MagazIN333 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 333 * 29. април 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

29.4.2018.

У овом броју: Провера рада установа Заједно за конкурентнији регион Војска фактор стабилности Отварање према тржишту Скромно али обећавајуће Без лидера и без компромиса Путеви услов опстанка Превенција најбоља заштита

10 14 20 28 30 38 44 50

Заједно за нови живот Други балкански рат Сто као један Град оком тинејџера Промоција књиге и читања На репертоару Биоскопа „Кварт“ Три пута на ивици понора Промоција бициклизма Времеплов

54 60 68 74 76 78 82 88 94

МАГАЗИН 29.4.2018.

Педесет пета седница Градског већа

ПРОВЕРА РАДА УСТАНОВА

- Вода за пиће у марту бактериолошки и физичко-хемијски исправна. – На дневном реду Градског већа извештаји о раду и пословању, са извештајима о финансијском пословању за прошлу годину, установа чији је оснивач локална самоуправа. – На скоро пет стотина страница образложени резултати трошења знатне количине пара из градске касе. - На седници Градског већа нашао се Статут Народног музеја и План генералне регулације „Шеовац – Адрани“, као и предузимање мера и активности за обезбеђење воде за пиће корисника на територији Матарушке Бање. - Пет милиона динара намењено изради идејног пројекта санације и рекултивације постојеће несанитарне депоније – сметлишта кроз време

давно се није догодило да између две седнице Градског већа прође више од месец дана, а да има и таквих примера потврђује педесет пета седница градске владе, окарактерисана као ванредна, одржана последњег радног дана минуле недеље. Да су се у међувремену нагомилале теме за које је неопходно изјашњавање Градског већа потврђује неуобичајено дуг дневни ред на коме се нашло чак 35 тачака од којих се, бар према редоследу разматрања, најважнијом сматра извештај Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата мерења за март ове године. Извештај потврђује да је Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље у току јануара извршио основни преглед 159 узорака воде за пиће из мреже градског водовода, и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица, а да је анализа показала да су сви били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је вршена анализа воде из реке Ибар, посебно садржај фенолних материја. Извешај

МАГАЗИН

29.4.2018.

Завода за јавно здравље потврђује да су узорци анализирани пет пута спектро-фотометријском методом, а да вредности фенолних материја нису прелазиле максимално дозвољене вредности концентрације штетних материја прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Тако се, на основу извршених анализа и стручног разматрања, може констатовати да је вода за пиће из градског водовода у току јануара ове године била хигијенски исправна. Контролом квалитета ваздуха утврђено је да су двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоскида биле испод граничних и толерантних вредности на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а вредности азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. Мерења количине чађи потврђују да је количина у ваздуху била испод максимално дозвољених вредности на мерном месту Завод за јавно здравље, Скупштина града и Рибница, а изнад на мерном месту Пљакин шанац током једног дана. Док су средње двадесетчетоворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, никла, кадмијума и

арсена, биле испод граничних вредности повод за бригу је садржај суспендованих честица ПМ 10 на мерном месту Полицијска станица где су граничне вредности знатно прекорачене током дванаест дана. Пред члановима Градског већа нашло се решење о давању на коришћење Центру за социјални рад једне гарсоњере у Улици цара Лазара и одлуке о измени одлука о усклађивању оснивачких аката јавних комуналних предузећа „Водовод“ и „Чистоћа“ и Јавног енергетског предузећа „Топлана“ како би биле усвојене пре сачињавања дневног реда прве следеће седнице Скупштине града. Добар део седнице посвећен је разматрању извештаја о раду и пословању са извештајима о финансијском пословању за прошлу годину установа Народни музеј, Историјски архив, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Дом културе „Студеница“ у Ушћу, Завод за заштиту споменика културе, Спортски центар „Ибар“, Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“, Дечје одмаралиште „Гоч“, Туристичка рганизација Краљево. Центар за социјални рад, Апотека Краљево, Куптурни центар „Рибница“, Краљевачко позориште и

Дом здравља. Ако се изузму пропратна акта и одлуке надлежних одбора установа о усвајању програма пред члановима Градског већа је био озбиљан задатак да добро проуче скоро пет стотина страница на којима су образложени резултати трошења знатне количине пара из градске касе. Најиздашнији у образлагању били су у Дому здравља у чијем су извештају на чак 109 страница детаљно описане све активности реализоване током претходне године. Ма колико би се неупућеном могло учинити да је број страница мерило рада током календарске године то не мора да буде и мерило ефеката који су у извештају Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ спаковани у 69, Центра за социјални рад 66, Апотеке Краљево 50, а Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ 47 страница истог формата. То што су активности Народног музеја описане на 29, Дечјег одмаралишта „Гоч“ 24, Спортског центра „Ибар“ 22 или Краљевачког позоришта на 17 страница не значи да нису биле квалитетне, о чему коначну оцену, након Градског већа, треба да донесе Скупштина града. Није познато ни да ли су

описане активности у директној пропорцији са количином потрошених пара током године, јер се о томе не би могло закључивати само по обиму извештаја који је Културни центар „Рибница“ спаковао на 13, Туристичка организација Краљева 11, Историјски архив и Завод за заштиту споменика културе на по десет, а Дом културе „Студеница“ из Ушћа на само осам страница. Чињеница је да су чланови Градског већа добро извагали све елементе процене оправданости трошења пара, а коначну одлуку о усвајању извештаја препустили одборницима на првој наредној седници Скупштине града. Истек првог месеца другог квартала прилика је за разматрање извештаја о раду Градског штаба за ванредне ситуације у прошлој и предлога плана рада за ову годину, као и оперативног плана одбране од поплава за водотокове другог реда. Захуктавање пољопривредних радова повод је да се на дневном реду Градског већа нађе најновија верзија програма мера за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја, као и правилника о условима,поступку и начину коришћења средстава којима локална са-

моуправа подстиче инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава. На ред је дошло и утврђивање коефицијената за обрачун плата начелнице Градске управе и њеног помоћника, давање у закуп пословног простора у Омладинској улици Угоститељско трговинској радњи „Passage plus“ и разматрање предлога решења о давању сагласности за депоновање грађевинског материјала насталог ископима током изградње и уклањања објеката у оквиру реализације пројекта стамбене обнове. На седници Градског већа коначно се нашао и Статут Народног музеја и План генералне регулације „Шеовац – Адрани“, као и предузимање мера и активности за обезбеђење воде за пиће корисника на територији Матарушке Бање. Након последње седнице Градског већа у градској каси остаје пет милиона динара мање јер је баш толико из текуће буџетске резерве намењено изради идејног пројекта санације и рекултивације постојеће несанитарне депоније – сметлишта кроз време. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Сертификација општина по мери привреде

МАГАЗИН

29.4.2018.

ЗАЈЕДНО ЗА КОНКУУ

УРЕНТНИЈИ РЕГИОН

- Македонија нуди е-грађевинске дозволе и е-катастар, Хрватска систем фискализације, Србија програм сертификације општина по мери привреде, као и програме за сузбијање сиве економије и унапређење конкурентности и позиције на светским ранг листама. - Немачка развојна сарадња подржала развој Програма сертификације општина по мери привреде у југоисточној Европи. - Уручено 17 сертификата локалним самоуправама које су успешно усвојиле планове реформи и смернице програма за креирање добре пословне климе – 11 из Босне и Херцеговине, четири из Србије и по једној из Македоније и Хрватске

емље југоисточне Европе могу да понуде добра системска решења за унапређење услова за пословање, али им је потребна заједничка платформа која ће водити процес преношења успешних економских реформи међу чланицама. То је оцењено на скупу „Заједно за конкуретнији регион“ који је, уз подршку Немачке развојне сарадње и Европске инвестиционе банке, у оквиру XII годишње скупштине организовала Национална алијанса за локални економски развој. Пример успешног „извоза“ добрих пракси су е-грађевинске дозволе које су из Македоније пренете у Србију и Албанију, а исти потенцијал имају и решења у регулисању статуса сезонских радника. Размену знања иницирале су партнерске институције из региона које спроводе Програм сертификације општина по мери привреде у југоисточној Европи у Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији, Црној Гори и Србији. Председник Управног одбора На-

МАГАЗИН

29.4.2018.

ционалне алијансе Александар Ружевић предлаже институционализацију сарадње на усаглашавању и унапређењу пословног окружења, уз подршку премијера и влада држава региона, како би се осигурало ефикасније спровођење реформи и уједначавање услова за пословање и улагање. Тек након дозвола за градњу, каже он, може да пренесе и добра решења за реформу катастра и јавних набавки, сузбијање сиве економије и подстицање предузетништва. Иницијативу за успостављање Регионалне платформе за повољно пословно окружење подржава и председни ца Владе Србије Ана Брнабић што је повод за позив премијерима земаља региона, као и међународне донаторске организације, да помогну у реализацији. Брнабић истиче жељу за извозом знања заснованом на уверењу да свака од земаља има шта квалитетно да понуди, Македонија е-грађе винске дозволе и е-катастар, Хрватска систем фискализације, Србија програм сертификације општина по мери при-

вреде, као и програме за сузбијање сиве економије и унапређење конкурентности и позиције на светским ранг листама. Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман у први план ставља чињеницу да је Немачка развојна сарадња подржала развој Програма сертификације општина по мери привреде у југоисточној Европи, који је постигао велики успех и помогао да готово сто локалних самоуправа из пет земаља унапреди услове за пословање, допринео је јачању регионалне сарадње и хармонизацији услова за пословање. Све то одразило се и на стални напредак ових држава на Doing business листи због чега Немачка подржава даљи развој програма и предлог за институционализацију. Програм сертификације општина по мери привреде у југоисточној Европи спроводи се од 2012. и досад је у овај процес укључено готово сто градова и општина из пет земаља од којих су 44 испунили услове за стицање сертификата. Он привреди и инвеститорима

представља печат квалитета и доказ да ће у овим срединама наћи предвидиво пословно окружење у складу с највишим међународним стандардима, ефикасне процедуре, квалитетне базе података и поуздане услуге. Министри држава региона су на скупу уручили 17 сертификата локалним самоуправама које су у претходних годину дана успешно усвојили планове реформи и смернице програма за креирање добре пословне климе – 11 из Босне и Херцеговине, четири из Србије међу којима су Нови Сад, Лесковац, Сомбор и Рума, а по једној из Македоније и Хрватске. Више од три милиона грађана и 150 хиљада привредних друштава у сертификованим градовима и општинама користи ефикасне сервисе локалне администрације. Услови за пословање у овим срединама квалитетнији су у просеку за 76%, па се 40 одсто сертификованих градова и општина из региона нашло на Фајненшел тајмсовој листи најбољих инвестиционих дестинација у Европи.

Успешна година На XII годишњој скупштини Национане алијансе за локални економски развој указано је на веома успешну годину у којој је достигнута бројка од три стотине чланова из редова привреде, локалних самоуправа и организација цивилног друштва. То је допринело да Србија оствари нови помак и најбољи пласман на Doing business листи и уђе међу првих десет држава по издавању грађевинских дозвола. Координацијом примене Националног програма алијанса је помогла смањењу обима сиве економије са 21,1 на 15,4% бруто домаћег производа међу регистрованом привредом, а обезбеђено је увођење великог подстицаја развоју предузетништва у виду пореског ослобођења за почетнике у пословању. У истом периоду Национална алијанса за локални економски развој је учествовала у стварању темеља за развој е-управе кроз формирање Канцеларије за ИТ и еуправу и доношење закона о е-пословању, али и изради више од двадесет закона важних за привреду а члан је пет-

наест радних и стручних група за унапређење позиције на међународним листама конкурентности, сузбијање сиве економије, развој е-управе, предузетништва, градње и других области.Годишња седница је прилика за представљање Стратешког плана алијансе за период до 2021. године припремљеног уз подршку Фондације за отворено друштво, а гласањем су утврђена два кључна програмска циља у средњорочном периоду, унапређење регулаторног оквира за пословање и јачање капацитета и одговорности јавне управе. У оквиру првог кључне активности биће рад на даљем смањењу сиве економије, развој е-управе и е-пословања, унапређење рада катастра, развој сектора пољопривреде и здравства, као и унапређење међународне конкурентности и регионалне сарадње, док други предвиђа ангажовање на унапређењу капацитета државне управе и локалне самоуправе за подршку привреди, унапређењу процеса доношења и квалитета закона, као и ангажовање у процесу приступања ЕУ у циљу јачања конкурентности привреде. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

МАГАЗИН 29.4.2018.

МАГАЗИН

29.4.2018.

Обележен Дан Војске Србије

ВОЈСКА ФАКТОР СТАБИЛНОСТИ

Фото: М. Радовнаовић

- Дан Војске Србије у знак сећања на дан када је 1815. године на Цвети донета одлука о почетку Другог српског устанка за ослобођење земље од Отоманске империје. - Са државног и војног аспекта овај датум је препознат као једна од историјских прекретница која је довела до стварања савремене државе и омогућила стварање ефикасне и модерне војске. - Свечаном смотром јединица на Тргу српских ратника и припадници Гарнизона Краљево обележили су Дан Војске Србије. - Пригодној свечаности присуствовали су официри, подофицири, цивилна лица и остали припадници јединице, представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Одељења за ванредне ситуације, Полицијске управе Краљево, Жандармерије и други

присуству бројних грађана, на градским трговима и улицама у Крушевцу, Зајечару, Панчеву, Новом Саду, Краљеву и Нишу, уз подршку локалних самоуправа, организоване су војне свечаности поводом Дана Војске Србије. Свечаном смотром јединица на Тргу српских ратника и припадници Гарнизона Краљево обележили су Дан Војске Србије, а пригодној свечаности присуствовали су официри, подофицири, цивилна лица и остали припадници јединице, представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Одељења за ванредне ситуације, Полицијске управе Краљево, Жандармерије, Војно-безбедносне агенције, Српске православне цркве, Исламске верске заједнице, Удружења учесника ратова 1991-1999. године, Удружења родитеља погинулих од 1991-1999, Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида и Удружења војних пензионера. Командант Друге бригаде Копнене војске пуковник Жељко Кузмановић је

МАГАЗИН

29.4.2018.

подсетио да је 23. април одређен за Дан Војске Србије у знак сећања на дан када је 1815. године на Цвети донета одлука о почетку Другог српског устанка за ослобођење земље од Отоманске империје, а са државног и војног аспекта овај датум је препознат као једна од историјских прекретница која је довела до стварања савремене др-

жаве и омогућила стварање ефикасне и модерне војске. Други српски устанак иницијално представља војни сегмент српске историје након кога су уследиле дипломатске и политичке активности којима је Србија ослобођена врховне турске власти и због тога се сматра да представља темељ за стварање самосталне

српске државе и војске. Овај догађај уједно представља сплет догађаја вођених вером у ослобођење Србије употребом постојећих војних ефектива и организације војске који је на Берлинском конгресу 1878. године довео до коначног ослобођења и признавања модерне Србије као државе са пуним ингеренцијама и међународно

правним субјективитетом. Као продукт самосталности српске државе уследило је стварање стајаће војске и установљавање Гарде, од 76 младића „по стасу и угледу“ из најбољих сеоских кућа. Како је стварање стајаће војске, најпре од „уписника“ а касније „солдата“, прошло неопажено од Порте, Народна скупштина је озва-

ничила назив „солдати“, а следећи корак је увођење регрута којима рок службе није био одређен, па су у војсци остајали до десет година. Стајаћа војска је живела у касарнама и примала плату, а установљене су униформе „мундири“. Због чињенице да је српска војска настала из устаничких чета, из народа који се латио оружја да би изборио слободу, сматра се да у овој чињеници леже корени дубоке повезаности народа и војске која негује ову суштинску везу, па и у условима професионализације остаје привржена грађанима и помаже им кад год је то потребно. Прве формације регуларне српске војске биле су уређене по угледу на аустријску што потврђује да су се и у том периоду користила искуства страних армија. - Ове године прослављамо 203 године од Другог српског устанка и постојања наше Војске. Поносни смо на постигнуте резултате захваљујући пожртвовању, залагању и професионализму, помоћу којих смо успели да успешно реализујемо све постављене

МАГАЗИН 29.4.2018.

29.4.2018.

МАГАЗИН

задатке и тиме значајно допринесемо подизању угледа војне професије у земљи и иностранству. Овом приликом желео бих да истакнем да су јединице Војске Србије у периоду између два празника успешно извршиле све задатке из мисија Војске Србије. Са задовољством могу да истакнем да није било потребе за великим ангажовањем припадника Војске Србије из Гарнизона Краљево у пружању помоћи цивилним властима у отклањању последица елементарних непогода у протеклих годину дана. Поменуо бих само водоснабдевање становништва на територији општине Нова Варош у августу 2017. године – истако је пуковник Кузмановић. Дан Војске Србије је прилика да се доделе признања и награде појединцима који су се истакли залагањем у служби, а поред постројавања једини-

ца које су лоциране у гарнизону Краљево, многобројни грађани могли су да виде тактичко-технички збор дела наоружања, опреме и ратне технике, колективно наоружање пешадије, савремена телекомуникациона средства, средства војне полиције, оптоелектронска средства, приказ извиђачког одељења, као и део борбених возила и оруђа којима располажу јединице војске.

Честитке Честитајући празник председник Србије Александар Вучић је истакао да су припадници војске у овој години реализовали бројне постављене задатке, постигли запажене резултате у обуци и оспособљавању и успели да одрже захтевани ниво оперативне способности, настављајући вишевековну традицију српске војске, у години

обележавања, за српски народ и Војску, историјски значајних јубилеја – стогодишњице победе у Првом светском рату, пробоја Солунског фронта и присаједињења Срема, Баната и Бачке Србији. - Други српски устанак у Такову, чије се подизање обележава као Дан Војске Србије, а нарочито његове тековине, заузимају посебно место у нашој националној историји и представљају трајан извор и надахнуће како српском народу, тако и нашој војсци. Стварање и изградња модерне српске државе и Војске добија своју потврду у очувању традиционалних вредности, али и у прихватању и усвајању нових културолошких тековина. Припадници Војске Србије дају висок допринос напретку наше отаџбине и свих наших грађана, пружајући пуну подршку јачању мира, безбедности и стабилности региона, као и пуног

укључења наше државе у европске интеграције. Драги војници, подофицири и официри, ваш посао у нашој земљи је најважнији, најтежи, али и најлепши и најсветији. Ваша обавеза је да чувате слободу и независност Србије. Уверен да ћете ове задатке обавити, честитам вам највећи војни празник – поручио је Вучић Честиткама се придружћио и министар одбране Александар Вулин подсећањем да је овај датум изузетно значајан за очување националног идентитета и континуитета државности српског народа у трајању дугом више од два века, а изабран је да се прославља као највећи војни празник у знак сећања на Таковски устанак. - Професионалним извршавањем наменских задатака Војска Србије постигла је запажене резултате на изградњи, развоју, обуци и

оспособљавању наших јединица уважавајући традиционалне и имплементирајући новостворене вредности. Честитајући вам празник и уверен да ћете и убудуће професионално извршавати постављене задатке и испуњавати обавезе које вам предстоје, искрено вам желим да и даље будете активан чинилац безбедности у земљи и региону, који ће Републику Србију водити ка просперитету и бољој будућности – поручио је Вулин. У честитци начелник Генералштаба генерала Љубише Диковића истиче се да Војска Србије прославља свој празник на дан подизања Другог српског устанка 1815. године, а уједно и дан покретања низа значајних активности за стварање српске државности у којима је српска војска имала незаменљиву и одлучујућу улогу. - У протеклом периоду сте успешно одржали захтевани ниво оперативних

способности и успели да задржите морал на веома високом нивоу. Војска Србије данас представља фактор стабилности у региону, доприноси развоју сарадње и изградњи партнерских односа са страним армијама. Захваљујући учешћу у мултинационалним операцијама и спремности за пружање подршке цивилном становништву у ванредним ситуацијама, Војска Србије ужива велики углед у земљи и свету. Сигуран сам да ћете и у рестриктивним условима бити спремни да квалитетно и одговорно извршавате постављене задатке, дајући пун допринос изградњи савремене Војске, која ће као и до сада, бити институција од великог поверења грађана Србије. Честитам вам празник у уверењу да ће вам у наредном периоду императив бити постизање још бољих резултата – нагласио је генерал Диковић Т. Радовановић

МАГАЗИН

29.4.2018.

Министар одбране у Техничко-ремонтном заводу

ОТВАРАЊЕ ПРЕ - Влада Републике Србије уложила око 620 милиона динара у санацију чачанског Техничко-ремонтног завода што се сматра једним од најважнијих пројеката у Војсци која је спремна да сама ремонтује сложене борбене системе, па и да их унапређује, што је значајно раздваја од других армија. – У Заводу ће бити простора за раднике у производњи, али и за значајан број инжењера чије образовање може да се мери са инжењерима на било ком светском нивоу. – Реконструкцијом објекта стварају се услови за интеграцију нових телекомуникационих система и серијску производњу покретних телекомуникационих система инистар одбране Александар Вулин је, у пратњи заменика команданта Копнене војске генерал-мајора Желимира Глишовића и начелника Управе за логистику Гене-

ралштаба Војске Србије бригадног генерала Жељка Нинковића, обишао инфраструктурне радове у Техничко-ремонтном заводу у Чачку и том приликом истакао да је Влада Ре-

публике Србије у санацију овог предузећа до сада уложила око 620 милиона динара, што се са правом сматра једним од најважнијих пројеката у Војсци. Министар Вулин потврђује способ-

ност Војске да сама ремонтује сложене борбене системе, па и да их унапређује, што је значајно раздваја од других армија и даје самопоуздање да набавља нове системе. Податак да су људи који раде у Техничко-ремонтном заводу Чачак максимално посвећени свом послу води ка ставу да без таквих борбена готовост Војске Србије не би била на тако високом нивоу. Зато Влада и улаже велика средства како би запосленима обезбедила рад у најбољим условима, али и да омогући ново запошљавање, посебно високообразовног кадра. Тако ће у овом Заводу бити простора и за раднике у производњи, али и за значајан број инжењера чије образовање, каже Вулин, може да се мери са инжењерима на било ком светском нивоу. Први пут након НАТО агресије 1999. године запо-

слени у Техничко-ремонтном заводу провели су зиму у загрејаним просторијама, а и хала је први пут од тада била топла. - Наставићемо да развијамо наш Завод и да у складу са потребама Војске уводимо одређене организацијске промене које омогућавају већу ефикасност, бољу упосленост, могућност да се и у самим јединицама ремонтује одређена техника, а да овде долази само оно што је заиста потребно. На тај начин повећаћемо капацитет нашег Завода који би тако могао и да се отвори према тржишту и да му се остави могућност да својим радом унапређује и материјални положај својих запослених, као што повећава борбену готовост наше Војске – поручио је министар Вулин. Директор Завода пуковник Срђан

Петковић истиче да су инвестиционим улагањем Владе Републике Србије у објекте створени повољни микро-климатски услови за рад запослених, што се позитивно одразило на повећање продуктивности и функционалних способности самог предузећа. Побољшањем тих услова, поготово у зимском периоду, вентилацијом и климатизацијом објеката, повећаће се и натурално број ремонтованих средстава, пре свега сложених борбених система. Реконструкцијом овог објекта, инвестиционим улагањем Владе Србије из 2017. године, стварају се услови за интеграцију нових телекомуникационих система и серијску производњу покретних телекомуникационих система чији је произвођач Техничко-ремонтни завод. Т. Радовановић

Фото: МОД

ЕМА ТРЖИШТУ

МАГАЗИН 29.4.2018.

Сајам туризма, лова, риболова и спортске опреме

СКРОМНО, АЛИ О Б Е Ћ А ВА Ј У Ћ Е

- На првом Сајму туризма, лова, риболова и спортске опреме двадесет седам излагача из Сјенице, Рашке, Јагодине, Краљева и околине. - Сајам туризма одлична прилика да се Краљево са околином што боље представи на туристичком тржишту. - Стратегијом развоја туризма до 2025. године краљевачка регија препозната као приоритетна дестинација. - Између 2015. и 2017. године Министарство трговине, туризма и телекомуникација уложило четрнаест милиона динара за постављање сигнализације и уређење пешачких стаза до тврђаве Маглич. - Додатних шест милиона за организацију различитих културних и других манифестација. - Министарство ће и у наредном периоду помагати развој туризма у овом крају

29.4.2018.

МАГАЗИН

ад је пре нешто више од два месеца у Краљеву јавно представљена идеја о организацији сајамске манифестације очекивало се да привуче велики број учесника којима се, под повољним условима, пружа прилика да представе достигнућа и понуду у области туризма, лова, риболова и спортске опреме. Стиче се утисак да се глас о томе није далеко чуо, јер организатори у време отварања нису могли да се похвале ни бројем учесника ни посебним интересовањем Краљевчана да посете прву манифестацију ове врсте у својој средини. До прилично скромног чина свечаног отварања испред спортске дворане у Рибници малобројни посетиоци су били у прилици да пропрате кратки програм Фолклорног ансамбла „Карановац“, а потом од државног секретара у Министраству трговине, туризма и

телекомуникација Мирослава Кнежевића сазнају да је први Сајам туризма, лова, риболова и спортске опреме одлична прилика да се Краљево са околином што боље представи на туристичком тржишту. Стратегијом развоја туризма до 2025. године краљевачка регија је препозната као приоритетна дестинација понајвише због уверења како може да понуди довољно културно-историјских и природних знаменитости, али и бројних других атракција којима употпуњава туристичку понуду Србије. Да ресорно министарство развоју туризма у овом подручју поклања посебну пажњу потврђује податак да је, у периоду између 2015. и 2017. године, са четрнаест милиона динара помогло постављање одговарајуће сигнализације и уређење пешачких стаза које иду од подножја ка локацији на којој је смештена тврђава Маглич.

У истом периоду граду је одобрено додатних шест милиона динара за организацију различитих културних и других манифестација, а из министарства стиже порука да ће и у наредном периоду помагати развој туризма у овом крају. Државни секретар је уверен да ће сајам већ у наредним годинама окупити бројне представнике туристичке привреде из целе Србије и региона и тако помоћи Краљеву да афирмише туристичке производе и све оно што са околином може да понуди. Све што је изрекао Кнежевић потврђује и градоначелник Краљева др Предраг Терзић уз нагласак о улагању значајних материјалних средстава како би туристички објекти на територији града Краљева постали видљивији и приступачнији свима који изразе жељу да их посете. Да није шкртарила ни локална самоуправа потврђује податак да је током претходне две године у

развој сеоског туризма уложено петнаест милиона динара, а ове још седам са првенственим циљем да се повећају смештајни капацитети и број ноћења у њиму. Да улагање није остало без резултата сведочи податак да се Краљево по смештајним капацитетима у овој области попело до високог другог места у земљи, одмах после општине Косјерић, а да су села са ове територије доступна свима који пожеле да проведу извесно време у нетакнутој природи и ван градске вреве. - Поред религијског туриза, од Суденице, Жиче и Маглича, трудимо се да развијемо бањски туризам, али да улажемо средства и у сеоски туризам и побољшање туристичке понуде Рудна, Лопатнице и Гледића. Резултат нашег улагања, труда и рада наших домаћина, је повећање броја кревета на овом подручју тако да смо по броју који нудимо у области сеоског туризма други град на територији Србије. На-

дам се да ћемо успети да побољашамо туристичке капацитете, и број атрактивних туристичких локација на нашој територији, а прилика нашим туристичким радницима да се представе је управо овај сајам за који очекујем ће постати традиционалан – казао је др Терзић проглашавајући манифестацију отвореном. Организатори сајма су Спортски центар „Ибар“ и Sagod event & expo, фирма специјализована за пројектовање, изнајмљивање, монтажу опреме прилагођене конгресима, презентацијама, конференцијама за штампу и изградњи сајамских штандова. Менаџер продаје Мирна Мемедовић потврђује да спортска дворана у Рибници пружа значајне погодности за организацију сајмова ове врсте, што је било одлучујуће при опредељењу да се фирма упусти у овај посао. Искуство из бројних других манифестација довољно је за благи оптимизам у првој години сајма

о чијим ће ефектима тек бити речи у периоду који следи. Скроман одзив само 27 излагача са територије Сјенице, Рашке, Јагодине, Краљева и околине, последица је преклапања са сличном манифестацијом која се у исто време одржава у Нишу и чињеницом да нису сви на време упознати да се нешто тако организује у Краљеву. Прве реакције упућују на уверење да би већ наредне године требало очекивати знатно већи број излагача из неколико различитих области, туризма, лова, риболова и спортске опреме, а услов је добра и правовремена организација уз посебан опрез да се одржавање не поклопи са неком од сличних манифестација. Суорганизатори су уверени да се грешке уочене у првој години неће поновити, а уверење да је сваки почетак тежак води ка ставу да треба бити упоран у настојању да се свака следећа манифестација ове врсте подигне на виши ниво. Колико је оптимизам

оправдан најбоље потврђује наговештај нове сајамске манифестације на истом месту у току јесени, а организатори најављују Сајам пољопривреде.

МАГАЗИН

29.4.2018.

Ловачко удружење „Краљево“

Прилика да се представи посетиоцима сајма пружена је Ловачком удружењу „Краљево“ основаном далеке 1896. године, због чега се сврстава у ред најстаријих у земљи а важи за најстарију организацију било које врсте у Краљеву. Сајамска манифестација је прилика да се представе два ловишта којима газдује, „Студеница“ која покрива 35 хиљада хектара и „Ибар“ које се простире на 75 хиљада хектара. Председник Управног одбора Урош Ђоковић потврђује да удружење газдује са свим гајеним врстама дивљачи, а током ове и наредне године очекује се и реинтродукција европског јелена, који је до шездесетих година прошлог века постојао у студеничким ловиштима, како би се успоставила потпуна равнотежа флора и фауне, очување биодиверзитета и станишта свих врста дивљачи. - Ловачко удружење „Краљево“ чини посебне напоре да представи своја ловишта, чиме газдујемо и начин на који газдујемо а газдујемо одрживо примењујући савремене методе, што значи да више инвестирамо него што из ловишта износимо, док не постигнемо задовољавајућу бројност и матичне фондове гајених врста дивљачи. Кад их обезбедимо обезбедили смо и природну репродукцију, а да бисмо то учинили треба бити стално присутан у ловиштима, одржавати и побољшавати станишне услове који су угрожени са еколошке стране, јер су нам угрожена ловишта, реке, станиште за животиње и људе што осећамо свакодневно – каже Ђоковић. Удружење броји 1.100 чланова сврстаних у шест ловачких друштава и 55 ловачких секција од којих свака газдује одређеним делом терена. Колико је краљевачко Удружење одмакло

у организацији и заштити свих врста дивљачи на подручју којим газдује најбоље сведоче сопствена фазанерија, први репро центар за вештачку производњу дивљег зеца у Србији, два репро центра за производњу дивље свиње и један за интродукцију срнеће дивљачи. Чланови удружења истичу значај мониторинга који је током прошле године био усмерен према популацији мрких медведа чији се број, у односу на друга подручја, одржава на импозантном нивоу. Податак да бројне пројекте удружење годинама уназад реализује искључиво сопственим средствима води ка ставу да се, уз бројност, сматра најорганизованијим у земљи. И поред тога присутно је уверење о константној угрожености ловишта, а једним од начина да се елиминише сматра се доношење квалитетних закона и спремност државе да санкционише све који ремете станишне услове. - Све се то провлачи дуги низ година, а од институција система од којих очекујемо да направе бољитак поштујући законе нема некаквог одзива, јер нисмо успели да изазовемо било какву реакцију на оно што смо указивали. Дуги низ година смо сами водили акције чишћења ловишта од смећа, направили пописе дивљих депонија и покушавали са структурама из града да направимо бољитак, али безуспешно, па испада да смо са једним бројем еколога једини у овом граду који покушавају нешто да ураде кад је у питању очување биодиверзитета – каже Ђоковић уз потврду да се закон не поштује, а ни институције система не предузимају ништа да га спроведу у овој области. Да све није тако црно сведочи податак о сарадњи са локалном самоуправом која би могла да буде и много боља јер Удружење годинама уназад не добија никакву помоћ због чега је принуђено да средства за опстанак, и рад седморо запослених, обезбеђује из чланарине и производње у фазанерији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 29.4.2018.

Локални фронт две године у Скупштини града

МАГАЗИН

29.4.2018.

БЕЗ ЛИДЕРА И БЕ

- Две године Локалног фронта у Скупштини града обележено трибином „2 минута за себе“. - Политичке партије су народу Србије, током три последње деценије, приредиле значајне проблеме. - Ко год нема стални радни однос фактички је незапослен, јер запосленост подразумева социјалну сигурност, а не социјалну правду. - Задатак државе је да учини да што је могуће већи број грађана живи смислено и срећно. – Власт је итекако трошна, неконсолидована и слаба, а јавне претње, демонстрација насиља и силе добар су показатељ да је склона паду. - Појава Локалног фронта, и двогодишњи живот у Скупштини града, показује како је могуће окупити, и одржати на окупу, људе сличних мишљења са истим циљем, а различитим начинима деловања, без лидера и без компромиса. - Уз Локални фронт промена је могућа

Фото: М. Радовановић

ЕЗ КОМПРОМИСА

оследњи локални избори у Краљеву указали су на појаву нових ветрова на локалној политичкој сцени и укључење у парламентарни живот снага које раније нису имале таквих искустава. Значајним се чини податак да њихови одборници не припадају ни једној од политичких странака, а да су поверење бирача добили као представници независних удружења грађана. Ма колико некоме изгледало чудно, у ранијем периоду и немогуће, на половини мандата последњег сазива Скупштине града може се рећи да су у значајној мери утицали на парламентарни живот и дали нову димензију седницама. Две године од како је Локални фронт успео да, гласовима довољног броја бирача, пређе цензус и освоји шест одборничких места у Скупштини града повод је за трибину под називом „2 минута за себе“ и подсећање на активизам као неопходност за значајније промене у друштву. Обавезе најситакнутијих чланова током прве две године парламентарног живота потиснуле су у други план активизам који је красио последње локалне изборе, па

МАГАЗИН

29.4.2018.

се могло наслутити да се, после извесног времена, део оних који су допринели успеху осети одвојеним и запуштеним делом заједнице. На то упућује шеф Одборничке групе Локални фронт у Скупштини града Предраг Воштинић потврдом да цвилизацијску и неполитичку борбу неће напустити ни у наредном периоду, понајвише због уверење бројних из ове групације да ће трајати до коначне победе. - Ма колико у њу данас сумњали ниједно историјско искуство не даје за право да одустанемо. Ни овог пута нећемо одустати и због тога смо вас звали да вас видимо, да знате да смо ту, да смо ваши представници у Скупштини а ви наши људи и да немамо људе који су тамо или овамо, него да једни другима заступамо интересе, да смо екипа која помаже и када су угрожена нечија, чак и основна, људска права. Можемо да се насмејемо на ово што се данас дешава, видели смо да Турци преоравају аеродрумове, видели смо што шта још у хиљадама запошљавања, али цивилизацијска борба коју смо започели мораће да потраје. а свака особа из ове просторије је важна у тој

борби. Не желимо да причамо шта смо постигли, ни да ли смо постигли, али желимо да неко други каже нешто о тренутку у коме се налазимо и да се заиста ободримо враћајући се кући, да кажемо да нисмо сами, да нас има и да све ово није било узалуд, а да то има ко и да гарантује – каже Воштинић. Иако се очекивало да трибина потраје мање од сата продужила се на знатно више времена током кога су се, уз ограничење на два минута, скупу обратили гости из Ниша, Крагујевца и Београда, путем видео линка и из иностранства. Сви они указују на значај појаве удружења какво је Локални фронт и потребу да много више таквих доведе до стварања критичне масе неопходне за значајнијих промена у друштву. Предуслов за то је активизам на чији је значај указао проф. др Ђокица Јовановић, из нишког Удруженог покрета слободних станара, који води борбу да заштити аеродром у овом граду, али и свој град. Долазак у Краљево поклопио се са временом када власти у овом граду покушавају да покрену са мртве тачке одвија-

ње цивилног саобраћаја са Аеродрома „Морава“ и најаву да све што уложе великодушно пренесу у власништво државе, али и настојањем Нишлија да се одупру таквим покушајима у својој средини. Само неколико дана пре великог протестног митинга у овом граду др Јовановић потврђује да неће дати аеродром ни сада, ни било када. Сарадњу са краљевачким Локалним фронтом карактерише заједничка историја крунисана стварањем Грађанског фронта Србија коме су приступили Иницијатива „Не да(ви)мо Београд“, Лига Рома и друге организације које су пред последње локалне изборе постале препознатљиве и ван локалних оквира. Податак да су се први пут на политичкој историји Србије грађани самоорганизовали у смислу самоодбране довољан је за потврду жеље да се млађим генерацијама покаже како је и то могуће. Значајну одредницу свих чланица Грађанског фронта Србије чини одсуство сваке жеље за сарадњу са било којом од политичких партија. И поред уверења да су због тога подложни бројним критикама, често не-

принципијелно, чврст став по овом питању заузет је након закључка да су политичке партије народу Србије, током три последње деценије, приредиле значајне проблеме. - Одузели су оно што је наша имовина, тојест друштвену својину, причајући нам лажно да је то својина која не припада никоме. Није тачно. То је својина коју смо сви ми градили. Сећамо се колико смо инвестиционих динара давали, шта смо све куповали у нашим предузећима и фирмама. То је све било наше. Под изговором да је то ничије одузели су нам, одузели су нам наша радна места, одузели су нам могућност да школујемо и издржавамо децу, да себе лечимо, у име среће која долази после комунизма. Ради се о једној неодговорној партијској политици у Србији. То је довело да је наша незапосленост преко 50 посто радно способног становништва, и није тачно да се ради о десетак посто. Ко год нема стални радни однос он је фактички незапослен, јер запосленост подразуемва социјалну сигурност, а не социјалну правду. Ми нисмо за социјалну

правду, ми се боримо за социјалну сигурност. Социјална правда може да значи све, а може да значи и ништа. Када погледате то колико људи ради на привременим и повременим пословима, пословима на одређено време у једном несигурном статусу, онда видите да код нас нико не може да буде сигуран. Држава која не обезбеђује својим грађанима могућност да планирају будућност, која не обезбеђује њиховој деци да планирају будућност, је непотребна као таква. Задатак државе је да учини да што је могуће већи број грађана живи смислено и живи срећно. Ми то не видимо. Живимо под влашћу која се гаји и храни корупцијом, која такозваним страним инвеститорима плаћа такозвана радна места. Није ми познато да се у једној пристојној земљи страним инвеститорима даје по десет хиљада евра, или долара, за такозвано радно место на основу кога ће онај ко буде радио на том радном месту једва састављти крај са крајем и трпети шиканирање као у робовласничким односима. Зато се удружујемо, и зато хоћемо да фронталним наступом покажемо да је-

29.4.2018.

МАГАЗИН

смо грађанке и грађани, да нисмо поданици и да више не дамо да нам уништавају будућност и да нам уништавају животе. Није наш нишки аеродром толико епохално важна ствар, па га ми не дамо. Не. Али, то је последња ствар, последње предузеће које смо ми у Нишу градили, и које је релативно успешно, а хоће и то да отму. Е зато су Нишлије устале. Бунт Нишлија има више симболички карактер. То је отпор и самоодбрана. Као и код вас у Краљеву тако и код нас у Нишу, тако и у целој Србији, уништили су привреду од које се добро, простојно и поштено живело, а сад одузимају последње мрвице остатака некадашњег доброг живота. Зато се одупиремо и зато Локални фронт у Краљеву ради то што ради и у скупштинским клупама и у нашим договорима – каже др Јовановић најављујући велики протестни скуп суграђана на дан када председник Србије у овом граду отвара нови погон фабрике Леони, сличне оној коју већ током наредне године очекују и Краљевчани.

Грађански фронт Србије најављује нова окупљања усмерена ка дефинисању стратегије за наредне активности, а основ је уверење да је власт, „ма како деловала силеџијски итекако трошна, неконсолидована и слаба“, а јавне претње, демонстрација насиља и силе добар су показатељ да је склона паду. Да је Локални фронт више од екипе тренутног састава идеја која ће дуго живети потврђују и бројни истомишљеници из других градова који су у идеји о оснивању видели и остварење својих жеља. Да велики број људи изван Краљева воле Локални фронт сматра Крагујевчанка Драгана Милетић уверена да су активности овог удружења оно чему теже и она и велики број њених суграђана. Ка таквом ставу води уверење да су бројне органзације и појединци још од првих великих демонстрација усмерених ка промени власти 9. марта 1991. године увек нешто рушили. - Локални фронт ради нешто супротно, они граде и то је оно што ми треба да почнемо да радимо, да коначно почнемо

да побеђујемо, а то је да градимо пријатељства, да сарађујемо, да будемо солидарни између градова и једни према другима, да се чувамо, уздижемо једни друге, а не да рушимо. Ови против којих смо се све ове године борили већ су све срушили. Нема више. Најважније је да сви одавде одемо са идејом да почнемо да градимо боље друштво, ново друштво, добре односе и да се окружујемо добрим људима који мисле као ми. Није нас мало, само су људи обесхрабрени, а ми смо ти који треба да их охрабримо и изведемо на светлост дана – каже Милетић. Добрица Веселиновић спада у ред оних који су, у оквиру Иницијативе „Не да(ви)мо Београд“ успели да одбране част главног града и његових становника, спречи неке деложације и укаже на одређена кривична дела. Последњи избори у Београду показали су да, и поред тридесет хиљада гласова, Иницијатива још нема снагу да пређе цензус од пет одсто и заузме минимални број места у Скупштини града. Ни то, а ни бројне друге препре-

ке, Добрицу и његове истомишљенике не спречавају у покушају да се изборе за бољи однос према градовима који припадају свима. Присуство на трибини Локалног фронта, и потврда да је дан раније обележен Дан планете земље, повод је за подсећање да плута бесконачној тишини космоса, а покушај да се гледа са тог аспекта у први план ставља уверење да је апсолутно небитно шта покушавају да раде властодршци. - Колико су корумпирани политичари заправо један кратак тренутак времена који је, са аспекта тог космоса, неприметан, колико је све што покушавају да униште наше градове и нас као људе небитно, колико ће то само проћи и нестати у милионима и милијадрама звезда и планета које постоје, а за којима ми не знамо шта све постоји. Онда то подстакне на размишљање шта ми треба да будемо, да овај кратак период који смо живи треба да искористимо на најбољи начин, на онај начин који нам чини да сваки дан буде пун радости, среће, пун труда, рада, енергије, да оно где живимо, ма колико

то мало било, учинимо бољим, да све људе који ту живе учинимо бољим људима, да они учине нас бољим људима, јер само тако можемо победити све што нас окружује, сву деструкцију, лаж и неправду. Мислим да будућност припада нама и да ћемо је заслужити – порука је коју Краљевчанима у име Иницијативе „Не да(ви)мо Београд преноси Добрица Веселиновић. Поруке подршке свему што је Локални фронт учинио пре уласка у Скупштину града, а и касније, стизали су ове априлске вечери са различитих страна и потврђивале тезу о неопходности упорне и непрекидне борбе широког грађанског фронта у одбрани права на бољи живот. Била је то прилика за подсећање на период од пре десетак година, кад је потписана Декларација о националном помирењу између Демократске странке и Социјалистичке партије Србије која је оцењена као озваничење реинкарнације политичког зла. Ништа боље није оцењена четворогодишња владавина демократа, али ни избор председника Србије

након што је окончана. На трибини се чуло и да последњих неколико година протиче у знаку озлоглашеног понашања политичара, уз сталне испаде нових полтрона, доушника, послушника и рађање несреће изазване људским фактором, глупости и безобразлука, јефтиних сценарија и маркетиншких трикова, а све са циљем да би доминирала неслобода избора, права, окрепљења и изражавања. Значајном у таквој ситуацији оцењена је појава Локалног фронта и двогодишњи живот у Скупштини града који показује како је могуће окупити, и одржати на окупу, људе сличних мишљења са истим циљем, а различитим начинима деловања, без лидера и без компромиса. Невена Мартић верује да Локални фронт доказује како је могуће функционисати без компромиса, у јавном интересу и без личних апетита. Уверење да и лавина почиње са једном грудвом снега, а да једна искра може распламсати велики пламен, води ка ставу да је уз Локални фронт промена могућа. Т. Радовановић

Кочница интензивнијем развоју села у околини Краљева

МАГАЗИН

29.4.2018.

ПУТЕВИ УСЛОВ ОПСТАНКА

- Половином осамдесетих година прошлог века камиони воћа из околине Краљева стизали су до купаца дуж целе јадранске обале, од Црне Горе на југу до Ријеке и Пуле као крајњих дестинација на северу хрватског приморја. – Школски распуст на пијаци у Трогиру, а ноћи у кабини камиона. – Све грађевине у породичном домаћинству изграђене од зараде у периоду до 1990. године. – Са породичне плантаже годишње се убере између три и четири вагона јабука, нешто мање шљива и око две до три тоне трешања. – Четири деценије без улагања у путну инфраструктуру. – Асфалтирају се споредни путеви којима не иде ни аутобус. - Снабдевање водом из Каоне је редовно сем у летњим месецима кад по који пут нестане. – Струја из Чачка, телефонске линије из правца Самаила

Драган Чоловић

оћарство је у краљевачком крају вековима било тек споредна грана пољопривредне производње која данас поприма нове карактеристике. Томе доприноси развој науке, али и промена свести пољопривредних произвођача, претежно оних у брдско планинским пределима. Међу њима је и Драган Чоловић из Ласца у чијој пољопривредној производњи, поред свега другог што карактерише живот на селу а усмерено је ка задовољавању основних потреба породице, ипак преовладава воћарство. Конфигурација земљишта и временски услови у овом крају погодују гајењу различитог воћа, па се Чоловић оријентисао претежно на шљиве, јабуке, крушке и трешње, уз по коју вишњу, а све гаји на пет хектара земље, два у сопственом поседу и три

МАГАЗИН

29.4.2018.

закупљена. Као и у већини других случајева некада велики поседи су се деобом цепали на ситније, а ни законски прописи у дугом периоду после Другог светског рата нису дозвољавали веће од десет хектара обрадиве земље. Кад су Драганов отац Милован и његов брат поделили очевину сваком је припало по два и по хектара имања, на Миловановом делу и стари засад трешања скромног рода због чега није било прилике да се убере знатнија количина. Драган је у то време тек закорачио у тинејџерско доба, а како се воћарска производња није сматрала посебно профитабилном очева жеља је била да заврши школу и потражи сигуран посао у државном сектору. Близина Чачка одлучујуће је утицала да се определи за школовање

у овом граду, а након завршетка почне да ради као кувар ћевабџија у ресторану Кошаркашког клуба Борац. Како је ситуација на радном месту бивала све неповољнија, а у пољопривредној производњи се ситуација мењала у позитивном смеру, после три године рада је одлучио да се врати на породично имање и оријентише на воћарску производњу која је осамдесетих година прошлог века наговештавала све боље услове за добру зараду. Први корак био је усмерен на коначни раскид са старим засадима и садњу нових сорти, претежно јабука и крушака, које су уз примену савремених метода гајења обећавале добру зараду. Било је то срећно време велике земље са тржиштем које је, уз повољне цене, обезбеђивало добар пласман.

Ништа у таквим условима није било далеко, па су камиони воћа из овог краја стизали до купаца дуж целе јадранске обале, од Црне Горе на југу до Ријеке и Пуле као крајњих дестинација на северу хрватског приморја. На тај период и данас сећа повратак камиончићем са приморја са количином пара довољном за улагање у нову производњу и градњу различите врсте грађевинских објеката, што стамбених што економске природе. До крајње дестинације сваке недеље је путовао камион носивости две и по тоне натоварен јабукама и крушкама са сопствених плантажа, кад није било довољно и са других. Било је то средином осамдесетих година кад је седам дана било довољно да се на не претерано захтевном тржишту пласира

цео товар. - Путовали смо у Сплит, Трогир, Ријеку и Пулу, по који пут и на црногорско приморје. У почетку смо плаћали превоз а касније, кад смо се заимали, купили сопствени камион. Још нисам ни школу завршио, а по три месеца сам проводио продајући воће које је довозио отац. Није било никаквих проблема у односу са људима, све је било нормално а кад смо купили камион спавао сам у кабини због чега се дешавало да ме перачи пијаце током ноћи пробуде да затворим простор како ме не би окупали водом. Највише воћа на простор од Сплита до Ријеке и Пуле долазило је из овог краја, из Дедеваца, Ласца и Буковице. Пласирали смо га са закупљених тезги или узетих уз надокнаду од мештана

код који смо и становали, имали код њих магацин и никад није било проблема, а све од грађевина које и сада имам прављено је од пара из периода до 1990. године – каже Чоловић. Жеља да се произведе више повод је за закуп три хектара под старим врстама воћа, а после крчења и нових засада покрене модернија производња. Највећи део површине је под шљивама, нешто под јабукама, а податак да су воћке старе десетак година потврђује да су у пуном роду па се убере између три и четири вагона јабука, нешто мање шљива и око две до три тоне трешања. Највећи део послова обаве чланови породице, супруга, син, кћи, отац и мајка, а кад је неопходно ангажује се потребан број радника.

29.4.2018.

МАГАЗИН

Као и код свих пољопривредних произвођача највећи проблем сваке године представља неизвесност везана за пласман робе. У периодима кад су највећи део производње откупљивали купци из Русије који су често залазили у ове крајеве било је боље него од када се њихов долазак оредио. Тржиште Србије је изузетно мало за количину производа ове врсте која се нуди купцима што у значајној мери утиче и на цене. Део производње пласира се на краљевачкој пијаци, али не у претерано великим количинама. У зимском периоду кад има мало више робе воће се на овом простору нуди сваког дана, касније само петком. Прошло је време кад је за то била задужена мајка, па кад су године учинила своје више није у ситуацији да пружи оно што је потребно. Неумољиви закони понуде и потражње директно утичу на цену а она током претходне сезоне и није била лоша, понајвише због смањене понуде

на коју су у највећој мери утицали мразеви током првих дана пролећа. Иако су пољопривредници овог краја, као и Чоловић, претрпели извесну штету она није била толика да се не може неутралисати повећањем цена. И почетак ове године наговештава добар род, а да би се осигурао неопходно је применити све агротехничке мере. Начин за то је одговарајућа опрема а Чоловић се, уз трактор, опремио и новим атомизером за хемијску заштиту засада. Син је завршио пољопривредну школу, а кћерка отишла и корак даље у усавршавању пољопривредне производње на факултету. Све то, каже Чоловић, гарантује да би се у неком наредном периоду могли очекивати знатно бољи резултати. Да све не буде онако како би одговарало мештанима ових крајева потрудиле су се неке дефинисане силе због којих у овом крају деценијама нема одговарајућих путева. - Има четрдесет година како обећа-

вају да ће да се асфалтира, а сваке године за нас нема средстава. Некадашњи градоначелник др Милош Бабић је био најупорнији, а после њега су сви само обећавали. Асфалтирали су неких триста метара, али се асфалтирају неки споредни где не иде ни аутобус. Знамо да пут треба да води и до шуме, али би ипак нешто требало да има приоритет и добар пут који повезује три месне заједнице, Дедевце, Лазац и Буковицу, али и део Пекчанице према Каони. Док смо сами насипали, кад скупимо средства а неко нам и припомогне, пут је био у бољем стању него од кад су га преузели „Путеви“. Они само дођу, прођу гредером и тање га па, а уместо да враћају ка средини пута терају у канал. Више пута смо били код директора, а до његове куће је урађен пут којим не иде аутобус, нити ће икад проћи. Разочаран сам јер нам сви обећавају, а нико неће да уради ништа. Да хоће бар да ставе подлогу за асфалт на два

километра и 800 метара пута. Три месне заједнице се састају, свако вуче на своју страну и увек нас израде, а да се ја питам једне године бих завршио један пут, следеће други а потом трећи – каже Чоловић. Некада је овај крај имао представника у локалном парламенту а сада га више нема јер су политичке странке учеснице на изборима оријентисане на градске месне заједнице у којима има више бирача. И то је један од разлога што мештани избегавају ангажовање у месној заједници. Некада је у њеним органима био и Чоловић али је, разочаран односом власти према овом селу, одустао од даљег ангажовања. Мало светла у прилично суморну слику села баца чињеница да је средствима локалне самоуправе реновиран дом културе у Ласцу, па се у њему током зимског периода редовно одржавају игранке. Од кад је вода природним падом

доведена из Каоне снабдевање је редовно сем у летњим месецима кад по који пут нестане. Ма колико да је сеоски водовод решио снабдевање највећег дела становништва неповољном се сматра околност да су од тада запуштени некадашњи извори као алтернативни начин снабдевања. То и потреба за водом повод је да, због великих трошкова, тек мали број становника овог краја размишља о артерским бунарима. На тај корак се за сада одлучио само један и воду за потребе домаћинства и пољопривредне производње довео са 112 метара дубине. Струја до Ласца долази из правца Чачка, а у оближњим Дедевцима релативно доброг квалитета. У Ласцу и поред трафостанице није тако, понајвише због удаљености па је све присутније уверење да би била боља кад би, као и телефонска линија, стигла са друге стране из правца Самаила. - Деце још има, школа у Дедевцима

ради са четири разреда, а у Ласцу осам. Основно је да имамо пут како би радила док још има младих људи, да не дозволимо да народ оде јер кад оде не вреди му правити пут који се ради тек понегде где су остале две куће, као вратиће се народ. Готово је кад су отишли, а пут треба урадити док има народа – каже Чоловић уз потврду да би и у овом крају могло лепо да се живи. Услов за то је мало бољи пут како би до откупних места лакше стизали руски шлепери који су раније чешће долазили до Буковице једним од два путна правца. Онај који је довољно широк у лошем је стању, а бољи толико узак да у сусрету два возила једно мора у канал. Да су становници овог краја спремни на напоран рад, али и на савладавање нових знања, сведоче два доктора наука, рударства и воћарства. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

Недеља имунизације у Краљеву

МАГАЗИН

29.4.2018.

ПРЕВЕНЦИЈА НАЈЈ

ЈБОЉА ЗАШТИТА - Недеља имунизације се у Европском региону Светске здравствене организације обележава између 23. и 29. априла ове године под мотом „Вакцинација је индивидуално право, а колективна одговорност“. - Епидемија малих богиња, која још увек траје, настала је зато што велики број деце није вакцинисан, најчешће из немедицинских разлога и масовне хистерије у медијима коју су противници вакцинације успели да одржавају годинама уназад. - Вакцинација је најефикаснија, најбезбеднија и најјефтинија мера спречавања болести против којих постоје вакцине

едeља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваке особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група. Акцију је иницирала Светска здравствена организација у октобру 2005. године, а Србија се у обележавање укључила од почетка. Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива којом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести укључујући рак грлића материце, дифтерију, хепатитис Б, морбиле, заушке, велики кашаљ, запаљење плућа, дечију парализу, проливе изазване ротавирусом, рубелу и тетанус. Обележавање тринаесте недеље по реду у Европском региону координирано је од стране Регионалне канцеларије Светске здравствене организације за Европу у сарадњи са земљама чланицама и партнерима у циљу повећања обухвата и изградњи позитивних ставова у ве-

МАГАЗИН

29.4.2018.

зи са неопходношћу имунизације.. Недеља имунизације се у Европском региону Светске здравствене организације обележава између 23. и 29. априла ове године под мотом „Вакцинација је индивидуално право, а колективна одговорност“ који је најбољу потврду доживео од јесени прошле године кад је на територији Србије, а и у Краљеву, проглашена епидемија малих богиња. Краљевачки Дом здравља је обележио конференцијом за новинаре на којој су у реализацији активности на спречавању болести говорили начелница Службе за здравствену заштиту деце предшколског и школског узраста др Наташа Миленковић, епидемиолог у Заводу за јавно здравље Краљево др Владан Шапоњић и патронажна сестра Јасна Драгојловић. Обраћање здравствених радника јавности прилика је за потврду чињенице како је епидемија малих богиња, која још увек траје, настала зато што велики број деце није вакцинисан, најчешће из немедицинских разлога и масовне хистерије у медијима коју су противници вакцинације успели да одржавају годинама уназад. На то ука-

зује др Владан Шапоњић из краљевачког Завода за јавно здравље и подсећа да је током последњих сто година доказано да је вакцинација најефикаснија, најбезбеднија и најјефтинија мера спречавања болести против којих постоје вакцине. Иако у Србији и даље нема свих вакцина које су доступне у свету, у односу на период од пре само десетак година значајно је унапређен програм имунизације. Добра потврда је податак да су последњих неколико у актуелну праксу уведене вакцине против хеатитиса Б и инфекција које изазива хемофил инфлуенца тип Б. Последња у низу је вакцина коју изазива стрептокок пнеумоније, а иако је у интензивној примени широм света већ више од деценије, у Србији је почела да се примењује у обавезној имунизацији тек од ове године. Повод за увођење вакцине је податак да је стрептокок пнеумоније један од најважнијих узрочника оболевања и смртности у млађем узрасту, посебно код одојчади и деце до пет година, а како је искуство из света показало да је увођење вакцинације значајно утицало на смањење оболевања и смртности очекује се да

тако буде и у Србији. Недеља имунизације је прилика за позив суграђанима да, приликом одлучивања о одазивању на позив за имунизацију, увек имају у виду само најбољи интерес свог детета, да верују изабраним педијатрима и заштите своју децу како би им омогућили здрав живот. То је и најбољи начин да се допринесе одржавању колективног имунитета, а здравствена безбедност у земљи држи на што је могућем вишем нивоу. Начелница Дечјег диспанзера потврђује да је од краја прошле године смањен тренд невакцинисаног детета, што је резултат високог нивоа активности здравствених радника у време кад је епидемија малих богиња пољуљала ставове родитеља па је проценат имунизације до епидемије био јако мали. - Са појавом малих богиња сваки родитељ се забринуо да баш његово дете може да буде изабрано да оболи од тог вируса, тако да је проценат имунизације, посебно ММР вакцином, знатно порастао, па статистички бележимо да је проценат вакцинације за 2017. на годишњем нивоу достигао чак

96 посто. Дечји диспанзер од 1. марта ради са новом вакцином одобреном од Министарства здравља, а реч је о полисахаридној коригованој вакцини против бактерија стрептококус пнеумоније, изазивача честе инфекције доњих дисајних путева, упале средњег ува, као и синузита. Вакцина се даје у другом месецу живота за сву децу рођену од јануара 2018. године, у три дозе у другом, трећем и четвртом месецу са ревакцином у другој години. У овој години, на тромесечном нивоу, можемо да се похвалимо процентом имунизације, не само ММР вакцином већ и осталим, тако да бележимо оралну полио вакцину од 96 посто – каже др Миленковић уз позив родитељима да наставе вакцинацију и верују изабраним педијатрима. Служба за поливалентну патронажу се, као превентивна служба Дома здравља, бави превенцијом и унапређењем здравља. Патронажне сестре свакодневно обилазе породице од периода новорођенчета, а у Школи родитељства кроз едукације, радионице и разна предавања спроводе континуи-

рану едукацију о значају редовне и адекватне вакцинације и контроле вакцинације у првим годинама живота. Патронажна сестра Јасна Драгојловић указује на напоре да се у сарадњи са другим тимовима у служби Дома здравља, а по налогу изабраног педијатра, у континуитету подиже ниво знања о значају вакцинације што је последњих месеци уродило плодом, а на најбољи начин се потврђује завидим обухватом вакцинације. На негативни тренд у претходном периоду посебно погубно деловало је уверење да су родитељи изложени разним изворима са непровереним и нетачним информацијама које су утицале на сумњу и појачавале дилему због страха који се сматра разумљивим. Није без значаја ни уверење да се личним примером најбоље потврђује како је здравље најмлађих посебно важно, а најбољим начином да се спрече заразне болести, и компликације које могу да доведу до трагичног краја, сматра се превенција. Још једна прилика да се укаже на њен значај је обележавање овогодишње Недеље имунизације. Т. Радовановић

Значај трансплантације и донирања органа

МАГАЗИН

29.4.2018.

ЗАЈЕДНО ЗА Н

НОВИ ЖИВОТ

- Трансплантација је метода лечења болесника код којих је дошло до неповратног губитка функције виталних органа. - Операција представља веома сложен медицински поступак који подразумева координисани рад већег броја стручњака и знатна материјална средства. - Највећи јунаци приче о трансплантацији су чланови породица оних чији органи могу да наставе живот и после мождане смрти. - У Рашком округу, укључујући Краљево, Трстеник, Врњачку Бању, Рашку и Нови Пазар, има 4.532 потписника донорских картица. – Први донор у Краљеву као седмица на лотоу. - Дијализа једног од 120 пацијената у Краљеву кошта 15 хиљада евра годишње, а трансплантација бубрега је петнаест пута јефтинија и рентабилнија

д тренутка кад је Министарство здравља покренуло Националну кампању „Продужи живот“, као подршка програму трансплантације, интензивиране су активности са циљем подизања свести грађана Србије о трансплатацији и донаторству органа. Резултат се огледа у повећаном броју донора и смањењу времена чекања на органе за трансплатацију што у значајној мери подгрева наду да ће многи пацијенти, којима то представља једини вид лечења, бити на време оперисани а њихови животи спасени. И поред евидентних резултата последњих година активности на промоцији донаторства не јењавају, а једна је трибина под називом „Значај трансплантације и донирања органа“ у организацији Удружења трансплантираних пацијената и пацијената којима је потребна трансплантација органа „Заједно за нови живот“, одржаној уз подршку града Краљева. О значају трансплантације и завештања органа у Свечаној сали Градске управе говорили су председник Удружења

МАГАЗИН

29.4.2018.

Младен Тодић, представник Управе за биомедицину Министарства здравља др Нада Младеновић, трансплантациони хирург Ургентног центра, и члан тима за трансплантацију јетре, др Бранислав Олујић као и пацијенти који су трансплантирани и они који су на листама чекања за трансплантацију органа. Удружење „Заједно за нов живот“ основано је у октобру прошле године, а настало као резултат дружења и размене искустава, недоумица и различитих ставова трансплантираних пацијената на контролним прегледима. Сви они су, дуже или краће, били на листама чекања за транплантацију различитх органа, а разговори, помоћ и подршка коју су пружали једни другима били су непосредни повод за формирање удружења са жељом да буду подигнути на виши и значајнији ниво. Трибина у Краљеву је прилика за подсећање да се помоћ огледа у медицинском и правно административном смислу, коришћењу лекова и укључењу у друштвени живот. Оно што су доживели у ишчекивању дана кад би живот могао да се врати у

нормалне токове добра је основа за интензивни рад на промоцији трансплантације и донорства, подизању свести и рушењу табуа који прате ову тему. Четрдесетдвогодишња Београђанка Славица Обрадовић је четири године на листи чекања за нову јетру. Аутономна болест у стадијуму цирозе јетре дијагностикована јој је у време кад још није честито ни закорачила у живот, јер је имала тек 23 године - Никад нисам користила дрогу, алкохол или имала неки вирус да се помисли како сам оболела из тог разлога, јер је то генетска болест коју носите и која може да вам се активира. Одбачена сам од друштва, много више пре али и сада, друштвени живот ми је јако тежак јер, због болести, не могу да се крећем где желим да идем, да живим живот какав желим да живим, да будем супруга и мајка каква желим да будем. Када будете у ситуацији да донесте одлуку да ли да донирате органе, помислите да не губите ништа. Бол јесте присутан, али кроз нас ваша вољена особа наставља да живи. Један део ње живи и треба да

прошле године, после само месец дана чекања, добио ново срце. Све до тада био је прилично скептичан по питању излечења, а нови живот који траје већ пет месеци добра је основа за препоруку свима да се прикључе великој акцији завештања органа. У тренутку кад су схватили да ништа није немогуће то су учинили и сви чланови његове породице. Колики је напредак остварен на пољу трансплантације органа најбоље потврђује податак да више нема квалитативне разлике између операција извршених у иностранству и домаћим здравственим установама. До нове јетре је, после две и по године чекања, пре осамнаест месеци дошао Младен Тодић из Пожаревца. Нови квалитет живота обогаћеног жељом за дружењем, више времена са породицом и пријатељима и уверење да током болести живот клизи између прстију, а најбољи показатаљ тренутног стања сваког јутра је огледало, основа је тежње да се широј јавности пренесе искуство из периода чекања на трансплантацију, колико је она значила

и колико је значајно указивати на значај донаторске мреже. Бројне недоумице везане за трансплантацију повод су за потврду да је то метода лечења болесника код којих је дошло до неповратног губитка функције виталних органа. Операција представља веома сложен медицински поступак који подразумева координисани рад већег броја стручњака и знатна материјална средства. Један од стручњака је и др Бранислав Олујић који указује да су највећи јунаци приче о трансплантацији чланови породица оних чији органи могу да наставе живот и после мождане смрти. Доказ су сви оперисани који су се после трансплантације појединих органа вратили породици и друштву као здрави људи. - Трансплантациони програм у Србији је у развоју, па треба да се афирмише да људи знају шта се ради. За програм који је почео да се реализује 2013. године заслужан је др Залтибор Лончар, који је први почео да га афирмише и ради трансплантације, а значај се огледа у чињеници да има много па-

Фото: М. Радовановић

будете срећни, јер сте усрећили многе људе који чекају органе, небитно да ли је то срце, плућа, панкреас или нешто друго. Ми смо у 21. веку кад више не постоје само болести од којих можете да оздравите ако попијете таблету коју вам препише лекар. Ово су болести савременог доба које се у свету, што се нормално дешава, лече рутинским операцијама. Донирање и трансплантација органа није табу тема, а ако имате прилику размишљајте да чините добро дело. Највише што човек може у животу да уради јесте нешто хумано, а кад ради хумано он је велики човек, и сви ће га увек памтити по томе да је био хуман. Зато разговарајте о овоме са свима као што причате о филмовима и књигама. Није то страшно, то је нормално, па будите хумани и продужите многе животе – порука је Славице Обрадовић уверене да ће након тансплантације јетре, кад тад, и њен живот добити другу димензију. После дуге болести и инфаркта Београђанин Дане Љубић је у новембру

МАГАЗИН

29.4.2018.

цијената којима је ово једина шанса за излечење што, кад постану радно способни, представља велики бенефит и за државу – каже др Олујић уз подсећање да је од почетка ове године обављено више трансплантација јетре, срца и бубрега. Значајан допринос промоцији донорства даје Министарство здравља које је током неколико последњих година урадило много на обезбеђивању и опремању капацитета, али и обуци кадрова у области трансплантационе медицине. Да треба истрајати на том путу потврђује и др Нада Младеновић која је присутнима понудила да потпишу донорске картице. Да Краљево у овој области одмакне знатно даље од других средина најзаслужнији је Владимир Новић који потврђује да је у прве три до четири године интензивних активности на промоцији донорства било тешко и разговарати на ту тему, најчешће због сумњи у злоупотребе и могућу продају органа. Прва сазнања о овој методи лечења Новић је стекао након једне телевизијске

емисије 2007. године која је утицала да први у Краљеву потпише донорску картицу. Кад се две године касније укључио у кампању под називом „Продужи живот“ истим путем кренуле су и све колеге из Службе за плућне болести Опште болнице „Студеница“. - Тако је клупко почело да се одмотава, а сви медији су то пропратили и ишли у корак са нама. Организовали смо акције потписивања, до данас дванаест пута, па у Рашком округу, укључујући Трстеник, Врњачку Бању, Рашку и Нови Пазар, има 4.532 донорске картице. Адраналин је кулминирао 2016. кад ме је, као промотера донорства, др Витковић обавестио да имамо првог донора што је било равно добитку семице на лотоу. О томе морамо говорити и јасно ставити до знања шта се дешава у транплантационим центрима, на који начин функционише листа за трансплантацију органа, шта трансплантација значи људима који чекају, а шта онима који су је дочекали. Краљевчани могу 24 сата дневно да

потпишу донорске картице, а у Служби за плућне болести да се информишу о значају донирања и свим питањима која их инетерсују. Иако је у односу на све остале свест грађана Краљева на високом нивоу наставићемо пуном снагом да промовишемо трансплантацију и донирање органа – каже Новић уз подсећање да дијализа једног пацијента годишње кошта 15 хиљада евра, да их у Краљеву има 120, а да је трансплантација петнаест пута јефтинија и рентабилнија. У Србији на трансплантацију органа тренутно чека око хиљаду оболелих особа, нов бубрег скоро седам стотина особа, срце између тридесет и четрдесет, а јетру између четрдесет и педесет. Број није коначан, па се мења из да на у дан, поготово у унутрашњости земље и срединама где није препозната потреба за тим, а неповољном се оцењује да број донора од просечних 4,5 на милион становника што је три пута мање него у развијеним земљама. Промоција донорства подстакнута је жељом да се број донора бар удвостручи што би у

значајној мери допринело оздрављењу значајног броја оболелих, посебно оних у најбољим годинама живота. Колико се значајним донорство сматра у локалној заједници најбоље илуструје чланица Градског већа прим. др Гордана Стојковић. - Кад имаш наду имаш све. Данас имамо велико задовољство и част да угостимо оне који нам уливају велику наду, који са великом стрепњом ишчекују нову шансу за живот, оне који су ту шансу добили, као и чаробњаке који туђе снове претварају у стварност. Искрено се надам да ће хуманост и солидарност бити најважније одлике наших грађана, који се по томе одувек и препознају, а град ће увек наћи начин и могућност да помогне свима којима је живот угрожен. Међу нама су и они којима ће у једном тренутку затребати оваква помоћ и који ће, са својим најближима, сањати тежак сан и борити се за сваку па и најмању шансу да продуже живот – потврдила је она уз подсећање да трибине сличне оној одржаној у Краљеву имају за циљ промену става

свих грађана до нивоа када ће бити свесни свих последица које се могу догодити. Значајним за ширење идеје о значају донације органа сматрају се медији и њихова улога у здравственом просвећивању и едукацији становништва, али и представљање стручњака у овој области и пацијентата који су прошли кроз цео процес, од стављања на листу чекања до трансплантације и повратка у нормални живот. Уверење о потреби да тема буде стално присутна у највећем делу јавности не умањује значај трибина сличних оној која је одржана у Краљеву, нити настојања да се искорене и даље присутне дилеме, посебно о можданој смрти за коју велики број становника и не зна да представља трајно оштећење мозга. - То што неко нема шансу да настави живот не значи да неки од његових органа не може да се пресади другим лицима и да на тај начин наставе да живе. Људи који имају проблема са бубрезима, и годинама одлазе на дијализу, а и

они који имају проблема са јетром или срцем могу квалитетно да наставе живот. Питање донирања је питање етике, политичке и правне расправе, и на крају медицине, а да бисмо могли да сучелимо различита мишљења морамо да разговарамо, морамо да причамо о оваквим стварима. Свако од људи који имају предрасуде према овоме, или неко религијско схватање, треба да саслуша лекаре, али и вас којима су трансплантирани органи, и не пропусти ситуацију када може неком да помогне – каже градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Општи закључак трибине указује да циљ није да се било ко убеди у било шта, већ да се прича из срца и душе и достигне виши ниво разумевања за ову проблематику. Др Терзић указује на чињеницу да је то једини пут успеха, а на држави је да промени законски оквир који би, уместо такмичења по броју донорских картица, омогућио да се докаже хуманост и што више грађана буду потенцијални донори. Т. Радовановић

МАГАЗИН

29.4.2018.

Војска Краљевине Србије (10)

ДРУГИ БАЛК угарска 2. дивизија је напала Тимочку дивизију другог позива преко села Гаврана и Развалине Патрика ка Криволаку, па је командант дивизије са 15. пешадијским пуком пошао у сусрет бугарском 9. пешадијском пуку, напао га и зауставио, а потом се повукао на положај код Развалине Шеобе. Пошто је у међувремену пристигао од Демир Капије, 14. пешадијски пук је код села Пепелишта напао бугарски 21. пешадијски пук, али је борба прекинута због мрака. На крајњем десном крилу Бугари су са две бригаде потиснули 1. батаљон 14. пешадијског пука и 2. батаљон 5. пешадијског пука трећег позива, и тако заузели село Удово и Ђевђелију и пресекли железничку пругу Солун–Скопље. На фронту 1. српске армије бугарски 26. пешадијски пук 7. дивизије и 2. бри-

гада 4. дивизије прешли су Злетовску реку, одбацили предстражне делове Шумадијске дивизије првог и Моравске дивизије другог позива, и у току дана овладали десном обалом реке до линије село Дренак–Кала. За то време Шумадијска дивизија првог позива је посела положаје на линији Барбарево–Горњи Стубол–Црни врх, а Моравска дивизија другог позива положаје на линији Пониква–село Близанци–Мушково. На Осоговској планини три бугарска батаљона Македонско–једренске групе заузела су Ретке буке, које је бранио 1. батаљон 3. пешадијског пука. Коњичка дивизија је делом снага помагала одбрану левог крила Дринске дивизије првог позива на Рујну, а другим делом предстражу Шумадијске дивизије првог позива. У међувремену, српска Врховна команда је

одлучила да се тежиште битке пренесе на линију одбране Треће армије, а не на раније утврђеним положајима Светониколске реке, па је у 16 сати наредила да Прва армија пређе у напад правцем Рајчански рид–Кочани, обезбеђујући леви бок према Ћустендилу, Трећа армија да остане у одбрани, са задатком да пређе у напад чим се испољи дејство Прве армије, Црногорска дивизија да се пребаци из Скопља у Куманово а Шумадијска дивизија првог позива да упути 11. пешадијски пук као појачање Трећој армији. Сутрадан, 1. јула 1913. године, Бугари су на фронту Треће армије наставили напад, а десно крило Дринске дивизије првог позива, нападнуто с фронта и обухваћено са десног бока, повукло се према Богословецу, док је напад код Јежева и Лозјанског рида одбијен. Између

КАНСКИ РАТ

(2)

10,30 и 12,20 пред свим пуковима Дринске дивизије првог позива појавили су се бугарски парламентарци са захтевом за обуставу непријатељстава, али су враћени јер српске јединице нису имале никаквих упутстава о томе па је борба око 16 сати поновно настављена и потрајала до мрака. На левом крилу Моравске дивизије првог позива развиле су се блиске борбе са обостраним јуришима, а Бугари су се упорно бранили северозападно од Рујна. Око подне 11. пешадијски пук Шумадијске дивизије првог позива и 3. пук Коњичке дивизије, извршили су јуриш са севера, а 2. пешадијски пук Моравске дивизије првог позива са југа. Када су српски стрељачки стројеви дошли на сто метара испред бугарских положаја, Бугари су истакли беле заставе и обуставили ватру

али су је, чим су српске јединице пошле према њима, поновно отворили. Уследио је нови јуриш којим су Бугари одбачени источно од Рујна. Поред великог броја мртвих које су оставили заробљено је око 1.200 бугарских војника и заплењена је једна артиљеријска батерија. Бугари су почели нагло да одступају према Злетовској реци, пред целим фронтом Моравске дивизије првог позива, али је на десном српском крилу бугарска 2. дивизија наставила напад од Штипа, Развалине Патрика и Пепелишта, заузела Драгоево и принудила Тимочку дивизију другог позива да се повуче на положај Развалина Шеоба–Орлов бајир. Прва армија је прешла у напад са Шумадијском и Моравском дивизијом другог позива, а после огорчених борби Шумадијска дивизија првог позива је у

трећем јуришу заузела село Дренак и одбацила делове 7. бугарске дивизије на леву обалу Злетовске реке. Према њеном левом крилу Бугари су успели да се одрже на Озрену, а Шумадијска дивизија првог позива је у тим борбама имала 209 погинулих и 1.018 рањених, што је са губицима 11. пешадијског пука износило укупно 1.920 људи избачених из строја. Моравска дивизија другог позива је, са 1. и 2. пешадијским пуком, напала бугарску 2. бригаду 4. преславске дивизије, овладала њеним положајем и избила десним крилом до села Калништа, а левим на Злетовску реку. Њен 3. пешадијски пук и 7. пешадијски пук Дунавске дивизије првог позива на левом крилу су цео дан нападали бугарске положаје код Ретке Буке и повратили их ноћним јуришем у 21,30. Македонско–једренска група бу-

29.4.2018.

МАГАЗИН

гарске војске је том приликом имала 483 погинулих и рањених војника, а истог дана коначно је потпуно сломљена нападна моћ бугарске 4. армије. Српска Врховна команда је ставила Црногорску дивизију под команду 1. армије, а Врховна команда грчке војске известила да 2. јула 1913. године прелази у офанзиву против бугарске 2. армије. По директиви Врховне команде Трећа армија је 2. јула у 6 сати почела наступање и са предњим деловима Дринске дивизије и Моравске дивизије првог позива избила на реку Брегалницу од Штипа до села Крупништа. У 13 сати је командант Треће армије издао заповест за напад на положаје у рејону Штипа, који је требало да се изврши једновремено са нападом Прве армије на Рајчански рид. Због јаког отпора Бугара пред фронтом Прве армије, где су Шумадијска дивизија првог и Моравска дивизија другог позива заустављене на десној обали Злетовске реке, напад 3. армије је одложен

мада је 3. пешадијски пук Моравске дивизије другог позива са Ретких Бука, преко села Поникве, продро северно до села Пасаџикова и угрозио десни бок бугарских снага на Рајчанском риду. Како би олакшали ситуацију 4. армије, Бугари су са једном бригадом своје 5. армије напали Дунавску дивизију првог позива на фронту од Рујена до карауле Деве Бајира, али су сви напади били одбијени. На српском десном крилу, после тешких борби, Бугари су ноћу између 2. и 3. јула код села Пепелишта успели да разбију 14. пешадијски пук Тимочке дивизије другог позива и принуде га на повлачење уз реку Вардар и ка Орловом бајиру, чиме су озбиљно угрозили десно крило Треће армије. На основу извештаја команданта Треће армије Врховна команда је, да би отклонила опасност по њено десно крило, упутила појачање, из стратегијске резерве Добровољачку бригаду а из Прве армије Коњичку дивизију и 2. црногорску бигаду. Команданту армије је

наређено да обрати пажњу на своје десно крило и да га, по потреби, ојача са једном дивизијом, а са другом буде у одбрани према Штипу. Због неуспеха бугарске војске 2. јула 1913. године смењен је помоћник главнокомандујућег, генерал Михаил Савов, а на његово место је дошао генерал Димитријев. Да би олакшали ситуацију 8. дивизије, Бугари су 3. јула са 2. дивизијом продужили напад на положаје Тимочке дивизије другог позива, која се после тешких борби одржала на главном положају. Због бугарског напада командант Треће армије је одустао од напада са Дринском и Моравском дивизијом првог позива преко реке Брегалнице, па је око 15 сати наредио Моравској дивизији да се рокира на положаје иза Тимочке дивизије другог позива. За то време Прва армија је извршила напад на бугарске положаје на Рајчанском риду тако што је Шумадијска дивизија првог позива до мрака продрла још

око 1.500 метара и избила до пред сам гребен, а Моравска дивизија другог позива до 4. јула изјутра у три колоне избила на линију село Бунеш–Шилковица. Напад 3. пешадијског пука на Пасаџиково није успео, Коњичка дивизија је остала у међупростору између Прве и Треће армије, одржавала везу између њих и штитила десни бок Шумадијске дивизије првог позива, Дунавска дивизија првог позива је, са положаја Царев врх–Калин камен–Света вода, одбила напад 4. бугарске дивизије, а Дунавска дивизија другог позива на положајима Крива Паланка–село Црцорија одбила напад 12. бугарске дивизије. Петог дана битке, 4. јула, после тешких ноћних борби Бугари су око 6 сати заузели Орлов бајир и потисли на запад Добровољачку бригаду и 14. пешадијски пук Тимочке дивизије другог позива која је доведена у критичан положај због чега се повукла на линију село Енешево–Топлик и завршила своју улогу у бици. У пе-

тодневним борбама са двоструко надмоћнијим непријатељем, дивизија је изгубила 3.470 војника и 40 официра, а због њеног повлачења постао је угрожен правац за Велес, који је Моравска дивизија првог позива затворила запосевши положај на Иланђи–Богословец. Из Дринске дивизије првог позива је, ради затварања правца од села Тестемелаца, 16. пешадијски пук упућен на ушће Светониколске реке, а 6. пешадијски пук правца од Топлика. У ноћи између 4. и 5. јула Моравска дивизија првог позива је била на положају Иланђи–Богословец, Дринска дивизија првог позива са 2. црногорском бригадом на фронту село Тестемелци–Шаренковац, а Тимочка дивизија другог позива у прикупљању код села Кочилара. На фронту Прве армије Шумадијска дивизија првог позива је око 10 сати пробила фронт 7. рилске дивизије, заузела Рајчански рид и принудила бугарске снаге да одступе у нереду. Моравска диви-

зија другог позива је око 11 сати овладала положајима северозападно од Рајчанског рида, и у гоњењу до мрака избила предњим деловима на линију село Спанчево–Новичани, а са 3. пешадијским пуком код Пасаџикова. Коњичка дивизија овладала је бугарским положајем на гребену Горица, продужила гоњење и увече се задржала у рејону села Спанчева и Соколараца, а према Дунавској дивизији првог позива и Дунавској дивизији другог позива Бугари су вршили само локалне испаде. Због лоше ситуације на десном крилу Треће армије, српска Врховна команда није искористила пробој фронта код бугарске 4. армије на Рајчанском риду, ради ширења успеха у правцу Кочана и Царевог села (Делчева), већ је Шумадијску дивизију првог позива пребацила на Овче поље да би појачала Трећу армију. На дан 5. јула Трећа армија је, са Моравском и Дринском дивизијом првог позива и 2. црногорском бригадом, остала на положајима од претходног дана. Шу-

29.4.2018.

МАГАЗИН

мадијска дивизија првог позива била је на маршу ка Овчем пољу где је стигла 6. јула у 2 сата, а у току дана борбу је водио само 6. пешадијски пук код Топлика одакле је био принуђен да се повуче на ушће Светониколске реке, где је ушао у састав Моравске дивизије првог позива. Прва армија је са 2. бригадом Коњичке дивизије предузела гоњење у правцу Кочана, али је њен напад убрзо заустављен јаком артиљеријском ватром од села Тркања. Моравска дивизија другог позива је гонила Бугаре у три колоне до положаја на линији село Нивичани–Лешки–Јастребник, а Црногорска дивизија преко Пасаџикова ка Јастребнику. Дунавска дивизија првог позива заузела је Китку, а Дунавска дивизија другог позива остала на ранијим положајима. Српске снаге нису биле довољне за гоњење, што је Бугарима омогућило да се среде и поново организују одбрану на положајима Црни камен– село Калиманци источно од Кочана. Сутрадан, 6. јула, Коњичка дивизија је заузела Кочане и село Оризари и предњим деловима избила на реку Брегалницу, где је задржана ватром

са положаја Црни камен. Моравска дивизија другог позива избила је десном колоном на вис северно од Оризара, средњом на косу северно од Кочана, а левом код села Безикова. Црногорска дивизија је, преко села Пресеке, избила на положаје код Безикова, а одред Дунавске дивизије првог позива јачине два батаљона продро са Китке према југу до села Небојана. И овог дана је командант Треће армије одустао од напада закључивши погрешно из покрета 2. тракијске дивизије, која се померала из села Драгоева према Штипу, да се Бугари концентришу за напад, па је пропуштена још једна прилика да се бугарској 8. и 2. дивизији нанесе одсудан пораз. Претпоследњег дана битке, 7. јула, Шумадијска дивизија првог позива је убачена на прву линију фронта село Чардаклија–Доњи Балван, а да би јој направила место Дринска дивизија првог позива повукла је своје лево крило са Јежева у резерву код села Кривог Дола, док је Друга црногорска бригада остала у рејону Шаренковца. Моравска дивизија првог позива се, са десном колоном од 1. и 2.

пешадијског пука, задржала на простору Топлика, а са левом, у којој су били 6. и 16. пук, на ушћу Светониколске реке. Добровољачка бригада је, наступом од Градског, заузела Криволак а Тимочка дивизија другог позива остала на попуни и одмору код села Кочилара. Бугари су око подне почели да напуштју положаје око Штипа, а командант Треће армије није искористио ни ту прилику да пређе у напад, па му је Врховна команда то предвече изричито наредила, с тим да ће напад правцем село Терзели–Кошево помагати Моравска дивизија другог позива а остале снаге Прве армије ће га обезбедити према Бугарима источно од Кочана, због чега је командант Прве армије померио Моравску дивизију другог позива од Кочана на линију село Чешиново–Подлог. Црногорска дивизија са 1. бригадом сменила је Моравску дивизију другог позива на висовима око Безикова, а са 3. и 4. бригадом држала висове око Дулице. Коњичка дивизија се прикупљала код села Врбице и Соколараца ради обезбеђења левог бока 3. армије, а Дунавска дивизија првог позива је, са рани-

јих положаја, вршила демонстративне нападе ради везивања бугарских снага које су се рокирале према Дунавској дивизији другог позива. Бугари су заузели Големи врх, на левом крилу Дунавске дивизије другог позива, која се после неуспелог противнапада повукла на Чупино брдо, али је успех Бугара дошао касно, јер је њихова 4. армија већ била у потпуном повлачењу. Коначно, 8. јула 1913. године, извршен је напад на штипске положаје, које су бугарске јединице већ напустиле, па је Моравска дивизија првог позива избила између реке Брегалнице и доњег тока Криве Лакавице, где се задржала са предњим деловима на линији село Хаџи Реџепли–Балталија, а Дринска дивизија првог позива на леву обалу Дубоке реке на путу Штип–Радовиш, Шумадијска дивизија првог позива је избила на положаје село Карапетровци– Шашаварлија, Друга црногорска бригада на положаје између села Шашаварлија– Никоман, Армијска коњица на Маденску реку, док је Тимочка дивизија другог позива остала код села Кочилара. Моравска

дивизија другог позива је држала положаје код села Кучичино–Теранци–Зрновци, Коњичка дивизија у рејону Соколараца, Црногорска дивизија од села Истибање, преко Безикова до Дулице, Дунавска дивизија првог позива остала је на ранијим положајима, а њене јединице другог позива на положају Киселица– Чупино брдо. Како би олакшала ситуацију у Вардарској Македонији, бугарска Врховна команда је 4. јула наредила 1. и 3. армији да пређу у напад на старој српско–бугарској граници на положаје које је тада држала Друга армија ђенерала Степе Степановића. Због бугарског напада, и продора у рејону Пирота, Врховна команда је у току ноћи између 8. и 9. јула наредила да се Дринска дивизија првог позива одмах упути у Велес, Шумадијска дивизија првог позива у Куманово, а остале снаге да продуже гоњење Бугара. Сутрадан су јединице Треће армије продужиле покрете, али нису дошле у додир са бугарским снагама јер је Брегалничка битка била завршена. По броју ангажованих снага, времену

трајања и пространству на којем се водила, Брегалничка битка је била претеча великих битака српске војске у Првом светском рату. Битка је решила исход Другог балканског рата, али би њени оперативни и стратегијски значаји били знатно већи да је војска Краљевине Србије енергичније искористила победу, за шта су постојали сви оперативни предуслови. Губици српске војске у Брегалничкој бици били су велики, цене се на око 16.200 погинулих и рањених од чега су само у Трећој армији губици били око 11.350 војника. У исто време бугарски губици цене се на око 25.000 погинулих и рањених војника, а обе стране су претрпеле осетне губитке од колере, нарочито трупе Дринске дивизије првог, Моравске дивизија првог и другог, а Тимочке дивизија другог позива и Црногорске дивизије. Победом у Брегалничкој бици Срби су добили моралну и материјалну победу, а заробили су и знатан број бугарских војника и велики ратни плен. Бугарски ратни план за Други балкански рат потпуно је растројен, па су били принуђени да пређу у дефанзиву. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 29.4.2018.

Велика акција чишћења обала река

СТО КАО ЈЕДАН

- Превентивне мере у циљу смањења ефеката елементарне непогоде и одржавање животног окружења су обавеза свих. - Удружење грађана „Омладинска радна акција“ у акцији чишћења лева обале Ибра на потезу од плаже код Мирине чесме до погона Старог Јасена. - Двадесетак активиста очистили плажу од отпада, покосили различито растиње и засадали цвеће, а „Омладинска радна акција“ потврдила да има капацитета и довољна број волонтера заинтересованих за учешће у акцијама овог типа. – Наставак радова на очувању здраве животне средине и обнови шума на локацијама које су у претходним годинама биле захваћене пожарима

ротоколом о сарадњи локалних самоуправа из слива Западне Мораве, који су потписали представници пет градова и дванаест општина, планиране су бројне заједничке активности на смањењу и управљању ризицима од елементарних и других несрећа. Посебно значајном оцењена је акција „100 као 1“, у оквиру које се на сто локација овог подручја спроводе акције чишћења водотокова другог реда који су, на основу Закона о водама, у надлежности локалних самоуправа. Прва акција је организована прошле године у недељи обележавања Међународног Дана смањења ризика од природних катастрофа са жељом да се у исто време, на 100 различитих локација, уз подршку локалних јавних служби и предузећа, приватних компанија, организација цивилног друштва и активно учешће грађана и волонтера, спроведе акција која ће јавности послати поруку да су превентивне мере у циљу смањења ефеката елементарне непогоде и одржавање животног окружења, обавеза свих. Протоколом је предвиђено да сва-

МАГАЗИН

29.4.2018.

ка локална самоуправа самостално организује активности са жељом да, у широј слици која ће се представити јавности, буде део велике и јединствене акције. У циљу анимирања што више ученика, као и афирмације волонтеризма и заштите животне средине у сврху смањења ризика од будућих природних катастрофа, у ову акцију су укључени сви градови и општине из слива Западне Мораве, а волонтери се за учешће ангажују посредством платформе volonter.rs Удружења за подршку волонтеризму „Волонтер“. Акцију су подржали Министарство државне управе и локалне самоуправе, Канцеларија за управљање јавним улагањима, Стална конференција градова и општина, Факулетет организационих наука, као и локалне самоуправе градова и општина у сливу Западне Мораве. Градска управа града Краљева је са осталих шеснаест градова и општина ове године покренула велику акцију „light“ чишћења обала река, на више локација. Удружење грађана „Омладинска радна акција“ позвало је во-

лонтере да се код Ресторана „Женева“ у Карађорђевој улици, у недељу 22. априла у подне, придруже њеним члановима у акцији чишћења леве обале Ибра на потезу од плаже код Мирине чесме до погона Старог Јасена. Сличан позив упутили су припадници јединица цивилне заштите као носиоци акције чишћења обала река, а за место окупљања одредили Дом културе у Рибници. Акцији се прикључило двадесетак активиста који су на овом подручју очистили плажу од отпада, покосили различито растиње и засадали цвеће, а „Омладинска рана акција“ још једном потврдила да има капацитета и довољна број волонтера заинтересованих за учешће у акцијама овог типа. Отпад од флаша, стакла, папира, опушака и другог лоциран је поред пешачке стазе како би радници Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ могли да га транспортују до депоније. Омладинци у први план стављају уређење простора око кућице на плажи код Женеве, која служи за окупљање становника овог краја различитим поводима.

Председник удружења Марко Матић наглашава значај чињенице о учешћу на конкурсу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за доделу средстава неопходних за реализацију обимнијих акција на очувању здраве животне средине. Повод је информација да ово министарство у наредном периоду намерава да финансира три радне акције, по једну на територији аутономних покрајина Војводине и Косова и Метохије, као и централног дела Србије. - Ми смо конкурисали са пројектом везаним за заштиту животне средине, делом пошумљавање а делом чишћење, а наставили би са радовима где се стало прошле године у Шеовцу. За пошумљавање би се договорили са Јавним предузећем „Србијашуме“ и радили на обнови шума на локацијама које су у претходним годинама биле захваћене пожарима – каже Матић. До објављивања резултата конкурса, који се очекују за месец и по дана, предстоје разговори представника републичког удружења волонтера и ацијаша са министарствима у вези измене законских решења која се односе на

организацију омладинских радних акција. Прве информације наговештавају заинтересованост да се изађе у усрет жељама организатора ових акција и створе услови за адекватну састисфакцију учесницима друштвено одговорног рада у локалној заједници. Резултати трогодишњих активности учесника Омладинске радне акције „Краљево“ повод су за подршку министра заштите животне средине организовању сличних активности, а Краљевчани се надају да би то могло да буде одлучујуће при доношењу одлуке да централна републичка акција буде организована баш у овој средини. Повод је уверење о значајним капацитетима удружења, потврђених претходних година у више наврата, и чињеница да се рад сличних у земљи своди само на протоколарно окупљање ради дружења првог дана априла и сећања на време када се баш тог датума обележавао Дан добровољних омладинских радних активности. Удружење Омладинска радна акција до краја ове и наредних година најављује низ мањих акција на територији града, као и оних које имају хумани-

тарни карактер а све, каже Матић, зависи само до количине средстава за реализацију. - Желели би и ове године да организујемо радну акцију, а то зависи од расположивих средстава, па све зависи од резултата конкурса. Прве године је омладинску радну акцију финансирао град, а следеће две смо сами на мишиће уз помоћ донатора, спонзора и људи добре воље. Ми смо вољни да радимо, имамо капацитета и заинтересованих учесника и само нам требају минимална средства за организацују, јер су резултати далеко већи од уложеног – каже Матић. Волонтерима је, на локацији поред Ибра, подршку пружио и градоначелник Краљева др Предраг Терзић и при обиласку локације потврдио како буџетом града за ову годину, ма колико била мала, нису планирана средства за овај вид активности. Зато су све наде усмерене према републичком буџету и жељи да ресорно министарство покаже више разумевања за потребе средине и жељу младих Краљева да се масовно укључе у волонтерски рад. Т. Радовановић

МАГАЗИН 29.4.2018.

МАГАЗИН

29.4.2018.

Фото конкурс за основце и средњошколце

ГРАД ОКОМ - Конкурс представља потрагу за новом креативном енергијом Краљева. - Очекују се радови који неће бити подређени стереотипним фразама и клишеима. - Циљ конкурса је тежња да анимира младе фотографе у потрази за инспирацијом у простору који их окружује, како би на личан и аутентичан начин представили дух сопственог града. - Пријаве до петка 25. маја. – Критеријум за награде композиција, оригиналност, креативност и свеукупни утисак. – Вредне награде за три најбоља рада ирокој лепези различитих активности краљевачки Народни музеј пред крај априла додаје још једну, наградни фото конкурс за ученике седмих и осмих разре-

да основних и ученике средњих школа, под тематским насловом „Град и ја“. Услови постављеног задатка подразумевају лично сагледавање града и индивидуални доживљај у потпуности

издвојен од општих места и уобичајених асоцијација. У Народном музеју истичу да конкурс представља потрагу за новом креативном енергијом Краљева, због чега се очекују радови који неће

бити подређени стереотипним фразама и клишеима. Као циљ конкурса истакнута је тежња да анимира младе фотографе у потрази за инспирацијом у простору који их окружује, како би на личан и аутентичан начин представили дух сопственог града. Тако карактеристични мотиви и теме могу бити шетње и доколичарење по градским плочницима, спонтане сцене из живота, односно људи у градском окружењу, фрагменти архитектуре или природе и други, а фотографија би требало да представља потрагу за личним доживљајем и савршено „ухваћеним” тренутком. Заинтересовани креативни млади

људи старости од 13 до 18 година могу да се пријаве за наградни фото конкурс до петка 25. маја, ако пошаљу своје фотографије на адресу foto.konkurs@nmkv.rs. Сваки учесник може послати највише две у дигиталној форми, снимљене било којим техничким уређајем, величине од две хиљаде пиксела по дужој страници, у ЈPG формату. Селекцију радова за излагање, и избор најуспешнијег фото – рада, вршиће стручни жири састављен од еминентних уметника фотографије, а међу двадесет најбољих изабраних за излагање и две награђене у категорији првог и другог места, на основу критеријума – композиција, оригиналност,

креативност и свеукупни утисак. Најуспешнији фотографски радови биће представљени на изложби чије је свечано отварање планирано за 20. јун у дворишту Легата Оливере Радојковић Чоловић, а до затварања посетиоци ће бити у прилици да као трећу награду, тајним гласањем одаберу и најбољу фотографију по мишљењу публике. Планирано је да аутору првонаграђеног рада припадне беспилотна летелица, другопласираном таблет рачунар дијагонале седам инча, а трећепласираном комплет од четири књиге Скота Келбија под називом „Дигитална фотографија“. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ТИНЕЈЏЕРА

МАГАЗИН

29.4.2018.

Светски дан књиге у народној библитеци „Стефан Првовенчани“

ПРОМОЦИЈА КЊ - Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ обележила Светски дан књиге. – Обележавање овог датума на кративан, едукативан и духовит начин је један од најбољих видова промоције књиге, читања и добре литературе. - На Тргу Јована Сарића организована специфична врста књижевне слагалице, игре асоцијација чији су садржај појмови који упућују на одређене наслове књиге или писце. - Књига мора да има важно место, нарочито у животу најмлађих читалаца. - Обим читања је проблем савременог доба, због чега се неопходним сматрају различите акције промоције књиге и читања длука да се Светски дан књиге и ауторских права обележава 23. априла донета је на Генералној конференцији Организације Уједињених нација за образовање, науку и кул-

туру УНЕСКО у Паризу 1995. године. Овај празник се у Шпанији обележава од 1923. године у част писца Мигела де Сервантеса који је умро на тај дан, а део је прославе дана Светог Ђорђа у

Каталонији. Тамо од Средњег века мушкарци традиционално доносе руже својим вољеним, а од 1925. године им жене у замену дају књигу. Статистика потврђује да се у Каталонији у овом пе-

риоду достигне половина годишње продаје књига са преко 400 хиљада продатих и размењених примерака за преко 4 милиона ружа. На Генералној конференцији УНЕСКО одлучено је да се Светска дан књиге и ауторских права слави на овај датум, јер је ово и датум годишњице рођења и смрти Вилијама Шекспира, смрти Инке Гарсиласо де ла Веге и Жозепа Пла, рођења Мориса Дрјуона, Владимира Набокова, Мануела Валехо Мехие. Иако се 23. април често наводи као датум смрти и Шекспира и Сервантеса, то није у потпуности тачно јер је Сервантес умро 23. априла по грегоријанском календару, а у Енглеској се тада користио јулијански. Светски дна књиге традиционално, различитима активностима, обележа-

ва и краљевачка Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, а покушај да се то учини на кративан, едукативан и духовит начин је уверење како је то један од најбољих видова промоције књиге, читања и добре литературе. Тим поводом је на Тргу Јована Сарића организована специфична врста књижевне слагалице, игре асоцијација чији су садржај појмови који упућују на одређене наслове књиге или писце, а коначним решењем се добије значајно име или нека од познатих или популарних књига домаће и светске књижевности. Иако је жеља за укључивање суграђана у игру подстакнута очекивањем да се укаже на потребу сталног скретања пажње на књигу и читање први минути нису показивали, нити наговештавали, претерано интересо-

вање оних који су се у том тренутку нашли на Тргу Јована Сарића. - Ми то радимо алегоријски на дан кад се обележава књига и читање. У нашем животу књига мора да има важно место, нарочито у животу најмлађих читалаца, како бисмо једног дана постали људи који мају развијено критичко мишљење – истакао је овом приликом Дејан Алексић уз подсећање да је смањен обим читања проблем савременог доба због чега се неопходним сматрају различите акције промоције књиге и читања. У Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ процењују да би начин који су ове године на Светски дан књиге изабрали могао да изазове најзначајније ефекте у промоцији књиге и читања. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЊИГЕ И ЧИТАЊА

МАГАЗИН 29.4.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Осветници: Рат бескраја

Очекујте неочекивано са свим вољеним херојима окупљеним на новом задатку, у филмском путовању без преседана где ће се срести сви ликови Марвеловог филмског универзума. Карте ће бити положене по последњи пут и то на ултимативни и најсмртоноснији начин до сада. Осветници и њихови савезници мораће да буду спремни да жртвују све у покушају да савладају моћног Таноса, пре него што он уништи цео универзум. Акциону авантуру са елементима фантастике у 2Д и 3Д формату, чија дужина за пет минута премашује два и по сата, према сценарију Кристофера Маркуса и Стивена МекФилија, режирали су Кристофер и Џое Русо, а водеће улоге тумаче Роберт Дауни Јуниор, Бенедикт Камбербач, Марк Руфало, Крис Хемсворт, и Чедвик Босмен. Филм се приказује до 2. маја у пројекцијама које почињу у 17,30 и 20 сати.

Игра истине Из Blumhouse ProducYons стиже нови напети и застрашујући трилер. Наизглед безазлена игра, у којој се пред такмичаре поставља питање да ли ће да прихвате изазов или да одговоре истинито на задатак који им дају други учесници у игри, постаје смртоносна. Неко, или нешто, почиње да прогања групу другара који, на последњем пролећном распусту пред упис на факултет, док су у Мексику започињу ову игру. То нешто кажњава сваког ко слаже, или не одговори на изазов, а казна је смрт. Стоминутни хорор трилер је, по сценарију Џилијен Џејкобс и Мајкла Рајса, режирао Џеф Ведлоу, а главне улоге тумаче Луси Хејл, Тајлер Поуси и Вајолет Бин. Филм је на репертоару биоскопа до среде 2. маја, а пројекције почињу у 22,30.

МАГАЗИН 29.4.2018.

Краљевачка кошарка између успона и падова (3)

МАГАЗИН

29.4.2018.

ТРИ ПУТА НА ИВИЦИ ПОНОРА

- Титулу не осваја увек најбољи, већ најбоље организован тим. - Током последње сезоне кулминирало оно најнегативније и одлучујуће утицало на чињеницу да Слога наредну сезону почиње у нижем рангу такмичења. – Слога у кошаркашком свету позната као клуб који не испуњава обавезе. – Нема квалитетног стручног кадра за рад са најмлађима, па се тренерским послом баве они који то много воле и који су упорни. - Кроз Слогу је прошао велики број играча, али и тренера, који су у време док је клуб био далеко организованији остајали у Краљеву. – Податак да су Слога и Рибница, као најуспешнији клубови у историји Краљева, сезону завршили на последњем месту првенствене таблице води ка ставу да врхунски спорт у овом граду малтене и не постоји

Драган Савић

еценије активног присуства у кошарци, дугогодишњи играчки стаж, статус међународног судије и време проведено у настојању да се Кошаркашки клуб „Слога“ одржи у животу довољни су за став Драгана Савића како је тренутно стање у овом спорту последица прилично израженог нерада. Наметнута прича у којој је важније ко је са ким седео, и шта завршио, а не ко је шта урадио на терену много пута се негативно одразила на ангажовање ентузијаста и трошење толико потребне енергије да се истраје на тешком путу. Пажљиво посматрање стања у овој области води ка ставу о неопходности добре организације као одлучујућем фактору који води ка добрим резултатима. Колико је овај став исправан најбоље потврђује податак да у првенственим окршајима, како у земљи тако и у иностранству, титулу не осваја увек најбољи, већ најбоље организован тим, а слично је и на зачељу табеле кад се одлучује о томе ко ће наредну сезону отпочети у нижем рангу такмичења. То су на најбољи начин искусили кошаркаши Слогине златне генерације која је успела да обезбеди учешће у елитном такмичењу земље у којој данас функционише шест независних националих лига. Повод за овакав став је уверење да, и поред несумњивих квалитета већих од бар трећине других тимова, Слога није успела да се одржи дуже у друштву најбољих, понајвише због тога што се управа клуба више бавила траснфером појединаца него радом екипе. - Све се дешавало на махове. Дође група ентизијаста, или појединац, повуче и направи се нешто, а онда се обесхрабри зато што сав терет падне на њега због чега се брзо истроши. То је дуго била лоша пракса у краљевачкој кошарци јер, када мачка нема онда мишеви коло воде. Људи који нису довољно квалитетни, и немају довољно особина за руковођење, у организованом систему не могу да дођу да изражаја па треба да раде само ситан посао који знају. У природи људи је да много воле да се питају, а то је уништило и нашу државу кад су сви почели да се баве политиком. Дошло је до тога да се они који раде заси-

МАГАЗИН

29.4.2018.

те, а кад нешто не штима појаве се ситни мишићи који роваре док овај не дигне руке од свега. Кад год смо нашли спасиоца истрошимо га, а ако некоме није по вољи хајде да га минирамо – каже Савић уз потврду бројних сличних ситуација у локалном кошаркашком клубу. Било какав наступ у врхунском рангу такмичења везан је са великим трошковима, а осврт на финансијско стање потврђује ретке године кад клуб није био у мањем или већем минусу. Такве ситуације су по правилу прилика за нове сукобе баш као и пре неколико година кад је, након што је направљена добра композиција, дошло до размимоилажења ставова двојице значајних за много тога постигнутог у ранијем периоду. Последице се огледају у разлазу екипе због уверења како један није био спреман да прихати чињеницу како не зна довољно, а други обузда емоције. И поред уверења да је на махове било и добрих тренутака, углавном кратког даха и без континуитета, чини се да је током последње сезоне кулминирало оно најнегативније и одлучујуће утицало на чињеницу да Слога наредну сезону почиње у нижем рангу такмичења. Сукоби су неизоставно везани са одласком играча и тренера због неиспуњених обавеза ,па је у дужем периоду у кошаркашком свету присутно уверење да је Слога клуб који не поштује обавезе. Да ситуација буде још тежа постарали су се прописи који омогућавају довођење нових играча и током сезоне такмичења, чиме се отвара могућност ангажовања оних који нису успели да пронађу бољи клуб. Да то у првом тренутку није лоше решење показују резултати који се неповратно изгубе кад овакви играчи, после само пола сезоне, оду у потрази за бољим условима. Као и у свим сферама живота одлучујућим за трајније резултате сматра се континуитет играчког и стручног кадра, а њега у овој средини нема. Давно је прошло време кад су краљевачки клубови, од најмлађих категорија до првог тима, стварали играче у складу са потребама и могућностима. У ситуацији кад таквих нема оријентисани су на оне који долазе са стране, по правилу у врло краком

периоду који се ограничава на једну сезону. Услов за рад са најмлађима је квалитетан стручни кадар а таквог, каже Савић, у овој средини нема, па се тренерским послом баве они који то много воле и који су упорни. - Кад сам радио у савезу настојао сам да се организује лига основних школа, а поред ученика седмог и осмог из ранијих периода укључио сам у такмичење и пети и шести. Сатистика показује да у петнаестак школских екипа има 150 клинаца у генерацији, а Слога не може да прихвати више од тридесетак, али и да је наша генерација, као најуспешнија од свих до сада, састављена од три годишта. У сваком било је било петнаестак који су стигли до јуниорског стажа, а само су тројица наставили да играју кошарку, из сваке генерације по један. Од тих 150 који су тренирали нека 120 не играју, али воле кошарку и од њих треба да правиш тренере, публику, кошаркашке раднике, структуру која ће касније да буде подршка клубу, па на тако организован начин у континуитету ствараш кадрове – каже Савић. Податак да на нивоу државе није у потпуности дефинисан статус спорта недвосмислено се одражава и на ниже нивое организовања до локалних самоуправа које, као и у другим областима живота, имају интерес за репрезентима у спорту, култури уметности. Уверење о трагању за репрезентима града, а Слога се сматра значајним именом у стварању комплетне слике о локалној заједници, води ка ставу да треба неговати и такве. У ситуацији кад су очи све већег броја корисника, директних или ндиректних, усмерене ка све тањем градском буџету треба тражити и друге начине за помоћ спортистима. Кошаркаши су га видели у напуштеном објекту чијом би адаптацијом могли да се створе услови за смештај играча са стране и избегну високи износи боравка у Краљеву који се крећу између 300 и 500 евра месечно по особи. Објеката који би бољом организацијом могли адекватније да се искористе има још, али не и добре воље да се, из различитих разлога, бар на

29.4.2018.

МАГАЗИН

идиректан начин ставе у функцију побољшања услова за бављење спортом. - Има фирми и јавних предузећа са доста политички запослених, па хајде да обезбедимо радно место за неког играча и да тако буде плаћено њих пет. Поред играња три пута сам спасио клуб од распада, једном пред крај периода од 1986. до 1990. кад је све ишло добрим неким током до тренутка кад се осуло. Направио сам варијанту да Зоран Милашиновић и ја будемо спонзори, дали смо по 150 хиљада марака, па је Слога била врло озбиљан клуб, као из бајке. Зоран Милашиновић је одлучио да изађе и онда је то морало да пукне, а кад се председник клуба уплашио да терет не падне на њега направи је договор са Слободаном Николићем и Слога настави такмичење као Бобаник. Кад је Николић, због великих трошкова, дошао у проблем са парама морао је да изађе из приче, па сам по

други пут окупио људе и организовао све да се клуб не распадне. Слога је испала из лиге, али је опстала јер се спојила са Машинцем. У време кад је Драган Костић био тренер и спонзор, Слога је постала Оканик, али је поново дошло до проблема, па је опет требало нешто урадити. Организујем састанак код градоначелника са људима који су годинама уназад били везани за Слогу, клуб се некако организује, али дође до раскола између двојице челних људи у одбору – каже Савић. Од оснивања клуба до данас кроз Слогу је прошао велики број играча, али и тренера који су, у време док је клуб био далеко организованији ту и остајали, јер се Краљево показало као добра средина за развој спортске каријере. Да је данас у незавидном положају допринели су различити фактори, између осталих и политички јер је Краљево од 1996. године у највећем периоду било

опозиционо у односу на републичку власт. По уверењу спортских радника није се много променило ни након 2012. године кад су апсолутну власт на свим нивоима освојили напредњаци, а повод да цех поново плати Краљево огледа се у различитим струјама међу њима на локалном нивоу. Податак да су кошаркаши Слоге и одбојкаши Рибнице, најуспешнији клубови у историји Краљева, такмичарску сезону завршили на последњем месту првенствене таблице води ка ставу да врхунски спорт у овом граду малтене и не постоји. Спортски радници узроке виде и у малом издвајању за спорт, а доказ налазе у чињеници да Крагујевац, иако универзитетски град, по кошаркашкој традицији не може да се пореди са Краљевом а финансира прволигаша са милион и двеста хиљада динара годишње, док Слога не може да се похвали ни половином те суме. Осим тога клуб води

организованија и политички подобнија група људи што наговештава могућност да је на добром путу. Први значајнији кошаркаш који је изашао из Краљева је Сретен Драгојловић, капитен Црвене звезде у једном периоду, потом Љубодраг Симоновић Дуци у време кад је Слога много више сарађивала са овим клубом. Преласком Драгана Тодорића у Партизан настављена је сарадња са овим клубом, па су за њим кренули Деспотовић, Богојевић и Дивац. - Сад имамо младог решрезентативца Стева Карапанџића који игра у Партизану, а апсурд посебне врсте је то што је Краљево прошле године имало четворицу кадетских репрезентативаца, а сви су отишли и то је проблем. Све се пореметило од тренутка кад су менаџери почели да утичу на децу да одлазе много млада јер им треба клуб који има кошаркашку трдицију.

Дошли смо у ситуацију да наши играчи стасавају на страни, јер немамо ниво такмичења какав је постојао у прошлости кад су врхунски играчи стасавали у нашој лиги. Кад сам 1988. године сам судио утакмицу у Ужицу између Првог патризана и београдског Партизана, гости су два минута пред крај губили са шест поена разлике од екипе која је била последња на табели и спремала се за испадање из лиге. Пет кола пре краја првенства седам од дванаест екипа је реално рачунало како да буде прво на крају, што довољно говори о квалитету кошарке – каже Савић. У то време најбољи европски кошаркаши су играли у својим лигама, а тек касније постајали играчи НБА лиге из које су, као и сада, долазили они који нису успели да обезбеде било какав ангажман. Колико је југословенска кошарка у том периоду била квалитетна најбоље

потврђује податак да су све најбоље из ње преузели Шпанци, организационо попели на виши ниво, па у последњих десет до петнаест година представљају једну од најдоминантнијих репрезентација у свету. Ситуација се од једног до другог краја разликовала и на простору Југославије, а више смисла за организацију имали су клубови са запада земље. То је један од главних разлога што је београдски Партизан, као несумњиво најбоља екипа у историји југословенске кошарке, освојио само једну титулу првака државе у периоду кад је то сплитској Југопластици пошло за руком пет пута. Уз то је екипа, коју је Партизан по правилу побеђивао са десет до двадесет поена разлике, успела неколико пута да буде победник националног куп такмичења и три пута првак Европе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Меморијална трка у част Радоша Чубрића

ПРОМОЦИЈА БИ

МАГАЗИН

29.4.2018.

а- На стази промотивне бициклистичке вожње, дугој 43 километра, педесетак бициклиста, активних такмичара и рекреативаца из Краљева, Чачка, Београда, Новог Пазара и Крушевца. – Такмичарски део од Шумарица до циља код Храма Светог Саве. - Следеће године, када меморијал буде уврштен у календар такмичења Бициклистичког савеза Србије, на истој стази три пута више учесника. - Меморијал, поред спортског, има и друштвено корисни карактер и требало би да прерасте у манифестацију која ће да афирмише Краљево и краљевачки туризам. – У октобру трка улицама града

ИЦИКЛИЗМА

породици краљевачких спортова деценијама уназад је једно од најзначајнијих места заузимао бициклизам, а највеће домете у овом спорту достигао је недавно преминули ас Радош Чубрић. Чињеница да га после толико година тријумфа више нема повод је за организацију својеврсне манифестације којом би се од заборава сачувало све оно што је у овој средини, не само кад је у питању бициклизам, остварено захваљујући њему. Почетак пролећа и отварање сезоне бициклистичких такмичења поклопио се са обележевањем имендана Краљева, што је било добра прилика да у богат програм активнсти одржаних тим поводом буде уврштена и пр-

МАГАЗИН

29.4.2018.

ва меморијална трка у част бициклистичког великана. Спортски директор манифестације Рајко Чубрић потврђује да је и поред подршке локалне самоуправе, пре него се изађе на стазу, требало решити бројне проблеме који, иако по некада тешко решиви, нису пољуљали ентузијазам иницијатора идеје и свих из бициклистичког света који су стали иза ње. Свима је важнијим од проблема везаних за евентуалне ризике мотивацију појачавало сећање на Радоша Чубрића који је оставио неизбрисив траг у овом спорту далеко ван тренутних граница земље из које је потекао. Тренутно стање коловоза и саобраћаја у околини Краљева је такво да бројне ризике носи и самосталана во-

жња, а не учешће неколико десетина учесника меморијалне трке за коју је, поред професионалних возача, интересовање показао велики број рекреативаца, посебно младих. То је пред организаторе ставило посебно одговоран задатак да осмисле релацију која ће бити довољно узбудљива и прикладна, а не угрози безбедност ни учесника ни саобраћаја. Реализација основне идеје о избегавању магистралних путева повела је учеснике меморијала са Трга српских ратника до Жиче и Матарушке Бање, а потом преко Конарева до Врдила и даље преко Ружића брда натраг према Краљеву. Довољно шаролик профил учесника различитих могућности повод је за неутрализацији времена на

половини стазе, како би се мање спремним рекреативцима пружила могућност да заврше учешће у манифестацији. Податак да нема таквих довољан је за наставак преко Грдице, Опланића и Сирче до Шумарица где је ново окупљање било прилика да се уруче пригодне мајице неколицини такмичара из овог места који су име Краљева проносили различитим стазама на тркама широм Југославије. Предах и окрепљење на завршетку промотивне вожње увод су у такмичарски део на релацији од Шумарица до циља испред Храма Светог Саве у Доситејевој улици према коме је „пуним гасом“ кренуло свих 43 учесника, колико је стигло у Шумарице.

Организатори потврђују да је циљ промотивне вожње био да се учесницима и грађанима покаже да бициклизам у Краљеву живи и укаже на потребу права грађанства на путевима око града. Иако на првом меморијалу победа није била императив на њу ће подсећати победнички пехар и жута мајица учесника који је први прешао циљну равнину. Најзначајнијим се оцењује чињеница о покретању точка који се зове „Меморијална бициклистичка трка Радош Чубрић“ што појачава оптимизам организатора да наредну треба организовати много озбиљније, са више жара и учесника. Разлог што их ове године није било више огледа се у чињеници да се у исто време одржава Куп Србије, у

коме учествује велики број такмичара из готово свих клубова, али и бициклистичке трке у Француској и Хрватској због којих је изостало учешће значајних имена бициклистичког спорта. И поред тога охрабрујућим се оцењују телеграми подршке и жеља да већ наредне године, када меморијал буде уврштен у календар такмичења Бициклистичког савеза Србије, караван бициклиста окупи између сто и сто педесет учесника. - Планирамо да направимо вожњу где ћемо да окупимо пре свега такмичаре из целе Србије, да видимо како ће то да финкционише са сто до 150 људи, јер провући караван кроз овакве путеве и саобраћај са камионима и шлеперима није ни мало једноставно.

29.4.2018.

МАГАЗИН

Покушаћемо да направимо ту трку, а већ за три године позовемо пријатеље из Словеније, Хрватске и Македоније који су нам преко друштвених мрежа честитали и рекли да су заинтересовани да дођу, јер су сви знали Чукија, као и његови исписници који су се јављали дирнути овим што смо имали у граду. Меморијал, поред спортског, има и друштвено корисни карактер и требало би да прерасте у манифестацију која ће да афирмише Краљево и краљевчаки туризам – каже Чубрић. Иако је овогодишња стаза изабрана као ад-хок решење показала се као врло занимљива и напорна, па се не размишља о промени бар још две или три године. Оптимистичко очекивање да би након тог времена могла да окупи и хиљаду учесника повод је за раз-

мишљање о много већем кругу, или два на истој траси, поготово кад се укључе екипе из иностранства који траже атрактивније стазе и локације. Поред краљевачких активних бициклиста различитог узраста који нису ангажовани на другим такмичењима, на старту су се појавили пријатељи домаћих бициклиста из Чачка, Београда, Новог Пазара и Крушевца, међу њима и Јелена Ерић која је искористила дан одмора да учествује у овој интересантној манифестацији. Како у Краљеву дуго није било значајнијих такмичења у бициклистичком спорту ефекти првог меморијала посвећеног Радошу Чубрићу појачавају жељу да значајна имена у овом спорту већ у октобру на градским улицама покажу колико су спремнији од других.

Очекује се да улична трка, уз учешће бициклиста професионалаца у свим категоријама, буде подједнак изазов и за такмичара и за посматраче и допринесе популаризацији спорта и жеље да што више људи седне на бицикл. И поред жеље да бицикл добије право грађанства и улогу какву заслужује, у Краљеву се није далеко одмакло у реализацији ове идеје, понајвише због недисциплинованог понашања осталих учесника у саобраћају. Није много помогло ни то што су дуж најзначајнијих саобраћајница у ужем градском језгру прописно обележене стазе за бициклисте на којима није реткост да се затекне и по који аутомобил. - Стазе које нису у денивелацији са коловозном траком су депласиране и

цикл је превозно средство, а не социјална категорија, па нико не жели да пређе аутом неколико километара, што је десетак минута лагане вожње. Иако се вожњом бицикла рекреира, не загађује животна средина и ништа не кошта, још много времена и воде треба да протекне Ибром и Моравом да наш менталитет пређе ту причу – каже Чубрић уз указивање потребе оштријих казнених мера у саобраћају које би довеле до безбеднијих услова за вожњу бицикла. И поред жеље за одржавање меморијала наредне године у истом термину на то би у значајној мери могле да утичу и метеоролошке прилике због чега ће коначна одлука бити донета кад услови на стази буду најповољнији. Похвале упућене у директним кон-

тактима и преко друштвених мрежа не умањују значај потребе да припреме за наредни меморијал почну много раније него ове године. Повод је потреба да учесници на време планирају долазак, али и да се обезбеде средства за финансирање која, у односу на буџет којим располаже Бициклистички клуб „Металац“, нису безначајна. Ове године су трошкови финансирани из редовних прихода, а у клубу верују да би представници локалне самоуправе могли да их рефундирају. Половина године је време кад се достављају захтеви за финансирање активности у наредној, а организатори меморијала посвећеног успомени на Радоша Чубрића верују да би, доласком бројних екипа из иностранства, зарада бар десет пута премашила уложена средства.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

непотребне, јер не можете возаче да натерате да поштује ни белу линију која дели коловоз од бициклистичке стазе. Сваке године имамо бар по један или два удеса у којима страдају бициклисти, претпрошле године је аутомобил ударио и Јелену Ерић која је због повреде паузирала целу сезону и пропустила шансу да оде на Олипијске игре. Урбанизација града са немачком агенцијом ГИЗ заснивала се на ставу о потреби да Краљево, због повољности које пружа, постане бициклистички град али, док год не будемо решили да нема уласка аутомобила у центар, а то је реално и могуће решење, све се завршава на покушајима и лепим причама за медије. У Холандији, Белгији и Данској би-

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 29. АПРИЛА И 5. МАЈА

МАГАЗИН

29.4.2018.

29. април

1429. — Јованка Орлеанка, је стигла са војском у Орлеан са циљем да прекине вишемесечну енглеску опсаду. 1770. — Британски истраживач Џејмс Кук је стигао до залива Ботани Беј код данашњег Сиднеја. 1862. — Снаге Уније под водством Дејвида Фарагута освојиле су Њу Орлеанс. 1892. — У Београду је основана Српска књижевна задруга. 1945. — Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор Дахау. Снаге нацистичке Немачке у Другом светском рату капитулирале су у северној Италији, Аустрији, Штајерској и Корушкој. Адолф Хитлер се женио својом дугогодишњом партнерком Евом Браун и одредио адмирала Карла Деница за свог наследника. 1974. — Основан је Универзитет Црне Горе у Подгорици. 1975. — Последњи амерички војници евакуисани су из Сајгона, дан уочи уласка северновијетнамских снага у град. 1991. — У земљотресу у совјетској републици Грузији погинуло је више од 140 људи. 1992. — Јединице Територијалне одбране и полиције Босне и Херцеговине блокирале су касарне Југословенске народне армије у Сарајеву. 1995. — У Шри Ланки, тамилски побуњеници оборили су војни авион у којем су погинуле 52 особе. 1998. — Контакт група у Риму усвојила је пакет санкција против СРЈ због

погоршања ситуације на Косову. 1999. — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију срушен је телекомуникациони Авалски торањ. 2011. — Венчали се Вилијам, војвода од Кембриџа и Кејт Мидлтон.

30. април 311. — Римски цар Галерије, велики прогонитељ хришћана, на самрти издаје Едикт о толеранцији којим позива на обуставу прогона. 1006. — SN 1006, најсветлија забележена супернова, први пут се појавила у сазвежђу Вук. 1789. — Џорџ Вашингтон је положио заклетву као први председник САД. 1803. — САД су од Наполеона Бонапарте, за 15 милиона долара купиле Луизијану, која је истог дана 1812. и формално ушла у састав америчке државе као њена 18. чланица. 1804. — У борбама у Суринаму Британци су први пут употребили шрапнел, назван по изумитељу Хенрију Шрапнелу. 1895. — Свечано је отворена Прва интернационална изложба у Венецији, која је временом постала највећа смотра савремене ликовне уметности у свету, позната као Венецијански бијенале. 1897 — Џ. Џ. Томсон је обзнанио своје откриће електрона на предавању на Краљевској институцији у Лондону. 1900. — Хаваји су постали саставни део САД. 1915. — У Паризу је основан Југословенски одбор, организација српских, хрватских и словеначких

политичких емиграната из Аустроугарске која је у време Првог светског рата водила акције за ослобађање јужнословенских земаља од Аустроугарске и за њихово уједињење са Србијом и Црном Гором. 1934. — Аустрија је донела нови устав којим је озакоњена диктатура канцелара Енгелберта Долфуса. 1941. — Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома. 1945. — Адолф Хитлер и његова супруга Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину док су се совјетске трупе касно увече заузеле зграду Рајхстага. 1945. — Југословенска армија ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац. 1953. — У Београду је за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав музеј у Југославији, основан у фебруару 1950. 1973. — Председник САД Ричард Никсон прихватио је одговорност за прислушкивање страначких противника у Вотергејту 1972, што је довело до његове оставке у августу 1974. године. 1975. — Амерички војници су завршили хеликоптерску евакуацију америчких држављана, јужновијетнамских цивила и других из Сајгона мало раније него што су северновијетнамски војници заузели Сајгон, чиме је окончан Вијетнамски рат. 1991. — У циклону у Бангладешу је погинуло најмање 125.000 људи. 1995. — Председник САД Бил Клинтон наложио је прекид трговине с Ираном и забранио инвестиције у ту земљу, оптуживши Техеран да подржава међународни тероризам. 1999. — У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда. 2002. — Председник Зимбабвеа Роберт Мугабе прогласио је ванредно стање у земљи због велике несташице хране која је довела хиљаде становника на ивицу глади. Криза са храном наступила је услед суше, али и због

затварања фарми које су држали белци. 2003. — САД, Русија, Европска унија и УН званично су објавиле „мапу“ за мировно преговоре Израела и Палестине, који би требало да доведу до стварања независне палестинске државе 2005.

1. мај 305. — Римски цар Диоклецијан и његов савладар Максимијан добровољно се повукли са власти и препустили положај августа Галерију и Констанцију I Хлору 1707. — Ступили на снагу Закони о Унији којом су се краљевине Шкотска и Енглеска ујединиле у Велику Британију. 1778. — У Сомбору отворена прва српска учитељска школа. 1858. — Црногорци су у битка на Грахову, потукли знатно јаче турске трупе. После те победе, уз подршку Француске, међународна комисија је 1860. одредила границе између Османског царства и Црне Горе, којој су припојени Грахово, Рудине, Никшићка Жупа и Горњи Васојевићи. 1866. — У Србији пуштене у промет прве поштанке марке. Истог дана 1874. прве поштанске марке пуштене су у промет у Црној Гори. 1876. — Британски парламент усвојио Закон о краљевским титулама на основу којег је краљица Викторија I проглашена царицом Индије. 1886. — У Чикагу је 50.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице“ - по осам сати рада, одмора и културног уздизања. У сукобу с полицијом убијено је 6 и рањено око 50 радника. Од 1889. овај дан се слави као Међународни празник рада. У Србији је први пут прослављен 1894. 1925. — Кипар званично постао британска колонија. Велика Британија је 1878. Кипар преузела од Турске, а 1914. је извршила анексију острва. 1931. — Званично је отворен „Емпајер стејт билдинг“, 102 спрата висок њујоршки облакодер, тада највиша зграда у свету.

29.4.2018.

МАГАЗИН

1945. — Јозеф Гебелс и његова супруга Магда су отровали цијанидом своје шесторо деце, а затим извршили самоубиство. 1960. — На територији Совјетског Савеза оборен амерички шпијунски авион „U-2“. Пилот Френсис Пауерс, који се спасао искакањем, заробљен је и у фебруару 1962. размењен за једног совјетског шпијуна. 1978. — Јапански истраживач Наоми Уемура постао први човек који је сам стигао на Северни пол, прешавши 950 km на санкама с псећом запрегом. 1979. — Гренланд је добио ограничену самоуправу од Данске, са својом скупстшином са седиштем у Нуку. 1982. — У Пољској, 50.000 присталица „Солидарности“ демонстрирало против војне власти. Ратно стање у земљи уведено је 13. децембра 1981, када је генерал Војћех Јарузелски суспендовао цивилне власти. 1985. — У Гњилану, на истоку Косова и Метохије, извршено је насиље најмање три Албанца, над Ђорђом Матриновићем, радником Дома ЈНА у Гњилану. 1991. — На Полачи, код Книна, убијен је српски младић Васо Пећер. 1991. — У Бршадину, поред Вуковара, убијене је старац Стеван Инић, железнички пензионер, од свог хрватског комшије Михајла Мије Геленчира, члана странке ХДЗ. 1993. — Бомбаш самоубица из редова Тамилских тигрова је убио председника Шри Ланке Ранасингхеа Премадасу током првомајске прославе у Коломбу. Објављен је банкрот Дафимент банке. 1994. — У трци за „Велику награду Сан Марина“ погинуо бразилски аутомобилски ас Аиртон Сена један од најбољих возача формуле 1. 1995. — Артиљеријским нападом на Пакрац почела је офанзива хрватских снага на западну Славонију под називом „Бљесак“. Неколико дана касније Хрватска је заузела цело подручје, а десетине хиљада Срба избегло је у Босну и Србију. 1997. — Лабуристичка партија Тонија Блера победила на парламентар-

ним изборима у Великој Британији, након 18 година владавине конзервативаца. 1999. — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен путнички аутобус на мосту у Лужанима. Погинуло је најмање 60 људи. 2001. — Македонци у Битољу спалили су и каменовали око 40 кућа, фирми и продавница чији су власници Албанци у знак одмазде због погибије осам припадника македонских снага безбедности у нападу албанских терориста код тетовског села Војце. 2001. — Председник САД, Џорџ Буш затражио је измену уговора који су 1972. САД склопиле са Москвом о антибалистичким ракетама, што би отворило пут ка новом одбрамбеном плану САД. 2003. — У земљотресу у Турској погинуло 176 особа, међу којима и 25 ђака током спавања у интернату који се срушио. 2004. — Европска унија проширена је за десет нових чланица, чиме се број земаља које чине ту највећу економско-социјалну интеграцију попео на 25 са 450 милиона становника. Пуноправне чланице ЕУ званично су постале: Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Кипар, Малта, Естонија, Летонија и Литванија. То је највеће проширење ЕУ од оснивања 1957. године. 2016. — Код града Форт Макмари у канадској провинцији Алберта букнуо је пожар који је уништио 1800 домова и изазвао евакуацију више од 80.000 особа.

2. мај 1885. — Белгијски краљ Леополд II прогласио се за краља нове Слободне државе Конго. 1902. — премијерно је приказан први научнофантастични филм, Пут на месец 1933. — Канцелар Немачке Адолф Хитлер укинуо синдикате. 1945. — Совјетске трупе освојиле Берлин, у Другом светском рату. 1951. — Савет Европе прихватио Западну Немачку као пуноправног члана.

1953. — Краљ Хусеин званично постао краљ Јордана. 1953. — Краљ Фејсал II званично преузео власт у Ираку. 1960. — Извршена смртна казна над Американцем Керилом Чесменом, осуђеним за отмицу и силовање. Чекајући извршење пресуде, које је осам пута одлагано захваљујући упорној и вештој одбрани, у затвору написао три књиге које су постале бестселери. 1965. — У употребу ушао први комуникациони сателит за пренос телевизијске слике. 1967. — У Стокхолму почео рад Међународни суд за ратне злочине, који је касније пресудио да су САД криве за агресију на Вијетнам. 1970. — Америчка Национална гарда на универзитету Кент је пуцала у студенте који су протестовали против Вијетнамског рата и убила њих четворо. 1990. — Афрички национални конгрес Нелсона Манделе и Влада Јужне Африке у Кејптауну почели разговоре о окончању власти беле мањине у тој земљи. 1992. — Окупација Хрватске војске српског села Нос Калик у Далмацији. 1993. — Председник Републике Српске Радован Караџић у Атини потписао Венс-Овенов план за Босну под условом да га прихвати Скупштина РС. Скупштина РС касније одбацила план, оценивши да су мапе разграничења с босанским муслиманима и Хрватима крајње неповољне за Србе у Босни, а босански рат настављен. 1994. — Нелсон Мандела и његов Афрички национални конгрес победили на изборима у Јужној Африци. 1995. — Шест особа погинуло, а 176 рањено када су пројектили крајишких Срба погодили центар Загреба. 1999. — Авијација НАТО у нападима на Југославију употребила „графитне бомбе“ које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 одсто територије Србије остало у мраку. 2000. — У Сијера Леонеу побуњеници Уједињеног револуционарног фронта заробили 500 припадника мировних снага Уједињених нација. За-

твореници у наредном периоду пуштани у мањим групама, а 15. јула, после војне интервенције мировних снага, коначно сви ослобођени. 2001. — Ронилац Живадин Ђорђевић изјавио листу „Тимочка крими-ревија“ да је у пролеће 1999. из реке Дунав извучена хладњача с 50 тела која су касније тајно закопана у масовну гробницу. У наредним месецима полиција Србије открила неколико масовних гробница у којима су, како се претпоставља, закопани албански цивили убијени током сукоба на Косову. 2001 - Бивши припадник Кју-клуксклана Томас Блантон осуђен на доживотну робију због постављања бомбе у цркви у Бирмингему, у америчкој држави Алабама 1963, која је за последицу имала смрт четири црнкиње. 2003. — Председник САД Џорџ Буш саопштио да је главни део борбених операција у Ираку завршен, чиме је званично окончан рат у Ираку. 2004. — Милорад Улемек, бивши командант Јединице за специјалне операције и првооптужени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, предао се београдској полицији после 14 месеци скривања. 2014. — У пожару у згради Дома синдиката у Одеси, на југоистоку Украјине, погинуло је 48 проруских демонстраната док је више од 200 рањено док су припадници украјинских радикалних десничасрских организација убацивали молотовљеве коктеле, а неке су од њих палицама ударали.

3. мај 1494. — Шпански морепловац Кристифор Колумбо открио острво касније названо Јамајка. 1500. — Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал на путу ка Индији открио Бразил и прогласио га поседом Португала. 1791. — Пољски краљ Станислав II Аугуст Поњатовски потписао либералан Устав којим је успостављена парламентарна монархија. То је био други писани Устав у свету, после Устава САД. 1814. — Француски краљ Луј XVIII вратио се, под заштитом савезника, у

29.4.2018.

МАГАЗИН

Париз после безусловне предаје и абдикације цара Наполеона I 1841. — Нови Зеланд проглашен за британску колонију. 1895. — Територије у поседу Британске јужноафричке компаније, јужно од реке Замбези добиле назив Родезија. 1921. — Основана провинција Северна Ирска. 1922. — У Паризу основана Међународна железничка унија, међу оснивачима и представници „Југословенске железнице“. 1936. — У Јагодини у организацији Народног фронта слободе одржане најмасовније антифашистичке демонстрације у Поморављу између два светска рата. 1939. — Смењен совјетски министар иностраних послова Максим Литвинов, нов министар постао Вјачеслав Молотов, који је крајем августа потписао пакт о ненападању с нацистичком Немачком. 1945. — Британци у Другом светском рату заузели Рангун, главни град тадашње Бурме, данас Мјанмара, ослободивши га од јапанске окупације. 1946. — У Токију заседање почео Међународни војни суд за Далеки исток, који је судио јапанским ратним злочинцима из Другог светског рата. У процесу који је трајао до новембра 1948, од 28 окривљених седам осуђено на смрт, 16 на доживотну робију, а пет на временске казне. 1968. — Жестоким сукобима с полицијом у Паризу почеле студентске демонстрације и штрајкови због оклевања власти да спроведе реформе универзитета. Студентски протести убрзо захватили и друге европске земље, а протест прерастао у револт против грађанског друштва. 1971. — Валтер Улбрихт се повукао са места генералног секретара Комунистичке партије Источне Немачке. Заменио га Ерих Хонекер. 1991. — У родно село Лелић код Ваљева из САД пренете мошти епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића. 1992. — Муслиманске снаге у Сара-

јеву напале колону возила ЈНА која се повлачила према касарни у Лукавици. Убијено и повређено више официра, војника и цивила. 1996. — Делегати 55 земаља сагласили се, на конференцији Уједињених нација у Женеви, о новим правилима коришћења нагазних мина, али нису прихватили њихову потпуну забрану. 1999. — Током ваздушних удара НАТО на Југославију погођен путнички аутобус код Пећи на Косову. Погинуло 20 људи, 43 повређено. У Новом Саду погођена зграда ТВ Нови Сад. У седишту НАТО у Бриселу саопштено да је за 42 дана ваздушних напада на СРЈ изведено 14.000 летова. 2003. — Конгрес САД, већином гласова, изгласао буџет са скоро 80 милијарди долара намењених рату у Ираку, а део савезницима и борби против тероризма. 4. мај 1493. — Папа Александар VI, Шпанац, издао едикт о подели Новог света између Шпаније и Португала, према којем све новооткривене земље западно од Азора треба да припадну Шпанији. 1626. — Индијанци продали Менхетн холандском трговцу Петеру Минојту за тканине и ђинђуве у вредности од око 24 долара (око 600 долара из 2006). 1780. — У Епсому у Енглеској одржане прве коњичке трке. 1886. — У експлозији бомбе која је бачена на полицајце који су покушавали да растерају скуп радника у Чикагу, погинуло је осам особа, а рањено 60. 1919. — Почеле демонстрације кинеских студената против одлуке Версајскеске мировне конференције да немачки поседи у провинцији Шандунг буду предати Јапану. Демонстрације „Покрет 4. маја“ прерасле у национални покрет, који је покренуо преко 10 милиона људи. 1938. — Даглас Хајд постао први председник Ирске на основу новог Устава, којим је прокламована њена независност. 1970. — Америчка национална гар-

да је убила четири и ранила 11 студената Универзитета „Кент“ у држави Охајо, који су демонстрирали против Вијетнамског рата. 1979. — Вођа конзервативаца Маргарет Тачер после победе над лабуристима на парламентарним изборима постала је прва жена-премијер у историји Велике Британије. 1990. — На првим вишестраначким изборима после Другог светског рата, у Хрватској убедљиво победила Хрватска демократска заједница Фрање Туђмана. 1992. — ЈНА се повукла са дубровачког ратишта, чиме је угашена трећа Дубровачка република.

1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о почетку примене ограничене палестинске аутономије у Гази и Јерихону. 1994. — Емитовањем првог сервиса вести Београдска независна новинска агенција, Бета, почела рад. 1996. — Лидер конзервативаца Хосе Марија Аснар постао премијер Шпаније, чиме је окончана тринаестогодишња владавина социјалиста. 2001. — Подигнута оптужница против Радомира Марковића, који је у време режима Слободана Милошевића био начелник Државне безбедности

Србије. По оптужници за одавање државне тајне, Марковић 6. јула 2001. осуђен на годину дана затвора, а по тужби за умешаност у убиство четири функционера Српског покрета обнове на Ибарској магистрали, у октобру 1999, 30. јануара 2003. осуђен на седам година затвора. 2001. — САД гласањем избачене из Комисије за људска права при Уједињеним нацијама, што је први пут у историји те међународне организације.

5. мај 533. — У византијској престоници Константинопољу почео Пети васељенски сабор. 1260. — Кублај-кан постаје владар Монголског царства. 1789. — Почело је заседање Скупштине државних сталежа у Француској први пут после 175 година. 1855. — Црногорски кнез Данило I Петровић донео Општи земаљски законик, у који су унете имовинске и пореске реформе. 1860. — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својих 1.000 црвенокошуљаша испловио из Ђенове према Сицилији, коју је освојио крајем јула. 1904. — На брду Волујица код Бара постављена радио-телеграфска станица Марконијевог система, прва на Балкану. 1930. — Британске власти у Индији ухапсиле Махатму Гандија због његове кампање грађанске непослушности. 1936. — Италијанске трупе под командом фелдмаршала Пјетра Бадоља окупирале Адис Абебу, престоницу Етиопије. 1941. — У ослобођену Адис Абебу, главни град Етиопије, ушао цар те земље Хаиле Селасије I. 1945. — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у место Пенеминде, одакле су Немци испаљивали ракете „V-1“ и „V-2“. Трупе САД ослободиле нацистички концентрациони логор Маутхаузен-Гусен. 1954. — Генерал Алфредо Стреснер војним ударом оборио председника

Парагваја Федерика Чавеса, почевши тако тридесетчетворогодишњу диктатуру. 1955. — Одлуком савезника Савезна Република Немачка поново стекла суверенитет. 1961. — Из Кејп Канаверала лансиран космички брод „Меркјури“, прва космичка летелица САД с људском посадом, којим је управљао Ален Шепард. 1978. — Терористичка организација „Црвене бригаде“ саопштила да је убила бившег премијера Италије Алда Мора, отетог у марту 1978. Његово тело нађено два дана касније у једном аутомобилу у центру Рима. 1981. — Боби Сендс, први од 10 припадника ИРА, умро у затвору „Мејз“ у Северној Ирској од последица штрајка глађу. 1996. — У присуству шпанског краља Хуана Карлоса, конзервативни лидер, нови премијер Хосе Марија Аснар, положио заклетву, после 13 година владавине социјалиста. 1999. — Индонезија и Португал потписали документ којим је призната независност Источног Тимора. 2001. — Припадници побуњеничке групе „Унита“ у Анголи киднаповали 51 дечака и 9 девојчица из интерната за ратну сирочад изван Каксита, североисточно од Луанде. Погинуло око 200 цивила. 2003. — Хашки трибунал подигао оптужницу против бившег начелника Државне безбедности Србије Јовице Станишића и бившег команданта Јединице за специјалне операције Франка Симатовића, којом се терете за учешће у заједничком злочиначком подухвату уклањања несрба у Хрватској и Босни и Херцеговони, од 1991. до 1995. Ухапшени 13. марта у полицијској акцији „Сабља“ а после подизања оптужнице изручени суду у Хагу. 2003 - Руанда ослободила више од 22.000 затвореника, углавном умешаних у масакр који је 1994. починила Хутска милиција, када је убијено око 800.000 етничких Тутсија и умерених Хутуа. У затвору остало око 80.000 људи, где већина чека суђење.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs