MagazIN 328 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 328 *25. март 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

25.3.2018.

У овом броју: Дан сећања Политички дилетантизам и јефтији трикови Ускоро радикализација протеста? Сиромашни рођаци са југа Под лупом локалне самоуправе Лакше до радног места Први корак у бизнису Нови почетак Туберкулоза је излечива

10 16 22 20 32 34 42 46 50

Први балкански рат Кобних пола минута Баба Марта показала зубе Будућност у кратком филму Само до срећних младих људи рату одрасли ... На репертоару Биоскопа „Кварт“ „Аурора“ почистила дилере Краљевчанка из Сплита Времеплов

58 68 74 82 92 96 98 100 106

МАГАЗИН 25.3.2018.

Деветнаеста годишњица НАТО агресије

ДАН СЕЋАЊА

- Град Краљево је, заједно са Удружењем породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године, Удружењем учесника рата 1991-1999, Удружењем ратних војних инвалида града Краљева и Војском Србије, обележио Дан сећања на браниоце отаџбине страдале у ратовима од 1990. до 1999. године. - На годишњицу почетка агресије НАТО снага на Савезну Републику Југославију положени венци и цвеће на спомен-обележје страдалим у ратовима између 1991. и 1999. године. - Свештеници Епархије жичке одржали парастос погинулим борцима. - У касарни „Јован Курсула“ положени венци на споменик погинулим припадницима 252. оклопне бригаде

МАГАЗИН 25.3.2018.

петак 24. марта навршило се деветнаест година од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Тај период је више него трајно забележен у сећању оних који су остали без чланова породице, оне који су учествовали у рату а из ратних збивања изашли као инвалиди који још увек доживљавају трауме. У сарадњи са удружењима породица палих бораца, ратних ветерана и ратних војних инвалида овај дан се традиционално обележава уз обећање да неће престати док год живи сећање на жртве. Краљево је и овог 24. марта, на дан кад су у околину града пале прве крстареће ракете НАТО снага, одало пошту суграђанима страдалим у ратним сукобима током последње деценије двадесетог века. Потврда да су постали жрве сулудог времена сукоба који је оставио пустош у овом делу Балкана заслужили су да буду помињани и као хероји који су положили животе на бранику отаџбине оставивши потоњим генерацијама обавезу да их не забораве и помињу док је света и века. Полагању венаца и свећа на спомен обележју на Тргу Јована Сарића, и пара-

МАГАЗИН

25.3.2018.

стосу поводом обележавања Дана сећања на браниоце отаџбине страдале у ратовима деведесетих година прошлог века, претходио је скуп на коме је градоначелник Краљева др Предраг Терзић, обраћајући се прецима и потомцима страдалих чије је животе пресекао вихор рата а у душама оставио ненадокнадиву празнину и болно сећање, потврдио трагичност догађаја због којих се, уместо радости рађања и по којег породичног весеља, дели туга због жртава ратних сукоба. - Ево нас данас, и овог 24. марта, пред још једним поменом браниоцима отаџбине у ратовима од 1990. до 1999. године. Речи недостају, иако речитости не мањка. Године се нижу, сећања не бледе, бол не јењава. Крик се следио на уснама и предака и потомака. Црнина се привила око њихових домова. Семе непреболне туге се заметнуло. Нема речи коју ико од нас може рећи вама којима су најмилији отргнути ратом, а да оне не зацеле. И сваке године мук све већи бива, делећи време само ствара простор да се болом и откинутим срцем живот настави. А сви они су у вечност уписани, јунаци нашега града, понос својих поро-

дица, браниоци који су својим животима одгајали нас и генерације које долазе. Трагали су годинама, ратови су их узимали, али не дамо да оду у заборав. Урезали смо у знак поштовања у вечност њихова имена да се зна каква је краљевачка младост. Ни случајни пролазник не може да каже да за њих не зна. Подигли смо споменик да подсећа све наредне генерације на јунаке нашега доба. Спомен соба документује њихова херојска дела. Пано нас опомиње да сваком по на особ захвалимо за свако ново јутро које дочекујемо. Лекција су нам коју никада не смемо да заборавимо, како да се са безбрижних краљевачких улица улази у историју. Опомена су како да се не узнесемо и не узоколимо, већ да ценимо привилегију да смо живи. Скоро су три деценије откако је Краљево дало своју прву жртву и дужност нам је да наставимо да се тај број не повећава. Обавеза нам је да своје потомке не завијамо у црно. Понос нам је да кажемо да су

јунаци који су животе дали наши. Жао нам је што су у корену сасечени. Радост нам је да видимо њихове потомке израсле у слике својих очева хероја. Помињемо их и данас. Сећамо их се сваки дан. Молимо се за покој њихових душа непрестано. Нека је вечна слава и хвала краљевачким јунацима – казао је он. Приближава се трећа деценија од када је у ратним сукобима на простору некадашње Југославије пала прва жртва са подручја Краљева. Био је то Слободан Стојковић из Матарушке Бање који је смртно страдао у Словенији и уписан на прво место листе од 107 имена иза којих је остало исто толико младости, непроцењивих и непојмљивих могућности за Краљево и Србију. У ратним сукобима заувек су нестали синови, очеви, мужеви, добре комшије, кумови, пријатељи чији се губитак ничим не може надокнадити, јер је сваки људски живот јединствен и непоновљив. Двадесет четврти дан марта је и ове године био повод за окупљање

како би се одала пошта и подсетило на жртве херојског дела уграђеног у темеље данашње Србије. Подсећању да је пустош у душама несагледив, а понос стамен и громадан, претходило је минутом ћутања одавање поште херојима за којима и после толико година плачу мајке и очеви, супруге и потомци. Након пригодног програма у Свечаној сали зграде Градске управе, а пре парастоса који су служили свештеници Епархије жичке, на спомен-обележје страдалим у ратовима између последње деценије двадесетог века венце и цвеће положили су представници локалне самоуправе, војске, полиције, породица страдалих, удружења која окупљају ратне ветеране и други. Тачно у подне у Касарни „Јован Курсула“ у Јарчујку положени су венци на споменик припадницима 252. оклопне бригаде погинулим у НАТО бомбардовању, а у Касарни „Рибница“ уприличен обилазак богослужбеног простора и Спомен собе чији је део чувар сећања на све припаднике ове бригаде у ратовима од 1990. до 1999. године и пано са сликама и подацима палих бораца из Краљева у овим ратовима.

И овај 24. март је прилика за подсећање на имена погинулих која су урезана у спомен плочу, од којих је 77 страдало у борбама на Косову и Метохији. Током НАТО агресије Краљево је на мети авијације 19 војно најјачих земаља било 54 дана током којих је повређено 37 цивила а уништено, или оштећено, 1.750 цивилних и војних објеката. Сваки 24. март је прилика за подсећање како нема већег зла од рата и да се, тек кад замукну топови, виде размере ратне пустоши. У време мира је све, осим људских живота, надокнадиво, па се последице рата и мере по броју страдалих. Као и много пута раније Краљево није заобиђено ни у НАТО бомбардовању 1999. године кад се потврдило да му је историја још једном наменила улогу страдалника. Животи који су уграђени у темеље државе и града стварају обавезу за појачану бригу о њиховим живим сродницима, а уверење да много тога још није урађено води ка уверењу да ће неправда бити исправљена, а обавезе државе и града испуњене. T. Радовановић Фото: М. Радовановић

Двадесета седница Скупштине града

МАГАЗИН

25.3.2018.

ПОЛИТИЧКИ ДИЛЕТАНТИЗ

ЗАМ И ЈЕФТИНИ ТРИКОВИ

- Актуелна власт пет година примењује одлуку која није у складу са законом, па ни коефицијенти на основу којих је вршена исплата нису у складу са важећим законским решењима. - Уместо исправљања грешке доноси се нова одлука којом се легализује оно што није у складу са законом. – Највећи део Стратешког плана Комуналне полиције за период од 2018. до 2023. године преписан из сличног документа усвојеног пред крај прошле године у Сомбору. - Апсолутна сагласност свих присутних постигнута приликом гласања за прихватање одлуке о изградњи војничке спомен капеле на Чемерну и одбијања да се усвоји Стратешки план Комуналне полиције

25.3.2018.

МАГАЗИН

а парламентарни живот у Краљеву добија нову димензију потврђују две седнице Скупштине града одржане у року од само седам дана са укупно упола мање тачака на дневном реду од уобичајених. На основу службене евиденције председник Скупштине града је на почетку двадесете седнице констатовао присуство 44 одборника што је било довољно за почетак рада и, без примедби, усвајање извода из записника са 18. седнице одржане 14. фебруара. Одборничка група Александар Вучић – Србија побеђује је предложила да се у предложени дневни ред уврсти тачка „Предлог одлуке о измени и допуни Статута Историјског архива Краљево“ са чим се, уз три гласа против и девет уздржаних, сагласило 36 одборника. Пре гласања о усвајању прозивком је установљено присуство педесет одборника и једног кандидата за одборника па је, десетак минута од почетка седнице, подршку предложеном днев-

ном реду дало 37 одборника, уз констатацију да је било 13 уздржаних. Радни део седнице отпочео је разматрањем предлога одлуке о потврђивању мандата у Скупштини града Ивани Кекерић, након што је на једној од ранијих седница Новица Гаговић поднео писмену оставку на место одборника. Услов да јој буде пружена шанса био је да се четрдесет четврти са изборне листе напредњака Александар Несторовић одрекне права на место у локалном парламенту, а процедура потврде мандата од избора верификационе комисије, паузе за рад и гласања и полагања заклетве потрајала је читавих пола сата. Кратко образложење градоначелника Краљева др Предрага Терзића о разлозима за измене и допуне статута града Краљева увод је у петнаестоминутну расправу пре које је шеф Одборничке групе Староседеоци Краљева и околине Иван Матовић указао да се испред зграде Градске управе окупила

повећа група бивших радника „Аутотранспорта“ који траже да им се исплате заостале зараде из периода док су радили у овом предузећу. Уједно је позвао одборнике да изађу пред зграду и подрже оправдане захтеве радника, а од председавајућег затражио да једном од њих омогући обраћање одборницима који су се пре нешто више од месец дана сагласили са формирањем радне групе са задатаком да посредује у остваривању ускраћених права. Став да Скупштина града нема ингеренције да решава проблеме радника настале после 2000. године довољна је да предлог буде одбијен, а кратка расправа била је прилика да такво понашање осуде одборници Покрета Двери др Зоран Чворовић и др Владан Шапоњић и Локалног фронта Предраг Воштинић. Превише пажње одборника није привукао ни предлог одлуке о располагању становима у својини града који се додељују као стамбена подршка

под условима непрофитног закупа, а најоштрији критичар је и овога пута био први човек Староседелаца Краљева и околине Иван Матовић. Позивајући се на извештај ревизора који потврђује да се власништво над свим објектима не води у одговарајућим књигама изражена је сумња у бројне злоупотребе на штету свих грађана Краљева који су власници ових непокретности. Основ лежи у податку о незадовољству одговорима на одборничка питања у ранијем периоду којима није разјашњено питање закупаца и износа месечне закупнине коју плаћају, уколико је плаћају. То је повод за израз директне сумње да начелник Рашког управног округа, иначе председник Градског одбора Српске напредне странке, не плаћа економску цену закупа за два локала у граду. На предлог о измени одлуке о утврђивању минималног износа накнаде за принудно постављеног професио-

налног управника кратко је реаговао само Никола Аџић да би који минут касније, у оквиру расправе о предлогу одлуке којом се потврђује спремност за изградњу војничке капеле на Чемерну, заменик шефа одборничке групе напредњака Милош Милишић одржао мали историјски час о догађајима на овим просторима у јесен 1915. године. Идеја о изградњи војничке спомен капеле присутна је више од годину дана, колико постоји и Градски одбор за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата, а образложење известиоца Радоја Томашевића било је повод за бурну реакцију више опозиционих одборника. Повод је потврда става да би војничка спомен капела требало да буде само први корак у формирању меморијалног центра на овом локалитету којим би управљало ново јавно предузеће. Посебно иритирајуће за одборнике опозиције делује идеја да

меморијални центар буде формиран по принципу јавно приватног партнерства што, по Јовану Нешовићу, на чело предузећа може да доведе и неког од потомака окупаторске аустроугарске војске. Не спорећи потребу да се градњом војничке спомен капеле ода достојно признање војницима изгинулим штитећи повлачење краља, владе, дипломатског кора, Врховне команде, главнине снага и великог броја избеглица кроз Ибарску клисуру према Косову и Албанији, изражена је сумња да би толико удаљен објекат могао да доживи гору судбину него Спомен гробље у центру града. Основ сумње Иван Матовић види у чињеници да се ова локација доводи у пристојно стање само који дан пред комеморативни скуп у првој половини октобра, а да већ шест година траје градња сличног објекта, много мањег, а никако да се заврши. Поред тога провејава и уверење да би паре планиране буџетом гра-

МАГАЗИН

25.3.2018.

да за ову годину могле да се употребе корисније за решавање значајнијих проблема у граду. Атмосферу је додатно подгрејао шеф одборничке групе напредњака Вукман Ракочевић потврдом да је седница почела политичким дилетантизмом и јефтиним триковима који се стављају на терет опозиције. Предлог одлуке о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије градског буџета за претходну годину још једном је покренуо лавину критика, па је морала да се умеша руководилац Одељења за привреду и финасније и потврди како је доношење одлуке неопходно пре краја овог месеца како се не би дошло у проблем у случају да се Краљево не нађе на списку Државне ревизорске институције која још није објавила у којим ће локалним самоуправама вршити контролу. Расправа је потрајала добре три четвртине сата пре него се прешло на разматрање предлога одлуке о коефицијентима за обрачун и исплату плата изабраних и

постављених лица у органима града Краљева. Кратко образложење било је увод у расправу током које је Иван Матовић покушао да докаже како актуелна власт пет година примењује одлуку која није у складу са законом, па ни коефицијенти на основу којих је вршена исплата није у складу са важећим законским решењима. Основ лежи у чињеници да је спорну одлуку донео градоначелник који на то није имао право што потврђује и извештај државног ревизора. И поред тога нико се није сетио да је стави ван снаге а сада се, каже Матовић, уместо исправљања грешке доноси нова одлука којом се легализује оно што није у складу са законом. Спорним се сматра и збрајање две врсте коефицијената и укупно повећање износа тридесет одсто иако је прописано да је овај поступак применљив само на један од њих. Расправа о давању сагласности на статут Центра локалних услуга потрајала је десетак минута али се наредна,

предлог решења о давању сагласности на Стратешки план Комуналне полиције за период од 2018. до 2023. године, ненадано продужила на више од сата. На неочекиван ток утицао је шеф Одборничке групе Локалног фронта Предраг Воштинић потврдом да неће да расправља, предлаже измене и допуне или гласа за документ Комуналне полиције Сомбора. Ма колико тврдња деловала интригантно потвдило се да је одборник Локалног фронта Никола Аџић припремајући се за расправу по овој тачки дневног реда пронашао документ исте садржине усвојен на седници локалног парламента у Сомбору пред крај прошле године. Мало је утицаја на чврсто опредељење опозиције имало излагање Милоша Милишића који је потврдио праксу да се, приликом израде значајних докумената, боља решења траже код оних субјеката који су их већ усвојили и применили у пракси. Предлог решења о давању на коришћење непокретности пословног про-

стора Центру локалних услуга није привукао превише пажње баш као ни разрешење и именовање председника Управног одбора Краљевачког позоришта. Констатација да је Ивана Кекерић прво избрана за одборника Скупштине града а касније разрешена дужности председника Управног одбора ове установе остала је у сенци тврдње да именовање новог председника, бившег директора Туристичке организације Краљева Драгана Рајичића, додатно потврђује тезу о упливу политике у ову област. На предлог председавајућег вођена је јединствена расправа о разрешењу и именовању по једног члана школских одбора у Уметничкој школи, Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ и Основној школи „4. краљевачки батаљон“ и три члана у Основној школи „Чибуковачки партизани“. Да владајућа већина у сали нема довољно одборника за изгласавање свих предлога о којима се расправљало на седници Скупштине града потвр-

ђено је и овом приликом, јер је до обезбеђења потребног броја прошло двоструко више од планираних петнаест минута. Да међу одборницима опозиције није било дилеме да ће сви предлози добити потребну подршку сведочи податак да је највећи број њих напустио салу за седнице и пре почетка гласања кад је прозивком утврђено присуство 48 особа са правом гласа. Гласање је потврдило да предлоге владајуће већине подржава између 39 и 40 одборника, а да је апсолутна сагласност присутних постигнута приликом гласања за прихватање одлуке о изградњи војничке спомен капеле на Чемерну и одбијања да се усвоји Стратешки план Комуналне полиције града Краљева за период од 2018. до 2023. године. По ко зна који пут показало се да гласање не одражава право расположење на седници Скупштине града. Проблем се огледа у пребројавању гласова након којих се произвољно изводи закључак о броју уздржаних. То

најбоље потврђује податак да је збир гласова подршке, противника и уздржаних био исти и након што су из сале, после гласања о предлогу одлуке о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна буџета града Краљева за 2017. годину, из сале изашли одборници Покрета Двери др Зоран Чворовић и др Владан Шапоњић. Двадесета седница Скупштине града остаје у сенци чињенице да током једног сата расправе о Стратешком плану Комуналне полиције није било телевизијског преноса што потврђује „залеђена“ слика на програмима Краљевачке телевизије и Телевизије Мелос. Ако се зна да програм Телевизије Краљево већ месецима није доступан највећем броју гледалаца са подручја града поставља се питање испуњености услова за одвијање седнице локалног парламента која је приведена крају након пет и по сати рада. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Нови протест биших радника „Аутотранспорта“

МАГАЗИН

25.3.2018.

УСКОРО РАДИКАЛИЗАЦИЈА ПРОТЕСТА?

- Поред некада запослених у „Аутотранспорту“ протесту испред зграде Градске управе придружили се и бивши радници Природног лечилишта и одмаралишта „Матарушка и Богутовачка Бања“ који се налазе у истој ситуацији. - Иако су свесни да локална самоуправа није одоговорна за ситуацију у којој су се нашли радници су одлучни у ставу да не одустају од протеста све док не буду испуњени сви њихови захтеви. – Није испуњено ништа од договора у Министарству привреде. - Кривичне пријаве против заступника капитала „Аутотранспорта“ и повереника стечајног управника. – Од продаје базе у Адранима има довољно пара да се у целости измири дуг од око милион и сто хиљада евра колико потражује 373 радника

вадесета седница Скупштине града повод је за окупљање бивших радника „Аутотранспорта“ на Тргу Јована Сарића, испред зграде Градске управе. Они су још једном покушали да изразе незадовољство спорим решавањем проблема везаних за исплату зарада из периода кад је предузеће радило, а послодавац била држава. Протестни скуп је само наставак изражавања незадовољства након прошлогодишње најаве продаје базе овог предузећа у Адранима додатно мотивисан неиспуњеним обавезама о којима је у међувремену постигнут договор са представницима ресорног министарства. Последњи скуп је био прилика за потврду да су радници до сада легалним путем настојали да изврше притисак на послодавца због шест несиплаћених зарада из периода кад је ово предузеће још радило и прилика за проверу података из кривичних пријава које су, због сумњи на малверзације, поднели пре десет месеци. Иако је неколико претходних протестних скупова протекло мирно има наговештаја да неће тако бити убудуће,

МАГАЗИН

25.3.2018.

а податак да им се ни овога пута није обратио нико од представнила локалне самоуправе основ за најављену радикализацију протеста. Поред некада запослених у „Аутотранспорту“ протесту су се придружили и бивши радници Природног лечилишта и одмаралишта „Матарушка и Богутовачка Бања“ који се налазе у истој ситуацији, због чега су принуђени да на овај начин траже неисплаћене зараде. Иако су ниске температуре и високи снежни наноси спречили долазак већег броја незадовољних организатори протеста су задовољни одзивом за који верују да би, кад се временске прилике поправе, могао бити знатно масовнији. Иако су свесни да локална самоуправа није одоговорна за ситуацију у којој су се нашли радници су одлучни у ставу да не одустају од протеста све док не буду испуњени сви њихови захтеви. - Ми више немамо шта да преговарамо, јер смо доказали малверзације, противзаконито прескакање плата и све остало. Зато ће протести трајати до коначног испуњења наших циљева, а то је

исплата свих зарада које нам се дугују. Поднели смо кривичне пријаве за штету која нам је нанета у последње две године, од раскида приватизације, са доказима колико је руководство предузећа од 2010. године направило дуга и тако нас гурнуло у стечај. Понудили смо им руку и отишли на разговоре и договарали се, а ништа од онога што је било предмет договора није испуњено. Поднели смо кривичне пријаве против заступника капитала „Аутотранспорта“, који је био руководећи кадар, и против повереника стечајног управника. На крају нам је остало да се обратимо још представницима турске фирме који су купили нашу базу у Адранима, да их упознамо са ситуацијом како би знали зашто протествујемо, и шта су наши конкретни разлози, да буду упућени јер можда слушају само једну страну – каже представник радника. Основ за потраживања радници виде у Закону о стечају по коме, поред хипотекарних поверилаца, један део средстава од продаје базе у Адранима припада њима, а рачуница показује да има довољно пара да се у целости изми-

ри дуг од око милион и сто хиљада евра колико потражује 373 радника. Иако је позив да подрже радничке захтеве упућен свим одборницима Скупштине града одазвало се само део опозиционих представника, чланови одборничких група Староседелаца Краљева и околине и Демократске странке. - Управо сам позвао све одборнике у Скупштини да изађу и да вам дају подршку у остваривању права, јер ви не тражите ништа туђе осим својих плата које сте поштено зарадили. Док они горе седе у топлој сали не брину се много за вас, јер је изашло само нас седам осам, а одборници Двери морали да остану да они не би закључили дневни ред, па имате подршку и од њих. Тражили смо да дозволе да неко од вас уђе унутра да се обрати одборницима, те да нам пренесе шта сте добили као закључак од државног секретара, и шта се у међувремену дешавало с обзиром да градоначелник не формира радно тело које служи за такве сврхе. Очекивали смо да ће градоначелник сазвати радно тело где ћете нас упознати шта је одговор Владе и држав-

ног секретара. Они ћуте, ништа се не дешава, а једини начин да вам дамо подршку је ово што смо урадили. Морамо да се вратимо горе да не би радили шта хоће, а уз вас смо јер сте ви наше комшије, пријатељи и рођаци а сви ваши проблеми су и наши проблеми – потврдио је шеф Одборничке групе Староседеоци Краљева и околине Иван Матовић. Први човек краљевачких демократа Вукомир Митровић потврђује да десет година уназад помно прати дешавања у „Аутотранспорту“ и добро познаје ситуацију у којој се налазе бивши радници овог предузећа, а уверење да су у праву довољно је за безрезервну подршку политичке опције којој припада. - Држава је потврдила да сте у праву, јер вам је суд дао решења и потврдио да вам се дугује новац, па је држава дужна да вам исплати оно што је ваше. Са друге стране држава сваког дана прича да има пара, да има суфицит. То слушамо по хиљаду пута дневно, па како је могуће да нема паре да вам исплати оно што сте зарадили? Како је могуће да буџет града Краљева даје годишње милион и 200 хи-

љада евра неком превознику из Крагујевца, па буџетске паре завршавају у Крагујевцу а не у Краљеву, а не може да се исплати вама ово што сте зарадили? Новац мора да се обезбеди, држава каже да га има, па према томе имате апсолутну подршку јер држава мора да уради оно што је њена обавеза. Пет година слушамо хвалоспеве Владе Републике Србије како решава проблем Матарушке Бање, има пројекте и решење како ће да реши питање радника који ће тамо радити и како ће то бити центар који ће превазићи Врњачку Бању. Причали су о Краљевграду, о овом путу до Егејског мора и тако даље, а радници Бање остају без плата неколико година. Све се своди на обећања, па дај нека држава решава оно што сама обећава кад се неколико година ни једно једино обећање није рализовало – каже Митровић. У ишчекивању формирања радне групе у Скупштини града радници најављују нова окупљања и радикализацију протеста, блокаду саобраћајница и предузимање других мера о којима још нема конкретних података. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Србија и Европска унија: Политички и економски односи

МАГАЗИН

25.3.2018.

СИРОМАШНИ Р

- Југославија је била потпуно интегрисана у светске токове, док Србија ни до данас није достигла ниво који је изгубила 1992. године. - Србија није чланица Светске трговинске организације што значи да не постоји у светској трговини. - Од тренутка кад је почео да ради Фијат, Србија престаје да буде пољиопривредна земља јер се уместо шећера, кукуруза и малина међу првих пет извозних производа налазе аутомобили, резервни делови и каблови. - Током прошле године вредност извезеног софтвера достигла је скоро 800 милиона долара, што је више него сви пољопривредни производи заједно. - Иако се структура извоза мења и даље не доводи до жељених промена. – Због високих заштитних царина за текстил роба из Кине долази у кутијама од телевизора. - Србија мора 2020. да испуни прелазна мерила у блокирајућим поглављима 23 и 24 и 35, а да би се то десило до тада мора да измени устав и обезбеди независност правосуђа

ОЂАЦИ СА ЈУГА

25.3.2018.

МАГАЗИН

Др Владимир Међак

ебата на тему „Србија и Европска унија: Политички и економски односи“ коју у оквиру пројекта „Европа за мене“, уз подршку Делегације Европске уније, организују Европски покрет у Србији и Факултет политичких наука Универзитета у Београду, одржана је у Краљеву са циљем да се дође до одговора на низ питања, између осталих шта је до сада остварено у приступним преговорима и који су даљи кораци потребни за затварање поглавља, да ли је Европска унија спољнополитичко или унутрашње питање Србије, шта говоре економски показатељи о односима са Европском унијом и какве су њене перспективе, Присуство бившег помоћника директора Канцеларије за европске интеграције Владе Репблике Србије др Владимира Међака било је прилика за потврду да су односи са Европском унијом дефинисани још 2008. године кроз Споразум о стабилизацији и придруживању који се сматра једним од кључних корака за повратак Србије на међународну сцену. Ово се чини посебно значајним након потврде да је бивша Југославија била потпуно итегрисана у светске токове, док Србија ни до данас није достигла ниво који је изгубила 1992. године. Југославија је до распада била чланица ГАТ-а, општег споразума о трговини и царинама као претече данашње Светске трговинске организације, од 1970. године је имала споразум о трговини са Европском унијом, од 1963. са источним блоком, а од 1961. је била водећа држава Покрета несврстаних, а све се распршило 1992. Од 2000. године, кад почиње повратак на међународну сцену, спољнотрговинска стратегија земље ослања се на три основна стуба, регион, континент и остатак света. Ослањање на регион обезбеђено је Централноевроп ским уговором о слободној трговини – ЦЕФТА који укључује земље Западног Балкана настале распадом Југославије, без оних које су постале чланице Европске уније, и Албанију. Трговина са континентом обезбеђена је преко Споразума о стабилизацији и прикључивању, као кључним стубом спољне

трговине, и Споразумом о слободној трговини са Русијом коме су се касније прикључиле Белорусија и Казахстан. Чланство у Светској трговинској организацији, као трећем стубу трговине, Србија није обезбедила ни после тринаестогодишњег процеса, а осамнаест година од уласка у процес приступања успела је да обезбеди стабилност трговинских односа са Европском унијом као кључним партнером на чију територију се пласира две трећине укупног извоза. Подаци Европског покрета у Србији потврђују да се петина извоза реализује у земље ЦЕФТА, 64 одсто у Европску унију, пет у Руску Федерацију, део у Турску и земље Европске асоцијације за слободну трговину, а преосталих осам у све остале земље света. - Тих осам посто се пласира у све државе са којима Србија нема споразум о слободној трговини, јер је у данашњем свету без њега веома тешко ући на тржиште било које земље. Србија није чланица Светске трговинске организације што значи да нас, ако немамо споразум, нико не признаје па не постојимо у светској трговини. Од тих осам посто 1,5 су Сједињене Америчке Државе, а сви остали партнери су испод један што говори колико се тешко пробити на светско тржиште. Позиције су подељене, а да би Србија нашла своју мора некога да избаци са светског тржишта као што су, кад смо ми избачени из светске трговине 1992. године, наше позиције преузеле треће државе. Сасвим је јасно да док једном не смркне другом не сване, а како одавно никоме није смркло значајан је Споразум о стабилизацији и придруживању јер нам даје правну сигурност за приступ на тржиште Европске уније. Само укидање царина није довољан услов да бисте ушли на нечије тржиште. То је само административни део после кога се поставља питање какву робу имате и да ли можете да уђете на нечије тржиште – каже др Међак. По истеку деведесетих година, обележених економским санкцијама међународне заједнице, извоз је кренуо са веома ниске стартне позиције, а висок дефицит потврђен је и у проценти-

ма и у апсолутним износима који сведоче да је само 40 одсто увоза покривено извозом. Ситуација се мења након потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, пре свега због потврде да је привреда одвојена од политике, па се бележи раст извоза и смањење трговинског дефицита у односу на Европску унију. Највећим проблемом Србије сматра се податак да се у то време извоз базирао на нискософистицираним производима, претежно пољопривредним. И у таквој ситуацији Србија се сврстала у ред ретких држава које имају суфицит у трговини са Европском унијом који варира између 400 и 700 милиона евра. Иако је највећи број извезених производа са малим степеном прераде може се приметити тренд раста који је доживео нагли скок 2013. године од тренутка кад је почео да ради Фијат, па Србија престаје да буде пољиопривредна земља јер се уместо шећера, кукуруза и малина међу првих пет извозних производа налазе аутомобили, резервни делови, и каблови, а пољопривредни производи и даље извозе несмањеним темпом. Током прошле године вредност извезеног софтвера од око 800 милиона долара премашила је све пољопривредне производе заједно, а иако се структура извоза мења и даље не доводи до жељених промена. - Споразум са Европском унијом не треба гледати као чаробни штапић. Он је само средство, као што су и сви споразуми СФРЈ били средство за улазак на трећа тржишта, а на влади је да води економску политику како би та средства искористила. Из овога се јасно може видети логика, а увек је најлогичније да се интегришеш са оним са којим имаш највећу трговину. Просек интегрисања у Европској унији је око 60 процената, а наша трговина са Европском унијом је 64, и ту можемо видети један од разлога Брегзита. У години кад је дошло до Брегзита Велика Британија је у Европску унију извозила свега 45 посто, што значи да је већ почела да напушта то тржиште. Преговори показују да ће тих 45 посто довести до великих

МАГАЗИН

25.3.2018.

ломова у Великој Британији, јер губи тржиште Европске уније што може довести до великих проблема, можда чак до сукоба у Северној Ирској. Напуштање једног таквог тржишта је велики проблем и са мањим степеном интеграције, а Србија има 64 посто извоза у Европску унију, већ сто година тргује са истим земљама, а наши главни трговински партнери су Немачка, Аустрија, Италија, Словенија, Мађарска и Румунија – каже др Међак указујући на парадоксалну чињеницу да не постоји трговинска размена са Бугарском, док са Немачком доживљава стални раст. Српских производа нема у Француској, Пољској и Шведској, а све што се тамо евентуално извози намењено је гастарбајтерима који траже производе од куће. Иако је скоро две трећине извоза Србије намењено тржишту Европске уније све се сведе на само шест до седам држава што најбоље потврђује колико је тржиште Европске уније битно. Са друге стране огромна количина

робе долази из остатка света, електрична опрема из Кине без икаквог трговинског споразума што потврђује да извознику, с обзирома на конкурентност, висина царине није битна. Податак о високим заштитним царинама за текстил из ове земље сведочи како није необично да ова врста робе у Србију уђе у кутијама од телевизора. Све указује да се свет мења и да Србија мора да буде спремна на прилагођавање. Проблем представља податак да није чланица Светске трговинске организације, а не може да приступи ни тржиштима земаља Блиског Истока и несврстаних. Уверење да међу њима још једино припадници старијих генерација памте производе из Србије води ка ставу да ће у тим земљама само још десетак година на власти бити људи који памте бившу Југославију и њене производе. Није без значаја податак да је Европска унија највећи инвеститор у Републици Србији, а да се у инвестицијама види главни квалитет Споразума

о стабилизацији и придруживању који гарантује правну сигурност. Потврда овог става су инвестиције из остатка света, а податак да је српско тржиште од свега седам милиона становника мало води ка ставу да се преко ње настоји продор на тржиште Европске уније. Преговори за пријем у пуноправно чланство Европске уније отпочели су 21. јануара 2014. године, од када се мери колико је Србија напредовала у том процесу, а како је захтев поднет 2009. значи да је било потребно да прође више од четири године. Први корак ка пријему био је скрининг који подразумева аналитичку оцену усклађености домаћег законодавства са правом Европске уније. Процес је трајао годину и по дана и представљао претресање целокупног законодавства у областима обухваћених правом Европске уније. Уследила је анализа положаја у односу на то право као потврда да суштину приступања представља хармонизација законодавства и

његова примена на територији Србије. - Само доношење закона не значи ништа. Ми можемо да донесемо законе о чему год хоћемо, а ако те законе не примењујемо нећемо моћи да затворимо преговоре, нити ће се ситуација у Србији променити, а поента приступања је да се ситуација промени. Суштина преговора је доношење прописа и њихова примена и због тога се преговара поглавље по поглавље. Усклађивање се састоји из неколико корака. Прво морате да урадите пропис, затим да га примените, а за то морате имати административни капацитет. Можемо да донесемо савршене законе, а ако немамо људе који умеју да их читају, и да их примењују, то ће остати мртво слово на папиру. Коначни тест је да имате судове који су слободни и способни да бране закон ако им се неко обрати, а тек кад имате сва три корака једно поглавље може да буде затворено. Ми смо отворили дванаест поглавља а два, која се односе на науку и истраживање и

образовање и културу, затворили не зато што имамо савршено образовање него зато што Европска унија нема право, нити правно обавезујући акт, у тим областима. Остаје нам да отворимо још 23 поглавља, и да их затворимо, што значи да у свих 23 области морамо да дођемо довољно далеко и променимо стање на терену. Ако се стање на терену много разликује од стања на терену у Европској унији дан уласка ће задати велики шок, привреда ће трпети па ћемо имати проблем у пословању. Кад уђемо у Европску унију половина ложишта наших система за даљинско грејање би морала да буду затворена зато што не задовољавају стандарде о издувним гасовима и избацивању угљендиоксида у ваздух. Тај процес дуго траје јер је много скуп, а само у поглављу животне средине рачунамо да ћемо до 2030. године морати да инвестирамо петнаест милијарди евра. Када се постигне стандард Европске уније, и она убеди да смо то уради-

ли, затвара се последње поглавље, а онда приступа потписивању уговора о приступању. Ако очекујемо да то буде крајем 2025. преговоре морамо да завршимо до 1. децембра 2023. године. Да бисмо то урадили Србија мора 2020. да испуни прелазна мерила у блокирајућим поглављима 23 и 24 и 35, а да би се то десило до тада морамо да изменимо устав и обезбедимо независност правосуђа. Ми немамо времена. Иако 2025. година изгледа далеко ту је иза ћошка, а до краја 2023. немамо права ни на једну грешку. Грешке могу бити ако донесемо измене устава које нису адекватне, тако што нећемо на време инвестирати у животну средину и пољопривреду. Зато је 2025. година само индикативна, јер ако све не испунимо нећемо моћи да учествујемо у Европској унији као равноправна чланица, а није циљ да уђемо као сиромашни рођаци са југа, да само седимо тамо а да не можемо да користимо права која то чланство нуди – објаснио је др Међак. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Провера безбедности информационих система

МАГАЗИН

25.3.2018.

ПОД ЛУПОМ ЛОКА

- Од почетка примене Закона о заштити података о личности спроведено укупно 274 поступка надзора према органима локалних самоуправа, а поступци су иницирани по пријавама грађана и по службеној дужности. - Поред тестова информационих система, пројекат предвиђа и четири радионице за начелнике управа и службенике за информациону безбедности у 119 локалних самоуправа, на којима ће бити упознати са обавезама у оквиру Закона о заштити података о личности и Закона о информационој безбедности и планираним изменама регулативе. - Доношењем Закона о е-управи, који се налази у скупштинској процедури, Канцеларија за информационе технологије и е-управу ће бити задужена за бригу о безбедности информационих система локалних самоуправа ационална алијанса за локални економски развој и компаније окупљене у Савезу за е-управу спровешће у наредна два месеца тестове безбедности информационих система, интернет сајтова и апликација у одабраним градовима и општинама.

Циљ ове акције је провера квалитета заштите података грађана на локалном нивоу и отклањање слабости које би, услед хакерских напада, омогућиле злоупотребу информација. Повод је уверење да ће развој е-управе представљати велики изазов за локалне са-

моуправе, па Савез за е-управу и Национална алијанса за локални економски развој желе да помогну да се унапреди одрживост и безбедност система информационих технологија како би биле спремне да пружају е-сервисе и имале свест о одговорном коришћењу

АЛНЕ САМОУПРАВЕ и чувању података који су им поверени. То је на првој радионици за представнике локалних самоуправа одржаној у Београду потврдила Наташа Секулић, менаџер компаније ИБМ за Србију и председница Савеза за еуправу. Да је од почетка примене Закона о заштити података о личности спроведено укупно 274 поступка надзора према органима локалних самоуправа, а поступци су иницирани како по пријавама грађана, тако и по службеној дужности, потврђује Златко Петровић из канцеларије Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Поред тестова информационих система, пројекат предвиђа и четири радионице у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, за начелнике управа и службенике за информациону безбедности у 119 локалних самоуправа, на којима ће бити упознати са обавезама у оквиру Закона о заштити података о личности и Закона о информационој безбедности и планираним изменама

регулативе. Партнер Савеза за е-управу и Националне алијансе за локални економски развој у реализацији пројекта је Канцеларија Владе Србије за информационе технологије и е-управу, а пројекат је својим учешћем подржала и канцеларија Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Директор Канцеларије за информационе технологије и е-управу Михаило Јовановић потврђује да ће доношењем Закона о е-управи, који се налази у скупштинској процедури, Канцеларија бити задужена за бригу о безбедности информационих система локалних самоуправа што је повод за жељу да се кроз овакве пројекте поспеши сарадња локалног и централног нивоа власти у даљем развоју е-управе, унапреди размена података и пруже квалитетне услуге грађанима и привреди. Реализацију пројекта подржале су чланице Савеза за е-управу, компаније Asseco SEE, Comtrade, IBM, КПМГ, SAGA, SBS и SAP чији ће менаџери за ин-

формациону безбедност, у сарадњи са надлежнима из локалних самоуправа и Канцеларијом за информационе технологије и е-управу, спровести етично хакерисање информационих система градова и општина. Реч је о „контролисаном нападу“ који анализира и тражи слабе тачке информационог система, након чега ће локалним самоуправама бити припремљен извештај са препорукама за отклањање недостатака. Савез за е-управу је радно тело Националне алијансе за локални економски развој које окупља 44 компаније и локалне самоуправе, а формиран је у циљу дефинисања препорука за унапређење пословног окружења кроз развој електронске управе и е-сервиса. Савез пружа подршку Влади Србије и ресорним институцијама у спровођењу дефинисаних политика, а један од првих заједничких подухвата били су израда Акционог плана Владе Србије за развој е-управе и усвајање Закона о е-пословању. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 25.3.2018.

И ове године повољности за запошљавање

ЛАКШЕ ДО РАДНОГ МЕСТА - Национална служба за запошљавање објавила једанаест јавних конкурса за доделу средстава којима се подстиче запошљавање. - Само два намењена јавном сектору, сви остали приватном. – Рок за највећи број јавних позива до краја новембра. - Повећани износи новчане помоћи за све категорије корисника, а нема старосног ограничења од тридесет година живота како је то било у претходном периоду. – Једнодневни Сајам запошљавања 28. марта. - Министарство привреде сваке године пласира значајна средства којима подстиче развој предузетништва, али и привредних друштава како би што боље пословали, запошљавали нове раднике и били конкурентни на европском тржишту. - Сви који испуне услове конкурса стичу право на 30 посто бесповратних средстава, а остатак у виду кредита са каматом која се креће између 1,5 и 3 одсто годишње

ишчекивању да започне рализација амбициозног плана запошљавања великог броја радника у Краљеву, које најављују инострани инвеститори, Национална служба за запошљавање и ове године представља низ јавних позива којима се стварају услови за смањење броја оних који се налазе на евиденцији и дуже време трагају за било каквом врстом радног ангажовања. Из краљевачке филијале стиже потврда да је половином прошлог месеца објављено једанаест јавних конкурса за доделу средстава од којих су само два намењена јавном сектору, а сви остали приватном. Изузев једног за чије је организовање и спровођење као крајњи рок одређен 2. април, и позива за доделу субвенција за самозапошљавање незапослених лица који се окончава 16. сви други су отворени до 30 новембра ове године. Како су за сваку од филијала Националне службе за запошљавање одређене квоте којима се дефинише количина средстава, и број оних који могу да их користе, заинтересованима се шаље порука да што пре конкуришу како би повећали шансе за доделу сувбенција без обзира што постоји могућност да рокови за пријаву буду продужени. Јавни позив који проистиче из програма додатног образовања, као и позив за реализацију програма стручне праксе, упућени су послодавцима који желе да оспособе за рад у струци лица која за то немају довољна знања и искуства. Значајним се чини податак да је од укупне суме опредељених средстава седамдесет одсто намењено приватном сектору, а остатак јавном у који је ове године, поред области образовања, здравства и социјалне заштите, укључена и област правосуђа. Новину представља податак да су повећани износи новчане помоћи за све категорије корисника, али ни да нема старосног ограничења од тридесет година живота како је то било у претходном периоду. У краљевачкој филијали Националне службе за запошљавање потврђују да интересовање постоји, а да је прва одлука о додели средстава већ донета претходне недеље.

МАГАЗИН

25.3.2018.

Програм који припада области додатног образовања одраслих преточен је у јавни позав за реализацију програма стицања практичних знања који подразумева стицање практичних знања и вештина кроз обављање конкретних послова заснивањем радног односа код послодавца. Новину у овој области представља податак о спајању два програма, а искључиво се односе на категорију лица без квалификација, или са ниским квалификацијама, лица којима је последњи радни оснос престао по основу технолошког вишка и лица која чекају на запослење дуже од 18 месеци. Послодавцу који омогући заснивање радног односа на одређено време пружа се могућност да оствари право на накнаду трошкова зараде за лице од три месеца. Уз зараду која износи 25 хиљада динара исплаћују се и припадајући порези и доприноси, а уколико се одлучи за ангажовање на неодређено време стиче право на накнаду трошкова у периоду од шест месеци. Програм обуке на захтев послодавца подразумева финансирање трошкова стицања знања и вештина потребних за обављање послова на кокретном радном месту, а средства се исплаћују уколико на евиденцији незапослених нема лица са потребним знањима и вештинама, Послодавац има право на износ од највише сто хиљада динара по полазнику, у зависности од врсте, сложености и обима посла, док ономе ко учествује у програму припада шест хиљада динара помоћи за трошкове превоза уз плаћене доприносе за случај повреде на раду. - По први пут ове године расписан је јавни позив за учешће у финансирању програма обуке за потребе послодавца, али и за запослене. Циљ обуке је да не дођемо у ситуацију да имамо технолошке вишкове, или да лица која имају одређена знања и вештне не могу довољно добро да прате нове захтеве радног места. Обука се врши ради општег, или посебног, усавршавања запосленог, а може је спроводити јавно признат организатор активности односно лиценцирани извођач обуке. У зависности од врсте обуке за одређено радно место Национална служба за за-

пошљавање исплаћује средства послодавцу до 25 посто укупних оправданих трошкова, а највише до сто хиљада динара по полазнику. Ако је у питању опште усавршавање исплаћује се до 60 посто оправданих трошкова, највише до сто хиљада динара по полазнику – каже директорка филијале Снежана Прелић уз потврду да се јавни позив расписује први пут, па се још не може говорити о његовим ефектима. Као и ранијих година упућен је јавни позив за доделу средстава којима се подстиче самозапошљавање, а субвенције се односе на запошљавање теже запошљивих категорија становника које имају проблем да дођу до запослења. Њихово запошљавање држава помаже финансијским мерама за различите категорије незапослених, а право на 200 хиљада динара имају млађи од 30 година без квалификација или они истог узраста који чекају на посао дуже од годину дана. У ову категорију сврстани су и млади без родитељског старања, старији од педесет година проглашени вишком запослених, припадници ромске популације, особе са инвалидитетом и радно способни корисници социјалне новчане помоћи. Износ од 240 хиљада динара планиран је за особе са инвалидитетом, радно способне кориснике новчане помоћи, младе до 30 година и жртве породичног насиља, а 200 и 240 хиљада за послодавца уколико запосли неког из ове категорије лица са евиденције Националне службе за запошљавање. Лица која желе да започну самосталну делатност могу да конкуришу под условом да се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање и да су прошла дводневну обуку током које се акценат ставља на израду бизнис планова. Јавни позив траје до 2. априла, а у зависности од категорије лица одређени су износи између 180 до 200 хиљада динара. Посебни јавни позив намењен је лицима ромске националности које могу да конкуришу под истим условима уз повољност да могу да региструју и трговину. Конкурс за организовање и спровођење јавних радова траје до 16. априла а укључује две категорије, теже запо-

МАГАЗИН 25.3.2018.

шљива лица и особе са инвалидитетом. Спроводи се у области социјалних и хуманитарних делатности, одржавања и обнављање јавне инфраструктуре, одржавање и заштите животне средине и природе, а при ангажовању особа са инвалидитетом социјалне, хуманитарне и културне делатности. Досадашње искуство потврђује да изузетно велики број послодаваца користи могућност коришћења субвенција зарада особа са инвалидитетом без радног искуства јер, ако такву особу запосли на неодређено време, има право на субвенцију зараде у трајању од дванаест месеци од дана заснивања радног односа. Други јавни позив пружа могућност рефундације трошкова особа са инвалидитетом који се запошљавају под посебним условима и програм рефундације зарада лицу које је ангажовано на пружању подршке радном месту и програм радне асистенције. - Постоји и могућност комбинације одређених програма и мера, па могу да се комбинују програм обуке на захтев послодавца и субвенције за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих на новоотвореним радним местима. Исто важи за програм стицања практичних знања за заснивање радног односа, под условом да је у питању заснивање радног односа на неодређено време, и субвенције за самозапошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих на новоотвореним радним местима, као и програм субвенција зарада особа са инвалидитетом без радног искуства. Мере подршке за особе са инвалидитетом могу да се ангажују само у случајевима субвенција зараде за особе са инвалидитетом без радног искуства и рефундација трошкова зараде лицу које је ангажовано у пружању стручне подршке. У комбинацији са радном асистенцијом може бити субвенција за зараде без радног искуства и рефундација примерених трошкова прилагођавања радног места за новозапослену особу са инвалидитетом –

каже Прелић уз најаву још једног Сајма запошљавања чије је одржавање планирано за 28. март. Бројне повољности преко Фонда за развој и Развојне агенције Србије обезбеђује Министарство привреде, а веза са потенцијалним корисницима је Регионална агенција за просторни економски развој Рашког и Моравичког округа која привредним субјектима пружа бесплатну помоћ у виду информација, обука на различите теме, консултантских и услуга везаних за израду бизнис планова и документације потребне за разне конкурсе. Министарство привреде сваке године пласира значајна средства којима подстиче развој предузетништва, али и привредних друштава како би што боље пословали, запошљавали нове раднике и били конкурентни на европском тржишту. Јавни позиви се по правилу расписују почетком године, а у Регионалној агенцији потврђују да су, док се очекују наредни, актуелна два који се спроводе у сарадњи са Фондом за развој. Један је намењен почетницима у пословању, а таквима се сматрају сви који су регистровали предузетничу радњу, или привредно друштво, после 1. јануара прошле године. Подстицаји су намењени и физичким лицима која тек намеравају да покрену сопствени бизнис, а могућност коришћења бесповратних средстава није ускраћена ни онима која су користили неку од подстицајних мера Националне службе за запошљавање уз услов да у последње три године нису премашила 23 милиона динара. Јавни позив за почетнике у пословању пружа могућност коришћења дела средстава од 250 милиона динара колико је држава обезбедила за ову врсту помоћи, а отворен је до утрошка и најдаље до последњег дана у години. Сви који испуне услове конкурса стичу право на 30 посто бесповратних средстава, а остатак у виду кредита са каматом која се креће између 1,5 и 3 одсто годишње. Средства се одобравају за адаптацију, санацију, привође-

ње намени, реконструкцију, доградњу и изградњу пословног или производног простора, за куповину нове или половне опреме, не старије од пет година, сировина и репроматеријала уз могућност комбинације више различитих могућности. Право на доделу бесповратних средстава имају предузетници, или привредна друштва, који уверењем Пореске управе докажу да су измирили све обавезе за порезе и доприносе. Други услов је да послују позитивно, нису у блокади или стечају, нису осуђивани за привредни преступ нити им је изречена мера забране обављања делатности. Предност при додели средстава имају они који се баве производњом или прерадом, у случају почетника и услужним делатностима, а добитник је у обавези да не брише радњу из регистра Агенције за привредне регистре најмање три године и да, као оснивач, буде запослен у својој радњи или предузећу. Други јавни позив намењен је субјектима који послују дуже од две године. Њима је намењено 20 одсто бесповратних средстава, а остатак кроз кредит који се, поред адаптације, реконструкције и доградње, може искористити за куповину пословног простора, нове или половне опреме, не старије од пет година, сировина, материјала или трајних обртних средстава. Потребна документација се шаље једној од канцеларија Фонда за развој, у Београду или Нишу, а повољност представља податак да за јавни позив које Министарство привреде расписује преко Развојне агенције документацију, након контроле, шаље Регионална агенција за просторни економски развој Рашког и Моравичког округа. Они који се одлуче да конкуришу треба да обезбеде неко од средстава обезбеђења кредита, меницу, хипотеку, жиранте и слично, а код куповине опреме је најједноставније да то буде залога на тој опреми. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 25.3.2018.

Национално предузетничко такмичење средњошколаца

МАГАЗИН

25.3.2018.

ПРВИ КОРАЦИ У БИЗНИСУ

- Радионицама под називом „Израда бизнис плана“ и „Вештини презентовања“ обухваћено је преко две хиљаде средњошколаца, док је више од пет стотина анимирано и мотивисано да се укључи у пројекат и учествује у градским или општинским такмичењима. - Финално такмичење тимова, победника регионалних такмичења, за најбоље урађен и презентован бизнис план одржаће се 19. априла у Београду. - Члановима победничког тима намењени ваучери у вредности од по 500 евра за студирање на Високој школи за пословну економију и предузетништво

25.3.2018.

МАГАЗИН

егионална привредне комора Моравичког и Рашког управног округа домаћин је градског такмичење ученика краљевачких средњих школа у изради бизнис планова и вештинама њиховог презентовања. Такмичење се одвија у оквиру пројекта „Национално предузетничко такмичење средњошколаца Србије-НаПред“ које је покренула Висока школа за пословну економију и предузетништво уз финансијску подршку Развојне агенције Србије и подршку пословне заједнице организоване у оквиру Привредне коморе Србије. Пројекат је покренут пре нешто мање од осам месеци и од тада је успостављена сарадња са 17 локалних самоуправа у Србији и више од 50 средњих школа. Радионицама под називом „Изради бизнис плана“ и

„Вештини презентовања“ обухваћено је преко две хиљаде средњошколаца, док је више од пет стотина анимирано и мотивисано да се укључи у пројекат и учествује у градским или општинским такмичењима. На такмичењу у Краљеву учествовало је осам ученичких тимова из три средње школе, Пољопривредно хемијске школе „Др Ђорђе Радић“, Машинско техничке школе „14 октобар“ и Економско-трговинске школа, који су презентовали своје пословне пројекте, а оцењивао их је жири састављен од реномираних привредника и јавних личности из бизниса, банкарства и невладиног сектора. Реализација овог програма подразумева мотивациони тренинг за ученике средњих школа из предузетничких

вештина, тренинг програм за менторе у области предузетништва и развијању бизнис планова за потенцијалне стартап подухвате, тренинг тимова ученика средњих школа за израду бизнис плана и вештина његовог презентовања и регионална такмичења тимова ученика средњих школа за најбоље урађен и презентован бизнис план. Финално такмичење тимова, победника регионалних такмичења, за најбоље урађен и презентован бизнис план одржаће се 19. априла у Београду. Пројекат се реализује на територији седамнаест локалних самоуправа Србије, Шиду, Сремској Митровици, Београду, Смедереву, Јагодини, Параћину, Крушевцу, Краљеву, Крагујевцу, Чачку, Ужицу, Чајетини, Пријепољу, Сјеници, Новом Пазару, Нишу и Врању,

а као циљ је дефинисана афирмација предузетништва и образовања за предузетничке вештине средњошколаца на националном нивоу. Намењен је средњошколцима који желе да унапреде своје капацитете за самозапошљавање, кроз директно покретање сопственог посла, или да унапреде знања и вештине чиме ће повећати шансе за запошљавање код других послодаваца, али и професорима средњих школа који желе да буду ментори предузетничких вештина и тиме стекну додатне компетенције и квалификације за професионално оспособљавање. Такмичарски тимови су састављени од ученика средњих школа које су позване да узму учешће на конкурсу за идентификацију пословне, предузет-

ничке идеје и њене разраде кроз припрему есеја, или пословног плана, и јавно презентовање пословне идеје на локалном такмичењу, а победници и на националном нивоу. Такмичење ученичких тимова у осмишљавању и презентацији бизнис планова реализује се у два нивоа, локалном на коме се такмиче тимови из локалне средине и националном на коме ће се такмичити победници локалних такмичења. Такмичења се организују у форми јавних догађаја на коме ученички тимови презентују пословне идеје, а жири састављен од представника покровитеља, банака, осигуравајућих кућа и других компанија и представника локалне самоуправе, бира најбоље радове и проглашава победника.

Критеријуми на основу којих независни жири оцењује ученичке пројекте подразумева реалистичност бизнис плана и одрживост идеје, иновативност и креативност идеје, убедљивост презентовања, као и тимски дух и сарадњу чланова тима током пет минута колико је одређено за презентовање пословне идеје. Организатор је обезбедио награде за најбоље, па су члановима победничког тима намењени ваучери у вредности од по 500 евра за студирање на Високој школи за пословну економију и предузетништво. Уз ове организатор ће додатно припремити и друге награде у сарадњи са партнерима из области бизниса. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 25.3.2018.

После годину дана од оснивања Удружења пословних жена

НОВИ ПОЧЕТАК - Иако препознат ресурс предузетништва није искоришћен у довољној мери што је додатни повод да се кроз слична удружења његове предности искористе на најбољи могући начин. - Базе података којима располаже Регионална привредна комора и њене службе спремне су да у сваком тренутку буду на услузи свим привредним субјектима, посебно предузетницама. - Локалним акционим планом за запошљавање у прошлој години предвиђено поспешивање предузетништва, а незапосленим лицима која желе да започну бизнис пружена могућност да конкуришу за почетна средства у износу између 180 и 200 хиљада динара. - Послодавци који истовремено запосле два лица имају право на повраћај 75 одсто уплаћених средстава за доприносе. – У априлу Фестивал женских тајни, у мају Сајам женског предузетништва

25.3.2018.

МАГАЗИН

одишњица постојања Удружења пословних жена „Иванка Илић“ прилика је за подсећање на жељу за окупљањем предузетница и пољопривредица како би размењивале искуства и знања, једне другима помагале и оснаживале се у будућем раду. Скуп уприличен тим поводом био је прилика за резимирање једногодишњег рада и најаву бројних активности које се планирају током ове године. Стиче се утисак да током минуле године и није превише учињено, па неколицина које се сматрају најактивнијим најављују нови почетак очекујући резултате који би били основа за тражење средстава из градске касе. Као и пре годину дана упућен је позив женама из Краљева, и региона, да приступе удружењу које пружа могућност за нове видове едукације неопходне за унапређење пословања. Овај облик организовања у потпуности подржава коморски систем, па

из Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа стиже потврда жеље да се женама пружи потребна помоћ за покретање бизниса, а онима које су добро закорачиле у ову област да га додатно развијају. Начин да се то постигне види се у организовању различитих обука, семинара и разговора са циљем да се жене оснаже и буду препознатљиве у земљи и окружењу. Значајним се чини податак да Регионална привредна комора од прошле године функционише у оквиру Привредне коморе Србије, а досадашње активности потврђују да ресурс предузетништва, иако препознат, није искоришћен у довољној мери што је додатни повод да се кроз слична удружења његове предности искористе на најбољи могући начин. Прилику за то пружају базе података којима располаже комора, али и службе које су спремне да у сваком тренутку буду на услузи свим привредним субјектима, посебно

предузетницама. Уз све то комора организује сајмове, едукације, разговоре и омогућава да се предузетнице повезују ради остваривања заједничког интереса. Податак да је Удружење од оснивања, пружањем финансијских и нефинансијских услуга, успоставило сарадњу са бројним успешним женама основ је на коме се темељи став да би она током наредне могла бити још интензивнија. Бројни показатељи потврђују да је од вајкада, посебно у данашње време, тешко бити предузетник, нарочито женама па се и удружење какво постоји у Краљеву види као потврда става да заједница мисли на њих. То потврђује и Локални акциони план за запошљавање којим је у прошлој години предвиђено поспешивање предузетништва, а незапосленим лицима која желе да започну бизнис пружена могућност да конкуришу за почетна средства у изно-

су који се кретао између 180 и 200 хиљада динара. Извештај о реализацији овог плана потврђује да је педесет посто везано за нововоосноване фирме, а субвенције је искористило 45 одсто особа женског пола. Радује податак краљевачке филијале Националне службе за запошљавање који потврђује жељу послодаваца да за обављање одређених послова ангажује искључиво жене, али и да је велики број жена спремно да се преквалификује и прихвати нова радна места. Нове повољности за доделу средстава којима се подстиче запошљавање представила је филијала Националне службе за запошљавање, а половином прошлог месеца најављено је чак једанаест јавних позива од којих се чак девет односе на приватни сектор. Значајном се чини подршка Пореске управе из које стижу информације о олакшицама везаним за ослобађање

од дела обавеза трошкова пореза и доприноса за новозапослена лица. Иако је као последњи рок за пријаву одређен крај прошле године продужен је до истека 2020. а значајном новином, која се примењује од 1. октобра, сматрају се повољност за новооснована предузећа и предузетничке радње које не плаћају порез на приход у паушалном износу. Услов за све је да је новозапослени радник најмање шест месеци пре заснивања радног односа био на евиденцији Националне службе за запошљавање, да има пријаву на осигурање и уговор са послодавцем. Захтеви за коришћење ове повољности подносе се Пореској управи по истеку месеца, а иако рок није прецизно дефинисан препоручује се да то учине што пре. Разлог лежи у чињеници да филијала Пореске управе на основу испуњених услова доноси одговарајуће решење и прослеђује га вишој инстанци која врши повраћај 65

одсто уплаћених средстава у складу са приливом средстава и могућностима буџета. Додатну повољност представља податак да послодавци који истовремено запосле два лица имају право на повраћај 75 одсто уплаћених средстава за доприносе. Скуп уприличен приликом обележавање годишњице постојања прилика је за најаву Фестивала женских тајни, који 13. априла организује Савет за родну равноправност града Краљева, и Сајма женског предузетништва као прилике да се жене широј јавности представе својим производима како би постале препознатљивије и утицале на друге да крену истим путем. Податак да су током претходне године изостале планиране активности не умањује амбиције да се у овој наставе појачани интензитетом. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Светски дан борбе против туберкулозе

МАГАЗИН

25.3.2018.

ТУБЕРКУЛОЗА

- За добру контролу болести најзначајнији је свеобухватан мултидисциплинарни приступ у систему здравствене заштите који подразумева рано откривање и правовремено лечење, посебно у популацијама под повећаним ризиком за оболевање, ефективан надзор над оболевањем и умирањем, као и едукацију здравствених радника и сарадника цивилног сектора. - Током 2016. године око 10,4 милиона људи у свету је оболело од туберкулозе, а умрло милион и 300 хиљада. - У истом периоду у Србији је регистровано 837 случајева обољевања од којих је двадесет особа умрло, шеснаест мушкараца и четири жене. - На подручју града Краљева годишње просечно оболи око десет особа, на територији Рашке једна до четири, а Врњачке Бање нема оболелих или је то само једна особа

А ЈЕ ИЗЛЕЧИВА

ветски дан борбе против туберкулозе, који се обележава сваког 24. марта, повод је за подсећање на континуирану посвећеност Републике Србије елиминацији ове болести као јавноздравственог проблема и представљање досадашњих резултата уз скретање пажње јавности да, иако се одржава стабилан тренд смањења на годишњем нивоу, и даље постоји велики број оболелих од ове болести. Посебна пажња посвећена је чињеници да запостављање континуираних напора на контроли болести може бити опасно и у земљама са ниским оптерећењем, због присуства резистентних облика који се теже лече и повећане мобилности становништва. Основна порука стручњака своди се на констатацију да је туберкулоза излечива болест, да је за добру контролу болести најзначајнији свеобухватан мултидисциплинарни приступ у систему здравствене заштите који подразумева рано откривање и правовремено лечење, посебно у популацијама под повећаним ризиком за оболева-

МАГАЗИН

25.3.2018.

ње, ефективан надзор над оболевањем и умирањем, као и едукацију здравствених радника и сарадника цивилног сектора. Из Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ стиже порука да је, у циљу достизања циљева превенције и контроле туберкулозе, потребно да актери националног програма координирају активности са другим програмима јавног здравља, програмима социјалне подршке, пружаоцима јавних и приватних здравствених услуга, невладиним организа цијама и организацијама цивилног друштва, заједницама и удружењима пацијената, како би се омогућило обезбеђивање високо квалитетне, интегрисане дијагностике, лечења, неге и превенције туберкулозе кроз целокупан здравствени систем. Република Србија се ове године придружује светској кампањи обележавања значајног датума под слоганом „Обрати пажњу на туберкулозу“, што је повод да и Црвени крст Краљево, са Заводом за јавно здравље, Слу-

жбом за плућне болести и туберкулозу Опште болнице „Студеница“ и Поливалентном патронажном службом Дома здравља, обележи овај датум са корисницима Народне кухиње којима су о начинима за превенцију и лечење болести говорили др Верица Ђукић, др Ивона Аранђеловић и патронажна сестра Ана Ковачевић. Подаци Црвеног крста показују да је у периоду од 2010. до 2015. године, у покушају да се открију неки симптоми туберкулозе, здравственом систему приближено више од сто хиљада припадника ризичних група, корисника Народне кухиње, инјектирајућих корисника дроге и сексуалних радника. Спроводе се и друге активности на откривању симптома, па је током последње недеље извршен скрининг код педесет од око шест стотина корисника Народне кухиње. Др Верица Ђукић указује на податак да је Светска здравствена организација објавила податке истраживања који показују да је током 2016. године око 10,4 милиона људи у свету оболе-

ло од туберкулозе, а да је умрло милион и 300 хиљада. У истом периоду у Србији је регистровано 837 случајева обољевања од којих је двадесет умрло, шеснаест мушкараца и четири жене, што потврђује ниску стопу обоље вања у односу на укупан број становника. Здравствени радници упозоравају да то не треба да уљуљка, па указују на потребу да се у сваком тренутку буде спремно на благовремено откривање болести како би лечење било што ефикасније, а резултати повољнији. Подаци краљевачког Завода за јавно здравље потврђују да је стопа обољевања на територији коју контролише на нивоу европске и креће се од 8 до 9 на 100 хиљада становника. На подручју града Краљева годишње просечно оболи око десет особа, на територији Рашке једна до четири, а Врњачке Бање нема оболелих или је то само једна особа. И поред тога опасност је присутна у свим срединама, а ефикасност лечења зависи од правовремене дијагнозе и примењене терапије.

У Европској унији и Европској економској области годишње се пријављује око 60 хиљада случајева оболевања од туберкулозе, а иако се стопа пријављивања сваке године смањује за око 5% потребан је пад од најмање 10% да би се постигли циљеви одрживог развоја и глобалне стратегије за елиминацију ове болести као јавноздравстве ног проблема. Током прошле године одржана је прва глобална министарска конференција Светске здравствене организације у којој је преко 120 националних делегација, укључујући и делегацију Репу-

блике Србије, усвојило „Московску декларацију о заустављању туберкулозе“ којом се потврђује посвећеност елиминацији ове болести до 2030. године. То је предвиђено Агендом 2030 за одрживи развој и циљевима одрживог развоја, Стратегијом Светске здравствене организације о елиминацији туберкулозе као и Глобалним планом за заустављање туберкулозе 2016–2020. У Србији је и током 2016. забележен тренд пада оболевања и умирања, што је сврстава међу земље са ниским оптерећењем туберкулозом у региону Европе. О томе сведочи кон-

25.3.2018.

МАГАЗИН

тинуиран тренд смањења стопе пријављивања туберкулозе, са 37 на сто хиљада становника у 2003. години на 12 у 2016. години кад је пријављено 837 случајева оболевања од свих облика ове болести. На територији централне Србије пријаљено је 688, у Војводини 149, а највећи број од 178 оболелих је регистрован у Београду. Највише стопе су регистроване у Рашком, Мачванском и Топличком, док је најнижа у Средњебанатском округу. Национални програм контроле туберкулозе у Србији спроводи се у оквиру Програма здравствене заштите становништва од заразних болести. Како елиминација туберкулозе подразумева и повећање обухвата тестирањем латентне туберкулозне инфекције и примене хемиопрофилаксе, у складу са најновијим светским стратешким правцима и у Србији је тестирање латентне инфекције бацилом доступно на терет средстава Републичког фонда здравственог осигурања.

Поводом десет година од успостављања организованог лечења мултирезистентне туберкулозе у Србији, и Светског дана борбе против туберкулозе, Институт за јавно здравље Србије и Специјална болница за плућне болести „Озрен“ – Сокобања, са партнерима су организовали стручни симпозијум под називом „Мултирезистентна туберкулоза – изазов савременој контроли туберкулозе“. Мрежа института и завода за јавно здравље ће са здравственим установама, организацијама Црвеног крста Србије и другим партнерима, и даље спроводити бројне здравствено промотивне активности о значају раног откривања туберкулозе, правовременог започињања лечења и истрајности у терапијском режиму у циљу успешног завршетка лечења, чиме се спречава даље ширење болести. Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкуло-

зе, а инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Иако су најважнији извор преношења инфекције болесници са плућном туберкулозом, ако особа има добру отпорност организма до болести најчешће и не долази. Зато се свега 10% инфицираних разболи од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, HIV инфекцијом, и другим. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости. Као таква туберкулоза је узимала данак све до 1889. године кад је Робер Кох открио бацил изазивач болести, а 1905. због тога добио Нобелову награду. - Падом имунитета, општег здрав-

ственог стања, постоперативно, након инфекције ХИВ или карцинома активира се бацил туберкулозе, па имамо случајеве да пацијенти дођу због карцинома плућа, или неког другог органа, а успут дијагностикујемо туберкулозу. Има и атипичних облика, не само плућних где се то види на снимку, а постоје и облици туберкулозе лимфних жлезда, генитоуринарног система, бубрега, код жена гинеколошких органа и костију код којих се врло дуго лечи, а најгори облик је мултирезистентна туберкулоза која се великом палетом лекова стационарно лечи по две до три године, а некад може да се заврши и смрћу. Зато је врло битно да се пацијент, при појави првих симптома, јави изабраном лекару опште праксе или диспанзеру. Ако се болест докаже класичним методама пацијента смештамо у болницу, а лечење траје најмање два до три месеца. Раније се туберкулоза лечила шест до осам месеци, чак и го-

дину дана, што је представљало велики стрес и за оболелог и за породицу – каже др Аранђеловић. Светски дан борбе против туберкулозе ове године је био прилика за сусрет са корисницима народне кухиње којима су подељени хигијенски сетови и указано на значај кретања, правилне исхране, одржавања хигијене и проветравање просторија за становање. Подаци са терена потврђују да је на територији града највише оболелих међу старијима од шездесет година. Иако се стопа обољевања на територији под ингеренцијом краљевачког Завода за јавно здравље сматра најнижом у земљи лошу слику о стању на подручју рашког управног округа ствара стање на подручју Тутина и Новог Пазара које је под ингеренцијом Завода за јавно здравље у овом граду. Задатак Поливалентне патронажне службе укључује едукативни рад на терену због потребе да се укаже на начине којима се спречава обољевање и

осигурава адекватна заштита. Искуство показује да добар начин представља проветравање просторија, одржавање личне и хигијене домаћинства, довољно одмора и правилна исхрана. Посебно важним за припаднике ризичних група сматрају се редовне контроле лекара усмерене на ранооткривање болести као основе за брже и ефикасније излечење. Бацил туберкулозе је осетљив на повишену температуру, већ после 80 степени Целзијусове скале, што потврђује неопходност адекватне термичке обраде при припреми хране и одржавању хигијене, а није на одмет податак да не подноси хлорне препарате. За обе који нису могли да му се одупру посебно је важан континуитет терапије у дугом периоду јер непоштовање може довести до појаве мултирезистентне туберкулозе. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

МАГАЗИН 25.3.2018.

Војска Краљевине Србије (5)

МАГАЗИН

25.3.2018.

ПРВИ БАЛК

КАНСКИ РАТ

- Краљевина Србија је у време објаве мобилизације за Први балкански рат 1912. године имала око два милиона и 855 хиљада становника. - Врховни командант војске је по закону био Краљ Петар I Карађорђевић, начелник штаба Врховне команде ђенерал Радомир Путник, а његов помоћник пуковник Живојин Мишић. - Командант Прве српске армије био је престолонаследник Александар Карађорђевић. - По главној идеји Ратног плана војска Краљевине Србије је имала задатак да покрене снажну и одлучну офанзиву против турске војске на вардарском војишту, а планирано је да наступа споро, крајње опрезно и методично. - Српска војна доктрина, материјализована кроз Ратни план, огледала се у умешности да се поступно отимају јаки земљишни природни наслони и да се тако осигурава слобода дејства. - Идеју о поступном и методичном наступању додатно је обликовао и прецизирао ђенерал Радомир Путник

ојска Краљевине Србије организована је по Закону о устројству војске из 1901. године, а са том организацијом је ступила у Први балкански рат 1912. пред који је главни ђенералштаб на време израдио стратегијска документа, мобилизацијски, ратни и почетни операцијски план. Врховни командант војске је по закону био Краљ Петар I Карађорђевић, начелник штаба Врховне команде ђенерал Радомир Путник, а његов помоћник пуковник Живојин Мишић. Турска је 24. септембра 1912. године наредила мобилизацију десет дивизија лоцираних на европском делу Отоманске империје, а потом у Солуну блокирала и забранила даљи транспорт српске артиљерије, 13 батерија топова Шнајдер-Крезо 75 mm М.1907, са укупно 52 оруђа купљених у Француској и преко Солуна транспортованих за Србију.

МАГАЗИН

25.3.2018.

Ђенерал Путник је оценио да је куцнуо час да се приступи завршним припремама за рат против Турске, па је 30. септембра у 11 сати поднео краљу на потпис Указ о мобилизацији, да би истога дана у 12,15 било објављено саопштење којим се потврђује да је краљ наредио мобилизацију првог, другог и трећег позива Народне војске и Последње одбране. За први дан мобилизације одредио је 30. септембар, а Указ о мобилизацији убрзо је одобрила и Народна скупштина. Из Министарства војног одмах су упућене депеше командантима дивизијских области, а из њих трупама и установама, окружним и среским начелствима. Курири су хитали, пешке или на коњима, звонила су сва црквена звона, а са брда пуцале општинске прангије, бубњали добоши и свирале трубе и гајде као прописани и уговорени знаци да се народу обзнани краље-

ва наредба за мобилизацију. По градовима и селима је исказивано велико народно родољубље, а младићи и старији људи, обучени у свечана одела, песмом и игром су се у групама кретали путевима Краљевине Србије да би што пре стигли у своје јединице, па је цео свет био задивљен манифестацијама омладине која је стизала на мобилизацијска зборишта. Расположење народних маса најбоље је, у својим „Успоменама“, описао Сотир Аранђеловић. - Месец септембар почиње, и уместо да се по селима и грађанству воде разговори о сакупљању летине, да трговци воде рачуна трговачким пословима и да чиновништво после летњих врућина прегне на интензивнији рад … оно се само воде разговори о рату, о припремама за рат. Војници спремају одела, официри униформе, коњаници и коморџије коње и кола, једном реч-

ју све се дало само на спрему и сви мисле на рат, а скоро никога нисам могао приметити да је услед тога замишљен, туробан, зловољан – записао је он. Краљевина Србија је у време објаве мобилизације за рат имала око два милиона и 855 хиљада становника, а војска успела да мобилише десет оперативних пешадијских дивизија, по пет првог и другог позива, и једну коњичку дивизију са свега 286.818 људи оперативне војске. Мобилисано је још 55.580 људи из трећег позива и 3.310 обвезника последње одбране. Мобилизација пешадије завршена је за четири, коњице и артиљерије за шест, дана а већ 7. октобра отпочела је концентрација војске и, по плану, завршена за дванаест дана. Концентрацијом војске и ратним операцијама руководио је творац ратног плана, начелник штаба Врховне команде ђенерал Радомир Путник са својим помоћником пу-

ковником Живојином Мишићем, а команданти оперативних састава војске били су углавном старији и искусни, а начелници штабова млађи школовани генералштабни официри. Тако је искуство и ауторитет старијег команданта промишљено спојено са знањем стратегије, тактике и администрације млађег начелника штаба.

Организацијско формацијски састав војске на почетку рата Командант Прве српске армије био је престолонаследник Александар Карађорђевић, начелник Штаба ђенералштабни пуковник Петар Бојовић, а начелник Оперативног одељења потпуковник Петар Пешић. Армију су чиниле Моравска, Дунавска и Дринска дивизија првог позива, Тимочка и Дунавска дивизија другог позива и Ко-

њичка дивизија са укупно око 126 хиљада људи. Другом армијом је командовао ђенерал Степа Степановић, а начелник Штаба био је ђенералштабни потпуковник Војислав М. Живановић. Армију су чиниле Тимочка дивизија првог позива и бугарска 7. рилска дивизија са око 29 хиљада српских војника што је укупно чинило око 60 хиљада људи. На челу треће армије био је ђенерал Божидар Јанковић, а начелник Штаба ђенералштабни потпуковник Душан Ј. Пешић. Јединицу је састављена од припадника Шумадијске дивизије првог позива, Моравске и Дринске дивизије другог позива и Моравске бригада са укупно око 63 хиљаде људи. За рат се спремала Ибарска војска састављена од припадника Шумадијске дивизије другог позива, и 5. прекобројног пешадијског пука, а на челу

групације од око 25 хиљада војника били су командант ђенерал Михаило Ј. Живковић и начелник Штаба ђенералштабни потпуковник Душан Ј. Поповић. Комбинована јаворска бригада је окупљала 12 хиљада и две стотине људи, а водили су је командант пуковник Миливоје Анђелковић-Кајафа и начелник Штаба мајор Душан Трифуновић.

МАГАЗИН

25.3.2018.

Команданти дивизија

Команданти дивизија првог позива били су искусни трупни официри, који су најчешће исту дужност обављали у миру. Моравском дивизијом је командовао пуковник Илија М. Гојковић, Дринском пуковник Павле Јуришић Штурм, Дунавском пуковник Милош В. Божановић, Шумадијском пуковник Ђорђе Ј. Михаиловић, а Тимочком пуковник Владимир И. Кондић. На дужност команданата пешадијских дивизија другог позива постављени су искусни официри који су пре рата обављали различите дужности у Главном генералштабу и Војном министарству, па је Моравском дивизијом командовао професор Војне историје у Војној академији и војни писац пуковник Милован С. Недић, Дунавском професор артиљерије пуковник Михаило Рашић, Тимочком професор стратегије, преводилац са руског и војни писац Драгутин С. Миловановић, Дринском пуковник Павле Пауновић, а Шумадијском дивизијом у саставу Ибарке војске ђенерал Михаило Живковић. Током концентрације војска је максимално искористила железничку пругу на правцу Београд–Врање, којом су превежене Дунавска и Дринска дивизија првог и другог позива и делови Коњичке дивизије. Остале дивизије су на своја одредишта стигле маршевима, осим Тимочке дивизије првог позива која је од Пирота превезена железницом према Софији и даље за Ћустендил. По главној идеји Ратног плана војска Краљевине Србије је имала задатак да покрене снажну и одлучну офанзиву против турске војске на вар-

дарском војишту, а планирано је да наступа споро, крајње опрезно и методично. Пре него што главнина започне наступање моравско-вардарским правцем било је планирано да се сачека резултат дејства из Косанице и Медвеђе ка Косову. Зато је главнина српске војске, груписана у врањској котлини, требало да помогне извођење операција на Косову од Ветернице и ка Гњилану и даље садејством ка Приштини. Тек након заузимања Гњилана и Приштине, са наслоном на Урошевац–Гњилане–Куманово, требало је напасти из долине Мораве и са Косова ка Скопљу. Српска војна доктрина, материјализована кроз Ратни план, огледала се у умешности да се поступно отимају јаки земљишни природни наслони и да се тако осигурава слобода дејства, а у исто време се противнику све више сужава маневарска просторија. Идеју о поступном и методичном наступању српске војске, која је била разрађена у меморандуму за рат са Турском 1902. године, преузео је, додатно обликовао и прецизирао начелник Штаба Врховне команде ђенерал Радомир Путник. На састанку са командантима дивизија и начелником штаба 1. армије у Врањској Бањи Радомир Путник је рекао: „ …да ће акција отпочети отприлике 6. октобра 1912. године офанзивом од Рашке, Преполца и Медвеђе све ка Приштини, а одатле ка Скопљу и Куманову. Прва српска армија ће ступити у

додир са 3. српском армијом код Куманова, а до тада ће попричекати у долини Мораве и вршити мање маршеве, пошто је њој било ближе Куманово“. Путник је желео да избегне непотребан ризик који носе сложене комбинације и неизвесна ратна збиља, а када су готово сви војни теоретичари препоручивали офанзиву и наметање иницијативе противнику, определио се за умерену, обазриву офанзиву током које је главнина српске војске у долини Јужне Мораве требало да врши мање покрете све док се не рашчисти ситуација на Косову и Метохији. Ратни план српске војске у почетку није стављао у изглед велике резултате, али је зато ризик од пораза сводио на најмању могућу меру. Свим радњама војске у току мобилизације и концентрације руководила је Врховна команда према плану који је детаљно разрадио ђенерал Радомир Путник, а директиве упућене командантима армија. У директиви команданту 2. српске армије ђенералу Степи Степановићу прецизирају се поступци у свим ситуацијама на читавој дубини маршевске зоне. У наређењу се прецизира рад и поступак појединих дивизија и пукова као што је „Упутите 1. пук пешадије Тимочке дивизије са брдском артиљеријом преко Осоговске планине на Царев Врх, тога ради, да по потреби кретањем косом од Царевог Врха на Криву Паланку, убрза пад ове варошице“. Команданту 3. армије ђенералу Бо-

МАГАЗИН 25.3.2018.

жидару Јанковићу написана је директива у истом духу: „…Осим Моравске дивизије другог позива, која за први мах остаје у Приштини, све остале Ваше трупе имају без задржавања да продуже наступање ка Скопљу и да се што пре примакну 1. армији, која ће оперисати Моравом и Моравицом ка Скопљу, те да са њом заједничку битку бију. У име овога поведите: Моравску дивизију и за њом Шумадиску дивизију првог позива, а пред њима коњицу путем према Гиљану на Куманово. Један део коњице истурите на Доморовце, да сазна, да ли се и колике непријатељске трупе налазе код Кончула и Домороваца, а остало ка Прешеву, да дође у везу са трупама 1. армије и сазна да ли се на Рујну налазе какве непријатељске трупе “. Прецизна наређења добили су командант 1. српске армије престолонаследник Александар и његов начелник штаба пуковник Петар Бојовић који су предводили главнину српске војске у врањској котлини: „Трупе у Моравској долини овако ће деловати: Дунавска дивизија првог позива Народне војске преко села Буштрања ка Козјаку у бок и позадину Рујна. Главна је тачка Рујан, који треба заузети. За сада Турци имају тамо око три батаљона. Ова дивизија је лево крило Прве армије; десно крило је Моравска дивизија првог позива Народне војске која наступа од Светог Илије Честелинског, преко Карпина, а на улазу у Кончуљски теснац послаће један пук са батеријом. Дринска дивизија првог позива Народне војске наступа од Ратаја па друмом између обе ове дивизије. За Дунавску и Тимочку другог позива Народне војске следоваће наређење из армијске команде“. По завршеном груписању снага, и објави рата Турској, Врховна команда је наредила да 21. октобра отпочне наступање српске војске преко границе. Прва армија је добила задатак да, са снагама у долини Јужне Мораве, наступа од Врања преко Куманова ка Овчем пољу и, у садејству са крилним армијама, нападне главне турске снаге. Друга армија, која је била концентрисана на простору

Ћустендил–Дупница, добила је задаткак да наступа делом снага преко Кратова, а делом преко Кочана у циљу обухвата десног крила и бока турских снага, а Трећа да, са простора Медвеђе и Топлице, наступа косовским правцем, ослободи Косово и Метохију, а затим садејствује 1. српској армији на моравско-вардарском правцу. Ибарска војска је имала задатак да наступа од Краљева и Рашке према Митровици, а Јаворска бригада да поседне Рашку област и осматра према Босни. Трећа српска армија је требало да отпочне наступање 20. октобра да би, после ослобођења Косова и Метохије, правовремено стигла у реон Куманова. Ова армија је још у току стратегијског развоја била ангажована у граничним борбама код Мердара, због чега је отпочела наступање дан раније, а пошто је разбила слабије турске снаге на граничном фронту 22. октобра је ушла у Приштину, где се и наредног дана задржала на одмору. Друга армија је са својом Тимочком дивизијом првог позива отпочела наступање 21. октобра да би следећег дана увече десном колоном избила код Страцина, а левом код Кратова. Прва армија је 21. октобра отпочела наступање у два ешелона. Први су образовале Моравска, Дринска и Дунавска дивизија првог позива, док су се Тимочка и Дунавска дивизија другог позива налазиле у армијској резерви. Коњичка дивизија на челу са пуковником Арсеном Карађорђевићем придодата је 1. српској армији са задатком да предузме извиђање у правцу Овчег поља, а дивизије првог ешелона 1. армије протерале су турске граничне делове и истурене одреде на Рујену и Козјаку да би 22. октобра увече избиле на положаје северно од Куманова.

Краљ Петар I Карађорђевић Ујединитељ српског народа, опеван у народним песмама као Петар Мркоњић у народу прозван Чика Пера, још за живота је постао легенда због личне храбрости, поштења, али и изградње Србије као модерне и најмоћније државе на Балкану.

Сведочанства о херојским борбама српског народа у Првом светском рату, као и верност и оданост старог, болесног краља својим војницима и идеји о ослобођењу и уједињењу српског народа, далеко су прелазили границе Краљевине. Највећи европски листови величали су краља Петра. Енглеска ревија „The Ilustrated London News“ од 4. децембра 1915. донела је преко целе стране слику краља Петра са следећим текстом: „У историји дугог мучеништва Србије није било херојскије фигуре од краља Петра. Патриoтa међу патриотама, он се борио заједно са својим војницима, све док није пао у несвест од просте изнемоглости, у току битке код Пирота, и инспирисао је трупе својом храброшћу...“ Под насловом „Краљ херој“, француска ревија „Ilustrassion“ од 6. марта 1915. године, пише: „Стари српски краљ Петар I има данас седамдесет година. Школовао се у Сан Сиру. Борио се у нашим редовима 1870. Године. Одликован је, за храброст, на бојном пољу код Вилерсексела. Један од наших српских пријатеља је примио, од једног тамошњег официра, следеће писмо. Из њега се може видети какву је дивну улогу играо стари краљ. У писму се излажу напори председника владе Пашића да би убедио старога краља да, због своје старости и слабога здравља, одустане да прати своје војнике преко албанских гудура. Сви Пашићеви напори су остали без успеха и краљ Петар I је са војском прешао албанске планине, усред зиме, прекривене снегом, на једним воловским колима, а где су биле непроходне био је ношен од својих војника, све док нису стигли до албанске обале на Јадрану.“ Људске врлине које су красиле краља, војничке вештине које је доказивао на многим ратиштима у земљи и ван ње, неизмерна оданост народу из кога је поникао, као и идеја уједињења коју је заступао све до смрти, подариле су краљу Петру I још за живота славу и поштовање на целом простору Краљевине Србије и шире. Р. Вукосављевић

25.3.2018.

МАГАЗИН

Славиша Голубовић

Пад ноћног сокола (2)

КОБНИХ ПОЛА МИНУТА - Поступак лоцирања и обарања авиона Ф117А четвртог дана агресије на Савезну Републику Југославију у марту 1999. године није трајао дуже од два минута, последња фаза тек тридесетак секунди. - Сви у ланцу, почев од највиших до најнижих у рангу, дали су допринос да екипа у смени делује као савршени сатни механизам. – Сваки од четрдесетак интервјуа само је коцкица у мозаику на основу кога је сачињена компјутерска анимација која најсликовитије показује кретање америчког авиона, и пет и по метара дугачке ракете типа „нева“, до тренутка експлозије и пада делова на земљу. - Авион у ракетном систему „нева“ руши екипа људи која мора да ради тачно, синхроно и добро обучено, да има добру концентрацију и да добро контролише свој страх. - Пад „невидљивог“ авиона сматра се великим поразом концепције од које се тек очекивало да покаже најбоље резултате

рипадници ракетних јединица Војске Србије одлучни су у оцени да сваки авион који уђе у зону уништења ракетног дивизиона може бити оборен што су и доказали током НАТО бомбардовања 1999. године. Значајнијим од чињенице да су већ четвртог дана агресије успели да оборе понос америчке авијације, „невидљиви“ Ф117А, сматра се уверење како се земља може супроставити било ком непријатељу. Иако се значајном у том процесу сматра опремљеност модерним борбеним средствима војници најчешће нису у ситуацији да бирају па користе оно што имају, а недостатак надокнађују срцем и појачаним активностима на откривању и уништавању непријатељских авиона. Тако је било и четвртог дана агресије НАТО алијансе на Савезну Републику Југославију кад је командант ракетног дивизиона Золтан Дани на екрану испред себе видео одраз непријатељског авиона. И поред тога што је добро познато како изгледа одраз авиона нико није могао да закључи да ли припада групи видљивих или невидљивих, тим пре што у ранијем периоду није било искустава са оваквим типом летелице. Ранији договор припадника јединице указивао је на потребу да се непријатељском авиону дозволи да уђе дубље у зону уништења земље како не би на време уочио све радње на лоцирању и тако могао да побегне. Тек кад је достигао удаљеност од 15 километара уследила је команда да се тражи циљ што уз помоћ нишанског радара у првом покушају није остварено на жељени начин. Након само неколико секунди паузе уследио је још један неуспели покушај да би се у трећем одраз авиона поклопио са крстом кончића што је означило почетак праћења. Наредба за ласнирање била је довољна да официр за вођење покрене уобичајени поступак који је ракету довео до циља. Све то је, на основу изјава учесника у обарању авиона, Славиша Голубовић до детаља описао у књизи „Пад ноћног сокола“ уз потврду да читав поступак није трајао дуже

МАГАЗИН

25.3.2018.

од два минута, последња фаза тек тридесетак секунди од којих се свака сматра посебно значајном у раду припадника ракетних јединица. - Кад сам описао наше поступке тражио сам да то потврде и са командног места, а свако од учесника одвојено опише оно што се дешавало, те да никад заједно не буду присутна двојица како би проверили колико се поступци поклапају. Изузетно сам поносан на интернационални састав борбене послуге у јединици из које смо сви, без обзира на националност, дали максимум од себе јер смо се овој држави заклели да ћемо дати и живот ако треба. И баш због тога не дозвољавам лажне приче и тумачења како је неком дата важност зато што је Србин.

Сви смо ми били офиицири ЈНА и, без обзира на националност, сваки од ових људи је у сваком тренутку био спреман да да живот за земљу, а верујем да би тако било и сада – каже Голубовић. Настојање да се за будуће генерације сачува права истина додатно је подстакнута различитим тумачењима догађаја током скоро деветнаест протеклих година. Правим начином да се открије оцењено је сучељавање мишљења свих учесника, међу њима и пилота обореног авиона. И поред огорчења дела јавности да би као сведок могао да се појави амерички пилот превладало је уверење да без његовог виђења слика о значајном догађају не би била комплетна и став аутора да он, иако непријатељски војник, није одлу-

Славиша Голубовић

чивао о бомбардовању већ само извршавао наређење, баш као и они који су га гледали преко нишана. Професионално поштовање два војника ослобођено емоција резултирало је причом објављеном у књизи на два језика, оригиналном на енглеском и преводом на српски. Свака од изјава било ког од четрдесетак интервјуисаних само је коцкица у мозаику на основу кога је сачињена компјутерска анимација која најсликовитије показује кретање америчког авиона, и пет и по метара дугачке ракете типа „нева“, до тренутка експлозије и пада делова на земљу. Међу јунацима ове необичне књиге су људи различитог ранга у војној хијерархији, а виђење сваког од њих је аутору било подједнако драгоцено, ка-

ко оних који су директно учествовали у операцији тако и други као само случајни сведоци појединих њених делова. Међу њима је и човек коме је, у тренутку лансирања, ракета прешла преко леђа а њен пламен га измасирао као феном. Све што се касније дешавало утицало је на уверење како је имао карту у првом реду за најбољу представу. Значајним се чини податак да су сви у ланцу, почев од највиших до најнижих у рангу, дали допринос да екипа делује као савршени сатни механизам. - Ако извучете један од их зупчаника онда он не ради, а сви који буду рекли да су срушили авион обмањују вас. Авион у ракетном систему „нева“ руши екипа људи која мора да ради тачно, синхроно и добро обучено, да има до-

бру концентрацију и да добро контролише свој страх. Ова екипа је имала све то и зато смо овај авион оборили. Трудио сам се да све учеснике тог догађаја интервјуишем, јер су ово хероји који треба да остану записани у историји народа, и да се сутра поносе њихови потомци. Волео бих да тако ураде и наши јунаци са Кошара и неки други људи који су се, у тој неравноправној борби, супроставили вишеструко надмоћнијем непријатељу. Неки су тамо оставили животе, неки постали инвалиди, а о томе треба да пишемо и да их не заборавимо, јер ће нас у супротном убедити да је за нас било добро што су нас бомбардовали. Ми из ракетне бригаде, макар из овог дивизиона, смо наш део посла урадили – потврђује Голубовић. Иако то није било тема књиге једна од недоумица везаних за догађаје који су се на просторима сремске равнице дешавали 27. марта 1999. године везује се за чињеницу да ни неколико сати по обарању авиона, од вечерњих часова тог до раних следећег дана, није успешно окончана потрага за пилотом. Како одговор на то питање није могао да пружи ни начелник Управе безбедности у неким круговима се јавила сумња да је неко из врха државе утицао да се потрага не оконча успешно. Сумња је тињала до потврде нечелника Генералштаба генерала Драгољуба Ојданиића да нико ни из војног и државног врха није наредио нешто тако, нити је било опструкције, а сва нагађања су само плод непроверених новинарских прича. У војним круговима преовладава уверење да би пилот сигурно био ухваћен да је то било могуће, па након толико година остаје само да се жали због пропуштене прилике да се оствари још један значајан резултат, ма колико да не спада у надлежност оних који су учествовали у обарању америчког авиона. У чињеницу да опасност најчешће прети у тренуцима кад се човек најмање нада најбоље је могао да се увери старији водник, данас заставник, Ненад Гроздановски који је, трагајући за целим деловима, набасао је на пилотску кацигу и прслук и са доказним ма-

МАГАЗИН

25.3.2018.

теријалом блатњав изашао на пут. Случај је хтео да наиђе на групу ловаца којима се учинило да су набасали на добар плен, америчког пилота који је покушао да се домогне сигурније локације у сремској равници. У току рата кад и најмања сумња може да буде узрок трагедије мало је вредео покушај доказивања да није амерички пилот јер течно говори српски, има униформу југословенске војске и познаје људе из оближњег села. Ко зна колико би дуго, и са каквим епилогом, била завршена расправа са припитим ловцима да дилему око идентитета нису отклонили други припадници екипе ангажоване на претресу терена. Пад „невидљивог“ авиона сматра се великим поразом концепције од које се тек очекивало да покаже најбоље резултате, што је био повод за тражење бројних разлога којима би се оправдало обарање којим је причињена тако велика штета. - Нашли су сто разлога да се оправдају, од тога да су то отворени поклопци кад је лансирао до тврдње да је

видљив само за стари руски радар. За све што су рекли ја сам овде написао, а испод тога објаснио је ли то тачно или није. Већина тога није тачно, па сам врло очигледно објаснио зашто није. Рекли су да је авион видљив само за стари руски радар, што је тачно само у једном делу јер је оно што је урадила борбена послуга остварено са новијим руским радаром потпуно другачијих карактеристика. Кажу да је ушао неочекивано у зону. Па, зар треба да се представимо да смо овде и кажемо, господо заобиђите нас јер ћемо да вас оборимо, било би добро да вам најавимо. Ни тврдња да је погођен топом калибра 57 милиметара није тачна, јер он не може да добаци на осам километара и да при том авиону нанесе витална оштећења. Кажу да смо им оборили један Ф117. Нетачно. Три смо им онеспособили. Један је у музеју у Сурчину, а два су онеспособљена да више не могу да лете. То потврђује цитат из њихове обавештајне енциклопедије у којој пише да су авиони типа Ф117 учествовали у рату

против СРЈ, уз констатацију да је један оборен а да су два трајно оштећена од непријатељске ватре. Радио Загреб је констатовао што и париски лист „Паризијен“, ја сам овде све документовао, а има и прича о спотерима који су око аеродрома и бележили летове, па натерали Американце да авионе из Италије преселе у Немачку јер тамо није дозвољено да их сликају и снимају. Касније су остали кратки за свих 54 комада, јер су 2008. године престали да лете. Ми њима нисмо срушили само авион. Двадесет година раније срушили смо концепт због кога је тај тип авиона повучен из употребе – каже Голубовић. Американци су у војним операцијама на простору Југославије ангажовали две ескадриле са 25 авиона, а вратили кући два пута по једанаест плус два онеспособљена у мери да не могу да лете. Иако то нису нигде јавно потврдили податак је резултат анализе која потврђује да нису отишли на сопствени погон него су однети. Аутор демантује тврдњу америчког

прослеђеног руској обавештајној служби, авион стигао до Касписјког језера пре него што би информације о њему од Руса стигле до председника Слободана Милошевића и даље до команди у Земуну и Раковици, потом преко Авале до Срема. - Нема од тога ништа. Они уствари желе да нас омаловаже и кажу да то нисмо могли да урадимо, него нам је требала помоћ. Не дозвољавамо. А тек незнање неких наших новинара који се утркују да објасне како је било, па избацују неке податке из рукава. Не може о једном овако великом и важном догађају да се говори тек онако, из рукава. Зато је ова књига и написана, да се зна да смо то урадили по прописаној процедури и никако другачије – објашњава Голубовић уз посебан нагласак на значај брзог реаговања које се мери секундама, а свака може да буде граница између живота и смрти понајвише због опасности да припадници јединице из ваздуха буду погођени противрадарском ракетом. Колико су били сретни на најбољи

начин потврђује податак да су чак 22 пута успели да надмудре нападача који је толико пута покушао да их елиминише. Успех ракетних јединица не умањује податак да се, деветнаест година касније, авион типа Ф117 сматра обичном кантом са погоном на два спора мотора и подзвучном брзином каква карактерише клипну авијацију. Као такав не може да изврши маневар и избегне ракету која је на њега лансирана, јер су летне карактеристике остале у сенци жеље да авион буде невидљив, захваљујући првенствено облику и премазу који треба да га сакрије од радара. Авион лети уз помоћ рачунара, па пилот сам не може да управља њиме, а ако се дода да је и рачунар који га води био прилично лош за то доба онда је јасно зашто је чак пет таквих авиона пало на аеродрому још за време тестирања. Ново издање књиге која се очекује током наредног месеца доноси нове детаље и изјаве сведока догађаја за које није било места у првом. Т. Радовановић

Фото: Синиша Дивјак

пилота да су на њега испаљене две ракете од којих прва није погодила циљ, а и други учесници догађаја потврђују да друга није ни захваћена. Мало основа има и тврдња да је авион оборен захваљујући сплету срећних околности. То најбоље знају ракеташи који потврђују да у успеху са више од деведесет одсто учествују знање, вештина, обученост, храброст, трезвеност, хладнокрвност и контрола страха, тек по који пут мало среће. У низу разлога који су утицали на обарање авиона нема спора око чињенице о процедуралним грешкама, Голубовић верује највише из разлога што је потцењена способност југословенске војске У тражењу начина да се сопствене грешке сведу на минимум, и омаловажи значај противваздухопловне одбране, Американци су покушали да докажу како је „кртица“ у редовима НАТО снага најавила долазак авиона што аутор књиге оштро демантује. Добар основ је тврдња да се све догодило у року од два минута а да би, чак и да је било информација из НАТО штаба

Лансирна рампа са које су лансиране ракете на Ф117А

МАГАЗИН 25.3.2018.

БАБА МАРТА ПОКАЗАЛА ЗУБЕ

МАГАЗИН 25.3.2018.

Краљевски фестивал и око њега: Бранислав Милатовић

МАГАЗИН

25.3.2018.

БУДУЋНОСТ У КРАТКОМ ФИЛМУ

- У Црној Гори не постоји континуитет у снимању филмова. - После три снимљена филма у једној следи пауза од три године, па се у шали каже да Црна Гора прави само пола филма годишње. - Краткометражни филм је добра прилика да аутори са мало новца покажу колико вреде. – Програм Краљевског филмског фестивала шаролик јер има херметичних, затворених, артистичких, али и класичних филмова. - За сваки фестивал је нужно да има радионице које ће држати еминентни гости, а искуство показује да би на њих дошли многи посетиоци. - Краљево је центар овог дела Србије, па треба правити фестивал који није значајан само на нивоу оштине, него и на нивоу републике

Фото: М. Радовановић

Бранислав Милатовић

едавно завршен, трећи по реду, Фестивал краткометражног филма „Краљевски филмски фестивал“ окупио је у Краљеву велики број младих аутора из земље и иностранства, оне од којих се очекује да буду носиоци ове врсте уметничког стваралаштва у региону и шире. Међу њима је и тридесетогодишњи филмски редитељ из Црне Горе Бранислав Милатовић коме је пут ка жирију овогодишњег фестивала обезбедило сазнање да је већ првим филмом доказао како може равноправно да се носи са много искуснијим ствараоцима у овој области. Од момка одраслог у породици позоришног редитеља Слободана Милатовића, кроз чију су кућу пролазила значајна имена из сфере позоришне и филмске уметности, није се могло ни очекивати друго до да крене путем који су од малена расветљавали Александар Берчек, Жарко Лаушевић, Петар Божовић, Данило Бата Стојковић, Емир Кустурица и многи други. Случај је хтео да у време кад се требало определити за будуће занимање на више од две деценије старом цетињском Факултету драмских уметности, поред продукције, драматургије, глуме и позоришне режије, буде отворен одсек за филмску и телевизијску режију. Ма колико се љубав према позоришту учвршћивала од најранијег детињства сазнање да на географски ограниченом простору Црне Горе нема довољно места за рад водило је ка одлуци да се посвети филму. Година дана интензивних припрема била је довољна да се, између 44 кандидата на пријемном испиту, избори за место међу првих шест колико је те године бројала класа Бранка Балетића. Мало тржиште основни је разлог што је следећа генерација студената уписана тек четири године касније, а трећа тек 2013. Прва генерација била је специфична по томе што је разлика између најстаријег студента у класи и најмлађег Милатовића била пуних 11 година што је, у време кад неко има само двадесет, отежавајући фактор и због сазнања да су старије колеге већ имале прилично искуство у овој обла-

МАГАЗИН

25.3.2018.

сти. Разлика у годинама била је толика да је неке од старијих уважавао колико и професоре међу којима су, поред Балетића, главне предмете предавали Миша Радивојевић и Станко Црнобрња. Да је сваки почетак тежак показала је и цетињска академија на којој се тек стварао систем школовања за нека нова времена. Добрим се сматра сазнање да је четворици студената који су студирали на терет држаног буџета пружена прилика да за дипломски рад сниме омнибус филм. Предлог је потекао од професора након треће године студија, на којој је сваки од будућих режисера имао задатак да напише сценарио за филм не дужи од пола сата, а омнибус пружао више шанси да новац добију заједно него сваки појединачно. Након што је 2010. године премијерно приказан на херцегновском фестивалу филм се нашао на редовном репертоару црногорских биоскопа и тако ускратио могућност ауторима да појединачно учествују на бројним фестивалима. Показало се да је омнибус превазиђена филмска форма која само у ретким ситуацијама, као што је била ова, може да помогне младим ауторима да дођу до средстава потребних за снимање. - Не кажем да се кајем што сам радио омнибус, али се ствари нису одвијале онако како сам мислио да би требало иако је филм гледан у Црној Гори, а освојио и једну глумачку награду. Сценарија смо писали независно од омнибуса, па их није везивало ништа заједничко, и тек кад смо написали професор је предложио да филм правимо заједно. Омнибус има смисла ако се унапред смисли тематска, естетска, или нека друга заједничка целина која их веже. У супротном нема смисла, јер су то четири различита филма а не један – објашњава Милатовић. Прва награда на конкурсу за црногорски кратки филм омогућује младом аутору већу слободу него код омнибуса код кога је, осим глумаца, изостала могућност самосталног избора осталог дела екипе. Највеће ограничење је био

директор фотографије који је учествовао у снимању сва четири дела и поред потребе да након сваког направи довољно дугу паузу. Филм „Кругови“ снимљен је 2011. године по мотивима приче вишеструко награђиваног младог писца Огњена Спахића, који је и косценариста, а средства Министарства културе помогла су да буде завршен у задатом року. Главне улоге су тумачили Славко Штимац и Александар Берчек, а филм све-

дочи о ритуалима у Црној Гори који се дижу на митолошки ниво кад деца кроз ритуал сахране и смрти желе да имитирају свет одраслих. Уверење да је филм довољно квалитетан будио је жељу да буде приказан на неком великом фестивалу. Случај је хтео да то буде Сарајевски фестивал на коме је уврштен у званичну селекцију само пет дана након пријаве, а након премијере у јулу 2012. године учествовао је на још 45 фестивала и освојио пет награда. Већ половином септембра исте године приказан је и у Краљеву у оквиру тек основаног Краљевског филмског фестивала.

МАГАЗИН

25.3.2018.

Успех је увек додатни мотив за озбиљнији приступ послу, а сарадња са Спахићем повод за заједнички рад на новом сценарију. Да уиграни тандем постаје све препознатљивији у Црној Гори потврђује још једна прва награда за нови сценарио што је отворило могућност да пред крај ове године, или почетком наредне, буду снимљени први кадрови. Поуздано се зна да ће тумачи главних улога бити Славко Штимац и Марко Баћовић, а Милатовић верује да ће, ако буде успешан колико и претходни, бити корак ближе првом дугометражном филму. Копродукцијски уговор са Радио-телевизијом Црне Горе обезбеђује додатна средства за снимање у Београду у коју омалена екипа долази због коришћења студија и великог стана салонца какав не постоји у Подгорици. Остали чланови тима, до пуног састава од 25 људи техничког дела, у коме су директор фотографије и тонски сниматељ са сарадницима, рентал агенције са својим особљем и остали, такође су из Бе-

ограда па се снимање у Србији потврђује као продукционо и економски најоправданије. - Кроз кратке филмове човек ствара базу да се види шта је радио како би могао да ради дугометражни. Планирам да после овога снимам дугометражни за који имам готов сценарио, као и други у фази разраде, а да се са кратким појавим на неком од фестивала у следећој години, можда и у Краљеву. Филм је продукционо мање захтеван него претходни, који је и за југословенске оквире био високобуџетни јер је достигао износ од 40 хиљада, али ће ипак коштати више од 25 хиљада евра. Имао сам велику срећу јер сам од Министарства културе добио 15 хиљада, додатна средства из фонда Лутрије Црне Горе, а нешто пара и на општинском конкурсу. Добра пракса министарства је да по завршетку снимања даје додатна средства за постпродукцију, а пет хиљада евра за кратки нама значи пуно. Иако је претходни коштао четрдесетак хиљада

евра одређени број људи, међу њима и ја, нису били плаћени. У укупни износ улазе трошкови бензина који смо добили, а вреди хиљаду евра, 120 пансиона у хотелу, што је еквивалент 4 хиљаде евра, и слично – објашњава Милатовић. Искусто указује на велику препреку ауторима због чињенице да не постоји државно тело као што су Филмски фонд или Филмски центар, па се средства расподељују преко Министарства културе. Црна Гора је једина држава у региону која нема овакво тело, па су погледи аутора усмерени према крају ове године до када се очекује да би могло бити формирано. Закон о кинематографији подразумева стварање институције независне од Министарства културе, а потом дефинисања начина финансирања, јер се при расписивању конкурса не зна којим средствима располаже држава. Тако се дешавало да прва награда на конкурсу за дугометражни филм донесе само десети део онога што је потребно за

25.3.2018.

МАГАЗИН

снимање, па се аутору направи медвеђа услуга јер остатак мора да тражи на другим местима. Један од начина да се обезбеди сигурно финансирање је опорезивање емитера са пет одсто вредности сваке биоскопске улазнице што би, уз средства од Телекома и државе, допринело да се одржи континуитет у снимању филма. Ово се сматра посебно важним након сазнања да после три снимљена у једној следи пауза од нове три године, па се у шали каже да Црна Гора прави само пола филма годишње. Својеврсни бум у Црној Гори, кад је у питању кратки филм, направила су три млада редитеља. Први је Сенад Шахмановић чији је филм „Умир крви“, након премијере у Тампереу почетком године и херцегновског фестивала, у

септембру стигао и до Краљева. Душан Касалица је добио награду „Срце Сарајева“ за најбољи кратки филм, а остварење Ивана Салатића уврштено у званичну селекцију фестивала у Венецији где се равноправно са осталима надмеће за „Златног лава“ у овој категорији. Краткометражни филм је добра прилика да аутори са мало новца покажу колико вреде и колико су савладали занат, а ако се и промаши нису потрошена значајна срдства као она која се уложе у лоше дугометражне филмове. Главним проблемом се сматра поразно сазнање о лошој конекцији између институција на којима се школују млади аутори и оних у којима би требало да раде, па су након студија препуштени сами себи. Можда је и

то разлог што се од шест колега са класе само двојица баве филмом. Након што је први филм Бранислава Милатовића приказан на фестивалу у Краљеву 2013. године уследио је позив да наредне буде члан међународног жирија. Испоставило се да је функција у исто време и лепа и незахвална, лепа због процене организатора о релевантности да процењује озбиљне филмове из овогодишње селекције, а незахвална због тога што је у кратком периоду потребно прегледати много филмова и поред потребе да између њих постоји извесна дистанца. - Свиђа ми се што је фестивал у програмском погледу шаролик јер има херметичних, затворених, артистичких, али и класичних филмова. Доста сам путовао, био на великом броју фести-

за фестивал може да значи пуно. Кроз историју се показало да је култура главна одлика једне државе, а да је све остало пролазно. Иако 21. век носи неке друге делатости, конкретно спорт као ново мерило цивилизације, нужно је да град стане иза фестивала, а да учесници преносе даље добра искуства да би увек нови људи имали жељу да дођу. Имао сам прилику да разговарам са директором фестивала у Оберхаузену, града за који нико не би чуо да у њему већ 60 година ентузијасти не организују најбољи фестивал кратког филма. Треба направити екипу таквих људи из Краљева и околних места и користити нова искуства, јер сваки фестивал носи неко ново сазнање о томе шта је урађено добро а шта није. Мо-

рају и људи у Краљеву да се анимирају више, да цели град буде окићен заставама и да становници имају осећај да живе за фестивал. То долази од главне платформе, а то је општина која мора да обезбеди паре. Краљево је центар овог дела Србије, па треба правити фестивал који није значајан само на нивоу оштине, него и на нивоу републике – каже Милатовић. Сви учесници овогодишњег фестивала из Краљева носе повољне утиске, а то је и један од повода за његово одржавање. Потврђен је и став да су сви градови кроз које протиче река лепи, Краљево можда и лепше. На мушки део велике екипе учесника посебан утисак су оставиле жене каквих, каже Милатовић, нема нигде као на просторима бивше Југославије.

Т. Радовановић

вала и видео много филмова. Краљевски филмски фестивал је један од ретких који има врло шаролику лепезу филмова, од естетског преко тематског до других варијанти, па смо ове године и наградили различите. Ово је фестивал који не тежи да буде гламурозан као онај у Сарајеву у који долазе холивудске звезде и велики редитељи. За сваки фестивал, па и овај, нужно је да има радионице које ће држати еминентни гости, а искуство показује да би на њих дошли многи само да чују неког ко говори о свом раду. Неопходно је и да га град препозна иако они који одлучују не морају да знају шта је филм. Треба да знају да нешто мало што уложе може да значи много, јер петнаестак хиљада евра на годишњем нивоу за њих није ништа, а

МАГАЗИН 25.3.2018.

Међународни дан позоришта за децу и омладину

САМО ОД СРЕЋНИХ МЛАДИХ ЉУД

МАГАЗИН

25.3.2018.

АССИТЕЈ Србија, удружење за развој позоришта за децу и младе је невладина организација која делује у области професионалне позоришне уметности за децу и младе у Србији. Организација промовише позоришну уметност за младу публику на највишем уметничком нивоу, подстиче и прати њен развој, афирмише позоришно стваралаштво и ствараоце на домаћој и интернационалној сцени са циљем да својим укупним деловањем утиче на промену става према позори-

шном стваралаштву за младу публику. АССИТЕЈ Србија окупља професионална позоришта за децу и младе, институције, фестивале, групе и појединце који професионално делују у овој области и броји преко 50 чланова. Делатност удружења се реализује кроз програмске и пројектне активности. Организација је активна у интернационалној заједници као члан међународне ASSITEJ Intena`onal мреже која има 85 националних центара у свету и са којима АССИТЕЈ Србија учествује у

заједничким пројектима. Организација сарађује са сродним и паралелним организацијама и мрежама као што су UNIMA, ITI, IDEA, Epicentar и другим које раде у области позоришта, драме и образовања под окриљем UNICEF, UNESCO, EU итд. Удружење традиционално обележава Међународни дан позоришта за децу и младе на који из националних центара широм света стижу поруке уважених уметника, а припремају се посебни програми како би се скренула

ДИ РАСТУ СРЕЋНИ ОДРАСЛИ ЉУДИ пажња културне и шире јавности ка позоришној уметности за децу и младе. Прославом овог дана позоришни ствараоци и уметници желе да истакну значај позоришне културе за најмлађе и младе за друштво и њен утицај у одрастању, образовању и васпитању нових генерација, а поруку је послала и председница међународне асоцијације Ивет Харди поводом 20. марта - Поведите дете у позориште још данас! Или Доведите позориште до детета? Јесу ли то двоје једнако валидни?

Ове године имамо двојицу аутора порука поводом светског дана – један је из САД, а други из Сирије – који представљају ова два гледишта и то из две радикално различите стварности.

Поведи дете у позориште био је наш скупни поклич још од 2012. године, од кад славимо Светски дан позоришта за децу и младе сваког 20. марта и изнова потврђујемо посвећеност праву сваког детета на уметничка искуства створена нарочито за њега. Ове године бих желела да истакнем да је обрнути случај често још више оправдан и једнако важан. Кад узмемо у обзир милионе деце који не живе у близини неке позоришне зграде (нарочито не неке која је

25.3.2018.

МАГАЗИН

пројектована за њих и њихове потребе), морамо, као уметници, да проширимо своју идеју о томе шта позориште може да буде ако истински верујемо у уметност као основно људско право. Наравно, ова идеја није нова у историји позоришта, али некако разлика између формалног и неформалног и даље као да преовлађује у нашим системима вредности и нашим појмовима квалитета кад говоримо о позоришту за младу публику. Груба магија која може да преобрати прашњаво игралиште, или општинску салу, учионицу или избеглички смештај често је оно што је најпотребније – не само зато што је практичније и економичније да се сусрет с децом догоди у њиховом свакодневом окружењу, него, на дубљем нивоу, зато што то ЈЕСТЕ магија. У позоришту је увек реч о трансформацији. Јединствена је његова моћ да простор који је обичан или чак простор кризе преобрази у место где се активира машта и отварају неочекиване могућности. Оно нам пружа тренутак у коме деца могу да искусе снажну друштвену промену на делу. Ту она могу да виде да је промена могућа. Да магија може да настане из свакодневног. Да радост може да се нађе чак и у најсиромашнијим просторима. Квалитет позоришног искуства који остварује ово чудо није мање од оног који нам омогућава да полетимо у специјално осмишљеној чаури, где су нам технологија и дизајн у потпуности на располагању. Наравно, ни једног тренутка не поричемо нарочито искуство карактеристично за одговарајући позоришни простор. Али, за децу која преживљавају свакодневне нападе живота у ратној зони, за децу у забаченим селима, за децу која живе у сиромаштву у центру града, морају постојати и друге опције. А ова врста преображаја може да направи дубоку разлику везану за њихово искуство света. Као позоришни професионалци усредсређени на иновативну праксу у позоришту за младе, сви морамо да се упитамо како позориште може да донесе истински трансформативна искуства – где год да нађе своју публику – и да их претвори у стварност. Стога, хајде да заједно радимо на томе да 2018. године Поведемо дете у позориште... и доведемо позориште детету. Поводом Међународног дана позоришта за децу и младе 2018. поруку за АССИТЕЈ написао је Љубивоје Ршумовић - Усуђујем се рећи да су почетак ове 2018 године обележиле две вести, које су, чини ми

се, неоправдано скрајнуте од опште пажње, а својим племенитим порукама тичу се и нас одраслих, али и оних најмлађих. Најпре: фински учитељи и наставници су добили императивну препоруку да своје ученике науче да буду срећни, и друго, влада Новог Зеланда, после 170 година правне битке, доноси закон којим се Вангануи, света маорска река, проглашава живим бићем. Статус срећних људских бића у Финској, и статус правног лица маорске реке на Новом Зеланду, дају нам наду да још постоји шанса да се у Свету почне озбиљно размишљати о опстанку живота на планети Земљи. Зар није један од задатака позоришне игре, оне којој су циљна група млади људи, да те младе људе учини срећнима? Само од срећних младих људи расту срећни одрасли људи, од којих на крају постају срећни грађани срећне земље! Зар није други од циљева позоришне игре за најмлађе – васпитање о суживоту са природом, са биљем, животињама и природним богатствима, рекама, морима и језерима, планинама и шумама? У детињству фасцинирани и еколошки образовани млади људи, покушаће и успети да науче и своје родитеље и остали одрасли свет, шта је одрживи развој и какво се богатство крије у биодиверзитету који нас окружује! Пут којим увелико иде савремена цивилизација, нажалост није пут уметности, и није пут среће, и никако није пут који води ка одбрани планете Земље од немилосрдних тркача за профитом, и загађивача међуљудских и међудржавних односа, који нам прете безобзирно атомском катастрофом. Такве је сад тешко преваспитати! Ипак, ако би Свет одмах схватио и прихватио фински и новозеландски пример, ако би одмах забранио производњу пластичног оружја-играчака, ако би укинуо кичерске рекламе и шунд-серије на телевизијама, ако би младе људе, одмах по рођењу, фасцинирао лепотом, игром и слободом, можда бисмо за који век имали срећну, чисту и лепо васпитану Планету! Успут, треба рећи да се Никола Тесла фасцинирао електрицитетом као дете, играјући се са својом мачком, милујући је по леђима. Личност човека се формира у детињству. „Дете је отац човека“, знао је и рекао пре две стотине година Вилијам Вордсворт, енглески песник.

МАГАЗИН

25.3.2018.

На репртоару Биоскопа „Кварт“

Лео да Винчи: Мисија Мона Лиза Живот у граду Винчију пролази мирно, млади Лео да Винчи уз помоћ друга Лоренца ради на новим изумима, док их његова симпатија Лиза посматра и подсмева им се. Једног дана Лизину кућу захвата изненадни пожар, па њена породица више не може да плаћа дугове. Да би спасили Лизу од нежељене удаје за племића, екипа се упушта у авантуру проналажења блага и сукоба са пиратима уз помоћ Леових генијалних изума. Анимирану породичну авантуру у 2Д формату у осамдесет пет минута филма, по сценарију Ане и Франченска Монфио, спаковао је Серђо Монфио, а ликове главним јунацима у српској верзији позајмили су Антонић, Миле-

на Живановић, Милан Тубић, Дарија Врачевић. Филм је на реепртоару биоскопа до 28. марта, а пројекције почињу у 18 сати.

Легенда о конкубини Јапански будистички монах Кукаи послат је у Танг династију у Кину како би учио о кинеској култури и цивилизацији, а за то време спријатељује се са песником по имену Баи Летиан. Одједном, у граду почињу да се дешавају чудни догађаји, смрти, између осталих и Конкубине Јанг, што се повезује с демонском мачком која терорише град. Монах и песник се удружују како би истражили смрт Конкубине, пратећи траг демонске мачке који открива скривене чињенице.

Драму са елементима фантазије и мистерије, у трајању које за девет минута премашује два сата, по сценарију написаном са Баки Јумемакура, режирао је Каиге Чен, а главне улоге тумаче Ксуан Хуанг, Шота Сометани и Јуки Чанг.

Битка за Пацифик: Побуна Глобални сукоб између чудовишта за масовно уништење која нису са планете Земље и супер машина које су створене да их униште, а којима управљају људи, биће само увод у напад на човечанство епских размера у филму „Битка за Пацифик: Побуна“. Џон Бојега тумачи лик побуњеника Џејка Пентекоста, некада талентованог пилота чији је отац постао легенда ризикујући живот да би се осигурала победа чове-

чанства над монструозним „Каију“. Џејк је од тада напустио тренинг и обуку и опробао се у свету криминала, а када се појави још опаснија претња која ће уништити градове и довести свет до руба опстанка, пружа му се последња прилика да доживи очеву славу уз помоћ отуђене сестре која предводи храбру нову генерацију пилота одрасталих у сенци рата за спас човечанства. Док траже правду за погинуле, њихова једина нада биће да се уједине у глобалну побуну против снага за истребљење. Џејк се уједињује са талентованим ривалом, пилотом Ламбертом и петнаестогодишњом хакерком Амаром који ће му постати једина породица. Док су на путу да постану најмоћнија одбрамбена сила која је икада ходала планетом Земљом, доживеће низ нових, спектаку-

ларних авантура. Акциону авантуру у 3Д формату је, по сценарију писаном у сарадњи са Емили Кармајкл, режирао Стивен С. ДеНајт, а поред Бојеге у филму девет минута краћем од два сата, играју Скот Иствуд, Јинг Тиан и Кајли Спени. Филм се приказује до среде 28. марта у пројекцијама које почињу у 22 сата.

Лед Још од раног детињства, Нађа је веровала у чуда и замишљала како истрчава на лед уз овације публике и изводи свој најлепши плес. Због вере и истрајности она постаје позната клизачица, али на корак до највећег успеха у каријери доживљава озбиљну повреду и завршава у инвалидским ко-

лицима. Вративши се у родни град Иркутск поново проналази своје снове – захваљујући снази Сибира у њеној крви, али и неочекиваној љубави према хокејашу Саши. Инспирисан истинитим догађајима, „Лед“ је емотивна прича о девојци којој је љубав помогла да устане из инвалидских колица и постане шампион света у клизању. Романтичну љубавну драму која траје тек неколико минута мање од два сата, по сценарију који су написали Олег Маловицко и Андреј Золотарјев, режирао је Олег Трофим а водеће улоге тумаче Аглаја Тарасова, Милош Биковић, Александер Петров, Марија Аронова, Ксенија Рапопорт, Јан Тсапник... Филм се приказује још данас, а последња пројекција почиње у 20 сати.

МАГАЗИН

25.3.2018.

Из Полицијске управе Краљево

„АУРОРА“ ПОЧИ - Припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили су 270 особа, запленили око 30 килограма наркотика и већу количину оружја. - Заплењено око 25 килограма марихуане, 254 грама хероина, 720 грама кокаина, 4,1 килограм амфетамина, 580 таблете екстазија, 578 комада разних таблета и око 70 килограма кофеин-хидрида који се користи за увећавање масе опојних дрога. - Кривичне пријаве против 277 особa. - Одузето 13,5 килограма експлозива у патронама, килограм барута, 68 пушака од којих су три аутоматске, 46 пиштоља, пет револвера, самострел, ручна бомба, детонирајући штапин и 5.694 комада муниције различитог калибра

ИСТИЛА ДИЛЕРЕ рипадници Министарства унутрашњих послова су током два дана минуле недеље, у сарадњи са надлежним тужилаштвима, у акцији „Аурора“ којa је спроведена на територији више полицијских управа у Србији у циљу сузбијања општег криминала,ухапсили 270 особа, запленили око 30 килограма наркотика и већу количину оружја. Полиција је запленила око 25 килограма марихуане, 254 грама хероина, 720 грама кокаина, 4,1 килограм амфетамина, 580 таблете екстазија, 578 комада разних таблета и око 70 килограма кофеин-хидрида који се користи за увећавање масе опојних дрога, а у Бору је откривена и лабораторија за узгој марихуане у вештачким условима.

Одузето је и 13,5 килограма експлозива у патронама, килограм барута, 68 пушака од чега су три аутоматске, 46 пиштоља, пет револвера, самострел, ручна бомба, детонирајући штапин, као и 5.694 комада муниције различитог калибра. Осумњичени се терете да су починили кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, за кривична дела из области имовинских деликата, превара, уцена, отмица, угрожавање сигурности, изнуда, насилничко понашање, насиље у породици, тешка телесна повреда, приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за пор-

нографију, фалсификовање исправе, зеленаштво.... По налогу надлежних тужилаштва Полиција јеу редовном поступку поднела кривичне пријаве против 277 особa, а у току акције одузето je 234.120 динара и 13.875 евра, а пронађено је и 20 украдених возила. Припадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву запленили су више од пола килограма марихуане и ухапсили четрдесетшестогодишњег А.В. због основа сумње да је починио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. Осумњичени је уз кривичну пријаву приведен Вишем јавном тужилаштву у Краљеву. T. Радовановић Фото: М. Радовановић

После две сезоне у екипу ЖКК Краљево

- У јуниорском периоду Ивана Шарић је, са двојном регистрацијом, паралелно играла за две екипе, друголигаша Сплићанку и прволигаша Солин. – Некоректан однос управе клуба према играчицама повод за одлазак у иностранство. – После Славонске Пожеге, Омиша, Загреба, Прага и Ријеке избор пао на Краљево. – Иако је отац Мате Шарић служио војни рок у Краљеву Ивана никад раније није ни чула за град на Ибру. – Топао пријем у Краљеву повод да остане две сезоне и размишља о трећој. - Значајан фактор у те три утакмице плеј-офа могла би да буде баш Ивана Шарић

МАГАЗИН

25.3.2018.

КРАЉЕВЧАНКА ИЗ СПЛИТА

100

Ивана Шарић

101

Фото: М. Радовановић

осле 22 првенствена кола, током којих је остварено седамнаест победа, ЖКК Краљево је, са 39 бодова, завршио последњу такмичарску сезону на трећем месту табеле Прве женске лиге Србије и остварио највећи успех од оснивања. Пред краљевачким кошаркашицама поклекле су и најбоље српске екипе, Црвена звезда и Партизан, а податак да је током првенствене трке постигнуто 1.585 поена сведочи о просечном учинку од 72 по утакмици и преокрету који је настао у тренутку кад је вођење екипе преузео млади тренер Никола Јовановић. Ако се има у виду да је екипа, паралелно са такмичењем у националном шампионату, наступала и у међународном такмичењу у оквиру ВАБА лиге онда се успех чини још значајнијим. Иако пласман међу четири најбоље екипе пружа могућност учешћа у завршници надметања за првака државе у клубу значајнијом сматрају чињеницу да је освајањем трећег места обезбеђено учешће у завршници куп такмичења. Значајан допринос успеху кошаркашица дала је Ивана Шарић која се, након неколико сезона у различитим екипама широм Европе, скрасила у Краљеву где је провела последње две сезоне са великим изгледима да заигра и следеће. Темпераментна Сплићанка подсећа да, иако је од најранијег детињства волела да трчи и опроба се у различитим спортовима, није превише размишљала о кошарци. На то није могао да утиче ни отац Мате, кошаркашки тренер, судија и делегат, коме је правила друштво у периодима док је тренирао најмлађе категорије кошаркашица. Пре поласка у школу од Иване се није ни могло очекивати да покаже већи интерес за овај спорт, па се време проведено на тренинзима сводило на скакање по трибинама и размишљању да заигра фудбал. Није необично да се за активније бављење спортом прилично рано опредељују деца спортских радника,

МАГАЗИН

25.3.2018.

102

па је тако било и у породици Шарића у којој су две Иванине старије сестре, Наташа и Ана, већ правиле прве кораке у кошарци и рукомету. Случај је хтео да интересовање за кошарку нагло порасте у тренутку кад је Мате одлучио да напусти тренерски позив, мада је дуго била присутна дилема да ли наставити или предност дати тенису. Показало се да је кошарка спорт у коме се, након избора за национални тим Хрватске, отварају веће могућности него у тенису, а велике обавезе које претходе великим резултатима одлучујуће да се определи за њега. Кошаркашки клуб Сплићанка такмичио се у оквиру Прве хрватске лиге а Ивана је прошла све селекције, од најмлађих преко кадета и јуниора до сениорског тима. Куриозитет посебне врсте представља податак да је у јуниорском периоду, са двојном регистрацијом, паралелно играла за две екипе, друголигаша Сплићанку и прволигаша Солин. Осврт неколико година уназад потврђује велике обавезе тинејџерке на релацији између средње школе и напорних тренинга у два кошаркашка клуба, због чега се значајном у том периоду сматра подршка родитеља који су одлучујуће доприносили да одговори свим обавезама. Било је то време кад је хрватска женска кошарка доживљавала експанзију којој су велики допринос давали добри клубови какви су били Госпић, Ђоли, Кроација, Омиш, Рагуза, па ни једна од играчица није ни размишљала о одласку у иностранство. Да све што је добро не може дуго да траје потврдило се пре неколико година кад је почело сељакање од клуба до клуба. У време кад је Ивана већ била стандардна чланица сениорске екипе Солина, и наступала за национални тим Хрватске, стигао је примамљив позив из Славонске Пожеге коју је водио селектор женске кошаркашке репрезентације са идејом да окупи младе и перспективне играчице и створи јаку екипу. Током годину и по у овом месту Ива-

на је била стандардна чланица репрезентативка у екипи која на Европском првенству није успела да се пласира међу првих осам. И поред констатације о добрим условима у још бољој екипи носталгија је била један од фактора за одлуку да прихвати примамљиву понуду екипе Студенца из Омиша. - Тад сам имама деветнаест година, они су били трећи или четврти клуб у Хрватској, а било ми је близу куће. Од почетка сам била свесна да морам да се одвојим од куће, а ту ми је била добра пријатељица па сам се вратила у Омиш и тамо остала три године. Све је било добро уређено, имала сам плату и регулисан радни стаж, а све је обезбеђивао спонзор који је имао ланац дућана. Тамо сам провела три године, а кад сам добила више понуда, Ђолија и Дубровника, одлучила сам се за Нови Загреб зато што је екипа играла Евролигу. Довели су најбоље играчице из Хрватске, играла је и Милица Дабовић из Србије, а клуб је био некоректан, јер нас нису плаћали према уговору, па сам отишла у Чешку где сам упознала Тамару Бајић. Она је играла у Брну, а ја у Прагу са још две цуре из Хрватске – прича Ивана. Прва година у иностраном клубу потврђује битно нов однос према играчицама што додатно утиче на задовољство и потврду да је направљен добар избор. Чињеница да се уговори склапају са ограниченим трајањем, најчешће за једну сезону, узрок је повратка у земљу и екипу Ријеке која је те године успела да се пласира међу четири најбоље и учествује у завршници такмичења за првака државе. На несрећу, поновило се негативно искуство из ранијег периода а податак да клуб није испуњавао обавезе према играчицама повод да сигурност потражи на другом месту. Избор је пао на Краљево, а одлучујућом се показала потврда Тамаре Бајић да у граду на Ибру почиње добра прича. Поред Иване позив да приступи екипи упућен је на адресу још јед-

103

25.3.2018.

МАГАЗИН

104

не Сплићанке, која је раније играла у Брну а сада у Ријеци, али су се испречили здравствени проблеми и онемогућили долазак. - Мој отац је служио војни рок у Краљеву, а ја нисам никад пре тога чула за Краљево. Иако ми је причао о граду тек овде сам се уверила колико је Краљево леп град, лакше ми је јер познајем Тамару а и што говоримо исти језик. Прву сезону сам провела сама у стану који је обезбедио клуб, а већ на почетку сам се повредила па нисам играла пуна два месеца. После пораза у првом колу заређале су победе па смо, након променљиве сезоне, завршили првенство као пети. Имали смо добру екипу, очекивали више али нешто није ишло и то се одразило на коначни пласман – каже Ивана уз потврду да велике обавезе због тренинга, и утакмице које се у две лиге играју средом и суботом, не пружају превише могућности за дружење ма колико се играчице добро слагале на терену. Ретке прилике за одлазак кући пружају се само током божићних празника и летњег распуста, а позитивна искуства из прве сезоне у Краљеву добра су основа за одлуку да остане и у следећој која је приведена крају прошле недеље. Колико јој ситуација и статус у клубу одговарају најбоље потврђује податак да је, и поред примамљивих понуда из других, одлучила да остане у Краљеву и другу сезону. Један од разлога је сазнање да је формирана још боља екипа што је на најбољи начин потврдио пласман на крају првенствене сезоне. Иако је отпочела неочекиваним поразима, најчешће у последњим секундама утакмица, сезона је успешно приведена крају понајвише захваљујући измени на челу стручног штаба кад је, доласком Николе Јовановића, остварено једанаест узастопних победа. Низ је у претпоследњем колу прекинут у утакмици против Партизана у Београду чиме су распршене све наде да би Краљевчанке могле да заузму друго место на првенственој

таблици и обезбеде бољу стартну позицију у плеј-офу у коме ће јој противник поново бити иста екипа. И док су се током првенствене трке могли очекивати порази против Црвене звезде и Партизана у гостима разочаравајуће су деловала два друга од екипа које су по оцени стручњака знатно слабије, Врбаса и Беочина у гостима и Радивоја Кораћа на домаћем терену са само једним поеном разлике. Добрим резултатима отпочело је и такмичење у оквиру ВАБА лиге, али је дошло до кризе коју је било врло тешко превазићи, а основним разлогом сматра се изузетно напорна сезона због узастопних наступа у утакмицама средом и суботом, и путовања на далеке дестинације, чији терет није могло да изнесе довољно искусних играчица. Цех је плаћен испадањем из групне фазе међународног такмичења, па је акценат стављен на домаће првенство. Између два тренинга дневно у трајању од по два сата пауза за ручак и кратки одмор довољна је тек да се поврати снага за наставак рада. Поред Иване за екипу Краљева су током управо завршене сезоне наступале још три играчице из иностранства, једна из Тогоа и две Американке од којих је једна напустила Краљево на завршетку прве половине такмичења. Остатак екипе чине домаће играчице међу којима је најмање Краљевчанки, уз Тамару Бајић још Тања Живановић, Маја Тришовић и млада нада Вишња Стефановић. Женска кошарка у Србији, а и шире, не може да се похвали посебно великом посетом утакмицама што је основни разлог за одлуку да се утакмице играју у популарној „кутији шибица“. Због тога се посебним мотивом за појачану борбеност сматрају утакмице против реномираних екипа као што су Црвена звезда и Партизан кад је дворана знатно пунија него обично. Ивана потврђује да борба под кошевима може бити прилично агресивна, по који пут и груба,

али не у мери да доводи до повреда. Након завршетка првенствене трке краљевачким кошаркашицама предстоји резултатски неважна утакмица ВАБА лиге у Сарајеву, потом плеј-оф домаћег првенства и завршница купа. Све потврђује да би сезона кошаркашких утакмица могла да потраје до краја априла након чега се очекује коначна одлука о томе да ли остати у овој средини још једну сезону. - Никад нисам имала проблема у овој средини где су сви одушевљени кад кажем да сам из Сплита. Још ћу мало да одиграм па ћу видети, а није искључено ни да останем, јер сам задовољна пријемом у овој средини. Била сам у Врњачкој Бањи и Жичи и обишла многе друге значајне локације у овом крају. Састав екипе за следећу годину се још не зна, а о томе и не причамо превише јер зависи од управе клуба. Иако је криза кошарке у Хрватској приметна и у мушкој и у женској репрезентацији ја више нисам у репрезентацији, а ни многе друге играчице које играју у иностранству. Овде ми је било лепо, поготово током последње сезоне, па бих желела да потраје што дуже и да у такмичењима догурамо што даље. Имамо добру атмосферу, добро радимо и играмо, па се надам да ћемо догурати што даље – каже Ивана. Прву утакмицу плје-офа кошаркашице Краљева играју против Партизана већ у суботу последњег дана марта. Реванш утакмица игра се у Краљеву четири дана касније, а ако укупан резултат буде изједначен следи и трећа, поново у Београду. Иако се Партизан сматра фаворитом у Краљеву провејава уверење да би кошаркашице, које су током сезоне оствариле толико значајних резултата, могле да направе још једно изненађење и упусте се у трку за првака државе. Значајан фактор у те три утакмице могла би да буде баш Ивана Шарић. Т. Радовановић

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 25. ДО 31. МАРТА

МАГАЗИН

25.3.2018.

25. март

106

1196. — Велики жупан Рашке Стефан Немања одрекао се престола у корист средњег сина Стефана Првовенчаног, којем је дао Рашку на управу. 1199. — Енглески краљ Ричард I Лавље Срце је смртно рањен приликом опсаде замка Шализ у Француској. 1306. — Роберт Брус је постао краљ Шкотске. 1584. — Сер Волтер Рајли је добио патент да колонизује Вирџинију. 1655. — Кристијан Хајгенс је открио Титан, највећи сателит Сатурна. 1802. — Потписан је Амијенски мир између Француске и Уједињеног Краљевства. 1807. — У Уједињеном Краљевству је забрањена трговина робљем. 1821. — Грци на Пелопонезу почели устанак против Турака, који је после 12 година завршен признавањем независности Грчке. 1844. — Проглашен Српски грађански законик, који је одиграо значајну улогу у правном и друштвеном животу Србије. 1923. — Слетањем авиона на линији Париз-Цариград на аеродром у Панчеву Југославија постала део тада малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем. 1924. — у Грчкој са престола збачен краљ Ђорђе II Грчки, а Грчка је проглашена републиком. 1937. — Италија и Краљевина Југославија склопиле споразум о међусобној мирољубивој политици, „Ускршњи пакт“. 1941. — Краљевина Југославија

приступила Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана. Протокол у Бечу потписали председник Владе Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар Марковић. 1957. — Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале Римски уговор по којем је 1. јануара 1958. основано Европско заједничко тржиште. Организација касније названа Европска економска заједница, данас Европска унија. 1975. — У Ријаду убијен краљ Фејсал. Убица, краљев братанац, принц Фејсал Мусаид, јавно погубљен у Ријаду у јуну, а нови краљ Саудијске Арабије постао Фејсалов брат Халид Ибн Абдул Азиз. 1991. — Према никад потврђеним информацијама, председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман се на тајном састанку у Карађорђеву договорили о подели Босне и Херцеговине и рушењу реформске Владе Југославије, на челу с предсдником Антом Марковићем. Одржавање састанка и постигнут договор никада нису званично потврђени, али бројни извори касније саопштили да за то имају чврсте доказе. 1993. — Вишемесечни преговори о Босни и Херцеговини у Њујорку завршени неуспехом. Мировни план копредседника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена потписали босански Хрвати и Муслимани, а председник Републике Српске Радован Караџић то одбио, сматрајући предложене мапе неприхватљивим за Србе. 1994. — Неонацисти бацили бомбу

на синагогу у Либеку, што се сматра првим таквим инцидентом од краја Другог светског рата у Немачкој. 1999. — Влада Југославије прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Француском и Немачком због агресије НАТО на Југославију. После првих ваздушних удара на подручју Приштине и још осам градова у Србији, у центру Београда демолирани су културни центри САД, Немачке, Француске и Велике Британије. 2002. — У снажном земљотресу у Авганистану и северозападном Пакистану живот изгубило око 1.800 људи, преко 2.000 повређено.

2003. — Влада Србије одлучила да распусти Јединицу за специјалне операције, чији су припадници били и осумњичени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића и друга убиства.

26. март 1199. — Саладин је крунисан за емира Египта. 1351. — По тридесет витезова из Француске и Енглеске су се током Рата за бретонско наслеђе борили да се одлучи ко ће владати Војводством Бретања. 1830. — Први пут је штампана Књига Мормона, свети текст покрета Светаца последњих дана. 1881. — Румунија постала краљевина, Карол I из немачке династије Хоенцолерн-Сигмаринген проглашен за краља. 1913. — После дуге опсаде и уз помоћ српске војске Бугари у Првом балканском рату освојили турски град Једрене. 1917. — У покушају да се пробију у Палестину, Британци су претрпели пораз од османске војске у првој бици за

Газу. 1939. — Националистичке снаге су започеле своју последњу офанзиву у Шпанском грађанском рату, на чијем крају су контролисали скоро целу Шшанију. 1945. — После тешких борби, америчке трупе у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима. 1953. — Амерички микробиолог Џонас Солк објавио да је изумео вакцину против дечје парализе. 1971. — Шеик Муџибур Рахман прогласио Источни Пакистан независном државом Бангладеш. 1979. — Анвар ел Садат и Менахем Бегин су потписали мировни уговор, чиме је Египат постао прва арапска земља која је признала Израел. 1984. — Југословенски писац Бранко Ћопић, један од најплоднијих и најпопуларнијих писаца у периоду после Другог светског рата, извршио самоубиство, скоком са моста на Сави у Београду. 1992. — Бивши боксерски шампион у тешкој категорији Мајк Тајсон осуђен на шест година затвора због силовања. 1993. — Савет безбедности Уједињених нација изгласао слање 30.000 мировних трупа у Сомалију, у дотад највећој и најскупљој мировној операцији УН. 1995. — Ступио је на снагу Шенгенски споразум. 1997. — У Калифорнији на различитим местима нађено 39 слично одевених тела припадника секте Капија раја који су извршили самоубиство. 2001. — У пожару у спаваоници једне школе у Кенији живот изгубило 58 ученика, а тридесетак задобило лакше и теже опекотине. Савет безбедности УН усвојио резолуцију о слању међународних посматрача ради заштите цивила на подручју Западне Обале и Газе. 2002. — У серији земљотреса у провинцији Баглан у Авганистану погинуло око 1.000 људи. Трибунал у Хагу подигао оптужницу против бившег начелника безбедности у Главном штабу Војске Републике Српске Љубише Беаре, за

геноцид и друге злочине у Сребреници, у јулу 1995. Беара се предао српским властима 9. октобра 2004. и потом изручен том суду. 2003. — Светска трговинска организација саопстила да су америчке челичане повећањем цена производа кршиле правила те организације. Повећање цена америчка тешка индустрија правдала заштитом од стране конкуренције.

27. март 1713. — По завршетку рата за шпанско наслеђе, Шпанија је, према Утрехтском уговору, предала Великој Британији Гибралтар и Менорку. 1802. — Потписан је Амијенски мир којим је окончан рат између Велике Британије и Француске и њених савезника, Шпаније и Батавске републике. Британија је задржала Тринидад, преузет од Шпаније, и Цејлон, који је преузела од Холандије. 1847. — Америчке трупе у Америчко-мексичком рату, почеле опсаду утврђења Вера Круз, у којем је било 5.000 Мексиканаца. Утврђење је пало након шестодневних борби. 1860. — М. Л. Бајрн из Њујорка патентирао спирални вадичеп. 1933. — Јапан иступио из Лиге народа пошто је та организација осудила јапанску окупацију Манџурије. 1941. — После приступања Југославије Тројном пакту, у Београду је војним ударом свргнут регент принц Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу. 1945. — Немци, у Другом светском рату, лансирали последњу ракету „V-2“ на Велику Британију. Пројектил испаљен из холандског града Хаг пао је на Орпингтон, југоисточно од Лондона. У експлозијама тих ракета током рата погинуло је 8.958 Британаца. 1958. — Никита Хрушчов заменио је на положају председника совјетске владе Николаја Булгањина. 1968. — У авионској несрећи, у тренажном лету у близини Москве погинуо руски космонаут Јуриј Гагарин,

107

25.3.2018.

МАГАЗИН

108

први човек који је у априлу 1961. васионским бродом „Восток“ облетео Земљу. 1970. — У земљотресу у западној Турској, погинуло је више од 1.000 људи, а 90.000 је остало без домова. 1972. — Споразумом у Адис Абеби окончан је Први судански грађански рат. 1977. — У најтежем удесу у историји ваздухопловства, погинула су 583 од 644 путника и члана посаде када су се два „боинга 747“, холандске компаније КЛМ и америчке „Пан-Ам“, сударила на писти аеродрома Тенерифе на Канарским острвима. 1980. — У норвешком делу Северног мора потонула је нафтна платформа „Александар Киланд“, при чему је погинуло 147 људи. 1983. — У Југославији почело да се примењује летње рачунање времена. 1992. — Последње јединице бивше Југословенске народне армије напустиле су Бившу Југословенску Републику Македонију. 1996. — Израелски суд осудио је Јигала Амира на доживотни затвор због убиства израелског премијера Јицака Рабина у новембру 1995. 1997. — У Албанији погинуло 17 људи, у најтежем инциденту током двомесечне антивладине побуне. 1999. — Југословенска противваздушна одбрана оборила је, током напада НАТО-а на Југославију, амерички бомбардер „Ф-117 Ноћни соко“. Авион „ноћни јастреб“ је пао у атар села Буђановци у Србији. 2000. — Владимир Путин је победио на председничким изборима у Русији са више од 52 процента гласова бирача. 2002. — Тужилаштво у Сплиту подигло оптужницу против осморице бивших војних полицајаца за ратне злочине против цивилног становиништва у сплитској луци Лора 1992. године. 2003. — У покушају хапшења у близини Београда убијене вође „Земунског клана“ Душан Спасојевић и Миле Луковић, осумњичени за учешће у убиству премијера Србије Зорана Ђинђића.

Стручњаци из Хонгконга су изјавили да су идентификовали вирус који је проузроковао мистериозну упалу плућа, као нову врсту из породице корона вируса, који су други по узроковању прехлада код људи (САРС).

28. март 193. — Преторијанска гарда је убила римског цара Пертинакса и потом продала римски престо најиздашнијем понуђачу, сенатору Дидију Јулијану. 364. — Римски цар Валентинијан I је именовао свог брата Валенса за свог источног савладара. 1776. — У Москви основан театар „Бољшој“, велики театар опере и балета, по угледу на Санкт Петербург, у којем су од четрдесетих година XVIII века извођене оперске представе. 1800. — Парламент Ирске усвојио закон о уједињењу Ирске са Великом Британијом. 1802. — Хајнрих Вилхелм Олберс је открио 2 Палас, други познати астероид. 1814. — Британска краљевска морнарица је поразила Америчку морнарицу у бици код Валпараиса. 1881. — У Бечу потписана „Железничка конвенција“ о изградњи пруге Б е о г р а д - Н и ш . Пруга дуга 243,5 km изграђена 1884, а уз финансијску помоћ страних конзорцијума у Србији до 1890. изграђено 1.060 километара пруге до аустроугарске, бугарске и турске границе. 1923. — Два највећа турска града, Константинопољ и Ангора, добили су нове називе: Истанбул и Анкара. 1939. — Републиканска војска је у Шпанском грађанском рату предала Мадрид снагама генерала Франка. 1941. — Британске поморске снаге у Другом светском рату нанеле тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан. 1942. — Британске поморске снаге су изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили луку Сен Назер у окупираној Француској, у којој су били усидрени немачки ратни бродови. 1945. — Адолф Хитлер сменио Хајн-

ца Гудеријана са положаја начелника Врховне команде копнене војске. 1945. — САД признале владу Демократске Федеративне Југославије. 1970. — У земљотресу који је разорио турски град Гедиз и околна села у западној Анадолији погинуло најмање 1.100 људи. 1973. — Амерички глумац Марлон Брандо одбио да прими „Оскара“ за главну улогу у филму „Кум“, а на церемонију за доделу награде послао индијанску глумицу Сачин Литлфедер да опише патње америчких Индијанаца. 1979. — Због делимичног топљења језгра у нуклеарној електрани Острво три миље код Харисбурга у околину је пуштено око 1,59 PBq радиоктивног криптона. 1979. — Британски премијер Џејмс Калахан је изгубио на гласању у Дому комуна о поверењу његовој влади за један глас након што је његова влада није успела да се избори са раширеним штрајковима у зими незадовољства. 1989. — У Београду проглашени амандмани на Устав Србије, којим је покрајинама одузета могућност вета

на уставне промене у Србији и део законодавне, управне и судске функције. 1992. — Након састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Изетбеговић је повукао свој потпис са споразума о прихватању КарингтонКуртиљеровог плана. 2001. — У Демократску Републику Конго стигао први контингент „плавих шлемова“ са задатком да ојача присуство УН у тој земљи после грађанског рата. 2003. — На Фрушкој гори нађено тело бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића, отетог 25. августа 2000. Полиција ухапсила четири припадника распуштене Јединице за специјалне операције МУП-а Србије осумњичених за то убиство. Са острва Танегашима Јапан лансирао своје прве шпијунске сателите у свемир, који ће тој земљи омогућити независност у прикупљању података, укључујући кретање севернокорејске војске. Јапан се раније ослањао на обавештајну службу САД.

29. март 1461. — Османско царство је заузело Солун од Византинаца. 1461. — У најкрвавијој бици Рата две руже војска династије Јорк је поразила војску династије Ланкастер, осигуравши тиме енглески престо Едварду IV. 1638. — Шведски насељеници основали су близу залива Делавер прву шведску колонију у Северној Америци, коју су назвали Нова Шведска. 1809. — Шведски краљ Густав IV присиљен да абдицира после више пораза шведских трупа у рату с Данском. 1831. — Почео је Велики босански устанак Хусеина Градашчевића. 1848. — Америчка војска под заповедништвом генерала Винфилда Скота је у Америчко-мексичком рату заузела Веракруз. 1848. — Почео је трогодишњи рат Данске с Пруском у којем су Данци претрпели пораз и изгубили велики део територије на југу полуострва Јиланд. 1849. — Велика Британија на основу споразума с махараџом од Лахореа анектирала Пенџаб и припојила га Индији. 1864. — Грчка вратила суверенитет над острвима у Јонском мору која су била под колонијалном управом Велике Британије. 1867. — Велика Британија од Квебека, Онтарија, Нове Шкотске и Њу Бранзвика формирала доминион Канаду, у који су 1878. укључене остале британске територије Северне Америке, изузев Њуфаундленда. Вестминстерским статутом Канада 1931. постала независна држава британског Комонвелта, а коначне границе добила 1949. прикључењем Њуфаундленда. 1901. — У Аустралији одржани први федерални избори. У првом аустралијском парламенту највише места добила Лабуристичка партија. 1945. — СССР званично признао Владу Југославије, коју су претходно признале Уједињено Краљевство и САД. 1946. — Новим уставом Златна

Обала, садашња Гана, постала прва британска колонија у Африци са афричком већином у Парламенту, али на пуну независност чекала још 14 година. 1947. — Избио је Малагашки устанак против француске колонијалне власти на Мадагаскару. 1956. — У Новом Саду основане Југословенске позоришне игре, „Стеријино позорје“, поводом 150 година од рођења и стогодишњице смрти српског комедиографа Јована Поповића Стерије. 1967. — Поринута прва француска нуклеарна подморница. 1972. — Боливија протерала 119 чланова совјетске амбасаде у Ла Пазу, оптуживши Москву да финансира левичарске побуњенике. 1973. — Последње америчке борбене трупе су напустиле Јужни Вијетнам. 1974. — Амерички вештачки сателит Маринер 10 је снимио прве фотографије Меркура. 1974. — Група кинеских сељака из покрајине Шенси је открила хиљаде глинених статуа које су представљале војску првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга. 1990. — Премијер Аустралије Боб Хоук добио изборе, поставши први лабуриста који је четири пута узастопно освојио положај шефа владе. 1994. — Република Хрватска и представници Срба у Хрватској потписали споразум о примирју и разграничењу војних снага на шест од укупно 35 сектора на 300 km дугом фронту. 1997. — Бежећи пред насиљем које је захватило земљу током крвавих немира, више од 50 избеглица из Албаније утопило се када је њихов брод потонуо после судара са италијанским ратним бродом у јужном Јадрану, близу италијанске обале. 1999. — Бомбардована зграда МУП-а у Приштини. 2002. — Израелске оклопне јединице ушле у Рамалу и блокирале седиште палестинског лидера Јасера Арафата. 2003. — Светска здравствена организација саопштила да је Карло Урба-

109

ни, лекар који је први идентификовао озбиљни акутни респираторни синдром, САРС, умро од те болести. 2004. — Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта. 2006. — Десило се делимично помрачење Сунца у Србији. У деловима Азије и Африке - потпуно. 2010. — Најмање 37 људи је погинуло, а 62 повређено у Москви у две одвојене експлозије у подземној железници.

МАГАЗИН

25.3.2018.

30. март

110

1282. — Сицилијанци су почели да се буне против владавине краља Карла I Анжујског и тиме почели Рат Сицилијанске вечерње. 1814. — Британци и њихови савезници у рату против Наполеона Бонапарте тријумфално ушли у Париз. 1842. — Амерички лекар Крафорд Лонг први пут употребио етар као анестетик приликом хируршке интервенције у болници у Џеферсону у Вирџинији. 1856. — У Паризу мировним уговором окончан Кримски рат, вођен од 1853. између Русије и Османског царства. 1863. — Принц Вилијам, млађи син данског краља Кристијана IX, постао краљ Грчке као Ђорђе I. 1867. — Државни секретар САД Вилијам Сјуард је уговорио куповину Аљаске од Русије за 7,2 милиона долара, односно 4,19 долара по квадратном километру. 1912. — Султан Абделхафид потписао је са Француском споразум из Феза, чиме је Мароко као протекторат прикључен француским колонијалним поседима. 1941. — Адолф Хитлер у Берлину одржао Генералску конференцију ~ „Генерал-Ферзамлунг” (нем. GeneralVersammlung) о нападу на СССР. 1945. — Јапан је поставио Ванга Ђингвеја за председника марионетске владе у Кини. 1945. — Совјетска армија у Другом светском рату заузела пољску балтичку

луку Данциг, данас Гдањск. 1967. — НАТО је затворио војне штабове у Француској пошто је председник Шарл де Гол одлучио да повуче земљу из тог савеза. 1972. — Велика Британија је ставила Северну Ирску под директну британску управу. Суспендован северноирски парламент и влада Унионистичке странке Брајана Фокнера. 1973. — Повлачењем последњих америчких трупа и ослобађањем заробљеника формално завршено војно ангажовање САД у Вијетнамском рату. 1979. — Иранци на референдуму убедљивом већином изгласали успостављање Исламске републике. 1981. — Џон Хинкли је у Вашингтону извршио атентат на председника САД Роналда Регана, који је прошао с лакшим повредама. 1987. — Слика Ван Гога „Сунцокрети“ продата на аукцији у Лондону за 39,7 милиона долара. 1997. — У бомбашком нападу током политичког скупа у главном граду Камбоџе Пном Пену убијено 10 и повређено више од 100 људи, међу њима и водећи камбоџански опозициони политичари. 2003. — Умро амерички пијанист Еуген Истомин, последњи живи члан чувеног камерног триа, у којем су још били Исак Штерн и Леонард Роуз. 2005. — У егзилу у Јужној Африци умро Милтон Оботе, први лидер Уганде након стицања независности. 2008. — Бивши председник и дугогодишњи мировни посредник Марти Ахтисари добио Нобелову награду за мир. Ахтисари је био посредник UN-a у преговорима о статусу Косова.

31. март 1146. — Француски опат Бернард од Клервоа је држао проповед народу у Везлеу, чему је пристуствовао краљ Луј VII, истичући потребу за Другим крсташким ратом. 1282. — У побуни Сицилијанаца против француске власти побијени сви Французи на острву. 1492. — Фернандо V и Изабела I су објавили декрет из Алхамбре нало-

живши муслиманима и Јеврејима да пређу у католичанство или напусте Шпанију. 1496. — Папа Александар VI са Светим римским царством, Шпанијом, Венецијом и Миланом формирао Свету лигу за борбу против Турака. 1854. — Јапан је са САД потписао споразум из Канагаве о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце, чиме је прекинуо своју самоизолацију. 1889. — Отворена је Ајфелова кула, тада највиша грађевина на свету, у оквиру Светске изложбе. 1892. — Србија међу првима у Европи донела закон о помагању спорта ван школа. Гимнастика као обавезан предмет у школама у Србији уведена законом из 1883. 1917. — САД од Данске преузеле Западноиндијска острва у Карипском мору и назвале их Девичанска острва. Споразум о куповини тих острва за 25 милиона долара склопљен у августу 1916. 1942. — Због побуне индијских војника против њихових британских официра, јапански војници су заузели Божићно острво без икаквог отпора. 1948. — Конгрес САД усвојио Маршалов план за обнову послератне Европе. 1959. — После неуспешне противкинеске побуне у Ласи, Далај Лама побегао у Индију, где је добио политички азил. 1964. — Бразилска војска је извела државни удар, збацила председника Жоаа Гуларта и увела војну диктатуру која ће трајати 21 годину. 1971. — Амерички поручник Вилијам Кели осуђен на доживотни затвор због масакра цивила током Вијетнамског рата у селу Ми Лај, у марту 1968. Казна касније смањена на 20 година затвора. 1979. — Британски разарач „Лондон“ испловио из луке у Ла Валети, чиме су окончане војне везе Уједињеног Краљевства и Малте. 1983. — У земљотресу који је разорио колумбијски град Попајан погинуло најмање 500 људи, а 3.000 остало без домова.

1986. — Мексички авион „Боинг 727“, на линији град Мексико-Лос Анђелес, срушио се у планинама централног Мексика, при чему је погинуло свих 166 путника и чланова посаде. 1991. — На Плитвицама у Хрватској избио први сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба. Две особе погинуле, а 20 их повређено. На позив Председништва Југославије, хрватске снаге се повукле, а контролу преузеле јединице ЈНА. Наредних дана оружани сукоби избили у околини Винковаца и Вуковара. 1992. — Посетом председника Израела Херцога шпанском краљу Хуану Карлосу обележена 500. годишњица прогона Јевреја из Шпаније. 1993. — Савет безбедности Уједињених нација донео, први пут од почетка рата у Босни и Херцеговини, одлуку којом је овластио НАТО да употреби војну силу против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном. 1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о међународним посматрачима у граду Хеброну на Западној обали, чиме је Израел први пут пристао на међународно присуство на окупираним територијама откад их је заузео у рату 1967. 2001. — У Холандији четири пара хомосексуалаца склопила брак на основу закона који је донела Влада. 2002. — У ресторану у Хаифи, лучком граду на северу Израела, бомбашсамоубица усмртио више од 15 особа, а 44 ранио. 2003. — Хашки трибунал осудио Младена Налетилића и Винка Мартиновића на 20 и 18 година затвора због прогона муслиманског становништва у Мостару 1993. Близу Поточара у Републици Српској сахрањено првих 600 жртава сребреничког масакра 1995. Сахрани присуствовало око 10.000 Муслимана. 2004. — Хашки трибунал осудио босанског Србина Дарка Мрђу, који је раније признао кривицу, на 17 година затвора због убиства око 200 муслиманских заробљеника на планини Влашић, у августу 1992.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs