MagazIN 329 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 329 * 1. април 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

1.4.2018.

У овом броју: Градско веће ђироке руке Благо гладнима и жеднима правде Духовни и свеопшти мир и слога Напредњацима упозорење, од градоначелника ... Пад демократских вредности Први ефекти за месец или два Споразум о признању прекршаја Наговештај доброг рода Кумановска битка

10 16 20 20 30 36 40 46 50

Тито против НАТО авијације Фер услови за све Дрога звана ентузијазам Вишеструка корист Песниче народа мог Изазов погубном губљењу времена На репертоару Биоскопа „Кварт“ Опроштај од Зорице из Тогоа Времеплов

56 62 64 72 76 80 84 86 94

МАГАЗИН 1.4.2018.

Педесет четврта седница Градског већа

МАГАЗИН

1.4.2018.

ГРАДСКО ВЕЋЕ ШИРОКЕ РУКЕ

- На основу свих анализа и стручног разматрања може се констатовати да је вода за пиће из мреже градског водовода у току фебруара била хигијенски исправна. - За спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у овој години седамдесет милиона динара. - За завршетак радова на кровном покривачу Машинско техничке школе ,,14. октобар“ 1.764.864,00 динара. - По два милиона за завршетак радова на реконструкцији водоводне и канализационе мреже и набавку гардеробних плакара за опремање новог објекта Дечјег одмаралишта „Гоч“ на Гочу. - Управни суд поништио решење Градског већа и вратио на поновно одлучивање захтев групе грађана насеља Браћа Јовановић

рве две од седамнаест тачака дневног реда педесет четврте седнице Градског већа посвећене су факторима који одлучујуће утичу на квалитет живота, контроли квалитета воде за пиће из мреже градског водовода и ваздуха који су Краљевчани удисали током фебруара ове, и током целе претходне, године. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у току фебруара проверавао квалитет 136 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 16 узорака сирових вода са црпних станица. На основни микробиолошки и физичко-хемијски преглед анализирано је 134 узорака воде из мреже водовода, а код два су провераване микробиолошке и физичко-хемијске карактеристике. Резултати испитивања потврђују да су сви анализирани узорци из мреже граског водовода били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду је једном недељно проверавана концентрација фенолних материја у води реке Ибар, па је

МАГАЗИН

1.4.2018.

утврђено да оне, анализиране четири пута спектро-фотометријском методом, нису прелазиле максимално дозвољене дозе прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу свих анализа и стручног разматрања може се констатовати да је вода за пиће из мреже градског водовода у току фебруара била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха и овом приликом је вршено применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксира и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у централној урбаној зони и насељу Рибница. Извршена мерења показују да средње двадесетчетворочасовне вредности сумпор-диоксида и азот-диоксида у току фебруара нису прелазиле граничне и толерантне вредности на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, да је вред-

ност индекса црног дима била испод максимално дозвољених на мерним местима Завод за јавно здравље, Скупштина града и Рибница, а током једног дана у месецу изнад максимално дозвољених на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица биле су испод граничних на мерном месту Пљакин шанац, тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла испод граничних вредности, а суспендованих честица ПМ10 изнад граничних вредности на мерноме месту Полицијска станица током дванаест дана. Извештај о раду Жалбене комисије потврђује да је током прошле године овом органу поднета 21 жалба. Највећи број од 15 односи се на решења којима је запосленима наложено полагање државног стручног испита, а на основу предложене мере управног инспектора у поступку контроле примене Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама

локалне самоуправе. Запослени који су поднели жалбе били су ослобођени полагања државног стручног испита на основу прописа који су били на снази до ступања на снагу овог закона којим је прописана та могућност, а поступак по жалбама је у току. Четири жалбе односиле су се на премештај запослених, а по једна на доделу јубиларне награде. распоређивање службеника после доношења новог Правилника о унутрашњем уређењу и ситематизацију радних места у Градској управи, Јавном правобранилаштву, Служби за буџетску инспекцију и Служби за послове заштитника грађана. Комисија је три жалбе одбила као неосноване, а три су усвојене. Правни основ за доношење Програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у 2018. години садржан је у закону којим је дата могућност органима локалне самоуправе да утврђују мере подршке у овој области на свом подручју. Средства за ову сврху обезбеђују се у буџету локалне самоу-

праве и користе у складу са Програмом подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја који доноси надлежни орган локалне самоуправе, уз претходну сагласност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Одлуком о буџету за ову годину планирана су средства у износу 70 милиона динара од којих је тринаест намењено за регресирање трошкова вештачког осемењавања уматичених крава и јуница, два за суфинансирање камата за пољопривредне кредите по основу куповине пољопривредне механизације, машина у сточарству, воћарству и повртарству, куповину стоке, репроматеријала и система за наводњавање и изградњу бунара, тридесет три као подстицаје кроз накнаду дела трошкова у висини 30%, односно 45 за подручја са отежаним условима рада у пољопривреди, за пројекте – инвестиције у примарну пољопривредну производњу двадесет за регресирање трошкова осигурања усева, плодова,

младих и вишегодишњих засада, расадника и животиња у висини од 50% плаћене премије осигурања, а по један за организовање информативних активности: сајмови, изложбе, манифестације, студијска путовања и подстицаје за спровођење одгајивачких програма. Једним од главних недостатака претходних година оцењено је то што су из године у годину исти људи добијали средства, па ће ове свима другима у старту бити додељено додатних 30 бодова. Акценат је стављен на пољопривреднике који до сада нису користили средства из градске касе, али и оне људе који живе на селу, односно у месту где се налазе парцеле за које се траже субвенције. Жеља локалне самоуправе је да фаворизујемо младе пољопривредне произвођаче, а усвојен је предлог Савета за родну равноправност да пет додатних бодова добију жене које конкуришу за подстицајна средства. Закључком Градског већа наложена је исплата 788.700 динара Јавном

МАГАЗИН

1.4.2018.

комуналном предузећу „Путеви“ на име ангажовања тешке механизације за рашчишћавање путева од снежних наноса у јануару прошле године, а по испостављеним рачунима за пружене услуге. Правни основ за доношење овог решења садржан је у одредбама Одлуке којима је прописано да се средства текуће буџетске резерве користе за непланиране сврхе, или за сврхе за које се у току године покаже да апропријације нису биле довољне. Одељење за друштвене делатности је поднело захтев Одељењу за привреду и финансије за ангажовање средстава текуће буџетске резерве у укупном износу од 1.764.864,00 динара за завршетак радова на кровном покривачу Машинско техничке школе ,,14. октобар“ у вези са реализацијом пројекта ,,Адаптација кровног покривача на Машинско техничкој школи 14 октобар“. Према пројекту и предмеру пројекта остало је да се изведу радови у

вредности од 1.668.166 динара, а до сада нису вршене никакве исплате за надзор на изведене и неизведене радове. Исто одељење поднело је захтев за ангажовање средстава текуће буџетске резерве у укупном износу од четири милиона динара од којих по два за завршетак радова на реконструкцији водоводне и канализационе мреже и набавку гардеробних плакара за опремање новог објекта Дечјег одмаралишта „Гоч“ на Гочу. Одељењу за привреду и финансије градоначелник Краљева је поднео захтев у коме наводи потребу спровођења процедура обезбеђења 460 хиљада динара за измештање 36 аутобуса, по једног путничког возила марке „југо“ и ватрогасног возила на локацију у Адранима, која су остала непродата након јавног надметања за продају имовине АД Аутотранспорт – у стечају. Градоначелник се обавезао на изврше-

ње овога ради стварања услова за увођење инвеститора „EUROTAY“ доо Краљево у посао. Чланови Градског већа разматрали су Извештај о стању безбедности саобраћаја на путевима на територији града за прошлу годину, решење о отуђењу једне парцеле и образовању и именовању Комисије за оцењивање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији града Краљева у 2018. години, а упознати су и са пресудом Управног суда којим је поништено решење Градског већа и враћен на поновно одлучивање захатев групе грађана насеља Браћа Јовановић, уз обавезу да им се надокнаде трошкови управног спора. Разматрани су записници о отварању понуда у поновљеном поступку доделе локација-места за постављање покретних тезги на јавним површинама за продају индустријски пакованог

сладоледа и апарата за точење сладоледа, постављање покретних тезги за продају кокица, кестења и друге зрнасте робе, продају књига, новина, часописа и уметничких слика као и извештаји о оцени понуда у поновљеном поступку доделе локација и предлога одлука о избору најповољнијег понуђача ради давања у закуп јавне површине. Решењем о одобрењу годишњих програма у области спорта и утврђивању износа средстава за њихову реализацију потврђено је да од укупно 38 милиона динара 10,6 припада кошаркашком спорту, 6,85 фудбалском а 7,05 одбојкашком. Шест клубова који се баве борилачким спортовима поделиће милион и 300 хиљада динара, два атлетска клуба шест стотина хиљада, а три рукометна 3,75 милиона. Бициклистима је намењен милион динара, пливачима и ватерполистима по триста хиљада више, а кајакашима 900 хи-

љада. Тениски клуб „Краљево“ мораће да се задовољи са 250 хиљада, Стонотениски клуб „Металац“ са сто, а Шах клуб „Слога“ са 700 хиљада динара. Две стрељачке дружине и Стрељачкострличарски клуб „Краљево“ треба да поделе 190, а два куглашка 300 хиљада динара. Одлуком Градског већа Савезу за школски спорт припало је 650 хиљада, за активности пет планинарских друштава у овој години обезбеђено је 260, а зимским спортовима намењено сто хиљада динара. Процењено је да Аеро клуб „Михајло Петровић“ може да реализује пројектне активности за 150 хиљада динара, Клуб америчког фудбала „Royal Crowns“ са 450, а три клуба из области ауто мото спорта са четрдесет хиљада изнад милион динара. До укупног износа планираних средстава остало је 460 хиљада динара од којих на 180 може да рачуна Параглајдинг клуб „ЕОЛ“, 240 Спортски клуб „Световид“, а 40 Пикадо клуб „Рокен-

рола“. Градоначелник Краљева др Предраг Терзић потврђује да је ове године спорту намењено немерљиво више новца него ранијих година што поткрепљује податком да ће бити извршена комплетна реконструкција атлетског стадиона, чиме улагања за спортску инфраструктуру само у тој области премашују 130 милиона динара. У завршној фази су разговори са Министарством омладине и спорта око изградње затвореног базена, а десет милиона више него претходне године припало је спортским клубовима, удружењима и организацијама. У оквиру укупних намењених спорту планирана су и средства за организацију Лиге нација у одбојци и три милиона динара које ће по посебном програму, уз јавни позив, бити расподељена клубовима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Ускршња посланица београдског надбискупа Станислава Хочевара

МАГАЗИН

1.4.2018.

БЛАГО ГЛАДНИМА И ЖЕДНИМА ПРАВДЕ

Фото: М. Радовановић

Поводом васкршњих празника београдски надбискуп и метрополит Станислав Хочевар је, у просторијама Ординаријата надбискупије у Београду, одржао конференцију за новинаре и, осим васкршње посланице коју је прочитао, истакао да Београдска надбискупија ове године живи Годину заједништва, сећајући се стогодишњице Првог светског рата, који је нанео много зла. Уз потребу да се изградњи садашњости и будућности да већи значај од критике прошлости Хочевар је потврдио да Надбискупија жели мир међу свима. Молитвена заједница која делује унутар Надбискупије изгласала је, и одлучила, да сваке среде у априлу у цркви Криста Краља буде одржана света миса на којој се моли за мир, разумевање и помирење у региону. Надбискуп Хочевар је у васкршњој честитки патријарху Иринеју изразио жељу за веће унапређење тог заједништва.

1.4.2018.

МАГАЗИН

- Предрага браћо и сестре, драги сви ви слушаоци и гледаоци наших медија! У свом животу често откривамо да су неки дани, или бар неки тренуци, за нас – па дакле и за све оне с којима смо снажније повезани – посебно значајни. То зацело можемо да искусимо у овим данима славља највеће хришћанске Тајне, Тајне муке, смрти и васкрса нашег Господа Исуса Христа. Сједињен са свима вама искреном молитвом и чежњом да нас ове Тајне – никад довољно докучиве – обнове и преобразе, срдачно вас поздрављам. Поздрављам вас с великом жељом и молбом Свевишњем да нико од нас – ни као појединац, ни као члан неке од заједница – не заборави шта је све за нас учинио Исус Христ. Он је, наиме, Прворођенац међу свим људима и Јединорођенац у новом – васкрслом устројству и поретку живота. Он, по коме, за кога и у коме је све створено – али по Њему и све откупљено Његовом крвљу па, дакле, интегрално спасено – постао је глава новог човечанства; Глава свих откупљених. Он, само Он почетак је и довршење новог човечанства. Он нам је у целини показао пут преображења човечанства и за те узвишене циљеве се заузео читавим својим бићем. Он, који је од векова Божји Син, али је у времену постао човек, сва времена хоће да усмери ка великом циљу заједништва, разумевања, правде и љубави! Славити, дакле, Васкрс значи и свесно се ангажовати за исти начин живота како га је живео сам Исус Христ. Он, поставши човек, постао је мерило за све људе свих времена – тога како треба да живимо, како да се опходимо са свим људима и које циљеве је потребно непрестано тражити у свом животу. Зато је на почетку свог послања, како нас извештавају јеванђелисти, прогласио блаженства, то јест аутентичан устав новог и преображеног друштва. Исти јеванђелисти изричито истичу да је Он, као јединствени Учитељ живота, сео и свечано прогласио тај ненадмашан Устав преображеног човечанства: „Благо гладнима и жеднима праведно-

сти!“ (Мт 5, 6). Исус Христ на посебан начин наглашава управо то: бити гладан и жедан праведности, и то тако изричито да ће непосредно пре своје спасоносне смрти на крсту из свег гласа завапити: „Жедан сам!“ То чега је Он жедан на неописив начин је показао на свом путу кроз Самарију. Самим својим путем кроз Самарију показује, наиме, да је Он Учитељ и Спаситељ свих људи, свих народа и свих времена. Разговарајући са женом Самарићанком на Јаковљевом бунару, потврђује да управо Он повезује свеколику прошлост, свеколику традицију и историју и да је уједно уводи у апсолутну новост, у новост новог и вечног савеза. Ако жену Самарићанку моли „Дај ми да пијем воде“, онда то значи – како дивно тумачи Свети Августин – „Ја сам жедан да би и ти била жедна.“ Жена Самарићанка није била ни свесна каквим начином и стилом живота живи. Тек у сусрету и разговору с Исусом открила је да је сама ступила на пут који не води до циља. Као што Исусов разговор са Самарићанком буди глад и жеђ за истином, правдом и љубављу, тако Исусов дубоки повик на крсту: „Жедан сам“ на посебан начин упозорава људе свих времена да без глади и жеђи за Њим – нема спасења, нема излаза, нема будућности, јер нема праведности. Исусов Устав о којем говоримо, Исусов разговор са женом која представља све жене свих времена, Исусов вапај на крсту да је жедан… то су чињенице које треба посебно да нас надахњују у овим светим данима. Ушли смо, наиме, у времена, када – нажалост – више нисмо гладни и жедни свега онога што означава библијски израз „праведност“. А „праведност“ означава аутентичне међусобне односе, а изнад свега праве односе с Оним ко је Извор, Почетак и Довршење пуноће живота. А то је само Исус Христ. Данашњи менталитет плод је тираније парцијализованог живота. Тај менталитет који се родио из свакодневице у којој набављамо мноштво ствари на којима пише: „узми и баци“, утиче и на наше ставове о животу. Да-

нас мислимо да је могуће на свим подручјима само узимати и бацати! Често нам и медији стварају такво виђење да је могуће узимати како се коме свиђа, а потом бацати или одбацивати – онако како се коме прохте. Али Исус нам је показао и доказао вредности живота. Свако људско биће, свака породица, све националне заједнице и друштвено-политичке институције имају своје достојанство. Крајње је време, браћо и сестре, да жеђамо и гладујемо за таквим поштовањем појединачног, црквеног и друштвеног живота и да се с тим намерама устрајно и ангажовано молимо. Ми, хршћани, посебно смо дужни да људима данашњице покажемо како се Небески Отац брине за сваког појединца, за сваку Породицу и за заједницу унутар нашег друштва. Свакоме и свакој заједници шаље свог посебног анђела чувара да их чува и води. И не само то: у ово време Васкрса никако не смемо да заборавимо да Небески Отац шаље свог Сина у смрт само да би било сачувано достојанство сваког човека, сваке породице и сваке заједнице, како је то у својој Промисли замислио као једини Творац свега постојећег. Желим свима вама, предрага браћо и сестре, да Васкрсли Господ у овим празничним данима пробуди у нама глад и жеђ за праведношћу да би се што више поштовало достојанство сваке особе. За сва почињена зла требало би да желимо да дамо задовољштину и зазивамо Светог Духа да својом стваралачком снагом обнови наша лица, лице свих народа и лице Земље. У том духу свима желим срећан и благословен Васкрс! Браћи и сестрама источног обреда кличем: Христос васкресе – ваистину васкресе! Христов мир нека влада у срцима нашим. Не заборавимо да се управо овим догађајима муке и смрти Исус Христ прогласио Краљем Мира и Краљем Слободе. Он нека вас прати. Зато вас благосиљам у име Оца и Сина и Светог Духа! † Станислав Хочевар београдски надбискуп и метрополит

1.4.2018.

МАГАЗИН

Др Предраг Терзић

Ускршња честитка градоначелника Краљева

Поштовани суграђани, Вама који васкрсење господа Исуса Христа славите по Грегоријанском календару, у име својих сарадника, у своје име, честитам највећи и најрадоснији хришћански празник Ускрс! Желим нам свима да, пред животним недаћама, имамо снагу ускрслог Христа који се уздигао изнад сваког зла, уз благодат, милост, опроштај и љубав Господа пребродимо све препреке животног пута и славимо ускрснуће Његово. Молимо се да нам Исус Христ у ове дане, и све дане, подари духовни и свеопшти мир и слогу да у нашем Краљеву живимо у љубави, разумевању и поштовању. С молитвеним жељама да Вама и Вашим ближњима Бог дарује здравље, срећу и свако добро. Срдачно Вам честитам овај велики празник – Срећан Ускрс! Градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, дипл. политиколог

Фото: М. Радовановић

ДУХОВНИ И СВЕОПШТИ МИР И СЛОГА

Градски одбор Демократске странке

НАПРЕДЊАЦИМА УПОЗОРЕЊЕ, ОД

МАГАЗИН

1.4.2018.

- Саставним делом пропаганде демократе оцењују иступе различитих представника партија на власти, не ретко и одборника у локалном парламенту, којима се, на основу лажних података, ствара погрешна слика о ефектима рада из периода кад је ова странка чинила окосницу владајуће коалиције на локалном и републичком нивоу. – Стање у Демократској странци није онакво каквим се представља у медијима из којих би се могло закључивати о потпуном краху после неуспеха на изборима за Скупштину града Београда и другим који су у последње време одржани у неколико локалних самоуправа. - По доласку напредњака на власт 2012. године пропуштена историјска шанса да „Магнохром“ добије новог власника који ће покренути производњу

Фото: М. Радовановић

Д ГРАДОНАЧЕЛНИКА ИЗВИЊЕЊЕ

1.4.2018.

МАГАЗИН

браћања јавности представника локалних парламентарних странака у Краљеву нису превише честа појава, а повод да то учине домократе била је недавна изјава градоначелника Краљева којом им ставља на терет пропаст некадашњих индустријских гиганата, пре свега „Магнохрома“. Последње обраћање јавности било је прилика за подсећање да стање у Демократској странци није онакво каквим се представља у медијима из којих би се могло закључивати о потпуном краху после неуспеха на изборима за Скупштину града Београда и другим који су у последње време одржани у неколико локалних самоуправа. Иако резултати избора у четрнаест општина потврђују учешће у локалним парламентима двоцифреним резултатима неуспех у Београду је

повод за свеобухватне реформе на свим нивоима функционисања након што је комплетно руководство странке поднело оставке. Ма колико да резултати избора у Смедеревској Паланци, Мионици, Неготину, Севојну и другим местима, а крећу се између десет и 29 одсто, нису сјајни сматрају се довољно убедљивим показатељима да Демократска странка постоји и изван Београда. То потврђује податак да на територији земље активно ради више од 160 градских и општинских одбора, а да демократе партиципирају у раду скупштина више од сто локалних самоуправа. Све то указује на чињеницу да ситуација ни изблиза није онаква каквом се представља у медијима, што не умањује потребу чвршћег повезивања опозиционих странака на политич-

кој сцени. Председник Градског одбора Демократске странке у Краљеву Вукомир Митровић главном вредношћу сматра инфраструктуру странке на нивоу Србије, а став темељи на чињеници да, после неуспеха на београдским изборима, ни један градски или општински одбор није распуштен. - Нико није напустио странку и странка је стабилна, а оно што следи је нова концепција, нови људи, руководство и рад. Нема бојазни да ће Демократска странка пропасти иако владајуће странке воде пропаганду против опозиције, у 90 одсто случајева према Демократској странци – каже Митровић уверен да ће ојачана странка наставити путем демократије. Саставним делом пропаганде демократе оцењују иступе различитих

представника партија на власти, не ретко и одборника у локалном парламенту, којима се, на основу лажних података, ствара погрешна слика о ефектима рада из периода кад је ова странка чинила окосницу владајуће коалиције на локалном и републичком нивоу. Посебно разочаравајуће деловало је иступање градначелника Краљева др Предрага Терзића који је, обраћајући се медијима са националном покривеношћу, краљевачке демократе окривио за пропаст приватизације највећих предузећа, посебно „Магнохрома“. Из редова демократа представницима владајуће коалиције је упућено упозорење да ово није изолован случај, а да то често чине и одборници у Скупштини града. Чини се да је изјава градоначелника прелила

МАГАЗИН

1.4.2018.

чашу стрпљења што је повод за захтев демократа да, као најистакнутији представник локалне власти, јавним извињењем бар мало ублажи штету коју је нанео овој политичкој опцији. Од интелектуалца формата доктора наука демократе очекују мало боље познавање ситуације у локалној средини, бар неколико година пре него што су напредњаци 2012. године преузели одговорност за организацију живота у Краљеву. - Ако сте први човек Краљева ви морате познавати привреду, банке, људе, привреднике, па онда дајете изјаве а не да етикетирате некога и прилепите му нешто што није истина. „Магнохром“ је приватизован 2006. године, а тада је на власти била Демократска странка Србије у коалицији са Српским покретом обнове, Новом Србијом и Г17, а као придружена помага-

ла им је Социјалистичка партија Србије са једним министром у влади. Према томе, приватизација „Магнохрома“ и „Фабрике вагона“ је урађена у време када је Демократска странка била у опозицији, а министар привреде био Предраг Бубало. Агенција за приватизацију и Министарство привреде формирали су тендерску комисију за приватизацију „Магнохрома“ у следећем саставу, председник је био помоћник министра за привреду Републике Србије др Славомир Вулетић, а заменик вршилац дужности директора „Магнохрома“ Родољуб Петровић. Чланови комисије су били начелник Сектора за рударство и геологију Министарства за рударство и енергетику Зоран Теодоровић, члан Општинског већа општине Краљево Мирослав Николић и председник Самосталног синдиката „Магнохрома“

Ђорђе Анђелковић. Прва седница тендерске комисије одржана је 9. маја, а наставак 12. маја, и том приликом је комисија констатовала да су испуњени услови за приватизацију Магнохрома од стране пет компанија од којих су услове испунили „Бомекс“ и „Глобал стил“. Материјали су предати Агенцији за приватизацију која је у року од 30 дана прогласила да је „Магнохром“ продат индијској фирми „Глобал стил“ – објаснио је Митровић. До 2008. године, кад су демократе дошле на власт, нови власник је предузеће оптеретио новим кредитима, није плаћао рачуне за утрошену електричну енергију, гас и воду, а податак да нису враћани кредити нити исплаћиване зараде радницима био је само један од повода ра заскид уговора о приватизацији. Митровић посеб-

но значајном оцењује чињеницу да су демократе, иако нису учествовале у приватизацији „Магнохрома“ успеле да измире потраживања свих 2.200 радника. - Према томе, још једном тражимо од градоначелника да се за неистините информације извини пре свега Демократској странци, а и грађанима Краљева и Србије, и да се то више никада не понови. Исти случај је са „Фабриком вагона“ која је продата 2006. године у периоду владе са Војиславом Коштуницом као премијером. Тада је фабрику купила фирма „Азов импекс“ из Урајине која је направила дар мар, па ни до данас људима из „Фабрике вагона“ нису исплаћене плате. Садашња влада је 2015. године увела стечај и у једној и у другој фабрици, од уласка Српске напредне странке у комбинацију са привредом тамо данас ради

стотинак радника, а 2017. је почела распродаја имовине „Фабрике вагона“. Хтели смо још једном да упозоримо владајућу коалицију у Краљеву да се не служе неистинама и да дамо информацију да Демократска странка није учествовала у приватизацији великих система у Краљеву – каже Митровић. Демократе сматрају да је по доласку напредњака на власт 2012. године пропушена историјска шанса да „Магнохром“ добије новог власника који ће покренути производњу. Уверење се заснива на ставу да је почетком исте године Демократска странка направила предуговор са аустријско-немачком компанијом РХИ, која се сматра највећом на свету у овој области производње, а да је представницима нове власти преостало једино да распишу тендер. Како он није расписан ни то-

ком три наредне године купац, који је исказао жељу да уложи 36 милиона евра у производњу и активирање рудника на Златибору, са процењеним резервама за експлоатацију током наредних тридесет година, је одустао и определио се за компанију у Норвешкој која се бави производњом синтер махнезита из морске воде. Демократе изражавају резерву према најновијој продаји делова „Магнохрома“ понајвише што није приватизовна базна фабрика за производњу синтер магнезита, јер није било заинтересованих. Спорном се сматра и приватизација погона за производњу тером и смолом везаних опека због дуга који има купац што повећава страх од могућности за покретање производње, поготово ако она зависи од производње синтер магнезита. Т. Радовановић

Србија и Европска унија: Политички и економски односи

МАГАЗИН

1.4.2018.

ПАД ДЕМОКРАТС

СКИХ ВРЕДНОСТИ

- Значајнијим од доношења прописа, и њиховог усклађивања са нормама Европске уније, сматра се примена у пракси. - Европска комисија указује на пад демократских вредности у региону и јачање ауторитарних режима. - Државе кроз корупцију, приватне интересе и друге облике злоупотребе служе одабранима. - Питање безбедности се сматра изузетно важним у односима Европске уније и региона, а посебно значајним проблем криминала, тероризма, илегалних миграција и други. - Највећи део хероина се на тржиште земаља Западне Европе допрема Балканском рутом, традиционалним путем који од Авганистана и Ирана преко Турске и Албаније води према Србији и даље. - Кријумчарске мреже и фаслификована документа донели зараду између 4,7 и 5,7 милијарди евра, што се приближава вредности тржишта дроге

1.4.2018.

МАГАЗИН

Иако су преговори за пријем Србије у пуноправно чланство Европске уније отпочели 21. јануара 2014. године, од када се мери колико је земља напредовала у том процесу, и даље су присутне бројне недоумице које отежавају да се створи права слика о тренутном стању и даљој перспективи. Податак да је 2025. година званично оцењена индикативном потврђује да много пре тог рока треба у потпуности ускладити правни систем са одговарајућим у Европској унији и извршити одговарајуће промене у уставу. Значајнијим од доношења прописа, и њиховог усклађивања са нормама Европске уније, сматра се примена у пракси, а шта је до сада остварено у приступним преговорима, и који су даљи кораци потребни за затварање преговарачких поглавља, да ли је Европска унија спољнополитичко или унутрашње питање Србије, шта говоре економски показатељи о односима са Европском унијом и какве су перспек-

тиве, само су нека од питања на дебати одржаној у Краљеву у оквиру серије догађаја које организују Европски покрет у Србији и Факултет политичких наука. Дебате се, у оквиру пројекта „Европа за мене“ који подржава Делегација Европске уније, одржавају у 17 градова са идејом да се у јавности покрену разговори на теме значајне за Србију у процесу европских интеграција, а грађанима пруже проверене и корисне информације. Тема „Србија и Европска унија: Политички и економски односи“ окупила је недавно у просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ еминентна имена и добре познаваоце ове области међу којима су генерална секретарка Европског покрета у Србији, и некада потпредседница Владе Србије задужена за европске интеграције, Сузана Грубјешић, некадашња директорка Канцеларије за европске интеграције професорка Факултета политичких наука др Маја Ко-

вачевић и председник Истраживачког форума Европског покрета у Србији, и бивши помоћник директора Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије др Владимир Међак. Посебно значајном у процесу приступања сматра се борба против корупције и организованог криминала, а на питање шта је на том плану урадила Србија а шта земље региона, и зашто је то битно у односима са Европском унијом настојала је да докаже др Ковачевић. Стратегија о проширењу на Западни Балкан коју је Европска комисија објавила 6. фебруара ове године у први план ставља чињеницу о паду демократских вредности у региону. То се сматра својеврсним парадоксом у сукобу са чињеницом да долази пуних осамнаест година након што је земљама са овог простора отворена могућност за пријем у пуноправно чланство. Међународне организације које деценијама уназад мере индексе де-

мократичности бележиле су пораст у свим земљама региона, код једних спорије а других брже, а онда је оцењено присуство назадовања због чега се све више отворено говори о јачању ауторитарних режима. У извештају Европске комисије за 2016. отворено се каже да готово све земље у региону показују већи или мањи степен заробљености државе која служи у сврху одабраних кроз корупцију, кроз приватне интересе и друге облике злоупотребе. У таквим околностима оправдано се поставља питање зашто је тако сложен однос Европске уније и региона Западни Балкан који се сматра значајним из више разлога, најављене потребе проширења и уверење да је најближи па, ако негде треба да постигне успех у преображају друштва то би, због историјских веза, морао да буде овај регион. Све је чвршће уверење да су разлози за пад демократских вредности

бројни, од наслеђа комунизма и раскида са прошлошћу до недовршене транзиције и половичних реформи. Кочницу су представљали ратови после којих је требало сачувати стабилност, а потом бројне кризе које су повећавале опасност од поновног избијања сукоба. Дебата потврђује како је Европској унији увек било важно да очува стабилност у региону, а препреке су чинили разлаз Србије и Црне Горе, питање референдума и Косова, очување Босне и Херцеговине и многа друга питања која су се тицала уставних решења и државних статуса, а сва била у уској вези са безбедношћу. Питање безбедности се и даље сматра изузетно важним у односима Европске уније и региона, а посебно значајним проблем криминала, тероризма, илегалних миграција и других која, посматрана појединачно, не дају довољно јасну слику о свеукупности ситуације. Према подацима европских институција највећи део хероина се на тржи-

ште земаља Западне Европе допрема Балканском рутом, традиционалним путем који од Авганистана и Ирана преко Турске и Албаније води према Србији и даље. - Процењује се да овом рутом годишње прође 60 до 65 тона хероина, а да само трговци у региону, који посредују у шверцу, зараде отприлике 1,7 милијарди евра. Албанија је постала главни извозник марихуане у земље Европске уније, а с обзиром да је близу, и да је лакше прећи кратак пут до Европске уније, ту се повећава мотивација за производњу. Значајан облик организованог криминала у региону је трговина белим робљем, женама и децом. Иако подаци варирају, а разне организације имају различите податке, што је нормално кад се говори о илегалним активностима, процењује се да преко региона око 120 хиљада жена и деце годишње буде продато у земљама Европске уније, а међусобно умрежен криминал одви-

1.4.2018.

МАГАЗИН

Др Маја Ковачевић

ја се преко овог дела Европе. Сведоци смо колико је људи пролазило овуда у време мигрантске кризе, а процењује се да су сви они бар делом пута користили услуге оних који се зову кријумчари људи. На то се надовезује велики бизнис који се развио, а то је фалсификовање докумената па сви који не добију азил, или буду одбијени, покушавају уз помоћ лажних дозвола да остану у неким земљама. Европски криминал се укључио и у овај део посла, па се процењује да је налет ка земљама чланицама Европске уније у 2015. години, кроз кријумчарске мреже и фаслификована документа, на црном тржишту донео зараду између 4,7 и 5,7 милијарди евра, што се приближава вредности тржишта дроге – каже др Ковачевић. Ма колико да нема званичне потврде, а не треба је ни очекивати у области криминала, и подаци о проценама указују на развој веома значајног бизниса. Иако у том контексту Србија и нема посебно значајну улогу кључним се сматра питање способности оснаживања домаћих институција да се ефикасно боре против организованог криминала. Зато се током преговора о пријему у равноправно чланство у Европској унији за Србију се кључним сматра тренутни положај на путу јачања институција. У више наврата је, из различитих средина, долазила потврда потребе правне сигурности, што потврђује и извештај Европске комисије, а битним критеријумом о испуњености услова за инвестирање оцењено је ефикасно судство. Извештај Европске комисије из 2016. године потврђује да је врло критична према положају судства у Србији, не само оног који се бави корупцијом и организованим криминалом. Овакав закључак темељи се на ставу да је у 2015. години у Србији било милион и сто хиљада нерешених судских процеса, или две стотине хиљада више него годину дана раније. Ако се има у виду број од само седам милиона становника, и чињеница да највећи број њих није предмет било ког судаског спора, онда се број нерешених судских предмета сматра превеликим

за стандарде Европске уније. Ситуацију у овој области додатно усложњава питање независност судства, и начин избора судија због кога се тражи уставна реформа, па је јасније зашто питање независности судства остаје отворено. - Комисија констатује да постоје превелика овлашћења председника судова што у пракси омогућава да се, иако постоји начело случајног додељивања предмета, коришћењем овлашћења додељују овом или оном судији. Европска комисија је врло критична према стању у правосуђу, али и стању у полицији, па стално истиче потребу постојања система напредовања заснованог на заслугама и способности, а да буде потпуно одвојено од било каквог политичког утицаја. Издвајам судство и полицију, а критике које се односе на судове односе се и на тужилаштво, јер велика овлашћења јавних тужилаца могу знатно да утичу на то како ће се водити истраге. Тужилаштво, судство и полиција треба да чине троугао снажних институција које ће се борити против организованог криминала. Доста критика везано је за резултате који се постижу у борби против организованог криминала. Према извештају међународне организације Transparency internaWonal за 2014. годину, која деценијама уназад прати у којој мери су бројни политички системи у свету отворени за корупцију и злоупотребе, у Србији се годишње око пет милијарди долара креће илегалним токовима, било да је то новац од криминала, корупције или избегавања плаћања пореза – каже др Ковачевић. Недавни извештај Савета Европе, и његове организације која се бави прањем новца, указује на начине на који се држава бори против ове појаве. Извештај о Србији потврђује како је потребно много тога променити како би се ефекти ове девијантне појаве свели на најмању могућу меру и указује да су најчешћи облици прања новца офшор компаније, електронска плаћања и други. Уједно се поставља питање да ли Србија има довољно капацитета за ефикасну борбу против прања новца,

кад се зна о коликој се колични ради. У процесу преговорања посебна пажња се поклања поглављима 23 и 24 која треба да потврде колико је грађанима значајно да имају што боље и квалитетније институције. Дебата под називом „Србија и Европска унија: Политички и економски односи“ потврђује да управо њима највише иде у прилог то што Европска унија детаљно анализира стање институција у овим областима и стално упућује препоруке и нове захтеве. - Европска комисија је врло детаљна па, везано за трговину људима, поставља питање шта сте радили по тим питањима и које надлежан, а ако немате довољно развијен институционални капацитет дајте план како ћете то урадити. Србија онда предвиди стратегију како ће постићи циљ, и предвиди акциони план, јер Европска унија тражи конкретне податке, рокове и плански оквир када то мислите да достигнете, па сваки пут проверава да ли је то урађено или није. То нас нагони да будемо ефикаснији у решавању питања трговине људима, прања новца, борбе против тероризма и високотехнолошког криминала, као области коју треба да развијамо. Иако Србија није извор нестабилности у том смислу борба против тероризма је данас незаобилазан део остваривања регионалне и стабилности Европске уније и зато је јако важна. Нама као грађнима то иде у прилог, јер нас Европска унија мотивише да будемо много ефикаснији па је Србија, користећи методологију Европола, усвојила прву стратегију процене стања организованог криминала – каже др Ковачевић. Иако су сви ови процеси дуготрајни и спори сматрају се сигурним начином за приближавање уређенијем и снажнијем систему који треба да допринесе безбедности читавог региона, и Европске уније, а што је још важније и безбедности у оквиру земље, а то је порука једног од седамнаест скупова широм Србије који су организовали Европски покрет у Србији и Факултет политичких наука. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

1.4.2018.

Позитивни резултати сајмова запошљавања

ПРВИ ЕФЕКТИ ЗА - Сајам запошљавања оцењен као место које треба да пружи нову наду, нову шансу и нову могућност свима који у овом тренутку траже запослење или нове раднике. - За мере активне политике запошљавања издвојено 3,65 милијарди динара, што је више него прошле године. - Запошљавању и професионалној рехабилитацији особа са инвалидитетом намењено 550 милиона динара. - Око 25 посто незапослених лица која су учествовала на сајмовима запошљавања убрзо се запослило код послодаваца са којима су остварили контакте. – Од почетка године послодавци на сајмовима понудили преко 5.500 нових радних места, у Краљеву три стотине

одинама уназад запошљавање је најзначајнија тема за све који завршавају школе али и оне који су, из различиих разлога, остали без посла или пожелели да га промене. У проналажењу начина да успостави контакт између послодаваца и оних који траже посао Национална служба за запошљавање је, поред свих осталих видова, прилику за то видела и у сајмовима запошљавања који се сваке године одржавају на територији готово свих значајнијих локалних самоуправа у земљи. Сајмови запошљавања замишљени су као прилика за директан контакт са већим бројем послодаваца који имају

потребу за запошљавањем радника одређене струке и разговоре током којих се свакоме пружа прилика да представи професионалне карактеристике, остави утисак, уђе у ужи избор кандидата или на лицу места договори услове запошљавања. Свакоме ко тражи посао пружа се могућност да лично преда пријаву за запослење, и радну биографију, за већи број слободних послова према властитом избору, али и да сазна важне податке о фирми у којој конкурише, условима рада, заради коју може очекивати и могућностима за напредовање. Ова идеја је наишла на плодно тло и у Краљеву где се показала добрим

начином за успостављање баланса између понуде и потражње радних места, а последњи је одржан половином минуле недеље у Дому Војске Србије. Много пре званичног отварања тачно у подне велики број оних који, дуже или краће, траже посао окупио се испред на Тргу Светог Саве са жељом да пронађе себе у неком од више стотина понуђених радних места. Краљевачки Сајам запошљавања оцењен је и као место које треба да пружи нову наду, нову шансу и нову могућност свима који у овом тренутку траже запослење или нове раднике. Обраћајући се присутнима државни секретар у Министарству за рад, за-

Фото: М. Радовановић

МЕСЕЦ ИЛИ ДВА

МАГАЗИН

1.4.2018.

пошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић указао је на чињеницу да је министарство, у политици коју реализује током ове године, одредило смернице и правце у којима ће се кретати и, у садејству са Националном службом за запошљавање, покушати да реализује до краја године. - Треба истаћи да смо у 2018. години за мере активне политике запошљавања издвојили пуних 3,65 милијарди динара, што је више него прошле године, а у мере активне политике запошљавања и професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом 550 милиона динара. Очекујемо да се у току године укључи око 132.200 незпослених лица, а мере које предузима Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања иду у правцу смањења броја незапослених на тржишту Србије – поручио је Нерић уз очекивање да ће ефекти сајма бити видљиви у току наредних месец два дана. Да манифестације овакве врсте имају смисла потврђује и директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић уз подсећање да су

добра прилика за тестирање програма активне политике запошљавања. Анализа ефеката из прошле године, и ранијих, показује готово истоветне резултате и потврђује да се око 25 посто незапослених лица која су учествовала на сајмовима убрзо запослило код послодаваца са којима су остварили контакте. Прошле године је широм Србије одржано око седамдесет сајмова за запошљавање којима је приступило преко шездесет хиљада незапослених лица. - Желимо да све незапослене убедимо да изађу из својих кућа, да остваре контакт са послодавцима и провере степен своје запосливости, а то се дешава на сајмовима. Преко две хиљаде послодаваца је у 2017. години, само на сајмовима запошљавања, понудило близу 15 хиљада радних места и близу 15 хиљада људи који су учествовали на сајмовима се запослило, а то нам даје за право да сајмове организујемо и у 2018. Имамо динамичан план, ту ћемо сучељавати понуду и тражњу на тржишту рада које у последње време има пуни смисао зато што су послодавци од почетка ове го-

дине на сајмовима понудили преко 5.500 нових радних места. Ево и овде данас послодавци нуде незапосленим лицима близу 300 радних места, па ову меру треба да наставимо, да помажемо послодавцу и укључујемо све актере на тржишту рада због чега нам је важна сарадња и са локалним самоуправама и са послодавцима – каже Мартиновић. Поред средстава која је као подстицај запошљавању обезбедила Национална служба за запошљавање око пет и по милиона евра очекују се из програма Европске уније и 500 милиона динара које су локалне самоуправе у Србији планирале за спровођење локалних акционих планова запошљавања. У Националној служби за запошљавање значајном сматрају потребу да послодавци благовремено буду обавештени о мерама које су тренутно актуелне и да се пријаве за најадекватнију, али и да незапослена лица код саветника за запошљавање искажу интересовање како би се подударност понуде и потражње довела на највиши ниво. Податак да велики број послодава-

ца не успева да задовољи потребе за радном снагом повод је да ова година буде посвећена додатним програмима образовања, обуке и преквалификације. Основ за такав став лежи у чињеници да у великој армији незапослених са евиденције Националне службе за запошљавање нема специјалности које одговарају слободним радним местима. - Зато је важно да подижемо степен запошљивости свих оних који траже посао, да људи који су на нашој евиденцији искористе све подстицаје које нудимо да подигну ниво својих знања и вештина и да на тај начин задовољимо све потребе привреде, јер не желимо да нам радна снага одлази у иностранство. Имамо заиста адекватну понуду од послодаваца који долазе са стране, и од наших послодаваца, и мислим да за све оне који улажу у себе може да буде места на тржишту рада у Србији – каже Мартиновић. Сајам запошавања је место на коме се свима који траже посао у складу са образовањем, или раднике, пружа могућност да на најбољи начин задовоље исказане потребе. Доказ су претходни

сајмови запошљавања који су потврдили запошљавање незпослених у року од месец или два након исказане жеље да ступе у радни однос. У локалној самоуправи верују да је баш ово један од главних разлога што је током проошле године број незапослених на евиденцији краљевачке филијале Националне службе зазапошљавање смањен за хиљаду, а незапосленост за десет одсто. Буџетом града за ову годину мерама активне политике запошљавања намењено је дванаест милиона динара како би се, удруживањем са онима која је обезбедила Национална служба за запошљавање, смањио број незапослених лица у Краљеву. Интензивније запошљавање током ове, и наредне, године очекује се након реализације две велике инвестиције када се очекује отварање неколико хиљада нових радних места. То потврђује и представник турске фирме „Еуротај“ Бурак Карасиан најавом да ће под крововима погона некадашњег „Аутотранспорта“ посла бити за две и по хиљаде радника. После фабрика у Алжиру и Египту „Тајап група“ долази у Србију, а први корак након

регистрације фирме је обука радника. Првих 250 ће већ у мају ове године у тренинг центру бити оспособљени за различите операције у ланцу производње панталона и шорцева од џинса, а колико је интересовање за рад у овој фабрици најбоље потврђује податак да је већ у првом сату сајма број пријава премашио тренутне потребе. До почетка рада тренинг центра предстоји провера података које су у пријави навели заинтересовани радници од којих ће бити одабрани најбољи за почетак производње у октобру ове године. Карасиан потврђује да је више од годину дана трајала провера свих елемената од којих зависи успешна производња, од повољне локације за производне погоне до квалификационе структуре запослених, а није без значаја био ни податак о великом броју незапослених са ових простора. Сајам запошљавања се још једном показао као основни индикатор стања на тржишту рада, а организатори, послодавци и они који су се пријавили за посао прве ефекте очекују већ за месец или два. Т. Радовановић

Иницијатива Националне алијансе за локални економски развој

МАГАЗИН

1.4.2018.

СПОРАЗУМ О ПРИЗ

- Признање прекршаја значајно ће смањити трајање и трошкове прекршајног поступка, инспектори неће морати да долазе на бројна рочишта, а видеће резултате свог рада на откривању прекршаја. - Судови растерећени већег броја предмета. - Предузетници и фирме ако направе пропуст који представља прекршај, поред нижих новчаних казни моћи ће са инспекцијом да се споразумеју да им се не изрекне заштитна мера као што је забрана обављања делатности. - Увођење споразума има потенцијал да значајно унапреди судство, учини пословно окружење транспарентнијим и смањи обим сиве економије напређење инспекцијског надзора сузиће простор нерегистрованим субјектима, предузетницима и фирмама који послују у сивој зони да избегну откривање и санкционисање, а начин да умањеказнубићезакључивањеспоразума опризнањупрекршаја. Споразумсетренутно примењује код прекршаја у саобраћају, где је дао веома добре резултате, а на иницијативу Националне алијансе за локални економски развој ускоро ће заживети у областима трговине и радних односа.

Надругојрадионицизаприменуспоразумаопризнањупрекршајаизобластипод надзором инспекција саветник за регулаторна питања и инспекцијски надзор у Националној алијанси Милан Стефановић потврдио је очекивање да ће признање прекршајазначајносмањититрајањеитрошкове прекршајног поступка због чега се сматракориснимзасветристране. Како инспектори неће морати да долазе на бројна рочишта, а видеће резултате свог рада на откривању прекршаја, судови ће бити рас-

терећенивећегбројапредмета. У исто време појединци, предузетници и фирме ако направепропусткојипредстављапрекршај, поред нижих новчаних казни моћи ће са инспекцијом да се споразумеју да им се не изрекне заштитна мера као што је забрана обављања делатности. Наскупуодржаном у четвртак у Београду представљенесу општеипосебнесмернице за примену споразума о признању прекршаја, које је Национална алијанса за локални економски развој припремила у

ЗНАЊУ ПРЕКРШАЈА оквиру пројекта „Унапређење капацитета инспекција, прекршајних судова и привреде“. Он се реализује у сарадњи са Тржишном инспекцијом и Инспекторатом за рад, а уз подршку МАТРА Фонда за регионално партнерство Краљевине Холандије. Виши саветник у амбасади Холандије ОливерШаров оцењује да успехове земље почива на „полдер моделу“, консензусу свихрелевантнихстранауциљурешавања комплексних проблема, и подсећа да присуствопредставникапривреде, инспекција исудована радионици указујеназначајове иницијативе због уверења да дијалогоувођењу споразума има потенцијал да значајно унапреди судство, учини пословно окружење транспарентнијим и смањи обим сиве економије. Могућност закључења споразума о признању кривице пружа се појединцима, предузетницима и фирмама за прекршаје код којих је могуће отклонити последице пословањамимопрописа, акоотклонепоследицеилиуколиконисунинаступиле. Таква могућност није предвиђена за оне који суометалиинспектореуконтроли, нисупоступили по мерама које им је изрекла инспекција и када је за прекршај прописана фиксна новчана казна, јер се тада издаје

прекршајни налог. На износ казне утицаће висина штете, вредност и количина робе којасепрометујемимопрописа, бројзапослених или купаца који су оштећени, као и чињеницадалијепрекршајнаправљенпрви пут, или је поновљен. Изречена санкција може бити нижа у односу на износе које прописују закони о раду и трговини, сем за тешкепрекршаје, али немањаодминимума из Закона о прекршајима који прдвиђа пет хиљада динара за физичка лица, десет за предузетнике и педесет за предузећа. Да би се избегло изрицање различитих казни за иста дела смерницама је предложенјединственисистемкажњавања, коришћењем табела са утврђеним критеријумимаиизносима. Тако би за ангажовањерадниканацрно, почетнаказназа фирмукојајепрвипутоткривена, износила 150 хиљада динара по раднику и увећавала се по 100 хиљада за сваких пет непријављених запослених. Предвиђен износ максималне казне ограничен је на два милионадинара, а истимоделбиобипримењен и код неисплаћивања зарада. Почетна казна за физичко лице које би први пут било затечено да продаје робу, или пружа услуге, као нерегистровани субјект, износилаби сто хиљададинараимо-

гла би да буде увећана до 145 хиљада у зависности од вредности затечене робе, од 120 до 195 хиљада ако је поновљен прекршај и од 150 до 250 уколико је прекршај учинио вишеструкиповратникупродајина црно. Закључивање споразума моћи ће да предложе и инспектор и окривљени, а висине казни ће се на јасан, прецизан и једнак начин утврђивати према смерницама, које ће бити објављене и доступне. Да би поступак био приведен крају неопходно је да прекршилац закона потпише признање и споразум о врсти и висини санкције. Коначну реч даће суд који споразум може и да одбије, а на одлуку којом прихвата споразум ни инспекција ни окривљено лице немају право жалбе. Пројектом„Унапређењекапацитетаинспекција, прекршајних судова и привреде“ предвиђено је увођење споразума о признању кривице за прекршаје у надлежностиТржишнеинспекцијеиИнспекторатаза рад, а уколико нови модел обезбеди економичност и ефикасност поступка, извесност и правичност кажњавања, могуће га је проширити и на друге инспекције. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

У сусрет сезони брања трешања

МАГАЗИН

1.4.2018.

НАГОВЕШТАЈ ДОБРОГ РОДА

- На пет хектара породичног имања у Дедевцима три хиљаде стабала трешања. – Од почетних петнаест стабала пре две деценије до највеће плантаже трешања у овом крају. – Средствима којима локална самоуправа подстиче развој пољопривреде прошле године још један хектар под трешњама. - Поред новијих сорти на имању у Дедевцима је и аутохтона ситног плода која је у последње две године била зрела на почетку последње недеље априла. - Кад наиђу обилне кише, које су се показале као највећи непријатељ ове врсте воћа у време бербе, у току једног дана може да пропадне и по неколико тона. – Због различитих сорти трешања брање је од почетка маја продужено до последњих дана јуна. – Највећи произвођач трешања у краљевачком крају годишње убере и до двадесет тона овог воћа

Ацо Мајсторовић

а присојном делу источних падина планине Јелице, у окружењу села Роћевића, Пекчанице, Ласца и Буковице, угнездили су се Дедевци. И поред тога што се налази на брдовитом терену земљиште је плодно, па је петина од укупно 705 хектара под воћњацима. Како се насеље не помиње ни у једном турском попису из петнаестог и шеснаестог века, закључује се да је настало касније, у седамнаестом или почетком осамнаестог, у време великих демографских промена. На старим аустријским картама из 1783. године насеље је уписано као Дедоевтзе, а из протокола прихода чибучких за 1822. види се да су Дедевци имали само петнаест домаћинстава. Сматра се да су име насеља пренели досељеници из предела планина Чичовице и Мокре Горе у Ибарском Колашину, где такође постоји насеље са истим именом– Дедоевци, као што се и овде звало у ранијем периоду. Читав крај је од вајкада био познат по вредним воћарима чији су потомци, применом нових метода у гајењу, производњу различитих сорти подигли на знатно виши ниво. Један од њих је Ацо Мајсто-

МАГАЗИН

1.4.2018.

ровић на широком простору познат по трешњама које чине доминантни део воћарске производње, о чему сведочи око три хиљаде стабала уредно распоређених на пет хектара породичног имања. Наследио га је од оца Ранимира, у овом крају познатијег као Мико, и деде Радојице који су се, док су могли, бавили екстензивним воћарством ограниченим применом одговарајућег начина обраде земљишта и примене агротехничких мера. У потрази за тржиштем, довољно спремним да прихвати количину и квалитет производа који су могли да понуде, стигли су до јадранског приморја на широком појасу хрватске и црногорске обале на коме су пласирали већином аутохтоне сорте крушака и јабука које су добро пролазиле на не превише пробирљивом тржишту. Први контакт са новим технологијама седамдесетих година прошлог века, почетак примене орезивања, употреба нових сортимената и пестицида допринео је да производња буде подигнута на виши ниво који Мајсторовић настоји да одржи и унапреди.

Одлучујућим да се определи за воћарство деведесетих година су се показале неуспешне студије ветерине у Београду и податак да је наследио мању количину аутохтоних сорти које су касније сукцесивно замењиване новим. Све до тог периода рад у овој области сводио се на припомоћ родитељима, најчешће као физички радник, без икакве идеје о томе да би гајење воћа могло да буде примарно занимање. Иако је читав овај крај од давнина био познат по различитим врстама квалитетног воћа најмање су биле заступљене трешње, а и оне које су са овог простора стизале на тржиште биле су ситног рода, недовољно транспортабилне и чврсте конзистенције, па су могле да прођу само на домаћем тржишту. Све ово јачало је жељу за оријентацију на производњу квалитетнијих сорти које последњих година представљају главни извор прихода. - Почео сам да се распитујем код пријатеља, ступио сам у контакт са појединим професорима у Земуну и Институту за воћарство у Чачку па сам, што легалним што нелегалним путем, долазио у

посед тих нових сорти. Већина сорти које поседујем су заштићене, и лиценциране, тако да њихово размножавање не би било могуће на нашем тржишту. Оне се ипак пренесу разноразним каналима и код нас омасови производња која је јако скупа, јер се не може гајити као заштићена робна марка – признаје Мајсторовић. На опредељење да се бави производњом трешње која није превише заступљена у овим крајевима утицали су бројни фактори, између осталих и чињеница да не захтева примену велике количине пестицида као друге врсте јабучастог воћа. Како сазрева много раније од осталог воћа пре него буде спремна за тржиште довољна су и два прскања, код сорти које стижу касније највише пет, што за разлику од других којима је потребно и до двадесет представља значајну уштеду у времену и трошковима материјала. Битном ставком због које је највећи број воћара са овог подручја избегавао гајење трешања огледа се у потреби улагање доста физичког рада, посебно у време бербе кад је, због ситног плода, неопходно обезбедити велики број бе-

рача. Један од разлога је дуг јувенилни стадијум, и време потребно да трешња уђе у родност, па се први род може очекивати у четвртој години, а неки значајнији тек од пете или шесте. Воћаре одбија и чињеница о постојању велике опасности у комерцијалном гајењу од пуцања плода у време бербе, што се у најнегативнијем смислу потврдило у пролеће 2014. године кад су, на широком простору око Краљева, катастрофалне поплаве угрозиле бројне пољопривредне културе. Искусном воћару не може да промакне чињеница да кад наиђу обилне кише, које су се показале као највећи непријатељ ове врсте воћа у време бербе, у току једног дана може да пропадне и по неколико тона. Управо то је један од разлога због којих је селекција усмерена на стварање сорти отпорнијих на ову врсту метеоролошких утицаја, па се и Мајсторовић последњих година оријентисао на оне које имају већу чврстину плода отпорнију на пуцање. Пре скоро пуне две деценије, далеке 1999. године, засађено је првих петнаест стабала, да би наредних површине под трешњама порасле на неколико стотина

и више, а током ове године бесповратним средствима којима локална самоуправа помаже развој пољопривреде никао је нови засада на површини од једног хектара. Иако износ додељених средстава није довољан за набаку изузетно скупог садног материјала помоћ се сматра значајном у ситуацији кад производњу поскупљују различити фактори. У време кад се очекује да трешња покаже пуну родност одгајивачи страхују од опасности какву је прошле године донео касни априлски мраз који је на парцелама у нижим деловима Дедеваца, посебно оним ближе потоку, допринео да штета буде стопроцентана, док је у другим преполовио род. Парцеле на вишим подручјима боље су поднеле мраз који је род трешње проредио до мере која је нешто касније показао позитивне резултате који се огледају у чињеници да су, због мање понуде, порасле цене па је штета донекле компензована. - Трешње су биле непосредно у прецветавању, буквално у најосетљивијој фази кад је плод саздан од 99 посто воде, па су и мале температуре испод нуле катастрофалне а прошле године су биле

МАГАЗИН 1.4.2018.

значајно испод нуле. Штета је достигла износ од пар десетина хиљада евра, али донекле је компензована јер је, због мање количине, било потребно ангажовање мање радника за брање, мање трошкова за амбалажу, па је губитак сведен на подношљиву меру – каже Мајсторовић на чијем имању, поред традиционалних, има и нових сорти трешања. Свака од њих има различит период зрења па је и брање од почетка маја продужено до последњих дана јуна. Мајсторовић потврђује да период сазревања зависи и од изложености сунцу, па до тржишта прве стигну ране сорте са екстремно јужне експозиције код којих цветање почиње у априлу, а брање у првој декади маја. Поред новијих сорти на имању у Дедевцима је и аутотрона ситног плода која је у последње две године била зрела на почетку последње недеље априла, што је произвођачима добар показатељ да се клима озбиљно мења. У таквим околностима није необично да трешња, и поред јаког мраза половином месеца, буде убрана већ последњих дана априла. Податак да нико на овом простору нема толико засада трешње показао се повољним у време брања кад је неопходно обезбедити довољан број радника. Кад год су у ситуацији у помоћ прискачу комшије да би касније, кад стигне и друго воће које утиче на дефицит радне снаге, произвођачи били принуђени да се на различите начине сналазе како би обезбедили довољан број берача. И док воћари из чачанског краја ангажују раднике са југа Србије, из Румуније и Бугарске, у Дедевцима се претежно ослањају на домаће снаге. Са пристизањем већих количина и на имању Мајсторовића се повећава број радника па, од почетних пет, може да нарасте до двадесетак дневно што води ка потреби да се обезбеде средства за исплату неколико стотина дневница. Највећа количина трешања из Дедеваца пласира се на унуташњем тржишту, а традиционални купци долазе са подручја Ужица и Краљева. - Са купцима из тих места имам дугогодишњу и изузетниу сарадњу, надам се

на обострано задовољство, па се на пијац само спорадично пласирају мање количине. У годинама кад постоји потражња на руском тржишту, и оправдање у цени превоза, трешње допремим до Тополе пошто откупљивачи у нашем крају углавном не раде са овом врстом воћа, баш из разлога што га има мало. За сада немам проблем са пласманом зато што сам се, количинама и квалитетом, изборио за веома пристојне цене, а по сазнањима које имам највећи сам произвођач трешања на територији града Краљева. Како све засађене трешње нису у роду, годишњи принос се креће око двадесет тона са тенденцијом сталног пораста. Ово је класична комерцијална производња на отвореном простору јер нисмо у ситуацији да, као „Делта аграр“ у Зајечару, подижемо нове засаде на великим површинама са противградном мрежом и фолијом против кише, чак и мрежом против крупних инсеката чиме се смањује потреба и за прскањем. Трошкови такве производње достижу око сто хиљада евра по хектару што је превише за било ког другог произвођача у Србији, због чега смо принуђени на класичну производњу, па шта нам буде – каже Мајсторовић. И поред могућности складиштења у хладњачи Мајсторовић не прибегава овом начину чувања трешања иако је пре десетак година набавио највећи део опреме за изградњу једне мањег капацитета, а разлог лежи у чињеници да има обезбеђено тржиште спремно да апсорбује све количине које произведе. Главни проблем сваког пољопривредног произвођача на почетку нове сезоне представљају откупне цене које, кад је упитању трешња, знатно варирају. Тако су прошле године на почетку сезоне брања, и пред сам крај, достизале и 250 динара по килограму, а у време највеће понуде између 100 и 150. Како у околини Краљева нема довољно произвођача способних да задовоље потребе тржишта трешња углавном стиже са простора Смедерева, најчешће она која није прошла селекцију за руско тржиште. Модерна воћарска производња подразумева и ангажовање потребне механизације а Мајсторовић, као и сваки

озбиљан произвођач, настоји да, колико то могућности дозвољавају, прати светске трендове па, каже, има највећи део онога што је потребно за ову врсту производње. Субвенција Мнистарства пољопривреде помогла је да током прошле године купи нов трактор ниске силуете, са погоном на свим точковима, што је веома битно за пролазак између биљака које имају већи хабитус од јабуке па може да буде орезана и без потребе за тако специјализованим возилом. Да гајење воћа захтева доста рада у дужем временском периоду потврђују већ прве активности у пролеће кад, након фрезирања, третирањем тоталним хербицидима треба спречити развој корова. Поред трешања на породичном имању има крушака, вишања и нешто јабука намењених претежно руском тржишту, док се остатак пласира преко краљевачких велепродаја, а један део преради у воћне ракије за сопствене потребе. Сваке године се на тржишту пласира целокупна производња, а велики део остварене зараде потроши на ђубриво, заштитна средства, гориво, амбалажу, ангажовану радну снагу и друго. Иако цветни потенцијал ове године наговештава изузетан род тешко је прогнозирати како ће се трешња понашати до краја сезоне брања. И поред констатације да су воћари овог краја углавном задовољни проблем и даље представља неодговарајућа, могло би се раћи катастрофална, путна инфраструктура, због чега се честе сугестије упућују на адресу градских челника. У време кад пољопривредна производња добија на значају, а извоз воћа све више утиче на повећање девизних резерви, готово невероватно делује податак да пут према Дедевцима није квалитетније насут више од две деценије. Текуће одржавање није на нивоу какав заслужују воћари овог краја који тим путем на различита тржишта пласирају више хиљада тона различитог воћа. Још проблематичнијим сматра се податак да и купци нерадо долазе у овај крај па су воћари, каже Мајсторовић, принуђени да се сналазе како ко зна и уме. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

1.4.2018.

Војска Краљевине Србије (6)

КУМАНОВС - Кумановска битка је добијена захваљујући крајњем пожртвовању српских трупа и нижих старешина, командира водова и чета, и команданата батаљона, посебно код Дунавске дивизије првог позива која је поднела највећи терет и претрпела велике губитке. - Велика победа код Куманова била је прва српска победа у Првом балканском рату која је означила скори крај турске владавине на Балкану. - Српска војска је после више од пет стотина година овладала Старом Србијом и страдалним Косовом, а после Кумановске битке ушла у Скопље, престоницу Душановог царства из 14. века. - Кумановска битка је била одлучујући фактор у исходу рата у Јужној Србији и Вардарској Македонији

СКА БИТКА рва српска армија је 22. октобра 1912. године посела положаје у следећем распореду: на левом армијском крилу, у рејону села Нагоричане, Дунавска дивизија првог позива у центру борбеног распореда, степеном уназад у односу на крила, у рејону села Сушева Дринска дивизија првог позива, а на десном армијском крилу, у рејону села Табановци, Моравска дивизија првог позива. У другом ешалону биле су Дунавска и Тимочка дивизија другог позива, Коњичка дивизија налазила се иза Дунавске дивизије првог позива, а на крајњем левом крилу, на коси Сртевица, четнички одред капетана Војина Поповића.

Војишна просторија око Куманова, предео на излазу из теснаца који чине планине Скопска Црна Гора и Козјак, имао је велики стратегијски значај јер би, овладавањем кумановском висијом српска војска изашла из тешко проходног брдског земљишта и спустила се у питомо Нагоричанско поље. Врховна команда је планирала да се Прва армија задржи на положајима северно од Куманова у току 23. октобра, како би ступила у додир са Трећом армијом, а затим наставила наступање ка Овчем пољу где се очекивала битка са главнином турских снага. Команда Прве армије је водила рачуна да на достигнутој линији поседне објекте погодне за одбрану и

истовремено положаје који ће јој омогућити даље несметано наступање. Према топографском склопу бојишта, армија је на свом левом крилу и центру била у повољнијем положају од Турака, јер је посела положаје који су доминирали околином. На десном крилу, северно од Куманова, Турци су држали јаче топографске положаје „контролишући потпуно отворену долину Коњарске реке“. Српски војници добили су наређење да се утврде на достигнутим положајима у мери колико су им за то време и земљиште дозвољавали, а због плитког и каменитог земљишта углавном су израђени само заклони за стрелце, лежећи и клечећи став.

1.4.2018.

МАГАЗИН

Српска војска се налазила у стратегијској офанзиви, на достигнутим положајима израдила је заклоне и припремила се за одбрану и одбијање евентуалног турског напада, што је било у складу са ранијим ратним искуствима. Увиђајући стратегијску важност Овчег поља, висоравни која се налази источно од Скопља, начелник штаба Врховне команде ђенерал Радомир Путник и његов помоћник пуковник Живојин Мишић сматрали су да би се ту могла одиграти главна битка. Због тога су наредили Првој армији да у што краћем року, у продирању ка југу, спречи концентрацију турских главних снага на Овчем пољу. Покрет ка Овчем пољу је заустављен, а војска задржавана на положајима северно од Куманова где је очекивала долазак Треће армије са Косова, како би на десном крилу успоставила везу са њом. За то време турска Вардарска армија кретала се ка Кумановској висији, с намером да српску војску што више задржи на положајима испред Овчег поља, где је намеравала да води одсудну битку. Због претпоставке да ће главне турске снаге бити на Овчем пољу, и услед одсуства ваљаног извиђања, Прва српска армија је неочекивано ушла у битку после изненадног напада Вардарске армије на положаје код Куманова 23. октобра. Главни разлог лежи у чињеници да је јутро било магловито, па није било могуће изводити квалитетно извиђање. На српском левом крилу извиђачи су приметили покрете 17. турске низамске дивизије, али су их погрешно идентификовали као турску батерију која се повлачи из села Страцина. Трупе 18. пука Дунавске дивизије првог позива, као и извиђачи Коњичке дивизије, потиснуте су од стране јаких турских снага, а када је приметио српско повлачење командант Вардарске армије Зеки-паша је закључио да је лево крило слабо. То је био разлог због кога је, пошто Друга српска армија није деловала на турске снаге Зеки-паша одлучио да нападне из правца Страцина. Пети и Шести корпус Вардарске армије су, уз артиљеријску подршку, у 11 сати напали положаје Дунавске дивизије првог позива, да би 13. и 17. турска низамска дивизија убрзо натерале 18. пук Дунавске ди-

визије на хаотично повлачење. Уместо да настави са нападом, и искористи почетни успех, Зеки-паша је чекао на долазак Штипске редифске дивизије из позадине, тако изгубио почетну иницијативу и омогућио растројеним батаљонима Дунавске дивизије да се среде и организују одбрану. То је омогућило српском 7. пешадијском пуку да притекне у помоћ угроженом 18. пуку и консолидује одбрану, а убрзо је на бојиште стигао и 8. пешадијски пук, што је омогућило 7. пуку да на левом крилу ојача одбрану Сртевице коју је нападала Штипска редифска дивизија. За то време на десном крилу Дунавске дивизије, њен 9. пук је зауставио напредовање ослабљене Битољске редифске дивизије. Кад је око 12 сати седми корпус Вардарске армије почео да напада положаје Моравске дивизије, српска пешадија и артиљерија биле су распоређене и спремне за борбу, јер им је артиљеријска ватра са истока указивала да је битка већ почела. После првобитног турског успеха и продора, српске снаге су кренуле у контранапад и вратиле их на полазне положаје где су остатак дана биле задржаване добро припремљеном ватром артиљерије. Српске јединице другог ешалона, Дунавска дивизија другог позива иза Дунавске дивизије првог и Тимочке дивизије другог позива на десном крилу, иза Моравске дивизије првог позива, као и армијска артиљерија, нису биле обавештене о овим сукобима, па су остале дубоко у позадини и нису учествовале у првом дану битке. Ни Дринска дивизија првог позива, која се налазила на Никуљанским висовима, у центру армијског положаја није учествовала у борби, с обзиром да су Турци нападали армијска крила, а само је њена артиљерија помагала одбрану 9. пука, на десном. Иако Команда Прве армије у току овога дана није имала тачне информације о бици, и није одговарајуће утицала на њу, напад турске војске 23. октобра 1912. године није био успешан. Команда Прве српске армије и даље није била свесна стратешке ситуације на бојишту, јер је сматрала да се већина турске војске налази на Овче пољу. Претпоставка команде била је да су турске снаге северно од Куманова само претходница, па је наредила јединицама да наставе на-

предовање ка југу. После поноћи 23./24. октобра, команда армије је добила извештај од команде Дунавске дивизије првог позива у коме се наводи да су је напале непријатељске снаге, и да су током тих напада претрпели тешке губитке, али је било превише касно да се промене претходна наређења. На турској страни, Зеки-паша је одлучио да током ноћи настави са нападом,надајући се да ће његове трупе моћи да остваре победу до сутрадан. Напад је почео око 5,30 24. октобра са десног крила одакле је Шести турски корпус требало да веже што више српских снага нападајући их спреда, док је Штипска редифска дивизија требала да нападне са бокова. Цело јутро је Дунавска дивизија првог позива била под великим притиском турских снага, али јoj je око 10 сати пристигло појачање из Дунавске дивизије другог позива. Истовремено, Коњичка дивизија је успела да се пребаци на леву обалу реке Пчиње и тако успори напредовање турске војске ка Сртевици. Делови Дунавске дивизије другог позива су око поднева појачали одбрану Сртевице, чиме је и дефинитивно било заустављено напредовање турског десног крила. На левом крилу турске армије дезертирало је много резервиста из Скопљанске редифске дивизије која је махом била попуњена резервистима са територије Косова и Метохије. Кад су чули да је Трећа српска армија заузела Приштину и да маршира ка Скопљу, војници су почели масовно да дезертирају али је, и поред растројства на левом крилу, седми корпус око 5,30 почео напад на српске положаје. Моравска дивизија првог позива кренула је у противнапад пола сата касније, а доласком Тимочке дивизије другог позива из другог ешалона цело турско лево крило је натерано на повлачење. Око 9,30 Дринска дивизија првог позива, која је била у центру распореда Прве армије али нешто повучена у односу на Дунавску дивизију, почела је напад на турски центар па је, око 11 сати, Битољска редифска дивизија почела да се повлачи. Командант Шестог корпуса је, последњим резервама, успео привремено да заустави српско напредовање, али је 6. пешадијски пук Дринске дивизије првог позива у котранападу заузео

1.4.2018.

МАГАЗИН

кључ турских положаја брдо Зебрњак. Тиме је на повлачење била принуђена 17. низамска дивизија, а како су се Скопска и Битољска редифска дивизија раније повукле са положаја Кумановска битка је одлучена у корист војске Краљевине Србије, па је Моравска дивизија првог позива 24. октобра у 15 сати ушла у Куманово. Друга српска армија под командом ђенерала Степе Степановића била је концентрисана на простору Ћустендил–Дупница, са задатком да наступа делом снага преко Кратова, а делом преко Кочана у циљу обухвата десног крила и бока турских снага. Са Тимочком дивизијом првог позива армија је отпочела наступање 21. октобра и 22. увече десном колоном избила код Страцина, а левом код Кратова. Пошто није добио обавештења да се Турци концентришу код Куманова, ђенерал Степановић је издао заповест дивизији да 23. октобра у 6 часова ујутру предузме марш ка Куманову. Истовремено је упутио заповест бугарској 7. рилској дивизији да крене јачим снагама према Кочанима и да их заузме 23. октобра, а затим да једним делом снага крене ка Штипу. Ујутру је Дивизија кренула у офанзиву ка Кратову чиме је отпочела Кумановска битка. Међутим генерал Тодоров, командант бугарске 7. рилске дивизи-

је је извршавао наређења своје Врховне команде, па је послао само један батаљон са десет батерија да заузму Кочане, које је бранила једна турска дивизија. Ђенерал Степа Степановић је, док се Тимочка дивизија налазила на маршу, добио обавештење да се од Овчег Поља и Кочана према Кратову крећу јаке турске снаге. На основу тога наредио је команданту Тимочке дивизије да пожури ка Кратову, да га заузме и обезбеди са јужне стране. Стигавши у рејон Кратова, командант Тимочке дивизије позива пуковник Кондић је проценио да је војска преморена и одлучио да преноћи, одмори се, па га заузме сутрадан. Користећи пасивност дивизије, Турци су успели да заузму Црни врх, који је држало једно бугарско комитско одељење и једна чета Срба. Пошто дејство Тимочке дивизије и бугарске 7. рилске дивизије није било добро у току претходног дана Врховна команда је наредила ђенералу Степи Степановићу да рилска дивизија безусловно заузме Кочане, а Тимочка Црни Врх и да успоставе међусобну везу преко села Стрмоша и Злетова. Ђенерал Степановић је у међувремену добио обавештење да се читавог 23. октобра водила битка код Куманова па се, изненађен овом вешћу, забринуо за положај Тимочке дивизије и

тражио могућност да помогне Првој српској армији, па наредио да војска 24. октобра заузме Црни врх, што је она, због снажног отпора Турака, учинила тек сутрадан. Следећег дана Врховна команда је обавестила ђенерала Степу Степановића да је, на молбу бугарске владе, одлучено да се Тимочка дивизија првог позива одмах стави на њихово располагање, а да он и даље „управља покретима Тимочког пука на Црном врху и 7. рилском дивизијом“. Степановић је под команду бугарске 7. рилске дивизије ставио одмах 14. пук и наредио генералу Тодорову да главне снаге упути ка ушћу реке Брегалнице, како би спречила одступницу турским снагама према Прилепу, а затим затражио одобрење да из Криве Паланке пређе у Штип како би лакше управљао операцијом. Стигавши у Кратово од генерала Тодорова је добио депешу којом га обавештава да је добио наређење своје Врховне команде да све снаге усмери ка Серезу и Демир Хисару и да се његова дивизија већ налази у покрету. Након што је 14. пуку наредио да се пребаци у Радовиште ђенерал Степановић се вратио у Криву Паланку и наставио припреме трупа, одређених да иду у помоћ Бугарима. Иако су се турске

снаге после битке повлачиле у нереду, Седми и делови Шестог корпуса ка Скопљу а Пети и делови Шестог корпуса ка Штипу и Велесу, српске снаге су неоправдано пропустиле прилику да, на крилима победе, крену у гоњење за Вардарском армијом и исход Првог балканског рата још тада реше у своју корист. Вардарска армија, која се борила по плану, доживела је тежак пораз. Изненадним нападом Зеки-паша је оперативно изненадио српску Врховну команду, и посебно Команду Прве армије, али се показало да је одлука о снажнијем нападу била озбиљна грешка која је одлучила исход битке на његову штету. На другој страни, Српска команда је почела битку без ваљаног извиђања и припрема, командовање је било изненађено, па су трупе непланирано ступиле у сусретну борбу. Следећа грешка уследила је након протеривања турских снага са Зебрњака и кумановских положаја а, иако је имала на располагању неангажоване свеже трупе, Врховна команда је пропустила прилику да крене за пораженим непријатељем и тако ефективно оконча операције у Јужној Србији и Вардарској Македонији. Српско командовање је и после битке било у погрешном уверењу да се

код Куманова одиграла битка са слабијим турским јединицама и да се главнина њихових снага налази на Овчем пољу. Без обзира на те чињенице, Кумановска битка је била одлучујући фактор у исходу рата у Јужној Србији и Вардарској Македонији. Турски ратни план припреман да се води офанзивни рат, дефинитивно је пропао, а Вардарска армија је натерана да напусти значајну територију. Уз то,турска војска је у Кумановској бици изгубила велики број артиљеријских оруђа, која више није могла да надокнади јер су јој путеви снабдевања из Анадолије били пресечени. Вардарска армија није више успела да организује одбрану на реци Вардару, па је напустила Скопље, и повукла се према Прилепу. По завршетку Кумановске битке Врховна команда војске Краљевине Србије издала је својим армијама нове директиве и задатке за наставак рата: Прва армија добила је задатак да напредује ка Скопљу у које су њене јединице ушле 26. октобра 1912. године. Два дана касније Прва армија је ојачана са Моравском дивизијом другог позива, из састава 3. српске армије, а следећи задатак била је припрема и предузимање офанзиве ка Прилепу и Битољу. Трећа армија је упућена у Метохију са

задатком да, преко северне Албаније, избије на обалу Јадранског мора, а Друга армија је послата да помогне Бугарима у опсади и заузећу Једрена. Кумановска битка, добијена је захваљујући крајњем пожртвовању српских трупа и нижих старешина, командира водова и чета, команданата батаљона, посебно код Дунавске дивизије првог позива која је поднела највећи терет и претрпела велике губитке. Ова битка је била школски пример битке у сусрету јер су обе војске јуриле једна према другој, турска плански а српска без правог плана за битку рачунајући да противничке снаге представљају само предходницу Вардарске армије. Због јаче концентрације српских трупа, иницијативе и храбрости војника нижег старешинског кадра и официра Прве армије, сви турски напади су одбијени а Кумановска битка добијена изненада. Велика победа код Куманова била је прва српска победа у Првом балканском рату која јеозначила скори крај турске владавине на Балкану. Српска војска је после више од пет стотина година поново овладала Старом Србијом и страдалним Косовом, а после Кумановске битке ушла у Скопље, престоницу Душановог царства из 14. века. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 1.4.2018.

МАГАЗИН

1.4.2018.

Пад ноћног сокола (3)

ТИТО ПРОТИВ НАТО АВИЈАЦИЈЕ

- Иако се обарање авиона Ф-16 сматра много већим војнички успехом од обарања Ф-117А, оно је остало у сенци претходног који је представљао светску сензацију због тога што се авион сматрао невидљивим. – Авиону нанета витална оштећења због којих није могао да одбаци две ласерски вођене бомбе и четири ракете како би лакше побегао преко Дрине. - Српски Бермудски троугао између села Сибач, Брестач и Буђановци. - Американцима је било изузетно важно да искористе ракете којима је истекао рок како би испразнили магацине и упослили војну индустрију као најзначајнији извор профита. Трећи ракетни дивизион је америчком ваздухопловству нанео катастрофални губитак погодивши 20. маја авион Б-2. - НАТО авијацији нанета штета која се мери милијардама долара. - Трећи ракетни дивизион изашао из рата сиромашнији за тринаест ракета, а богатији за два, или три, оборена авиона. - Са толико снаге, знања и вештине Трећи ракетни дивизион победио НАТО са 3:0

ако се у медијима као један од највећих успеха војске, током агресије НАТО у пролеће 1999. године, помиње обарање поноса америчке војне индустрије, „невидљивог“ авиона Ф-117А, аутор књиге „Пад ноћног сокола“ пуковник Славиша Голубовић подсећа да то није једини који су остварили припадници противваздухопловне одбране. Непун месец и по дана након пада „невидљивог“ у буђановачко блато исту судбину је доживео авион Ф-16, којим је управљао актуелни командант ваздухопловних снага Сједињених Америчких Држава, тада командант ескадриле пуковник Дејвид Голдфејн. Да ли случај или нешто друго, тек оба су оборили припадници исте јединице, Трећег ракетног дивизиона ПВО 250. ракетне бригаде, једног од осам који су током агресије чували небо изнад Савезне Републике Југославије. Аутор књиге потврђује да је при откривању и обарању авиона коришће-

МАГАЗИН

1.4.2018.

на иста методологија као и у првом случају, уз подсећање да је на коначни резултат у многоме могао да утиче мамац који је авион, на раздаљини од око две стотине метара, вукао иза себе. Иако је његова улога била да завара борбену послугу знање и мудрост њених чланова били су довољни да не упадну у замку, због чега је и сам пилот био прилично изненађен. Кад је авион ушао у зону уништења на њега су лансиране две ракете на којима су војници фломастером обичавали да напишу по које од женских имена, у овом случају Наталија и Живадинка, касније Персида, Славујка и нека друга. Показало се да оштећење није било толико да омах падне, па је пилот начинио заокрет у настојању да се домогне границе Босне и Херцеговине. Испоставило се да није могао да превали више од четрдесетак километара, након чега је пао у селу Марјановић код Накучана, а пилот доскочио у село Синошевић.

Припадници јединице, као и више пута до тада, били су свесни опасности која у оваквим ситуацијама прети из ваздуха уколико одмах не искључе све уређаје који би могли да их покажу видљивим НАТО авијацији. Колико су били у праву сведоче две противрадар ске ракете које су врло брзо полетеле ка месту на коме су се налазили а, на срећу, пале довољно далеко да не угрозе безбедност ни једног од учесника успешне операције. Поучени негативним искуством из претходног случаја јединице за спасавање су биле спремније, па је за лоцирање и одвожење на сигурну дестинацију, уместо седам сати и четрдесет минута у првом случају, овом приликом било довољно два сата и двадесет минута чему је допринела и близина границе са БиХ. Иако се значајним за обарање непријатељских авиона сматра сваки члан борбене посаде није без значаја искуство стечено у сличним ситуација-

Дарко Николи, Славиша Голубовић и Бошко Дотлић ма, а баш такво имао је, сада пуковник у пензији, Бошко Дотлић кога су колеге из милоште звали Тито. Иако је војну каријеру осам година раније отпочео у другом ракетном дивизиону у овом је постављен на дужност помоћника команданта за позадину, који у борбеном раду не учествује као извршилац гађања. Кад му је због малог броја људи понуђено да прихвати и ову обавезу Дотлић се није много двоумио јер му рад на ракетном систему, иако другачији од оног на коме је раније био ангажован, није био непознат. Тако је, након само три дана у јединици, био извршилац гађања у смени која је погодила амерички Ф-16. Прилику да присуствује овом чину пропустио је генерал Величковић, који је дошао у обилазак дивизиона, понајвише због потврде да је небо над овим делом земље чисто. На основу ранијег искуства Дотлић је био убеђен да ће два сата по поноћи бити налета, а на ком простору нико са сигурношћу није могао да

тврди. Није прошло ни пола сата од када је генерал отишао а ситуација је почела да се мења. - Око два сата сам на осматрачком радару приметио две групе, једну јужно и другу северно. Пратио сам само северну која се у једном тренутку изгубила, вероватно јер је зашла за Фрушку гору, а онда се појавила и кренула према нама. Кад смо на екранима официра за вођење открили авион појавила су се два одраза, врло близу један другом, а ближи мањег интензите та и по величи и по осветељности. Официр за вођење ракета тада потпоручник Тиосав Јанковић, иако млад, врло брзо је закључио који је прави одраз и аутоматски прешао на њега. Известио је да имамо циљ, и да га пратимо, па нисам ни чекао одобрење оперативног центра бригаде већ сам одмах наредио лансирање. Кад сам командовао појавила се прва вођена ракета, потом и друга у правцу циља, а по екрану се видело да је погођен. Из-

вестио сам да је сигурно погођен, а није прошло десетак секунди кад је из оперативног центра бригаде потврђено да пада. Изгледа да је погођен у задњем делу, јер су мештани са којима смо касније разговарали потврдили да се није чуо мотор. Да га нисмо погодили и оштетили, и да смо случајно гађали мамац, са наоружањем које је имао сигурно би гађао нас, као касније и ови из његове пратње – прича Дотлић. Иако се обарање авиона Ф-16 сматра много већим војничким успехом од претходног, зато што га је због великих маневарских способности много теже погодити, оно је остало у сенци претходног који је представљао светску сензацију због тога што се сматрао невидљивим, а то што је уочен већим поразом него сам губитак летелице. Као и у случају Ф-117А и овом приликом се војним стручњацима чинило значајним да посете место пада и увере се у оно о чему је знао само мали

1.4.2018.

МАГАЗИН

број људи, међу њима и аутор књиге „Пад ноћног сокола“ Славиша Голубовић. - Стигли смо до тог места и дошли до изузетно важних закључака које нико није утврдио пуних 17 година, а дилему је решио момак који је имао жељу да узме нос авиона. Узео је металну шипку, отишао у шуму и наишао на нешто метално, а кад је откопао видео је да је бомба, Установио сам по фотографијама да је ласерски вођена бомба коју је касније војска детонирала. Његов стрикан пожели да се слика са крилцима па повуче нешто, а тамо друга бомба. На авиону су биле две ласерске вођене бомбе које пилот није одбацио, као ни по две ракете на крилима. То значи да смо му ненели витална оштећења јер би, да их је одбацио, лакше побегао преко Дрине само да падне негде у Босну, а не код нас – каже Голубовић. Податак да су на истој територији оборена два авиона НАТО авијације, уз непотврђен податак о још једном, повод је да читаво поглавље у књизи буде названо Српски Бермудски троугао каквим је оцењено подручје између села Сибач, Брестач и Буђановци. Неспоран је податак да су НАТО снаге у више наврата покушавале да елиминишу опасност која њиховој авијацији прети на овом простору због чега су на систем испаљене чак 22 противрадарске ракете. Њихови делови потврђују да је некима рок трајања истекао пред крај јуна 1990. године што води ка закључку да је Американцима било изузетно важно да их искористе како би испразнили магацине и упослили војну индустрију као најзначајнији извор профита. Да нису безазлена ни друга оруђа потврђује пример заставника Зорана Тепавца који је успео да погоди непријатељски авион „стрелом 2“, али не и да му, поготком у реп, нанесе витална оштећења. Догађаје описане у књизи потврђује низ непобитних чињеница до којих је аутор дошао током истраживања са великом групом људи. Оне су довољне за уверење да је Трећи ракетни дивизион америчком ваздухопловству нанео катастрофални губитак погодивши 20. ма-

Остаци мотора авиона Ф16, Фото Застава филм - Срђан Грчић

Вертикални стабилизатор авиона Ф16, Фото Застава филм - Срђан Грчић

Авион Ф16 са радарским мамцем - Фото: Немања Ђаковић

сам ни у једном тренутку дозволио да моја жеља надвлада стварност – каже Голубовић. Слободна процена потврђује да је НАТО авијацији нанета штета која се мери милијардама долара о чему сведочи податак да један Б-2 кошта педесет пута више од Ф117А који вреди тричавих 45 милиона зелених новчаница. Колико је за коначан успех важан допринос свих чинилаца најбоље потврђује простор који је у књизи посвећен „другом ешалону“, онима који су хранили и облачили борце са прве борбене линије, поправљали возила, снабдевали горивом и мазивом и омогућавали да воде рат. Мотор авиона Ф-16, очишћен од блата, налази сеу Музеју ваздухопловства у Сурчину, а стручњаци потврђују да би могао и да се стартује. Поклопац његове кабине је једно време био у домаћинству сељака из Накучана коме је, док је нису узели за музејски експонат, привремено послужила као кућица за пса. Командант Трећег ракетног дивизиона потврђује да је јединица из рата изашла сиромашнија за тринаест ракета, а богатији за два, или три, оборена авиона. Значајнијим од свега сматра се податак да током двоипомесечне агресије није било значајнијег оштећења возила и технике, поготово не повређивања и губитка људских живота.

Део борбене послуге која је оборила авион Ф16 Фото: Славиша Голубовић

Деветнаест година касније светле традиције припадника ове јединице наставља нова генерација официра и војника. Са прекаљеним борцима састају се сваког 27. марта уз торту у облику авиона Ф-117, коју борбена послуга крвнички исече и одсече, а официр за вођење мора да поједе крило од чоколаде. Информације у медијима о обарању десетина авиона сматрају се крајње произвољним што је један од повода за настанак књиге „Пад ноћног сокола“ у којој о догађајима из периода НАТО агресије први пут на нов начин говори тако велики број учесника. - Број оборених авиона је два и оба су у Сурчину, а о трећем говоримо са опрезом, јер немамо део. Број погођених је мањи од четрнаест који су претрпели различита оштећења, а не 160 како тврди „самозвани научник“ позивајући се на руске обавештајне изворе. Да су и други дивизиони оборили оволико где би нам био крај, а што нису не значи да су били неспособни него да им се нису сложиле коцкице као нама који смо били на добром правцу и имали искусне руковаоце гађања. Могли смо десет Ф-16 да оборимо, а Американци се не би потресли јер их имају много. Али, ако оборимо један Ф117 направимо тоталну пометњу зато што је то другачији тип, и то се не може мерити ценом авиона већ последицама, а кад падне концепт штета је много већа од 45 милиона долара. Што се тиче Трећег дивизиона ми смо, са толико снаге, знања и вештине које смо имали, НАТО добили са 3:0 – потврђује Голубовић. Цео тираж првог издања од хиљаду примерака књиге распродат је за пет месеци, а поједини примерци стигли су на све континенте. Друго допуњено издање доноси нове податке, између осталих и о начину рада ракетног система којим је, током израелског рата, први пут оборен „фантом Ф4“. Велико интересовање за ово јединствено издање повод је за превод на друге језике. И поред задовољства због успеха који остварује на тржишту аутор потврђује другу врсту интереса, да људи прочитају књигу, а не само да је купе.

Т. Радовановић

ја, ракетама Тања и Ивана, авион Б-2. Како су обе погодиле циљ у ваздуху аутор са високим процентом сиурности тврди да је авион оборен. Незнатан проценат несигурности довољан је мотив будућим истраживачима да се позабаве овом темом и да уверење потврде, или демантују. - Кад говорим Трећи ракетни дивизион говорим 250. бригада, Ратно ваздухопловство, Војска Југославије, тада Савезна Република Југославија, а сада Србија. Није ово успех никога од нас појединачно, јер ово није наш приватни ракетни систем, ово је успех ове државе. Успех делимо са јединицама ваздушног осматрања, јединицама ловачке и друге авијације, али и са целом војском. Не причам ја ово што смо ми супермени, или изузетни. Наш задатак је био да радимо, дали смо колико смо могли и ово је успех свих нас, а и оном резервисти се посрећило, јер кад год он уђе у кабину ми гађамо авион. Зашто мислим да смо оборили авион Б-2? У прва два случај имамо доказе, ено их у Сурчину, а сматрамо да је овај пао на територију суседне државе. Иако су му у новинама давали име „Дух Мисурија“, тврдим да то није, а јесте типа Б-2, али не по том имену. У књизи наводим цитат инспектора из Винковаца и Вуковара који говоре шта се десило на терену где су све блокирали да није могло да се приступи три месеца, али ни-

Медијско тржиште у Србији

МАГАЗИН

1.4.2018.

ФЕР УСЛО

- Србија један од лидера у Европи по броју медијских кућа. - У току усвајање нове медијске стратегије није познато на каквом тржишту медији послују. - Држава и даље има веома утицајну улогу у њиховом финансирању. – Балансом између финансирања из јавних извора и приватног сектора до смањивања простора за нарушавање конкуренције. - Медијска стратегија се доноси без довољног учешћа цивилног друштва. - На оглашавање се издваја око 160 милиона евра годишње, или мање од 10 хиљада по медију. – Локални медији тешко послују, јер су средства која се додељују кроз пројектно суфинансирање све мања ако је са више од две хиљаде субјеката уписаних у регистар медија Србија један од лидера у Европи по броју медијских кућа, држава још није спровела секторску анализу овог тржишта, без које је тешко потврдити било какве индиције да по-

стоји нарушавање конкуренције и нетранспарентна додела државне помоћи. Ово је један је од закључака састанка „Конкуренција у сектору медија“ коју су у Кући људских права организовали Грађанске иницијативе и Национална алијанса за локални еко-

номски развој. Јавно-приватни дијалог који су покренули координатори радне групе Националног конвента о Европској унији за поглавље 8, ради подршке формулисању преговарачке позиције, важан је и због чињенице да је у току

ВИ ЗА СВЕ усвајање нове медијске стратегије, а није познато на каквом тржишту медији послују. Једино што се поуздано зна је да држава и даље има веома утицајну улогу у њиховом финансирању. Економски аналитичар у Националној алијанси за локални економски развој, и координатор радне групе за поглавље 8, Слободан Крстовић верује да је и у медијском сектору, као и у свим другим, потребно успостављање истих, фер услова за све. Само на тај начин може да се креира добро пословно окружење и кроз развој приватног сектора обезбеди већи допринос привреде у финансирању рада медија кроз оглашавање. То је и начин да се направи бољи баланс између финансирања из јавних извора и приватног сектора и смањи простор за нарушавање конкуренције, унапреди независност медија и смањи дискреционо право за доделу средстава из

државних и локалних фондова. Координаторка Националног конвента Наташа Драгојловић сматра да је питање функционисања медија обухваћено кроз више преговарачких поглавља и да су досадашње анализе показале да постоје озбиљни проблеми који се везују за слободу медија. Верује се да су изостале кључне реформе у овој области и да се медијска стратегија доноси без довољног учешћа цивилног друштва, које жели да помогне у креирању преговарачке позиције за поглавља 8 и 10, релевантних стратегија и политика. Иако процене показују да се на оглашавање издваја око 160 милиона евра, или мање од 10 хиљада годишње по медију што је неодрживо, адвокат у канцеларији „Живковић-Самарџић“ Милош Стојковић сматра да не постоји јасан одговор на питање колико је вредно медијско тржиште, због

чега је потребно да се закони у овој области доследно примењују. Податак да приватизација медија у државном власништву није завршена, а смањење утицаја државе на медијској сцени кроз суфинансирање пројеката за пласирање садржаја од јавног интереса није заживело, па тај механизам служи за финансирање текућег пословања. Упркос уверавањима представника Комисије за контролу доделе државне помоћи, да су сви досадашњи поступци доделе били у складу са законом, присутни представници медија, посебно локалних, потврдили су у дискусији да тешко послују, да су средства која се додељују кроз пројектно суфинансирање све мања и да је потребно да држава, кроз прописе и стратегије у овој области, докаже да жели развој медија и демократског друштва. Т. Радовановић

Краљевски фестивал и око њега: Златко Милојичић

МАГАЗИН

1.4.2018.

ДРОГА ЗВАНА ЕНТУЗИЈАЗАМ

- Стручњак за визуелне ефекте видео клипом пожелео да докаже како је лет ултралаким авионом могућ и испод новог моста преко Ибра. – Први документарни филм у завршном разреду средње школе. – Остварење „Краљево у покрету“ видело више од 45 хиљада људи. - Највише из области којом се данас бави Златко Милојичић научио изван редовне наставе, понајвише што на факултету није било довољно кадрова да пренесу оно што га је мотивисало за упис. - И док се погубним сматра останак у средини у којој ће таленат бити заробљен, није далеко истина да би одласком град још више осиромашио. – Краљево град у коме престаје перспектива

Златко Милојичић

одатак да Закон о ваздушном саобраћају изричито забрањује летове испод мостова у директној је колизији са податком да се на друштвеним прежама појавио видео клип на коме се јасно види како мали спортски авион пролеће испод новог моста у Краљеву и нестаје у облацима. Током само неколико секунди авион типа „цесна кардинал“ је у бришућем лету, при брзини од 200 километара на сат, долетео из правца старог моста преко Ибра, а нестао непосредно при пролетању испод новог који спаја две обале реке у продужетку Скопљанске улице. Дилему отклања аутор Златко Милојичић, стручњак за визуелне ефекте који је видео клипом пожелео да докаже како је лет ултралаким авионом испод моста ипак могућ. Специјално за МагазИН аутор открива како се код њега интересовање за филм јавило током средње школе, а засновано је на занимању за фотографију много пре тога кад је очевим фотоапаратом, још током основношколског узраста, настојао да забележи што више детаља из свакодневног живота, посебно тренутака проведених на селу. Некако у исто време јавило се и интересовање за музику, а како су другови из школе већ почели да се баве хип-хопом посета концертима је појачавала жељу за укључење у аудио продукцију и мултимедијалне токове. Начином да се стекне довољно знања из ове области учинила се Машинска техничка школа „14. октобар“ из које су годинама уназад излазили техничари радио и видео технике. Као припадник последње генерације ученика овог смера Златко потврђује да је током школовања акценат стављен на технички, мање уметнички, приступ решавању проблема што није сметало да са групом школских другова, у оквиру матурског рада, на завршетку школовања сними документарни филм о ученицима завршног разреда школе. Посебан мотив да се озбољно приступи послу било је сазнање да ће филм бити приказан у великој сали Биоскопа „Кварт“ на свечаној додели диплома последњој генерацији техничара. Три до четири минута посвећеног сваком одељењу било је довољно да се покажу тренутне способности групе аутора и наговести почетак интересант-

МАГАЗИН

1.4.2018.

не филмске каријере. - У сећању ми је остала премијера у пуној сали пред професорима, матурантима и њиховим родитељима, јер сам од почетка филма имао трему док сам седео негде у средини левог дела сале. Кад је филм завршен сви су устали, аплаудирали и гледали у мене и то је оно што ме је, филмским жаргоном речено, купило. Колико је све што се дешавало било јако потврђује податак да бих и данас до детаља могао да реконструишем ту сцену након филма који се, у односу на знање које смо имали, показао посебно зрелим – прича Златко. Уверење да би филм могао да буде животно опредељење појачавао је жељу за упис на Факултет драмских уметности, али је недовољно информација о роковима за полагање пријемног испита било одлучујуће да прилика буде пропуштена. Да би нешто слично могло да се изучава на одсеку комуникација и електронике Електронског факултета у Нишу наговештавао је скоро заборављени флајер из периода пред крај школске године завршног разреда. Поред осталих података указивао је на могућност стицања сазнања из области анимације, специјалних ефеката на филму, фотографије, дизајна и других што се учинило довољно примамљивим при доношењу одлуке за упис. Прилика за то је, по неким наговештајима, била друга година студија након што се током претходне стекну почетна знања из области електронике. Много година касније још није избледело разочарање при сазнању да је укинут смер због кога се Златко упутио према Нишу. На разрешење дилеме да ли да настави, или се определи за мултимедијални смер Више техничке школу у Београду, утицали су родитељи иако, каже Златко, ни сами нису били сигурни шта то он студира. Да све лађе нису потонуле потрудио се да докаже професор фотографије Слободан Јовановић, који се бавио и телевизијском продукцијом а студенте упутио у основне постулате естетике и композиције. Звање дипломираног инжењера електронике, специјалисте за мултимедију, Златко ни данас не сматра посебно значајним понајвише због уверење да је

највише из области којом се данас бави научио изван редовне наставе, а разлог је што на факултету није било довољно кадрова да пренесу оно што га је мотивисало за упис. Једним од ретких сматра се асистент Никола Стојановић који је за време мастер студија био спреман да се бави 2Д анимацијом. Као и у многим другим случајевима интернет се показао добрим извором информација из ове области, а по неколико сати дневно учења током годину дана потврдило као начин за стицање довољне количине знања и проверу колико је напредовао. Колико за стицање нових знања интернет отвара и могућност за тражење посла, а један за другим направљени су први кораци у иностраним студијима за обраду фотографије, све док лутање није окончано у једном београдском који се бави специјалним ефектима на филму. Баш то је и било мотив да се Златко упусти у авантуру која траје, а званично започета дипломским филмом под називом „Краљево у покрету“. - То је кратка видео презентација Краљева, а успехом се сматра податак да је филм видело више од четрдесет пет хиљада људи. Снимао сам скоро годину дана, од којих активно шест месеци, а велики број оних који су га видели ни данас не верује да сам читав пројекат изнео сам. Нисам имао ни довољно јак компјутер, па ми је помогао пријатељ Александар Крстић и његов „Дитачмент студио“. Снашао сам се некако, више помоћу штапа и канапа, технички је могло да испадне и квалитетније да сам имао бољу опрему, а драго ми је да је то дипломски којим су се сви поносили, па ми и сада људи прилазе кад чују да сам ја радио филм. Док сам снимао кадар у коме се облаци крећу изнад кеја морао сам сваких десет секунди да на направим снимак, па ми је било потребно више од сат времена за клип од петнаестак секунди. Био је занимљив и случај током снимања кадра у коме се камера креће око Милутина. Снимање је трајало сат и по времена током којих сам на свака два узастопна корака морао да спустим апарат и окинем. Кад сам завршио круг био сам уморан више психички, јер је по-

1.4.2018.

МАГАЗИН

требна добра концентрација пошто плочници нису равни, па мораш да нивелишеш апарат и урадиш много различитих операција. Кад сам уморан сео на клупу прилази неки човек и каже, свака ти част. Мислио сам да ћеш да одустанеш на пола круга, а ниси – сећа се Златко уз потврду великог задовољства да је и овај филм приказан у биоскопу који пружа посебне услове да се доживи на адекватан начин. Активност у Фото кино клубу Краљево прилика је за прва сазнања о постојању Међународног фестивала краткометражног филма, а вишегодишње настојање да ову врсту стваралаштва приближи Краљевчанима повод за предлог да, као члан жирија, оцењује остварења домаће филмске продукције у овој области. Фестивал се показао као добра прилика за увид у светску продукцију кратког метра, али и сусрете са ауторима из различитих земаља од којих је сваки утицао да се обогати искуство и стекне права слика о тренутном стању у области

која универзалним језиком спаја младе ауторе из свих крајева света. Посебно интересантним сматрају се искуства хрватских аутора који су успели да сачувају институцију кино клубова као места у којима настају изузетно вредна остварења. И док је ауторе из ове земље представљао млади редитељ Тома Зидић, гост из Норвешке Томас Антун Нилсен доноси у Краљево искуства филмских аутора из ове далеке скандинавске земље. - Волео бих да фестивал опстане, јер је то прилика да видимо нове младе редитеље. Кратки филм је много захтевнији од дугометражног, јер имате много мало времена да испричате причу па баш ту показујете знање. За кратко време треба гледаоца да увучеш у филм, да га купиш и оставиш утисак на њега. Код дугих за то има много времена, али треба да будеш мајстор и да му држиш пажњу два сата. Драго ми је да људи препознају ово што нуди фестивал у пројекцијама на више различитих локација, али не у мери у којој он то заслужује. Стално кукамо како нема културних

догађаја, како је Краљево мртав град, а када неко организује такав догађај дође мали број људи што се десило и кад сам држао предавања о продукцији 3Д филмова на које је дошло једва петнаестак људи. Драго ми је кад се неко избори за нешто овако у ситуацији кад знамо колико је тешко без икакве помоћи финансирати овакве манифестације, али и да постоје људи који имају ентузјазам да покрену нешто што није профитабилно. Сматрам и да би локална власт требало много више да подржи фестивал који се организује због грађана, а то што не знају да цене је нека друга прича – каже Златко. Повољности које пружају модерне технологије у многоме олакшавају стицање знања из различитих области што је повод за савет младима да их искористе и повећају шансе за адекватно радно ангажовање за које је све мање важан папир који потврђује оспособљеност. Досадашње искуство потврђује да се све већи значај придаје различитим знањима и вештинама због чега је потребно на

време сагледати димензије талента и радити на његовом усавршавању. Уверење да је до тренутног статуса ишао заобилазним путем довољно је за чврст став да се до успеха најчешће не стиже правим путем. Схватили су то и бројни припадници исте генерације који су, каже Златко, већ напустили Краљево и прилику за обезбеђење повољних животних услова потражили на другум местима, не ретко и далеко изван земље. Основни узрок свих одлазака је, каже још, бесперспективност која је на најнегативнији начин присутна у овој средини. - Један мој друг у песми која говори о Краљеву каже да долази из краја где престаје перспектива. Тако је и у мом стваралаштву, јер дођеш до тренутка кад не можеш даље због мртвила које ј завладало у људима па су статични и неће да се покрену. Ако неко сам гура воз пусти га да гура и немој да гураш у супротном смеру. Многи би у Краљеву да се попну у тај воз, да га неко други гура, а кад дођу у станицу да изађу. Посла нема, поготово не за та специфична занимања као што је ово, па немаш са ким да сарађу-

јеш. Мени је криво што одлазим, али се надам да ћу се једног дана вратити и затећи неко боље Краљево. Имао сам наду да са неким људима оснујем студио, покушао да их за то заинтересујем, држао предавања у средњим школама са жељом да покажем како програмирање нису само базе података и да постоје још нека занимања где је, поред уметничког, потребно и техничко знање. Сматрам да је моја перспектива ван Краљева, јер сам дошао до зида који морам да прескочим како бих наставио даље. Кад имате ентузијазам ви ћете да пробијете и зид, али као и код свих дрога и код ове која се зове ентузијазам дејство кад тад престане. Зато власт треба да помогне људима који имају ентузијазам, а моја порука је да не вуку воз у супротном смеру. Пустите оне који имају идеје, и који би гурали тај воз без обзира што је тежина све већа и што док гурају губе енергију. Ја сам тај воз гурао, на крају изашао из локомотиве, а вагони су остали. Мој колосек се овде одваја, па идем тамо где ме живот и посао одведу

– каже Златко уз потврду да у Краљеву и даље има много талентованих младих људи. И управо због њих присутна је вечита дилема, отићи или остати. И док се погубним сматра останак у средини у којој ће таленат бити заробљен, није далеко истина да би одласком град још више осиромашио. Још више, каже наш саговорник, забрињава стрепња да би могло бити и горе. Иако препун идеја Златко није спреман да открива шта се мота по његовој глави. Једини наговештај је могућност да у филм преточи причу о људима који гурају све тежи и тежи воз, због чега се све спорије креће. Они који су у возу незадовољни су што стаје, па пребацују одговорност на власт, а власт на њих што је довољно да они који вуку оду на неку другу страну. Уколико се једног дана било где у свету буде приказивао сличан филм засигурно се може тврдити да је настао на идеји Златка Милојичића. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 1.4.2018.

МАГАЗИН

1.4.2018.

Продајна изложба у школи „Јован Цвијић“ у Сирчи

ВИШЕСТРУК - Заједничким радом до средстава за излет. - У акцији сви ученици школе. - Велико интересовање присутних за ученичке радове. - Цену одредили ученици, намену ученички парламент. - Ускоро нове активности. - Увек добродошла помоћ родитеља. - Ускршње јаје од пет евра риближавање значајних празника прилика је за организовање различитих манифестација, у последње време све популарнијих продајних изложби које се традиционално приређују у готово свим основним школама. Једну такву су, поучени позитивним искуствима из претходне године, последњег радног дана пред ускршњи распуст и ове организовали ученици Основне школе „Јован Цвијић“ из Сирче. За разлику од прошлогодишње када су различите употребне

предмете израдили само ученици нижих разреда ове су им се придружили и старији, па је школа врвела од знатижељника спремних да куповином по којег помогну при скупљању средстава потребних за задовољавање различитих потреба. Директорка школе Милена Бугариновић подсећа да одлуку о трошењу средстава која се током године прикупе још првих дана донесе ученички парламент, а чињеница да нико од ученика нижих разреда раније није пу-

товао возом била је повод да се новац прошле године искористи за вожњу до Овчар Бање. Колико су били вредни сирчански основци најбоље потврђује податак да је остатак новца био довољан да, док чекају повратак воза, поједу по колач и освеже се чашом сока. Сем што је ове године проширен обухват учесника изложбе повећана је и понуда, па се пред окупљенима нашла прилична количина различитих колача које су ученици припремали уз помоћ родитеља. Поред колача и ве-

КА КОРИСТ ликог броја вешто осликаних ускршњих јаја на штандовима, које је уређивало свако одељење посебно, нашли су се употребни предмети настали на часовима ликовног васпитања и у ваннаставним активностима. Сви учесници ове јединствене манифестације додатно су мотивисани чињеницом да је ученички парламент донео одлуку да прикупљена средства буду утрошена за организацију једнодневног излета у Студеницу након што 15. јуна у школи буде окончана настава. Очекује се да на пут овога пута пођу сви ученици а искуство из претходних година, и сличних акција, потврђује да су прикупљена средства увек била довољна. У случају да буде потребно још увек се може рачунати и на неке друге изворе, по правилу од

родитеља који су се и до сада показали као најбољи купци онога што је настало као плод озбиљног рада и дечје маште. Прилику да купе по нешто нису могли да пропусте ни наставници, а значајним учесницима у промету робе показали су се рођаци, али и гости који су специјално за ову прилику допутовали до Сирче. Значајном за организацију сличних манифестација у школи сматрају допринос родитеља који у свакој прилици показују спремност да помогну, без обзира о каквој се акцији ради. Не треба занемарити ни чињеницу о васпитном ефекту који се састоји у потреби потврде да се до значајнијих средстава у животиу долази само радом. За разлику од градских школа које организују сличне манифестације уче-

ници сеоских су хендикепирани кад је у питању број посетилаца али их ни то, каже директорка школе, не спречава да се максимално ангажују и на најбољи начин допринесу заједничком успеху. Значајним се чини податак да се цене сваког од производа одређују заједнички, и нема цењкања, а по који пут може да достигне и више него је договорено. Добра прилика је подсећање на прошлу годину кад је једно ускршње јаје достигло цену до пет евра. До краја године у школи планирају још једну интересантну акцију, прављење традиционалних колача уз помоћ родитеља, са циљем да се не заборави шта су то баке припремале у неком ранијем периоду. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 1.4.2018.

Пола века такмичења у рецитовању

МАГАЗИН

1.4.2018.

ПЕСНИЧЕ НА А

- За наслов најбољег у једној од три категорије надметало се 86 ученика основних и средњих школа. – Најмасовније учешће најмлађих основаца. - На Смотру рецитатора Рашког округа квалификовала су се по три ученика из категорија млађи и средњи узраст, а четири из категорије најстаријих. - Сви учесници градске Смотре добили су захвалнице, а награђени диплому и књигу на поклон. - У ревијалном делу такмичења учествовали су ученици Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“

АРОДА МОГ

1.4.2018.

МАГАЗИН

акмичење рецитатора се у Краљеву одржава пуних пола века, а ове године под називом „Песниче народа мог“ у организацији Основне школе „Драган Маринковић“ из Адрана и суорганизацији Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“. Стручни жири који су чинили руководилац школске управе Рашког округа Бојана Маринковић, директор ОШ „Драган Маринковић“ Наташа Степић, заменик директора Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Катарина Јаблановић, професор српског језика и књижевности краљевачке Гимназије Наташа Пантовић и глумац Краљевачког позоришта Стефан Миликић, оцењивао је избор песме примерен узрасту и полу рецитатора, акцентуаци-

ју и дикцију, остваривање мисаоноемотивних садржаја песме и природност, изражајност и сугестивност рецитовања. Домете у овим областима доказивало је 86 такмичара, победника школских такмичења у једној од три категорије, најмлађих ученика нижих разреда основних школа, средњој састављеној од нешто старијих основаца и старијој коју чине средњошколци. Међу 47 такмичара најмлађег узраста, ученика од првог до четвртог разреда основних школа, најбољи је био ученик четвртог разреда Основне школе „Браћа Вилотијевић“ Михајло Јешовић који је казивао песму „Замислите“ Душана Радовића. Друго и треће место припало је ученицима трећег рарзреда Основне школе „Димитрије Туцовић“,

Олегу Ђаковићу и Мини Бажалац, а успеху је допринело казивање песме „Кад Катарина суди“ Недељка Попадића и стихова Владе Стоиљковића „Пример за углед“. Оно што су показали најмлађи рецитатори било је повод да жири похвали ученицу трећег разреда Основне школе „Стефан Немања“ из Студенице Исидору Андрић, другог разреда Основне школе „Светозар Марковић“ Лену Косовац, трећег разреда школе „Доситеј Обрадовић“ из Врбе Марију Матовић и ученике четвртог разреда основних школа „Вук Караџић“ из Рибнице и „4. краљевачки батаљон“ Јована Протића и Луку Радовића. У категорији средњег узраста, ученика од петог до осмог разреда основ-

не школе, учествовало је 29 такмичара, а жири је проценико како је највише показала ученица петог разреда Основне школе „Вук Караџић“ Василија Динуловић која је казивала стихове „Дрхтава песма“ Мирослава Антића. Друго место је припало ученику седмог разреда Основне школе „Светозар Марковић“ Божидару Бркићу за казивање стихова Горана Лазовића „Чувај се лоших песника, девојчице“, а треће ученици петог разреда Основне школе „Вук Караџић“ Сари Павловић за интерпретацију стихова Мирослава Антића „Плава звезда“. У овој категорији похваљени су ученик осмог разреда школе „4. краљевачки натаљон“ Владо Миљковић и петог разреда школе „Светозар Марковић“ Огњен Ратковић.

Међу десет средњошколаца највише је показала ученица трећег разреда Гимназије Сташа Миловановић, која је на жири оставила снажан утисак интерпретацијом стихова Жака Превера „Куда идем одакле долазим“, док је друго место припало ученици завршног разреда Економско-трговинске школе Ањи Балшић која је казивала стихове Жак Превера „Песма о крви“. Треће и четврто место припало је ученици четвртог разреда Шумарске школе Катарини Ђорђевић, која је говорила стихове „После свађе“ Владиславе Војновић, и матуранткињи Гимназије Милици Новаковић за интерпретацију песме „Одлазим“ Милана Кундере. На Смотру рецитатора Рашког округа квалификовала су се по три ученика

из категорија млађи и средњи узраст, а четири из категорије најстаријих. Сви учесници градске Смотре добили су захвалнице, а награђени диплому и књигу на поклон. У ревијалном делу такмичења учествовали су ученици Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“, које су спремале професорке Лидија Стефановић Ђоковић и Јасмина Ратковић. Василије Радевић је казивао песму „Пролеће“ Воје Царића, Александра Бабић песму „Дечја права“, коју је написала Љиљана Андрић, а Станимир Дачић, Михајло Ђурић, Младен Дачић, Мирослав Зајић и Душан Чукић песму „Волео сам школу и у школи“ Слободана Станишића. Т. Радовановић

Светски дан позоришта

ИЗАЗОВ ПОГУБНОМ а иницијативу Међународног позоришног института, већ више од пола века од 1961. године, широм света се 27. марта обележава Светски дан позоришта. На деветом Конгресу Међународног позоришног института ИТИ прихваћен је предлог да се сваког 27. марта, на дан отварања Театра нација 1962. у Паризу, на различите начине обележава Светски дан позоришта. На тај дан позоришта у свету се организују разне позоришне манифестације, од којих је најва-

МАГАЗИН

1.4.2018.

жнија традиционална међународна порука коју, на позив Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа. Прву поруку за Светски дан позоришта 1962. године написао је Жан Кокто, прошле године позоришна и филмска француска глумица Исабел Ипер, а ове Сајмон Мекбарни, енглески писац, редитељ и саоснивач позоришта Théâtre de Complicité у Лондону.

М ВИЂЕЊУ ВРЕМЕНА

1.4.2018.

МАГАЗИН

- На мање од километар од Киренајске обале у северној Либији налази се огромно камено склониште. 80 метара широко и 20 метара високо. На локалном дијалекту зове се Хаух Фтеах. Тестом утврђивања старости помоћу угљеника из 1951, овде је утврђено постојање непрекидног људског присуства пре најмање сто хиљада година. Међу ископаним артефактима била је и фрула од кости, која датира негде између 40 и 70 хиљада година пре нове ере. Када сам као дечак чуо за то, упитао сам оца – „Имали су музику?“ Насмејао се. „Као и све друге људске заједнице.“ Он је био преисторичар рођен у Америци, први који је учествовао у ископавања у Хуах Фтеаху. Велика ми је част и задовољство што сам европски представник на овогодишњем Светском дану позоришта. Мој претходник, велики Артур Милер, 1963. године рекао је да се над светом опасно надвија претња нуклеарног рата: „У временима када су руке дипломатије и политике тако кратке и нејаке, деликатан али некада далекосежан домет уметности мора да понесе терет тога да на окупу одржи људско друштво.“ Значење речи драма потиче од грчког „дран“ што значи „радити, чинити“… реч театар потиче из грчког, „Theatron“, што дословно значи „место виђења“. Не само место где гледамо него где видимо, схватамо, разумемо. Пре 2400 година Поликлет Млађи пројектовао је велико позориште у Епидаурусу. Са аудиторијумом који прима 14 хиљада гледалаца, запањујућа је чудесна акустика у отвореном простору. Шибица упаљена на средини позорнице може се чути у целом аудиторијуму са 14 хиљада. Као што је било уобичајено у грчким позориштима, иза глумаца се видео и пејзаж. Тако се, истовремено, спајало не само више простора, простор заједнице, позоришта и природног света, него су се спајала и сва времена. Како су представе призивале у садашњост митове из прошлости, могли сте се, изнад позорнице, загледати у оно што ће постати ваша коначна будућност. Природа.

Једно од најупечатљивијих открића реконструкције Шекспировог Глоб театра у Лондону такође има везе са оним што видимо. Ово откриће има везе са светлом. И позорница и аудиторијум једнако су осветљени. Извођачи и публика могу да виде једни друге. Увек. Где год погледаш, видиш људе. А једна од последица је и то што нас ово подсећа да велики монолози, рецимо Хамлета или Магбета, нису тек интимна промишљања, него јавна разматрања. Живимо у временима када је тешко јасно видети. Окружени смо са више фикције него у било ком другом тренутку историје или праисторије. Свака „чињеница“ може се оспорити, свака анегдота полаже право на нашу пажњу као „истина“. Нарочито нас једна фикција непрекидно окружује. Она која тежи да нас одвоји. Од истине. И једно од другог. Да смо одвојени. Народи од народа. Жене од мушкараца. Људи од природе. Али једнако као што живимо у временима подела и фрагментације, живимо и у временима огромног покрета. Више него у било ком тренутку у историји, људи су у покрету; често бежећи; ходајући, пливајући по потреби, мигрирајући; по целом свету. А то је тек почетак. Одговор је, као што знамо, да се затворе границе. Подигну зидови. Да се искључи. Изолује. Живимо у светском поретку који је тирански, где је равнодушност валута, а кријумчарска роба нада. Део те тираније је и у контроли не само простора него и времена. Време у којем живимо зазире од садашњости. Концентрише се на недавну прошлост и блиску будућност. Немам то. Купићу ово. Сада, кад сам то купио, треба ми следећа… ствар. Далека прошлост се брише. Будућност нема значаја. Много је оних који кажу да позориште неће или не може то да промени. Али позориште неће отићи. Зато што је позориште место, рекао бих, уточиште, где се људи окупљају и одмах формирају заједнице. Као што смо одувек чинили. Сва позоришта су исте величине као прве људске заједнице од 50 до 14 хиљада душа. Од номадске шпиље до

трећине старе Атине. Управо због тога што позориште постоји само у садашњости, оно чини изазов овом погубном виђењу времена. Позориште се увек бави садашњим тренутком. Његово значење гради се у заједничком чину између извођача и публике. Не само овде него и сада. Без чина извођача, публика не би могла да верује. Без веровања публике, представа не би била целовита. Смејемо се у истом моменту. Ганути смо. Задржавамо дах или изненађени остајемо без речи. И у том тренутку, кроз драму, откривамо најдубљу истину: оно што смо сматрали најинтимнијом границом између нас, граница наше личне свести, такође је без граница. Она је нешто што делимо са другима. И не могу да нас спрече… сваке вечери. Сваке вечери ће се поново окупити глумци и публика. И поново ће се одиграти иста драма. По речима писца Џона Бергера, „Дубоко у природи позоришта је осећај ритуалног повратка“, а управо због тога је оно одувек уметничка форма бездомника, што ми заправо јесмо због тог растакања нашег света. Где год има извођача и публике, играће се приче које се не могу испричати нигде другде, било да говоримо о оперским и позоришним кућама наших великих градова, или камповима у које су се склонили мигранти и избеглице у северној Либији и широм света. Увек ћемо бити повезани, као заједница, у овом поновном одигравању. А да смо у Епидаурусу, могли бисмо да подигнемо поглед и видимо како нам је то заједничко са ширим крајоликом. Да смо увек део природе и не можемо од ње побећи, као што не можемо побећи ни са ове планете. Да смо у Глоб театру, видели бисмо како се наизглед интимна питања постављају свима нама. А да држимо у рукама киренајску фрулу стару 40.000 година, разумели бисмо да су прошлост и садашњост нераздвојне – ланац људске заједнице никад не могу раскинути тирани и демагози – поручио је Барни.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

1.4.2018.

Зец Петар

Анимирано-играни филм доноси никад раније испричану причу која почиње кад Петар и његова породица преузму фарму старог господина Грегора, и почну да је уништавају правећи

неред бацањем воћа и поврћа на све стране. Када на фарму по своје наследство дође млађи господин Тома Грегор, који је далеко бистрији и оштроумнији, за Петра то значи само додатни изазов, никако престанак забаве. Али, млади Грегор није само невероватан непријатељ, већ и потенцијални супарник који се заљубљује у локалну сликарку Бибу, зекину сурогат мајку. Сада Петар има двоструко више разлога да отера уљеза што на крају резултира правом битком, како за фарму, тако и за наклоност лепе Бибе. Ривалство Зеца Петра и младог Тома одвешће их у велику авантуру далеко ван идиличне околине, право у гужву лондонске подземне жељезнице и опасних улица града. На крају, Петар мора да схвати како шаргарепа и слава никада неће бити важни колико љубав и породица. Деведесетпетоминутну породичну авантуру у 2Д формату је, по сценарију писаном са Робом Либером, режирао Вил Глук, а у верзији синхронизованој на српски језик главне ликове тумаче

Стефан Бундало, Теодора Ристовски, Ива Стефановић, Милица Јанкетић, Александар Радојичић, Тамара Алексић, Дејан Дедић, Драган Вујић, Мирољуб Турајлија, Слободан Тешић, Лако Николић и Милан Антонић. Филм се приказује до 4. априла, а пројекције почињу у 18 сати.

Марија Магдалена Филм „Марија Магдалена“ на аутентичан начин приказује снажну и инспиративну људску причу о једној од најмистериознијих, несхваћених духовних личности у историји човечанства. Овај биографски филм, рађен по мотивима из Библије, приказује младу жену у потрази за новим начином живота. Спутана правилима свог времена, Марија пркоси традиционалној породици и прикључује се новом друштвеном покрету који предводи харизматични Исус из Назарета. Убрзо проналази себе у овом покрету и потпуно се посвећује путовању које ће је одвести у

Јерусалим. Сценарио двосатне драме написале се Хелен Едмундсон и Филипа Гослет, филм је режирао Герт Дејвис, а главне улоге тумаче Мара Руни, Хоакин Феникс и други. Филм је на репертоару биоскопа до среде 4. априла у пројекцијама које по-

чињу у 19,45 сати.

Играч број 1 Нова авантура легендарног редитеља, и вишеструког оскаровца Стивена Спилберга, базирана је на истоименом бестселеру Ернеста Клинеа. „Играч број 1“ прати причу тинејџера Вејда који проводи дане играјући ОАСИС са жељом да из суморног света побегне у глобалну мрежу виртуелне утопије где корисници воде идиличне алтернативне животе. Када ексцентрични мултимилијардер, и творац игрице Џејмс Халидеј, умре тестаментом ће остави богатство ономе ко победи у добро смишљеном лову на благо. Користећи свој аватар, Вејд ће у тој трци морати да се супротстави моћним противницима који неће престати да га нападају ни у стварном свету. По сценарију Зак Пена и Ернеста Клајна акциону научно-фантастичну авантуру, која читавих двадесет мину-

та премашује два сата, режирао је Стивен Спилберг, а водеће улоге тумаче Тај Шеридан, Вин Дизел, Оливиа Кук, Хана Џон-Кејмен и други. Последњи дан приказивања је 4. април, а пројекција почиње у 22 сата.

1.4.2018.

МАГАЗИН

Тосу Афомбу Аџоли Ахоефа - Зорица

После три успешне сезоне

- После две сезоне у Обали Слоноваче жеља да заигра у Европи. – Српска женска кошарка без довољно високих играчица. – Након неуспеха да обезбеди место у екипама Радивој Кораћ и Вршац сламка спаса у Краљеву. - Тосу Афомбу Аџоли Ахоефа у Краљеву постала Зорица. - Иако су кошаркашице у Србији прилично жгољаве у односу на све са којима је до тада играла, и да не личе на мушкарце, врло брзо се показало да физичка конституција није одлучујући фактор за добру игру. – Нова дилема после три сезоне у тиму краљевачког прволигаша. – Крај играчке каријере у Краљеву. – Перспектива у тренерском позиву

Фото: М. Радовановић

ОПРОШТАЈ ОД ЗОРИЦЕ ИЗ ТОГОА?

МАГАЗИН 1.4.2018.

осле много година женска кошарка у Краљеву доживљава најсјајније тренутке. Иако су освајањем трећег места на табели Прве лиге краљевачке кошаркашице обезбедиле учешће у завршници такмичења за првака државе, значајним се сматра и пласман у завршницу Купа Србије. Од оснивања клуба пре само неколико година сваке наредне остваривани су све значајнији резултати посебно од тренутка кад је, после неславног старта на почетку последње сезоне, вођење екипе преузео млади тренер Никола Јовановић. И поред значајних достигнућа у домаћим и међународним такмичењима Женски кошаркашки клуб „Краљево“, због недовољног интересовања за кошарку у локалној средини, сваку наредну сезону почиње у другом саставу чију окосницу чине играчице из различитих крајева земље, али и иностранства. Значајно место у екипи три сезоне заредом заузима црнопута Африканка Тосу Афомбу Аџоли Ахоефа из Тогоа, а допринос који је у том периоду пружила тиму, и неизвесност даљег останка у Краљеву, повод су за разговор између два тренинга у популарној „кутији шибица“. Дугачко име прилично тешко за изговор у овој средини било је повод да већ при првом сусрету са осталим чланицама тима Афомбу добије име Зорица. За то се постарала Тања Живановић а ново име, ма колико на почетку било необично и подсећало на старију особу, црнопута Тогоанка носи већ трећу годину. Баш као и првих дана у Краљеву, тако и после толико времена оно по правилу изазива велико изненађење при упознавању са сваком новом особом. Кошарка у Африци, посебно Тогоу, није на нивоу европске, понајвише због недовољног броја заинтересованих за игру, али и недостатка стручног кадра. Због тога је и Зорица имала прилично резерве према бављењу овим спортом иако је њене способности, кад је имала само тринаест година, први приметио професор физичког васпитања у основној школи. Поприлично мршаву, при том и често болесну,

тринаестогодишњакињу није било лако убедити да пође на први тренинг на колеџу у главном граду ове централноафричке земље Ломеу. Много година касније Зорица се сећа колико је све било тешко пре него што је након одређеног броја тренинга, и савладаних основа до тада непознате игре, схватила да јој се све више допада. Того је смештен на западу најтоплијег дела афричког континента, тек који степен изнад екватора, између Гане, Буркине Фасо и Бенина, а само уским делом на југу преко Гвинејског залива излази на Атлантски океан. У сиромашним земљама каква је Того професионални спорт је један од начина да се обезбеди квалитетнији живот за себе и породицу што, кад је у питању женска кошарка, није лако понајвише због ниског квалитета спорта у коме одскаче тек по која особа. Недовољно стручног кадра основни је разлог што кошарку свако игра на начин који му највише одговара, а турнири по школама прилика су да ловци на таленте пронађу оне који би могли да пруже допринос и у јачим лигама, првенствено оним из суседних земаља. Један такав, који је за време средње школе у родном граду организовала Кошаркашка федерација Тогоа, био је прилика да Зорица покаже део потенцијала којим располаже и западне за око кошаркашким стручњацима оближње Обале Слоноваче. Иако тек завршила средњу школу знала је да се у Обали Слоноваче игра квалитетнија кошарка него у земљи из које долази, што је прилика да напредује и, ангажманом у квалитетнијој екипи, обезбеди лагоднији живот себи и породици. Одлазак од куће на том узрасту није ни лак ни једноставан, понајвише због отпора у породици, а повољном околношћу сматра се подршка оца који је, као рукометаш, био свестан и добрих и лоших страна новог начина живота. Ситуација се нагло погоршала након његове изненадне смрти кад је Зорица била приморана да преузме терет издржавања породице и обезбеди средства да се прехрани. На почетку спортске каријере није било лако обезбедити место у најквалитетнијим еки-

пама, али су добре игре у тиму који се борио за опстнак у националном првенству биле добра препорука за прелазак у бољи, све док није постала стандардни члан првака државе чије је боје бранила две сезоне. Иако је зарада од професионалног уговора била довољна за скроман живот погледи амбициозне играчице, која се у свему истицала у игри, били су упрти ка Европи, поготову након што је тренер из Србије схватио да има потенцијала за наступ у било којој екипи на старом континенту. - Знала сам само да је тренер из Србије и ништа више о овој земљи па сам пожелела да дођем као туриста, да видим како се овде живи и током неколико недеља боравка покушам да обезбедим место у неком тиму. Дошли смо заједно, нашла сам стан у Београду, а тренер који познаје доста људи у кошаркашком спорту обећао да се распита да ли у неком од клубова има места за мене. У Србији нема довољно високих играчица па сам се надала да то неће бити тешко пошто клубови настоје да особе оваквих карактеристика, и довољног квалитета, привуку из иностранства. Избор је пао на екипу Радивој Кораћ који је после Вршца, била најјача у првенству, али се показало да има довољно играчица, и да јој више није потребно, па смо пробали у Вршцу. Ситуација се поновила па је једно од решења био наступ у Бежанији која се такмичила у оквиру Друге кошаркашке лиге. На две пријатељске утакмице, против Радивоја Кораћа и Војводине, показала сам све квалитете, и постигла доста кошева, али ми је председник клуба објаснио да у Другој лиги не могу да играју странци, па препоручио да дођем у Краљево – прича Зорица уз помоћ тренера Јовановића. Иако је у Србији провела пуне три сезоне није превише напредовала у савладавању језика. Признаје да доста тога разуме, али јој је тешко да говори, сем у посебним приликама кад се неконтролисано отргне по која посвка из репертоара који је савладала још у Обали Слоноваче. У то време је тренер, кад год је био посебно нервозан, почињао да говори српски а она је, иа-

МАГАЗИН 1.4.2018.

1.4.2018.

МАГАЗИН

ко није знала шта значи, запамтила по коју реч чији је прави смисао схватила тек по доласку у Србију. Разочарање због неуспеха да пронађе било какву екипу уздрмало је до тада чврсто самопуздање, а у тренутку кад је изгледало да су све лађе потопљене, и да је повратак кући неминовност, Краљево се учинило као последња сламка спаса, па је пристала да дође и одигра пар пробних утакмица, јер ништа не може да изгуби. У најгорем случају провела је неко време у Европи, упознала нову земљу и размишљала о Обали Слоноваче у којој увек може да рачуна на сигуран ангажман. - Дошла сам са тренером у Краљево и прво се видела са члановима управе Сашом Ђоровићем и Браниславом Варевцем. Тренер је био Игор Вујовић, а после разговора са мојим тренером договорили смо се да останем седам дана и маскималним ангажовањем покушам да обезбедим место у тиму. Била сам изненађена из-

ненадном приликом да покажем шта знам, али и уплашена да ли ћу то моћи да урадим на прави начин. Друге играчице су ме добро примиле и помогле кад је било тешко и кад ми је много различитих ствари пролазило кроз главу. Најсрећнија сам била кад су ми рекли како могу да останем и завршили све послове око папира пошто сам била странац. Откако сам дошла нисам имала никаквих проблема, а ако се који и појавио сви су били спремни да ми помогну да га превазиђем – прича Зорица. Промена средине сваки пут доноси мање или веће проблеме по који пут узроковане и начином рада. Због тога је и Зорици било чудно што друге играчице не иду у теретану као она у Обали Слоноваче где се акценат ставља на физичку припрему сваког спортисте. Иако јој се учинило да су кошаркашице у Србији прилично жгољаве у односу на све са којима је до тада играла, и да не личе на мушкарце, врло брзо се

уверила да физичка конституција није одлучујући фактор за добру игру. Показало се то већ на првим тренинзима, али и током прве сезоне такмичења у оквиру Прве кошаркашке лиге које је донело нове проблеме проистекле из чињенице да се систем такмичења, правила игре и суђења, разликује од оног на који је навикла. У Обали Слоноваче се игра по америчким правилима, која се у неким елементима разликују од европских, што је основа за грешке које судије нису биле спремне да толеришу. Значајном у овом периоду сматра се улога тренера који су настојали да, један по један, отклањају недостатке и допринесу адаптацији на услове у новој средини. Кад су се све коцкице сложиле Зорица је, као стандардни члан екипе, дала значајан допринос успеху на крају првенства што је било довољно да размишља о останку и следеће године. Дуго одсуство од куће прилика је да се пауза између две првенствене сезо-

не искористи за посету породици и потврду да је у новој средини нашла добар део онога чему се надала, понајвише пријему од стране свих у тиму, од управе клуба и тренера до последње кошаркашице на клупи за резервне играче. Колико је то значајно потврђује одлука да продужи уговор на још једну сезону која није почела на најбољи начин, а слабије игре и мањи учинак одлучујуће су утицали на пад самопоуздања. Један од разлога је нови састав екипе, али и чињеница да сваки играч током каријере, поред успона, мора да рачуна и на падове. Знали су у клубу да је само питање времена кад ће Зорица заиграти као пре и сви заједно настојали да помогну како би повратила самопоуздање. Колико су били у праву доказује друга половина такмичарске сезоне током које су се сви трудили да помогну у настојању да, корак по корак, врати самопоуздање као један од основих елемената на којима се заснива добра

игра. Тренер краљевачких кошаркашица Јовановић потврђује да је Зорица из утакмице у утакмицу подизала форму и на неким током сезоне била одлучујући фактор за победу, па се читава сезона сматра коректном. - У паузи након друге сезоне доста сам размишљала да ли да се вратим и да ли да се уопште више бавим кошарком. Са тридесет и једном годином пожелела сам да у Краљеву завршим играчку каријеру што је био повод за одлуку да се вратим. Колико сам била у праву потврђује ова сезона у којој сам пружила најбоље партије, а и тим је остварио до сада најбоље резултате. Почела сам добро, тако и наставила, па сматрам да је ово најбоља сезона у каријери. У томе је много помогао тренер који настоји да утиче на самопоуздање играчица како би пружиле максимум од оног што реално могу – каже Зорица уверена да још није пружила све што може и да, признаје

скромно, увек може да заигра и боље. И док Зорица скромно признаје да више нема играчких амбиција значајнијим за учинак у екипи сматра се став тренера као најмеродавнијег да одлучи колико која од играчица може да допринесе. После три сезоне у Краљеву пред Зорицом је нова дилема, посветити се тренерском позиву у својој земљи или наставити играчку каријеру бар још једну сезону. Услови у Краљеву за то постоје, а до почетка припрема за нову такмичарску сезону има времена током кога би талентована играчица из Тогоа, после три године права Краљевчанка, могла да донесе коначну одлуку. Без обзира каква она била боравак у Краљеву остаће заувек запамћен као значајна епизода у животу. Непобитна је чињеница да ће се и љубитељи кошарке у Краљеву још дуго сећати Зорице, а док је год буду помињали биће присутна у овој средини. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 1. ДО 7. АПРИЛА

МАГАЗИН

1.4.2018.

1. април

286. — Цар Диоклецијан је уздигао свог војсковођу Максимијана у свог савладара са титулом августа и дао му контролу над западним делом Римског царства. 457. — Римска војска је изабрала Јулија Валерија Мајоријана за западноримског цара. 527. — Византијски цар Јустин I проглашава свог саветника и сестрића Јустинијана I за наследника. 1572. — Гези су заузели Брил од Шпанаца и стекли прво упориште на копну у Осамдесетогодишњем рату. 1605. — Алесандро Отавијано де Медичи постаје папа Лав XI. 1625. — Удружена шпанска и португалска флота је започела поновно освајање Баије од Холанђана у Холандско-португалском рату. 1814. — У Лондону инсталиране прве лампе плинског уличног освјетљења. 1826. — Самјуел Мори је патентирао мотор са унутрашњим сагоревањем. 1873. — Пароброд РМС Атлантик компаније Вајт стар је потонуо код Нове Шкотске, одневши 547 живота у највећој поморској несрећи до тада. 1918. — У Уједњином Краљевству је основано Краљевско ратно ваздухопловство спајањем Краљевског летачког корпуса и Краљевске морнаричке ваздухопловне службе. 1924. — Немачки суд осудио Адолфа Хитлера на пет година затвора због покушаја Пивничког пуча. 1933. — Тек изабрани нацисти предвођени Јулијусом Штрајхером су организовали једнодневни бојкот свих предузећа у Немачкој у власништву Је-

вреја. 1937. — Аден је постао британска крунска колонија. 1939. — Генералисимус Франсиско Франко је означио крај Шпанског грађанског рата након предаје последњих републиканских снага. 1945. — Искрцавањем америчких трупа на јапанско острво Окинава почела последња етапа у продирању савезничких снага према Јапану у Другом светском рату. У тој највећој амфибијској операцији на Пацифику учествовало 183.000 војника, 1.727 авиона и 1.321 ратни брод. У борбама окончамним 2. јула погинуло 7.000 америчких и 100.000 јапанских војника. 1946. — Првом омладинском радном акцијом у послератној Југославији почела изградња железничке пруге Брчко-Бановићи. У изградњи 90 km пруге учествовало 60.000 младих из целе Југославије. 1947. — Павле од Гликсбурга је наследио свог брата Ђорђа II на месту краља Грчке. 1948. — Војска под командом просовјетске владе у Источном Берлину су започели копнену блокаду Западног Берлина. 1970. — Београдски радио „Студио Б“ почео емитовање програма из зграде новинске куће „Борба“. 1975. — Председник Камбоџе Лон Нол побегао у Индонезију пошто су Црвени Кмери опколили главни град Пном Пен. 1976. — Стив Џобс и Стив Вознијак су основали фирму Епл. 1979. — Ајатолах Рухолах Хомеини је прогласио Исламску Републику Иран. 1983. — У земљотресу у Колумбији

више од 500 људи изгубило живот, а више од 1.500 повређено. 1996. — Спајањем банака „Мицубиши“ и „Токио“ у Јапану створена највећа светска банка. 1999. — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду. 2001. — У Београду ухапшен бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић, под оптужбом да је током десетогодишње владавине

злоупотребљавао положај и тиме прибавио личну корист и корист за Социјалистичку партију Србије. Милошевића власти Србије у јуну исте године предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Амерички шпијунски авион сударио се с кинеским ловцем изнад Јужног кинеског мора, после чега је летелица САД принудно слетела у кинеску војну базу Хајнан. После извињења Владе САД Кинези 13. априла ослободили 24 члана посаде. 2002. — У Републици Српској ухапшен и Међународном суду за ратне злочине у Хагу изручен бивши официр Војске Републике Српске Момир Николић, оптужен за геноцид над Муслиманима у Сребреници 1995. Израелски тенкови и булдожери упали у више палестинских градова на подручју Западне обале.

2003. — Британски суд осудио два Алжирца на 11 година затвора због прикупљања новца за терористичку мрежу Ал Каида, што је била прва пресуда у Великој Британији за везе са Ал Каидом. 2016. — Нападом Азербејџана почели оружани Сукоби у Нагорно-Карабаху (2016).

2. април 1453. — Отпочела турска опсада Цариграда која је довела до његовог пада у уторак 29. маја. 1513. — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон је први пут угледао копно које представља данашњу Флориду. 1792. — Према Закону о ковању, основана је Ковница САД, а амерички долар је озакоњен као новчана јединица САД. 1801. — Британске снаге под водством адмирала Хорејшија Нелсона поразиле данску флоту у бици код Копенхагена. 1860. — У Торину се састао први италијански парламент. 1861. — У Сремским Карловцима састао се Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. 1865. — Војска Севера је у трећем покушају заузеле Питерсбург, иако су чланови владе Конфедерација и већина преостале јужњачке војске успели да побегну. 1900. — Амерички Конгрес је усвојио Форакеров закон, који је Порторику пружио ограничену самоуправу. 1905. — Отворен је железнички тунел испод Алпа „Симплон“ којим је Швајцарска повезана са Италијом. 1917. — Амерички председник Вудро Вилсон је од Конгреса затражио објаву рата царској Немачкој. Пред Војним судом за официре српске војске у Солуну је почео судски процес против групе официра на челу са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом, оптужених за припремање преврата и покушај атентата на регента Александра. 1930. — Хајле Селасије је проглашен за цара Етиопије, наследивши своју рођаку царицу Заудиту.

1944. — Совјетске трупе прешле су реку Прут у Другом светском рату и ушле у Румунију. 1958. — Прва појава Умпах-Пах Индијанца из истоименог стрипа аутора Албера Удерца и Ренеа Гошинија. 1960. — Француска је потписала споразум са Мадагаскаром којим је Мадагаскар постао независна држава, након 64 године француске колонијалне владавине. 1974. — У Титограду (Подгорица) основан је Универзитет Црне Горе. 1979. — Затварањем британске војне базе Малта је стекла пуну независност, чиме је окончано готово 80 година дуго британско присуство на том острву. 1979. — Из совјетске лабораторије за развој биолошког оружја у Свердловску су у ваздух случајно испуштене споре антракса, што је усмртило 66 особа и непозnат број стоке. 1981. — Председништво СФРЈ прогласило је ванредно стање на Косову због демонстрација албанских студената које су почеле 11. марта под паролом „Косово-република“. 1982. — Аргентинске војне снаге искрцале су се на Фолкландска Острва, британску колонију у Јужном Пацифику коју су чувала 84 британска маринца. 1992. — Српске паравојне јединице су убиле 42 особе у Бијељини. 1999. — Власти у Београду преузеле су независни радио Б92. 2003. — Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Мирко Шаровић поднео је оставку због афере извоза оружја Ваздухопловног завода „Орао“ из Бијељине Ираку, који је био под санкцијама УН, и „шпијунске афере у Републици Српској“. 2004. — Хашки трибунал обелоданио је оптужнице против шесторице хрватских официра и бивших званичника у хрватске републици Херцег-Босни. За злочине против човечности у западној Херцеговини 1992-1993. оптужени су: Јадранко Прлић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Бруно Стојић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић.

МАГАЗИН

1.4.2018.

3. април

1043. — Едвард Исповедник је крунисан за краља Енглеске, као последњи владар из династије Весекс. 1512. — Турски султан Бајазит II абдицирао у корист сина Селима I. 1559. — Потписан је споразум у Като Камбрезију којим су окончани Италијански ратови. 1807. — У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић Тицан ухваћен је и крајем године стрељан. 1865. — Снаге Уније су заузеле Ричмонд, главни град Конфедеративних Америчких Држава. 1922. — Јосиф Стаљин изабран за генералног секретара Руске комунистичке партије (бољшевика). 1930. — Рас Тафарие постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија). 1936. — Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна. 1941. — Мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно са Немачком 6. априла 1941. напала Југославију. 1948. — Премијером драме Ивана Цанкара „Краљ Бетајнове“ у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица. 1948. — Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи. 1975. — Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у

шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер одбио да брани титулу. 1976. — Први пут је додељена француска национална филмска награда Цезар, која се од онда додељује сваке године. 1979. — У Пакистану погубљен бивши председник владе Зулфикар Али Буто, који је збачен са власти војним ударом 1977. године. 1991. — Савет безбедности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештње мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање. 1992. — Комунистички лидер и председник Албаније Рамиз Алија поднео је оставку две недеље након избора некомунистичке скупштине. 1995. — Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано у једном селу на североистоку Бурундија. 1996. — У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници (29), углавном чланови његове пратње и чланови посаде (шест). 1999. — Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву. 2000. — Припадници Сфора ухапсили су на Палама једног од ратних лидера и високог функционера Републике Српске Момчила Крајишника и предали га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. 2003. — У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе, као 45-та земља чланица те најстарије паневропске организације. Амерички конгрес одобрио близу 80 милијарди долара за финансирање рата у Ираку. 2007. — Француски воз TGV оборио светски рекорд у брзини шинских во-

зила са 574,8 km/h.

4. април 1581. — Енглеска краљица Елизабета I за витеза прогласила Френсиса Дрејка, гусара, потом адмирала, првог Енглеза који је опловио свет. 1660. — Чарлс II Стјуарт је објавио декларацију из Бреде, своје услове за обнову монархије у Енглеској. 1721. — Роберт Волпол је ступио на дужност као први премијер Уједињеног Краљевства под краљем Џорџом I.

1812. — Амерички председник Џејмс Медисон је увео деведесетодневни ембарго на трговину са Уједињеним Краљевством. 1841. — Вилијам Хенри Харисон је умро од упале плућа и тако постао први председник САД који је преминуо током мандата и председник са најкраћим мандатом. 1905. — У земљотресу у провинцији Лахор, тада делу Британске Индије, погинуло 19.000 људи.

1912. — У Тибету проглашена Кинеска република. 1932. — K. K. Кинг изоловао је витамин Ц на универзитету у Питсбургу. 1936. — Првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и владе Милана Стојадиновића - у сукобу студената-комуниста са члановима националистичке организације „Орјуна“ у згради Медицинског факултета убијен је студент права и члан КПЈ Жарко Мариновић (1911—1936). У знак сећања на тај

догађај, данашњи дан се обележава као Дан студената Београдског универзитета. 1939. — На ирачки престо ступио Фејсал II, после смрти свог оца, краља Газија I. 1945. — Америчка 3. армија је заузела немачки град Касел после тродневних борби. 1945. — Мађарска се ослободила нацистичке власти. Данашњи дан се у Мађарској слави као Дан ослобођења.

1949. — Министри спољних послова САД и 11 западноевропских држава у Вашингтону потписали су Северноатлантски споразум о формирању НАТО пакта. 1960. — Француска и Федерација Мали потписали споразум којим је Федерација Мали стекла независност. 1962. — Основана Федерација Јужне Арабије. 1968. — Амерички борац за људска права Мартин Лутер Кинг је убијен у Мемфису. 1969. — У Хјустону, америчка држава Тексас, извршена прва операција уграђивања вештачког срца у људски организам. Први пацијент с вештачким срцем живео четири дана. 1975. — У паду америчког војног транспортног авиона после полетања из Сајгона погинуло 155 вијетнамске деце, ратне сирочади. 1976. — Нородом Сиханук је абдицирао са места вође Камбоџе и ухапшен је од стране Црвених Кмера. 1984. — Амерички председник, Роналд Реган позвао на међународну забрану хемијског оружја 1992. — Основана је Полиција Републике Српске. 1998. — У експлозији метана у украјинском руднику угља „Скачинско“, у Доњецкој области, погинула 63 рудара. 1999. — У ваздушним ударима НАТО на Рафинерију нафте у Панчеву погинула три радника рафинерије. У бомбардовању топлане на Новом Београду погинуо чувар топлане. 2001. — Министар одбране Судана и 14 војних функционера погинуло у авионској несрећи, у критичном тренутку грађанског рата у земљи. 2002. — Војска Анголе и УНИТА потписали примирје у Луанди, чиме је окончан грађански рат у Анголи. Око милион људи погинуло у борбама Владиних снага и УНИТА-е које су почеле 1975. после стицања независности од Португала. 2003. — Америчке војне снаге заузеле багдадски међународни аеродром „Садам“ и преименовале га у „Багдад интернешенел“.

5. април 1242. — У бици на залеђеном Чудском језеру, Руси под командом новгородског кнеза Александра Невског су поразили тевтонске витезове, спречивши их да окупирају северозападне области Русије. 1566. — Конвент племића у Хабзбуршкој Низоземској је предало гувернеру Маргарети од Парме петицију којом је тражено да се суспендује Шпанска инквизиција у Низоземској. 1722. — Холандски истраживач Јакоб Рогевен је постао први Европљанин који се искрцао на Ускршње острво. 1818. — У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је обезбеђена независност Чилеа. 1841. — У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као „Милојева и Срндакова буна“, коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. После борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841, Турци у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили. 1881. — Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал. 1887. — Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије основане 1. новембра 1886. Први председник био Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић. Од 1888. академици сами бирали сталне и дописне чланове. 1879. — Чиле је објавио рат Боливији и Перуу, чиме је отпочео Пацифички рат. 1902. — На стадиону „Иброкс парк“ у Глазгову погинуло 20, а повређено најмање 200 људи када се срушила трибина током фудбалске утакмице Шкотске и Енглеске. 1944. — Савезници по трећи пут бомбардовали Ниш. [1] 1945. — Председник привремене владе Југославије Јосип Броз Тито у Москви потписао уговор о пријатељству и узајамној помоћи и послератној

МАГАЗИН

1.4.2018.

сарадњи Совјетског Савеза и Југославије. 1951. — Суд у Њујорку осудио на смрт Џулијуса и Етел Розенберг због шпијунаже у корист Совјетског Савеза. 1954. — Елвис Пресли снима свој дебитантски сингл That’s All Right 1955. — Премијер Велике Британије Винстон Черчил поднео оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове трајала од почетка XX века. На положају премијера и лидера Конзервативне странке наследио га шеф дипломатије Ентони Идн. 1964. — У лондонском метроу пуштени су у вожњу први возови без возача

1974. — Отворен Светски трговински центар у Њујорку, који је са 110 спратова у том моменту био највиша зграда на свету. 1989. — Влада Пољске легализовала опозициони раднички синдикат „Солидарност“. Основан 1980. као независни синдикат, „Солидарност“ убрзо прерастао у масовни друштвено-политички покрет са око 10 милиона следбеника. 1992. — Грађани Сарајева, у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса. На њих пуцали снајпери из оближњих солитера. Погинуло осам, повређено 50 демонстраната. 1999. — У ваздушним ударима НАТО-а на Југославију погођен центар Алексинца. Погинуло 17 цивила. Либија предала два своја држављанина оптужена за рушење путничког авиона у 1988. изнад Локербија у Шкотској, када је погинуло 270 путника. Уједињене нације суспендовале санкције против Либије уведене 15. априла 1992. 2002. — Председник САД Џорџ Буш позвао Израел да се повуче са палестинских територија и најавио нову мировну мисију на Блиском истоку. 2016. — Окончани Сукоби у Нагорно-Карабаху (2016), уз посредство руског председника Владимира Путина и без значајнијих последица.

6. април 1242. — У бици на залеђеном Чудском језеру, Руси под командом новгородског кнеза Александра Невског су поразили тевтонске витезове, спречивши их да окупирају северозападне области Русије. 1566. — Конвент племића у Хабзбуршкој Низоземској је предало гувернеру Маргарети од Парме петицију којом је тражено да се суспендује Шпанска инквизиција у Низоземској. 1722. — Холандски истраживач Јакоб Рогевен је постао први Европљанин који се искрцао на Ускршње острво. 1818. — У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је обезбеђена независност Чилеа. 1841. — У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као „Милојева и Срндакова буна“, коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. После борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841, Турци у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили. 1881. — Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал. 1887. — Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије основане 1. новембра 1886. Први председник био Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић. Од 1888. академици сами бирали сталне и дописне чланове. 1902. — На стадиону „Иброкс парк“ у Глазгову погинуло 20, а повређено најмање 200 људи када се срушила трибина током фудбалске утакмице Шкотске и Енглеске. 1944. — Савезници по трећи пут бомбардовали Ниш. [1] 1945. — Председник привремене владе Југославије Јосип Броз Тито у Москви потписао уговор о пријатељству и узајамној помоћи и послератној сарадњи Совјетског Савеза и Југославије.

1951. — Суд у Њујорку осудио на смрт Џулијуса и Етел Розенберг због шпијунаже у корист Совјетског Савеза. 1954. — Елвис Пресли снима свој дебитантски сингл That’s All Right 1955. — Премијер Велике Британије Винстон Черчил поднео оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове трајала од почетка XX века. На положају премијера и лидера Конзервативне странке наследио га шеф дипломатије Ентони Идн. 1964. — У лондонском метроу пуштени су у вожњу први возови без возача 1971. — Прорадио вулкан Етна у Италији 1974. — Отворен Светски трговински центар у Њујорку, који је са 110 спратова у том моменту био највиша зграда на свету. 1989. — Влада Пољске легализовала опозициони раднички синдикат „Солидарност“. Основан 1980. као независни синдикат, „Солидарност“ убрзо прерастао у масовни друштвено-политички покрет са око 10 милиона следбеника.

1992. — Грађани Сарајева, у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса. На њих пуцали снајпери из оближњих солитера. Погинуло осам, повређено 50 демонстраната. Либија предала два своја држављанина оптужена за рушење путничког авиона у 1988. изнад Локербија у Шкотској, када је погинуло 270 путника. Уједињене нације суспендовале санкције против Либије уведене 15. априла 1992. 2002. — Председник САД Џорџ Буш позвао Израел да се повуче са палестинских територија и најавио нову мировну мисију на Блиском истоку. 2016. — Окончани Сукоби у Нагорно-Карабаху (2016), уз посредство руског председника Владимира Путина и без значајнијих последица.

7. април 451. — Атила је опљачкао Мец и напао друге градове у Галији. 1141. — Матилда од Енглеске је постала први женски владар Енглеске.

1348. — Чешки краљ Карло IV основао Карлов универзитет, први универзитет у централној Европи. 1788. — Амерички пионири су основали град Маријету (у данашњем Охају), прво стално америчко насеље изван Тринаест колонија. 1862. — Снаге Уније су поразиле снаге Конфедерације у бици код Шајлоа, најкрававијој бици у дотадашњој америчкој историји. 1866. — Земунски штампар Игњан Сопрон, на позив босанског везира Шерифа Осман-паше, отворио прву штампарију у Сарајеву и покренуо прве новине штампане у Босни, недељник „Босански вјесник“. Лист уређивао Милош Мандић, излазио на српском језику, ћирилицом и по Вуковом правопису. 1929. — Београдска радио станица први пут преносила једну фудбалску утакмицу, првенствени сусрет БСК и „Југославије“. Репортер био Раде Стоиловић. 1939. — Италијанске трупе искрцале се на обале Албаније и за пет дана окупирале земљу. 1941. — Влада Краљевине Југославије објавила прокламацију о почетку рата с Немачком и Италијом и издала наредбу о општој мобилизацији. 1943. — У лабораторији у Базелу, у Швајцарској, први пут произведена дрога ЛСД. 1945. — Амерички авиони у Другом светском рату потопили највећи јапански ратни брод „Јамато“. 1948. — Основана Светска здравствена организација. Статут организације потписало 26 земаља, а 7. април проглашен за Светски дан здравља. 1956. — Шпанија се одрекла свог протектората у Мароку. 1961. — Ухапшен југословенски политичар и дисидент Милован Ђилас, некада најближи сарадник Јосипа Броза Тита. 1963. — Усвојен нови југословенски Устав, којим је назив државе Федеративна Народна Република Југославија промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Нови Устав популарно назван „Повеља самоуправљања“ јер је њиме самоуправ-

ни модел примењен у свим сферама и на свим нивоима друштвеног живота. 1966. — Из Средоземног мора код шпанске обале извађена америчка хидрогенска бомба, испала из авиона због квара. 1980. — САД су прекинуле дипломатске везе са Ираном. 1989. — Совјетска подморница Комсомолец је потонула у Баренцовом мору, усмртивши 42 морнара. 1990. — Ферибот „Скандинавска звезда“ је захваћен пламеном током крстарења у Северном мору између Норвешке и Данске, који је усмртио 158 особа. 1992. — Дан пошто је Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине, Срби у Бањалуци прогласили независност Републике Српске, а представници Срба у Председништву БиХ Биљана Плавшић и Никола Кољевић дали оставке. САД признале независност БиХ, Словеније и Хрватске. 1994. — Почео је геноцид у Руанди, неколико сати по убиству председника Руанде Жувенала Хабијаримане. 1994. — У главном граду Руанде Кигалију убијен премијер Агате Увилингијимана. 2001. — Полиција растурила антивладине демонстрације у више градова у Турској. Радници и грађани револтирани наглим падом националне валуте и скоком цена тражили оставку премијера Булента Еџевита и његове владе. 2004. — Више од 600 Ирачана погинуло, а преко 400 повређено у бомбардовању џамије у Фалуџи, ирачком граду који је данима био под опсадом америчких маринаца. У Багдаду званично саопштено да је у тој земљи погинуло више од 720 војника коалиционих снага, под вођством САД, већина после проглашења краја главних војних операција, 1. маја 2003. 2014. — Проглашена Доњецка Народна Република на подручју Доњецке области Украјине од стране активиста који су заузели зграду регионалне администрације у Доњецку, након свргавања бившег про-руског председника Виктора Јануковича и повратка Крима.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs