MagazIN 327 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 327 *18. март 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

18.3.2018.

У овом броју: Откоњена још једна препрека Нови предлози за седницу Скупштине града Дуг и исцрпљујући марш ка Бриселу Изградња пореске културе Заједно ка истом циљу Час историје у Роћевићима Наоружање и опрема јединица Пад ноћног јастреба

10 14 18 26 32 38 44 52

Сасвим обична прича Нове жртве маих богиња Дрога за цео живот Очување културног наслеђа Уметност у Србији 2018. На репертоару Биоскопа „Кварт“ Краљево - Спартак Времеплов

62 72 74 82 84 92 94

МАГАЗИН 18.3.2018.

Деветнаеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

18.3.2018.

ОТКЛОЊЕНА ЈОШ

- Усвојена одлука о доношењу измене Плана генералне регулације „Ратарско имање-Грдица“. - Циљ измене је стварање планске основе за реализацију инвестиције од капиталног значаја за град Краљево у погледу побољшања привредног раста и запошљавања више хиљада суграђана. - Измена Плана генералне регулације „Ратарско имање Грдица“ поверена Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“. – Уочене три велике грешке у предлогу одлуке. - Изменом се омогућује инвестиција немачке фабрике „Леони“ која планира да на подручју града Краљева инвестира у фабрику и запосли неколико хиљада људи, по неким пројекцијама четири хиљаде. – Током једномесечног јавног увида на план уложено шест примедби од којих су само неке прихваћене

Фото: М. Радовановић

ЈЕДНА ПРЕПРЕКА

етки су случајеви у локалној парламентарној пракси да се на дневном реду редовне седнице Скупштине града нађе само једна тачка. Оваквих примера је било у ванредним ситуацијама, по који пут и на захтев трећине одборника да се разматра по које питање од посебног значаја. Повод да се на дневном реду деветнаесте седнице од конституисања последњег сазива парламента пре скоро две године нађе само једна тачка је предлог одлуке о доношењу измене Плана генералне регулације „Ратарско имање-Грдица“. Основу за сазивање седнице Ненад Марковић је нашао у Пословнику Скупштине града којим је предвиђено да изузетно, у хитним случајевима када се ради о питањима од посебног значаја за функционисање локалне самоуправе а чијим неразматрањем на време би могла да настане штета по локалну самоуправу, председник може сазвати седницу и са роком краћим од седам дана, али не краћим од 24 часа. У образложењу одлуке Марковић се позива на иницијативу градоначелника Краљева др Предрага Терзића од 10. августа прошле године да се приступи изра-

МАГАЗИН

18.3.2018.

ди измене Плана генералне регулације „Ратарско имање-Грдица“. Марковић подсећа да је циљ израде измене наведеног плана стварање планске основе за реализацију инвестиције од капиталног значаја за град Краљево у погледу побољшања привредног раста и запошљавања више хиљада суграђана који тренутно нису радно ангажовани. Скупштина града је 5. октобра прошле године донела одлуку о измени Плана генералне регулације „Ратарско имање-Грдица“, израда је поверена Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“, а Градско веће 15. марта утврдило одлуку о доношењу измена Плана чије се доношење предлаже Скупштини. С обзиром да доношење ове одлуке представља основ за спровођење даљих поступака решавања имовинских односа, израду техничке документације и прибављање дозвола за градњу, као и стварање услова за почетак градње у току ове грађевинске сезоне, потребно је што скорије створити правни и плански основ за реализацију одлука. Иако је седница отпочела уз присуство 50 одборника, пре стављања на гла-

сање предлога дневног реда прозивком је утврђено да их има 53 од којих је 37 било довољно да буде усвојен. Значајним се сматра потврда да се у оваквим случајевима дневни ред не може мењати, нити допуњавати или подносити амандмани на предложене тачке. У образложењу Одлуке о доношењу измене Плана генералне регулације „Ратарско имање-Грдица“ члан Градског већа задужен за област урбанизма и грађевинарства и стамбено комуналну делатност Милан Милошевић указао је на грешке због којих документ треба прихватити уз техничку корекцију. У наведеној одлуци је уместо 31.1.2017. требало да стоји исти датум ове године, почетак примене није од 3. марта 2017. него од 5. фебруара 2018. а погрешно је наведена и локација за коју се тражи измена Плана генералне регулације, па уместо „Ратарско имање-Грдица“ стоји „Центар-Чибуковац“. Милошевић сматра да је ова тема значајна не само за град Краљево него и за шире подручје, па и читаву Републику, јер се изменом омогућује инвестиција немачке фабрике „Леони“ која планира да

на подручју града Краљева инвестира у фабрику и запосли неколико хиљада људи, по неким пројекцијама четири хиљаде. - Ова тачка захтева посебан поступак, и усвајање по хитном поступку, а да би изашли у сусрет и испоштовали рокове које смо имали према инвеститору морали смо да радимо брзо и ефикасно. Ова скупштина је 5. октобра 2017. године донела одлуку да се приступи измени Плана генералне регулације подручја „Ратарско имање-Грдица“ и за мање од четири месеца све радње су завршене, спроведена је процедура и на седници се налази одлука о усвајању овога плана. Посебна проблематика тог подручја је што је то била амбијентално-културна целина, па је Влада Републике Србије 5. децембра скинула заштиту, али није са зграде него само са подручја економије Пољопривредне школе чиме је омогућила да се овај план усвоји. Израда плана је поверена Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта које је то урадило у рекордном року, а Комисија за планове је на седници од 30. јануара дала позитивно стручно мишљење о плану

који је био изложен на јавном увиду од 5. фебруара до 5. марта. У том периоду је стигло шест примедби од којих су неке усвојене, а неке нису – каже Милошевић. План генералне регулације овог подручја обухвата 27,48 хектара и састоји се од две локације. У односу на претходни, којим је било предвиђено више простора за породично становање, овај је промењен тако што се пословни одваја од стамбеног дела, а предвиђена је тампон зона која раздваја те две површине. Планом је предвиђена изградња саобраћајница за приступ фабрици, па је са Ибарске магистрале планиран приступ возила теретног саобраћаја, док се службеном улазу приступа из Улице Јована Дерока. Подручје између железничке пруге и школе, на коме је била предвиђена зелена површина, у новом плану је планирано за стамбену изградњу што ће омогућити власницима стамбених објеката изграђених на том подручју у претходном периоду да их легализују. Одлука се сматра изузетно значајном због за привреду целог региона, јер ће изменити слику града Краљева и омогући-

ти да се запосли велики број људи. Да седнице Скупштине града по који пут имају необичан ток потврдила је и ова кад је председавајући закључио расправу, јер се нико од одборника није јавио за дискусију. Да није баш тако потврђује шеф одборничке групе Покрета Двери Драган Весовић уз признање да га је од правовремене пријаве спречио изненадни телефонски позив. Представницима власти је замерено што је седница заказана само седам дана пре следеће за коју је предложено петнаест нових тачака дневног реда. Разлог лежи у уверењу да се тако удвостручују трошкови што није у складу са прокламованим ставовима власти о потреби штедње на свим нивоима. Расправа се протегла на скоро два сата ,а предњачили су одборници опозиције, углавном Покрета Двери и Локалног фронта. Да у сали нема довољно спремних да подрже предлог одлуке потврђује пауза пре гласања која се, са предложених 15 минута, протегла на скоро два пута дуже време кад је прозивком утврђено присуство 49 одборника. Подршку предлогу дало је 42, док је седам било уздржаних. Т. Радовановић

Педесет прва седница Градског већа

НОВИ ПРЕДЛОЗИ ЗА СЕДН

МАГАЗИН

18.3.2018.

- Утврђен предлог одлуке о промени статута града. - Центру локалних услуга града Краљева додељен пословни простор у приземљу зграде у Улици Зелена Гора бр. 37. – Усвојен нацрт одлуке о располагању станова у власништву града. – Измењена одлука о утврђивању минималног износа накнаде принудно постављеног професионалног управника. – Потврда нацрту одлуке о коефицијентима за исплату плата изабраних и постављених лица у органима града. – Дотације спортским организацијама, удружењима и савезима педесет милиона динара. - „Водовод“ може да одобри умањење рачуна за 30 одсто прекомерне потрошње воде ако је настао квар за који потрошач није могао да зна

НИЦУ СКУПШТИНЕ ГРАДА купштина града је на седници од 14. фебруара донела одлуку о прихватању предлога за промену статута и овластила Градско веће да за наредну седницу парламента припреми и на разматрање и усвајање упути предлог измена и допуна овог акта, а правни основ за доношење одлуке садржан је у Закону о локалној самоуправи којим је утврђено да скупштина доноси статут града. Одлуком о располагању становима у својини града Краљева, који се додељују као стамбена подршка под условима непрофитног закупа, прописују се услови, критеријуми и мерила за из-

давање у складу са законским и подзаконским актима. У том циљу Скупштина града образује Стамбену комисију за расподелу станова коју чине председник, заменик председника, четири члана и њихови заменици. Председник, по један члан и заменик именују се из редова запослених у Јавном предузећу „Градско стамбено“ Краљево, један члан и заменик из редова запослених у Центру за социјални рад, а заменик председника, по два члана и заменика из редова запослених у Градској управи. Стручне, техничке, административне, финансијске и све друге послове

везане за давање станова обавља Јавно предузеће „Градско стамбено“, а висину износа закупнине утврђује Градско веће на предлог Јавног предузећа „Градско стамбено“ у складу са законским и подзаконским актима. Одлуком је предвиђено да 60 одсто средстава од закупнина буде намењено подмирењу трошкова одржавања, осигурања и управљања становима, петина одржавању, седам одсто осигурању, четвртина за управљање и осам одсто ризику наплате закупнине. Остатак средстава у висини од 40 одсто месечно уплаћују се на наменски рачун града Краљева ради даљег развоја ста-

18.3.2018.

МАГАЗИН

новања. Градско веће је усвојило решење којим се установи „Центар локалних услуга града Краљева“ додељује пословни простор површине 51м2, у приземљу зграде бр. 2 у Улици Зелена Гора бр. 37. Одлучено је да градоначелник, у име града, закључи уговор са „Центром локалних услуга града Краљева“ којим ће се ближе уредити права и обавезе поводом давања на коришћење објекта. Скупштина града је на седници од 14. фебруара донела Одлуку о утврђивању минималног износа накнаде за принудно постављеног професионалног управника, а у складу са Законом о становању и одржавању стамбених зграда који предвиђа надлежност јединице локалне самоуправе за доношење акта о томе. На истој седници достављене су на разматрање и усвајање одлуке које обрађују сродну материју, Одлука о утврђивању минималног износа трошкова инвестиционог одржавања заједничких делова зграде и Одлука о утврђивању минималног износа трошкова

текућег одржавања заједничких делова зграде, а приликом сачињавања предлога Одлуке о утврђивању минималног износа накнаде за принудно постављеног професионалног управника начињена ненамерна грешка у наслову. Како је у примени одлуке код надлежног органа – Одељења за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности Градске управе града Краљева уочена грешка, у сарадњи са осталим стручним службама је предложено да се, као једино исправно и прихватљиво решење, одлука измени на начин што ће се брисати термин – реч „минимални“ у одговарајућем падежу. Одлуком о коефицијентима за обрачун и исплату плата и изабраних и постављених лица у органима града коефицијенти се утврђују у складу са Законом о платама у државним органима и јавним службама и Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих, постављених лица и лица запосленим у државним органима. Изабраним лицима сматрају се

градоначелник и његов заменик, председник и заменик председника Скупштине града, чланови Градског већа, заштитник грађана и његов заменик, док су постављена лица секретар и заменик секретара Скупштине града, јавни правобранилац и и начелник Градске управе са заменицима, помоћници градоначелника и руководилац Службе за буџетску инспекцију. Плате изабраних и постављених лица утврђују се на основу основице за обрачун плата, коефицијента који се множи основицом, додатка на плату и обавеза које запослени плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плате. Коефицијенти за обрачун и исплату плата изабраних лица износе 9,40 за градоначелника, 9,30 за заменика градоначелника, 9,25 за председника Скупштине, 9,20 за заменика председника Скупштине, 8,00 за заштитника грађана, 7,50 за заменика заштитника грађана и 5,10 за чланове Градског већа. Коефицијенти за обрачун и исплату плата постављених лица износе

19,50 за секретара Скупштине и јавног правобраниоца, а 19,00 за заменика секретара Скупштине и заменика јавног правобраниоца. Коефицијенти за обрачун и исплату плата лица које поставља Градско веће износе 21,50 за начелника Градске управе и 19,50 за заменика начелника, а увећавају се по основу сложености и одговорности послова за додатни коефицијент и то 12,00 за начелника и 10,50 за заменика начелника Градске управе. Градско веће је утврдило распоред коришћења средстава дотација спортским организацијама и удружењима којим је 38 милиона динара намењено за финансирање годишњих програма, девет за финансирање посебних програма и три за реализацију посебних програма без јавног позива. Посебним закључком дата је сагласност на правилник о условима, начину и поступку одлучивања Јавног комуналног предузећа „Водовод“ по захтевима корисника за умањење рачуна који произилазе из кварова насталих на унутрашњем водоводу, а

правилником се ближе одређују услови, начин и поступак одлучивања овог предузећа по захтевима корисника. Унутрашњи водовод чини водоводна инсталација и уређаји у објекту корисника до мерног инструмента, односно главног водомера, укључујући и водомерно склониште које служи за снабдевање корисника водом из јавног водовода. Умањење рачуна врши се на основу веродостојне документације из које се види да је квар настао те да је саниран. Уколико дође до квара на унутрашњим инсталацијама корисник може да поднесе захтев за умањење рачуна, а уз њега оверену изјаву два сведока о насталом квару, на околности настанка и санације квара, и одговарајуће доказе о санацији, спецификацију изведених радова, рачуне извођача радова, фотографије и друге из којих се види да је дошло до квара и да је саниран. У случају да су испуњени услови „Водовод“ може да одобри умањење рачуна за 30 одсто прекомерне потрошње воде која се утврђује тако што се, од остварене у обрачун-

ском периоду у којем је настао квар, умањи просечна потрошња у односу на исти период претходне године или у односу на три претходна узастопна очитавања водомера. Корисник не може остварити умањење више узастопних увећаних рачуна у преходном периоду, већ само за један и то први увећани рачун, јер је на основу њега имао сазнање о прекомерној потрошњи, те је у складу са тим квар могао да отклони и тако утиче на даљу потрошњу. Изузеци од правила су да је корисник благовремено реаговао по пријему првог увећаног рачуна, али због природе и тежине квар није одмах могао бити отклоњен. Када корисник из објективних разлога, као што су дуготрајна болест и лечење, није могао имати сазнање о насталом квару па тако ни да утиче на даљу повећану потрошњу дужан је да приложи доказе о томе, као што је потврда здравствене установе где се лечио односно одговарајућу медицинску документацију. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Дебата „Србија и Европска унија: Политички и економски односи“

МАГАЗИН

18.3.2018.

ДУГ И ИСРПЉУЈУЋИ

МАРШ КА БРИСЕЛУ

- Србија је преговоре за прикључивање Европској унији почела у оквиру Савезне Републике Југославије, наставила као део државне заједнице Србија и Црна Гора, а од 21. маја 2006. као независна држава. – Процес придруживања успорили мигрантска криза, Брегзит и разговори о новом устројству Уније. - Нарасли су популизам и хомофобија, а угрожени владавина права и солидарност као најважније европске вредности. - За разлику од укључења земаља Централне и Источне Европе проширење на Западни Балкан се стално одлагало јер су постављане увек нове и веће техничке и функционалне препреке за улазак. - Година 2025. није зацртана као година пријема, него је индикативна и могућа, а стављена у стратегију да би се охрабиле Србија и Црна Гора

18.3.2018.

МАГАЗИН

самнаест година након што је чланство у Европској унији дефинисано као стратешки приоритет Србије први пут се појављује индикативни датум да то може бити остварено 2015, а у Европском покрету у Србији верују да до реализације онога што нуди нова Стратегија за проширење Европске уније, и председавање Бугарске Савету Европске уније, предстоји озбиљан и ефикасан рад. Шта је до сада остварено у приступним преговорима, и који су даљи кораци потребни за затварање поглавља, да ли је Европска унија спољнополитичко или унутрашње питање Србије, шта говоре економски показатељи о односима са Европском унијом и какве су перспективе, само су нека од питања на дебати одржаној у Краљеву у оквиру серије догађаја које Европски покрет у Србији и Факултет политичких наука организују. Дебате се, у оквиру пројекта „Европа за мене“ који подр-

жава Делегација Европске уније, одржавају у 17 градова са идејом да се у јавности покрену разговори на теме значајне за Србију у процесу европских интеграција, а грађанима пруже проверене и корисне информације. Тема „Србија и Европска унија: Политички и економски односи“ окупила је у просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ еминентна имена и добре познаваоце ове области међу којима су генерална секретарка Европског покрета у Србији, и некада потпредседница Владе Србије задужена за европске интеграције, Сузана Грубјешић, некадашња директорка Канцеларије за европске интеграције професорка Факултета политичких наука др Маја Ковачевић и председник Истраживачког форума Европског покрета у Србији, и бивши помоћник директора Канцеларије за европске интеграције Владе Репблике Србије др Владимир Међак.

Иако се са сигурношћу не може тврдити када ће Србија постати чланица уверење да се ствари крећу набоље подгрева недавно објављена стратегија Европске уније о проширењу која није изазвала претерани ентузијазам у престоницама Западног Балкана. Стратегија потврђује да се обистинило оно што су предвиђали добри познаваоци начина на који функционише Европска унија, а то је да ће нацрт стратегије бити много бољи од финалног текста који је разводњен таман толико да рефлектује средњу вредност жеља дела Европске комисије и реалности у Европском савету, кога чине земље чланице. Стратегија долази осамнаест година након почетка примене процеса стабилизације и придруживања када је, у Загребу новембра 2000. године, потврђено да тај процес води земље Западног Балкана према чланству у Европску унију. Петнаест година након

Клод Јункером, саопштила је да током њеног петогодиишњег мандата неће бити проширења. Та порука је била беспотребна, а констатовала нешто што је било очигледно, јер ни једна од земаља неће бити спремна да уђе у чланство до 2019. године. Таква порука је додатно обесхрабрила земље чланице, а процес који траје толико дуго код потенцијалних кандидата је довео до замора од реформи. Судар ова два замора довео је до скидања проширења са дневног реда Европске уније, а и до неке врсте осећаја потраге за изгубљеним временом са наше стране – потврдила је Грубјешић. Три године касније, 6. фебруара 2018, Европска комисија је објавила Стратегију о проширењу и на Западни Балкан. У међувремену су се десиле мигрантска криза и Брегзит, почели су разговори о устројству Уније, нарасли популизам и хомофобија, угрожена владавина права и солидарност као

најважније европске вредности, а политика проширивања се вратила на дневни ред. Очекивало се да ће стратегија, осим понуда и захтева, имати јасан временски оквир када би која држава тачно и шта требало да уради, а шта би добила. За разлику од укључења земаља Централне и Источне Европе проширење на Западни Балкан се стално одлагало јер су постављане увек нове и веће техничке и функционалне препреке за улазак. У складу са том логиком перспектива земаља Западног Балкана није јаснија него пре, без обзира што се 2025. помиње као година могућег уласка у Европску унију Србије и Црне Горе које су најдаље одмакле у процесу придруживања. Иако је у нацрту Стратегије стајала мапа пута са јасно одређеним годинама за све балканске земље, а рад на изради документа се више захуктавао након што је интензивирано мешање

Фото: М. Радовановић

самита у Солуну, када је отворена перспектива чланства свим земљама Западног Балкана, осам година након подношења апликације Србије за чланство, шест година након добијања статуса кандидата и четири од почетка преговора промениле су се и Европска унија и Србија. Србија је преговоре почела у оквиру Савезне Републике Југославије, наставила као део државне заједнице Србија и Црна Гора, а од 21. маја 2006. као независна држава. Европска унија је имала три таласа проширења, 2004. 2007 и 2013. и примила укупно 13 држава, а први пут од настанка преговара са једном чланицом о изласку из заједнице. - Политика проширења као најуспешнији део европске политике такође је претрпела промене, а нагласак је стављен на владавину права, економско управљање и демократске институције. Пре четири године новоизабрана Европска комисија, на челу са Жан

18.3.2018.

МАГАЗИН

Сузана Грубјешић

држава чланица Европске уније он је постојао мање јасан. То је било повод да се председник Европске комисије, при представљању стратегије у Стразбуру, правда пред парламентарцима да 2025. није зацртана као година пријема, него је индикативна и могућа, а стављена у стратегију да би се охрабриле Србија и Црна Гора. Из стратегије је избачен и рок до када би Србија требало да испуни прелазна мерила за три кључна поглавља, 23, 24 и 35 које се условно односи на нормализацију односа са Приштином. Иако за то није утврђен прецизан датум, што је у неким круговима изазвало олакшање, у кулоарима је све присутније уверење да би крај наредне године требало да буде рок за постизање свеобухватног споразума о нормализацији. У Европској унији се то не сматра новином, јер је одредница ове врсте годинама уназад саставни део преговарачког оквира и представља услов из Поглавља 35. Како је Европска комисија само извршно тело Европске уније, а процес проширења зависи од земаља чланица међу којима нема усаглашеног става по овом питању, Стратегија се првенствено сматра дипломатским и политичким документом. - Не постоји заједнички приступ процесу проширења иако се све државе чланице начелно слажу да је наставак неопходан како би се осигурао дуготрајан мир и стабилност на Западном Балкану. Немачка, Белгија и Холандија су биле против помињања датума, па је на њихов захтев све промењено и 2025. остављена као могућа година пријема, и то само за Србију и за Црну Гору. Неке државе, попут Шпаније, не признају независно Косово и не желе да се оно помиње као део проширења па је, уместо појма чланство, за то нађена формулација дефинисана као могућност напретка у примени Споразума о стабилизацији и придруживању и напретка на европском путу кад околности то дозволе. У самој стратегији се констатују три кључне слабости региона, општи пад демократских вредности, непостојање функционалне тржишне привреде и билатерални спорови. Избачено је

отварање структурних фондова пре уласка у чланство, као и отварање тржишта рада, а остављена могућност предприступних ИПА фондова. Ако пођемо од претпоставке да је 2025. година заиста година у којој би Србија могла да постане 28. чланица Европске уније то би означило крај још једног дугог марша који се зове транзиција, за коју се ретко ко сећа и кад је почела у Србији. Политички утицај Европске уније у региону је знатно мањи од новца који она даје, јер укупне инвестиције у Србију, без донација, износе 12,2 милијарде евра а спољнотрговинска размена достиже две трећине укупне. Аустрија или Тирол у Србију инвестирају четири пута више од Русије, али је велика вероватноћа да грађани Србије више верују Русији него Аустрији, као што грађани Босне и Херцеговине више верују Турској него Европској унији а Косова Албанији него Европској унији – подсећа Грубјешић. Како је политика источног партнерства пропала након сукоба у Украјини, а Медитеран отписан као сусед у стратегији Европске уније о заједничкој спољној политици, након геополитичког земљотреса који је изазвао Брегзит, једина област у којој Европска унија очекује неки успех је проширење на Западни Балкан. И док се земље кандидати за чланство забављају питањима уласка у Европској унији се воде разговори како ће она изгледати у будућности. После победе Емануела Макрона у Француској очекивало се да брзо отпочну озбиљни разговори о реформи, јер је он припремио нови пакет за Европску унију у коме је приоритет дат продубљивању интеграција и јачању европских институција. До застоја је дошло након избора у Немачкој и дугог процеса формирања владе која би требало да потврди интерес Немачке као једне од две водеће земље у Европској унији. У времену пред нама предстоје озбиљни разговори о томе како ће изгледати Европска унија и у ком кругу би се могао очекивати пријем Србије која је приступање европској породи-

ци народа оценила стратешким опредељењем. То су потврдиле све владе у последње две деценије и помињале различите датуме кад би то могло да се догоди. Показало се да су све прогнозе и процене биле погрешне, али и штетне за грађане од којих многи након две деценије ни не верују да би икада могло да се деси. После дугог времена пажња Европске уније поново је усмерена према Западном Балкану коме је посвећена прва половина ове године. Већ у априлу се очекује нови пакет проширења, са посебним извештајем за сваку земљу кандидата, у мају је самит у Софији, а у јуну се састаје Европски савет. Проширење је на агенди лондонског самита у јулу након што председавање првог у месецу од Бугарске преузме Аустрија која је Западни Балкан оценила једним од приоритета. Од почетка процеса преговора пре четири године отворено је 12 поглавља, а привремено затворена два. По новом систему преговарања поглавља 23, 24 и 35 имају суспензивну снагу, па ако нема напретка у областима владавине права, безбедности и дијалога са Приштином, може доћи до нове блокаде. Све потврђује да процес придруживања траје предуго и да још није произвео оно што се очекује, а то је трансформативна моћ Европске уније, преображај читавог друштва у свим сегментима, почев од владавине права и економског напретка до успостављања стабилности и добрих односа у региону. Из Европског покрета у Србији стиже порука да период пред нама треба искористити за повратак поверења у европски пут Србије, не на начин да сви постану еврофили и рецитују како Европска унија нема алтернативу, већ да се на рационалан и аргументован начин одговори на повећано инетересовање Европске уније за Западни Балкан. Закључак дебате потврђује интерес Европске уније да има Србију уз себе, али и интерес Србије да заврши дуги и исцрпљујући марш ка Бриселу. T. Радовановић

МАГАЗИН 18.3.2018.

Стварање бољег и одговорнијег друштва

МАГАЗИН

18.3.2018.

ИЗГРАДЊА ПОР

РЕСКЕ КУЛТУРЕ

- Инспекције су током прошле године заплениле знатно веће количине робе која се најчешће прометује на сивом тржишту, а то су кафа, цигарете, резани дуван, алкохолна пића и нафтни деривати. - У више од шест и по хиљада контрола евидентирано 2.600 неправилности при издавању рачуна. - Сваки динар утајеног пореза значи мања улагања у образовање, здравство, инфраструктуру, јавне услуге и све оно што чини једну земљу добрим местом за живот. - Општи циљ Националног програма за сузбијање сиве економије је да се у наредних пет година смањи обим промета у сивој зони кроз унапређење механизама за откривање и санкционисање непоштовања прописа и унапреде услови за пословање кроз креирање фер услова на тржишту за све привредне субјекте

верење да смањење обима сиве економије представља један од стратешких приоритета државе у значајној мери је утицало на одлуку Владе Србије да 2017. и 2018. прогласи годинама борбе против ове негативне појаве. Почетни корак је направљен прошле године кад је уведено пореско ослобођење за почетнике у бизнису у првих годину дана рада, као мера Националног програма усмерена на охрабривање младих предузетника да од првог дана стартују у легалним токовима. Усвајањем Закона о републичким административним таксама и израдом Нацрта закона о накнадама за употребу јавних добара, након пет година оживела је и реформа непореских и парафискалних намета који, после пореза и доприноса на зараде, представљају друго највеће оптерећење за сваки бизнис. Током године је успешно спроведен први циклус наградне игре „Узми рачун и победи“ као део медијско-едукативне кампање током које су држава,

МАГАЗИН

18.3.2018.

привреда и грађани први пут радили заједно на изградњи пореске културе и стварању бољег и одговорнијег друштва. Да су боље резултате оствариле и инспекције потврђује податак да су током прошле године заплениле знатно веће количине робе која се најчешће прометује на сивом тржишту, а то су кафа, цигарете, резани дуван, алкохолна пића и нафтни деривати. Поред тога Пореска управа је, у више од шест и по хиљада контрола евидентирала чак 2.600 неправилности при издавању рачуна. У овој години у фокусу ће бити даље јачање свести грађана и привреде о важности укључивања у борбу против сиве економије, јачању пореске културе и поштовању прописа, успостављању ефикаснијег надзора над токовима у сивој зони, унапређењу функционисања фискалног система, смањењу административног оптерећења за привреду и грађане, као и на развоју електронског система за пријаву и уплату пореза и

доприноса сезонских радника у пољоприведи и покретању сервиса е-инспектор. Уверење да је борба против нелегалне трговине и непријављеног рада интерес сваког грађанина Србије заснива се на ставу да сваки динар утајеног пореза значи мања улагања у образовање, здравство, инфраструктуру, јавне услуге и све оно што чини једну земљу добрим местом за живот. Као четири посебна циља Националног програма за сузбијање сиве економије дефинисани су ефикаснији надзор над токовима сиве економије, унапређење функционисања фискалног система, смањење административног и парафискалног оптерећења за привреду и грађане и подизање свести грађана и привреде о значају сузбијања сиве економије и мотивација за поштовање прописа. Очекује се да сваки од њих буде остварен применом прецизно дефинисаног сета од укупно 68 мера и активности са јасним временским окви-

ром за примену, показатељима успеха у примени, прописима које је потребно променити или донети, изворима финансирања и институцијама надлежним за спровођење. Ефикаснијем надзору над токовима сиве економије треба да допринесе унапређење капацитета за вршење надлежности инспекција над нерегистрованим субјектима, стандардизација процеса процене ризика при планирању и спровођењу надзора, имплементација јединственог информационог система у области надзора, те спровођење стручног усавршавања инспектора у области инспекцијског надзора Додатним мерама сматрају се усклађивање броја инспектора са потребама, утврђивање критеријума за вредновање њиховог учинка, стручно усавршавање за инспекције, царину, тужиоце, полицију и пореску полицију, успостављање посебних јединица тужилаштава и судова за процесуирање

прекршаја и кривичних дела и уједначавање праксе вредновања и даљег праћења царињене робе. Листу мера допуњавају уједначавање праксе контроле порекла робе на отвореним тржним центрима, боља контрола и превенција оснивања фантомских предузећа, успостављање уједначене политике санкционисања сиве економије, ревизија система пријаве и евидентирања запослених и успостављање механизма за ефикаснију пријаву сезонских радника Национални програм за сузбијање сиве економије предвиђа да се унапређење функционисања фискалног система оствари кроз израду плана фискалних мера за стимулисање запошљавања, усклађивање рокова за измирење пореских обавеза, увођење пореских олакшица током прве године пословања, као и оних из сфере непореских намета. До остваривања планираних резултата треба успоставити листу привредних субјеката који редов-

но измирују пореске обавезе и послују у складу са законом, уз увођење олакшица у пословању, утврђивање механизама за стимулацију редовних платиша у процедурама јавних набавки, проширење обухвата фискализације и унапређење овог система, као и подстицање електронског плаћања Смањењу административног оптерећења за грађане и привреду води смањење броја парафискалних намета, успостављање ефикаснијег система наплате и расподеле непореских прихода, утврђивање јавног регистра непореских намета и бесплатног он-лајн портала са прегледом такси, накнада и других непореских намета, правно уређење накнада и такси, утврђивање јавног регистра процедура и успостављање бесплатног он-лајн портала са прегледом процедура. Показало се да до напретка у многим областима води повећање свести грађана, што је повод да се за остваривање четвртог циља Националног про-

грама за сузбијање сиве економије последње две године прогласе Годинама борбе против сиве економије, повећа видљивост борбе против сиве економије кроз кампању и информисање, спроводе националне кампање за промовисање година активности у годинама борбе против сиве економије, едукација о штетним последицама сиве економије и наградне игре са фискалним рачунима и слиповима за грађане и локалне самоуправе Општи циљ Националног програма за сузбијање сиве економије је да се у наредних пет година смањи обим промета у сивој зони кроз унапређење механизама за откривање и санкционисање непоштовања прописа и унапреде услови за пословање кроз креирање фер услова на тржишту за све привредне субјекте.

МАГАЗИН

18.3.2018.

Фискална лутрија у Европи и свету

Према извештају Европске комисије, који анализира искуства различитих земаља у организовању наградних игара са рачунима, фискална лутрија се показала као успешан механизам за анимирање шире јавности, изградњу пореске културе и укључивање грађана у борбу против сиве економије. Лутрије су осмишљене на начин да се повећа издавање рачуна на релацији између даваоца и корисника услуга, па су грађани мотивисани да траже рачун приликом сваке куповине, ма колико велика била. Показало се да на овај начин трансакције постају део званичне економије, па је могуће повећати наплату пореза на додату вредност. Осим тога фискална лутрија помаже да се идентификују проблематични сектори и фирме које избегавају обавезу издавања рачуна и плаћања пореза, а представља велику шансу за покретање позитивне дебате у јавности на тему сузбијања сиве економије и важности плаћања пореза. Наградне игре са фискалним рачунима и слиповима организовале су многе европске земље међу којима и Пољска, Румунија, Словачка, Португал,

Малта, Грузија, Хрватска... Једна од најстаријих лутрија, покренута 1951. на Тајвану, најбољи је пример да фискалне лутрије нису резервисане само за сиромашне земље, и земље са ниском пореском културом, јер се ова са Хонгконгом, Јужном Корејом и Сингапуром, као једна од четири азијска тигра, налази међу првих тридесет на свету по животном стандарду грађана. Само у првој години приходи од пореза на додату вредност скочили су за 76 одсто, а бог изузетних резултата Тајван до данас у континуитету спроводи овај тип лутрије. Наградни фонд износи 3 одсто годишње прикупљеног пореза на додату вредност, а на шездесету годишњицу наградне игре главна награда је са 63 повећана на 342 хиљаде долара. Бугарска је, у склопу едукативне кампање о значају узимања фискалних рачуна за постизање транспарентности трансакција и повећање пореских прихода, организовала лутрију с фискалним рачунима од новембра 2015. до децембра 2016. године. Право учешћа имали су сви грађани старији од 14 година уз услов да отворе налог на сајту наградне игре и региструју валидне фискалне рачуне издате после 16. новембра. Највише учесника је било између 25 и 34 године, а 55 одсто свих регистрованих били су мушкарци. Регистровано је укупно 51 милион фискалних рачуна укупне вредности од око 330 милиона евра, а резултат лутрије је пораст директних и индиректних пореза од око петнаест милиона евра. Као прва европска земља Малта је наградну игру са месечним фондом од 58 хиљада евра организовала 1997. године, а у извлачењу награда су сваког 15. у месецу могли да учествују рачуни из претходног месеца. Интересантним се чини податак да је висина добитка зависила од износа на рачуну. Са правилима која подразумевају да минимални износ на рачуну мора да буде 1 евро, и да не може да буде старији од два месеца, Словачка је увела лутрију 2013. године. За учешће се може регистровати он-лајн, путем СМС-а, преко Националне лутрије или регистровањем код продавца при купови-

ни, а на сваке две недеље се извлачи десет награда у вредности од сто до десет хиљада евра. Једном месечно извлачи се по један добитник из сваког од осам региона Словачке, награде су новчане од пет хиљада евра и аутомобил, а међу могућим добитницима су и продавци. Процењује се да је наградној игри учествовало око десет одсто становништва, а од покретања до 15. круга у априлу 2014, регистровани су рачуни вредности 780 милиона евра. Послало их је 450 хиљада грађана, а на основу њих је генерисано скоро 65 милиона евра прихода од пореза на додату вредсност. Од почетка 2014. број послатих рачуна се стабилизовао на око три милиона, а скочио је и број пријава радњи и продаваца који нису издавали валидне рачуне. У случајевима када грађани нису могли да региструју рачун који је издао одређени трговац, могли су да поднесу жалбу Фискалној администрацији која би затим извршила инспекцијски надзор над трговцем и фискалном касом, а број пријава је са 298 у периоду од марта до августа 2013, до априла следеће порастао на 5.765. Лутрија у Португалу у 2014. предвиђала је недељна извлачења у оквиру редовне лутрије и два полугодишња за ванредну. Сваке недеље додељиван је један аутомобил Ауди А4, два пута годишње неколико Ауди А6, а већ у првом извлачењу учествовало је 207 милиона купона, односно рачуни 171 хиљаде продаваца. Наградне игре са наградама у виду потрошачких картица, и летовање за две особе, Хрватска је спроводила континуирано од 2013. године, а услов за учешће је слање најмање 20 рачуна. Према доступним подацима Пореске управе већ у првом колу последње наградне игре стигло је више од 80 хиљада коверти с више од милион и 600 хиљада, што је скоро двоструко више него у прве две. Овај податак се сматра добрим показатељем ефектата континуиране кампање подизања свести грађана и њиховом активном учешћу у смањењу избегавања плаћања пореза. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Унија организација особа са инвалидитетом

МАГАЗИН

18.3.2018.

ЗАЈЕДНО КА ИСТОМ ЦИЉУ

- Позитивна омладина и историчар Војкан Трифуновић организатори предавања са темама из историје намењено особама различите старости и врсте хендикепа. - Поред предавања намењених особама са инвалидитеом и члановима њихових породица у плану су и друге акције са циљем повезивања са грађанима. – Према процени Светске здравствене организације у свакој заједници број особа са инвалидитетом износи десет одсто у односу на укупан број становника. - На територији града Краљева десет хиљада инвалидних особа од којих је тек петина члан неког од удружења. - Краљево се третира као неприступачан град јер се само неке од локација налазе на мапи приступачности. - Ивичњаци су тек местимично и делимично спуштени, а има и бандера које се налазе на средини тротоара. – Особе са инвалидитетом на маргини и последње у реду за доношење прогресивних решења којима би се унапредио квалитет њиховог живота

Милица Јелић

МАГАЗИН 18.3.2018.

нија организација особа са инвалидитетом у Краљеву од прошле године окупља девет организација и удружења, а основана је са циљем да се заједничким радом, коришћењем расположивих ресурса, унапређује положај и остваривање права чланова. Једна од првих акција организованих ове године је предавање са темом из историје на неколико локација у ужем градском језгру намењено особама различите старости и врсте хендикепа. Први лепши дан пред крај зиме био је посебна прилика да га заједно искористе за излазак из кућа, дружење и могућност да присуствују једном од ретких културних догађаја без било какве врсте баријера. Међу двадесетак оних који су се одазвали позиву највише је чланова Савеза слепих којима је, у односу на друге који због архитектонских баријера нису у ситуацији да изађу из домова, немају прилагођен превоз или персоналног асистента, кретање знатније олакшано. Иако у Унији потврђују да је одзив мањи од очекиваног сматра се да масовност у оваквим ситуацијама није приоритет, па се успехом сматра извођење из кућа и минималног броја оних којима се за то ретко пружа прилика. Обилазак историјских знаменитости града, од Споменика српским војницима страдалим у ослободилачким ратовима између 1912. и 1918. године до Народног музеја, омогућили су Позитивна омладина и историчар Војкан Трифуновић, а предавање је само једно у низу већ организованих и оних која се планирају. Обилазак неколико локација организован је у складу са могућностима особама са инвалидитетом а организован уз поштоавње њихових потреба за кретањем и одмором на свежем ваздуху. Рад на њиховој интеграцији је само део мисије Уније да повеже што више инвалидних особа са онима који немају ту врсту хендикепа како би се унапредила инклузија. Она, каже социјални радник Милица Јелић, искључује издвајање по основу дијагноза, и неких категорија, па иде у правцу потврде о једнакости грађана који на једнаки начин имају приступ културним садржајима. Поред предавања која се баве психо-

терапијом, а намењена су особама са инвалидитетом и члановима њихових породица, у плану су и неке друге акције са циљем повезивања грађана и особа са инвалидитетом. Иако ни на нивоу града ни на нивоу државе не постоји јединствен регистар особа са инвалидитетом Светска здравствена организација претпоставља да их у свакој заједници има десет одсто у односу на укупан број становника. То је добра основа за закључак да их на територији града Краљева има бар десет хиљада од којих је тек петина члан неког од удружења која, сем њих, окупљају помажуће и чланове њихових породица. Иако је незахвално правити поређења инвалидности најтежим облицима се сматрају комбиноване сметње менталних оштећења због којих такве особе нису функционалне, па захтевају потпуну негу и помоћ других лица. Међу осталима се, у зависности од инвалидитета, издвајају делимично зависне особе способне да функционишу уз туђу помоћ и оне чији инвалидитет може да се предупреди уз помоћ тумача или индукционих петљи. Од 2009. године, кад су донети Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и пратећи Закон о забрани дискриминације особа са инвалидитетом, и неприступачност окружења се третира као дискриминација. У том смислу се и Краљево третира као неприступачан град јер се само неке од локација налазе на мапи приступачности. Међу њима су Градска управа, од скора Народни музеј и Народна библиотека „Стефан Првовенчани, а и даље су неприступачне банке, кафићи и многа друга места. Сметњу онима који се крећу уз помоћ колица у значајној мери отежава чињеница да су ивичњаци тек местимично и делимично спуштени, а да има и бандера које се налазе на средини тротоара. Прва тактилна стаза у Улици војводе Путника није довољна граду па се, као изолована, не чини довољно смисленом, а изграђена је на иницијативу Уније организација особа са индалидитетом након сазнања да је цена иста како да је од обичних бехатон плоча. Поверенику за заштиту равноправно-

сти поднета је притужба због неприступачности просторијама Одсека за управне послове Полицијске управе Краљево, а резултат неколико сусрета са представницима одборничких и посланичких група, сем исказаног разумевања за проблеме, нису дали конкретне резултате. Због тога је све присутније уверење да се, у граду оптерећеном економским проблемима, приступа доношењу одлука и планова усмерених привредном опоравку, а особе са инвалидитетом остају на маргини и последње у реду за доношење прогресивних решења којима би се унапредио квалитет њиховог живота. - Поред приступачности јавних установа и других објеката у граду волели би да се заврши тактилна стаза у кружном облику и да центар града буде приступачан. Пред Саветом за безбедност саобраћаја смо покренули акцију везану за превоз особа са инвалидитетом и тражили да се, при закључивању уговора о приватно јавном партнерству, траже превозници који имају возила прилагођена њима. Тражили смо и већи број паркинг места, али и поштовање сигнализације јер су на местима означеним за особе са инвалидитетом оне које немају ту врсту налепнице, а Саобраћајна полиција је обећала строжије кажњавање за случај непоштовања – каже Милица. Поразно делује податак о постојању особа које, сем у ургентним ситуацијама кад је угрожено здравље, годинама нису изашле из куће. Изолованост није новијег датума, а најчешћи узрок лежи у породицама премореним дугогодишњим стањем за које нема довољно разумевања у друштву. Подршка је минимална па се новац који се исплаћује за туђу негу и помоћ најчешће користи за задовољавање основних животних потреба, а не побољшање квалитета живота. Овакво стање је последица сиромаштва и незапослености чији корени леже у неповерењу према способностима особа са инвалидитетом, а све у многоме утиче на њихову изолованост. У случају непокретних особа проблеми почињу од кућног прага, а велики број различитих препрека одлучујуће утиче на мотивацију за поновни излазак. Ако се свему додају стереотипи који особама са инвалидите-

18.3.2018.

МАГАЗИН

том не дозвољавају да се на прави начин интегришу у друштво, нити адекватно школују, онда је јасно са каквим се проблемима срећу кад им се не пружа прилика за интеграцију на прави начин. - Ово су искуствене ствари, од сматрања наказним до ниподаштавања, па кад родитељ гура кулица са инвалидном особом није редак случај да се саговорник обраћа њему а ни да лекари уместо са инвалидним особама разговарају са пратиоцима. Инвалидитет има екслузивно обележје па не видите особу него инвалидитет, а инвалидност је само једно од обележја тих особа које имају и потенцијале и таленте и могућности да партиципирају у друштву. Девојка у колицима је изврсна сликарка, њена слика је пре неколико година била изложена у Народном музеју, али није могла да уђе јер јој није био приступачан. Ни сада није за све врсте хендикепа, али је сигурно пример добре праксе како треба радити, јер се колектив присетио да аплицира за донацију гусеничара. Све ће установе рећи да раде на томе, чак ће показати приме-

ре пројеката на којима се то види, али немају новца за реализацију – каже Милица уз потврду да пројекат реновирања зграде Полицијске управе укључује и стварање услова за несметан приступ особама са инвалидитетом, али је препрека за реализацију и у овом случају пословични недостатак средстава. Познато је да инвалидне особе имају потребе, и права, као и сви остали људи, само их задовољавају на другачији начин, а кад им се отклоне баријере које онемогућавају приступ одређеним локацијама потврђују да су функционалне и школоване, са знањима и способности као све друге. - Ако особа седи у колицима, или је глува, не значи да не мисли, нема идеје и не може да ради, а ако јој обезбедите приступачност она ће увек бити функционална и радиће као све друге особе. До 2009. године, од када је на снази инклузивно образовање према програму прилагођеном за децу са сметњама у развоју, школовали су се у специјалним школама уз муку родитеља који су морали да их доводе и седе са њима, што ни-

је имало много смисла јер им ни програми нису били прилагођени. Инклузивно образовање нуди могућност да се сви образују, али према својим потребама и могућностима. За особе са инвалидитетом критеријум је снижен и прилагођен њиховим могућностима, а адекватно инклузивно образовање онемогућава изостанак личних пратиоца који би родитељима и другим члановима породице омогућили да воде самосталан живот док су им деца у школи. Деца која имају сметњу у развоју не могу доћи до школе без пратње родитеља, а онда родитеља онемогућавате да ради. Она не могу да се интегришу у школску средину, иако школовање није намењено само за стицање образовања, већ и за инклузију са вршњацима и стицање неких социјалних вештина – каже Милица. Није тајна да у школама нема уџбеника на Брајевом писму, нити технологија прилагођених деци са сметњама у развоју. Последњих година је приметан пораст броја деце са аутизмом којима је онемогућено да покажу интелигенцију коју користе у стицању постигнућа, па је

све увреженије мишљење да би инклузивно образовање имало смисла ако им се обезбеде услови прилагођени њиховим специфичностима. Основно ограничење огледа се у недовољном броју персоналних асистената што зависи од могућнности локалних самоуправа да издвоји потребну количину средстава. Чињеница да их нема довољно сама по себи обесмишљава инклузивно образовање и наводи на размишљање о дискриминацији, јер су деца насилно смештена у школе у којима не добијају адекватно образовање док се просветни радници муче, а део терета се преваљује и на осталу децу. - Ми на инвалидитет гледамо као на нешто што је другачије, болесно, беспомоћно, пасивно, нешто што не ваља а нико никада није причао, или се ретко могу наћи приче, о успешним особама са инвалидитетом које су успеле нешто да ураде као сликарка Фрида Кало, Милева Ајнштајн или стонотенисерка Борислава Перић. Иако су то примери који показују како инвалидитет не смета да се постигну резултати углавном се прича

као о људима о којима треба бринути, којима треба дати милостињу, помоћ или сажаљење. Јавно мњење шаље родитељима поруку да су то особе које ће стално представљати проблем, и да су незадовољни, па не желе да њихова деца бораве са том децом. То је гетоизација, јер значи да би сви болесни требало да буду у једној групацији, а здрави у другој – каже Милица. Волонтерски рад у Унији организација особа са инвалидитетом потврђује да међу овом категоријом суграђана има различитих особа, од оних који су спремни да се укључе у све токове до других којима је потребно додатно оснаживање, јер су научени да не знају и не могу као други људи. Оштро око стручњака у овој области потврђује да је самокритичпност особа са инвалидитетом на изузетно високом нивоу што је резултат сусрета са специфичном врстом ниподаштавања које указује како никада неће бити довољно добри. Због тога је праг самопоуздања низак, уплашени су и обузети сталним страхом при помисли да их заједница гледа као грађане другог реда.

Да не би било тако од заједнице се очекује да обезбеди довољан број персоналних асистената, услове за образовање и запошљавање, и пошаље поруку да су грађани који могу да живе као било који други. На том путу значајном се чини улога Уније организација особа са инвалидитетом која окупља особе са различитим врстама хендикепа, али истим интересом да створе услове за побољшање њиховог положаја. До њих се долази доношењем адекватних одлука заснованих на разумевању њихових потреба а то, верују у Унији, не може да буде препрека развоју друштва чије се богатство заснива на различитости. Добрим савезником у тој борби показали су се медији што се сматра значајним помаком кад годинама у назад није било тако, јер су особе са инвалидитетом сматране грађанима другог реда ма колико заслужују иста права и услове живота као сви остали уз услов да им се заједница прилагоди и пружи подршку. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

У стотој години од заврештка Првог светског рата

МАГАЗИН

18.3.2018.

ЧАС ИСТОРИЈЕ У

- Почетак двадесетог века обележила је до тада невиђена трка у наоружавању. - Почела је и масовна производња артиљеријских оруђа до тада невиђених могућности, великог домета и огромне разорне моћи. - По мировном споразуму Србија после балканских ратова није имала право да врши регрутовање војске са простора Рашке области и Старе Србије. - Пред почетак Првог светског рата Србија је имала око 4,5 милиона становника. - Током опште мобилизације од 26. до 30. јуна 1914. мобилисано је 250 хиљада оперативне и око 150 хиљада припадника резервне војске. – У Велики рат са око 60 војних и реквирираних теретних и путничких возила. - Дневне потребе мобилисаних војника и формацијски пропадајућих грла стоке око 80 вагона хране

У РОЋЕВИЋИМА

ланом рада Градског одбора за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата у овој години су предвиђене бројне активности којима се подсећа на важне догађаје из овог периода српске историје. Значајним се чине различита предавања која у редовима најмлађих треба да учврсте културу сећања, а једно такво је, у Основној школи „Јован Дучић“ у Роћевићима, одржао потпредседник Одбора артиљеријски мајор у пензији Раде Вукосављевић. Тежиште предавања прилагођеног основношколском узрасту стављено је на догађаје из новембра 1915. који су се одиграли баш на овим просторима кад су јединице Прве армије под командом Живојина Мишића штитиле одступање краља, Владе, Врховне команде, Дипломатског кора и великог броја избеглица кроз Ибарску клисуру према територији Косова и Метохије, а потом преко Албаније према Грчкој. Недовољан број часова историје посвећених догађајима из овог периода повод је за подсећање да је Први светски рат почео као последица крајње заоштрених противуречности између великих сила, првен-

МАГАЗИН

18.3.2018.

ствено Велике Британије и Немачке. И док је Британија желела да задржи под контролом бројне колоније Немачка је настојала да промени однос у своју корист, а различити интереси других држава утицали су на сврставање у војне савезе. Тако су па почетку рата тројни савез Централних сила чиниле Немачка, Аустроугарска и Италија, коју ће касније заменити Бугарска и Турска, а са друге стране Антанта у чији су састав ушле Велике Британија, Француска и Русија којима ће се придружити Србија. Почетак двадесетог века обележила је до тада невиђена трка у наоружавању. И док су Русија и Француска желела да одложе рат за 1917. годину, прва због пораза у рату против Јапана а друга што још није била спремна, Немачка и Аустроугарска су тежиле да почне што пре како би искористиле војну надмоћност и бољу припремљеност. Владе великих сила су за потребе војске издвајале огромна финансијска средства и формирале милионске армије, а почела је и масовна производња артиљеријских оруђа до тада невиђених могућности, великог домета и огромне разорне моћи. Топ „Дебела Берта“ калибра 403 ми-

лиметра могао је ватром да разори и највеће утврђење, по први пут у историји ратовања као борбена средства појавили су се тенкови, а пешадија је добила ново аутоматско оружје, митраљез „максим“ који је могао да испали шест стотина метака у минути. Ово оружје је променило тактику и начин ратовања, баш као и појава бојних отрова намењених масовном уништавању живе силе. Као непосредан повод за почетак рата Немачка и Аустроугарска су искористиле атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанада у Сарајеву 28. јуна 1914. године. Аустроугарска је, уз велику подршку Немачке,после само месец дана објавила рат Србији што је означило почетак Првог светског рата у који су се, као последње 6. априла 1917. године, укључиле Сједињене Америчке Државе. Краљевина Србија је почетком 20. века наставила реформу војске, вршила наоружавање и припреме за рат. Како је била знатно сиромашнија у односу на друге земље да би се супроставила великим силама доношени су нови закони, и обезбеђено пара колико је могло, а сваки физички спо-

собан грађанин мушког пола био је обавезан да служи у Народној војсци и Последњој одбрани. Војни обвезници су, према старости, сврставани у три позива Народне војске. Први су чинили најмлађи и најспособнији војници између 20 и 31 годину, други до 37 и трећи до 45. Последња одбрана састављена је од пописаних обвезника између 17 и 20 година, који још нису завршили обуку, и од 45 до 50 година, а кад их више није било довољно граница је померена на 60. Основци су били у прилици да сазнају да је територија Краљевине Србије до балканских ратова била подељена на пет војних области, Моравску, Дунавску,Дринску, Шумадијску и Тимочку, а кад сепроширила на Рашку област и Стару Србију придодати су јој и пет војних округа, Ибарски, Вардарски,Косовски,Брегалнички и Манастирски. До почетка Првог светског рата у тим крајевима нису у потпуности заживеле регрутација и обука, јер Србија по мировном споразуму после рата није имала право да врши регрутовање војске са тих територија. Пред почетак рата Србија је имала око

4,5 милиона становника, а током опште мобилизације од 26. до 30. јуна 1914. мобилисано је 250 хиљада оперативне и око 150 хиљада припадника резервне војске. Велики губици одлучујуће су утицали да у каснијем току рата војска остане без резерве, и могућности попуне редова, а оскудица се осећала и у опремљености, посебно савременом наоружању, одећи, обући, санитетском материјалу и мостовима за прелаз преко већих река. Војска је располагала са 57.718 коња, 42.611 волова, 23.558 запрежних кола и око 60 војних и реквирираних теретних и путничких возила. Колике су износиле дневне потребе мобилисаних војника и формацијски пропадајућих грла стоке најбоље потврђује податак да је требало обезбедити око 80 вагона хране. - Почетак рата војска дочекује овенчана славом победника у Првом и Другом балканском рату, али знатно исцрпљена и недовољно опремљена. Насупрот српске војске стајала је бројчано јача,и боље опремљена, војска аустроугарске монархије која је у то време имала око 54 милиона становника од којих је мобилисала милион и по. У рат је упућено 400 хиљада војника, а

за команданта одређен генерал Оскар Поћорек. Прва офанзива је почела 12. и трајала до 24. августа 1914, а најзначајнија је била Церска битка. Отпочела у ноћи између 15. и 16.а решена величанственом победом српске војске 19. авуста. У току ноћи између 19. и 20. аустроугарске трупе су се повукле на леву обалу Дрине,док су борбе код Шапца трајале до 24. августа кад је протеран последњи непријатељски војник, а у народу победом ојачана вера у успешан забршетак рата. Иако је то била прва победа савезника у рату губици су били огромни. Српска војска је изгубила 250 официра и 16.045 подофицира и војника, а аустријска је имала више од 25 хиљада погинулих. Пораз је уздрмао политички и војни углед земље, а да би га повратила Аустроугарска брзо врши попуну снага и са леве обале Дрине 8. септембра почиње нову офанзиву која је трајала више од два месеца. Најжешћа борба је вођена од 14. до 20. септембра на Мачковом камену где је погинуло пет команданата пукова, 17 команданата батаљона и око сто официра нижег ранга, а јединице војске проређене.

18.3.2018.

МАГАЗИН

После великих аустроугарских губитака уследила је нова попуна и настојање да дотуку Србију, па је почетком новембра наступила критична фаза кад је српска војска морала да одступи са граничних фронтова и повуче се у дубину до Колубаре где 16. новембра почиње најчувенија Колубарска битка. Вођена је пуних 30 дана, српска војска јеморала да се повлачи, а кад је у одлучујућем тренутку рањен командант Прве армије Петар Бојовић војвода Путник одређује генерала Живојина Мишића да преузме команду. Он повлачи војску још неколико десетина километара а након прелазне фазеизмеђу 1. и 2. децембра, кад је војска окрепљена, снабдевена муницијом и преобучена, 3. децембра издаје наредбу да се крене у пробој. Већ првог дана положај аустроугарске војске је пробијен, и заробљен велики број војника. Наредних дана Аустрогари су почели да одступају тако да је војвода Путник 16. децембра рапортирао краљу да на територији Србије, сем заробљених, више нема непријатељских војника– објаснио је Вукосављевић. Иако слабије опремљена српска војска је успела да победи знатно опремљенију аустроугарску, а очекивање Оскара Поћо-

река да ће поход на Србију бити лакша шетња до Ниша потврдилио се у чињеници да је ту прилику добило 42.215 заробљених војника и подофицира. Краљевина Србија је у 1915. годину ушла слободна, и на крилимапобеде и славе из Колубарске битке, али су наступиле велике невоље јер је више од 132 хиљаде војника избачено из строја, а земља ратом опустошена и разорена. Завладала је глад, а посебно погубна била је појава заразних болести које су однеле стотину хиљадаживота цивилног становништа. Након три тешка пораза Централним силама је било јасно како Аустроугарска не може сама да покори Србију па је, формирањем снажне армијске групе Макензен, отпочела припрема тројне инвазије у којој ће учествовати немачке,аустроугарске и бугарске снаге. За напад је било спремно 800 хиљада војника са огромном ратном техником и 1.600 топова, док је Србија могла да рачуна на 247 хиљада војника, 685 топова и савезничку помоћ од које је остало само обећање. Инвазија је отпочела 6. октобра снажном артиљеријском припремом на целом фронту, а на Београд је пало 30 хиљада пројектила свих калибара. Војска је

две недеље успевала да одолева, али је након напада Бугарске била принуђена да се повуче у дубину територије како не би била окружена и уништена.Нападом Бугара пресечена је Моравска комуникација, па је правац повлачења померен према Краљеву у коме су се, поред великог броја избеглица, нашли краљ, чланови Владе, Врховне команде и Дипломатског кора, припадници Прве армија и Трезор Народне банке. Био је то основни разлог због кога је војвода Мишић, да би избегао масовне цивилне жртве, одлучио да не брани Краљево у које су 6. новембра ушле аустроугарске трупе и заплениле 130 топова старије производње, којинису употребљавани, велику количину муниције и другог ратног материјала. Главнина српских снага је повучена на линију Лакат - Космајица - Јајинац - Врановац - Каонска река где је организована главна одбрана с намером да се заустави даље брзо наступање аустроугарских и немачких снага све док се ибарском долином не извуче што већи број војске, материјалних средстава и свега што би било потребно за даље вођење рата. - Након поседања ових положаја настају велике борбе, а српска војска на Вранов-

цу трпи јаку артиљеријску ватру са положаја од Врдила према Роћевићима. Минерски вод је имао задатак да поруши све мостове и пропусте који су се налазили испред аустроугарске војске и да поправља пут од Станче на правцукојим ће се касније повлачити. На овим положајима се воде огорчене борбе, анаше снаге успевају да се одрже пуна четири дана. Међутим, Аустроугари стално доводе нове снаге, појачавају нападе и даноноћно туку артиљеријом српске положаје, због чега је попустило лево крило где је била Доњовасојевићка бригада која то више није могла да издржи. Најтеже борбе су вођене 9. новембра кад је Други прекобројни пешадијски пук у току дана испалио преко 250 хиљада метака и употребио 124 ручне бомбе, што потврђује да је вођена блиска борба у којој је погинуло 27 војника, један контузован,а више од 90 рањено. Најкритичнија ситуација је на каонским положајима била на левом крилу кад се црногорска бригада повукла, па су Аустроугари без борбе заузели село Дубац и неометано наставили према Чемерну. Тако је Ужички одред доведен у тешку ситуацију, па је морао да се повуче на десну обалу

реке Лопатнице а затим преко Троглава према Ђаковачкој планини. Повлачење је оставило откривено лево крило Дунавске дивизије која мора да се повлачи, а одступањем војске са главних положаја, по планинским масивима Столова, Троглава и Чемерна као и у самој Ибарској клисури од Богутовца до Ушћа, наступа велика борба која траје од 11. до 13. новембра. Да би избегао окружење војвода Живојин Мишић формира Бањски и Студенички одред којима затвара правце на крилима, на Чемерну одакле су Аустријаци желели да пресеку комуникацију и дођу до Ушћа као и у Јошаничкој Бањи одакле су надирали у намери да опколе војску. Врховна команда се налази у Рашки где Влада доноси одлуку да ујутру следећег дана настави пут према Косовској Митровици – каже Вукосављевић. Кад нису могли да пробију положаје у Ибарској клисури, између Маглича и реке Дубочице, Аустроугари су испред себе поставили цивиле што је био повод да српски војници положе оружје и предају након чега су одведени у 22 логора у Аустроугарској, и 14 у Бугарској. У сваком је било више од хиљаду заробљеника, а процењује се да је

укупан број достигао око 40 хиљада од којих се сваки трећи никад није вратио кући. Највећи терет борби на Чемерну поднео је Четврти пешадијски пук другог позива који је за само два дана остао без 109 војника, официра и подофицира. Четврти пешадијски пук другог позива је један од најпоштованијих у оквиру српске војске, његова ратна застава је 1919. учествовала на Паради победе у Паризу, а и данас се чува у Војном музеју овог града и сведочи о страдању српске војске. Роћевичким основцима је упућен позив да се активно укључе у обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата, припреме изложбу од онога што буду успели да пронађу у својим домовима, и обиђу споменике у околини који сведоче о овим догађајима. Црква у Врдилима чува податке о 376 имена страдалих, Жича 217, а задружни дом у овом месту 187. О страдалима сведоче сеоска гробља, а начином да се сачува успомена на браниоце отаџбине сматра се и јесењи крос посвећен страдању војника на релацији од Јајинца до Врановца. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Војска Краљевине Србије (5)

МАГАЗИН

18.3.2018.

НАОРУЖАЊЕ И ОП

ПРЕМА ЈЕДИНИЦА

- Краљевина Србија је била принуђена да оружје, муницију и другу ратну опрему добавља и увози из иностранства, углавном путем иностраних зајмова и кредита. - Држава је била дужна да обезбеди само за први позив, док су сви остали обвезници морали сами, и о свом трошку, да набављају одећу прављену од домаће тканине. - Само је најсиромашнијима, чија су задужења са непосредним порезом била испод пет динара, општина била дужна да набави одећу од домаће тканине. - Пре повлачења преко Албаније војска Краљевине Србије је на Косову и Метохији уништила више од 300 артиљеријских оруђа, како не би исправна пала у руке непријатељу

раљевина Србија није имала индустрију наоружања, а у целој земљи постојало је само неколико војних завода: Војно-технички завод у Крагујевцу, барутане у Страгарима и Обилићеву и Завод за израду војне одеће у Београду са одељком у Нишу. У Војно-техничком заводу у Крагујевцу вршена је преправке пушака, ливене су бомбе типа „Крагујевац“, израђивани упаљачи за муницију Дебанжових топова, окивани и поправљани лафети, извлачене и пуњене чауре за пушчану муницију и израђивана и оправљана разна кола, запрежни прибор, фишеклије, ременици… Барутана у Обилићеву је производила бездимни а у Страгарима црни барут за пушчану муницију, док су у Заводу за

МАГАЗИН

18.3.2018.

израду војне одеће израђиване униформе, ципеле, постељина и остала војничка спрема. Капацитет свих ових завода је био тако мали да ни издалека није могао да задовољи потребе војске. Због слабо развијене индустрије, нарочито војне, Краљевина Србија је била принуђена да оружје, муницију и другу ратну опрему добавља и увози из иностранства, углавном путем иностраних зајмова и кредита. Због тога је наоружање у војсци било врло разнородно, а да би се постигла једнообразност и војска снабдела најнужнијим борбеним потребама, у Главном ђенералштабу је крајем 1904. године, у складу са захтевима савременог рата и економским могућностима земље, образована специјална

комисија стручњака чији је задатак био да предложи програм наоружања. Комисија је завршила рад почетком 1905. године, а имајући у виду да су први и други позив имали улогу оперативне војске а трећи службе у позадини, као и да су први и други заједно бројали око 300 хиљада људи, од којих око 200 хиљада пешадинаца које је требало наоружати пушкама, узимајући у обзир постојеће стање наоружања и опреме, дошла је до низа закључака. Према њима целокупну пешадију првог и другог позива требало је наоружати вишеметном пушком Маузер М.80, калибар 7 мм. а пешадију трећег позива пушком Берданком-2 или Маузер-Коком, према томе која се покаже бољом.

За пешадију првог и другог позива требало је, као резерву, имати 2,5% пушака, што значи да треба набавити 205 хиљада, и за сваку пушку по 1.200 метака, а за коњицу и остале родове војске предвиђено је да, као и оперативна војска, буду наоружани вишеметним карабином како би могли да користе исту врсту муниције, само што би за коњицу био без ножа. Коњици је било потребно осам а осталим родовима још десет хиљада карабина, а за сваки је требало набавити по 100 метака. Комисија је сматрала да војска треба да има 3,5 топова у размери на хиљаду пушака, па је предложила да се набаве 264 нова брзометна пољска топа, 60 брдских топова и 36 хаубица, за опремање

90 артиљеријских батерија. Градску и опсадну артиљерију требало је попунити са 38 дугачких топова калибра 120 мм, 6 дугачких топова калибра 150 мм и 12 Мерзера калибра од 200 до 220 мм. За брзометне топове требало је набавити по хиљаду. а за хаубице по шест стотина граната. Закључци су у виду предлога перспективног плана наоружања војске Краљевине Србије, половином фебруара 1905. године, достављени министру војном, а држава се по њему поступно наоружавала све до 1912. године и почетка Првог балканског рата. Међутим, имајући у виду да је извршење плана зависило од добијања иностраних зајмова и кредита, он није био у свему реализован.

Пред почетак Првог балканског рата оперативна војска је и имала у наоружању 195.671 брзометну пушку Маузер М.80, калибар 7 мм, 23.655 пушака М.80, 9.757 карабина М.80, 664 коњичка и 3.431 артиљеријских карабина М.84, а трећи позив 52.859 старих пушака Берданки и 1.545 коњичких карабина М.84. Од артиљеријског наоружања војска Краљевине Србије имала је 188 пољских брзометних топова, 36 брдских брзометних топова, 30 брдских Дебанж топова, 28 хаубица и Мерзера, 17 тешких топова 120 мм, 65 градских и опсадних топова и 180 старих пољских Дебанж топова у позициским батеријама, што је укупно износило 544 артиљеријских оруђа. Понтонирске јединице имале су пон-

МАГАЗИН

18.3.2018.

тоне, и остали материјал потребан за изградњу понтонских мостова, и биле снабдевене великим пионирским алатом, ашовима, пијуцима, секирама, тестерама и бодљикавом жицом за израду препрека. Пешадијске, артиљеријске и коњичке јединице имале су ашове, пијуке, секире и ручни алат-ашовчиће, маказе за сечење жице и експлозив, а за одржавање везе користили су пољске телефоне, телеграфе и сигналне уређаје. Што се тиче одећне опреме, држава је била дужна да је обезбеди само за први позив, док су сви остали обвезници морали сами, и о свом трошку, да набављају одећу прављену од домаће тканине. Само је најсиромашнијима, чија су задужења са непосредним порезом била испод пет динара, општина била дужна да набави одећу од домаће тканине. Петометка војничка пушка кока-маузер коришћена је у Првом балканском рату, а појавом је довела до еволуције српског пешадијског наоружања. Пушка калибра 7 мм и дужине 1.250 мм. са пуњењем од пет метака ефикасног домета 500 метара била је тешка 4 килограма.

Једнометна војничка пушка Берданка–II калибра 10,75 мм у наоружању трећег позива и последње одбране коришћена је у Балканским и у Првом светском рату. Дуга 1.300 мм, без бајонета тешка 4 килограма користила је муницију ефикасног домета од око 300 метара.

Артиљерија Француски пољски топ Шнајдер-Крезо 75 mm М.1907, који је набавила војска Краљевине Србије, представљао је главно артиљеријско оруђе у Балканским и Великом рату. Била је то верзија основног модела топа из 1897. године који је, на повећању брзине гађања, начинио револуцију у артиљерији, јер је могао да испали до 20 граната у минуту. Тактичко-техничке карактеристике топа потврђују да је, са цеви дугом 2,324 метра, укупна тежина достизала 1.040 килограма. Граната је била тешка 6,4 а шрапнел са 320 куглица 6,1 килограм. Брзина зрна, максималног домета од 7.300 метара, на излазу из цеви је достизала

550 метара у секунди, а елевација се кретала у распону од минус пет до плус шеснаест степени. Овај топ је набављен 1909. године, а пренаоружање војске Краљевине Србије овим моделом завршено је 1910. Осим пољске постојала је и брдска верзија топа који је расклапан и на коњима изношен на положај. Француски топ Дебанж М.1885, калибра 80 милиметара, војска Краљевине Србије је, са закашњењем после неуспешног рата против Бугарске, набавила почетком 1886. године, а иако су били спорометни топови су успешно коришћени током рата 1914. и 1915. године. Пољска верзија топа, са цеви дужине 2,304 метра, достизала је тежину од 424,5 килограма, граната тежине 5,8 килограма излазила је из цеви брзином од 472 метра у секунди и достизала максимални домет од седам хиљада метара, а шрапнел шест хиљада у зависности од елевације која се кретала између минус осам и плус 22 степена. Брдска верзија топа, тешка 360 килограма од којх 105 само цев, користила је гранату тешку 5,6

килограма максималног домета пет километара. Брдски топови користили су дводелну муницију без чауре, а за заптивање цеви између чеоне стране затварача и задњака цеви, користио се јастук од импрегнираног азбеста натопљен уљем. Пре повлачења преко Албаније војска Краљевине Србије је на Косову и Метохији уништила више од 300

артиљеријских оруђа, како не би исправна пала у руке непријатељу.

Сабља Сабља коњице Краљевине Србије је са корицама била дуга 105 сантиметара, сама сабља 103, дужина сечива ширине 3,2цм достизала је 88, а корица 90,2цм. Рукохват балчака израђен је од бакели-

та, у горњем делу повијен трбушасто-ребрасте форме са супцем у бази. Јабука рукохвата је у виду плиће металне капе заравњеног теменог дела са навртком листа сечива у чијој је бази постављен метални прстен. Рукохват је за лист сечива обострано повезан путем две спојнице са наврткама. Рукобран балчака је метално лучноасиметричне форме у виду улегнуте корпе са геоемтријским перфорацијама: својим доњим делом формира затворени спољашњи крак одбојника изоченог лука на предњој страни и језичастим повијеним испустом на рубу. У горњем делу рукобрана налази се уздужни прорез за везивање темњака. Сечиво сабље је закривљено, такозваног клинастог тима, са ребрастим ојачањем на делу телућа које у задњој четвртини задире у раван осе сечива, формирајући обострану оштрицу. Корице сабље су металне са штифтом на устима који је осигуран бочним завртњима, и крестом на доњем крају, а у унутрашњости се налазе двострани дрвени улошци. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 18.3.2018.

Истина о догађајима с почетка НАТО агресије на СРЈ (1)

МАГАЗИН

18.3.2018.

ПАД НОЋНО

- Посебно значајном у настанку књиге „Пад ноћног сокола“ оцењује се методологија примењена при опису догађаја, а последица је уверења о важности да велики историјски догађај буде описан на прави начин, не шарлатански, лаички или неки други који историји оставља погрешну слику о овом догађају. - Британски часопис Janes’s Defence Weekly је још у фебруару 1999. године објавио да ће Савезна Република Југославија бити бомбардована авионима стелт технолгије наглашавајући при томе да Србија није Ирак, а да Београд није Багдад. - Искази четредесетак верификованих учесника догађаја књизи дају тежину историјског документа ослобођеног новинарске интерпретације и бомбастичних наслова што се чини посебно важним због чињенице да се скоро деветнаест година интерпретира на различите начине

Фото: Застава филм

ОГ СОКОЛА

оком скоро деветнаест година у јавности су и даље присутне различите интерпретације догађаја везаних за 78 дана НАТО бомбардовања током 1999. године, а ретке су прилике да о њима проговори неко од директних учесника. Једна таква пружена је недавно Краљевчанима кад су бројне недоумице о обарању „невидљивог“ авиона НАТО авијације, чуда америчке технике које је завршило у буђановачком блату али и многе друге из овог периода, отклонили директни актери догађаја описаних у књизи Славише Голубовића „Пад ноћног сокола“. Иако је прво издање књиге распродато у рекордном року, а друго допуњено се очекује током наредног месеца, циљ јединственог догађаја у краљевачком Дому Војске Србије више од промоције био је да се проговори о војничком успеху који се догодио првих дана агресије деветнаест земаља на суверену државу без одобрења Уједињених нација. Парадокс посебне врсте представља настојање агресора који скоро две деценије настоји да до-

МАГАЗИН

18.3.2018.

каже како је акција названа „Милосрдни анђео“, или „Племенити наковањ“, предузета у интересу народа који је претрпео највеће жртве. Више од тога иритира настојање одређених кругова у земљи, самозваних аналитичара и критичара, који покушавају да међу стотинама других пронађу одговарајући израз за нешто што се чистим српским језиком зове агресија НАТО на Савезну Републику Југославију. Баш то је повод за потврду потребе да најмлађи схвате да је то била агресија 19 чланица НАТО пакта на суверену државу, у првом реду Сједињених Америчких Држава и, како рече аутор књиге, њихових подрепаша и слугу које су се, што морањем што из других разлога, такмичили да учествују у том злу. - Нас је погодило највеће зло које један народ може да задеси, а то је рат. Ми смо се супроставили најбоље што смо могли, и најбоље што смо знали, са оним оружјем које смо имали, а наша мисија је да о томе причамо и да никад не заборавимо велики злочин

који је учињен према нама. Ми смо припадници бившег Трећег ракетног дивизиона ПВО 250. ракетне бригаде, која је била задужена за одбрану објеката Београд од напада из ваздушног простора, а постигли смо нешто што нико у свету није успео. Открили смо оно што су сматрали невидљивим авионом и не само да смо га открили, него смо га оборили. Стално смо у нечему први. Рата Љутовац је пре 102 године артиљеријским топом оборио авион, а наш пилот је први погинули пилот у борбеним дејствима. Ми смо у савременом добу први који смо оборили нешто што су они мислили, а лагали су и нас и себе, да је невидљиви авион – каже Голубовић. Књига „Пад ноћног сокола“ открива начин на који су живи учесници догађаја открили овај и друге авионе НАТО авијације не дозвољавајући самозваним аналитичарима и новинарима да га описују на начин да само лепо звучи публици. О томе најбоље сведочи опис и добрих и лоших страна, а ау-

ном народног хероја. Британски часопис Janes’s Defence Weekly је још у фебруару 1999. године објавио да ће Савезна Република Југославија бити бомбардована авионима стелт технолгије наглашавајући при томе да Србија није Ирак, а да Београд није Багдад, па треба да се припази са употребом тих снага. Први авиони су надлетали територију земље у фебруару, а војска је у трећој недељи месеца регистровала њихово присуство изнад Јадранског мора. Вече пре бомбардовања, 23. марта око 23 часа, цивилни саобраћај изнад Балкана одвијао се уобичајеним коридором преко Словеније, Хрватске и Босне и Југославије према Блиском Истоку. Кад су цивилни авиони око 23 часа премештени на други коридор било је јасно да ће врло брзо, те или следеће ноћи, почети бомбардовање. Искази четрдесетак верификованих учесника догађаја књизи дају тежину историјског документа ослобођеног новинарске интерпретације и бомбастичних наслова што се чини посебно

важним због чињенице да се скоро деветнаест година интерпретира на различите начине. - За време рата обављао сам дужност командира батерије за вођење ракета у ракетном дивизиону који је четвртог дана оборио тај авион ракетом „нева“ тежине око једне тоне која има 42 килограма експлозива. Ракета не удара физички у авион него експлодира у његовој близини, а овоме је једно откинула крило. Борбену смену чини шест до осам људи који седе у кабини одакле се открива циљ, прати и лансира ракета. Свака екипа има командира, ми то зовемо руковаоца гађања, а на дежурству смо се смењивали сваких шест сати. Авион је долетео из Авиана, прешао преко Мађарске, горе се танкирао горивом, спустио се низ српско-румунску границу, гађао објекат у близини Београда и кренуо кући. Пилот који је те вечери летео, летео је и прве вечери агресије. Летео је и треће вечери, али је за четврто рекао како му није одговарало јер је осећао

Фото МЦ Одбрана - Јово Мамула

тор потврђује да је остао и по који џокер у рукаву за неки следећи рат до кога ће, ко зна кад, доћи на простору који се вековима уназад потврђивао као погодно место за то. Посебно значајном оцењује се методологија примењена при опису догађаја, а последица је уверења о важности да велики историјски догађај буде описан на прави начин, не шарлатански, лаички или неки други који историји оставља погрешну слику о овом догађају. Да је методолошки приступ озбиљном догађају био адекватан потврђују највише оцене аутору од стране Српске акдемије наука и уметности, а његова скромност повод за потврду да исте похвале заслужују сви ратни другови и колеге који су учествовали у стварању књиге коју чини четрдесетак интервјуа. Књигу је издала Управа за односе са јавношћу Министарства одбране, које издаје само ретке и вредне рукописе, а значај описаних догађаја на најбољи начин потврђује податак да је 250. ракетна бригада након рата одликована Орде-

18.3.2018.

МАГАЗИН

како ће нешто да се деси. Наш задатак би био да га оборимо пре него што изврши свој. Нисмо то успели, али смо успели нешто касније. Кренуо је сретно кући возећи у Мађарску авион да се танкира. Потврдио је да је извршио задатак, да је све ОК и сматрао да га нико не види, јер ни лево ни десно нема ничега. Лети даље на шест хиљада метара и одједном види са десне стране повећу ракету. Дао је маневар на горе али га је ракета стигла, експлодирала на тридесетак метара од њега и одсекла лево крило. Авион губи позицију, окреће се наглавачке, а он једва успева да потегне потезаче механизма за катапултирање. Ракета је два и по пута бржа од њега, стигла га је и погодила, а остаци авиона су завршили у њиви. Пилот је радио уређајима јавио на командно место да је искочио из авиона, а овај који га је чуо скоро да је опсовао не верујући шта се десило. Иако су сви у НАТО пакту сазнали да је авион откривен, погођен и да је пао на земљу, то нису хтели да признају – каже Голубовић. Ознаке AF 82 806 HO на авиону потврђују да је у Авиано приспео из базе Холоман са седиштем у америчкој савезној држави Њу Мексико. О томе сведоче фотографије остатака авиона са места пада где су примећени и делови ракете која га је погодила. Голубовић потврђује да је свака ауторизована и да се тачно зна из ког извора потиче. И док је вест о обарању невидљивог авиона изазвало велико одушевљење у земљи у редовима НАТО снага владала је паника због чињенице да у близини нема тим за спасавање па се читава акција, која је трајала до раних јутарњих сати следећег дана, оцењује прилично килавом. На такав зкључак наводи сагледавање низа неочекиваних околности међу којима значајно место заузима податак да НАТО на територији Балкана није имао тим за реаговање у оваквим ситуацијама. Најближи је био у Бриндизију, у Италији, а стручњаци разлоге виде у уверењу да би бомбардовање могло да потраје само неколико дана током којих нико није могао да претпостави

Избациво сеиште из обореног авиона Ф117А Фото: Милорад Ристић

Представници Музеја ваздухопловства са мештанима Фото: Милорад Ристић могућност обарања авиона, а овај није био једини. - У шали кажем да смо спасилачки тим дигли да из пиџаме уђу у три хеликоптера, пређу Јадран, дођу до граница Србије и Босне, танкирају се горивом и у веома ниском лету крену ка месту где је пао пилот. Кад је један хеликоптер закачио далековод акција је прекинута, а одлазак у Тузлу подстакнут је потребом да се провери да ли може даље да лети. Кад су се консолидовали кренули су поново у акцију. Пилот се све време јављао командном месту, а на пола пута се појави неки наш, изгледа застав-

ник, који је имао радио уређај на истом таласу. У НАТО настане потпуни хаос, који је прави пилот и где да идемо, па одложе акцију и врате се. Пилот не зна шта ће са собом, бесан је јер нико жив неће да разговара са њим зато што су са командног места свим авионима у ваздуху рекли да прекину комуникацију. На крају га из ваздуха препозна пилот који је возио авио цистерну, па затражи дозволу команде да разговара не би ли установио где је његова тачна позиција. Поставио му је питања на која нико други није могао да одговори, које су пиво заједно пили на пикнику,

Славиша Голубовић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

18.3.2018.

ко је донео кобасице и слично, а кад је установио да је то стварно хеликоптер је у трећем покушају дошао на тачно место и спустио се у њиву толико ниско да је ротор био изнад главе пилота. Покупили су га и кренули а кад су се пребројали схватили да недостаје један члан спасилачког тима. Колика је била фрка и паника сведочи податак да су заборавили једног члана спасилачког тима па су се вратили поново, покупили су га и кренули – указује Голубовић на једну од бројних пикантерија које су нашле место на страницама књиге. Све што се догађало потврђује тезу да у НАТО пакту нису били спремни за овакве ситуације, посебно не за спасавање пилота чији је авион пао 1.690 метара североисточно од села Буђановци. Пилот се приземљио три километра даље, прешао преко канала и од 8 и 40 увече крио се до 4 и 20 следећег дана. Информације са терена потврђују како није био у ситуацији да се конек-

тује на сателит и покаже позицију, па га је спасао кинески „гармин“ уређај који је купио у кантини за сто долара. Оно што се догађало 27. марта 1999. године потврђују сви чланови борбене посаде на ракетном систему који су гађали авион, командант дивизиона потпуковник Золтан Дани о томе како је циљ откривен и које је команде издавао посади, али и шта је извештавао вишој команди. Аутор књиге потврђује да се те вечери на небу изнад Србије појавило четири пет одраза авиона, а потом остао само један око чијег су откривања припадници војске морали мало да се помуче. Разлог није што је невидљив већ што је био преблизу, а неповољним курсом се кретао великом брзином. Ма колико се током скоро две деценије шпекулисало око тога ко је оборио авион кључном се сматра улога официра за вођење, тада капетана прве класе Сенада Муминовића, коме се посрећило да једини у свету успешно

ласнира ракету на тај авион. Иако је у поступку откривања авиона учествовао као и сви други у смени, он је притиснуо дугме и по команди лансирао ракету. Аутор књиге потврђује да гађање у великој мери подсећа на неку од видео игрица у којој се сваки пут може кренути из почетка, док је у конкретном случају то игра са једним животом. Поштовање према херојима који су то вече дежурали на положају, и другим припадницима јединице, аутор књиге изражава на посебан начин изговарајући са посебним уважавањем, и у стојећем положају, имена једног по једног члана. Најмлађи члан борбене послуге био је Краљевчанин Дарко Николић, одликован Орденом за храброст и унапређен у чин поручника, који је у тренутку обарања „невидљивог“ авиона имао тек годину и по радног стажа. Т. Радовановић

Фото: Славиша Голубовић

МАГАЗИН 18.3.2018.

18.3.2018.

МАГАЗИН

Славиша Илић Рамбо

Мали велики људи: Славиша Илић Рамбо

САСВИМ ОБИЧНА ПРИЧА - И поред велике жеље да се бави науком није било прилике за то јер је Славиша Илић, по препоруци оца, као трајно опредељење изабрао машинбраварски занат, стигао до пред крај а онда застао. – У потрази за зарадом од најранијег детињства. – Рат на простору Босне и Херцеговине спречио стално запослење на стоваришту Сарајевске пиваре. – Уз ситну трговину и одржавање степеништа стамбених зграда. – У богатој колекцији око четири стотине хиљада фотографија. – Очи у очи са вуковима и крдом дивљих свиња. - До циља се долази преданим и истрајним радом при коме нема места за одустајање ни у најтежим тренуцима

МАГАЗИН 18.3.2018.

време кад највећи број читалаца у различитим новинама тражи информације о интимном животу познатих личности мало је оних које би заинтересовала прича о обичном малом човеку каквих је много у скоро свакој средини. А они, на први поглед недовољно атрактивни, по који пут много боље осликавају свакодневицу у којој живимо. Међу такве се сврстава Славиша Илић, међу пријатељима познат као Рамбо. Надимак би неупућене највероватније одвео у погрешном правцу, јер се иза њега не крије корпулентна фигура мишићавог јунака филмова из осамдесетих година прошлог века, већ на први поглед неупадљиви лик скромног младог човека који се по много чему разликује од великог броја вршњака. И док највећи број младих свакодневно на различитим местима као највећи проблем савременог тренутка истиче недостатак посла Славиша никад није био превише пробирљив кад је требало определити се за онај који доноси зараду. Од вр-

шњака се разликовао од најранијег детињства и по томе што је, за разлику од оних који су највише времена проводили у игри, волео да копа по енциклопедијама, гледа научне филмове и проучава астрономију. Много пре тога показивао је изузетно интересовање за географију и памтио најситније детаље па је, каже, и везаних очију на мапи могао да пронађе све што је од њега тражено. Сазнања о ширењу видљивог дела свемира, кретању слободних атома и много чему другом била су интересантнија од игара којима су преокупирани вршњаци, а допринос деде Јована и бабе Спасеније његовом васпитању од малена је компензован радом у породичној башти у Ковачима. Интересовање за различите ствари започело је у најранијем детињству које се сматра најпоштенијим периодом живота. На њега и данас подсећа стари атлас и давнашња жеља да једног дана посети различита места од којих се најатрактивнијим одувек чинила

Африка. И поред велике жеље да се бави науком није било прилике за то јер је по препоруци оца као трајно опредељење изабрао машинбраварски занат и, каже, стигао до пред крај а онда застао. - Било је то у време велике инфлације деведесетих година прошлог века кад нисмо имали новца, па сам морао свашта да радим. Ишао сам у Црну Гору и брао грожђе на великим плантажама, а овде се бавио неком ситном продајом. Држали смо козе па сам продавао млеко, јариће и свашта да преживимо. Кад сам одлучио да ванредно завршим школу почео сам још више да радим и нисам имао времена да учим, а касније су ми рекли да морам да почнем завршну годину из почетка, па сам одложио за неко боље време. Никад ми није било тешко да учим, па сам касније у Пољопривредној школи стекао звање пекара али не одустајем од намере да једног дана завршим и за машинбравара – каже Славиша.

МАГАЗИН

18.3.2018.

Почетком одрастања сматра се период кад се оствари прва зарада, а за Славишу је то био летњи распуст између осмог разреда основне и првог средње школе. Прилика за то пружила се у магацину Сарајевске пиваре, током лета сваког дана а касније само викендом. Преданост послу била је добра препорука за дуже ангажовање, али је почетак рата на простору Босне и Херцеговине утицао на повлачење пиваре са овог тржишта. Ускраћена могућност добре зараде повод је за тражење нове, а таква се изненада појавила кад му је понуђено да одржава степениште једне стамбене зграде у центру града. Мрачно и прилично запуштено степениште без светла, које годинама пре тога није ви-

дело метлу, није поколебало Славишу баш као ни уверење да је то женски посао. - Никад ми пре тога није падало на памет да радим нешто тако. Посао је био добро плаћен, другог нисам имао а требало је од нечега да се живи. Како нису имали ни светла морао сам сваки пут да завршим посао пре него што падне мрак. Брисао сам прашину са зидова, рибао степениште, чистио гелендере, неколико канти отпада избацио само из подрума. Одлазио сам једном седмично и проводио на послу по четрнаест сати, а после четири месеца ми је понуђено да одржавам још један улаз у истој згради. Два пута месечно су то чинили станари, а два пута ја што је било довољно да зарадим

једну просечну плату. Касније су ме тражили и у неким другим зградама, а кад сам имао времена тражио сам и сам – прича Славиша о почецима новог посла. Потврдило се да време чишћења зависи од величине зграде, али и од тога у каквом је стању било пре новог сусрета са метлом и водом. По који пут сат или два, некада и два пута више, било је потребно да се савлада вештина и скрати време проведено на раду. Тамо где није било воде у подрумима морао је да се сналази на различите начине, а у тренуцима повећаног обима посла ангажује и по којег од другова или девојку. Стално у покрету и трагању за непознатим Рамбо је начин да изрази оно

што осећа пронашао у фотографији. Фотоапарат као неизоставни пратилац путовања по земљи, по који пут и далеко од ње, бележи све што се дешава а међу фотографијама, поред оних које се не сматрају посебно успешним, има и других која представљају права уметничка дела. Колико је Рамбо привржен атрактивном хобију најбоље потврђује податак о богатој колекцији од скоро четири стотине хиљада фотографија које љубоморно чува на екстерном хард диску. Добар део њих са пријатељима дели уз помоћ друштвених мрежа, у последње време све мање због обавеза које то онемогућавају. - Сликам људе, природу, а у детаље пратим различите догађаје и манифестације.

Бавим се планинарењем па доста сликам себе, природу и људе који су са мном. Како нисам члан ни једног планинарског друштва најчешће идем сам, па сам на Столове излазио стотинак пута, до врха петнаест. Био сам на Чемерну, Гочу, Равној планини, Студеној планини, Котленику, Гледићким планинама. У почетку нисам познавао терен, а онда сам набавио топографске карте и самостално истраживао терен. Идем и лети и зими, дешавало се и по невремену па сам на минус 22 газио снег до кукова, а доживљавао и снежне олује. Једном смо ишли сами на Столове, а од јаког олујног ветра који је носио снег није се видело више од двадесет метара. У једном моменту од јаког удара ветра нисам могао да ди-

шем, а кад сам му окренуо леђа десило се нешто јако непријатно јер се направио вакум, па ми се током петнаестак секунди чинило да се буквално гушим – прича Рамбо. Ништа мање непријатан није ни сусрет са дивљим животињама. Посебно значајним чини се онај на Ћави половином марта једне године кад се са девојком упутио према врху, а најмање што је очекивао био је сусрет са вуковима. Да предострожност никад није сувишна потврђује навика да на пут у непознато не креће без навијачке трубе и ловачког ножа. Иако никад није употребљен пружа одређену дозу сигурности колико и труба која се показала корисном,

МАГАЗИН 18.3.2018.

јер се животиње плаше буке која није уобичајена у природи. Информација да је три дана раније на овој локацији примећено присуство дивљих свиња повод је за појачани опрез па се и најмање шушкање, изазвано различитим утицајима, чинило као претња али је јача од страха била жеља да се камером забележи још једна од многобројних прича. - Девојка је чула да нешто шушка, али се плашила да ми каже. Тек кад смо изашли на ливаду каже да је поново нешто шушкало, а ја се окренем и видим да нема ничега па наставимо даље. Она је узменирена и каже да опет чује, а кад се окренем приметим да из шуме излазе две животиње и убрзано ходају према нама. Помислим да су дивље свиње и проценим да ће нас стићи пре него што стигнемо до пута. Трубу сам спаковао у њен ранац јер сам мислио да нам не треба, па почнемо да трчимо назад. У тренутку се окренем и на тридесетак метара од нас видим вукове. Потрчим брзо и очекујем да ми заскочи на леђа, а кад сиђемо до пута окренем се и видим нема их. Бука их је уплашила, па су се вратили баш као и чопор дивљих свиња на које смо наилазили, а отерали их виком и камењем – каже Рамбо. Шетња по брдима око града била је прилика за реализацију нових идеја којима се долази до зараде, а једна је везана за сакупљање лековитог биља. Осушена у хладу како не би изгубила лековита својства, и запакована у кесице, била су прилика за скромну зараду баш као и кантарионово уље произведено у домаћим условима. Скромна зарада на једном послу допуњавана је на другом, а у одређеним периодима године биле су продаја књига, календара или новогодишњих честитки. Посла на одржавању зграда је све мање, па ни зарада није као раније због чега треба прихватити и друге задатке, а један је дистрибуција пропагандног материјала. То је још једна

потврда да послове не треба бирати, а Рамбо прихвата сваки који, под условом да зна и може физички да издржи, не нарушава здравље. Међу пријатељима има незапослених али и оних који обављају веома тешке физичке послове који, ма колико да се разликују, не утичу превише на висину примања па је већина приморана да се задовољи минималном зарадом, чак у предузећима која добро послују. Отуда и уверење да би и држава могла мало више да се заинтересује за стање у овој области како би радници били награђени према профиту који предузеће остварује. Много основа за претерани оптимизам да ће бити боље не пружа ни податак о честим отказима, најчешће после пробног рада кад се, по правилу, посеже за новим радницима. Таквом понашању у многоме погодују постојећи прописи, а приватни послодавци користе рупе у закону не водећи превише рачуна о правима запослених, чак ни кад су у питању годишњи одмори и боловања. - Званично никад нисам био запослен, а неким слободнијим пословима почео сам да се бавим иако нисам тако планирао. Најосновније је да знам оно што сам кроз школовање научио, а имам и неке планове за запослење након што сам завршио пекарски занат. Не бих баш волео да радим ноћу, али има пекара које раде само са пецивима, и у току дана, па ћу видети – каже Рамбо који надимак, који баш и не приличи физичкој конституцији, носи од 4. септембра 1989. године. У време кад су сви другови имали надимке тражио је да и њему доделе одговарајући, а податак да је тренирао гимнастику и дизао тегове довољан за јаке мишиће због чега му се учинило да би најадекватнији био Рамбо, што су за само неколико дана знали сви у школи. У периодима кад је то дозвољавало слободно време бициклизам је био начин да се провоза по брдима у околини града, по који пут оде и до

Чачка или Крушевца, а јога се показала добром за здравље и просветљење какво доживи мали број људи на планети. Здрављу погодује вегетеријанска исхрана током последњих 26 година, а поштовање здравих стилова живота води ка чврстом ставу да му не погодују ни алкохол ни дуван. Искуство стечено бројним активностима у различитим областима довољно је за потврду да се до циља долази преданим и истрајним радом при коме нема места за одустајање ни у најтежим тренуцима. То је и основа поруке вршњацима, и мало млађима, без обзира о каквом се послу ради, јер време у коме живе не пружа много могућности за избор. Прилика да се дође до било каквог посла који доноси зараду најчешће су контакти са различитим људима а Рамбо, бар кад је посао у питању, никад није био превише избирљив. - Никада не треба да се посустане, а ако нема ништа да се ради може да се посматра шта други раде, јер увек може да се роди нека нова идеја. Није лако наћи посао, али ако седимо и чекамо сам неће доћи никад. У Краљеву је, што се тиче економије, ситуација све лошија па планирам да се преселим у Нови Сад у коме има доста Краљевчана. Није ни тамо баш сјајно, обични послови су исто плаћени али су цене више, па се теже живи него у Краљеву. Највероватније ћу због девојке морати да пређем тамо, али ћу због родитеља који су болесни највероватније долазити сваке седмице, или сваке друге зависно од посла који будем радио – каже Рамбо. Податак да је до сада претежно био оријентисан на сезонске послове појачава жељу да се скраси на једном месту и неки посао обавља у дужем периоду. Прилику за то Рамбо види у самозапошљавању због чега се определио да конкурише за средства којима Национална служба за запошљавање подстиче овај вид активности, Т. Радовановић

Актуелна епидемиолошка ситуација

МАГАЗИН

18.3.2018.

НОВЕ ЖРТВЕ М

. Укупан број оболелих 3.680, лабораторијски потврђено 1.876 случајева. – У Краљеву нема новооболелих. – Пријављена још три смртна случаја. - Најмлађа оболела особа има само петнаест дана, најстарија 70 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. - Чак 95 одсто оболелих није било вакцинисано, непотпуно је вакцинисана или је непознатог вакциналног статуса. - Запаљење мозга је регистровано код једне, а упала плућа код 410 особа оследњи извештај Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ потврђује да је од почетка октобра прошле, закључно са 15. мартом ове,године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистровано укупно 3.680 случајева малих богиња што потврђује да се у последњих седам дана јавило 340 нових. У истом периоду у Институту Торлак лабораторијски је потврђено 1.876 што је 171 случај више

него пред крај претходне недеље.. Из Института стиже потврда да нема промене у старосној структури, па и даље најмлађа оболела особа има само петнаест дана, најстарија 70 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. Већина оболелих особа, чак 95одсто, није била вакцинисана, непотпуно је вакцинисана или је непознатог вакциналног статуса, а од укупног броја 32 одсто је било хоспитализовано, или је хоспитализација у току. Од тежих

компликација запаљење мозга је регистровано код једне, а упала плућа код 410 оболелих особа што потврђује појава 50 нових у последњих седам дана. Клиника за инфективне итропске болести у Београду пријавила је 27. децембра први смртниисходболести тридесетогодишњакиње која није била вакцинисана, а након што је болест лабораторијски потврђена у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа. Значајним се чини податак да је то први смртни исход од ма-

АЛИХ БОГИЊА лих богиња регистрован у Србији после 20 година. До 15. марта, кад је пријављен последњи случај, у Београду је умрло још пет особа старости 45, 30, 40, 28 и 43 године, а у Нишу двогодишње дете из Алексинца, четворогодишње из Врањске Бање, пацијенткиња рођена 1997. године која је била хоспитализована у Инфективној клиници и осбе старе 32. годдине. У Новом Пазару је потврђена смрт особе рођене 1976. а у Крагујевцу тридесетдвогодишње из Тутина. Болест је код свих лабораторијскипотврђена, а у клиничком току је дошло до компликација због развоја запаљења плућа. Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра прошле године, а до 15. марта је регистрована је 335 оболелих особа. Од почетка новембра прошле године епидемије су пријављене и на територији града Београда, где је број оболелих од краја претходне недеље повећан за 127 и достигао 1.302, а у Краљеву нема нових

случајева па је број 252. Број пријављених на територији града Ниша је са 726повећан на 767, а у општини Бујановац укупан број сумњи на богиње достиже 77. Од почетка децембра на територији града Смедеревска Паланка пријављена су два, општине Велика Плана седам, Бојник 79 и Бор осам случајева. У овој години епидемије малихбогиња пријављене су на територији града Новог Сада, где је регистровано 39 оболели, Лесковца 122, иСмедерева 16, као и општина Сурдулица 156 и Шабац 29, насељу Меховине на територији општине Владимирци три и селу Житни Поток у општини Прокупље девет оболелих. Одпочетка фебруара епидемије малих богиња пријављене су на територији општина Тутин, где је евидентирано 137 оболелих, Ваљево 44, Прешево 28, Власотинце 27, Нови Пазар 38 , Владичин Хан 28 и Пожаревац осам оболелих. У марту су епидемијепријављенена територији градова Врање где има 38 оболеих, Зајечар 15 и Кикинда осам, као и у селу

Новацина територији општине Убу коме су оболеле три особе. Породичне епидемије пријављене су у Руми са три и Инђији осам оболелих. Завод за јавно здравље Ужице је 15. мартапријавио је епидемијумалихбогиња на својој територијиса десет оболелихипородичне епидемијемалихбогиња уЧајетини и Косјерићу са по два оболела, док је Заводза јавно здравље Крушевацпријавио породичну епидемију малих богиња у овом граду са три оболела. По један случај обољевања од малих богиња забележен је у Трстенику, Бољевцу, Врбасу, Белој Паланци, Лебану, Медвеђи, Тополи, Љигу, Убу, Осечини, Ковину и Панчеву, два у Суботици, Чачку, Књажевцу, Руми, Инђији, Димитровграду, Мионици, Бабушниици, Ћуприји, Деспотовцу, Владимирцима, Богатићу и Зрењанину, три у Бајиној Башти, Сремској Митровици Старој Пазови, Пећинцима, Бабушниици и Крагујевцу, четири у Крушевцу и Јагодини, а дванаест у Пироту. Т. Радовановић

МАГАЗИН

18.3.2018.

Краљевски фестивал и око њега: Немања Гавриловић

Немања Гавриловић

Краљевски фестивал и око њега: Немања Гавриловић

- Анимирани филм се показао супериорнијим од играног, јер ауторима даје много више слободе и моћ да креирају објекте и ликове према својим потребама. - Аниматор је ослобођен свих ограничења, па може да удахне живот било каквом лику, или животињи, што у играном филму није увек изводљиво. - Анимирани филм се показао као начин за лакше поистовећивање са ликовима, па се гледалац брже везује за њих зато што нису реалне особе. – Време израде анимираног филма три пута дуже од играног. - Тродимензионална анимација је толико присутна у играном филму да је онај у коме се појављују роботи и разна чудовишта све више анимиран. – Београдски Студио „Илузија“ је један од ретких у Европи који се бави традиционалном дводимензионалном анимацијом. - Анимација је присутна и у домаћим играним филмовима, али се своди на специјалне ефекте, експлозије или креирање објеката који не постоје

Фото: М: Радовановић

ДРОГА ЗА ЦЕО ЖИВОТ

рви сусрет најмлађих са литературом најчешће се везује за стрипове, а са филмском уметношћу од појаве телевизије за цртане филмове. Овакав пут обележио је одрастање редитеља, продуцента и аниматора Немање Гавриловића који је, током 15 година у филмској индустрији, учествовао у стварању бројних кратких и неколико дугометражних филмова, а за рад добијао награде на бројним фестивалима. У Краљево је први пут допутовао почетком овог месеца да би, као члан међународног жирија, учествовао у оцењивању остварења приказаних на трећем међународном фестивалу краткометражног филма Краљевски филмски фестивал. Све оно што се кроз стрипове и цртане филмове таложило негде у подсвести испливало је на површину током студија математике кад се родила жеља за повезивањем стечених знања у заокружен процес анимације. Анимирани филм је на студента деловао као посебна врста дроге која је стварала утисак опчињености покретом створеним на папиру. Резултат је постепено удаљавање од математике и све чвршћа веза са филмом, у конкретном случају анимираним. Годинама пре тога, а и касније, „Хајдук у Београду“ Градимира Стојковића био је незаобилазна лектира коју су млади са уживањем читали. Узбудљива прича о одрастању Глигорија Пецикозе Хајдука показала се као изазовна тема за први анимирани филм, а познанство са аутором додатни мотив за размишљање о оживљавању ликова на филмском платну. Аутор књиге се након завршеног Факултета драмских уметности показао као довољно ауторитативна личност да студента математике упознаје са тајнама филма. Ма колико да услови у којима је од идеје требало прећи на реализацију нису били повољни за израду „Хајдук у Београду“ се сматра значајним јер је био први корак ка данашњем студију „Илузија“ из кога су изашли бројни анимирани филмови. Први кратки филмови водили су младог аутора ка различитим фестива-

МАГАЗИН

18.3.2018.

лима а успех на њима био је прилика за позив да на Вишој електротехничкој школи, првој у Србији која је у редовну наставу увела предмет анимација, стечена знања као предавач преноси на млађе генерације - Било је то давне 2002/3. године кад смо окупили младе које је занимала анимација, па смо направили доста кратких филмова, а ја први пут 2004. победио на фестивалу кратког метра са филмом „Бубица“. То ми је отворило прилике за нова познанства, па сам дошао до добрих људи из света филма, али и анимације, и почео да учим. Почеле су да ме интересују ствари на које до тада нисам обраћао пажњу, као што су драматургија и монтажа, радио сам и неке документарне филмове и учио све и свашта, а најзначајније је што сам то чинио у пракси. Ја нисам школовани филмаџија, више сам програмер и математичар што ми је помагало јер су у свету анимације потребне и такве ствари. Кад ме је 2004. дохватила српско-америчка фирма почели смо први пут да радимо српске дукометражне анимиране филмове и направили „Ноар“ који је завршен 2007. године. То је нека врста дипломе јер је радити три четири године на дугометражном филму потпуно другачије од свих до тада урађених кратких филмова. Прошли смо пуно техника, експериментисали, пробали и не само што је филм рађен овде него нам је дистрибутер био Wild Bunch, а премијера била у Кану где смо имали прилике да заиста осетимо какав је тај гламурозан свет – објашњава Гавриловић. Почетни успех додатни је мотив за још посвећенији приступ послу и експериментисање током рада на неколико серија, али и реализацију идеје о формирању Удружења филмских аниматора „Илузија“. Сличних форми било је и раније, али не и удружења овог типа основаног са циљем да се едукује што више људи и укључи у израду нових филмова. Повод је сазнање да је на првом дугометражном филму радило само пет аниматора што ни изблиза није довољно за обављање веома захтевних зада-

така. Аниматори који су до тада радили на филму увелико су зашли у позније године живота, и нису били превише заинтересовани за даље усавршавање, па се јавила потреба за онима са којима је могуће реализовати нове идеје. Велики број радионица и предавања, али и кратких и рекламних филмова, водио је ка оснивању прве школе за анимацију без обзира колико било тешко доћи до људи потребних за почетак рада. Када је кроз школу прошло педесетак младих створена је основа за формирање Студија анимираног филма „Илузија“ који годинама успешно удовољава захтевима различитих наручилаца, углавном из иностранства. Резултат рада су различити кратки и рекламни филмови, али и музички спотови за оне који пожеле да им главни јунаци буду анимирани ликови. Показало се да је ово посебно изазован задатак јер постоји заокружена прича која има почетак и крај, музика и текст песме као добра основа за почетак рада. „Илузија“ је већ у првој години рада на тржиште избацила више од 60 минута анимираног филма што је била новина за Србију у којој је ова форма потпуно запостављена. Почетком деведесетих година престао је да постоји студио који је доста сарађивао са Загреб филмом па настаје велики јаз у овој области, а ни загребачка школа цртаног филма није више оно што је била. - Данас постоје студији али више раде 3д анимацију и специјалне ефекте него што производе ауторске филмове и конкретну карактер анимацију. Под анимацијом сматрам ликове са осећањима и током мисли, а не само експлозије, померање кола и објеката. Карактер анимација је ствар која ме посебно занима, а оно на шта сам више морао да обраћам пажњу је проучавање филма. Без обзира да ли је цртани, анмимирани или какав год други то је филм за који важе иста правила кадрирања и монтаже, па смо сви морали да их проучавамо и радимо по тим захтевима. После неколико година рада за друге решио сам да се вратим ономе што сам желео на почетку,

18.3.2018.

МАГАЗИН

а то је да правим своје филмове, па смо покренули за многе изненађујући пројекат израде дугометражног анимираног филма „Фантом из опере“. Држимо се оригиналне приповетке из 1925. године кад је Фантом из опере са Дракулом и Франкенштајном сврставан у класична филмска чудовишта, а филм заиста био јако моћан. Хтели смо да у филм вратимо елементе хорора и покажемо колико је фантастична опера са 13 спратова потпуног гламура и пет спратова подрума из доба Париске комуне у којима имате собе за мучење, старе затворе и ко зна колико закопаних тела. Грађевина је настала на језеру из кога излазе огромни стубови, а у два света влада фантомско биће за које се не може са сигурношћу закључити да ли заиста постоји. Укључили смо у филм аутора књиге и поставили ситуацију да има значајнију улогу као неко ко покушава да докаже како фантом постоји. Фантом је толико позната тема да су ме засврбеле руке да напра-

вимо филм и сад смо у процедури заокруживања, имамо сценарио, одрађене неке делове, трејлер и доста кампања за скупљања пара. Тренутно промовишемо филм јер хоћемо да заокружимо буџет до краја и направимо први „Илузијин“ дугометражни анимирани филм. Верујем у наше људе који су врло квалитетни и интелигентни па овде за мање пара можемо да добијемо квалитет који парира светском – каже Гавриловић. Све што се догађало од формирања студија за анимирани филм учвршћује уверење у још већи успех ка коме води петоро људи, аниматори, композитор, дизајнери, а по потреби се ангажују и други сарадници. Анимирани филм се показао супериорнијим од играног, јер ауторима даје много више слободе и моћ да креирају објекте и ликове према својим потребама. Живи глумци и камера то често не дозвољавају понајвише због сазнања да сваки од учесника у

процесу стварања лика има засебно мишљење. У таквим околностима самостални аниматор је ослобођен свих ограничења, па може да удахне живот било каквом лику, или животињи, што у играном филму није увек изводљиво. Управо због тога Немања Гавриловић више од свих осталих воли анимирани филм поготово након сазнања о свести све већег броја људи да није намењен само деци, а искуство показује да је у свету све више озбиљних анимираних филмова прављених за одраслу публику. Посебно су интересантни они који настају у Јапану где готово нема разлике у односу анимираног и играног филма. Посвећеност озбиљним темама по који пут подстакне жељу да се уради и по који филм за децу, а у глави плодног аутора већ се врзма неколико идеја за класичне цртане филмове типа Тома и Џерија. Такви, каже Гавриловић, у данашње време нису популарни, али у њему не тиња уверење да би околно-

сти у скоријој будућности могле да се промене. Анимирани филм се показао као начин за лакше поистовећивање са ликовима који као да носе маску, па се гледалац лакше везује за њих баш зато што нису реалне особе. Колико се у свету озбиљно приступа анимираном филму сведочи и сазнање да је све више озбиљних фестивала који се баве овом врстом филмског изражавања - Анимирани филм морате да посматрате као регуларни филм. Ми имамо сценарио, а и припреме су исте као и за сваки други филм. Морамо да размишљамо како ће да тече прича без обзира да ли је примењена 2д или 3д техника, стоп моушн или папет анимација, и како додирнути публику да би је оставили замрзнуту у столици. Велика предност у анимираном филму, а Дизни је то пренео и на терен играног, је да пре него снимите и један кадар имате цео филм припремљен као стрип, па сваки члан тима зна шта

треба да се дешава. То је касније пренето на играни филм, а наш приступ је такав да некад директно почнемо да пишемо цртајући, поготово за кратке филмове, јер је лакше да размишљате у облику стори борда и да ликове из главе пренесете на папир, него да кренете да се бавите речима. За дугометражни филм мора да постоји тачно одређена процедура, јер је дужа форма другачија, а анимирани није толико скуп као играни, али је време израде бар три пута дуже – каже Гавриловић спреман да потврди тезу како све више нестаје граница између играног и анимираног филма. Почев од Матрикса преко Аватара до најновијег Хитмена тродимензионална анимација је толико присутна, па је играни филм у коме се појављују роботи и разна чудовишта све више анимиран. Седам година рада на анимирању хипер реалистичких тродимензионалних ликова, креираних да преваре гледаоца, повод су за повратак оловци и

папиру јер оно претходно губи смисао у ситуацији кад се може снимити и камером. Љубав према класичном анимираном филму зачета у најранијем детињству основа је рада Студија „Илузија“ који се сврстава у ред ретких, поготово у Европи, који се баве традиционалном дводимензионалном анимацијом. За разлику од тродимензионалне анимације, у којој главни део посла завршавају компјутери, код дводимензионалне се све исцртава руком што даје посебну драж у креирању сваког покрета. Дугогодишње искуство показује да компјутери чине аниматора лењим јер дозвољавају да се опусти тако да су крајњи резултат често превише лабава анимација или монтажа. Светска искуства потврђују да прави аниматор не може да постане уколико нема иза себе бар двадесет секунди класичне анимације. Због тога је приступ најпознатијем светском студију Пиксел онемогућен свима који

18.3.2018.

МАГАЗИН

иза себе немају бар један 2д анимирани филм. Повод је сазнање да се у класичном начину рада боље савладава контрола времена и простора, а користе закони физике толико потребни да се научи како лик отвара врата или прозор, како функционишу прсти и слично. Правила анимације везују се за позоришну глуму која је по који пут и пренаглашена како би утицала да довољно концентрисани буду и посетиоци из последњих редова. Анимација се показала као свет између филма и позоришта, а опет део филма у коме морају равноправно да буду заступљени цртачки и филмски таленат, јер је сваки аниматор и глумац који мора да одглуми покрет, поготово кад су у питању емоције. Гавриловић објашњава да је понекад потребно направити посебно дискретне покрете, а кад не може ништа друго да се уради остаје једино да се оловком притисне јаче у нади да би могла да се покаже емоција. Анимирани филм је безброј пута показао да може да буде само јурњава мачке и миша, али да на изузетно сугестиван начин покаже бол и патњу као у филму „Лепотица и звер“. Аутори су у трагању за најбољим начином креирања ликова приступали различитим техникама, између осталих и ротоскопији која подразумева исцртавање ликова према унапред снимљеном играном филму. Очекивани резултат је у филму „Хобит“ изостао, па се анимација иако дискретна показала досадном због начина на који су симулирани покрети. У периоду од сто година, колико постоји анимирани филм, створен је велики број мање или више успешних филмова међу којима има и оних који су надмашили сва очекивања. Анимација је присутна и у домаћим играним филмовима, али се своди на специјалне ефекте, експлозије или креирање објеката који не постоје.

Краљевски филмски фестивал - Ја сам први пут у Краљеву и драго ми је да град у коме има доста младих живи. Краљево је врло леп, сређен, животан и организован град којим сам веома задовољан. Друго велико изненађење је селекција филмова на фестивалу. Имао сам прилике да посећујем различите фестивале и гледам различите филмове, од кратких играних и документарних до анимираних. Зато сам врло задовољан селекцијом иако нама тројици није било ни мало лако да преломимо који је филм најбољи. Претпостављам да и други жирији имају сличне дилеме, али знам да чак и када гледате низ средњих, просечних и добрих филмова није лако одржати концентрацију. Међутим, овде се десило нешто изненађујуће а то је да нас филмови држе будним. Сваки од оних које смо гледали има и негативне и позитивне тачке тако да смо уживали у њиховом проучавању и разлагању, а оно што ме је фасцинирало је одличан селекциони део због чега је било веома тешко да преломимо који су најбољи. После треће године не бих волео да фестивал мења дух, јер је као локални јако приступачан и пријатељски настројен због чега је људима драго да дођу у Краљево. Оно што је потребно, као и код већине других, је више финансија како би могло да се дође до више људи. Кад су фестивали у питању хоћу да укажем на значај надахњивања младих аутора, јер се на оваквим местима стварају контакти који су посебно важни у овој области стваралаштва. Мени је требало доста времена да схватим колико наша професија зависи од тога, па се надам да ће идуће године бити четири хиљаде филмова. Знам да организаторима неће бити лако, али би било добро да прошире фестивал на више дана, да доведу нове људе и организују различите радионице. Надам се да ће фестивал остати веран и анимираном филму, да нас не заборави, јер смо и ми део игре – рекао је последњег дана фестивала у Краљеву Немања Гавриловић.

- У документарном филму о Николи Тесли направили смо варијанту да ванземаљац који је живео међу нама извештава својој нацији о Тесли. Имали смо моменат где се глумац попео на кров да би имао бољи пријем, па је почео да скида људску масу иза које је био цртани лик. То је једини пројекат такве врсте у земљи у којој је анимација у лошем стању иако на Факултету примењених уметности имамо смер анимације, а управо излази прва генерација дипломираних аниматора. Годишње са факултета излази троје до петоро људи, а за дугометражни анимирани филм је потребно најмање тридесет до четрдесет. Због тога ће нам требати доста времена док не добијемо довољан број младих људи који имају довољно искуства да би покренули ствар онако како треба. Најбоље је да то буде кроз филмове као што је „Фантом из опере“ који се показао као изводљив пројекат, драма са мало акције и нешто што може квалитетно да се изведе, а то је врло битно – каже Гавриловић. Филмови попут „Фантома из опере“ прилика су за одмеравање снага на међународној сцени и поређење са иностраним пројектима. Немања Гавриловић од оних који школују младе аниматоре очекује да не забораве да је анимација ипак филм на који се примењују сва правила режије и монтаже каква важе и за игране или друге врсте филмова. Да се анимирани филм технички не разликује од играног потврђује филмска трака на којој се види само низ статичних фотографија које оживљавају због несавршености чула вида посматрача. Пажљивијим посматрањем долази се до закључка да је анимација старија од играног филма, јер су и у старом Египту људи на зидовима исцртавали разне покрете а пролаз поред њих стварао утисак симулације покрета. Т. Радовановић

Уметница из Канаде унапређује дизајн српских рукотворина

МАГАЗИН

18.3.2018.

ОЧУВАЊЕ КУЛТУ

- Етно мрежа и Национална алијанса за локални економски развој предлажу шест мера за економско оснаживање жена и младих на локалу и њихових удружења. - Пројекат „Иницијатива 1000 жена“ спроводи се у настојању да се очува културно наслеђе и допринесе економском оснаживању жена на селу кроз унапређење вештина произвођача, дизајна и паковања производа. – Апел локалним самоуправама да празне локале и јавне просторе, као радионичарске и изложбене просторе, уступе удружењима и занатлијама. - Посебна пажња унапређењу положаја жена на селу, као вишеструко дискриминисаној и рањивој групи метница Гордана Брелих готово три деценије живи у Канади, а у Београд је допутовала да би одржала креативну радионицу за дизајн накита и сувенира инспирисаних традиционалним мотивима. На радионици, чији је циљ да се унапреди дизајн и пласман рукотворина као пословних

поклона и сувенира и тако обезбеди радно ангажовање и извор прихода за жене и младе у руралним подручјима, чланицама Етно мреже из свих крајева Србије приказала је нове вештине за израду рукотворина. Радионица је део пројекта „Иницијатива 1000 жена“ која се спроводи, уз подршку Координа-

ционог тела за родну равноправност Владе Србије, у настојању да се очува културно наслеђе и допринесе економском оснаживању жена на селу кроз унапређење вештина произвођача, дизајна и паковања производа, као и њихову промоцију. Као добитница престижних призна-

УРНОГ НАСЛЕЂА ња у земљи и иностранству, и аутор запажених изложби, уметница од природних материјала ствара оригиналне експонате које украшава руком, користећи традиционалне бодове које је научила од мајке. У Београд је дошла на позив Етно мреже и амбасаде Аустралије чија амбасадорка Џулија Фини подсећа да ова земља у Србији активно подржава програме економског оснаживања и друштвене афирмације жена и у сарадњи с Етно мрежом истиче значај очувања културног наслеђа кроз промоцију традиције и креативних индустрија у остварењу тог циља. У сарадњи с Националном алијансом за локални економски развој, Етно мрежа заговара конкретне мере подршке како би занатска удружења која постоје готово у свакој локалној заједници, могла да израсту у центре економских активности за жене и младе.

Извршна директорка Националне алијансе Виолета Јовановић апелује на општине и градове да празне локале и јавне просторе, као радионичарске и изложбене просторе, уступе удружењима и занатлијама. Поред доношења Закона о занатству, од кога се очекује да уреди ову област, Национална алијанса се залаже за изједначавање субвенције по радном месту које се нуде великим инвеститорима и субвенције за самозапошљавање локалним удружењима и занатлијама. Разлог лежи у уверењу да би таква мера представљала одговорно улагање у локални развој које гради економију засновану на креативности, знању и аутентичној понуди наших градова и региона. Београдским хотелима високе категорије упућен је позив да у понуду сувенира за госте укључе и женске рукотворине, као и да град Београд у центру успостави етно галерију за најбоље локалне брендове. Јовановић

очекује да акција превазиђе границе земље, а први корак је опремање дипломатских представништава Србије у иностранству традиционалним рукотворинама. На 62. заседању Комисије Уједињених нација за статус жена у Њујорку, потпредседница Владе Србије, проф. др Зорана Михајловић, рекла је да ће Србија, кад је реч о родној равноправности, посебну пажњу посветити унапређењу положаја жена на селу, као вишеструко дискриминисаној и рањивој групи. Као позитиван пример истакла је пројекат „Упослимо 1.000 жена у руралним подручјима“ и подсетила како својим пословним партнерима поклања рукотворине које израђују жене са села и на тај начин, поред чувања културног наслеђа, помаже да њихов рад буде вреднован и плаћен. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

Савремена архитектура у Заводу за заштиту споменика културе

МАГАЗИН

18.3.2018.

УМЕТНОСТ У

СРБИЈИ 2018.

- Кроз петнаест изложених радова представљена је разноликост и лепота стварања, од најмодернијих архитектонских и уметничких дела до знатно захтевнијих облика предвиђених за целине које уживају заштиту као културна добра. - На једном месту су скупљени највиши домети архитектуре у Србији од којих су у неколико радова изведени објекти, а остатак они настали као конкурсни или пројектни задаци. - Архитектура се на сваком кораку суочава са разним изазовима, почев од надградње преко бесправне градње до погрешне легализације и лоших урбанистичких решења која угрожавају културна добра. – Одговорност је један о основних елемената архитектуре

МАГАЗИН 18.3.2018.

д када је пред крај прошле године организована прва изложба у новој Галерији Завода за заштиту споменика културе настављена је изложбена активност, па је током минуле недеље приређена трећа по реду у овом простору, а прва архитектонска, под називом „Уметност у Србији 2018.“ у организацији новосадског АртЦентра и Асоцијације српских архитеката. Изложба афирмише архитекте чланове Асоцијације и представља њихова најзначајнија остварења, а краљевачка публика има јединствену прилику да предпремијерно погледа радове који ће бити изложени на Великој годишњој изложби под истим називом у Новом Саду. Кроз петнаест изложених радова представљена је разноликост и лепота стварања, од најмодернијих архитектонских и уметничких дела до знатно захтевнијих облика предвиђених за целине које уживају заштиту као културна добра. Пројектовање у заштићеним зонама подразумева сарадњу са надлежним заводима за заштиту споменика културе, а са краљевачким се наставља и презентацијом радова кроз изложбе сличне овој. Сарадња са Асоцијацијом српских архитеката успостављена је са циљем едукације запослених у краљевачком Заводу за заштиту споменика културе и размене искустава, али и сагледавања укупне сцене савремене уметности и позицирања припадности архитектуре на културној мапи савремене уметности у Србији. Отварајући изложбу члан Управног одбора Асоцијације српских архитеката, уметник, писац и теоретичар архитектуре Слободан Маладини потврђује да су на једном месту скупљени највиши домети архитектуре у Србији од којих су у неколико радова изведени објекти, а остатак они настали као конкурсни или пројектни задаци који се сматрају посебно интересантним. Као такви не ограничавају ауторе роковима и финансијским средствима, па им дозвољавају да се размахну и дају најинтересантнија решења. Међу изложеним има радова који представљају искорак у односу на конвенционалну архитектуру, и представљају нешто но-

во, а сваки пројекат артистичким елементима доноси нову идеју. Посматрајући их може се видети како се кретала архитектонска струка током прошле и пар претходних година, које су тенденције и трендови присутни у савременој архитектури и како она третира пројекте у простору. Велики број различитих решења резултат је потребе да се што више пројектује након деценије у којој је изостала архитектонска продукција, а први наговештаји потврђују основаност очекивања експанзије архитектуре којој предстоји нова епоха. Асоцијација српских архитеката је једино репрезентативно струковно удружење архитеката у Србији чији чланови имају статус самосталних уметника, а од других струковних удружења разликује се по изузетној и континуалној активности чланова, колико у пројектовању толико и у области теорије. О томе сведоче бројне активности у које се убраја часопис Архитектура који редовно излази годинама, али и годишњак у коме се представљају радови њених чланова. - Асоцијација једина најмање једном годишње има сопствени архитектонски конкурс на коме свако може да учествује, ове године конкурс урбанистичког решења очувања природног резервата Великог ратног острва, а да би члан задржао статус мора да учествује сваке године на једном. Имамо и своју енциклопедију архитеката која излази у писаном и интернет издању са подацима о сваком виђенијем архитекти, као и обавезне годишње семинаре и објављивање семинарских радова. Сваке године додељујемо Велику награду Асоцијације српских архитеката, која носи име модернисте Милана Злоковића, и међународне изложбе као салоне архитектуре на којима по традицији већ годинама учествују архитекте из Румуније, Македоније, Бугарске, Мађарске, Босне и Херцеговине, понекад Хрватске и Словеније – каже Маладини. Једна од нових делатности је сарадња са другим асоцијацијама, пре свега АртЦентром са којим је реализо-

вано неколико значајних пројеката. Податак да је Нови Сад проглашен културном престоницом Европе повод је за укључење у пројекат са неколико активности од којих је прва годишња изложба под називом „Уметност на тлу Србије“. Асоцијација реализује низ интересантних активности, а има и радну групу која се бави урбаном реконструкцијом и ревитализацијом Петроварадина са жељом да пројекте понуди Европској унији. Летња школа мултидисциплинарних студија архитектуре, вајарства, урбанизма и заштите споменика културе окупља децу из више земаља која се, под менторством домаћих стручњака, баве уређењем делова Петроварадина и Петроварадина као целине. Планирано је да се следеће године пројекат прошири на Сремске Карловце где ће деца два месеца радити са стручњацима у трагању за решењима која воде ка могућим правцима реконструкције, развоја и ревитализације појединих градских зона. - Још једно битно поље је архитектонска критика, какве нема у савременој архитектури. Покушавамо у њу да унесемо дух праве архитектонске критике, а то значи да мимо свих институција имамо слободу да кажемо оно што мислимо. Наша мисао је критичка, оштра, бритка, јасна и увек усмерена према струци, не према плановима, политици или факултету, јер желимо да струку очистимо од лоших примера и сачувамо оно што је у њој добро. Наша струка мора да буде будна, морамо да будемо свесни онога шта се дешава и реагујемо на оно што мислимо да није у реду. Ми смо на заједничком послу заштите споменика културе и културног наслеђа које је деценијама руинирано и деградирано. Ми смо пред проблемом због најезде инвеститора који иза себе имају политичаре и мисле да им то даје за право да, зарад личне користи, раде шта желе. У таквој ситуацији потребно је да интензивирамо напоре да се супроставимо таквим лошим утицајима, да струку ставимо испред и да то што представља струка буде циљ

свих нас – каже Маладини указујући на низ лоших примера којима је угрожена културна баштина. Асоцијација је најстарије независно удружење које, као такво, даје драгоцено мишљење. Угледу који ужива у највећој мери су допринели професори који су дали велики допринос да Србија изгледа као европска земља и цивилно грађанско друшто засновано на интелектуалним темељима, а поставили су их они који, борећи се за истину, нису пристајали на компромисе. Није тајна да се архитектура на сваком кораку суочава са разним изазовима, почев од надградње преко бесправне градње до погрешне легализације и лоших урбанистичких решења која угрожавају културна добра. Због тога се посебно значајним сматра професионално и независно деловање свих чланова Асоцијације која помаже да буду јачи и да се њихов глас даље чује. - Најгоре је што друштва кад забо-

МАГАЗИН

18.3.2018.

Асоцијација српских архитеката

Асоцијација српских архитеката основана је 2010. године као следбеник Савеза архитеката Србије који је, као репрезентативно удружење постојао од 1890. до 2009. Чланови асоцијације настављају традицију неких од најуспешнијих архитеката који су радили на овим просторима, као што су Јан Неволе, Милан Злоковић, Богдан Богдановић, Михаило Митровић и многи други. Од оснивања Асоцијација непрекидно ради на проширивању делатности из области архитектуре и урбанизма, како на простору Србије тако и изван њених граница, а примарним циљевима означени су афирмација, заштита и унапређење архитектуре као професије и њеног статуса у оквиру друштвених и културних токова.

рављају своју историју, заборављају своју прошлост. Таква друштва су осуђена на пропаст оног тренутка кад заборавимо на оно што имамо, и што смо наследили. Ако заборављамо на културну баштину, средњовековна здања, новију архитектуру, заборавићемо сами на себе и нећемо бити оно што јесмо, а у свету се свако друштво цени по ономе како цени своју заоставштину. Ако се у архитектури погреши та грешка остаје, јер не можете направити нову Студеницу, нити језгро града какво је било пре двеста година. Зато је одговорност један од основних елемената архитектуре. Морате да будете независни и отпорни на све утицаје других струка, понекад и политике, али отпорност не сме да буде само појединачно, већ мишљење засновано на општем циљу а циљ је да сачувамо оно што имамо и као такво оставимо будућим генерацијама највише од онога што смо наследили. Сваки пано изложбе је израз нечијег размишљања, става, мали корак који сви ми правимо у току живота, а све се то сабира и показује развој друштва. Архитектура је одговорна делатност зато што се на њој најлакше види развој друштва. Зато треба препознати праве вредности које ће неки град учинити лепшим и квалитетнијим, а велике промене у граду се често виде на малим корацима који су у архитектури врло значајни. На њима видимо како смо променили и наше друштво и довели до вишег степена развоја, а томе циљу тежи и ова изложба која можда јесте мала, али је коначни циљ, корак по корак, велики – каже Маладини потврдом да ка том циљу води воља стручњака да се ставе у функцију друштва, пронађу решења за проблеме и унесу хуманост у животни простор. А архитектура је, каже он, уметност обликовања простора који архитекте покушавају да подигну на виши ниво, а кроз простор и цело друштво. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Слободан Маладини

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

18.3.2018.

Пчелица Маја: Медене игре

Пчелица Маја се појавила пре више од стотину година и убрзо постала једна од најчитанијих књига тог времена, подједнако омиљена и код одраслих и код деце. Након првог филма који је одушевио публику свих генерација, стиже наставак медене приче о Маји и њеној кошници која је и овог пута препуна узбуђења. Лето је завршено, а представник из Базтрополиса је стигао са важном поруком за краљицу. Хоће ли њену кошницу коначно позвати на Медене игре? Осамдесеттроминутну анимирану породичну авантуру, по сценарију који је написао са Фином Ендквистом, Ноел Клиери је режирао заједно са Алексом Стендерманом, а гласове анимираним јунацима позајмили су Мина Лазаревић, Стеван Пјале, Милан Тубић, Јелена Јовичић, Јована Стипић, Александра Ширкић, Пеђа Дамјановић, Никола Вујовић, Милена Предић, Марко Марковић, Владислава Ваца Ђорђевић, Јелисавета Караџић, Томаш Сарић, Димитрије Стојановић. Филм се приказује до 21. марта, а пројекције почињу у 18 сати.

Лед

Још од раног детињства, Нађа је веровала у чуда и замишљала како истрчава на лед уз овације публике и изводи свој најлепши плес. Због вере и истрајности она постаје позната клизачица, али на корак до највећег успеха у каријери доживљава озбиљну повреду и завршава у инвалидским колицима. Вративши се у родни град Иркутск поново проналази своје снове – захваљујући снази Сибира у њеној крви, али и неочекиваној љубави према хокејашу Саши. Инспирисан истинитим догађајима, „Лед“ је емотивна прича о девојци којој је љубав помогла да устане из инвалидских колица и постане шампион света у клизању. Романтичну љубавну драму која траје тек неколико минута мање од два сата, по сценарију који су написали Олег Маловицко и Андреј Золотарјев, режирао је Олег Трофим а водеће улоге тумаче Аглаја Тарасова, Милош Биковић, Александер Петров, Марија Аронова, Ксенија Рапопорт, Јан Тсапник... Филм је на репертоару биоскопа до среде 21. марта у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Томб Рајдер

Након два култна наставка с Анђелином Џоли време је за нову Лару Крофт с Алишом Викандер у главној улози. Лара Крофт је страствена, самостална девојка и кћерка ексцентричног пустолова који је нестао док је била тинејџерка. Након седам година Лара нема никакав стваран циљ, или сврху, па одбија да преузме узде царства свог оца једнако као што одбија да призна да је стварно отишао. Противећи се очевим последњим жељама Лара одлучује да остави све иза себе како би решила загонетку његовог мистериозног нестанка, а потрагу започиње истраживањем последње локације на којој је виђен. Акциону авантуру у 3Д формату, која траје два минута краће од два сата, по сценарију Џинива Робертсон-Дворет и Аластир Сидонс режирао је Роара Јутаг, а поред Викандер у водећим улогама се појављују Доминик Вест, Волтон Гогинс и Даниел Ву. Филм се приказује до средине недеље, а пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 18.3.2018.

Краљево - Спартак 69:67

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 18. ДО 24. МАРТА

МАГАЗИН

18.3.2018.

18. март

1229. — Римско-немачки цар Фридрих II крунисао се за краља Јерусалима, током Шестог крсташког рата. 1241. — Монголи су бици код Хмељника поразили пољске војске из краковског и сандомјешког војводства и похарали напуштени Краков. 1314. — Француски краљ Филип IV је наредио да се Жак де Моле, последњи велики мајстор Темпларског реда, спали на ломачи. 1848. — У Милану избила побуна против Аустрије. Аустријски фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки морао да повуче трупе из града. 1850. — Кнез Александар Карађорђевић одобрио Пројекат устројења артиљеријске школе, претходнице, Војне академије. 1871. — Француски председник Адолф Тјер је наредио евакуацију из Париза након што су избили раднички немири као последица француског пораза у Француско-пруском рату, што је довело до оснивање владе Париске комуне. 1919. — Основан фудбалски клуб ФК Валенсија. 1921. — Миром у Риги и формално окончан Пољско-совјетски рат. 1921. — Бољшевици војном интервенцијом окончали побуну морнара у Кронштату, главној бази руске Балтичке флоте. Кронштатски морнари и лучки радници, који су 1917. снажно подржали Октобарску револуцију, побунили се крајем фебруара 1921. против бољшевичке власти захтевајући економске реформе. 1922. — Британске колонијалне власти осудиле Махатму Гандија, вођу индијског покрета за независност,

на шест година затвора због кампање грађанске непослушности. 1948. — Совјетска влада опозвала војне стручњаке из Југославије, наредног дана и цивилне, што је био први јавни знак разилажења југословенског комунистичког лидера Јосипа Броза Тита и совјетског Јосифа Стаљина. 1962. — Потписан Евијански мировни споразум којим је окончан осмогодишњи рат за независност Алжира од француске колонијалне власти. 1965. — Током лета васионског брода „Васход 2“ совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из летелице и постао први човек који је „прошетао“ свемиром. 1967. — Брод „Тори кањон“ испустио 80.000 тона нафте близу обале Велике Британије. 1970. — Генерал Лон Нол извео државни удар у Камбоџи док је шеф државе, принц Нородом Сиханук, био у посети Москви. 1992. — Представници све три зараћене стране у рату у Босни и Херцеговини потписали споразум којим прихватају Карингтон-Куртиљеров план. 1993. — Српске снаге су у босанском рату блокирале хуманитарне конвоје Уједињених нација за Сребреницу и извршиле један од најтежих артиљеријских напада на опкољено Сарајево. 1994. — Босна и Херцеговина и Хрватска у Вашингтону, у присуству председника САД Била Клинтона, потписале споразум о муслиманско-хрватској федерацији у БиХ, која је касније, Дејтонским споразумом, постала један од два ентитета у бившој југословенској републици БиХ.

1999. — Српска делегација на преговорима у Рамбујеу је одбила да потпише предлог споразума који су потписали косовски Албанци, САД и Уједињено Краљевство који је подразумевао и размештање НАТО трупа на Косову и Метохији. 2000. — У поплавама у Мозамбику живот изгубило 700 људи, око два милиона остало без домова. 2003. — Скупштина Србије, после убиства Зорана Ђинђића, за новог премијера Србије изабрала тадашњег функционера Демократске странке, Зорана Живковића. 2004. — Хашки трибунал осудио

пензионисаног адмирала Југословенске народне армије Миодрага Јокића на седам година затвора због гранатирања Дубровника у децембру 1991. 2006. — У Пожаревцу сахрањен Слободан Милошевић. 2014. — Парламенти Русије и Крима су потписали споразум о присаједињењу.

19. март 1279. — Монголском победом у бици код Јамена окончана је владавина династије Сонг у Кини. 1563. — Потписивањем мира у Амбоазу завршен је први верски рат у Француској након којег су хугеноти добили ограничену слободу вероисповести. 1628. — Енглески колонисти у Северној Америци су основали колонију Масачусетс. 1796. — Република Француска донела Декрет о слободи штампе, који

је по доласку Наполеона на власт две године касније престао да важи, а штампа је подвргнута строгој цензури. 1812. — Шпански парламент у Кадису усвојио либерални устав, који је постао идеал слободоумних тежњи грађанске класе у европским државама. После повратка на престо 1813. краљ Фернандо VII је укинуо устав и обновио феудално-апсолутистички поредак, али је после избијања устанка 1820. био присиљен да га врати на снагу. 1861. — Енглези су, након вишегодишњих борби, угушили побуну домородачког становништва Маора на Новом Зеланду и они су се повукли у унутрашњост острва. 1920. — САД одбиле да потпишу Версајски уговор после Првог светског рата и да се прикључе Друштву народа, због бојазни од увлачења у рат у случају напада на неку чланицу Друштва. 1944. — Немачка војска је окупирала Мађарску да би спречила њен прелазак на страну Савезника. 1945. — Један јапански бомбардер је погодио амерички носач авиона УСС Френклин, усмртивши више од 700 чланова његове посаде и тешко оштетивши брод. 1945. — Уједињено Краљевство је признало владу Демократске Федеративне Југославије на челу с Јосипом Брозом Титом. Након Велике Британије, ДФЈ су признале и САД (18. марта) и ШСР (29. марта). 1948. — Амерички председник Хари Труман постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића Легијом за заслуге првог степена, који одговара чину Главног команданта. 1962. — Завршен је Алжирски рат за независност од Француске ступањем на снагу споразума у Евијану. 1970. — Шефови влада Источне и Западне Немачке Вили Брант и Вили Штоф сусрели су се у Ерфурту. То је био први сусрет високих званичника две земље од поделе Немачке 1949. 1978. — Израелска војска је окупирала већи део југа Либана. 1982. — Аргентинска војска се ис-

крцала на острво Јужна Џорџија, што ће водити у Фолкландски рат са Уједињеним Краљевством. 1991. — Народна скупштина Србије преузела је овлашћења распуштене Скупштине Косова и разрешила дужности Ризу Сапунџију, члана Председништва СФР Југославије са Косова. 1994. — Трупе владе у Пном Пену заузеле су град Паилин на истоку Камбоџе, главно упориште маоистичког герилског покрета „Црвених Кмера“. 1994. — У експлозији бомбе подметнуте у подземну железницу у главном граду Азербејџана Бакуу погинуло је 12 и рањено више од 50 људи. 1996. — Полиција Федерације БиХ ушла је у Грбавицу, последњу сарајевску општину коју су у босанском рату држале српске снаге. Тиме је завршен трансфер власти у сарајевским општинама које су према Дејтонском споразуму припале Федерацији БиХ. Највећи део српског становништва је два дана раније напустио Грбавицу, а према подацима Ифора, током трансфера власти из Сарајева се иселило око 60.000 Срба. 1996. — У главном граду Филипина Манили у пожару у једној дискотеци погинуло је најмање 150 људи. 1999. — Либија се сагласила да шкотском правосуђу до 6. априла 1999. преда двојицу Либијаца осумњичених да су у децембру 1988. изазвали експлозију америчког путничког авиона „Боинг 747“ изнад Локербија у Шкотској у којој је погинуло 270 људи. У експлозији бомбе коју су чеченски терористи активирали на пијаци у јужном руском граду Владикавказ, погинуло је више од 50 људи. Након неуспелих преговора Срба и косовских Албанаца у Паризу, председник САД Бил Клинтон изјавио је да је „праг прекорачен“ и да проблем Косова угрожава америчке националне интересе. Дипломате западних земаља почеле су да напуштају Београд, а међународни верификатори Косово. 2001. — Социјалиста Бертран Де-

лано је, победивши на изборима, постао први градоначелник Париза из редова левице. 2002. — Зимбабве је на годину дана суспендован из Комонвелта. 2006. — Александар Лукашенко поново победио на председничким изборима у Белорусији. опширније 2011. — Француско ратно ваздухопловство је покренуло операцију Харматан, што је био почетак стране интервенције у Либијском грађанском рату.

МАГАЗИН

18.3.2018.

20. март

1600. — Пет саветника пољскошведског краља Сигисмунда III Васе је јавно погубљено, чиме је окончана његова владавина у Шведској. 1602. — Основана је Холандска источноиндијска компанија, која је монополом на трговину из Индонезије, Малаје и Цејлона постала једна од најмоћнијих компанија на свету. 1852. — Објављен је роман Чича Томина колиба америчке књижевнице Херијет Бичер Стоу. 1854. — У месту Рипон основана је америчка Републиканска странка. 1913. — Код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свету који је погинуо у борбеним дејствима. 1916. — Алберт Ајнштајн је објавио своју специјалну теорију релативитета. 1922. — УСС Ленгли је примљен у службу као први амерички носач авиона. 1933. — Хајнрих Химлер је наредио оснивање логора Дахау и поставио Теодора Ајкеа за заповедника логора. 1945. — На подручју Лике и хрватског приморја југословенска војска почела завршне операције за ослобођење Југославије у Другом светском рату. 1956. — Амерички Сенат је усвојио мировни споразум са Јапаном. 1956. — Француска признала независност Туниса, са Хабибом Бургибом као првим председником. 1970. — Поред обала Шведске у

заливу Тралвет излило се 57.000 тона нафте у судару бродова „Империјал“ и „Отело“. 1972. — У снежној лавини на планини Фуџи, у Јапану, погинуло 19 алпиниста. 1991. — Халеда Зија изабрана за премијера Бангладеша, у првом мирном демократском преносу власти од настанка те земље 1971. 1994. — Тунис добио први вишепартијски парламент. 1995. — Око 35.000 турских војника упало у Ирак, у операцији против курдских побуњеника. 1995. — Припадници јапанске верске секте Аум Шинрикјо пустили су нервни гас у токијску подземну железницу, од чега је умрло 12 људи, а више од 5.500 повређено. 1995. — Армија Босне и Херцеговине покренула је, током рата у Босни и Херцеговини, снажну офанзиву против српских снага на Мајевици и Влашићу, 40 дана пре истека четворомесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера. 1996. — Британска влада први пут јавно потврдила да „болест лудих крава“ може бити пренета на људе. 1997. — Београдски студенти шетњом центром града прославили испуњење свог последњег захтева, оставке ректора и студента-проректора. То је био и последњи дан студентског протеста, који је почео 20. новембра 1996. због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. Студенти постигли светски рекорд са 119 дана свакодневних протеста и саопштили да су спремни да поново изађу на улице ако буду угрожене демократске институције, Устав, закони и воља народа. 1998. — Отворен први ауто-пут у подсахарској Африци, који је повезао обале Индијског и Атлантског океана. 1999. — По повлачењу 1.380 верификатора ОЕБС-а, на Косову на подручју Србице и Подујева појачани сукоби српских снага безбедности и припадника самозване Ослободилачке војске Косова. Војска Југославије послала појачање, полиција блокира-

ла све главне саобраћајнице, а на хиљаде цивила пошло у избеглиштво. 2002. — У нападу аутомобилабомбе на амбасаду САД у Лими, у Перуу, погинуло девет људи, на десетине рањено. 2003. — САД и Уједињено Краљевство почели војну операцију против Ирака пошто је ирачки председник Садам Хусеин одбио ултиматум САД да напусти Ирак. Америчке и британске трупе ушле су у Ирак из Кувајта, преко граничног града Ум Каср, на око 50 километара јужно од Басре. Бивши амерички пилот, наредник Брајан Риган, осуђен на доживотну робију јер је покушао да прода америчке одбрамбене тајне Кини и Ираку. 2006. — Србија и Црна Гора се званично повукла са Песме Евровизије 2006. 2016. — Барак Обама је постао први председник САД који је посетио Кубу од 1928.

21. март 1421. — Франко-шкотска војска је у бици код Божеа поразила надмоћнију енглеску војску Томаса од Ланкастера. 1556. — Кантерберијски надбискуп Томас Кранмер спаљен на ломачи као јеретик у време римокатоличке реакције краљице

Мери I. 1804. — Ступио на снагу Наполеонов кодекс, француски кривични и грађански закон, којим је цар Наполеон I, тада „доживотни конзул“, реформисао правосуђе. 1829. — У земљотресу у који је погодио град Торевијеху у Шпанији погинуло је 389 људи. 1871. — Канцелар Ото фон Бизмарк отворио прву седницу Рајхстага новог Немачког царства. 1884. — У Француској легализовани синдикати. 1918. — Почела је операција Михаел, прва фаза последње немачке офанзиве у Првом светском рату. 1919. — Под вођством комунисте Беле Куна у Мађарској оборена Влада и проглашена Мађарска Совјетска Република. Совјетска влада поднела оставку 1. августа, а власт преузели десно оријентисане социјалдемократе. 1921. — Декретом бољшевичке владе уведена је Нова економска политика у Совјетској Русији због привредних неуспеха ратног комунизма. 1945. — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали седиште Гестапоа у Копенхагену, у којем је погинуло више од 70 немачких нациста. Грешком погођена и француска школа, погинуло 86 деце и 10 калуђерица. 1952. — Кваме Нкрума постао пре-

мијер Гане, као први Африканац јужно од Сахаре на положају председника Владе. 1960. — У јужноафричком граду Шарпвил убијено најмање 79 људи, рањено преко 180, када је полиција отворила ватру на мирне демонстрације црнаца против расистичког режима. 1963. — Трансфером 27 последњих заточеника затворен је „Алкатраз“, по максималној безбедности чувен затвор у заливу Сан Франциска. 1975. — Привремено војно веће Етиопије на челу с вођом пучиста, потпуковником Менгистуом Хајле Маријамом, укинуло 3.000 година стару етиопску царевину. 1991. — На седници Председништва СФРЈ постигнут договор да председници република почну преговоре о будућности савезне државе. Први од шест сусрета одржан 28. марта у Сплиту. 1991. — У лошем времену и тешком диму од запаљених кувајтских извора нафте, у Кувајту се срушио саудијски транспортни авион. Погинули сви путници у авиону, односно 92 сенегалска војника и шест Саудијаца, чланова посаде. 1997. — Председници Русије и САД Борис Јељцин и Бил Клинтон сагласили се на самиту у Хелсинкију да смање нуклеарне арсенале. 1998. — Косовски Албанци одржали друге паралелне, нелегитимне парламентарне и председничке изборе. За председника непризнате Републике Косово изабран Ибрахим Ругова, најистакнутији лидер косовских Албанаца у борби за независност Косова од Србије. 1999. — У нападу албанских екстремиста на полицијску патролу у центру Приштине убијена четири српска полицајца. 2000. — Папа Јован Павле II стигао у прву званичну посету Израелу. 2001. — Влада Холандије потврдила случај шапа и слинавке, као друга земља у Европи у којој се појавила та сточна болест. 2002. — Папа Јован Павле II први пут јавно саопштио да постоји велики

број случајева сексуалног злостављања малолетника, које су починили католички свештеници и које је оптужио за гажење завета и придруживање ђаволу. 2003. — Јужноафричка Комисија за истину и помирење објавила крај рада. Комисија основана 1995. да би истражила кршење људских права током апартхејда, владавине мањине белаца. Председник Комисије, надбискуп Дезмонд Туту, приморао Владу да на име обештећења исплати 270 милиона долара жртвама, којих је било око 20.000 и који су сведочили о злочинима у том периоду. Америчке снаге ракетирале палате ирачког председника Садама Хусеина и кључне државне институције у Багдаду. Осам британских и четири америчка војника погинула када се хеликоптер срушио на ирачкој граници, као прве жртве рата у Ираку.

22. март 238. — Гордијан I и његов син Гордијан II проглашени у Картагини за цареве против легитимног римског цара Максимина I Трачанина. 1312. — Папа Климент V укинуо француски монашки витешки ред Темплара. 1622. — Индијанци су убили око 350 белих насељеника у Вирџинији. То се сматра првим индијанским масакром над европским колонистима у Северној Америци. 1794. — Парламент Велике Британије је усвојио Закон о маркама, који је захтевао да многи штампани материјали у Тринаест колонија носе фискалне марке. 1794. — Конгрес САД усвојио закон којим се америчким бродовима забрањује превоз црних робова из Африке у Америку. 1848. — Побуњена Венеција прогласила независност од Аустрије. 1895. — Пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер демонстрирали су у Паризу први пут покретне слике, употребивши целулоидну траку. 1904. — У лондонском листу „Дејли илустрејтид Мирор“ објављена, на

18.3.2018.

МАГАЗИН

насловној страници, прва новинска фотографија у боји. 1917. — САД прве признале привремену владу Александра Керенског, успостављену након Фебруарске револуције којом је свргнута монархија у Русији. 1919. — Летом између Париза и Брисела једном у седмици, успостављена је прва авионска међународна линија у свету. 1945. — Египат, Ирак, Јордан, Либан и Сирија основали су у Каиру Арапску лигу. 1979. — Припадници ИРА убили су у Хагу британског амбасадора у Холандији Ричарда Сајкса. 1980. — Највиша индијска награда „Драгуљ Индије“, уручена је мисионарки Мајци Терези. 1983. — Кандидат Лабуристичке партије Хаим Херцог изабран је за председника Израела. 1991. — Ирак је ослободио 1.150 Кувајћана заробљених током Заливског рата и затражио да се убрза пуштање на слободу 60.000 заробљених Ирачана. 1992. — На другим вишепартијским изборима у Албанији убедљиво је победила Демократска странка, чиме је окончана владавина комуниста и њихових наследника. 1995. — Руски космонаут Валериј Пољаков вратио се на Земљу после 437 дана проведених на свемирској станици Мир, поставивши рекорд за најдужи лет у свемир. 1996. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио тројицу босанских Муслимана и једног босанског Хрвата за убиства, тортуре и злостављање Срба 1992. у логору Челебићи код Коњица. То су биле прве оптужнице за злочине над Србима почињене током Босанског рата. 2001. — САД су донеле одлуку о протеривању око 50 руских дипломата под сумњом да су се бавили шпијунажом. Русија узвратила протеривањем четворице америчких дипломата. 2002. — Врховни суд Велике Британије уважио је молбу жене, квадраплегичара и дозволио да се апарати

који је одржавају у животу искључе, чиме је по први пут у Енглеској нека особа добила право да умре. 2004. — У ракетном нападу израелске војске убијен је духовни вођа и оснивач радикалног палестинског покрета Хамас Шеик Ахмед Јасин, након што је изашао из џамије у Гази. У том нападу погинуло је још седам особа. 2006. — Југозападну Србију погодио земљотрес јачине 4,5 степени Рихтерове скале. опширније Поплаве, клизишта и одрони угрожавају бројна насеља и путеве у Србији. Најтежа је ситуација на подручју Богдања. На територији општине Трстеник проглашено је стање елементарне непогоде. опширније 2016. — У терористичком нападу у Бриселу погинулo је 35 особа и најмање 250 рањено.

23. март 1400. — Хо Куи Ли је збацио вијетнамску династију Чан, након 175 година владавине. 1801. — У завери дворских официра убијен руски цар Павле I Петрович Романов. Наследио га син Александар I. 1861. — Уједињена Италија формирала прву Владу, први премијер постао гроф Камило Бенсо ди Кавур, истакнут борац за уједињење Италије. 1903. — У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника насилно демонстрирало против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић јер им није дозвољено одржавање промарксистичког скупа, у Београду у сукобу с полицијом погинуло пет, рањено шест људи. Ухапшено више од 120 демонстраната, против 27 подигнута оптужница, а Туцовић и Кацлеровић емигрирали. 1905. — Око 1500 Крићана, предвођених Елефтериосом Венизелосом, окупило се у селу Терисо да би затражили уједињење острва са Грчком, што је био почетак Теришког устанка.

1912. — Завршен шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија. Победио је Артур Рубинштајн. 1918. — Гигантски немачки топ „Дебела Берта“ у Првом светском рату бомбардовао Париз с више од 100 km раздаљине. 1919. — Бенито Мусолини у Милану основао Фашистичку партију. 1923. — У Нишу је потписан споразум између Краљевина СХС и Бугарске у вези са међудржавним проблемима ове две државе. 1933. — Рајхстаг је усвојио Закон о посебним овлашћењима, што је омогућило да Адолф Хитлер постане диктатор Немачке. 1939. — Мађарско ратно задухопловство је напало штаб Словачког ратног ваздухопловства, чиме је започело Словачко-мађарски рат. 1945. — Почела битка на Рајни у Другом светском рату. Сукоб савезника и Немачке завршен у априлу победом савезничких снага. 1950. — Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације ступила на снагу. Тај дан се обележава као Светски дан метеорологије. 1956. — Пакистан, према новом

Уставу, постао Исламска Република. 1966. — Кантерберијски надбискуп састао се у Риму с папом. То је био први сусрет два црквена поглавара од оснивања Англиканске цркве, 400 година раније. 1999. — Председник Југославије Слободан Милошевић одбио, после вишедневних преговора с међународним посредницима, укључујући специјалног изасланика САД Ричарда Холбрука, мировни план за Косово и размештање страних трупа у Покрајини. Генерални секретар НАТО потом активирао наредбу о почетку ваздушних удара на Југославију, који су почели наредног дана. 2001. — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, уништена је потапањем у Тихом океану. 2002. — Египатски суд осудио свог држављанина, инжењера Шерифа ал Фалалија, на 15 година затвора уз тежак рад због шпијунаже за Израел. Председник Хосни Мубарак претходно одбацио раније донету ослобађајућу пресуду. 2003. — Преко 92 одсто грађана Словеније се на референдуму изја-

снило за улазак земље у Европску унију. 2005. — У пожару и експлозији у рафинерији нафте у Тексас Ситију погинуло је 15 особа. 2006. — Објављен аматерски снимак како четири члана ДПС-а покушавају да поткупе једног гласача да на референдуму гласа за независност Црне Горе. опширније

24. март 1401. — У походу кроз Азију и Средоземље татарски војсковођа Тамерлан освојио Дамаск. 1603. — Краљ Џејмс VI од Шкотске је наследио престоле Енглеске и Ирске, постао Џејмс I од Енглеске и по први пут ујединио круне краљевстава. 1603. — Токугава Ијејасу је добио титулу шогуна од цара Го Јозеја, чиме је успостављен шогунат Токугава. 1707. — Потписани су Закони о унији из 1707. којим су краљевства Енглеска и Шкотска уједињени у Велику Британију. 1869. — Војске последњег маорског вође Титоковаруа су се предале влади Новог Зеланда, чиме је окончан његов устанак. 1882. — Немачки бактериолог Роберт Кох објавио да је изоловао бактерију која изазива туберкулозу. 1891. — Велика Британија и Италија постигле споразум о границама колонија у подручју Црвеног мора. 1934. — Конгрес САД је усвојио Тајдингс-Макдафијев закон, дозволивши Филипинима већи степен самоуправе од САД. 1944. — Немачка окупациона војска је убила 335 особа у Риму као одмазда за партизански напад на СС полицијски пук претходног дана. 1945. — Америчке и британске трупе у Другом светском рату прешле реку Рајну и наставиле надирање у унутрашњост Немачке. 1945. — У Београду потписан споразум Владе Демократске Федеративне Југославије и Управе Уједињених нација за помоћ и обнову. Споразумом предвиђено да УНРА помогне у

храни, лековима, обући и одећи и да упути стручњаке за обнову пољопривреде, индустрије и саобраћаја. 1972. — Уједињено Краљевство је успоставило директну контролу у Северној Ирској да би спречила сукобе паравојних група римокатолика и протестаната. 1976. — У Аргентини власт преузела војна хунта генерала Хорхеа Виделе, а председница Изабела Перон ухапшена. 1989. — У водама Аљаске, танкер Ексон Валдез се насукао и наредних дана испустио је више од четири милиона тона нафте. 1990. — Шри Ланку напустило 2.000 индијских војника, последњих из контингента од 50.000, који су две и по године безуспешно покушавали да савладају оружану побуну тамилских герилаца против централних власти у Коломбу. 1993. — Езер Вајцман изабран за седмог председника Израела. 1999. — У пожару који је захватио око 30 возила у тунелу испод Монблан погинуло 39 људи. 1999. — НАТО је отпочео нападе на СРЈ без дозволе Савета безбедности, што је било прво војно ангажовање савеза у његовој историји. 2000. — Лидери Европске уније на састанку у Лисабону усагласли нову стратегију на Балкану, односно јачање веза са опозицијом и грађанским друштвом у Србији у циљу постизања демократског преображаја у Југославији. 2002. — Први пут у седамдесетечетворогодишњој историји „Оскара“, двоје црнаца добило награду за најбољу мушку и женску улогу. Дензел Вошингтон награђен за улогу у филму „Дан обуке“, а Хале Бери за филм „Бал монструма“. 2003. — Жупанијски суд у Ријеци осудио хрватског генерала Мирка Норца на 12 година затвора за злочине над Србима у Госпићу 1991. „Клонејд“, компанија која тврди да је успела да направи пет клонираних људских бића, први пут објавила фотографију бебе за коју се тврди да је клонирана.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs