаковог рата против Британаца. 1788. — Парламент Велике Британије укинуо трговину робљем. 1877. — Румунија прогласила независност, месец дана пошто је склопила савез с Русијом против Отоманског царства. 1901. — У Мелбурну отворен први парламент Аустралије. 1911. — Група официра, учесници у мајском преврату и убиству краља Александра Обреновића 1903, у Београду основала тајну организацију „Уједињење или смрт“, односно „Црна рука“. 1926. — Американци Ричард Берд

и Флојд Бенет први авионом прелетели Северни пол. 1927. — Канбера постала главни град Аустралије, уместо Мелбурна. 1936. — Италија званично окупирала Абисинију, данас Етиопију, и италијанског краља Виторија Емануела III прогласила за цара Абисиније. 1945. — Острво Гернзи ослобођено од окупације нацистичке Немачке. 1946. — Италијански краљ Виторио Емануеле III је абдицирао, а наследио га је син Умберто II. 1948. — Комунистичка партија Југославије одбацила оптужбе совјетских комуниста против политике југословенског руководства. Уследила Резолуција Информбироа и вишегодишњи

политички и економски притисак совјетског блока на Југославију. 1950. — Министар иностраних послова Француске Робер Шуман упутио позив за помирење Француске и Немачке и предложио стварање Заједнице за угаљ и челик, претходнице Европске уније. 1952. — Широм Југославије одржани масовни протести због Лондонског споразума којим је Зона „А“ Слободне територије Трст припала Италији. 1955. — Западна Немачка је постала члан НАТО пакта. 1960. — САД постале прва земља у којој су легализоване пилуле за спречавање зачећа. 1976. — Улрике Мајнхоф, вођа западнонемачке терористичке групе „Бадер-Мајнхоф“, обесила се у затворској ћелији. 1978. — У паркираном аутомобилу у центру Рима нађено тело бившег премијера Италије Алда Мора, којег су терористи „Црвених бригада“ отели 54 дана раније. 1993. — Почели сукоби Хрвата и Муслимана у Мостару, што је довело до поделе града на муслимански и хрватски део. Муслимани и Хрвати до тада били савезници у борбама против Срба у босанском рату, од 1992. до 1995. 1995. — На крају тродневне прославе 50. годишњице завршетка Другог светског рата у Европи и Дана победе, светски лидери позвали на глобално помирење. Централне прославе одржане у Паризу и Москви. 1996. — Јовери Мусевени победио на првим председничким изборима у Уганди после 16 година. 2001. — Председнику Југославије Војиславу Коштуници у Њујорку уручена награда Института Исток-Запад за светског државника године. У хаосу који је на стадиону у Акри, у Гани, настао када је полиција бацила сузавац на разјарене навијаче, 126 људи изгубило живот. 2002. — У експлозији нагазне мине током прославе Дана победе, у јужној руској републици Дагестану у граду Каспијск, погинуле 42, повређено 150 особа.

10. мај 1497. — Италијански морепловац Америго Веспучи кренуо на прво путовање у Нови свет. Према латинској верзији његовог имена немачки картограф Мартин Валдземилер Нови свет назвао Америка, премда је нови континет 1492. открио Кристифор Колумбо. 1655. — Енглези од Шпаније преузели Јамајку, под шпанском влашћу 161 годину. 1774. — Луј XVI постаје краљ Француске. 1844. — Начелник Министарства просвете у Влади Србије Јован Стерија Поповић упутио свим окружним начелствима допис да се старине шаљу у Народни музеј. Тај датум сматра се даном оснивања Народног музеја у Београду, мада је акт о оснивању донет у септембру. 1865. — Трупе Уније заробиле, у Америчком грађанском рату, председника Конфедерације Џеферсона Дејвиса. 1871. — Француска и Немачка у Франкфурту потписале споразум којим су Алзас и Лорена уступљени Немцима. 1877. — Румунија проглашава независност од Турске. 1881. — Крунисан румунски краљ немачког порекла Карол I Хоенцолерн, први краљ Румуније. 1882. — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија. 1906. — Италијански краљ и швајцарски председник званично отворили „Симплон“, тунел кроз Алпе којим су повезане Италија и Швајцарска. 1923. — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка склопиле Конвенцију о оснивању Слободне зоне у Солуну, којом је на 50 година Краљевини СХС припала царинска управа. Нови аранжман Југославија и Грчка потписале 1975. у Атини, с важношћу од 10 година. 1933. — У Берлину, испред Рајхстага, нацисти спалили више од 25.000 књига Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна и навели да почиње ново раздобље у историји немачке културе.

109

6.5.2018.

МАГАЗИН

110

1940. — Немачка без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија после немачке инвазије на Данску запосела бившу данску колонију Исланд. Винстон Черчил постао премијер Велике Британије пошто је Невил Чемберлен, потписник Минхенског споразума, поднео оставку. 1941. — Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску у намери да почне мировне преговоре и ухапшен. 1945. — Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле Праг. Савезници преузели Рангун од Јапанаца. 1954. — Бил Хејли и Комете издају „Rock Around the Clock“, прву рокенрол плочу која постиже прво место на музичким топ-листама. 1960. — Америчка нуклеарна подморница „Тритон“ завршила путовање око света које је трајало 84 дана. 1981. — Франсоа Митеран постао председник Француске победивши у другом кругу Валерија Жискара Д’Естена. 1988. — САД ставиле вето на резолуцију Савета безбедности Уједињених нација којом је Израел осуђен због инвазије на југ Либана. 1993. — Више од 200 тајландских радника погинуло у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији Након Патом. 1994. — Нелсон Мандела изабран за председника Јужне Африке и постао први црни председник те земље. Италијански медијски магнат Силвио Берлускони постао председник Владе Италије. 1995. — Светска здравствена организација у Женеви саопштила да би узрочник смртоносне епидемије у Заиру могао бити вирус „ебола“. 1997. — У земљотресу у источном Ирану погинуло најмање 1.560 људи. 1999. — Бразил формално дозволио политички азил свргнутом председнику Парагваја Раулу Кубасу и његовој породици. 2001. — Скупштина Југославије ратификовала Споразум о специјалним, паралелним везама с Републиком Срп-

ском који су 5. марта у Бањалуци потписали председник Југославије Војислав Коштуница и председник РС Мирко Шаровић. 2002. — Бивши агент ФБИ Роберт Хансен осуђен у САД на доживотну робију због продаје строго поверљивих докумената Москви. Шпијун који је нанео највећу штету у историји САД. 2003. — Суд у Јемену осудио на смрт Абеда Абдула Разака Камела због убиства три америчка баптистичка мисионара и рањавање једног, у децембру 2002. у једној болници у граду Џибла.

11. мај 330. — Римски цар Константин I Велики инаугурисао Нови Рим на месту некадашње грчке колоније Византа. 1310. — 45 витезова темплара су спаљени на ломачи под оптужбом да су јеретици. 1745. — Француске трупе победиле Британце у бици код Фонтеноа и преузеле Холандију од Аустрије. 1824. — Британске снаге су у Првом бурманском рату преузеле Рангун у Бурми. 1858. — Минесота је примљена у Унију као 32. савезна држава САД. 1867. — Лондонским уговором загарантоване самосталност и неутралност Луксембуршког војводства. 1916. — Представљена је Ајнштајнова Општа теорија релативитета. 1931. — Пропаст највеће аустријске банке „Кредит-Ансталт“ означила почетак финасијског колапса централне Европе. 1949. — Сијам променио име у Тајланд. 1949. — Израел примљен у Уједињене нације. 1950. — Конрад Аденауер, западнонемачки канцелар, постао председник јединствене Хришћанско-демократске уније. 1960. — Агенти израелске тајне службе Мосад ухватили Адолфа Ајхмана који се скривао у Аргентини. 1968. — У настојању да оконча жестоке сукобе студената с полицијом премијер Француске Жорж Помпиду

учинио уступке студентима. 1973. — Успостављени дипломатски односи Савезне Републике Немачке и Демократске Републике Немачке, чиме је окончано раздобље непризнавања ДР Немачке као суверене државе. 1987. — Премијер Индије Раџив Ганди ставио Панџаб под федералну контролу због побуне Сика. 1992. — Због умешаности југословенске војске у сукобе у Босни, мини-

стри иностраних послова Европске заједнице донели одлуку да повуку амбасадоре из Београда и тражили суспендовање чланства Југославије у ОЕБС-у. 1996. — Амерички путнички авион DC 9 срушио се у мочвару Еверглејдс на Флориди убрзо по полетању са аеродрома у Мајамију. Погинуло свих 110 путника и чланова посаде. 1997. — Суперкомпјутер компаније IBM „Дубоко плаво“ победио свет-

ског шампиона у шаху, руског велемајстора Гарија Каспарова, у мечу од шест партија. 2000. — Индија дочекала свог милијардитог становника, у државној болници „Сафдарјанг“ у Њу Делхију рођена девојчица. 2001. — Београдска група Канда, Коџа и Небојша одржала опроштајни концерт у башти СКЦ-а. Група се, ипак, поново окупила две године касније. 2003. — Потпредседник Демократске партије социјалиста Филип Вујановић изабран за председника Црне Горе. 2008. — Судан прекинуо дипломатске односе са Чадом, због помоћи коју је Чад пружио побуњеницима из Дарфура у нападу на Картум, главни град Судана. 2010. — Вођа британских лабуриста Гордон Браун поднео оставку на место председника владе, нови мандатар постао вођа конзервативаца Дејвид Камерон.

12. мај 907. — Жу Вен је натерао кинеског цара Аја да абдицира, чиме је окончана владавина династије Танг дуга три века. 1364. — Пољски краљ Казимир III је издао краљевску повељу, којом је основан Јагелонски универзитет, најстарији у држави. 1804. — у Првом срском устанку ослобођен Пожаревац. 1881. — Под претњом инвазије, туниски бег Мухамед III је потписао споразум у Барду, чиме је Тунис постао француски протекторат. 1888. — Британија успоставила протекторат над Северним Борнеом и Брунејом. 1925. — Врховни совјет Совјетског Савеза усвојио први совјетски устав. 1926. — Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској. 1926. — Чланови посаде цепелина Норвешка, предвођени Роалдом Амундсеном су постали први људи који су потврђено летели до Северног пола.

1937. — Џорџ VI у Вестминстерској опатији у Лондону крунисан за краља. Церемонију преносила телевизија BBC, што је био први пренос. 1943. — Предајом немачког генерала Ханса фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци у Другом светском рату. 1949. — Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом. 1965. — Западна Немачка успоставила дипломатске односе са Израелом, а арапске земље прекинуле односе с владом у Бону. 1985. — У незавршеном Храму светог Саве Патријарх српски Герман одржао свечану литургију која је обележила наставак изградње храма. 1988. — Светска здравствена организација објавила да у свету има више од 34.000 оболелих од сиде. 1992. — Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА. Немоћни да спрече ширење сукоба у БиХ, посматрачи Евопске заједнице напустили Сарајево. 1994. — Палестинска полиција стигла на Западну обалу у оквиру припрема да од Израела преузме град Јерихон, седиште палестинске аутономије у тој области. 1995. — Власници центра „Рокфелер“ у Њујорку, иза којих је стајао јапански капитал, објавили банкрот. 1997. — Председник Русије Борис Јељцин и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали споразум о обустави непријатељстава. 2003. — У два самоубилачка бомбашка напада у Чеченији погинуло најмање 75, повређено на стотине особа. 2008. — Земљотрес јачине 7,8 степени Рихтерове скале је погодио провинцију Сечуан, у Кини. Погинуло је 69.016 људи, 18.830 их се води као нестало, а без крова над главом је остало преко 5 милиона људи. Земљотрес је за собом оставио и неколико стотина хиљада повријеђених.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs