MagazIN 330 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 330 * 8. април 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

8.4.2018.

У овом броју: Јединство духа свезом мира Најрадоснији празник Зарад будућих покољења Месец значајних догађаја Потврда вековног пријатељства Пут ка светском врху Реална песрспектива добровољног рада Битољска битка Аутизам говори срцем

10 18 24 30 38 44 46 54 62

Уз дружење и креативност Приоритет образовање Угрожен украс планине Боља времена за школу у Роћевићима На репертоару Биоскопа „Кварт“ ЖКК Краљево - Партизан Маратонци у колицима Небески тркачи на Гочу Времеплов

68 74 82 88 96 98 100 104 110

МАГАЗИН 8.4.2018.

Ускршња посланица патријарха Ирунеја

jedinstvo duha svezom mira Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2018. године ИРИНЕЈ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

8.4.2018.

МАГАЗИН

Испуни се време вишенедељног Часног поста у коме смо на свакодневним богослужењима – покајањем, исповешћу и сузним молитвама – састрадавали са Господом нашим, пратили крстоваскрсни пут и благодарно клицали: „Слава дуготрпљењу Твоме, Господе!“ Проживљавали смо добровољна страдања, понижења, пљувања и крсну смрт, да бисмо данас, по неизмерној милости Божјој, дочекали Христово славно Васкрсење. Учествујући у овим догађајима, ми кроз њих и живимо, превазилазећи смрт и сваку жалост; јер као што без смрти нема Васкрсења, тако ни без подвига са надом и трпљењем нема утехе. Зато се поклањамо и благодаримо Господу Васкрслом из мртвих, јер је нас, верне Своје, удостојио да будемо причасници Његових чудесних дела, осећајући у нашој души нов живот који побеђује све невоље. Радосно прослављајмо данашњи светли празник, драга наша децо духовна, јер његова благодат и светлост не долазе од Сунца, нити од анђелâ, већ од неприступне светлости којом се разгони тама и очи људске сагледавају сву лепоту и склад Божјег света. Само у тој светлости може се јасно сагледати смисао постојања човека и света у достојанству које им по Божјем назначењу припада. На овај дан се, заједно са богоносним оцима Цркве Христове, подсећамо и опомињемо да се узрок и циљ тварне егзистенције налази у Богу. Као сарадник Божји, човек је одговоран не само за себе и свој народ, него за све љу-

де и за све народе, за свеукупну Божју творевину. То је свечовечанска философија којом наша вера живи и делује кроз векове, пројављујући оно што се данас модерно назива „еколошком свешћу“. Зато на данашњи Празник, који јесте оаза мира и радости, ми вршимо духовну смотру, наоружавајући се надом да бисмо уз помоћ свеоружја Божјег, које је у Цркви, издржали све тешкоће и сва искушења, црпећи снагу од Господа који нас храбри речима: „Не бојте се, Ја сам победио свет“ (Јн 16, 33). Васкрсење јесте највећа победа над злом, грехом и смрћу, која нас подсећа да и ми имамо могућност и обавезу да се успротивимо сваком духовном паду и свему што нас онемогућава у идењу за добром, да не очајавамо него да наду своју положимо на Господа, да бисмо добили Божју благодат и помоћ у свакој тешкоћи. Вера у Васкрслог Богочовека пројављује лековитост пред стихијом пораста депресивности у савременом свету, јер нам, по речима светог Теофана Затворника, дарује могућност да духовним очима „гледамо преко греха и патње“. Ако ли по слабости грешимо, свето Јеванђеље нам поручује: Устани ти који спаваш – у греху – устани и васкрсни из мртвих – покајањем – и обасјаће те Христос (ср. Еф 5, 14). Како би све довео у првобитни склад и нама људима вратио радост од гледања лица Његова, Сâм Господ из превеликог милосрђа и љубави према нама узима на Себе чудесни подвиг – постаје Богочовек, родивши се од Духа Светога и Мари-

је Дјеве ради нас људи и ради нашега спасења, и „би предан за грехе наше и устаде за оправдање наше“ (Рим 4, 25). Дакле, оправдање наше јесте обожење у Христу Исусу, а радост наша јесте вечна радост и нада Васкрсења, на коме се темељи Символ хришћанске вере, а које собом доноси највећи дар: победу живота над смрћу. Очовечење као почетак домостроја спасења рода људског у Васкрсењу остварује коначно испуњење спасоносног дела које Православна Црква сваке недеље непрекидно прославља. Тако годишњи круг у коме постојимо, по златокрилим речима светог Владике Николаја, није „само једна читуља мртвих“, већ увек отворени динамизам живота који иде у сусрет Христу Који долази. Зато, ко је Христов и назива се хришћанином ослобођен је смрти, јер нас Сâм Господ у то уверава: „Ја сам васкрсење и живот; ко верује у Мене, ако и умре, живеће“ (Јн 11, 25). Овим речима Он нам даје наду на истински живот који је радост наше вере; из њих разумемо да је Његово Васкрсење – наше васкрсење, јер Христос смрћу смрт уништи, дарујући нама живот вечни. Тај блажени живот, живот са свима светима, почиње већ овде на земљи. За свакога ко душу своју испуни вечном речју Божјом и опрости свима за све, радост и мир почињу овде, у овом животу. Нема човека данас, био он верник или неверник, који не би желео бар за тренутак да учествује у истинској радости. Али, мира и радости ниоткуда. Свуда безизлаз, душа опатуљена у личним тежњама и жељама

МАГАЗИН 8.4.2018.

које происходе из самољубља и саможивости, што доводи до духовне смрти која има за последицу бесциљност и немарност за вечно спасење. Сведоци смо свеопштег отуђења и раздора, најпре у самој породици, где је заједница међу супружницима све нестабилнија, а међусобно непоштовање родитељâ оставља неизбрисиву рану на дечјим душама. Не можемо тражити своја права угрожавајући туђа. Заборављамо да је неопходно поштовати себе и светињу свога тела које је храм Духа Светога (Кор 6, 19), како бисмо могли наћи праву меру свега пролазног, поштовати ближњег, његову слободу, светињу општег и заједничког добра, као и личних потреба. Стога, децо наша духовна, поштујте и чувајте светињу брака, јер је она темељ здраве и неразориве породице. Чувајте у љубави тајну живота коју је осветио Сâм Бог. Искрена верност и узајамно праштање нека красе сваку нашу породицу која је домаћа Црква. Чедоморство, највећи злочин овога века, нажалост, присутно је и у нашем народу: према статистичким подацима, сваке године у Србији нестаје читав један град. У светлости Христовог Васкрсења свако зачеће, рођење и свако људско биће јесу дар Божји који има вечни смисао и рађа се за вечност. Износећи пред вас, драга браћо и сестре, искушења читавог човечанства, у очинској љубави молимо вас да се здраво и одговорно владате, искупљујући трезвено и у

миру време свога живота „јер су дани зли“ (Еф 5, 16). Помолимо се Господу да завлада мир свуда одакле је протеран, на првом месту у нашим срцима и нашим домовима, али и у целом многострадалном свету! Ми хришћани не презиремо овај свет и људе. Ми чврсто ходамо на земљи, очију подигнутих ка небу. Поштујући сва људска достигнућа, желимо да се све освети благодаћу и силом Божјом, јер нам Господ поручује: „Ви сте светлост свету“ (Мт 5, 14). Радујте се пасхалном радошћу, јер Господ жели „да радост наша буде потпуна“ (1. Јн 1, 4). Сигурна је победа са Христом која се постиже благодаћу и нашим трудом да одржимо заповести Божје. Када се човек роди водом и Духом, тада почиње његово васкрсење, које је централна тачка вечнобитија, у коју се сабирају сви елементи помоћу којих долазимо до себепознања и богопознања. Познање Истине, стварне Истине, јесте вера у Васкрсење и радост Васкрсења. У светлим данима наше радости, ми не заборављамо људски бол, патње и страдања. Не заборављамо ни болесне, старе и изнемогле, оне у сиромаштву, избеглиштву и беди, прогнане и изгнане са својих огњишта. Са вером и надом молимо се да Бог обрише сваку сузу са лица њихових (в. Отк 7, 17). Непрестано састрадавамо са свештенством и монаштвом, са нашим верним народом и децом Косова и Метохије, који су наша савест и без којих је српска духовна свест слаба и ни-

штавна. Окрепљени вашом снагом и одлучношћу, непрестано приносимо коленопреклоне молитве да истрајете и да нам свима Косовски Завет буде мост између небеске и земаљске Србије. Ми не смемо због неправде клонути, не смемо се уплашити, већ се определити за Царство небеско са светим кнезом Лазаром, који је принео жртву као и ви што данас приносите. Неправда и злоупотреба добара овога света није мимоишла наш многострадални, али никада погажени и понижени народ који, милошћу Божјом, прославља догодине осам векова самосталности Цркве и државе. То нам даје поуздање и потврду да смо ми народ вођен светима – светим Симеоном, Светим Савом и светим краљем Стефаном Првовенчаним – који за свагда српски народ утемељише на крајеугаоном камену, Васкрслом Христу. Обраћамо се свим нашим синовима и кћерима, духовној деци наше Цркве, која живе на свим континентима, са којима смо молитвено сједињени, да се са нама радују Васкрсењу Христовом, које нас позива да у љубави и слози, једни са другима, чувамо „јединство духа свезом мира“ (Еф 4, 3). Желећи вам свако истинско добро, опростивши једни другима, призивамо благодат, мир и силу Васкрслога Христа, да бисмо могли једним устима и једним срцем да кличемо радосно: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

МАГАЗИН 8.4.2018.

Ускршњи празници и обичаји

НАЈРАДОСНИЈИ ПРАЗНИК скрс је највећи хришћански празник којим се прославља Исусово васкрсење и повратак у живот. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти прве недеље после Великог петка. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Ускрс је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Ускрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних увек између 22. марта и 25. априла. Из историјских разлога, да датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска православна црква која се и даље држи Јулијанског календара, и цркве које користе Грегоријански календар, као што су Грчка, Румунска и друге, славе Васкрс по Православној пасхалији што нема везе ни са Јулијанским ни са Грегоријанским календаром. Из теолошке перспективе, Васкрс представља најважнији хришћански празник, којим се изражава радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством. По тумачењу неких протестаната, највећи хришћански празник није Васкрс, већ Велики петак зато што се човечанство ослободило грехова Исусовом смрти, а не његовим васкрснућем. Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побеђује тек својим васкрснућем, па многи хришћани у томе и виде смисао и значење овог празника. Васкршње славље Кад сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго

звоне сва звона и најављају долазак великогпразника. Домаћинсаукућанима одлазиуцрквунасветуваскршњуслужбу после које се народсве до Спасовдана поздравља речима „ХристосВаскрсе!“и „ВаистинуВаскрсе!“ Кадседођеизцрквекући, свисеукућанимеђусобнопоздрављајуваскршњимпоздравом и љубе, домаћин пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, па предаје кадионицу некоммлађемдаокадицелукућу. Уколиконеумедасе отпеваваскршњитропар, наглассечита„Оченаш“идругемолитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника После заједничке молитве једнидругимапоново честитајуВаскрсиседају за свечано постављену трпезу.

Велики петак Припреме за Ускрс се разликују, традиционално почињу на дан причешћа Велики четвртак, а настављају се Великим петком. Тог дана је Исус, кога верници називају Христос, из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског прокуратора Понтија Пилата којига је осудио на распеће на крсту. Исус је разапет и умро на Голготи, брду изван Јерусалима, а пред смрт изговорио познате речи: „Оче, опрости им. Не знају шта раде“. Свештеници у православним црквама тога дана износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара, а верници су до суботе увече у прилици да је целивају. На Велики петак се не служе литургије, а то је дан строгог поста током кога хришћани не конзумирају маст,без обзира на порекло, а обустављају се и сви послови у домаћинству.

Ускршња јаја На Велики петак се фарбају ускршња јаја, највише црвеном бојом која симболизује Исусову крв, а од недеље једу, поклањају и њима се туца. У неким земљама, обичај је да се уместо фарбаних јаја поклањајуи друге фигуре од чоколаде, а у западним културама јаја доноси ускршњи зец. Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа, а боје које се користе могу бити индустријске, или природне од луковине, латица и листова биљака, а украси варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и налепница.

Дани Ускрса Након Великог петка следи Велика субота, други дан хришћанске жалости, а како је Христос тај дан провео у Хаду верници га обележавају у молитви и тишини. То је последњи дан недеље страдања и смрти наконкога се,поноћном Васкршњом литургијом, завршавају дани жалости и почиње празник ускрснућа. Тако почиње недеља, први дан Ускрса на који се православци у Србији поздрављају речима „Христос васкрсе!“, уз одговор „Ваистину васкрсе!“. Поздрави су преузети из српскословенског језика, а распрострањени су и они преузети из рускословенског, „Христос воскресе!“и отпозрав „Ваистину воскресе!“. Након недеље, као дана на који је Исус васкрсао, славе се други и трећи дан, пасхални понедељак и пасхални уторак. Цела седмица назива се Великом, односно Страсном, недељом у којој православци прослављају Ускрс Светом литургијом, а католици Светом мисом.

Порекло назива Васкрс и васкрсење су црквенословенски називи, Ускрс и ускрснуће народни облици,а у Србији се у употреби могу чути још и Воскрес и воскресеније, као црквенословенски називи из руске редакције, и Велигден на југу земље по призренско-тимочком дијалекту. Сем назива Ускрс и Васкрс, у руском је у употреби из грчког језика преузет назив Пасха, док се сама Пасха назива Песах. У јужнословенским и другим источнословенским језицима постоји и назив Велигден, код Бугара Великден, Македонаца Велигден, Белоруса Вялікдзень, Украјинаца Великдень, а према старом правопису неизједначено Великден, у значењу велики дан. Словеначки и западнословенски језици користе назив Велика ноћ, односно Великоноћје а сви називи, сем Пасха и Васкрс, народног су порекла.

МАГАЗИН

8.4.2018.

Теодорова субота

УсуботупрвенедељеЧасногпоста обележава се празник светог Великомученика ТеодораТирона, иславиуспоменанадогађај из првих векова хришћанства кад су, у времеримскогцараЈулијанаАпостате, хришћани прогањани као у време Нерона. Јулијан је 362. године наредио да се све намирнице по цариградским пијацама и радњамапопрскајукрвљужртвенихживотиња, какобисехришћаниоскрнавилиине би могли да се причесте. Свети Теодор Тирон јави архиепископу цариградском Евдоксију да хришћани Цариграда не купују ништа од намирница, него да у својим домовиматенедељекувајупшеничножитои мешају са медом, и то узимају уместо хране. Хришћанитакоураде, идостојнисепричесте у недељу Православља, а као успомену на тај догађај домаћице овог дана кувају жито као за славу, и служе своје укућане и госте који тога дана дођу у кућу.

Лазарева субота Врбица Субота уочи празника Цвети, који увек падајуушестунедељуЧасногпоста, посвећена је успомени на васкрсење четворо-

дневногЛазара, инаулазакХристовуЈерусалим, гдесугадецасвечанодочекалаипоздравила. У храмовима се у поподневним часовимаслуживечерњебогослужење, ау цркву уносе тек листали млади врбови ластари. Поштосеврбаосвети, свештеникдели гранчице, након чега се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима уз певање тропара Лазареве суботе. Врбица је искључиво празник деце коју мајке за тај дан свечано обуку, чак и ону најмањуоднеколикомесеци, доносе уцркву где им купују звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поредиконеикандила, а овимданомпочињу велики Васкршњи празници.

Фарбање васкршњних јаја Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак, горећи на огњишту, даје посебну чар божићној ноћи, тако иваскршњецрвенојајезначирадостзаоне који га дају и који га примају. Један од најлепших и најрадоснијих српскихобичаја, којисенијеискорениочак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вреднадомаћица, поустаљенојтрадицији, васкршња јаја боји на Велики петак, у дан када се ништа друго не ради већ су све мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења.

Како се фарбају јаја? Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, па у суд са водом у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене васкршње или богојављенске водице. Док на шпорету ври вода са бојом домаћица спуштајаја, пазећидаравномернобудуобојена, а деца обигравају око мајке и броје свеже офарбана јаја. Прво обојено јаје се остављанастранудоидућегВаскрсаизове „чуваркућа“. Пре фарбања јаја се могу шарати растопљеним воском и пером за писање, или нечим сличним. Након што се перо загреје на пламену свеће умаче се у восак, а воском се по јајету пише и црта, а пошто восак не прима боју на јајету остају нацртане беле фигурице и слова. На јајету се обично пише X. В. и В. В, што тначи Хри-

стос Васкрсе и Ваистину Васкрсе, цртају се крстићи, цветићи и друге фигурице, а у новије време израђују се специјалне налепницеодпапираилипластикеилепенајаја. Фарбање јаја се врши у спомен на догађајкадјесветаМаријаМагдаленаМироносица, која је са Пресветом Богородицом непрекидно била уз Христа у току његовог голготскогстрадања, акојојсеХристоспрвој јавиоповаскрсењу. Магдалена је путовала уРимдапроповедаЈеванђеље, ипосетила цара Тиберија коме је, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје и поздравила га речима „Христос Васкрсе“. Црвена боја симболише невино проливену крв на Голготи, али је истовремено и боја васкрсења, јер васкрсења нема без страдања и смрти.

Туцање јајима Састола на коместојиукрашеначинија са офарбаним јајима домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани, па настаје весеље и такмичење чије је јаје најјаче што представљавеликурадост, нарочитозадецу. Приликом туцања изговара се „Христос Васкрсе!“ и„ВаистинуВаскрсе!“, а наВаскрс се прво једе кувано васкршње јаје, па онда остало јело. Сваком госту који тога дана дође у кућу прво се дарује фарбано јаје, па се тек онда послужујеосталимпонудама. Унекимкрајевимасачуванједирљивобичајдасефарбана васкршња јаја носе на гробове преминулихпредака, штосведочионароднојверидасусвиљудипредБогомживи, и да умрли преци треба да осете васкршњу радост и славље.

Побусани понедељак ПрвипонедељакпослеВаскрсазовесе Побусани понедељак, јер тога дана, по народном веровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дансеобележавакаоизадушнице, излази се на гробља и пале свеће, уређују гробови а свештенци врши парастосе и помене за покој душа покојника. Тога дана се на гроб износе фарбана васршња јаја и деле сиротињи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 8.4.2018.

ама који васкрсење господа Исуса Христа славите по Јулијанском календару, честитам највећи и најрадоснији хришћански празник – Васкрсење Христово.

И уочи највећег и најрадоснијег хришћанског празника, своје молитве уздигнимо ка Господу да, уз благодат, опроштај и љубав Његову, пребродимо све животне недаће. Молимо се за разборитост и мудрост у поступању, за љубав према ближњима и непријатељима својим, за снагу васкрслог Христа који је победио највећег непријатеља живота. Молимо се Богу да нам на путу спасења васкрсли Христ у ове дане, и све дане, подари духовни и свеопшти мир и слогу и да у нашем Краљеву живимо у љубави, разумевању и поштовању. Са молитвеним жељама да Вама и Вашим ближњима Бог дарује здравље, срећу и свако добро, поштовани суграђани, Срдачно Вам честитам празник – ХРИСТОС ВАСКРСЕ –ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, дипл. политиколог

Обележен Дан цивилних жртава рата

МАГАЗИН

8.4.2018.

ЗАРАД БУДУЋИ

ИХ ПОКОЉЕЊА

- Шести април се, у знак сећања на цивилне жртве фашистичког терора, обележава широм земље, а у Краљеву и на све који су страдали у масовном стрељању октобра 1941. године. - Краљево је током Другог светског рата бомбардовано више пута, а осим немачких бомбардера нашло се и на мети савезничке авијације. - Последице Другог светског рата мере се бројем од 1.800 цивилних инвалида рата. - Подручје општине Краљево је током ваздушних напада 1999. године на мети НАТО авијације било 54 дана, у 172 напада на ову територију је бачено више од шест стотина различитих пројектила, а оштећен је или уништен велики број објеката

олагањем венаца на хумке стрељаних у октобру 1941. Удружење цивилних инвалида рата Краљева и Врњачке Бање традиционално обележава Дан цивилних жртава рата. Тако је било и протеклог петка кад су чланови овог и других удружења, представници локалне самоуправе и Војске Србије, по кишовитом дану још једном одали пошту свима који су страдали у ратовима, а нису били директни учесници војних операција. Дан цивилних инвалида рата обележава се и у знак сећања на жртве фашистичког терора које су у Краљеву страдале у масовном стрељању цивила октобра 1941. године. На Гробљу стрељаних најпре су се зачули звуци химне Србије, а затим су, уз „Посмртни марш“ у извођењу ватрогасног Оркестра „27. септембар“, број-

МАГАЗИН

8.4.2018.

не делегације положиле венце и цвеће. Седамдесет седма годишњица напада Немачке на Југославију у Другом светском рату повод је за одавање дужног поштовања невиним жртвама које је стрељала окупаторска војска. Жртве су биле дедови, очеви, мајке, браћа, сестре, рођаци и пријатељи данашњих генерација запослени у краљевачким фабрикама, железничари, занатлије, трговци, кафеџије, судије, лекари, професори, ђаци, шегрти, студенти, земљорадници. Заједничку судбину поделиле су и избеглице које су, бежећи те године од ратне опасности, нашле уточиште у Краљеву. Савез Удружења цивилних инвалида рата Србије меморијално обележава 6. април у знак сећања на дан када су, приликом бомбардовања Београда 1941. године, у необјављеном рату пале

прве цивилне жртве. Тог дана су авиони Трећег Рајха бомбардовали Београд и друге незаштићене градове у Србији, а страдао је до сада неутврђени број цивилног становништва. Краљево је током Другог светског рата бомбардовано више пута, а осим немачких бомбардера нашло се и на мети савезничке авијације. Страдање цивилног становништва настављено је и након окончања ратних дејстава, а у ослобођеној земљи су од заосталих експлозивних средстава страдали бројни цивили, међу њима највише деца. Поред више од две хиљаде стрељаних у октобру 1941. године последице Другог светског рата се у Краљеву мере и бројем од 1.800 цивилних инвалида рата. - Агресију на нашу земљу, коју су извршиле у току Другог светског рата фашистичке силе осовине, наставили су

НАТО злочинци са америчком војском на челу, а током агресије наша земља је без престанка бомбардована 78 дана, од 24. марта до 9. јуна 1999. године. За време овог геноцидног и злочиначког подухвата НАТО агресора погинуло је више од хиљаду припадника војске и полиције и 2.500 цивила међу којима је и 89 деце, а десет хиљада цивилних лица је рањено и повређено. Краљево је доживело субину Србије, а једна од првих испаљених крстарећих ракета 24. марта 1999. године пала је у 19,30 сати на аеродром у Лађевцима. Од тада, па у наредних 78 дана колико је трајало бомбардовање Србије, подручје Краљева било је на мети НАТО авијације 54 дана. НАТО мисија нам је донела нове цивилне инвалиде рата. На подручју Краљева тешко је рањено 16 грађана, од

којих троје деце од 7 до 16 година и 13 одраслих, па злочин који на је нанела НАТО авијација ни после 19 година не можемо да заборавимо – истакао је председник Удружења др Милан Матијевић. На подручје општине Краљево је, у 172 напада, бачено више од шест стотина различитих пројектила, а оштећен је или уништен велики број објеката. Најчешће су бомбардовани Богутовац, Витановац, Самаила, Берановац, а готово да нема места на подручју општине где није пао ни један пројектил. Све што се дешавало повод је за настојање да се што дуже одржи сећање на овај период историје на шта у првом реду обавезују невине жртве. Удружење цивилних жртава рата Краљева и Врњачке Бање броји више десетина чланова са телесним оштеће-

њима, као хуманитарна организација социјалне оријентације усмерава активности на праћење социјалног, материјалног и здравственог стања и друге потребе цивилних инвалида рата, а помаже им код надлежних органа власти и локалне самоуправе да редовно остварују законска права. Основано је са циљем да покреће иницијативе и даје предлоге за решавање социјалног и материјалног положаја цивилних инвалида и жртава фашистичког терора, подстиче личне и заједничке активности у унапређењу личности и њихово удруживање у друштвени живот. Злочини који су током ратова нанети цивилима обавезују на сећање зарад будућих покољења, порука је која је на Дан цивилних жртава рата још једном послата са простора краљевачког Спомен гробља. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Поштовани суграђани, честитам Вам највећи хришћански празник и желим да сви у љубави и заједништву, разумевању и толеранцији допринесемо бољем животу у нашем Краљеву.

МАГАЗИН

8.4.2018.

Председник Скупштине града Краљева Ненад Марковић

МАГАЗИН 8.4.2018.

Где смо били, шта смо радили у марту

МЕСЕЦ ЗНАЧА ЈНИХ ДОГАЂАЈА - Министар омладине и спорта Вања Удовичић ученицима Основне школе „Јово Курсула“ уручио вредну донацију од голова за рукомет и фудбал, две кошаркашке табле са зглобним обручима, мрежу за одбојку и четрдест лопти. - Градовима и општинама Србије упућен позив да се укључе у промоцију циљева наградне игре „Узми рачун и победи“ и мотивисање грађана да учествују, како због себе тако и због места у којем живе. - Град Краљево је 24. марта обележио Дан сећања на браниоце отаџбине страдале у ратовима од 1990. до 1999. године. - Краљевачки Сајам запошљавања оцењен је и као место које треба да пружи нову наду, нову шансу и нову могућност свима који у овом тренутку траже запослење или нове раднике. - Током марта одржано је пет седница Градског већа и две Скупштине града на коме су усвојена значајна документа за функционисање локалне самоуправе

рећи месец у години отпочео је свечано, а повод је обележавање Међународног дана цивилне заштите у организацији Одељење за послове цивилне заштите Градске управе града Краљева. Након поздравних говора, начелник Одељења за ванредне ситуације Радоица Кочовић је, у виду презентације, представио улогу и значај цивилне заштите и њених специјализованих јединица, а пригодне захвалнице додељене су Јавном предузећу „Србијаводе“, Канцеларији за младе града Краљева и интернет порталу volonter.rs Истог дана је, у склопу свеобухватних припрема за квалитетну и правовремену реализацију, екипа из Војне академије и Војне гимназије извршила промоцију конкурса за пријем кандидата из грађанства у школској 2018/2019. години за кадете Војне академије и Медицинског факултета Војно медицинске академије као и ученике Војне гимназије и Средње стручне војне школе. Пре него су се за-

МАГАЗИН

8.4.2018.

интересованим ученицима обратили представници ових образовних институција, кадети и ученици, госте је примио градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Само пет дана касније Краљево је, у оквиру акције опремања сто фискултурних сала у Србији, посетио министар омладине и спорта у Влади Републике Србије Вања Удовичић. Министар је ученицима Основне школе „Јово Курсула“ уручио вредну донацију од голова за рукомет и фудбал, две кошаркашке табле са зглобним обручима, мрежу за одбојку и четрдест лопти. Донацијом се стварају услови да фискултурна сала буде омиљено место за свих 635 ученика ове школе, професоре физичког васпитања и спортисте који овај објекат користе за тренинге и одржавање утакмица. - Драго ми је да је оволико деце из ове школе ушло у систем школског спорта, али и да ће кроз овај систем, и овакав рад, деца дати нове будуће европске и светске шампионе. Жеља

нам је да промовишемо спорт кроз школе, да јачамо систем школског спорта, да промовишемо здраве стилове живота и да наши ђаци, а не само спортисти, имају право за овакав вид бављења спортом и рекреацијом. Тако ће бити најбољи математичари, хемичари или биолози, а и деца која не могу да буду најбоља на свету имају квалитетан час физичког васпитања и квалитетне услове за бављење спортом – изјавио је министар Удовичић. Центaр за истраживање јавних политика је дан касније организовао информативно-консултативни састанак о могућностима програмирања посебних мера за подршку и развој органске пољопривреде у оквиру пројекта „У сусрет развоју органске пољопривреде у Златиборском, Рашком и Подунавском округу“. Пројекат организује група партнерских организација међу којима су краљевачке Удружење Феномена и Асоцијација за развој Ибарске долине, Удружење SlowFood мрежа младих у Србији из Велике Плане, Центар орган-

ске пољопривреде Ужице, Црвена ранка у име неформалног удружења пољопривредних произвођача „SlowFood Гледић“, Органски плодови Ариље и Центар за истраживање јавних политика из Београда. Општим циљем пројекта оцењена је потреба пружања помоћи развоју одрживе пољопривреде, кроз промоцију органске пољопривреде у централној и западној Србији, укључивањем свих кључних фактора за њен развој, а таквим се сматрају доносиоци одлука на локалном нивоу, пољопривредници и потрошачи. Основна идеја покретача програма је да до краја рока предвиђеног за реализацију утиче на доносиоце одлука у ова три округа да у будућности планирају што адекватније мере подршке засноване на стварним потребама у локалним срединама. Градоначелник Краљева је ове године поводом 8. марта, а дан уочи Међународног дана жена, примио суграђанке које су се, радом у области-

ма којима се баве, истакле у граду и привукле пажњу шире јавности. Избор је пао на медицинску сестру амбуланте Дома здравља Краљево на Рудну Светлану Андрић и специјалисту педијатрије др Славицу Сочанац, бившу директорку Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, добитницу Националне награде из области библиотекарства „Јанко Шафарик“ Драгану Типсаревић и наставницу музичке културе у Основној школи „Четврти краљевачки батаљон“ Лидију Спаски. Први скуп ове врсте, најављен као почетак нове традиције, протекао је у разговорима са жељом да се побољша социјални, економски и политички статус жена и настојањима да се изједначе са мушкарцима, али и неким проблемима у области језика, новим речима које се уводе у терминологију и томе шта жена треба да буде. У циљу подршке кампањи за сузбијање сиве економије, организатори наградне игре „Узми рачун и победи 2018“ су градовима и општинама упу-

тили позив да се укључе у промоцију циљева наградне игре и мотивисање грађана да учествују у наградној игри како због себе тако и због места у којем живе. Једна од активности је и пласирање информација о наградној игри и такмичењу градова и општина у локалним медијима. У току је нови циклус наградне игре и такмичења градова и општина „Узми рачун и победи 2018“, у оквиру Године борбе против сиве економије. Приређивач наградне игре је Влада Републике Србије, а игра се организује под покровитељством премијерке Ане Брнабић, у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој и привредом окупљеном у Савезу за фер економију. Подршку у реализацији дали су Пошта Србије и бројне домаће и стране друштвено одговорне компаније - Mastercard, Телеком Србија, BAT, Coca Cola HBC, ДИС, Дунав осигурање, Forma ideale, Gomex, Горење, JTI, Мој Киоск, Philip Morris, Техноманија.

8.4.2018.

МАГАЗИН

На основу Закључка Владе Србије о правилима учешћа и наградном фонду у такмичењу општина и градова у прикупљању фискалних рачуна и слипова у наградној игри „Узми рачун и победи 2018“, право учешћа имају сви градови, градске општине и општине на територији Републике Србије. Општине и градови подељени су по броју становника у три такмичарске категорије - мале, средње и велике, а ранг-листе се праве на основу броја послатих рачуна и слипова по глави становника који је пондерисан куповном моћи за сваку локалну самоуправу. Девет локалних самоуправа – по три првопласиране у свакој од категорија биће награђене са по 23.000 евра. Средства из наградног фонда намењена су за опремање и обнову школа, болница, вртића, тргова и других објеката и добара од јавног значаја по избору грађана. Локалне самоуправе које буду најбоље у својој категорији додатно ће освојити и Телеком зону бесплатног интернета. У ранг-листи такмичења општина и градова рачунају се коверте послате од 1. фебруара, а коначна листа девет победничких општина биће позната по завршетку другог круга наградне игре, крајем априла. У четвртак 23. марта помоћник градоначелника Краљева задужен за културне манифестације и сарадњу са партнерским градовима примио је ветеране фолклора града Краљева и Требиња, чији је домаћин Дом културе „Студеница“ Ушће. Град Краљево је 24. марта, заједно са Удружењем породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године, Удружењем учесника рата 1991-1999, Удружењем ратних војних инвалида града Краљева и Војском Србије, обележио Дан сећања на браниоце отаџбине страдале у ратовима од 1990. до 1999. године. Тим поводом је у Свечаној сали зграде Градске управе изведен пригодан програм након кога су на споменобележје страдалим у ратовима 1991-1999. године испред зграде Градске управе положени цвеће и венци, а

свештеници Епархије жичке држали парастос. Тачно у подне у Касарни „Јован Курсула“ у Јарчујку су положени венци на споменик погинулим припадницима 252. оклопне бригаде, а сат касније у Касарни Рибница уприличен обилазак богослужбеног простора и спомен-собе Друге бригаде, чији посебан део заузимају експонати који чувају сећање на погинуле припаднике 252. оклопне бригаде, и пано са фотографијама и подацима стотину шест бораца палих у ратовима од 1990. до 1999. године, са територије Краљева. Град Краљево се, у оквиру акције „Сат за нашу планету“, укључио у глобалну акцију искључивањем јавне расвете у периоду од 20:30 до 21:30 часова, у суботу, 24. марта 2018. године, када је искључена на Тргу српских ратника и на Тргу Светог Саве. Циљ кампање је порука да је укључивањем појединца, организација, институција и компанија, могуће нешто предузети по питању ублажавања последица климатских промена и променити свакодневне навике за добробит планете. Порука организатира је да суочавање са последицама климатских промена мора постати реалност, а Светски фонд за природу на то подсећа и ове године. Идеја о организацији сајмова запошљавања наишла је на плодно тло и у Краљеву где се показала добрим начином за успостављање баланса између понуде и потражње радних места, а последњи је одржан 28. дана марта у Дому Војске Србије. Много пре званичног отварања тачно у подне велики број оних који, дуже или краће, траже посао окупио се испред на Тргу Светог Саве са жељом да пронађе себе у неком од више стотина понуђених радних места. Краљевачки Сајам запошљавања оцењен је и као место које треба да пружи нову наду, нову шансу и нову могућност свима који у овом тренутку траже запослење или нове раднике. Обраћајући се присутнима државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић указао

је на чињеницу да је министарство, у политици коју реализује током ове године, одредило смернице и правце у којима ће се кретати и, у садејству са Националном службом за запошљавање, покушати да реализује до краја године. Приближавање Ускрса је повод да градоначелник Краљева и ове године упути честитку суграђанима који васкрсење Исуса Христа славе по Грегоријанском календару. - Поштовани суграђани, Вама који васкрсење господа Исуса Христа славите по Грегоријанском календару, у име својих сарадника, у своје име, честитам највећи и најрадоснији хришћански празник Ускрс! Желим нам свима да, пред животним недаћама, имамо снагу ускрслог Христа који се уздигао изнад сваког зла, уз благодат, милост, опроштај и љубав Господа пребродимо све препреке животног пута и славимо ускрснуће Његово. Молимо се да нам Исус Христ у ове дане, и све дане, подари духовни и свеопшти мир и слогу да у нашем Краљеву живимо у љубави, разумевању и поштовању. С молитвеним жељама да Вама и Вашим ближњима Бог дарује здравље, срећу и свако добро. Срдачно Вам честитам овај велики празник – Срећан Ускрс! – поручио је градоначелник. Последњи дан у месецу прилика је за старт трке SKY RACE и SKY ULTRA са простора средњовековног града Маглича. Према информацијама организатора, Српске Skyrunning асоцијације, за трке је на стазама дугим 30 и 44 километра пријављено шест нација и 190 такмичара. Учесници су од Маглича, преко Столова и Студене планине, трчали до Гоча где је, испред објекта Дечјег одмаралишта „Гоч“, извршена додела награда. Током марта одржано је пет седница Градског већа и две Скупштине града на коме су усвојена значајна документа за функционисање локалне самоуправе. Т. Радовановић Фото: М, Радовановић

МАГАЗИН 8.4.2018.

Посета амбасадора Палестине у Србији

МАГАЗИН

8.4.2018.

ПОТВРДА ВЕКОВНОГ ПРИЈАТЕЉСТВА

Мохамед Набхан

- Пријатељство Србије и Палестине зачето пред крај дванаестог века кад је Свети Сава провео три године у овој арапској земљи. - Палестински хришћани су углавном православци који су, након доласка Турака на ове просторе, вековима делили судбину становништва Србије. - Трећину становништва Палестине и данас чине хришћани од који су већина православне вере. - Иако је повод доласка у Краљево предавање на тему „Блиски Исток и Балкан“, предмет разговора са представницима локалне самоуправе било је настојање да се пронађу нове могућности сарадње, а постојећа даље унапређује

мбасадор Палестине у Србији Мохамед Набхан је чест гост Краљева, а последњи долазак средином минуле недеље прилика је за још једну потврду пријатељства две земље зачетог пред крај дванаестог века кад је Свети Сава провео три године у овој арапској земљи. На везе два народа подсећају и бројни православни манастири на простору Палестине од којих најстарији, смештен на само петнаест километара од Витлејема, потиче из шестог века и носи име Светог Саве. Међу најстарије верске објекте спадају манастири и цркве из трећег и четвртог века, међу њима Црква Исусовог рођења у Витлејему и Црква Исусовог гроба у Јерусалиму, изграђене кад је римска империја ушла у хришћанство. Сви манастири у Палестини, смештени у Јерусалиму, Витлејему, Назарету, Јерихону и другим местима су православни, а сем цркава на територији ове земље нема католичких манастира. Палестински хришћани су углавном православци који су, након доласка Турака на ове просторе, вековима дели-

МАГАЗИН

8.4.2018.

ли судбину становништва Србије. До доласка Турака на ове просторе скоро целокупно становништво је било православно, али је добар део променио веру због економских и других разлога, најчешће да би заштитили децу од регрутовања међу јаничаре или избегли плаћање харача. Трећину становништва Палестине и данас чине хришћани од који су већина православне вере. После Другог светског рата земља је успоставила веома развијене политичке доносе са Југославијом, а наставила са Србијом у Уједињеним нацијама и бројним међународним организацијама. Сарадња се огледа у узајамној подршци политичким ставовима и, док Палестина лобира да се спречи улазак Косова у Унеско, Интерпол и друге међународне организације, Србија помаже при гласању за палестинске резолуцује у Уједињеним нацијама и другим организацијама. Владе двеју земаља одржавају редовне политичке консултације, а два пута годишње се састају да би размотрили различита питања и усагласили ставове о њима.

- Имамо добре односе и у економији, и настојимо да лобирамо за Србију, а кад се ради о арапском капиталу да инвестира овде. У последњих пет, шест година смо доста тога и остварили, а највећа инвестиција Арапа се види у пројекту „Београд на води“ који увелико мења изглед главног града. То поврђује огромно градилиште на коме се дижу куле и велике зграде, а и највећи шопинг центар у источном и средњем делу Европе. Сарађујемо и у другим областима, лобирамо да се инвестира у пољопривреди и индустрији, а имамо и добре односе који се тичу школовања на српским универзитетима и у трговини. У Србији купујемо месо, дрва и неке друге ствари, извозимо маслиново уље, у зимским периодима поврће, чери парадајз, паприку и друго. Нисмо богате земље, али настојимо да будемо поносни људи, да живимо слободно, без туторства, без да неко нас форсира, и зато подржавамо Србију да чува свој интегритет и суверенитет. Подржавамо је у настојању да заживи резолуција 1244, јер мислимо

Мохамед Набхан Мохамед Набхан је рођен је 1947. године, средњу школу је завршио у Аману, а 1968. се, као активиста и борац, прикључио редовима Фатаха. Као представник Палестинске ослободилачке организације 1974. је дошао у Београд где је дипломирао Међународне односе на Факултету политичких наука. Од 1987. до 1990. је радио у Прес центру Палестинске ослободилачке организације, а из Београда отишао у Тунис и, до повратка у Палестину, радио у кабинету Јасера Арафата. Од 1995. године је ангажован у палестинском инвестиционом фонду, од 2006. је амбасадор Палестине, а од 2012. доајен дипломатског кора у Србији. да међународни легититет не може да се дели, и да се бира шта се свиђа а

шта не свиђа. То се мора узети у пакету, као што се слобода не дели а ни правда се не може делити. Не гледамо на питање Косова кроз неко религиозно питање. За нас то не постоји. Постоји етнички и територијални сукоб који треба решити у оквиру преговора две стране без мешања других који користе мале снаге да би учврстили своје интересе у региону. Ми се са тим не слажемо, јер патимо од интервенција Американаца који покушавају да нам наметну решење које не одговара ни нама нити било коме. Иако нисмо ратнохушкачи, последњих педесет година смо били предмет ратова које су водили против нас. Разне земље су порушене, неке и нестале у ратнохушкачким операцијама, милиони људи су страдали, па се поставља питање зашто се расељавају и страдају. Због похлепа за енергијом и нафтом? Ми смо против тога а не можемо, нити желимо, да водимо рат против било кога. Желимо да живимо као слободни људи, у миру и безбедности са свим нашим комшијама. Зато се налазимо у сличним позицијама, сарађује-

мо и настојимо да наше односе развијамо што више – потврдио је амбасадор Набхан. Иако је повод доласка у Краљево предавање на тему „Блиски Исток и Балкан“, предмет разговора са представницима локалне самоуправе било је настојање да се пронађу нове могућност сарадње, а постојећа даље унапређује. Једна је везана за инвестиције у Матарушку и Богутовачку Бању што је повод за апел да се онима који имају пара, а баве се туризмом, проследи информација да ће током године бити објављен тендер за продају два некада веома значајна природна лечилишта и одмаралишта. Палестина као колевка свих вера, људске филозофије и односа човека према Богу и небесима, чува остатке старих цивилизација и хришћанске вере као најстарије у овој земљи. Добра потврда је чињеница да је Исус Христос био Палестинац, рођен у Витлејему а живео и сахрањен у Јерусалиму. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 8.4.2018.

Реформа катастра непокретности

МАГАЗИН

8.4.2018.

П У Т К А С В ЕТ

- Од 1. јула ове године ће уместо шест одлазака на шалтере ради уписа некретнине бити довољан само један. - Реформа катастра представља једну од најкомплекснијих и најважнијих за грађане Србије. - Реформа катастра је наставак увођења е-грађевинских дозвола. - Нови закон у парламенту током овог месеца. - Укидањем шалтера и папира уводи се ред у стање земљишних књига које представљају најбоље огледало уређености једног друштва. - Влада Србије одобрила запошљавање још 567 службеника како би Републички геодетски завод био и кадровски појачан Пет година након што је привреда, кроз Сиву књигу Националне алијансе за локални економски развој, затражила хитно решавање проблема дуготрајне процедуре уписа права у катастар, Влада Србије и ресорне институције покрећу ову реформу. Уколико буде усвојен предлог Националне алијансе увођење обједињене пореске пријаве за порезе на имовину и пренос апсолутних права, од 1. јула

ове године ће, уместо шест одлазака на шалтере ради уписа некретнине бити довољан само један. Окосницу реформе представља нови закон о поступку уписа у катастар непокретности кога ће пратити измене неколико пореских закона. Циљ реформе је да грађани више немају директан контакт с Републичким геодетским заводом, Пореском управом и локалном пореском админи-

страцијом, већ да све послове око добијања листа непокретности, овере купопродајног уговора, добијања решења о упису некретнине и подношења пореских пријава заврше одласком код јавног бележника, који ће те послове обавити електронском комуникацијом са осталим органима преко е-шалтера. На представљању новог закона у просторијама Републичког геодетског

завода премијерка Ана Брнабић је потврдила да реформа катастра представља једну од најкомплекснијих реформи и, поред унапређења која се спроводе у здравству, представља једну од најважнијих за грађане Србије који су се, уз привреду, деценијама борили са проблемом катастра. Део реформе је и усвајање закона о националној инфраструктури геопросторних података и израда адресног регистра, а све води ка уверењу да ће коначно бити уведен ред у овој области. Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић оцењује да је реформа катастра наставак увођења е-грађевинских дозвола, а да ће обе бити револуционарне и помоћи да Србија настави пут ка светском врху у овој области, а кључни циљ је формирање е-катастра. Уз најаву да ће нови закон бити у парламенту током овог месеца министарка потврђује жељу да се, поред бр-

же процедуре уписа права, убрза и другостепено решавање захтева код којих постоје нерешени имовински односи. Повод је податак да су се такви предмети, због бројних жалби, пред катастром решавали десет до петнаест година, а након реформе ће бити знатно краћи јер ће читава процедура имати мањи број корака. Извршна директорка Националне алијансе за локални економски развој Виолета Јовановић посебно истиче значај унапређење рада катастра за привреду, и наглашава да је ова организација, као члан радне групе за израду закона, била посредник у дијалогу с државом и трасирању реформе чиме је помогла у координацији министарстава грађевинарства, правде и финансија, Републичког геодетског завода, Пореске управе, извршитеља и Канцеларије за информационе технологије и е-управу. Реформа катастра по њој представља системски и врло конкретан помак у развоју е-управе и владавине права

у Србији, јер се укидањем шалтера и папира уводи ред у стање земљишних књига које представљају најбоље огледало уређености једног друштва. Темељ реформе чини служба катастра, која је пре пет година у истраживањима Националне алијансе била најлошије оцењена као институција од значаја за привреду, пре свега због дужине чекања на шалтерима и поступања по предметима. Ситуација се данас битно разликује, па катастар прераста у лидера реформе. Директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић указује да се реформа катастра одвија у три фазе са циљем да дође до његове дигитализације и да подаци буду транспарентнији и доступнији грађанима. У току је реализација пројекта са Светском банком на јачању инфраструктуре, а Влада Србије одобрила је запошљавање још 567 службеника како би Републички геодетски завод био и кадровски појачан. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

ТСКОМ ВРХУ

Обележен Дан добровољних омладинских радних активности

МАГАЗИН

8.4.2018.

РЕАЛНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

ДОБРОВОЉНОГ РАДА

- Некадашњи омладински функционери, команданти радних акција и бригада и учесници омладинских радних акција обележили некадашњи Дан добровољних омладинских радних активности. - За мање од пола века на омладинским радним акцијама широм Југославије учествовало је једанаест и по хиљада Краљевчана који су дали знатан допринос обнови и изградњи земље после страдања у рату. - Појам ударника са омладинских радних акција је био феномен и узор младима кога је друштво изузетно ценило, а заједница награђивала са само пет поена приликом бодовања за запошљавање. - Омладинска радна акција „Ибар“, пошумљавања у Ибарској клисури, окупила је између 1980. и 1990. године 166 бригада и 7.340 бригадира који су садњом дванаест милиона садница четинара пошумили 4.870 хектара голети

еценијама уназад, до појаве вишестраначја, 1. април је обележаван као Дан добровољних омладинских радних активности. Тога дана су започињале локалне радне акције усмерене на уређење животне средине и биле својеврсна припрема за савезне радне акције на значајним инфраструктурним објектима које су организоване током три летња месеца. Онима који су остали привржени идејама добровољног омладинског рада краљевачко Друштво акцијаша „Ибар“ је и ове године пружило могућност да се састану и првог дана априла подсете на бројне пријатне и тешке тренутке који су обележили период сазревања. Задовољство је појачано сазнањем да су се на једном месту окупили и бројни бивши омладински функционери са територије некадашњег Краљевачког региона који је обједињавао рад петнаест општина. Данашње генерације овај дан не препознају као вредност нераскидиво везану за добровољни омладински рад и живот у колективу по опште прихваћеним правилима који је у многоме утицао на изградњу личности. Без права да позивају друге да прихвате такав систем вредности некадашњи акцијаши позивају све који су прошли кроз омладинске бригаде да искуства омладинског рада пренесу на најближе, а сваког 1. априла поново се подсете на дане које су провели на омладинским радним акцијама. Гости из бројних општина некадашњег Краљевачког региона, уз њих команданти радних акција и бригада, још једном су потврдили да су превазишли време и доказали да оно што је урађено заслужује веће поштовање. Двадесет осмо окупљање било је прилика за подсећање да су краљевачки акцијаши реализовали бројне активности на радним акцијама, а отпочели непосредно по завршетку Другог светског рата који је оставио пустош на простору Југославије. Иако

МАГАЗИН

8.4.2018.

многи од њих нису живи акцијаши их се, уз дужну захвалност, сећају понајвише због чињенице да су млађима оставили у наслеђе акцијашки дух и обавезу да наставе истим путем стварајући будућим генерацијама добру основу за бољи живот. - Ми смо у краљевачком региону имали лепу традицију омладинског радног ангажовања. Сетимо се бројних локалних радних акција, од изградње „Магнохрома“, потом новог „Аутотранспорта“ у Грдици, пута за Сирчанску бању и многих акција које смо извели на пошумљавању Ћаве и околине Краљева. На локалним омладинским радним акцијама вршио се избор и квалификација младих на савезне радне акције широм Југославије, а не смемо заборавити ни организовани друштвено корисни рад у школама током целе школске године, као ни друге вишедневне радне активности, пошумљавање голети, озелењавање јавних површина, чишћење и уређивање излетишта, паркова, спомен обележја и других простора. Велики допринос овим активностима давале су и друштвене организације као што су Покрет горана, извиђачи, феријалци, Пионирски инструктори и други, а први април сваке године био је дан смотре, договора и организовања за

наступајуће периоде, када су радне акције извођење свуда где су за њих постојали услови, а посебно тамо где механизација није могла да се користи као што је пошумљавање голети на изузетно стрмим теренима, чишћење водотокова и уређење водоодбрамбених насипа, земљани радови на шкарпама поред ауто-путева, озелењавање школских дворишта и других простора, сакупљање секундарних сировина, археолошка ископавања и многи други послови – подсећа некадашњи председник Општинске конференције Савеза социјалистичке омладине Краљево и командант Омладинске радне акције „Пештер“ Милосав Пановић. За мање од пола века на омладинским радним акцијама широм Југославије учествовало је једанаест и по хиљада Краљевчана који су дали знатан допринос обнови и изградњи земље после страдања у рату. Значајним у том периоду оцењује се изградња младих генерација у друштевно-политичком, идејно-васпитном и економском смислу кроз Савез социјалистичке омладине Југославије. Окупљање некадашњих акцијаша било је прилика за подсећање како су радне акције биле незаменљив облик друштвеног, радног и идејнополитичког организовања младих у изградњи земље, а на њима се развијала друштвено-самоуправљачка свест, радне навике, братство и јединство, стваралаштво, солидарност, патриотизам и интернационализам. Појам ударника са омладинских радних акција је био феномен и узор младима кога је друштво изузетно ценило, а заједница награђивала са само пет поена приликом бодовања за запошљавање. Од завршетка Другог светског рата, и првих омладинских радних акција, друштво је прошло кроз изузетно турбулентно време које су обележиле бројне негативне појаве, распад Југославије, грађански рат, бомбардовање од стране НАТО али-

8.4.2018.

МАГАЗИН

јансе, санкције међународне заједнице, незапамћена хиперинфлација и друге. У таквим околностима неки акцијаши су показали спремност да све што је учињено ставе у негативни контекст политичке борбе што им није успело. То најбоље потврђују засађене шуме и друго што је рађено, а што се и данас види. Омладинска радна акција „Ибар“, пошумљавања у Ибарској клисури, окупила је између 1980. и 1990. године 166 бригада и 7.340 бригадира који су садњом дванаест милиона садница четинара пошумили 4.870 хектара голети. У оквиру пројекта Србија без голети до 2000. године остварен је резултат изузетне еколошке и привредне вредности, који из године у годину постаје све вреднији, а све је присутније уверење како би, да није реализован тада, то данас било немогуће. То је добар повод за предлог да се шуме боље заштите како се не би поновио случај од пре само неколико година кад је изгорео већи комплекс одрасле борове шуме на Ћави, само шест километара удаљеној од Краље-

ва. Осам година након што су последњи пут организоване омладинске радне акције у Југославији основано је Друштво акцијаша „Ибар“ са задатком да негује успомену на добровољни омладински рад, настави са организовањем омладинских радних акција и делује васпитно и афирмативно на млађе генерације. У том смислу друштво приређује изложбе, организује скупове и издаје публикације са темама о омладинским радним акцијама, одаје признања заслужним члановима друштва, учествује у заштити човекове околине и хуманитарним акцијама. - Већ следеће године друштво је пружило потребну помоћ па је, уз необично ударничко и акцијашко залагање нашег члана Душана Јанићијевића, издата књига „Добровољни рад омладине Краљева од 1945. до 1990. године“ у тиражу од хиљаду примерака. Књига има изузетну историјску вредност, јер су у њој сачувани бројни драгоцени подаци који би се потпуно изгубили. Наше друштво је 2008. године на чесму здраве изворске воде у

месту Горње Жарче, поред магистралног пута иза Ушћа где су била радилишта Омладинске радне акције „Ибар“, поставило спомен плочу са подацима о омладинској радној акцији, што је признање за све учеснике ове акције – каже Пановић уз потврду да је 2014. године организована локална радна акција на рашчишћавању Гледићке реке, следеће на пошумљавању падина Столова, а 2016. и рашчишћавању потока и канала у насељу Јарчујак. Друштво акцијаша „Ибар“ сваке године додељује плакете одређеном броју заслужних активиста који су, дугогодишњим радом, допринели промоцији и афирмацији добровољног омладинског рада. Ове године то су Срећко Сретовић, Душан Митровић и др Јован Базић. Оно што је се дешавало на радним акцијама записано је у бројним публикацијама, између осталих и две књиге са овом темом које је прошле године промовисао Момир Марушић који је на дружењу некадашњих акцијаша ове године представио најновију под називом „Масовне песме и бригадирско

стваралаштво на радним акцијама“. - Кад сам се прихватио задатка да припремим за објављивање песме које су се, приликом доласка радних бригада, певале на радним акцијама нисам могао ни да слутим на које ћу све проблеме наићи, а први је био безуспешно претраживање по глобалној рачунарској мрежи. Сви бригадирски форуми су одавно угашени, а песме о раду и радним акцијама на Јутјубу за мене нису биле од интереса, јер подлежу ауторству. Зато сам се осврнуо на оне које су се певале, а прво сам потражио помоћ од другара који су са мном провели време на радним акцијама. И од њих сам имао мало користи, јер су се сећали само неких стихова али не и комплетне песме, па ми је остало да их потражим по билтенима радних акција, новинама и другим издањима до којих сам могао да дођем. Све што сам нашао сврстао сам у две засебне целине, масовне песме и бригадирско стваралаштво на радним акцијама. Масовне песме су оне које су настале током револуције, воде поре-

кло из народа а прилагођене су времену одржавања радних акција. Ове песме се тешко читају, оне се певају, а њихова одлика је да, што се више пева, све се више изговарају стихови – каже Марушић. Поред масовних песама значајно место у књизи заузима бригадирско ствралаштво на које, иако се не може сматрати уметничким, због времена и начина у коме је настало заслужује посебну пажњу. Податак да се највећем броју онога што је пронађено ни не зна аутор повод је за најаву Момира Марушића о наставку истраживања. Аутор потврђује како књига има за циљ да старијим генерацијама буде подсетник на оно што се дешавало у ранијем периоду, и значајно утицало на каснији живот. За разлику од данашњих организација младих у то време су постојале различите друштвене, спортске, радне и друге организације које су их усмеравале према правим вредностима у животу. И поред уверења да их сада нема није престала нада да ће их у догледно време бити, да ће

се време променити а млади показати више жеље за овом врстом активности и наставити далеко боље, лепше и успешније тамо где су неке старије генерације заустављене почетком последње деценије прошлог века. Да млада генерација има елана показала је Омладинска радна акција „Краљево“ организована три узастопне године по правилима организовања некадашњих, а примерена новим условима времена и простора. Значајном се оцењује и она организована 2015. године кад је Крупањ погодила катастрофална поплава, а Удружења за неговање традиција успело да анимира шест стотина омладинаца да учествује у једнодневној радној акцији под називом „Очистимо Крупањ“. На обе је, међу младима, било и прекаљених акцијаша, а више од свега радује одушевљење свих учесника и интересовање за ново окупљање неком другом приликом. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 8.4.2018.

Војска Краљевине Србије (7)

МАГАЗИН

8.4.2018.

БИТОЉСКА БИТКА

- После скоро четвородневних тешких борби, српска пешадија је ушла у Битољ 19. новембра 1912. године, а коњичка дивизија у Лерин. - Српска војска је одлучно поразила османлијску, а победом код Битоља окончана је петовековна османлијска окупација над Јужном Србијом и тај део враћен матици. - Исход битке огледа се у коначном протеривању остатака турске војске из Јужне Србије у Албанију. - Завршетком рата су Јужна Србија, данас Македонија, и Стара Србија, Косово и Метохија, коначно ослобођене од турске власти и враћене матици. - Губици 1. српске армије мерени су са око 3.230 погинулих, рањених и несталих, а турски са око 6.000 погинулих и рањених. - Заробљено 3.365 турских војника и 35 официра, а заплењено 57 топова

итка код Битоља била је друга велика битка у Првом балканском рату коју је, после Кумановске, војска Краљевине Србије водила против турске Вардарске армије. Битка се одиграла у близини Битоља, а трајала је од 16. до 19. новембра 1912. године. После пораза у Кумановској бици Вардарска армија је почела повлачење према Битољу у два правца, првим преко Велеса и Прилепа и другим преко Тетова и Кичева. План команданта Зеки–паше био је да задржи српску Прву армију док се не рашчисти ситуација на Тракијском бојишту, и да на јаким битољским положајима однесе победу у пресудној бици у овом рату. По том плану почео је да утврђује положаје армије са четири хиљаде анадолијских регрута, па је борбени распоред за одбрану поставио десном обалом Црне Реке све до реке Шемнице, па даље преко Киромарице и Кочишта на Бели Камен. На тој линији Зеки–паша је добро утврдио положаје, и нека села додатно организовао

МАГАЗИН

8.4.2018.

као отпорне тачке, али је и овом приликом донео погрешан закључак заснован на претпоставци да ће српска војска избегавати брдовити планински терен и да ће нападати само дуж путних праваца Прилеп–Битољ и Кичево– Битољ. На основу такве процене Пети турски корпус, који су чиниле 13. и 15. дивизија, бранио је положаје од ушћа реке Шемнице до села Кукуречани како би затворио правац који преко Кичева изводи за Битољ. Шести корпус, у чијем су саставу биле 16. и 17. дивизија, образовао је резерву на простору села Оризари и Поешево. Предњи одреди турске војске били су постављени крај села Древеник и Мраморци као и крај манастира Светог Петра, додатни одреди са стране, крај села Логоварди и крај Белог Камена на Облаковском вису, а два турска пука су у то време била на маршу из Охрида ка Битољу. У исто време грчка војска је од Солуна преко Лерина наступала ка Битољу, а Прва српска армија опрезно

гонила турске трупе на правцима преко Прилепа и Кичева ка Битољу. После уводних борби код села Алинаца, Прва армија је задржана на тим положајима, а Штаб армије анализирао стање код турских трупа па је 13. новембра наредио даље опрезно наступање. На дан 15. новембра 1912. године Моравска дивизија првог позива распоређена је на падинама Дрвеника, Дринска дивизија првог позива у равници са обе стране пута Прилеп–Битољ, Дунавска дивизија првог позива на левој обали Црне Реке, а Коњичка дивизија североисточно од Дунавске. Тимочка дивизија првог позива је пристигла из дубине распореда 16. новембра, и размештена уз Дринску дивизију, и ту образовала резерву, а Моравска дивизија првог позива кренула од Кичева и разместила се у рејону Чагора. Командант 5. турског корпуса је, након повлачења из Прилепа, распоредио јединице на положајима код села Алинци јер је идеја команданта турске западне војске била да се изврши кон-

транапад на позиције села и поново освоји Прилеп, због уверења да је то омогућавало добар положај за успешну акцију. У близини турских положаја текла је Штавичка река, која се крај села Чепигово уливала у Црну Реку, а с обзиром да није било прилике за контранапад на Прилеп командант Вардарске армије је наредио да 5. корпус брани позиције крај Алинаца и спречи пробој српске војске ка Битољу. Штавичка река и Црна река су биле надошле, па су блатњава земља и мочваре отежавале кретање војске која је могла да прође само кроз села Тополчани, Трн и Новаци. На главном положају турске снаге су распоредиле 15. дивизију са три пука и 17 топова у јачини од око шест хиљада људи. Источно крило бранила је 13. дивизија са три пука и 10 топова, у јачини од око 6.300 људи, а западно крило код села Галичани коњичка бригада са око шест стотина коњаника. Резерва Петог корпуса састојала се од једног стрељачког пука

са око 2.400 војника, једног коњичког пука са око 440 коњаника и две пољске батерије које су биле размештене у рејону села Тополчани. Бројно стање Петог турског корпуса за одбрану положаја код села Алинци износило је око 18.200 војника од којих су Турци имали око 1.100 коњаника и 27 артиљеријских оруђа. Четрнаестог новембра 1912. године, након доласка Моравске дивизије другог позива код села Жван, командант дивизије је добио извештај да се на правцу ка Војувалиштенској реци налазе турске трупе. Како би осигурао своје десно крило упутио је Други прекобројни пук са Брдском батеријом ка десној обали Војувалиштанске реке, а главнина дивизија је продужила даље кретање сагласно наредби Штаба армије. Десна колона дивизије наишла је на турску колону крај села Војувалишта, где се задржала, а за то време њена претходница је преноћила крај села Мургашево. У току ноћи командант ар-

мије је наредио да главне снаге Моравске дивизије другог позива 15. новембра заузму позиције Црноец–село Лисулај код Белог Камена, а са десном колоном да пресеку пут између Битоља и Охрида. Након што су примећене турске трупе које су из Охрида кретале ка Битољу командант Моравске дивизије другог позива је појачао десну колону са једним пешадијским пуком, па су савладане ослабљене турске трупе крај манастира Светог Петра где је десна колона преноћила. Лева колона је током дана наставила напад и продрла у село Мраморица, а њен Други пешадијски пук протерао Турке преко Самарнице, прешао реку Шемницу и до сумрака избио у село Облаково где су се војници задржали и током ноћи између 15. и 16. новембра припремили да сутрадан нападну Бели Камен. Када је Зеки–паша информисан о дешавањима око Војувалиштенске реке и код Белог Камена, увидео је да је направио погрешну процену, па је 15. новембра наредио да Џавид–паша са

8.4.2018.

МАГАЗИН

шестим корпусом одмах крене на Бели Камен и, са трупама које су пристизале из Ресена, разбије десно крило Прве српске армије. Кад је предвече 6. корпус стигао крај брега Превалец, Џавид–паша је наредио да 16. дивизија заузме Бели Камен, али је, због ноћних услова и планинског терена, одлучено да се наређење изврши следећег јутра. Шеснаестог новембра 1912. године почела је Битољска битка, а десна колона Моравске дивизије другог позива у рано јутро напала турске положаје крај села Гопеш и убрзо га заузела. Колона је увече освојила положаје на превоју Ђавато, и пресекла одступницу турским трупама за Ресен и Охрид, а лева колона Моравске дивизије другог позива је, у јутарњим часовима, напала позиције на Белом Камену. Ту су

се водиле борбе прса у прса, и са хладним оружјем, трупе Моравске дивизије другог позива успеле су да заузму положај, утврде се од команде Прве армије затраже помоћ за даље наступање. На другом делу фронта трупе су вршиле последње припреме за сутрашњи напад. Зеки–паша је извршио прегруписавање снага, тако да је 13. низамска дивизија у ноћу између 16. и 17. новембра пребачена у 6. корпус, како би ојачао нападну моћ, али је на другој страни ослабљена турска линија одбране. Другог дана, 17. новембра, битка је почела општим нападом Вардарске армије на Прву српску армију. Десна колона Моравске дивизије другог позива са линије превој Ђавато – село Гопеш нападала је у правцу ка селу Превалец, али је због контраудара тур-

ских снага, српска војска морала да се врати на почетне позиције. Лева колона је на Белом Камену водила тешке борбе прса у прса, јер је Џавид–паша покушавао по сваку цену да освоји ово стратешко место на Облаковском вису. Моравска дивизија првог позива и Дринска дивизија првог позива нападале су преко падина Древеника у два борбена ешалона, али су приближавајући се надошлој реци Шемници били изложени јакој митраљеској ватри. Артиљерија није коришћена, а надошла река Шемница и турска ватра су онемогућиле пробој српске војске. Тада су изненада ватру отвориле две српске батерије из Моравске дивизије другог позива, које су се налазиле крај Белог Камена, чиме је неутралисана турска артиљерија која се налазила крај села Габалавци и Секирани.

Трупе првог ешалона српске војске су неочекивано прегазиле реку Шемницу, па је започела блиска борба на турским положајима након које је, до вечери, војска избила на линију села Габалавци–Секирани–Драгожани. Турци су се повлачили планинским тереном на нове положаје на линији Киромарица–Кочиште, а две српске дивизије су током ноћи пребациле своје ешалоне преко Шемнице и припремиле се за наставак напада. Дунавска дивизија првог позива је нападала у две колоне, а десном преко Црне Реке и Шемнице извршила напад на село Трн и заузела га око 10 сати. Иако је тако пробијен фронт 5. турског корпуса предност није искоришћена за даљи наставак напада, па су Турци успели да организују одбрану код села Карамани, а лева колона, као

главна, није успела да изврши напад на турску десну страну па је, због рушења моста на Црној Реци, остала у селу Новаци. Коњичка дивизија је упутила један пук ка селу Брод, са задатком да ту заузме прелаз преко Црне Реке, а главнина остала код села Биљаник. Тимочка дивизија другог позива је образовала армијску резерву, турска 13. дивизија је до вечери стигла у село Доленци али је командант 6. корпуса Џавид–паша, због активности народа који је почео да напада турску војску, био принуђен да врати 13. дивизију у Битољ. Тиме је ослабљена линија фронта, која је српској војсци омогућила прегруписавање и наставак напада у правцу Битоља, па је, после скоро четвородневних тешких борби, српска пешадија ушла у Битољ 19. новембра, а коњичка дивизија истога дана у Ле-

рин. Српска војска је одлучно поразила османлијску војску у овој бици, а победом код Битоља окончана је петовековна османлијска окупација над Јужном Србијом и тај део је враћен матици. Исход ове битке огледа се у коначном протеривању остатака турске војске из Јужне Србије у Албанију, где је мало касније дошло до њеног расула. Завршетком рата су Јужна Србија, данас Македонија, и Стара Србија, Косово и Метохија, коначно ослобођене од турске власти и враћене матици. Губици 1. српске армије били су око 3.230 погинулих, рањених и несталих, а турски губици око 6.000 погинулих и рањених. Уз то је заробљено још 3.365 турских војника и 35 официра, а заплењено 57 топова. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 8.4.2018.

На Светски дан аутизма

МАГАЗИН

8.4.2018.

АУТИЗАМ ГОВ

- Уједињене нације су прогласиле 2. април Светским даном аутизма како би се скренула пажња светске јавности на све већи проблем овог сложеног поремећаја који траје до краја живота. – Чланови краљевачког Удружења за помоћ особама са аутизмом на Тргу српских ратника овај дан обележили под слоганом „Срушимо баријере заједно-изградимо приступачно друштво“. - Већина аутистичних особа нема развијен говор, али има јако добро развијене емоције. - Кад су радосни и тужни они то емотивно доживљавају, и на другачији начин показују, па тако говоре срцем. - Иако су чланови удружења 42 особе старости између три и седамнаест година сматра се да је број таквих у Краљеву пет пута већи

Фото: М. Радовановић

ВОРИ СРЦЕМ

утизам се третира као врло сложени поремећај у развоју мозга, који карактерише слаба, или никаква, социјална интеракција и комуникација, ограничени и понављајући обрасци понашања. Иако се сматра поремећајем у многим деловима мозга, не може се са пуном сигурношћу доказати како они утичу на свеукупно понашање организма. Сматра се да велику улогу у настанку аутизма има наслеђе, а како је генетички поремећај сложен још се не зна који су гени за то одговорни. У мањем броју случајева аутизам се повезује са тератогеним чиниоцима који узрокују дефекте у току рођења, а верује се да постоје и други узроци који се наводе у литератури, па десет процената особа са Дауновим синдромом развију и аутизам. Иако неки аутори сматрају да аутизам узрокују вакцине коришћене у дечјем узрасту, хипотеза је остала контроверзна јер нема подршку у уверљивим научним доказима. Америчка психијатријска асоцијација је, у Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје, дефинисала аутизам као један од пет первазивних развојних поремећаја код деце, а најпознатији ове врсте су Ретов синдром, дечји дисинтегративни поремећај, Аспергеров синдром и неспецифични первазивни развојни поремећај, који се некад назива и атипични аутизам. Неспецифични первазивни развојни поремећај се дијагностикује када нема критеријума за успостављање дијагнозе одређеног, вишег специфичног поремећаја који се карактерише широко распрострањеним абнормалностима у социјалној интеракцији и комуникацији, изразито ограниченим интересима и честом понављајућем понашању. Иако се по тим карактеристикама разликује од осталих из групе поремећаја аутистичког спектра понекад се термин аутизам користи за опис аутистичног, а некад да би описао свих пет первазивних развојних поремећаја. Међутим, постоје и други поремећаји који се заједнички зову поремећајима аутистичног спектра.

МАГАЗИН

8.4.2018.

Код аутизма нема смањења или повратка на почетно стање, због чега се сматра да је равномеран и у интензитету и току. Мада још није сасвим разјашњено на који се начин остварује, аутизам утиче на многе делове мозга. Док се код појединих особа виде тежа оштећења, попут менталне ретардације, израженог ћутања или понављајуће моторике, код других са блажим може постојати активан, али препознатљиво необичан, социјалан приступ уско ограничених интереса и опширно педантне комуникације. Карактеристичне знакове у првој или другој години, евентуално до треће, по правилу прво уоче родитељи, а рано откривање може да помогне у стицању одређене социјалне вештине и самосталности, иако ни после примене неколико терапија заснованих на научним истраживањима, још нема потпуног успеха у лечењу аутизма. Код тежих облика самосталан живот мало је вероватан, док је код блажих могућ уз минималну помоћ средине, а без правовременог откривања и интервенције, живот особа са аутизмом може бити у већој мери ограничен. Зато се често завршава резиденцијалним смештајем, пре него што таква особа, због неспособности родитеља и школског система да се носе са потребама и понашањем аутистичног детета, остаје да живи у породици. Због свега овога, а имајући у виду све већу инциденцу аутизма, која данас износи један до два случаја на хиљаду особа и отприлике шест на истом броју за спектар аутизма, Уједињене нације су, како би дале већи значај решавању овог проблема, прогласиле 2. април Светским даном аутизма како би се скренула пажња светске јавности на све већи проблем овог сложеног поремећаја који траје до краја живота. Краљевачко удружење за помоћ особама са аутизмом је формирано као хуманитарна, добровољна, самостална и ванстраначка организација која се бави пружањем помоћи и унапређењем статуса особа с поремећајима из аутистичног спектра. Основним циљевима означено је окупљања родитеља, стручњака и пријатеље поро-

дица особа са аутизмом ради пружања организоване помоћи, заштите особа са аутизмом и њихових породица. Удружење сарађује, иницира и помаже рад државних органа, служби, установа и организација на стварању услова за остварење права на адекватну дијагнозу, рани третман, образовање, рад, становање и што самосталнији живот, стварању могућности запошљавања као и свих потребних облика заштите особа са аутизмом. У делокруг рада спадају предлози надлежним органима за доношење мера и прописа ради проширивања и усавршавања система заштите, иницирање и пружање помоћи у организовању посебних установа за предшколско, основно и средње образовање, професионално оспособљавање, запошљавање, становање и отварање заштитних радионица као и установа за дијагностику и научноисраживачки рад. Прикупљање нових сазнања из области аутизма усмерено је ка информисању јавности, и избору метода у решавању ових проблема, а предавања, штампа, публикације, радио и телевизија за упознавање шире и стручне јавности са научним достигнућима везаним за аутизам и могућностима за укључивање оваквих особа у свакодневни живот. Као и прошле године чланови удружења су овај дан на Тргу српских ратника обележили под слоганом „Срушимо баријере заједно-изградимо приступачно друштво“. - Наш слоган је прошле године био „Аутизам нас учи да за љубав нису потребне речи“, а ове смо продужили па кажемо да „Аутизам говори срцем“, зато што већина аутистичних особа нема развијен говор, али има јако добро развијене емоције, кад су радосни и тужни они то емотивно доживљавају и на другачији начин показују, па тако говоре срцем – каже председник Управног одбора краљевачког удружења Иван Маричић. Иако су чланови удружења 42 особе старости између три и седамнаест година сматра се да је број таквих у Краљеву и до пет пута већи, а највећи

8.4.2018.

МАГАЗИН

проблем оних које су прошле кроз школски систем што у локалној средини нема ни једног сервиса подршке, због чега су најчешће затворени у својим кућама. Поразно делује потврда да су сервиси подршке најмлађима лоше развијени, нема личних пратилаца ни педагошких асистената, али ни подршке породици, а Удружење нема ни просторије за рад па користи просторије Уније организација особа са инвалидитетом. И поред уставног права особа са аутизмом да се школују у редовним школама све је присутнија потреба да родитељи добро размисле колико је то добро без подршке личних пратилаца и педагошких асистената кад се зна да специјализоване школе пружају квалитетну стручну помоћ. Искуство показује евидентан на-

предак код деце са аутизмом у случајевима кад имају стручну помоћ педагошког асистента што најбоље потврђује став комисије и лекара о делимичној самосталности и наставку школовања без подршке. Са друге стране многи родитељи уписују децу у редовне школе иако немају никакву помоћ ни подршку, па школовање нема никаквог ефекта, или је са врло мало резултата. Није без значаја ни страх просветних радника везан за прихватање деце која се разликују од других. - Физички се не разликују, али је приметно стереотипно понашање, неразумевање говора, социјалних вештина и слично. Неопходна емпатија за различитости је код мале деце јако добро развијена, па бих пре рекао да су већи проблем одраслима да разумемо та стања и да само одржимо емпатију

код деце да прихватају различитости, па и аутизам. Они који посматрају са стране углавном аутистичну децу поистовећују са размаженом зато што по некад, ако доживе нешто трауматично, могу да се понашају тако. Поједини родитељи имају проблема у институцијама, и код здравствених радника, али се временом навикну да не обраћају пажњу на то. Ономе до кога им је стало треба да објасне да дете није размажено, да има проблема и не понаша се тако што хоће, него зато што има нагон за тим. Наша мисија је да социјално укључимо све људе да знају, да разумеју, да виде на улици да је то аутизам и онда ће много лакше бити и родитељима и особама са аутизмом – каже Маричић уз потврду да су већина чланова деца предшколског и основно школског уз

раста, али има и средњошколаца. Иако су најстарији углавном у Школи за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“, где имају одличан третман, све је израженија потреба за системским решењима како би се увела занимања која би им омогућила да буду продуктивни и равноправни чланови друштва. У редовним средњим школама су два члана друштва који се школују по специјалном програму, а договору са родитељима, терапеутима и наставницима фокус је стављен на развијање највећих интересовања, јер је доказано да имају вештине које други немају, посебно кад је у питању решавање меморијских проблема, учење страних језика и слично. Мада не превише има и примера особа са аутизмом које су успеле да заврше факултете, али уз много напора,

и средстава, родитеља како би се оспособили за занимања која им највише одговарају. Иако је свако дете прича за себе, а потребна му је стручна помоћ и подршка, потврђено је да се особе са аутизмом посебно интересују за информатику и постижу добре резултате у овој области. Циљ родитеља је да помогну како би се што више оспособили за самосталан живот, или уз минималну подршку неког другог, што у одређеном проценту и успевају. - Деца са аутизмом одрастају у одрасле људе са аутизмом а, нажалост, велики проценат њих не успе никад да се осамостали али уз огромну помоћ и подршку других, дневне центре и сталне едукације, могу врло добро да напредују – каже Маричић уз потврду да је у Краљеву изостала очекивана подр-

шка удружењу од стране локалне заједнице. Податак да има позитивних наговештаја представља искорак што, уз спремност удружења на разговор због уверења да су деца са аутизмом равноправни чланови заједнице, наговештава помак у области у којој се превише дуго тапкало у месту. Да је тако потврђује податак да је Краљево једини град у Србији у коме особе са аутизмом немају ни један сервис подршке. Мало наде да би могло бити боље пружа податак о оснивању Центра локалних услуга који би, поред осталих, требао да се позабави и питањем побољшања услова за одрастање и што примеренији живот особа са аутизмом. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

8.4.2018.

МАГАЗИН

Предпразнични дани у удружењу дијабетичара

УЗ ДРУЖЕЊЕ И КРЕАТИВНОСТ 68

- Различитим радионицама које се у Друштву за борбу против шећерне болести организују за најмлађе редовно присуствује тек двадесетак највреднијих и најупорнијих. – Радионице овакве активности су посебно погодна прилика да деца развијају машту, друже се и размењују искуства која унапређују креативност. – Прилика за размену искустава десетодневни кампови за децу старију од десет година. – На радионицама мање од трећине оболелих. – Родитељи главна кочница масовнијем окупљању. – Изгубљена генерација између 25 и 40 година

8.4.2018.

МАГАЗИН

риближавање значајних празника увек је прилика да се у различитим срединама обележе на одговарајући начин, а активности усмерене ка том циљу посебно се интензивирају у ишчекивању Ускрса који додатно мотивише чланове различитих удружења грађана на окупљање и заједнички допринос свечарској атмосфери. Тако је већ у првој половини минуле недеље било у Друштву за борбу против шећерне болести Краљево чији су најмлађи чланови, осликавањем ускршњих јаја посебно живописним учинили просторије у којима се редовно окупљају. Украшавање ускршњих јаја је једна од редовних активности које се у ово доба године организују у овој средини, а прилика су да деца кроз игру реализују своје идеје на начин који сматрају

најприкладнијим. Председница друштва Милоранка Васовић указује да су овакве активности посебно погодна прилика да развијају машту, друже се и размењују искуства која унапређују креативност. Да оно што су створиле вредне руке не остане само међу члановима друштва доприносе друштвене мреже на којима се редовно фотографијама илуструју резултати свих активности. Друштво за борбу против шећерне болести је једно од ретких у коме подједнак третман имају сви чланови, како најмлађи тако и они који су закорачили у позније доба живота. Упркос томе различитим радионицама које се организују за најмлађе редовно присуствује тек двадесетак највреднијих и најупорнијих. Иако најмлађи полазник има само три и по године,

најстарији завршавају средње школе, сви потврђују како је дружење посебан вид комуникације како би, кад се нађу у другачијем друштву, могли лакше да се адаптирају, а прилика за то сваке године су десетодневни кампови намењени старијима од десет година. Рад најмлађих у оквиру радионица показује добре резултате, посебно кад их психолог, у зависности од узраста, усмерава ка различитом начину изражавања на бројне теме као прилике за покретање широке полемике. Иако се двосатне радионице одвијају под будним оком оспособљених стручних лица одзив најмлађих није онакав какав се очекује. Разлози што им присуствује мање од трећине оних за које се сматра да болују од ове болести су различити, најчешће због родитеља који су се показали као главна кочница ова-

квом виду ангажовања. - Проблем је у родитељима, а не у деци, па треба много више да се ради са њима. Ситуација у којој се нађу кад дете добије дијабет незгодна је за сваког родитеља, па морају да буду јаке личности да то прихвате и правилно пренесу на децу. Уколико је родитељ у страху, и грчу, то преноси на своје дете које никад не може да се ослободи и схвати да је то болест са којом може да живи нормално, да иде у школу, једног дана буде самостално и има своју личност. Ако то не стекне у току одрастања никад неће стећи и увек ће зависити од другог. У радионицама највише пажње посвећујемо разговору између родитеља од којих свако има своју причу, што је значајно за размену искустава. Покушавамо да утичемо да прихвате оно

што је добро из искустава других, јер је ово стање са којим морамо да се носимо целог живота – каже Васовић. И поред позитивних Фсефеката различитих активности забрињава неспремност значајног броја оболелих да прихвате помоћ од било кога, по који пут и од лекара. Искуство стечено током скоро две деценије рада у друштву потврђује изузетну озбиљност најмлађих и најстаријих, и посебно неодговорно понашање према болести популације између 25 и 40 година. Добра потврда је присуство на радионицама, едукацијама и консултативним прегледима која се организују у оквиру друштва. Поред тога што је бројнија старија популација се показала дисциплинованијом и активнијом у усвајању нових знања о болести. - Популацију од 25 до 40 година

смо изгубили, њих нигде нема, не појављују се на едуакцијама и предавањима, а лекари сведоче да годинама не долазе ни на прегледе, сем што узимају рецепте за инсулин. То је велики проблем популације код које могу да настану озбиљне комликације због нередовног мерења и праћења количине шећера. Сматрају да им, ако су одрасли, није потребно никакво учење, нити едукација у Врњачкој Бањи, па су погубљени што то видимо кад их сретнемо, или чујемо од лекара – каже Васовић. Кад је пре седамнаест година дошла у удружење то су била деца. Данас су одрасли људи који се, иако имају породице, неодговорно односе и према себи и према њима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 8.4.2018.

ПРИОРИТЕТ

Уз Светски дан Рома

Т ОБРАЗОВАЊЕ

- Повод да се акценат стави на образовање огледа се у чињеници да је више од 350 краљевачких Рома укључено у образовни систем, од предшколских установа преко основних и средњих до виших школа и факултета. – Сваке године 32 до 35 првака. – У основним школама 280 Рома, у средњим више од 20, на факултетима и вишим седам. – Сестре Љиљана и Александра Николић студенткиње Више школе струковних студија за васпитање „Михаило Палов“ у Вршцу. - Однос друштва према мањинама мења се у позитивном смислу. - Велики број Рома у Краљеву не зна одакле потиче, како изгледа и шта значе симболи на ромској застави, није довољно информисано ни о другим стварима због чега је потребно организовати што више радионица како би могли да се упознају са нашом традицијом и културом, али и о могућностима које им се пружају за наставак школовања

8.4.2018.

МАГАЗИН

Љиљана Николић

ника средњих школа и седморо студената факултета и виших школа. Радује и податак да у школу сваке године полази 32 до 35 нових првака којима се пружа шанса као и свим другим вршњацима. Колико је образовање важно на време је схватила Љиљана Николић, студент завршне године Високе школе струковних студија за васпитаче „Михаило Палов“ у Вршцу, пре ње родитељи Славица и Никола који, без школе и довољно знања, нису били у ситуацији да себи обезбеде било какво озбиљније запослење. Ромска деца су и у ранијим периодима имала проблеме везане за прилагођавање на нову средину, Љиљана и више ако се зна да родитељи нису могли да обезбеде ни минимална средства за школовање. Да први дани у школи буду лакши помогло је дружење са двоје вршњака ромске националности и учитељица која је на време уочила капацитете и Љиљанину жељу да постигне много више од свих из окружења у коме је одрастала. Оно што се у жаргону назива предрасудама и стереотипима и у њеном случају је била кочница у успостављању адекватних односа са новом средином, али се показало колико је јака воља, корак по корак, била добар пут за превазилажење свих проблема и учвршћивање положаја међу друговима из разреда. - Родитељи су ме охрабривали, подржавали су ме кроз школовање и говорили да треба да завршим школу како бих могла лакше да се запослим, а да ме људи више цене. Од петог разреда ми је било тешко јер нисам баш добро знала енглески, а како сам више пажње поклањала настави сазнавала сам све више тако да сам у средњој школи добијала најбоље оцене. Разредна је увек била на мојој страни, подржавала ме и кад год сам имала проблема могла сам да јој се обратим, а мама ми је увек помагала па сам завршила основну школу као врло добар ђак. Иако се ублажавала, разлика у односу друге деце према нама ипак се осећала. Од тог времена се много тога

променило, па ни дискриминација ромске деце више није као што је била некада. Кад сам завршила осми разред желела сам да упишем Трговачку школу, али нисам имала довољно поена, па сам пошла у Машинску техничку школу „14.октобар“ на смер техничар роботике. То ми се још више свидело јер је све било занимљиво, и могло много да се научи, а у складу је са савременим токовима у свету – каже Љиљана. Навиклој на проблеме сваки пут кад се нађе у новој средини није јој било необично ни то што довољно разумевања за положај диктиран условима живота није било ни код разредног старешине. Осетило се то већ првих дана школовања у ситуацији кад није имала новца да купи ни најнеопходније уџбенике. Свакодневно ишчекивање да родитељи прикупе довољно пара продубљивало је јаз и, ма колико да није трајало предуго, било је приметно у новој средини. И после много година Љиљана настоји да верује како је неразумевања било баш то, а не нешто озбиљније. - Наљутила сам се на њу јер је вероватно мислила да не знам ништа, да сам глупа, да нећу да учим, чак ми је једном рекла како сам дошла у школу само да се удам. Све што се дешавало било је довољан мотив да се много више потрудим и много више вежбам, па баш код ње на писменом добијем четворку. Обрадовала се томе јер није очекивала, па је касније променила однос према мени – сећа се Љиљана. И док је однос ове врсте могао да се очекује, и на неки начин превазиђе, провокација на националној основи је нешто што се на том узрасту много теже подноси, а било је и тога. Посебно поражавајуће делује сазнање да је главни виновник био један од просветних радника чије је понашање оцењено непријатним и у редовима осталих ученика. Није много помогло обраћање разредном старешини па су, кад је дара превршила меру, морали да се умешају и родитељи којима није било једноставно да објасне како нико не заслужује такво понижење, јер је Љиљана дошла у школу да учи и постане

Фото: М. Радовановић

еђународни дан Рома, као дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима с којима се суочава ова популација, службено је проглашен 1990. у Сероцку у Пољској где је одржан четврти по реду Светски ромски конгрес Међународне ромске уније, у спомен на први већи међународни сусрет ромских представника у Челсфилду крај Лондона између 7. и 12. априла 1971. године. На конгресу је донета одлука о ромској химни, за коју је изабрана песма „Ђелем, ђелем“, и застави за коју је одабрана плаво-зелена двобојница с црвеним точком у средини, симболом напретка и покрета, али и миграције Рома током историје. Иако је за овај дан одређен 8. април у Краљеву је ове године због ускршњих празника обележавање отпочело који дан раније кад је градоначелник др Предраг Терзић примио чланове ромских организација. Била је то прилика за подсећање на приоритете Рома у овој години који укључују побољшање услова за образовање и становање, и изградњу одговарајуће инфраструктуре у ромским насељима. Иако резултати пописа становништва из 2011. године потврђују да на територији Краљева има 1.255 припадника ромске популације председник Удружења „Руке пријатељства“ Зоран Петровић верује да их је два пута више. Највећи број се налази на територији земаља Западне Европе што је повод за реализацију пројекта реадмисије у сарадњи са Лигом за декаду Рома и немачким организацијама ГИЗ и Хелп. Циљ пројекта је да се Роми задрже у Србији и спречи одлазак у иностранство са жељом да се оствари право на политички азил. Значајним се оцењује и сарадња са локалном самоуправом и формирање мобилног тима са задатком да ради на унапређењу положаја Рома у локалној средини. Повод да се акценат стави на образовање огледа се у чињеници да је више од 350 краљевачких Рома укључено у образовни систем, од предшколских установа преко основних и средњих до виших школа и факултета. Међу њима је 280 основаца, више од двадесет уче-

8.4.2018.

МАГАЗИН

равноправни члан заједнице, а не неко ко покушава да у новим околностима на непоштен начин оствари било какву корист. Уверење да би све што се дешавало могло да буде посебан повод за строжи однос према провери знања било је додатни мотив за још упорнији рад како ни у једном тренутку, током честих пропитивања, не би било основа за слабију оцену. Чврста решеност да се одупре свим недаћама добра је основа за још упорнији рад што је резултирало добрим оценама током школовања, а то је било од велике користи годину дана млађој сестри Александри која је кренула истим путем. Завршетак школе пред сваког матуранта доноси нову дилему везану за избор будућег занимања. Одлука је још тежа код оних којима, и поред најбоље жеље, материјалне могућности не дозвољавају наставак школовања. Знали су то и Љиљана и њени родитељи, али их није спречавало да прикупљају информације о могућности студија на некој од високошколских установа.

Иако решена да настави школовање почетну несигурност везану за избор позива неутралисала је подршка родитеља одлучних да додатно утичу на мотивацију због уверења да њихова деца заслужују много више од њих. Колико је подршка те врсте значајна показало се при избору места студија кад је предност над Новим Садом дата Вршцу. Одлучујуће су биле информације о предностима и контакт са професорком ромског језика у вршачкој Високој школи Маријом Александровић која је у знатној мери доринела да се отклони дилема и припреми за пријемни испит. - Нисам имала новца да одем на полагање пријемног испита у Вршцу па смо се обратили председнику ромског Удружења „Руке пријатељства“ Зорану Петровићу, испричали му да желим да наставим студије али да немамо средстава за то. Отишли смо у Центар за социјални рад, написали молбу општини, добили смо ауто за пут до Вршца и нешто новца који нам је био потребан. Иако је тамо било још ромских студената имала сам трему, јер нисам знала

шта ме очекује. Упознала сам се са њима, остала једну ноћ и припремала се за пријемни испит на коме сам полагала тест опште културе, ромски и српски језик. У оквиру три катедре настава се изводи на српском, ромском и румунском језику, највишена српском јер нема довољно кадра за све предмете на друга два – прича Љиљана. Значајном се чини могућност смештаја у ученичком дому, под повољним условима, на који имају право и студенти. Нова средина доноси нова искушења, одвајање од куће, у ситуацији кад се нема довољно основних средстава за живот још више, али је велика жеља да се створе услови за бољи живот довољна да се превазиђу сва. Да се превазиђу проблеми омогућила је стипендија новосадске Канцеларије за инклузију Рома довољна да се плате трошкови смештаја у дому и подмире основни трошкови студија. Да је прва година у новој средини најтежа потврдило се већ следеће кад је материјални положај побољшан за-

хваљујући стипендији Ромског едукативног фонда која, поред подмирења основних потреба, омогућава учешће на различитим семинарима и радионицама у другим градовима. Навикла од малена да цени сваки динар успела је Љиљана по нешто да уштеди, а захваљујући државној стипендији купи компјутер и, што сматра најважнијим, по који динар пошаље родитељима што се показало посебно значајним у ситуацији кад је на студије кренула млађа сестра. Љиљана и Александра деле исту собу у ученичком дому и усавршавају се на истој Високој школи, Љиљана на трећој а Александра другој години. До дипломе васпитача за предшколски узраст Љиљану дели само још неколико месеци, што је повод за размишљање о специјалистичким и мастер студијама. Ускршњи празници су прилика за један од ретких долазака кући, понајвише због великих трошкова путовања од Вршца и назад и уверења да би потрошено могло знатно боље да се искористи.

Стечена знања су добра основа за формирање ставова о животу који потврђују да се однос друштва према мањинама мења у позитивном смислу. - Дискриминација није као што је пре била, а имамо радионице и семинаре где можемо да се адекватније информишемо о нашој клутури и традицији. Велики број Рома у Краљеву не зна одакле потиче, како изгледа и шта значе симболи на ромској застави, није довољно информисано ни о другим стварима због чега је потребно организовати што више радионица како би могли да се упознају са нашом традицијом и културом, али и о могућностима које им се пружају за наставак школовање. Због жеље да утичем на њих већ сам младим Ромкињама у Вршцу држала неке радионице на тему дискриминације, насиља у породици и родне равноправности са циљем подизања свести и потреби да се одупру таквим појавама и не трпе насиље. Настојим да покажемо колико је школовање битно да постану своји људи, и да не зави-

се ни од кога. Радионицу са истим темама у Краљеву је држала моја сестра, скупила је доста Ромкиња и у њима успела да пробуди заинтересованост за решавање ових проблема – каже Љиљана одлучна да се по завршетку студија врати у Краљево и помогне млађим сународницима у борби за бољи статус у друштву. Услов за то је адекватно образовање какво су током ове године приоритетним оценили Канцеларија за ромска питања и ромска удружења. У том контексту значајним се оцењује последњи разговор са представницима локалне самоуправе о проблемима са којима се суочавају, али и о институционалном оквиру који су обезбедили држава Србија и град Краљево како би могли да побољшају социоекономски положај. Локална самоуправа је инвестирала у ваучере којима се омогућава куповина школског прибора за двадесет петоро ромске деце, а градоначелник потврђује спремност да се, заједничким снагама, траже решења за бројне проблеме Т. Радовановић.

МАГАЗИН 8.4.2018.

Проблеми љубитеља коња са Столова

- Нагли пораст броја коња на Столовима није резултат природног прираштаја, већ понашања неодговорних власника из околине који су нашли добар начин да бригу о својим коњима пребаце на друге. – Због крађе коња на суду. – Килограм коњског меса у Београду 45 евра. – Иако се у пролеће сваке године на Столовима ождреби 35 кобила, ове године ни једно није успело да опстане. - Током година коњи су се потпуно адаптирали на услове у планини, чак и на дивље животиње међу којима има вукова и медведа. – За проблем коња на Столовима нису надлежни Комунална полиција, Ветеринарска инспекција нити било ко други

Фото: М. Радовановић

УГРОЖЕН УКРАС ПЛАНИНЕ

ељачка домаћинства у краљевачком крају су одувек имала коње. Деценијама уназад имали су их мештани Жиче и Каменице и користили их за обављање пољопривредних радова и других послова. Од тренутка кад су се појавили трактори коњи си узгубили значај, а власници који нису могли на други начин да их се реше пустили на Столове где су се потпуно аклиматизовали, размножавали и наставили да живе на планини. Међу педесетак који су тренутно стационирани на овој планини је и кобила која на овим просторима опстаје пуних тридесет година. Брига о коњима са Столова повод је да пре пет година буде основано истоимено Удружење љубитеља коња са жељом да свима који за то покажу интерес буде омогућен сусрет са овом врстом животиња по којима је, уз нар-

МАГАЗИН

8.4.2018.

цисе који почетком маја забеле и умиришу читав крај, планина позната и далеко од ових крајева. Од 76 чланова тек петнаестак су и власници коња о којима довољно дуго воде бригу током целе године. Чинили су то без обзира на метеоролошке услове, и друге проблеме са којима су се сусретали, од ове и са једним који не могу да реше, што је повод да се обрате различитим органина локалне администрације. Повод је нагли пораст броја коња што није резултат природног прираштаја, већ понашања неодговорних власника из околине који су нашли добар начин да бригу о својим коњима пребаце на друге. У допису упућеном на адресу Комуналне полиције председник Удружења љубитеља коња „Столови“ Драган Коматовић указује да се на ову територију доводе, остављају и препуштају сама

себи грла разних власника из околине. То значи да нису нигде заведена, о њима се апсолутно не води рачуна, нити им је пружена адекватна нега у хигијенском и здравственом смислу, а немају ни елементарне услове за боравак и живот на том подручју. - Из наведеног се види да се оваквим поступком несавесних власника најпре угрожава интерес државног поседа, ризикује ширење заразних болести на наша грла, која за планину Столове и нас имају неизмерљив значај због љубави према њима, и напослетку угрожава и наноси штету приватној својини – истиче се у допису упућеном на адресу Комуналне полиције. Педесетак коња подељено је у четири крда формирана на основу способности пастува да привуку одређен број кобила, а иако је свака заузела по

један део планине нису ретки сукоби за превласт. Удружење љубитеља коња „Столови“ као непрофитна организација нема довољно средстава како би обезбедила потребну количину хране и воде за повећан број коња, што је повод за захтев да надлежни органи вишак грла удаљи са планине а против власника поднесе одговарајуће пријаве у складу са законом. Посебним проблемом сматра се потврда да на територији под ингеренцијом локалне самоуправе не постоји орган за поступање у оваквим ситуацијама. - Немамо више коме да се обратимо јер нико није надлежан. Обраћали смо се Ветеринарској инспекцији и Комуналној полицији који тврде да то није у њиховој надлежности, па немамо више коме ни да се обратимо, јер изгледа нико није надлежан за решава-

ње проблема овакве природе. Немамо ни друштво за заштиту животиња, нити да са ким сарађујемо, а ни држава нас не помаже јер се ради о брдско планинским коњима. Да у Краљеву никога не интересују ни Столови ни коњи на Столовима потврђује податак да нам не дају ни булдожер да се направи мало пута како би људи видели ову лепоту, јер највећи број Краљевчана није никад отишао на планину. Током лета смо принуђени да молимо „Чистоћу“ и „Водовод“ за цистерну како би могли да обезбедимо воду за коње, јер је извор пресушио. Ја имам на планини седам коња, и не могу само њих да напојим, а сада има превише коња у односу на количину хране коју изнесемо. Поседујем горе и 20 хектара земље на којима су коњи, а и десетина чланова нашег друштва,

док су други пустили коње на туђе имање без питање власника или Јавног предузећа „Србијашуме“ – каже Коматовић уз подсећање да су се први проблеми ове врсте јавили пре две године а ове доживели кулминацију. Додатно су увећани током последње године кад су два власника из Тавника на Столове допремили седамнаест коња, у Удружењу верују због жеље да од тога направе бизнис. Да је тако потврђује случај од пре неколико година кад су уочене прве крађе коња и нестанак одређеног броја ждребади. - Приметили смо и ухватили једног таквог који је осуђен на затвор и морао да плати три коња. Узео је коње, клао их и продавао месо једном хотелу у Београду по цени од 45 евра за колограм што представља уносан бизнис. Узмеш ждребе, ставиш 20 кила меса у

МАГАЗИН

8.4.2018.

ранац, наплатиш 900 евра и вратиш се кући, а остатак поједу вукови или гавранови, и ти сад знај да ли је ждребе појео вук или овај. Сваке године у пролеће на Столовима се редовно ождреби 35 кобила, а ове године ни једно није успело да опстане. Буде горе десетак дана и онда нестане, па није јасно да ли га поједе вук или неко однесе – каже Коматовић. Све води ка ставу о потреби обавезујућих прописа за све власнике коња, а од оних који се одлуче на довођење нових грла у удружењу очекују да затраже одобрење, понајвише због страха да би, кад пожеле да их врате, могли да поведу и по којег туђег коња. Петогодишњи уговор који је Удружење склопило са власницима земљишта на Столовима обезбеђује услов за несметан боравак само одређеног броја коња на овим просторима, што

Драган Коматовић отвара питање односа према онима чији власници то нису учинили. У ова-

квим околностима тешко је предвидети понашање било кога кад на свом

поседу затекне туђе животиње које су власници, по сопственом признању, пустили на државни. Због тога се и даље нејасним сматра питање надлежности у поступању према овим животињама и дилема да ли би се надлежни органи тако понашали кад би се коњи којим случајем затекли у неком од градских паркова. Коматовић потврђује да су се током година коњи потпуно адаптирали на услове у планини, чак и на дивље животиње међу којима има вукова и медведа. - Ветрови који дувају помажу им да на време осете дивљач, па се групишу и у крдима заједно проводе ноћи. У случају опасности ждребе поставе у средину круга који образују, а пастуви се копитима боре против вукова. Раније је на планини био само један пастув, Моро је тамо пуних осамнаест година,

па смо предлагали да смањимо њихов број мењамо их на сваке две године. Он би држао цело крдо, не би се делили на више слабијих, а и ждребад би остала жива. Сви су коњи горе паметнији од нас па кад дува јак ветар заклоне се иза брда, а кад стане долазе на место одакле је одувао снег како би могли да пасу. Зелене траве има и испод борића, а и крзно им је током зиме густо и масно па влага и не дотиче кожу – каже Коматовић уз потврду да су љубитељи коња на планини саградили кућу од камена, али нису успели да направе склониште за коње након што је изостало разумевање Јавног предузећа „Србијашуме“ да донира довољну количину обле грађе. Највећи проблем је недостатак соли која им се, поготово у отежаним условима, доставља редовно сваких

неколико дана. Одлазак у планину је прилика да се понесе кукуруза, јечма, по који пут и џакови бајатог хлеба из неке од оближњих пекара. Прилика за повратак у шталу пружа се једино кобили са ждребетом коме је прва три месеца живота потребна посебна нега. Искуство потврђује да је по истеку тог рока свака сама умела да се врати на планину и до крда превали пут дужи од двадесет километара. Колико им услови на планини погодују на најбољи начин потврђује податак да су ухрањенији него два пастува и два ждребета о којима Коматовић свакодневно води бригу у сопственој штали. Можда је и то разлог због кога се све више власника коња, међу њима и оних прилично удаљених од овог подручја, одлучује да бригу о њима препусти другима. Т. Радовановић

Слична судбина основних школа у селима око Краљева

МАГАЗИН

8.4.2018.

БОЉА ВРЕМЕНА ЗА Ш

- За мање од две деценије број ученика смањен за трећину. - Сваке године се по неко од ученика пласира на окружно такмичење у познавању градива из појединих предмета, по који пут и на републичко. – Ученици Основне школе „Јован Дучић“ из Роћевића су редовни учесници међународног ликовног сабора у Мионици, последње три године и Витезовог пролећа. – Међу тридесет троје запослених пет учитеља и седамнаест наставника. - Током прошле године обновљен намештај у све три школе, замењене све клупе и постављене нове школске табле. – Ученици из Роћевића два пута у Риму

КОЛУ У РОЋЕВИЋИМА

8.4.2018.

МАГАЗИН

сновна школа „Јован Дучић“ из Роћевића, са два подручна одељења у Врдилима и Дедевцима, дели судбину свих других са сеоског подручја којима највећи проблем представља све мањи број ученика. Школа је до 2003. године носила име Слободана Пенезића Крцуна, а онда га променила како би 2010. спремно дочекала стоту годишњицу постојања. Значајан јубилеј је адекватно обележен на пригодној свечаности у сали Краљевачког позоришта, где је представљена монографија у којој су сачувани најзначајнији детаљи из првог века постојања. Директор школе Миливоје Поповић указује на чињеницу да је последње године другог миленијума у школи било 150 деце, ове за трећину мање па школу у Роћевићима похађа 63 основаца, у Врдилима их је 27 а у Дедевци-

ма само десет. Број ученика појединих разреда у значајној мери утиче на организацију наставе коју за ученике матичне школе изводе две учитељице, једна за први и трећи а друга по једно одељење другог и четвртог разреда. У Врдилима једну групу чине ученици првог и четвртог, а другу другог и трећег разреда, док у Дедевцима ради један учитељ коме је поверено десет ученика неподељеног одељења коме су придодата и два ученика нултог разреда. Ма колико смањење боја ученика деловало забрињавајуће мало светла у школе на овим просторима уноси податак да је током прошле године пад нагло заустављен захваљујући двема вишечланим породицама. Од једанаесторо деце из једне шест је обухваћено наставом у оквиру одељења матичне школе у Врдилима, а очекује са да на-

редних година у школу пођу и остала. Настојање да деца одрастају у здравијој средини повод је за одлуку једне породице да прода стан у Београду и пресели се у овај крај, а по двоје деце настави школовање у основној и краљеваччким средњим школама. Према школама у овом крају оријентисана су деца са широког простора, чак из Лопатнице одакле по пет километара дневно у једном правцу, јер нема аутобуске линије, путују браћа Петровићи, један ученик четвртог а други осмог разреда. Процена да им од куће до школе треба бар сат доброг хода води ка закључку да бар два пута толико проведу у путу сваког радног дана што не смета да, као и већина других у овом крају, буду добри ђаци. Колико су добри и остали потврђује податак да се сваке године по неко, иако их има много мање него у градским

школама, пласира на окружно такмичење у познавању градива из појединих предмета, по који пут и на републичко. Ученици Основне школе „Јован Дучић“ у више наврата су се доказали као добри познаваоци математике, географије и историје, сваке године су редовни учесници међународног ликовног сабора у Мионици, на коме су присутни ученици од првог до четвртог разреда, последње три године и на Витезовом пролећу које организује часопис Витез. - У школи имамо тридесет троје запослених међу којима пет учитеља и седамнаест наставника, а поред њих и ваннаставно особље, директор, педагог, секретар и књиговођа. Наставници математике, српског и енглеског језика имају пун фонд часова, остали раде и у другим школама, а сем помоћних

радника сви су путници. Имамо три ђака са посебним потребама, по једног у трећем, шестом и осмом разреду, који се образују по индивидуалном образовном плану, и персоналног асистента који ради са њима. Добру сарадњу остварили смо са родитељима деце, и са месном заједницом, па једни другима излазимо у сусрет кад год је потребно. Једни нас хвале, други куде, али су у глобалу задовољни – каже директор школе Миливоје Поповић. Школска зграда у Дедевцима је најстарија и спада у ред грађених пре педесетих година, aли се редовно и адекватно одржава, па је лепша изнутра него споља. За разлику од ове која је зидана циглом, нова школска зграда у Роћевићима је 1971. године састављена од монтажних елемената, а у

употреби и зграда старе школе у којој наставу похађају ученици прва четири разреда. Колико се пажње поклања стварању адекватних услова за одвијање наставе најбоље потврђује податак да је током прошле године обновљен намештај у све три школе, замењене су све клупе, постављене нове школске табле, а у Роћевићима инсталиран и нов котао за парно грејање. Потврда да је стари отказао половином јануара а да би, по процени стручњака, након поправке могао да издржи најдаље до краја марта било је довољно за одлуку о куповином новог, а и прохладно време у априлу је одлучујуће утицало на скраћење часова. Највећи број улагања у школску инфраструктуру ограничен је годишњим квотама по којима се одређен износ средстава додељује свакој школи на подручју града Краље-

МАГАЗИН

8.4.2018.

ва а у посебним случајевима, као што је замена котла, из текуће буџетске резерве. Директор школе потврђује да је у зимском периоду грејање добро у све три зграде, у две системом централног грејања а у трећој на пећ. Боље дане наговештава податак о новим основцима који ће већ од септембра заузети место у школским клупама. Три првака ове школске године у Роћевићима замениће четири нова, једног у Дедевцима два, а уместо десет првака који се школују у Врдилима следеће године ће бити седам. У школи, која сем наведених обухвата део Лопатнице, Буковице и Ласца, ученицима је пружена могућност да уче енглески и италијански језик што је последица чињенице да у тренуцима избора није било одговарајућег кадра за наставу немачког.

- Ми смо прва школа која је изабрала италијански па смо, захваљујући томе, децу два пута водили за Рим, једне године дванаесторо деце а следеће

десеторо. Платили смо само пут одавде до аеродрома, а све друго су платиле невладине организације из Рима којима је било врло необично што се

код нас учи италијански језик. Правили су репортажу о нама, били смо на њиховој телевизији и на свечаном пријему у нашој амбасади, а ово је прва школа из Краљева која је још седамдесетих година прошлог века водила децу у Дубровник – каже Поповић уз потврду да се настава физичког васпитања обавља на спортским теренима, а током зиме у сали код старе школске зграде. Да су ученици матичне и подручних школа марљиви и вредни ђаци најбоље потврђује просечна оцена са последње провере, која је за један стоти део нижа од четворке. У школи знатно важнијим сматрају чињеницу да нема проблематичних ученика, ни вршњачког насиља. Просветни радници школе „Јован Дучић“ деле судбину свих осталих, а

иако сматрају да су неадекватно, и слабо, плаћени нема много основа за негодовање, јер су по примањима изједначени са колегама из других школа. Радује податак да је колектив млад и да, због удаљености од места становања, локална самоуправа плаћа трошкове превоза и ученицима и запосленима. Добри односи су након земљотреса, који је погодио околину Краљева у јесен 2010. године, успостављени са једном београдском основном школом што је повод за међусобне посте и дружења бар два пута годишње, у пролеће и јесен, а редовни гости су и ученици из Витковца. До 2006. године кад је постао директор Поповић је у школи предавао географију и историју, касније паралелно обављао обе функције да би, кад то

закон више није дозвољавао, радио само као директор. Куриозитет посебне врсте представља податак да су, сем школа „Јово Курсула“, „Стеван Немања“ из Студенице и „Јован Дучић“ из Роћевића, на челу осталих осамнаест са територије града Краљева жене. То, каже Поповић, ни у једном тренутку није представљало препреку да се са свима успостави одговарајућа сарадња. Последњих неколико година потврђује да се број ученика одржава на истом нивоу па нових дође онолико колико заврши осми разред. У таквим околностима охрабрује податак да није било драстичнијег поремећаја па школу, у којој је 6. новембра 1915. године био смештен штаб Ужичког одреда, похађа између 90 и 105 ученика. Т. Радовановић

МАГАЗИН 8.4.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

8.4.2018.

Лед

„Лед“ је емотивна прича о девојци којој је љубав помогла да устане из инвалидских колица и постане шампион света у клизању. Романтичну љубавну драму која траје тек неколико минута мање од два сата, по сценарију који су написали Олег Маловицко и Андреј Золотарјев, режирао је Олег Трофим а водеће улоге тумаче Аглаја Тарасова, Милош Биковић, Александер Петров, Марија Аронова, Ксенија Рапопорт, Јан Тсапник... Филм се приказује до 11. априла, а пројекције почињу у 16 сати.

Зец Петар

Још од раног детињства, Нађа је веровала у чуда и замишљала како истрчава на лед уз овације публике и изводи свој најлепши плес. Због вере и истрајности она постаје позната клизачица, али на корак до највећег успеха у каријери доживљава озбиљну повреду и завршава у инвалидским колицима. Вративши се у родни град Иркутск поново проналази своје снове – захваљујући снази Сибира у њеној крви, али и неочекиваној љубави према хокејашу Саши. Инспирисан истинитим догађајима,

Анимирано-играни филм доноси никад раније испричану причу која почиње кад Петар и његова породица преузму фарму старог господина Грегора, и почну да је уништавају правећи неред бацањем воћа и поврћа на све стране. Када на фарму по своје наследство дође млађи господин Тома Грегор, који је далеко бистрији и оштроумнији, за Петра то значи само додатни изазов, никако престанак забаве. Али, млади Грегор није само невероватан непријатељ, већ и потенцијални супарник који се заљубљује у локалну сликарку Бибу, зекину сурогат мајку. Сада Петар има двоструко више разлога да отера уљеза што на

крају резултира правом битком, како за фарму, тако и за наклоност лепе Бибе. Ривалство Зеца Петра и младог Тома одвешће их у велику авантуру далеко ван идиличне околине, право у гужву лондонске подземне железнице и опасних улица града. На крају, Петар мора да схвати како шаргарепа и слава никада неће бити важни колико љубав и породица. Деведесетпетоминутну породичну авантуру у 2Д формату је, по сценарију писаном са Робом Либером, режирао Вил Глук, а у верзији синхронизованој на српски језик главне ликове тумаче Стефан Бундало, Теодора Ристовски, Ива Стефановић,

Милица Јанкетић, Александар Радојичић, Тамара Алексић, Дејан Дедић, Драган Вујић, Мирољуб Турајлија, Слободан Тешић, Лако Николић и Милан Антонић. Филм се приказује до 11. априла у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Гаша шепртља

стално изазова катастрофе што његовог шефа доводи до лудила! Или је екстремно лењ и немогуће га је пробудити, или у хиперактивности измишља све врсте машина како би побољшао животе својих колега, посебно госпођице Жан. Наравно, то што долази у канцеларију са мачком, галебом и златном рибицом у аутомобилу из двадесетих који енергију прикупља соларним ћелијама, не олакшава ситуацију па се поставља питање да ли ће, ризикујући да угрози будућност компаније, успети да спасе компанију од самог себе. Осамдесетпетоминутну комедију је, по сценарију Андре Франкина и Матиаса Жаварија, режирао Пјер-Франсоа Мартин-Лавал, а поред њега значајније улоге тумаче Тео Фернандез, Арно Дукре, Жером Командер, Алисон Вилер, Кристог Канар и Франк Бруно. Филм се приказује до среде, а пројакције почињу у 20 сати.

Пројекат Титан Гастон је примљен као приправник у успешној компанији чији је мото „учинимо бескорисно корисним“. Гашу, краља шепртљи, здрав разум заобилази у широком луку а он, захваљујући скоро натприродној моћи,

У блиској будућности, у којој Земља није више насељива, бивши пилот авио снага Рик Џенсен одабран је за војни експеримент стварања супер бића, човека способног да преживи у сировој средини Сатурновог месеца Титана. Након што се, са својом поро-

дицом, пресели на острво у Атлантском океану, Рик схвати да је експеримент другачији од очекиваног, те да цели програм служи као параван за колонизацију Титана и ширење граница људског искуства. Акциони научно-фантастични филм, чија дужина за седам минута премашује сат и по, по сценарију Макса Хорвица и Араш Амел, режирао је Ленарт Руф, а главне улоге тумаче Сем Ворингтон, Тејлор Шилинг, Натали Емануел, Ноа Жипе, Кори Џонсон, Александар Јовановић и други. Последњи дан приказивања је 11. април, а пројакција почиње у 22 сата. Т. Радовановић

8.4.2018.

МАГАЗИН

Play Oﬀ Партизан - ЖКК Краљево 80:78 ЖКК Краљево - Партизан 56:66

Уочи тридесет првог Београдског маратона

МАГАЗИН

8.4.2018.

МАРАТОНЦИ У

100

У КОЛИЦИМА

- Спортско-рекреативна активност инвалидним особама значи много више од разоноде, јер доприноси психофизичком прилагођавању, победи над сопственим осећањем неспособности и социјалној реинтеграцији. – Четрдесетак особа са инвалидитетом и чланова Атлетског клуба Краљево, након једног круга стазом око стадиона, наставило је према ибарском кеју са задатком да пређу три пут по 3.600 метара колико износи растојање од почетне до крајње позиције. - Организатор учешћа на Београдском маратону Удружење особа са инвалидитетом из Крагујевца. – На старту Београдског маратона троје Краљевчана са индалидитетом

101

ознато је да спорт и физичка активност представљају чиниоце који позитивно утичу на квалитет живота, здравље, менталну стабилност, мотивацију и самопоуздање. Није тајна ни да спорт пружа могућност учења, развоја вештина, преузимање ризика, смањује ризике за појаву болести и помаже изградњу и одржавање друштвених односа због чега, према декларацији из Нице, спортска активност треба да буде доступна свакоме у сагласности са индивидуалним аспирацијама и могућностима. Посебно значајном оцењује се физичка активност, и укључивање у спорт, што више особа са инвалидитетом, јер представљају битан фактор рехабилитације и ресоцијализације. На првом међународном симпозијуму „Спорт и рекреација у психофизичкој рехабили-

МАГАЗИН

8.4.2018.

102

тацији инвалида“ потврђено је да спортско-рекреативна активност инвалидним особама значи много више од разоноде, јер доприноси психофизичком прилагођавању, победи над сопственим осећањем неспособности и социјалној реинтеграцији, а физичка култура, рекреација и спортске активности за инвалидну особу су изазов самом себи ради потврђивања сопствене моћи. Први дан априла био је прилика да Унија организација особа са инвалидитетом организује припремни тренинг за тридесет први по реду Београдски полумаратон који се одржава 21. априла. По први пут организовано овој врсти спортског тренинга придружиле су се и особе са инвалидитетом којима је пружена прилика да, зависно од могућности за кретањем, ову стазу пређу

самостално или уз помоћ личних асистената. Унија је овим поводом угостила спортисте са инвалидитетом и њихове асистенте из Крагујевца који су иницирали ову идеју и помогли у осмишљавању. Догађају спортског, забавног, инклузивног и рекреативног типа придружили су се и чланови Атлетског клуба „Краљево“ који планирају да 21. априла учествују на полумаратону, или Трци задовољства, без обзира да ли су особа са инвалидитетом или не. Тренинг је отвореног типа и за све рекреативце који немају амбиције за овај вид такмичења, већ су пожелели да тог дана истрче популарних десет километара, или мање. За оне који су пожелели да пређу краћу релацију, или нису у могућности да пређу целу стазу, организовано је дружење у Еко кући

код Мирине чесме је постављено и освежење за тренинг. За реализацију тренинга је уз помоћ спортиста, Атлетског клуба Краљево и других љубитеља трчања, , задужен истакнути атлетичар Драган Нешовић а асистенти су прихватили обавезу да особама са инвалидитетом помогну у савладавању физичких препрека, при кретању и побољшању физичке кондиције. Тренинг је усклађен са потребама за кретањем особа које користе колица, или друга помагала при ходу, и прилагођен деци. Гости из Крагујевца су били нешто вреднији од домаћина, па су се у договорено време нашли на старту орни да пређу задатих десет километара. Након једног круга стазом атлетског стадиона четрдесетак окупљених кренуло је према ибарском кеју са задатком да

пређу три пута по 3.600 метара колико износи растојање од почетне до крајње позиције. Председник Уније удружења особа са инвлидитетом града Краљева Ранко Луковић указује на податак да је организатор учешћа на Београдском маратону Удружење особа са инвалидитетом из Крагујевца. - Позвали су нас да им се прикључимо и да заједно учествујемо на Београдском маратону 21. априла. Тим поводом смо организовали тренинг да са Атлетским клубом „Краљево“ и гостима из Крагујевца, пошто немамо спортски савез особа са инвалидитетом већ само један спортски клуб, анимирамо особе са инвалидитетом да се баве спортом и укључе у спортске активности – каже Луковић уз подсећање да комшије из Крагујевца имају знатно

боље услове за рад у оквиру Спортског центра „Искрица“. Заједничи тренинг је и прилика за потврду физичке припремљености особа са инвалидитетом које ће се 21. априла наћи на старту Трке задовољства. До сада је пријаве за учешће попунило троје Краљевчана који ће, захваљујући комшијама из Крагујевца који сносе трошкове пута и котизације, бити у прилици да потврде колико учешће на оваквим манифестацијама може да буде значајно и за оне који овога пута нису били спремни да се упусте у сличну авантуру. Првобитна идеја била је да се тренинг одржи на кружној стази коју затварају два моста преко Ибра али се, због безбедности учесника овог интересантног тренинга, од тога одустало. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

103

Отпочела сезона Небеских трка

МАГАЗИН

8.4.2018.

НЕБЕСКИ ТРКАЧИ НА ГОЧУ

104

- Скајранинг као спортска дисциплина укључује више од 200 трка широм света, са око 30 хиљада учесника из 54 земље међу којима је и Србија. - Прва Небеска трка у 2018. години одржана је на новој локацији. – На старту у Магличу близу 180 планинских тркача из шест земаља. - Преко гребена Столова и Студене планине до циља Добре воде на Гочу небески тркачи трчали на стази дужине 30 и 44 километра. - Стаза од Маглича до Гоча право откриће и врхунска локација за активан туризам и планинске трке. - Податак да Краљево нуди вансеријске локације даје довољно оптимизма за жељу да трка постане традиционална. - следећа трка биће одржана на Старој планини

105

анифестације назване „Небеска трка“ постоје стотинама година, али не као спортска дисциплина и не у форми по којој су у данашње време препознатљиве у свету. Планине су вековима уназад биле веома важна карика у развоју човечанства, некада и главна уточишта према којима су хитали углавном из нужде, због ратова, верског прогона, лова, кријумчарења, само по који пут из радозналости у истраживању нечега што се чини мистичним и тешко достижним. Концепт трчања уз и низ планину из забаве, разоноде или рекреације, је прилично нов, а идеја да се од тога створи спортска дисциплина потекла је

МАГАЗИН

8.4.2018.

106

од италијанског планинара Марина Ђакометија који је почетком деведестих година прошлог века, са групом пријатеља пењача, постављао рекорде и правио трке на Монблану и Монтероси у италијанским Алпима. Иако је Скајранинг промовисан и покренут широм светских планинских венаца, и тако инспирисао многе трке широм света, идеја није заустављена па је њен зачетник, како би одговорио на потребу да се установе правила која би уобличила овај спорт и издефинисала нову спортску дисциплину, 1995. године основао Федерацију за спорт на висинама. Скајранингом као спортском дисциплином управља Међународна скајранинг федерација, ко-

ја је ту улогу 2008. године преузела од Федерације за спорт на висинама, а главни циљеви су управљање, промоција и развој ове и сличних спортских активности на светском нивоу. Скајранинг као спортска дисциплина данас укључује више од 200 трка широм света, са око 30 хиљада учесника из 54 земље међу којима је од недавно и Србија. Континентална такмичења се одржавају сваке две године, светска на четири, а посебан догађај су „Скај гејмс“ као једино такмичење које није отвореног типа, већ само за званичне националне репрезентације. Међународна скајранинг федерација је придружени члан УИАА, а ова Међународног Олимпиј-

ског комитета што што се сматра посебно важним због лобирања за улаз у породицу Олимпијских спортова. Организацију Skyrunning Serbia води тим ентузијаста чији је циљ да допринесу развоју, афирмацији и промоцији ове врсте спортске активности, ултра маратона на високим надморским висинама и осталим спортовима издржљивости, као и развоју, афирмацији и промоцији спортског и планинског туризма у Србији и шире. Пријемом у пуноправно чланство Међународне скајранинг федерације, Српска скајранинг асоцијација добија међународну подршку за рад и развој спортске дисциплине на територији земље, преузимајући обавезу и

одговорност да се строго придржава статута Федерације и других релевантних прописа. Асоцијација је као задатак поставила покретање јаке и квалитетне Националне лига са најмање шест трка годишње од којих се најзначајнијим сматра Фрушкогорски маратон, један од најстаријих ове врсте у Европи који је од 1978. преживео и најгора времена, а у континуитету траје до данас. Циљ Асоцијације је да у континуитету помаже домаћим такмичарима, како би напредовали на интернационалном нивоу, и створи српску скајранинг репрезентацију која ће представљати земљу на европским и светским првенствима.

Небеско трчање је спортска дисциплина планинског трчања до, или преко, две хиљаде метара надморске висине, где успон не прелази 30%, тежина пењања не прелази други степен, а штапови и руке се током трка могу користити као помоћно средство. Максимално две трке сваког кола Светске скајранинг лиге могу имати мешовите правце, или максималне висине испод две хиљаде метара, са циљем да се нацијама које немају одговарајуће природне услове, омогући да узму учешће у такмичењу. Скајранинг дисциплине се могу поделити у неколико категорија међу којима су Небески маратон, Небеска трка, Небеска штафета и Вертикални

107

8.4.2018.

МАГАЗИН

108

километар, а као формати такмичења заштићени су као међународна робна марка баш као и Небески тркач који дефинише особу учесника тркачких такмичења на надморским висинама преко две хиљаде метара. Небески маратон је трка са минималном укупном разликом у надморској висини од две хиљаде метара, дужине између 30 до 42 километара, са прихватљивом толеранцијом од пет посто. Путања трке може да иде преко различитих подлога, шумских и планинских стаза и путељака, сипара, камених и стеновитих пролаза, снега и леда, уз ограничење да укупна дужина асфалтне подлоге не сме бити дужа од 15 одсто, а надморска висина достиже, или прелази, четири хиљаде метара. Небески ултра маратон превазилазе параметре Небеског маратона, са минималним укупним вертикалним успоном од две и по хиљаде метара и са преко 50 километара дужине. Трке на надморској висини између

две и четири хиљаде метара, минималне дужине од 20 до 30 километара, са прихватљивим одступањем од пет одсто сматрају се Небеским тркама. У земљама где надморске висине не досежу две хиљаде метара, такми-

чења на којима укупан вертикални успон прелази 1.300 метара, могу се организовати трке овог типа. Прва Небеска трка у 2018. години одржана је на новој локацији, а тврђава Маглич је последњег дана марта до-

чекала близу 180 планинских тркача из шест земаља. Они су преко гребена Столова и Студене планине до циља Добре воде на Гочу трчали на стази дужине 30 и 44 километра. Податак да је стаза од Маглича до Гоча право откриће, и врхунска локација за активан туризам и планинске трке у Србији коју не треба пропустити, у први план стављају сви учесници догађаја на које су посебан утисак оставили планински врхови, експонирани гребени, видиковци, дивљи коњи и средњевековна тврђава, а све оправдава епитет епских предела. Све то, и податак да Краљево нуди вансеријске локације, даје довољно оптимизма за жељу да трка постане традиционална. Растојање од тридесет километара, са висинском разликом од две хиљаде и 200 метара у мушкој конкуренцији први је прешао Београђанин Ратко Максимовић, који је до циља стигао после 3 сата и 7 минута. Друго место је припало Димитру Атанасову из Бугарске, коме је за то тербало дванаест минута више, а треће српском такмичару

Жарку Ћулибрку који је до циља стигао 25 минута после победника. У женској конкуренцији, на стази исте дужине, најбржа је била Марија Ђорђевић из Београда са временом четири сата и десет минута. Са деветнаест минута заостатка до циља је стигла другопласирана Марија Секуловић, такође из Београда, док је трећепласирана Милица Бранковић стазу прешла за 10 минута спорије од другопласиране. По правилима Светске скајранинг федерације у формату Скај класика трка на 30 километара бодује се за националну Лигу. Трка на 44 километра је, у оквиру годишњег бодовања, имала бодовање за формат Скај ултра, а далеко тежи терени и већи успон за све такмичаре показали су се као прави изазов кроз снежне деонице. У категорији мушкараца прво место је освојио Џонатан Крогт из Холандије, који је стазу прешао за пет сати и 52 минута, друго је припало Данијелу Лончаревићу из Бечеја, који је закаснио 20 минута, а на циљ је као трећи, са временом 6 сати и

45 минута, стигао Милијан Димитријевић из Косјерића. Прво место у женској конкуренцији припало је Ирени Павловић из Београда, која је до циља стигла после 7 сати и 46 минута, друго је заузела Нела Лазаревић из Ниша са заостатком од пола сата, а треће Сандра Тројановић из Смедереске Паланке, која је стазу прешла за 8 сати и 27 минута. Трка од Маглича до Добрих вода на Гочу потврђује да је успешно стартовала четврта сезона небеског трчања што је повод да Скајранинг асоцијација Србије захвали Краљеву за подршку и помоћ у организацији такмичења, а Компанији Златиборац на званичној храни скајранинг Лиге Србије у овој години. Уз најаву да ће следећа трка бити одржана на Старој планини велика захвалност изражена је Marnik run и бренду Compressport, локалним планинарима и Дечјем одмаралишу „Гоч“ на Добрим водама, као и свим волонтерима који су допринели квалитету овог догађаја. Т. Радовановић

109

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 8. ДО 14. АПРИЛА

МАГАЗИН

8.4.2018.

8. април

110

217. — Римски цар Каракала убијен у атентату недалеко од сиријског града Емесе. Цара је убио један од његових преторијанаца из личних разлога. 876. — Абасидска војска је поразила у бици код Дајр ал-Акула војску сафаридског емира Јакуба ибн Лајса, приморавши га да прекине свој продор у Ирак. 1271. — Мамелучки султан Бајбарс је освојио од крсташа тврђаву Крак де Шевалије у Сирији. 1513. — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон, трагајући за митским извором младости, открио Флориду и прогласио је поседом Шпаније. 1845. Флорида постала једна од савезних држава САД. 1820. —Милоска Венера је откривена на грчком острву Милос. 1861. — У Сремским Карловцима одржан Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. Тражена посебна територија за Србе, Војводина са Сремом, доњом Бачком и Банатом, с војводом на челу и сопственом администрацијом. Сабором председавао патријарх Јосиф Рајачић. Аустријски цар Франц Јозеф I никада није потврдио закључке скупа, а Угарски сабор их није ни узео у разматрање. 1864. — Конфедерацијска војска је однела победу у бици код Менсфилда чиме је заустављено напредовање војске Уније. 1904. — У Лондону потписан англофранцуски споразум „Срдачна антанта“, којим су Велика Британија и Француска решиле спорна питања у вези са интересним зонама у западној Африци, Египту и Мароку. 1911. — Холандски физичар Хајке

Камерлин Оне је открио суперпроводност. 1913. — У Пекингу почело заседање првог сазива Парламента. 1924. — Укинути су шеријатски судови у Турској, у склопу Ататуркових реформи. 1939. — Италијанске трупе, које су се претходног дана искрцале на обале Албаније, заузеле Тирану. Албански кра Зог избегао у Грчку. 1944. — Јединице совјетске Црвене армије у Другом светском рату избиле на границу Чехословачке и Румуније. 1946. — У Женеви одржано последње заседање Лиге народа, чиме је формално укинута та међународна организација и замењена новом, Уједињеним нацијама. 1953. — Британске власти оптужиле Џомо Кенијату да је умешан у активности тајне организације Мау Мау и осудиле га на седам година затвора. После добијања независности Кеније 1963, Кенијата био премијер и министрар иностраних послова, а потом председник Кеније. 1971. — У Лондону одржан Први светски конгрес Рома на којем је верификован назив припадника тог народа, Роми. Одлуком УН 8. април проглашен за Светски дан Рома. 1990. — Непалски краљ Бирендра укинуо забрану рада политичких партија, на снази 30 година. 1992. — После генетског теста отиска прстију, немачки и израелски извори саопштили да је извесно да је Јозеф Менгеле, осумњичен за екперименте над логорашима у Аушвицу, умро у Бразилу 1979. Палестински лидер Јасер Арафат нађен жив у Либијској пустињи 12 сати после авионске несреће у којој су погинула три његова сапутника.

1993. — Бивша Југословенска Република Македонија примљена у УН. 1996. — Југославија и БЈРМ потписале споразум о нормализацији односа. 2002. — Тужилаштво у Прокупљу подигло оптужнице против Саше Цвјетана и Дејана Демировића за ратни злочин над албанским цивилима у Подујеву, на Косову и Метохији, 1999. То је било друго суђење за ратне злочине пред судовима у Југославији. 2003. — У израелском ракетном нападу на возило у Гази убијен локални

вођа „Хамаса“ Саид Алдин ал Арабид. У нападу погинуло још најмање пет особа, а преко 47 Палестинаца повређено. Од пројектила који је амерички тенк испалио на хотел „Палестина“ у Багдаду, у ком су били смештени страни новинари, погинули камерман Ројтерса Тарас Процук и новинар шпанске телевизије ТВЕ 5 Хосе Коусо. 2004. — Суд у Осијеку у Хрватској осудио Николу Иванковића на 12 година затвора због ратног злочина над српским цивилима у Паулин Двору 1991.

9. април 1683. — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал је открио ушће Мисисипија и прогласио га француским поседом Луизијаном у част Луја XIV.

1807. — Аустријска војска је угушила Тицанову буну. 1865. — Завршен је грађански рат у САД након што се генерал конфедералних снага Роберт Ли предао команданту армије Уније Јулисизу Гранту. 1906. — Велика Британија и Француска су потписале конвенцију о независности Сијама (Тајланд). 1928. — У Турској, након реформи Кемала Ататурка, ислам је престао да буде државна религија. 1940. — Немачке трупе су у операцији Везерибунг напале Данску и Норвешку у Другом светском рату. 1948. — Јеврејске милиције су убиле више од 100 Арапа у селу Деир Јасин на подручју данашњег Израела. 1963. — Проглашен први Устав Социјалистичке Републике Србије. 1969. — Француско-британски суперсонични путнички авион „Конкорд“ обавио је први лет, од Бристола до Ферфорда у Енглеској. 1974. — Индија, Пакистан и Бангладеш потписали су споразум о репатријацији ратних заробљеника. 1977. — Комунистичка партија Шпаније легализована је након 38 година забране деловања у време Франковог режима. 1988. — Ли Пенг је именован за премијера Кине, након догађаја на Тјенанмену. 1990. — После 40 година владавине комуниста, на изборима у Мађарској победио је Мађарски демократски форум. 1991. — Грузија је прогласила независност од Совјетског Савеза. Савет безбедности УН донео је одлуку о слању 1.440 припадника мировних снага за надгледање ирачко-кувајтске границе и повлачења америчких снага из јужног Ирака. 1992. — Сали Бериша изабран је за првог некомунистичког председника Албаније после Другог светског рата. 1995. — Перуански председник Алберто Фуџимори освојио је други петогодишњи мандат на првим мирним председничким изборима у Перуу од 1980. године. 1998. — У паничној јурњави исламских ходочасника у Саудијској Арабији

погинуло је 119 верника из више земаља. 1999. — Побуњени војници су на аеродрому у Нијамеју убили председника Нигера Ибрахима Бареа Маинасару. 2002. — Под снажним притиском САД Израел се повукао из два палестинска града, а сукоби су настављени у избегличком кампу у Ђенини, у Западној Обали. 2003. — Америчке снаге су ушле у центар Багдада и преузеле контролу над главним градом Ирака. 2008. — Укинут феудални систем на каналском острву Сарк, последњи феудални посед у Европи.

10. април 1710. — Анин статут, први закон о заштити ауторских права, је ступио на снагу у Великој Британији. 1809. — Почео је Рат пете коалиције када је Аустрија напала Баварску. 1814. — Британска и шпанска војска поразиле су у бици код Тулуза трупе Наполеона Бонапарте. Бонапарта је наредног дана абдицирао и прогнан је на острво Елба. 1864. — Млађи брат аустријског цара Франца Јозефа надвојвода Максимилијан крунисан је за цара Мексика. 1869. — Спајањем две железничке пруге, „Унион Пацифик“ и „Централ Пацифик“ прорадила је америчка трансконтинентална железница. 1912. – Титаник је испловио на своје прво и једино путовање. 1921. — Сун Јат Сен изабран за првог председника Кине. 1932. — Паул фон Хинденбург поново изабран за председника Немачке победивши са 19 милиона гласова Адолфа Хитлера који је добио 13 милиона гласова бирача. У јануару 1933. поверио је Хитлеру формирање владе и тиме формално предао власт нацистима. 1938. — На референдуму, организованом уз притисак нацистичке Немачке, 99,75 % Аустријанаца изјаснило се за прикључење Немачкој. 1941. — У Загребу је, уз подршку нацистич-

111

8.4.2018.

МАГАЗИН

112

ке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем. Комунистичка партија Југославије донела одлуку у Загребу да комунисти наставе борбу против немачких окупатора без обзира на распад југословенске армије. Седиште Централног комитета партије премештено је из Загреба у Београд. 1944. — Совјетске трупе ослободиле у Другом светском рату Одесу од Немаца. 1953. — Шведски политичар Даг Хамаршелд постао генерални секретар УН. 1963. — У имплозији америчке атомске подморнице УСС Трешер у северном Атлантику погинуло је 129 људи. 1972. — У земљотресу у јужном Ирану погинуло више је од 5.000 људи. Више од 50 земаља, укључујући САД и СССР, потписало је конвенцију о забрани биолошког оружја. 1973. — Израелски командоси упали су у Бејрут и убили тројицу лидера ПЛО, а једног тешко ранили. Премијер Либана Саеб Салам поднео је оставку. 1974. — Израелски премијер Голда Меир поднела је оставку због сукоба у њеној Лабуристичкој партији. 1992. — Од експлозије подметнуте бомбе у Лондону три особе су погинуле, а 91 рањена. 1993. — У Јужној Африци је убијен Крис Хани, лидер јужноафричке Комунистичке партије. Наредног дана црнци су из освете спалили двојицу белаца. 1994. — Авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске око Горажда, које је УН прогласила „безбедносном зоном“. То је била прва војна акција НАТО снага од оснивања ове војне алијансе. 1995. — Израел и Јордан су разменили амбасадоре на основу мировног споразума двеју земаља из октобра 1994. године. 1997. — У Њујорку у „Корпорацији Карнеги“ и под покровитељством „Пројекта за етничке односе“, одржан је, без сагласности о било којем спорном питању, тродневни српско-албан-

ски округли сто о Космету, на којем су учествовали представници српске опозиције и косметских Албанаца. 2001. — Организација УН за исхрану и пољопривреду (ФАО) саопштила је да глад угрожава око 30 милиона људи у Африци. 2002. — Извештај о паду Сребренице открио да су холандске мировне трупе посредно одговорне за масакр 7.500 Муслимана, након чега су холандска влада и начелник Генералштаба холандске војске поднели оставке. 2003. — Немачке власти изручиле су Србији бившу власницу пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафину Милановић. 2010. — Тупољев Ту-154M који је носио председника Пољске Леха Качињског се срушио покушавајући да по густој магли слети на аеродром код Смоленска.

11. април 217. — Макрин постао римски цар. 491. — Анастасије I изабран за новог источноримског (византијског) цара. 1241. — Монголска војска Бату-кана је поразила угарску војску Беле IV у бици на реци Шајо. 1544. — Француске снаге су поразили удружену шпанско-немачку војску у бици код Черезоле. 1689. — Крунисан енглески краљевски пар Вилијам III Орански и Мери II. За време њихове владавине донето неколико важних одредаба и закона, као што су Закон о правима и Акт толеранције. 1713. — Утрехтским миром окончан Рат за шпанско наслеђе. Низом уговора које су 1713, 1714. и 1715. потписале Енглеска, Француска, Холандија, Савоја, Португалија и Пруска преуређена мапа Европе, а Шпанија принуђена да за владаре прихвати француске Бурбоне.1814. — Постигнут споразум из Фонтенблоа према којем је Наполеон Бонапарта абдицирао и био прогнан на острво Елба. На престолу га заменио Луј XVIII. 1842. — Браћа Герман, београдски трговци, завршила градњу прве српске

лађе „Кнез Михаило“. Мајстори из Цариграда почели градњу 1840. у Брзој Паланци на Дунаву. На броду било места и за 18 топова. 1894. — Уганда постала британски протекторат. 1899. — САД од Шпаније преузеле Филипине. 1919. — Основана Међународна организација рада са седиштем у Женеви. 1921. — Установљен је Емират Трансјордан, аутономни део Британског мандата над Палестином, са емиром Абудлахом I од Јордана. 1945. — Америчке трупе освојиле, у Другом светском рату, немачке градове Есен и Вајмар и ослободиле концентрациони логор Бухенвалд.

1948. — Почела изградња Новог Београда, новог београдског насеља на левој обали Саве. 1952. — Војним пучем власт у Боливији преузео Национални револуционарни покрет. 1961. — У Јерусалиму почело суђење бившем функционеру нацистичке Немачке Адолфу Ајхману за ратне злочине над Јеврејима у Другом светском рату. 1968. — Атентат на Рудија Дучкеа, студентског лидера у Немачкој. 1968. — Амерички председник Линдон Џонсон је потписао Закон о грађанским правима из 1968. којим је забрањена расна дискриминација у продаји, изнамљивању станова. 1973. — Нацистички лидер Мартин

Борман званично проглашен мртвим и скинут са листе тражених ратних злочинаца у Немачкој. 1979. — У главни град Уганде, Кампалу, ушле трупе Танзаније и снаге опозиције у егзилу, окончавши осмогодишњу владавину Идија Амина Даде. Иди Амин побегао у Либију. 1984. — Константин Черњенко изабран за председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза. 1991. — Савет безбедности Уједињених нација објавио формалан крај Заливског рата уз обећање Ирака да ће платити ратну штету и уништити оружје за масовно уништавање. 1997. — У Београду, у ресторану „Мама миа“, убијен заменик министра унутрашњих послова Србије - генералпуковник Радован Стојичић - Баџа. Убиство никада није расветљено. 1999. — У Београду убијен новинар Славко Ћурувија, власник листа „Дневни телеграф“ и сувласник „Европљанина“. Убиство није разјашњено. Индија успешно испробала ракету дугог домета типа „Агни“, способну да носи и нуклеарне пројектиле. 2001. — Шкотска компанија „ППЛ Терапиетикс Пиелси“, која је 1996. створила првог клонираног сисара, овцу Доли, саопштила да је произвела пет клонираних прасића. 2002. — Бивши министар унутрашњих послова Србије Влајко Стојиљковић извршио самоубиство на улазу у зграду Скупштине СР Југославије. У седишту УН званично основан сталан Међународни суд за ратне злочине пошто је више од 60 земаља ратификовало Римски споразум из 1998. којим је суд успостављен. 2003. — СФОР у Тузли ухапсио ратног злочинца Насера Орића, ратног команданта Армије БиХ, и изручио га Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за ратне злочине над српским цивилима у источној Босни од почетка рата до 1993.

12. април 238. — Гордијан II је поражен и убијен у бици код Картагине од нумидијске војске одане Максимину

Трачанину. 467. — Антемије постаје нови западноримски цар. 1204. — Крсташи у Четвртом крсташком рату освојили Цариград. 1782. — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила француску флоту под командом грофа де Граса у бици код Ле Сента у Западним Индијама. 1861. — Нападом снага Конфедерације на тврђаву Самтер у Јужној Каролини почео Амерички грађански рат. 1877. — Велика Британија анектирала бурску јужноафричку републику Трансвал. 1890. — Почело је уређивање београдске Ботаничке баште на Палилули. 1911. — Први непрекидни лет на релацији Лондон-Париз трајао је три сата и 56 минута. 1938. — У САД је донет први закон којим се захтева лекарско уверење приликом добијања дозволе за ступање у брак. 1941. — Немачке трупе у Другом светском рату ушле у Београд. 1945. — Југословенска армија је пробила Сремски фронт и отпочела борбе за завршно ослобођење Југославије. 1945. — Хари Труман је положио заклетву као 33. председник САД након смрти Френклина Рузвелта. 1946. — Сирија стиче независност од Француске. 1954. — Били Хели снима хит „Rock Around the Clock“. 1961. — Јуриј Гагарин, совјетски космонаут, постаје први човек који је Земљу облетео у космичком броду сателиту Восток-1. 1961. — Реј Чарлс добија четири награде „Греми“. 1963. — У Уједињеном Краљевству објављен је албум Битлса „From Me to You“. 1966. — Бомбардери Америчког ратног ваздухопловства извели прве ваздушне нападе на Северни Вијетнам у Вијетнамском рату. 1970. — Православна црква у Америци добија аутокефалност од руског патријарха Алексија I. 1970. — Совјетска подморница К-8,

113

8.4.2018.

МАГАЗИН

114

која је носила четири нуклеарне бојеве главе, је потонула у Бискајском заливу четири дана након пожара на броду. 1980. — У војном удару под вођством наредника Семјуела Доа убијен председник Либерије Вилијам Толберт. Доу је потом суспендовао Устав, прогласио се председником и наредио стрељање 13 представника бившег режима. 1980. — Олимпијски комитет САД прогласио је бојкот Олимпијских игара у Москви. 1980. — Тери Фокс је у Сент Џонсу започео свој Маратон наде. 1981. — Свемиски шатл Колумбија је лансиран на своју прву мисију. 1985. — прва синхронизација Ђердапа II 1987. — Совјетски космонаути Александар Лавејкин и Јуриј Романенко „шетајући“ космосом успешно повезали космички модул са орбиталном станицом „Мир“. 1992. — Извођењем представе „Трамвај звани жеља“, отворен је Ethel Barrymore theater на Бродвеју. Забележен је други по реду најнижи резултат утакмица NBA лиге (Detroit Piston-NY Knicks: 72:61). Отворен је европски Дизниленд у Marne-la-Vallee, у Француској. 1993. — Током контроле зоне забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине француски авион Мираж срушио се у Јадранско море. 1997. — Бивши албански краљ Лека I вратио се у земљу после 58 година изгнанства. 1999. — Током бомбардовања СРЈ авиони НАТО пакта су погодили путнички воз на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло 55 путника и више десетина повређено. 2001. — У месту Лоран, у Француској, деактивирана бомба из Другог светског рата, тешка 250 kg. Бомба нађена у центру града на градилишту једне дворане, између градске скупштине и стадиона. После интервенције председника САД Џорџа Буша Кина пристала да, после 11 дана, ослободи 24 члана посаде шпијунског авиона САД. 2002. — Председник Венецуеле Уго

Чавез поднео оставку под притиском официра, после жестоких сукоба својих присталица и противника у којима је погинуло најмање 17 људи. У року од 48 сати Чавес декретом враћен на место председника.

13. април 1204. — Крсташи су у Четвртом крсташком рату заузели и опљачкали Цариград. 1598. — Француски краљ Анри IV потписао Нантски едикт, којим се је завршен Рат тројице Анрија и хугенотима признају иста права као и католицима. 1848. — Сицилија прогласила независност од Напуљске краљевине. 1869. — У Панчеву изашао први број недељника „Панчевац“. У овом листу објављен је први превод на српски језик „Комунистичког манифеста“. Лист је више пута забрањиван и обнављан. 1898. — Марија Кири Склодовска открила нови елемент који је добио назив радијум. Овим открићем постављени су темељи науке о радиоактивности. 1919. — Британске трупе су у Амрицару масакрирале око 380 Индуса, присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија. 1936. — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1605 Миланковић. 1941. — СССР и Јапан су потписале споразум о неутралности у Другом светском рату. 1945. — Совјетске трупе под маршалом Фјодором Толбухином у Другом светском рату заузеле су Беч. Тешким запаљивим бомбама Америчко ваздухопловство у Другом светском рату уништило је велики део Токија. 1964. — Амерички филмски глумац Сидни Поатје добио је Оскара за филм „Пољски љиљани“, први црнац који је добио ово високо филмско признање. 1966. — У удесу хеликоптера погинуо председник Ирака Абдул Салам Ариф. 1970. — Експлодирао је резервоар

са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу. 1975. — Војним пучем у Чаду збачен је са власти, а потом убијен председник Франсоа Томбалбаје. Власт је преузело Врховно војно веће којим је председавао Феликс Малум. Припадник хришћанске милиције у предграђу Бејрута убио је у аутобусу 22 Палестинца, што се сматра почетком грађанског рата у Либану. 1981. — Новинарка Вашингтон поста Џенет Кук добила је Пулицерову награду за причу о осмогодишњем наркоману. Два дана касније Кук је вратила награду, након признања да је причу измислила. 1990. — Совјетски Савез признао одговорност за масакр више хиљада Пољака 1940. у Катинској шуми. 1995. — Украјина пристала да до 2000. године затвори нуклеарну електрану Чернобиљ, познат по томе што је 1986. године изазвао огромно радиоактивно загађење.

1996. — У Бриселу завршена донаторска конференција за послератну Босну и Херцеговину на којој је обећана 1 милијарда и 230 милиона долара помоћи за обнову земље. 1997. — Након дужег одлагања Папа Јован Павле II посетио Сарајево. Дуж пута којим је требало да прође његова моторизована колона пронађене су свеже постављене мине. 1999. — У држави Мичиген осуђен је доктор Џек Керворкиан на 10 до 25 година затвора за помоћ у самоубиству Томаса Јоука, које је извршено годину дана раније и снимљено на видео-касети. 2002. — Стални Арбитражни суд у Хагу донео је правоснажну одлуку којом је дефинисана 1.000 километара дугачка граница између Етиопије и Еритреје, чиме је окончан сукоб који је кулминирао двогодишњим ратом (1998—2000) између те две афричке земље. 2015.-Оснивање Слободне Републике Либерланд.

14. април 43. п. н. е.. — Марко Антоније, који је опсео цезаровог атентатора Децима Брута у Мутини, је поразио војску конзула Панса, а одмах затим је поражен од војске другог конзула Хирција. 69. — Вителије, заповедник рајнских легија, односи победу над Отоном у близини Кремоне и наметнуо се за римског цара (Година четири цара). 193. — Војска у Илирику је изабрала Септимија Севера за римског цара. 955. — Након женидбе са хришћанском Дубравком од Чешке, пагански владар Пољана Мјешко I је примио хришћанство, што се сматра оснивањем Пољске. 1205. — Бугарски цар Калојан је нанео тежак пораз крсташима и заробио латинског цара Балдуина I Фландријског. 1471. — Снаге јоркиста под командом Едварда IV су у бици код Барнета поразили ланкастерску војску, убивши при том Ричард Невила, грофа од Ворика. 1849. — На иницијативу револуционарног лидера Лајоша Кошута Мађарска прогласила независност од Аустрије. 1865. — Председник САД Абрахам Линколн смртно рањен у атентату који је извео Џон Вилкс Бут неколико дана по завршетку грађанског рата. 1900. — Председник Француске Емил Лубе у Паризу отворио Светску изложбу, највећу те врсте у историји Европе. 1909. — Након војне побуне против владе, руља је започела масакре над Јерменима у вилајету Адана. 1912. — Брод Титаник ударио је у ледену санту и потонуо следеће ноћи, усмртивши 1503 особе. 1912. — Основан бразилски Фудбалски клуб Сантос. 1931. — У Шпанији проглашена република после абдикације и бекства из земље краља Алфонса XIII. 1945. — Савезничке трупе ухапсиле немачког дипломату и политичара Франца фон Папена и изручиле га суду за ратне злочине у Нирнбергу. 1958. — Спутњик 2 је пао на Земљу

после мисије дуге 162 дана. 1970. — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу. 1975. — У Сикиму, у североисточној Индији, укинута монархија и проглашена република. Сиким постао 22. држава Индијске Уније. 1986. — Као одговор на подметање бомбе у Западном Берлину, амерички председник Роналд Реган је наредио бомбардовање Либије. 1988. — У Женеви, Авганистан и Пакистан потписали споразум о Авганистану, а СССР и САД дали изјаве о немешању и неинтервенцији. Споразумом предвиђен повратак авганистанских избеглица из Пакистана и повлачење совјетских трупа из Авганистана. 1994. — Два америчка борбена авиона F-15 игл грешком изнад северног Ирака оборила два америчка хеликоптера, усмртивши свих 26 људи у њима. 1995. — Светска здравствена организација саопштила да на простору СФРЈ има око милион људи којима је потребна медицинска помоћ због психолошких траума изазваних ратом. 1999. — Најмање 75 људи погинуло, а 25 тешко рањено у Метохији у две избегличке колоне које су ракетирали авиони НАТО. 2000. — Митингом у центру Београда, „Стоп терору, за демократске изборе“, српска опозиција почела координирану акцију за демократске промене у земљи. 2003. — На заседању у Луксембургу шефови дипломатија Европске уније одлучили да забране улазак на територију ЕУ свим особама на Балкану које помажу хашким оптузеницима на слободи. У близини Багдада америчке специјалне снаге ухапсиле бившег лидера палестинског герилског покрета Абуа Абаса, оптуженог да је организовао отмицу италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ 1985. и убиство Американца Леона Клингхофера, баченог у Средоземно море.

115

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs