MagazIN 326 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 326 *11. март 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

11.3.2018.

У овом броју: Краљево дочекало премијерку Три тужбе против државе Зачетак нове традиције Бољи услови за бављење спортом Потрага за истином На муци се познају јунаци Ибар припретио Формацијски састав Вишеструка корист за све

10 16 24 30 36 40 44 52 60

Пионири еколошке приче Значај преевеције малигних тумора Још три жртве малих богиња Био двапут један краљ На репертоару Биоскопа „Кварт“ Концертна активност Спортског центра „Ибар“ Партизан - Краљево Слога - Беовук 72 Времеплов

68 76 82 86 92 94 102 104 106

МАГАЗИН 11.3.2018.

Где смо били, шта смо радили у фебруару?

МАГАЗИН

11.3.2018.

КРАЉЕВО ДОЧЕКА

АЛО ПРЕМИЈЕРКУ

- Пријаве за упис у први разред основне школе и стипендије студентима. – Обезбеђене паре за педесет најбољих којима током целе школске године следује по десет хиљада динара месечно. – Краљево други пут домаћин Кадетског фестивала Шаховског савеза Централне Србије. Представљена идеја о изградњи меморијалног центра на планини Чемерно. – Краљевачке занатлије прославиле своју славу Света Три Јерарха. – „Радијатор инжењеринг“ донирао котао за парно грејање на пелет за потребе новоизграђеног павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“ на Гочу. – Полагањем венаца и цвећа на Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. отпочело обележавање Дана државности Србије

рвог дана фебруара родитељима деце рођене у периоду од 1. марта 2011. до 1. марта 2012. године, која су стасала за упис у први разред школске 2018/19. преко медија је упућен позив да их пријаве у Одељење за друштвене делатности Градске управе града Краљева, ради евидентирања за упис у први разред. Као крајњи рок за пријављивање одређен је последњи дан у месецу до кад је требало извршити обавезу, а идентитет потврдити на основиу личне карте или картона о месту боравишта за расељена лица са Косова и Метохије. Почетак фебруара је време кад Одељење за друштвене делатности расписује конкурс за доделу стипендија студентима са територије града Краљева који су на режиму финансирања из буџета Републике Србије, под условом да имају просечну оцену из претходних година преко 8,50 и да нису обновили ниједну годину студија. Па-

МАГАЗИН

11.3.2018.

ре су обезбеђене за педесет најбољих којима током целе школске године следује по десет хиљада динара месечно. После добрих искустава из претходне Шаховски савез Србије је и ове године Краљеву препустио организацију Кадетског фестивала Шаховског савеза Централне Србије. Домаћин такмичења је Шаховски клуб „Слога“, а након церемоније отварања у Свечаној сали Градске управе, и првог кола у свим категоријама, надметања су наредних дана настављена у Хотелу „Турист“. Шаховски фестивал је окупио

137 такмичара који су се надметали у седам категорија, од осам до двадесет у размаку од по две године, и још једном потврдио да доказани шахисти не морају да се боје за будућност овог спорта, јер стиже нова генерација младих. Деветог дана фебруара одржан је први у овој години састанак Градског одбора за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата. Поред анализе рада у протеклом периоду, и усвајања плана рада за ову годину, на састанку је представљена и идеја о изградњи меморијалног центра на планини Чемерно, а како медијима није дозвољено присуство остало им је да поверују у неколико реченица које је о садржају прочитао председник Радоје Томашевић. Три дана касније краљевачке занатлије су прославиле своју славу Света Три Јерарха, а обележавање је отпочело литургијом и сечењем колача у Хра-

му Свете Тројице. Истог дана, у поподневним часовима у ресторану „Национал“ је приређена свечана вечера, а следећег јутра за доручак традиционална попара. Истог дана је најављено да ће три дана касније бити организована седма по реду међународна Сретењска атлетска трка у Ушћу. Свечано отварање заказано је за 11 сати 15. фебруара, а помоћ локалне самоуправе мери се износом од 270 хиљада динара. Дан пре државног празника Сретење Господње градоначелник Краљева др Предраг Терзић потписао је са власником предузећа „Радијатор инжењеринг“ уговор о донацији котла за парно грејање на пелет за потребе новоизграђеног павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“ на Гочу. Дан државности је повод да делегација локалне самоуправе положи венац на Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. на Тргу српских ратника. Вен-

це и цвеће су, као и ранијих година, положили представници војске, полиције, политичких странака, Удружења за неговање традиције ослободилачких ратова „Јово Курсула“, удружења бораца, породица погинулих у ратовима 1990-1999. ратних војних инвалида и других организација цивилног друштва. Национално удружење родитеља деце оболеле од рака је искористило Светски дан деце оболеле од рака да у четрдесет градова Србије подсети на тешкоће са којима се суочава у борби против опаке болести. Начин за то су скупови на централном градским трговима, у Краљеву тачно у подне на Тргу српских ратника. Нешто пре заказаног термина пуштени су балони подршке за све малишане који се лече и у знак сећања на мале суперхероје који нису успели да савладају болест. Удружење је уз пригодне програме и у присуству пријатеља, родитеља, волонтера и јавних личности, обележило

значајан датум уз позив свим људима добре воље и компанијама да учествују у акцији прикупљања средстава за завршетак изградње новог дечјег хемато-онколошког одељења у Нишу. Ове године се очекује завршетак пројекта од националног значаја који ће значајно допринети побољшању услова онколошког лечења деце у целом јужном региону Србије. Најављен је и почетак радова на другој фази пројекта – унутрашњим занатским радовима и постављању инсталација, чији се завршетак очекује средином марта и треће фазе пројекта која подразумева опремање објекта за шта је потребно обезбедити још 17 милиона динара. Хуманитарне акције подршке организоване су и у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Чачку, Ужицу, Суботици, Краљеву, Параћину, Смедереву, Зрењанину, Шапцу, Смедеревској Паланци, Тополи, Аранђеловцу, Ивањици, Пожаревцу, Ваљеву, Убу, Малом Зворнику, Рековцу, Пријепољу, Кладо-

11.3.2018.

МАГАЗИН

ву, Трстенику, Руми, Кикинди, Сомбору, Сремској Митровици, Лесковцу, Вршцу, Пироту, Алексинцу, Врању, Жабљу, Лебану, Прокупљу, Новом Пазару, Сурдулици, Бору и Врњачкој Бањи. Национално удружење родитеља деце оболеле од рака већ две године спроводи кампању „И ја се борим“ која има за циљ већу видљивост проблема малигних обољења код деце и постизање већег сензибилитета друштвене заједнице за ово питање. Кроз кампању се подстичу појединци и компаније на активно узимање учешћа у пројектима којима се храбрим малишанима и њиховим родитељима олакшава процес лечења. Ако се изузму ванредне ситуације какве последњих неколико година нису заобилазиле Краљево високи државни функционер формата председника Владе није долазио више од две деценије. Тако је у локалној самоуправи оцењена најава да у радну посету Краљеву долази премијерка Ана Брнабић. Двадесети дан у месецу био је прилика за обилазак стамбеног насеља у Доситејевој улици и најаву да ће са првим данима грађевинске сезоне отпочети више од седам година чекана урбана регенерација насеља оштећеног у земљотресу који је погодио Краљево у новембру 2010. године. Премијерка је са сарадницима и домаћинима обишла градилиште на Берановцу где се средствима донатора Миломира Главчића гради ново обданиште, потом и Јавно комунално предузеће „Водовод“ у оквиру кога се реализује значајан инфраструктурни пројекат градње постројења за пречишћавање отпадних вода. Краљево је дан касније још једном било домаћин акције добровољног давања крви у оквиру Зимске кампање коју реализује Институт за трансфузију крви. Позив да се одазову упућен је здравим суграђанима старости између 18 и 65 година, а повод је значај да и у зимским и летњим месецима грађани дају крв, јер су тада резерве ниже од потребних. Колико је у организовању оваквих активности значајан допринос Црвеног крста најбоље потврђује по-

датак да је у Србији прошле године организовао 3.448 акција добровољног давања на којима је крв дало 140.304 давалаца. Истог дана је одржан први састанак Организационог одбора за обележавање 150 година Карановачке читаонице образованог решењем градоначелника Краљева. Поред њега чланови одбора су директор Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Миша Милосављевић, посебни саветник министра културе и информисања Републике Србије Др Драган Хамовић, библиотекар саветник у Народној библиотеци Србије др Дејан Вукићевић, члан Градског већа града Краљева Гордана Стојковић, помоћник градоначелника Сретен Јовановић, ресорно задужени за област културе и запослени у краљевачкој Народној библиотеци. Задатак Одбора је да сачини програм, утврди план протоколарних активности и информисања, утврди задужења, припреми и обезбеди техничке и друге услове за обележавање јубилеја Карановачке читаонице. Поводом закључења прве фазе Пројекта „Реконструкција јавне расвете у граду Краљеву“, у оквиру Званичне развојне помоћи Републике Словеније у облику донације у циљу имплементације Пројекта, Краљево су посетили представници донатора и институција укључених у реализацију пројекта. Поред представника Центра за међународну сарадњу и развој, заменика директора Мојце Копше, Краљево су посетили министар привреде Словеније Здравко Почивалшек, амбасадор Словеније у Републици Србији Владимир Гаспарич и директор компаније „Лумениа“ Томаж Смркољ са сарадницима. Прве снежне пахуљице у јутро 25. фебруара наговестиле су велико невреме што је било повод да Комунална инспекција изда јавно саопштење о обавезама правних и физичких лица. Према недавно усвојеној скупштинској одлуци чишћење и уклањање снега и леда са тротоара, поред и испред стамбених зграда и пословних зграда, помоћних и привредних објеката, продавница, занатских радњи, киоска,

перона, паркинга и сличних површина, врше корисници, односно власници објеката. У саопштењу се наводи да је чишћење и уклањање снега и леда са тротоара поред неизграђених плацева, а испред грађевинских објеката у изградњи, обавеза извођача или инвеститора радова. Упутство о начину поступања потврђује да се снег са тротоара сакупља на гомиле и смешта на ивици тротоара, или коловозу поред ивичњака. Непосредно одговорни за уклањање снега су власници и корисници стамбених зграда у својини грађана, а о уклањању са кровова оних за колективно становање, ако представља опасност за пролазнике, безбедност станара, других лица или саме зграде, стара се стамбена заједница преко својих органа, скупштине и управника, односно станара уколико скупштина није формирана. Одлуком о чишћењу снега и леда предвиђене су и казне за неизвршавање обавеза, па јавно комунално предузеће и друга правна лица којима су поверени ови послови, ако не изврши обавезе или поступе супротно њеним одредбама, мора да плати сто, а одговорно лице 20 хиљада динара. Новчаном казном од сто хиљада динара казниће се друга правна лица, са десет одговорно лице, педесет хиљада предузетник а десет хиљада физичко лице, или грађанин, ако не изврши обавезе, или поступи супротно одредбама из Одлуке. Министарство одбране Републике Србије расписало је конкурс за пријем кандидата из грађанства у школској 2018/2019. години за кадете Војне академије и Медицинског факултета Војно медицинске академије, ученике Војне гимназије и Средње стручне војне школе. У склопу свеобухватних припрема за квалитетну и правовремену реализацију конкурса, екипа из Војне академије и Војне гимназије извршила је у Краљеву промоцију конкурса на коју су позвани заинтересовани ученици завршних разреда основних и средњих школа, као и њихови родитељи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

11.3.2018.

Нова фаза у остваривању радничких права

ТРИ ТУЖБЕ ПРОТИВ ДРЖАВЕ - Скупштинска сала мала да прими све бивше раднике неколико краљевачких предузећа који су изразили спремност да потписом пуномоћја овласте адвоката за покретање судских поступака против државе као послодавца са којим су склопили обавезујуће споразуме. – Прва тужба за накнаду нематеријалне штете, у износу од три стотине до три хиљаде евра по раднику, друга за наплату неисплаћених зарада према споразуму са послодавцем и трећа за повезивање радног стажа. – Неповерење према краљевачким адвокатима подложним притиску политичара који радничку муку користе за скупљање политичких поена

МАГАЗИН 11.3.2018.

11.3.2018.

МАГАЗИН

поразумом о регулисању међусобних права и обавеза по основу рада, који су запослени у „Фабрици вагона“ заључили 7. августа 2015. у складу са програмом Владе Србије о решавању вишка запослених, утврђен је износ потраживања по основу неисплаћених зарада и обавеза исплате у року од 30 дана. Чињеница да се то није догодило повод је за бројне покушаје да се, у разговорима са представницима Министарства привреде, пронађе начин за превазилажење проблема. Сагласност две стране није постигнута ни након тридесетак састанака што је повод да током фебруара ове године буду организована два протестна скупа бивших радника „Фабрике вагона“ и других краљевачких предузећа који су се нашли у истом положају. На последњем пред крај фебруара надлежнима је дат рок од седам дана да испуне обавезе, а најављени нови протестни скуп, због неповољних метеоролошких услова,

одложен за седам дана. Последњи дан минуле недеље означио је крај још једне фазе настојања да се наплате заостала потраживања, а присуство заступника адвокатске канцеларије из Београда прилика да они који то сматрају најбољим решењем потпишу три пуномоћја за три одвојена судска процеса. Први се односи на накнаду нематеријалне штете у износу од три стотине до три хиљаде евра по раднику, други за наплату неисплаћених зарада према споразуму са послодавцем и трећи за повезивање радног стажа на шта имају право и они који су у међувремену отишли у пензију. Овај треба да потврди да ли су, поред повезивања радног стажа, уплаћени припадајући доприноси на реалну зараду или минималну као што је случај у највећем броју других случајева. Скупштинска дворана у згради Градске управе и овога пут је била премала

да прими све који су одлучили да ангажују адвоката, због чега су били принуђени да улазе у групама како би потписали потребна пуномоћја. Последњи скуп је прилика за додатна објашњења за која је, као и много пута раније, најмеродавнији био председник Удружења „Иницијатива за права радника“ Драган Митровић. Најважнија се односе на дилему везану за плаћање судске таксе што људима без примања представља значајно оптерећење. Као што је истакнуто на претходном протестном скупу споразум са адвокатом Драганом Доламићем подразумева исплату накнаде за рад након наплате потраживања у првом судском поступку, за који се сматра да ће трајати најкраће, а верује се да ће бити реализована довољна количина за покретање другог спора. Митровић очекује да ће, кад процес буде одмакао довољно далеко, Министарство правде

имати довољно разумевања за проблеме радника и, због материјалне ситуације, ослободити их плаћања судске таксе унапред. Повод за ангажовање адвокатске канцеларије из Београда темељи се на ставу да адвокати из локалне средине нису показали довољан степен професионалности због чега су поједини радници изгубили и готово добијене спорове, верује се под притиском оних којима није у интересу да радници остваре стечена права. Да ни међу радницима нема довољно јединства потврђују примедбе на рад челника „Иницијативе за права радник“а што је прилика за ново упозорење да свако добро размисли пре него одлучи да прихвати услуге препорученог адвоката. Број оних који се у петак окупио у згради Градске управе потврђује да највећи број бивших радника краљевачких предузећа која више не постоје нема дилему након

што су исцрпљене све друге могућности за наплату потраживања. - Нисам хтео да се свађам ни са градоначелником ни са начелником округа, нити да отварам рат јер бих нанео штету вама, а не себи. Ако треба неког да гађамо каменом немојте мислити да немам снаге, ни да нисам довољно луд за то. Имам и снаге и храбрости, јер сам живот прежалио, а после голготе коју сам прошао да ми неко каже како сам довео адвоката да бих узео проценат то је дно дна. Ово су озбиљне ствари, а ми смо људи без пара. Сви ћемо, кад дође време, потписати уговор са адвокатом где ће тачно бити дефинисана права и обавезе, па немате разлога да полазите од варијанте да ће вас било ко преварити, јер смо довели адвокате који нису поткупљиви и неће да подлегну политици и њиховим наређењима – поручио је Митровић. Узнемирење изазива препорука ре-

сорног министарства Уставном суду да све поступке ове врсте решава позитивно и тако радницима избије из руку последњи адут пре него што се обрате Међународном суду правде у Стразбуру. Од свих који су донели коначну одлуку да поднесу тужбу, и потписом пуномоћја пренели овлашћења на адвоката, очекује се да што пре припреме потребну документацију како би судски спор могао да се одвија без застоја. Последње окупљање радника је и прилика за подсећање на претње упућене њиховим представницима, а почетак рада Специјалног суда за борбу против корупције за уверење да би многи у граду могли да дођу под његов удар. Примедба је упућена и на адресу начелника Рашког округа коме се замера покушај да на радничкој муци скупља политичке поене. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.3.2018.

На Међународни дан жена

МАГАЗИН

11.3.2018.

ЗАЧЕТАК НОВ

Е ТРАДИЦИЈЕ

- Поводом Међународног дана жена пријем за суграђанке које су се, радом у областима којима се баве, истакле у граду и привукле пажњу шире јавности. - Побољшање стандарда, и отварање нових радних места, предуслов социјалних, политичких, економских и материјалних основа за стварање породице и рађање већег броја деце на територији Краљева. - Медицинска сестра Светлана Андрић са Рудна пуних четрнаест година дели и добро и зло са становницима најудаљенијих предела територије града Краљева. – На услузи болеснима у дане викенда и годишњег одмора

еђународни дан жена 8. март настао је као дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Иако су многе жене заступале идеју већих женских права први национални Дан жена обележен је 28. фебруара 1909. године у Сједињеним Америчким Државама након декларације коју је издала Социјалистичка партија Америке. Августа исте године организована је Међународна конференција жена социјалистичке Друге интернационале, а инспирисана америчким делањем Немице Луиз Циц је предложила је обележавање Међународног дана жене. Како није била у стању да ову идеје спроведе у дело, иницијативу за празник преузела је немачка феминисткиња и комунисткиња Клара Цеткин која се борила за права жена од 1889. а предлог је јавно изнела у августу исте године народној кући, данас познатој као Ungdomshuset. Међународни дан жена је први пут обележен 18. марта 1911. године у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској, често уз многе демонстрације феминисткиња широм Европе. Обележавање је прихваћено и у социјалистичким земљама након што је Александра Колонтај убедила Лењина да га прихвати као државни празник, а праксу је касније преузела послератна СССР и њене савезнице, укључујући и Југославију. Као Међународни дан жена, осми март је прихваћен 1917. а Уједињене нације су од 1975. године, коју су прогласиле за Међународну годину жена, и службено почеле обележавање овог празника. У међувремену су уведене институције као што су трудничко боловање, ограничење рада жена у ноћној смени, иста плата за исти рад, право гласа и многе друге. Почеци прослављања имали су јасну политичку боју, што сведочи разгледница која се продавала у СССР. На њој пише: „Осми март је дан побуне радних жена против кухињске робије. Реци НЕ угњетавању и празнини духа рада у домаћинству“. Мотиви су касније измењени, па су за наредне године коришћене слике мимозе, совјетске женске биљке, а у свим државама је нестала политичка нота, па Дан жена више није искључиво празник комуниста. Осми март се на различите начине обележавао у Краљеву, а пажљивији посматрачи прилика у граду памте покушаје челника локалне власти да му дају посебну боју окупљањем жена

МАГАЗИН

11.3.2018.

запослених у Градској управи, или оних на значајним местима у јавним предузећима. Градоначелник Краљева др Предраг Терзић је ове године поводом 8. марта примио суграђанке које су се, радом у областима којима се баве, истакле у граду и привукле пажњу шире јавности. Избор је пао на медицинску сестру амбуланте Дома здравља Краљево на Рудну Светлану Андрић и специјалисту педијатрије Славицу Сочанац, бившу директорку Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, добитницу Националне награде из области библиотекарства „Јанко Шафарик“, Драгану Типсаревић и наставницу музичке културе у Основној школи „Четврти краљевачки батаљон“ Лидију Спаски. Први скуп ове вресте, најављен као почетак нове традиције, протекао је у разговорима са жељом да се побољша социјални, економски и политички статус жена и настојањима да се изједначе са мушкарцима, али и неким проблемима у области језика, новим речима које се уводе у терминологију и томе шта жена треба да буде. - Жене раде више од мушкараца, па има много невидљивог посла који често занемарујемо, од припремања хране, прања веша и свега што свака жена и мајка раде сваког дана у години. Говорили смо о потреби да жене више рађају, да нам породице буду бројније, да дајемо живот нашем граду и да имамо више деце у нашим генерацијама. Некада се рађало и две хиљаде деце у једној години, а сада је тај број знатно мањи. Надам се да ћемо кроз побољшање услова живота, и отварање нових радних места, створити социјалне, политичке и на првом месту економске и материјалне услове за стварање породице и рађање већег броја деце на територји града и Србије – рекао је након пријема др Терзић. Уз потврду лепог геста градоначелника истакнута је потреба чешћег позивања оних који на било који начин доприносе свом завичају, а у медијима уместо таблоидизираних обезбедити простор за промоцију позитивних примера из локалне средине. Такав је пример медицинске сестре Светлане Андрић са Рудна која пуних четрнаест година дели и добро и зло са становницима овог краја. У време кад је, након завршене Медицинске школе у Чачку, одлучила да студира биологију није ни претпостављала да ће је, уместо у родни Девић у ивањичкој општини, пут одвести у до та-

Светлана Алексић

11.3.2018.

МАГАЗИН

да непознат крај. Кривац је Владица Андрић због кога је напустила студије и одлучила да дели судбину са становницима најудаљенијих делова града Краљева. Светлана каже да је сталном запослењу у Здравственој амбуланти Ушће краљевачког Дома здравља шест месеци волонтирала у овој установи, а радни век наставила пружајући медицинску помоћ мештанима распоређеним у кругу пречника десетак километара. Највећи број њих је дубоко загазио у позни период живота, па није у ситуацији да дође до удаљене амбуланте. Чињеница да човек не може да бира ни место ни време кад ће да се разболи довољан је изазов да толико година предано приступа послу. а мештанима буде на услузи кад год зазвони телефон, било да је то током радног времена или изван њега.

У неколико села рудњанског краја, Бзовик, Река, Дражиниће, један део Градца и Коритника, Бубан... медицинску помоћ очекује много више од 540 становника овог краја који имају картоне у амбуланти. Ако се томе дода око три стотине деце чији су картони у Краљеву, и знатан број оних који немају уредно оверене картице здравственог осигурања, онда је јасно какве је обавезе преузела на себе једина медицинска сестра у овом крају, поготово кад се зна да лекар на Рудно долази само понедељком и четвртком. То што последња два месеца долази сваки дан не даје превише оптимизма да ће потрајати, а онда пружање правовремене помоћи зависи само од могућности Светлане Андрић да одговори свим позивима. - Познајем све људе са овог подручја који су дивни и спремни за сваку са-

радњу. Разумеју и кад могу и кад не могу да им помогнем, а по који пут им је довољна и по која лепа реч као једина врста помоћи. Обично ме зову кад је у питању висок притисак, или траже савет да ли могу да попију неки лек, а у тежим случајевима позовем санитет из Ушћа. Дешавало се да му пођемо у сусрет кад крене преко Студенице, али и да пацијента својим аутом довезем до Краљева. Пре било какве терапије консултујем се са својим шефом др Дугалићем, он каже шта треба и онда применим адекватну, а кад не делује морамо да интервенишемо са инјекцијама – каже Светалана. Овај крај је познат по богатству шума и експлоатацији при чему по који пут дође и до повређивања. Права особа која у оваквим ситуацијама пружа помоћ је Светлана која, по који пут и у шуми, мора да процени тежину по-

вреде и даљи ток санирања. За четрнаест година, колико ради на овом подручју, у амбуланти се променило двадесетак лекара. Иако је са сваким равномерно делила и добро и зло најдражи јој је, каже, остао др Лазар Јечменица спреман да помогне у свакој ситуацији. Због тога је, верује Светлана, највише и допринео да научи много тога што раније није знала. У рудњанском крају посебно су сурове зиме, а непроходни путеви разлог што је до болесника по који пут неопходно препешачити неколико километара по дубоком снегу. У таквој ситуацији Светлана и доктор су се нашли пре само неколико дана кад су се читавих шест километара пробијали кроз снежне наносе који су се приближавали висини од једног метра. Као добар познавалац овог краја правила је Светлана пртину испред лекара како

би што пре стигли до пацијента коме је претило ширење упале десног плућног крила. Брига за болеснике не јењава ни у нерадне дане, поготово током викенда кад нема аутобуске везе до амбуланте у Ушћу. Иако је консултација са др Дугалићем увек драгоцена, у хитним случајевима помаже и довољно дуго искуство. Светлана је на услузи становништву овог краја и у време кад јој следује заслужени годишњи одмор, јер адекватна терапија ни у каквим околностима не би смела да изостане, а повољност представља податак да је амбуланта на Рудну опремљена најпотребнијим средствима као и свака друга у саставу Дома здравља. Највећим проблемом се чини правовремени долазак до болесника што у планинским крајевима није увек могуће, поготово у зимским условима и

снегу који се у овим крајевима не отапа месецима. У таквим околностима велика помоћ би било једно теренско возило које би у многоме допринело пружању бржих здравствених услуга, али и транспорту до амбуланте у случајевима кад се то покаже неопходним. Иако по који пут размишља о пресељењу у Краљево и даље је присутно осећање посебне везаности са становницима овог краја које спречава да се то и реализује. Жеља је по који пут јача, а да ли ће бити остварена зависи од бројних фактора. Ако до тога једног дана и дође растанак сигурно неће бити лак, посебно са онима којима је помогла да дођу на свет, једном приликом и у санитетском возилу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.3.2018.

Министар Вања Удовичић са краљевачким основцима

БОЉИ УСЛОВИ ЗА БАВЉЕЊЕ СПОРТОМ - У оквиру акције опремања сто фискултурних сала министар омладине и спорта Вања Удовичић ученицима Основне школе „Јово Курсула“ уручио вредну донацију од голова за рукомет и фудбал, две табле са два зглобна обруча, мреже за одбојку и четрдесет лопти. - Вредном донацијом стварају се услови да фискултурна сала буде омиљено место за свих 635 ученика ове школе, професоре физичког васпитања и спортисте који овај објекат користе за тренинге и одржавање утакмица. – У оквиру Лиге нација у одбојци у Краљеву ће од 25. до 27. маја, ривали најбољих српских одбојкаша бити Бразил, Италија и Немачка, а одбојкашица Русија, Турска и Белгија

11.3.2018.

МАГАЗИН

авез за школски спорт Србије се од 1969/70. године бави организацијом школских спортских такмичења, а покренуо је пројекат „Спорт у школе“ који окупља децу од првог до четвртог разреда основних школа и подстиче их да се баве спортом. У програму Савеза су Олимпијске спортске игре ученика Републике Србије, које се одржавају на сваке четири године праћене Олимпијским пламеном као и пројекти „Ђак репортер“, „Здраво растимо“ и „Твој лајк за наш плес“. Савез је од 2005. године члан Међународне федерације школског спорта и пуноправни члан Спортског савеза Србије, а сви програми које реализује одвијају се под покровитељством Министарства омладине и спорта и Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Опремање сто фискултурних сала у Србији је акција Министарства омладине и спорта, која се реализује у сарадњи са Савезом за школски спорт. Податак да је у њу укључена и Основна

школа „Јово Курсула“ повод је за долазак у ову средину министра Вање Удовичића који је ученицима уручио вредну донацију од голова за рукомет и фудбал, две табле са два зглобна обруча, мреже за одбојку и четрдест лопти. Министра и сараднике су у школи дочекали градоначелник Краљева др Предраг Терзић и директор Ивица Милинковић, а изостао је најављени долазак државног секретара Министарства омладине и спорта Предрага Перуничића и председника Савеза за школски спорт Жељка Танасковића. Вредном донацијом стварају се услови да фискултурна сала буде омиљено место за свих 635 ученика ове школе, професоре физичког васпитања и спортисте који овај објекат користе за тренинге и одржавање утакмица. Краљево је током претходне две године било домаћин многих спортиста и организатор великог броја утакмица националних селекција у различитим спортовима, како у мушкој тако и жен-

ској конкуренцији. Податак да су организоване на највишем нивоу повод су за поверење да буде домаћин новоформиране Лиге нација у одбојци у оквиру кога ће, од 25. до 27. маја, ривали најбољих српских одбојкаша бити Бразил, Италија и Немачка, а одбојкашица Русија, Турска и Белгија. - Краљево много улаже у реконструкцију спортске инфраструктуре, а само ове године извршићемо потпуну реконструкцију старог атлетског стадиона који се налази у самом центру града, како бисмо могли да конкуришемо за организацију Балканског шампионата у атлетици 2019. године. Очекујем да ће велике спортске манифестације којима ће Краљево бити домаћин, како одбојкашке тако надамо се и атлетске, допринети бољем позиционирању Краљева на спортској мапи Србије – потврдио је др Терзић. Боравак министра Удовичића прилика је за потврду неопходности да се, поред врхунског, знатнијим улагањима

на територији целе земље равномерно развија и школски спорт. Један од начина су и донације сличне урученој Основној школи „Јово Курсула“ која се у дугом периоду доказала као центар бројних спортских такмичења. Министар потврђује жељу да се донацијом омогући стварање најбољих услова за бављење спортом, прво на часовима физичког васпитања, а потом и у оквиру ваншколских активности и рекреације. Значајним се оцењује податак да бројне фискултурне сале широм земље служе за припреме и такмичења клубова у различитим спортовима па се донацијом постиже двоструки ефекат, поред школског стварају услови за обнавање спортске инфраструктуре и квалитетније бављење спортом. - Нама је жеља да Краљево постане центар европског и светског спорта, а кроз организацију великих међународних такмичења желимо да организујемо већи број кошаркашких, одбојкашких и рукометних утакмица,

али да у будућности конкуришемо за организацију великих такмичења у атлетици и у другим спортовима. Драго ми је да је оволико деце из ове школе ушло у систем школског спорта, али и да ће кроз овај систем, и овакав рад, деца дати нове будуће европске и светске шампионе. Жеља нам је да промовишемо спорт кроз школе, да јачамо систем школског спорта, да промовишемо здраве стилове живота и да наши ђаци, а не само спортисти, имају право за овакав вид бављења спортом и рекреацијом. Тако ће бити најбољи математичари, хемичари или биолози, а и деца која не могу да буду најбоља на свету имају квалитетан час физичког васпитања и квалитетне услове за бављење спортом - каже министар Удовичић. Сваки долазак у Краљево неког од високох представника власти повод је за разговоре о наставку радова на изградњи затвореног базена. Министар Удовичић потврђује да је и то једна од

тема састанка са градским челницима због уверења да Краљево заслужује објекат капиталног значаја. Жеља да буде завршен заснована је на потреби да се свим грађанима омогући равномеран и правилан развој физичких и психичких способности како би се елиминисале разлике између појединих делова земље. Предност Краљева огледа се у иницијативи коју је град покренуо као један од ретких који је у буџету предвидео средства за реализацију замашног пројекта. Донацију сматрају значајном и у Савезу за школски спорт Рашког округа, а координатор Милан Генчевић верује да се овако стварају бољи услови за квалитетнији рад у школи. Акције овог типа помажу да се кроз спорт афирмишу и друге вередности због чега се очекује да у наредном периоду у њу буду укључене и друге школе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.3.2018.

МАГАЗИН

11.3.2018.

Архиви чувају велике тајне

ПОТРАГА ЗА - Очекује се да током године буду завршена истраживања и прикупљен драгоцен, раније непознат, материјал који баца више светла на магловит период историје непосредно након окупације Краљева у Великом рату. – Четворочлана екипа у депоима београдског Војног музеја. – Планиран низ активности којима ће бити обележена стота годишњица од завршетка Првог светског рата. – Спискови бораца погинулих у Првом светском рату нестали у време савезничког бомбардовања Краљева 1944. године. - Настојања да се, посебно код млађих генерација, развија култура сећања. - Читко исписани дневници нижих јединица војне хијерархије сведоче о дешавањима на фронту који се од Врњачке Бање преко Гоча протезао до Краљева, а потом даље према територији Лучана, Ариља, Ивањице...

А ИСТИНОМ радски одбор за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата усвојио је програм активности у 2018. години када ће низом акција бити обележен овај значајни догађај из српске историје. На подручју Краљева у току су активности на неколико монуметалних спомен обележја на местима где су се одиграле пресудне битке у Првом светском рату, нарочито приликом повлачења српске војске кроз Ибарску клисуру након окупације града првих дана новембра 1915. године. Податак да бројни архиви у земљи и свету и даље чувају многе тајне из овог периода повод је да се четворочлана делегација, коју је формирао Градски одбор, упути према београдском Војном архиву како би извршила

допунска истраживања недовољно познатих догађаја из овог периода. Да је компетентна потврђују историчари др Драгољуб Даниловић и Драган Драшковић, потом хроничар бројних дешавања у Краљеву током прошлог века др Милан Матијевић и неуморни трагач за новим детаљима из периода Првог светског рата артиљеријски мајор Раде Вукосављевић. Значај подухвата коме су приступили са изузетном енергијом довољна је гаранција да им буде стављена на располагање документација која сведочи о учешћу српске војске у ослободилачким ратовима од 1912. године, потом и Првом светском рату. - У првој посети успели смо да прелистамо одређену архивску документацију у којој смо нашли интересантне

ствари везане за учешће наших војника са подручја Рудна, Ушћа и Студенице у Првом светском рату које до сада нисмо могли да испитамо. Раде Вукосављевић је војно-историјски истраживач који са великом енергијом прилази свему, овом послу и припреми три књиге, а спремамо и треће издање наше књиге „Краљевачки споменици солунцима у славу“ коју је издало Друштво за неговање ослободилачких традиција Србије „Јово Курсула“ – каже аутор др Матијевић. У одбору за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата верују да ће током године бити завршена истраживања и прикупљен драгоцен, раније непознат, материјал који баца више светла на магловит период историје непосредно након оку-

МАГАЗИН

11.3.2018.

пације Краљева у Великом рату. Довољно наде за оптимизам даје учешће у истраживању реномираних истраживача каквим су се већ доказали Драган Драшковић и др Драгољуб Даниловић. У програм обележавања стоте годишњице од завршетка Првог светског рата уврштене су бројне активности у Краљеву и околини, а најзначајнијим се сматрају манифестације поводом пробоја Солунског фронта, потом ослобођења Краљева и Београда - То је државни програм у који смо укључили нашу активност за 2018. годину, па смо направили пројекат „Неговање традиције ослободилачких ратова Србије у 2018. години – Обележавање 100 година од завршетка првог светског рата на подручју Градске управе Краљево“ и учествовали на конкурсу за доделу средстава којим

локална самоуправа субвенционише активности удружења грађана, јер нам је циљ да значајан јубилеј обележимо на начин какав заслужује – каже др Матијевић. Паралелно са напорима да се на достојан начин обележи значајан јубилеј теку и активности усмерене ка откривању имена бораца овог краја страдалих у борбама док су штитили повлачење краља, владе, дипломатског кора и Врховне команде кроз Ибарску клисуру. Постојећи нису потпуни и док за сеоско подручје постоје тачни подаци о осталима су постојали у списковима који су нестали током Другог светског рата. Др Матијевић подсећа да је о томе сведочио Радомир Буњак чијије отац учествовао у градњи споменика српским војницима страдалим у ослободилачким ратови-

ма између 1912. и 1918. године на Тргу српских ратника. Спискови су чувани у војничком сандуку који је нестао у време савезничког бомбардовања Краљева 1944. године, а верује се да је неко претпостављао да се у њему налазе бројне драгоцености, а не историјска грађа. Како за Краљево до скора није било података ни за месну заједницу Рудно и према Голији најудаљеније Ђаково, најновији подаци сведоче да је чак деведесет људи из овог места погинуло у Првом светском рату. Село је полупразно, ни школа не ради, а податак да више нема никога да се сећа догађаја из тог периода основни је узрок заборава који настоји да спречи Друштво „Јово Курсула“, због настојања да се, посебно код млађих генерација, развија култура сећања.

Иако ће новим подацима бити допуњено најновије издање књиге „Краљевачки споменици солунцима у славу“ жеља Друштва „Јово Курсула“ је да подстакне представнике месних заједница са овог подручја да подигну по које спомен обележје како би се трајно сачувало сећање на оне који су погинули у ослободилачким ратовима. До окончања истраживања следи још неколико одлазака у музеј ради наставака систематског истраживања, а повољност се огледа у чињеници да су стручњаци Војног музеја адекватно систематизовали историјску грађу по јединицама, командама, годинама и другим параметрима и све дигитализовали, па се ускоро очекују копије свих до сада изабраних докумената. Увид у историјску грађу потврђује да је највећи број докумената у рат-

ним условима писан руком, док су само више команде користиле писаће машине. Читко исписани дневници нижих јединица војне хијерархије сведоче о дешавањима на фронту који се од Врњачке Бање преко Гоча протезао до Краљева, а потом даље према територији Лучана, Ариља, Ивањице... Документа виших команди садрже наређења команданата јединица за извођење операција, податке о броју ангажованих војника, наоружању и правцима кретања. За Краљево је посебно важан правац којим се повлачила српска војска, а почетком новембра 1915. године то је била Ибарска клисура. У тренутку кад, због великог прилива војске и избеглица, није могла да обезбеди довољан проток отворен је нови који је водио уз реку Рибницу преко Столова према Јо-

шаничкој Бањи и даље ка територији Косова и Метохије. Циљ аустроугарске војске био је да из два правца надире према Ибарској клисури и затвори је са обе стране како би били заробљени краљ, влада, дипломатски кор и Врховна команда што би требало одлучујуће да утиче на коначни исход рата. Напади из правца Чачка и Каоне заустављени су борбама на Чемерну и Троглаву, а жестоке борбе вођене су и на Великим ливадама и правцу који од Гоча води ка Јошаничкој Бањи. Релевантна документа о тим дешавањима, једна на једној а друга на више стотина страница, пружају довољно података којима се ствара потпунија слика о дешавањима на овим просторима прве године повлачења српске војске преко Албаније према Грчкој. Т. Радовановић

11.3.2018.

МАГАЗИН

Признање за помоћ у невољи

НА МУЦИ СЕ ПО - Архитекта Матеја Живадиновић оснивач интернет платформе volonter.rs покренуте са циљем да се јавни, цивилни и приватни сектор повежу са грађанима и да сви, кад то буду захтевале објективне околности, заједно спроведу локалне волонтерске иницијативе. - У акцији „Сто као један“ сто волонтерских тимова у градовима и општинама из слива Западне Мораве деловало као један. – Платформа помаже да се симултано активирају људи и ресурси на неограниченој територији. – За позив довољна кратка информација од само једне реченице

бележавање Међународног дана цивилне заштите 1. марта било је прилика да локална заједница ода достојно признање организацијама и појединцима који су знатно допринели унапређењу и бољем функционисању система. Поред Јавног предузећа „Србијаводе“ и Канцеларији за младе града Краљева добитник захвалнице је интернет портал volonter.rs о чијем се покретању прва иницијатива јавила у време катастрофалних поплава на ширем подручју Србије у

пролеће 2014. године кад ни друштвене мреже ни медији нису могли да помогну у распоређивању бројних волонтера спремних да се укључе у пружање помоћи. На први позив на угрожена подручја су са разних страна стизали са жељом да помогну угроженом становништву, али се врло брзо дошло, до закључка да их на појединим локацијама има и више него што је потребно док су друге оскудевале у броју спремних да помогну. Ни мало пријатна ситуација последица је недовољних

информација о томе који је тим најближи, и да ли у њему има места, а искуство потврђује да су волонтери масовно одлазили на локације које су биле видљивије у медијима. Уверење да је штета удвостручена, прво због елементарне непогоде а потом и чињенице да људски и други ресурси нису искоришћени на адекватан начин, основа је идеје о старт-ап пројекту који је покренуо оснивач интернет платформе архитекта Матеја Живадиновић са циљем да јавни, цивилни и приватни

Фото: М. Радовановић

ОЗНАЈУ ЈУНАЦИ 41

11.3.2018.

МАГАЗИН

Матеја Живадиновић

сектор повеже са грађанима и да сви, кад то буду захтевале објективне околности, заједно спроведу локалне волонтерске иницијативе. Почетна идеја била је довољна за окупљање екипе стручњака који су се са првом верзијом платформе појавили на Хакатон такмичењу програмера, које организује Мајкрософт, и у конкуренцији десет тимова са стотинак програмера освоји другу награду. Значајнијим од награде учинило се уверење да пројекат вреди што је било повод за наставак рада на усавршавању платформе. - За покретање старт-апа требало је сачекати неко друго време, па сам се у фебруару 2016. потпуно посветио раду на палтформи која је половином године почела да ради. Тада смо организовали прве волонтерске акције у Београду, а после је то почело да се шири док није стигло до 17 градова и општина у сливу Западне Мораве са којима сарађујемо како бисмо, кроз кратке волонтерске акције, заједно активирали становништво, јавни, цивилни и приватни сектор. Захваљујући Сталној конференцији градова и општина, која повезује градове и општине у Републици Србији, ступили смо у контакт са Одељењем за послове цивилне заштите града Краљева и са Здравком Максимовићем који је одмах препознао вредност платформе и предложио да направимо сарад-

њу која је већ на почетку уродила плодом. Организована је акција „Сто као један“ у оквиру које је сто волонтерских тимова у градовима и општинама из слива Западне Мораве деловало као један. Идеја Одељења за послове цивилне заштите Краљева спроведена је у седамнаест градова и општина у једном дану, а тимови волонтера уз помоћ локалних јавних предузећа чистили су Западну Мораву и корита мањих река од отпада – каже Живадиновић. Иако је као циљ акције дефинисано смањење ризика од природних катастрофа и унапређење стања животне средине била је то својеврсна вежба тимова цивилне заштите на активирању становништва како би, ако се догоди катастрофа, локалне самоуправе могле да провере колико су оспособљене да активирају становништво и предузму одређене активности. У склопу акције први пут су коришћене повољности платформе volonter.rs која помаже да се симултано активирају људи и ресурси на неограниченој територији, јер свако види најближи тим у коме има места, тако да је за све волонтере са подручја удружених градова и општина са подручја слива Западне Мораве била довољна кратка информација од само једне реченице: „Чистимо Западну Мораву сто као један, придружите се најближем тиму преко volonter.rs“. - Нису сви волонтери дошли преко volonter.rs зато што је током прве акције платформа тестирана. Наш циљ је да са сваком новом акцијом, а она постаје традиционална, ангажујемо све више волонтера, јавних предузећа и локалних компанија које су директно погођене климатским променама и потенцијалним катастрофама и заједно са грађанима могу деловати у правцу смањења ризика. Најбитније нам је јачање веза са локалним самоуправама зато што грађани имају представнике који администрирају живот у локалној средини. То подразумева цивилну заштиту, Канцеларију за младе, сарадњу са организацијама и јавним предузећима и зато видимо најбољег партнера у локалним самоуправама, јер су оне окре-

нуте према локалу и ка добробити грађанства, тако да је то правац у коме делујемо – каже Живадиновић. Прва искуства потврђују да платформа није идеална и да је треба дограђивати, а добра прилика за то су волонтерска искуства из различитих акција у другим деловима земље. Прва су стечена у акцији чишћења подземних делова Петроварадинске тврђаве у којој је ангажован велики број волонтера, а доста добрих повратних информација, као основе за унапређење платформе, стиже и из других делова земље. Иако информације са терена потврђују да платформа постаје све препознатљивија посебно значајном оцењује се подршка локалних самоуправа и Министарства државне управе и локалне самоуправе да се имплементира на територији целе земље. Ни аутор пројекта ни они који су већ имали прилику да се увере у повољности које пружа не гаје илузију да би у кратком времену могла бити примењена на целој територији Србије, али радује податак да се простор осваја корак по корак. Старт-ап пројекти подразумевају и зараду на тржишту, а Живадиновић верује да би први позитивни ефекти могли да буду видљиви за месец или два, кад се очекује прилив средстава за конкретне пројекте чија је припрема у завршној фази. Уз руководиоца у пројекат је укључена и програмерска фирма која развија платформу на основу предлога и савета са терена. Све чвршће уверење да смањење ризика од природних катастрофа зависи од деловања јединица цивилне заштите и волонтера добра је основа за став да интернет платформа volonter.rs може знатно допринети бржем и ефикаснијем деловању као одговору на опасност. Искуства локалних самоуправа из слива Западне Мораве, Дунава и Велике Мораве дају довољно основе за оптимизам да би врло брзо могло бити десетак сличних савеза чије се деловање у ванредним ситуацијама, активирању становништва и других ресурса у локалној средини, оцењује немерљивим. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.3.2018.

Ибар припретио

МАГАЗИН 11.3.2018.

Војска Краљевине Србије (4)

МАГАЗИН

11.3.2018.

ФОРМАЦИЈС

- Комплетном војничком одећом потпуно је био одевен само први позив војске, други је од војничке одеће добијао само шајкаче и шињеле, а трећи и последња одбрана нису добијали никакву. - Војници су носили шајкаче, али ни њих нису добијали него су носили своје, а ни четнички одреди нису добијали војничку одећу, па су носили углавном народну сељачку. - Агресорска аустроугарска, немачка и бугарска војска је у Великом рату масовно стрељала „чиче“, трећепозивце и последњу одбрану, не сматрајући их за редовну војску, већ за одметнике

СКИ САСТАВ

МАГАЗИН

11.3.2018.

Формацијом војске Краљевине Србије било је предвиђено да у миру све јединице, команде и установе сачињавају стални кадар, који је служио као школа кроз коју су пролазили сви способни грађани ради припремања за војну службу у рату. Јачина сталног кадра одређивана је Законом о буџету, а зависила је од годишњег прилива контингента регрута, спољнополитичких и унутрашњих прилика, у првом реду од економских могућности земље.

Дивизијске области имале су пет кадровских пешадијских дивизија, Дунавску, Моравску, Дринску, Шумадиску и Тимочку, а у сталном кадру по четири пешадијска и по један пољски артиљеријски пук, возарски ескадрон, болничку чету, сталну марвену болницу, сталну и једну до три привремена болнице и одговарајућа профијантска и муницијска слагалишта. Пешадијски пукови су имали по три батаљона и једно митраљеско одељење, а батаљони по четири чете. Пољски артиљеријски пукови су имали по три дивизиона, а ови по три батерије, Краљева гарда по један коњички ескадрон и стрељачку чету, а граничне трупе четири чете. Коњицу је чинила једна дивизија састављена од две бригаде са по два пука и по један артиљеријски дивизион, одељење телеграфије и пионирско одељење. Коњички пукови имали су по четири ескадрона и једно митраљеско одељење, а дивизион коњичке артиљерије само две батерије.

Артиљерија ван састава дивизије имала је по један градски артиљеријски пук од два батаљона са по четири чете, опсадни артиљеријски парк, који је сем команде имао једну паркову чету и хаубички пук од два дивизиона, са по три батерије, стационирани у Нишу, и један брдски артиљеријски пук од три дивизиона, са по три батерије, са седиштем у Алексинцу. Команда инжињерије стационирана у Нишу руководила је са два батаљона и понтонирском командом. Први батаљон је имао пет чета, за сваку дивизију по једну, а други мешовитог састава по једну минерску, железничку и телеграфску чету и станицу голубије поште. Понтонирску команду, са седиштем у Ћуприји, чиниле су две чете. Прва је имала пет водова, од којих је сваки образовао мостовни трен за по једну дивизију, а друга са три служила је за образовање великог мостовог трена. За мобилно и ратно стање формација војске је предвиђала да се формира штаб Врховне команде а ако буде нужно, и

прилике то захтевају, могао се формирати штаб једне или две више команде као и штабови здруженик одреда. За рад у позадини оперативне војске служиле су јединице трећег позива. Сваки пуковски округ, поред осталих јединица, давао је и по један пук трећег позива који нису улазили у састав дивизије, а имали су по четири батаљона. Сем тога, свака дивизијска област организовала је по један до два коњичка ескадрона и по једну болничарску чету трећег позива. Формацијски састав пешадијске дивизије првог позива чиниле су пешадија, артиљерија, коњица, инжињерија, санитет и колонска комора. Пешадија се састојала од четири пешадијска пука, у сваком по 4.448 људи распоређених у по 4 батаљона, што значи да је дивизију чинило 16 пешадијских батаљона, а сваки је имао 1.112 људи распоређених у по 4 пешадијске чете са по 250 војника. У свакој је било по 4 пешадијска вода који су чиниле по 4 десетине. Војници су били наоружани брзометним пушкама, а сваки пук је, по

формацији, имао по једну митраљеску чету са 4 митраљеска оделења и укупно 16 митраљеза. Сваки пешадијски пук првог позива имао је и један до два допунска батаљона. Артиљерију Војске Краљевине Србије чинио је један артиљеријски пук са 1.774 војника распоређених у 3 артиљеријска дивизиона од којих је сваки имао по 3 батерије. Свака од укупно 9 батерија имала је по 4 пољска брзометна топа, укупно 36 пољских, а пољски артиљеријски пукови дивизија првог позива и по једну допунску батерију. У саставу коњице био је један коњички пук са 520 коњаника распоређених у 3 коњичка ескадрона, у сваком по 130 коњаника. Коњички пук још је имао и 1 митраљеско одељење са 4 митраљеза, а сви коњички пукови првог позива по један допунски вод. Инжињерија је састављена од једног пионирског полубатаљона са 648 људи распоређених у 2 инжињеријске чете, као и једно телеграфско одељење, а санитет

од једне болничарске чете са дивизијским превијалиштем, 4 пољске и једном марвеном болницом. Колонску дивизијску комору сачињавала је муницијска комора са покретном артиљеријском радионицом, провијантска колона са пекарском, месарском и занатском четом, инжењеријска алатна колона, мостови трен, санитетска колона, марвени депо и војна пошта. По пуној ратној формацији пешадијска дивизија првог позива бројала је око 25 хиљада људи међу којима је било 430 официра. Пешадијску дивизију другог позива чиниле су пешадија, артиљерија, коњица, инжињерија, санитет и колонска комора. Пешадија је била састављено од 3 пешадијска пука, сваки са по 4 батаљона и једним митраљеским одељењем, што значи да је у пуку било 12 пешадијских батаљона и 3 митраљеска одељења са укупно 12 митраљеза. Бројно стање пешадијског пука износило је приближно 4.440 људи и било исто као и код дивизије првог пози-

11.3.2018.

МАГАЗИН

ва. Сваки пешадијски пук другог позива имао је и по један допунски батаљон са по 634 војника. Бројно стање артиљерије састављена од пољског артиљеријског дивизиона, са 3 батерије од по 4 брзометна топа, достизало је 473 војника, а само у неким дивизијама другог позива била су по 2 артиљеријска дивизиона са 6 батерија и укупно 24 топа. У саставу коњице био је један коњички дивизион са 2 ескадрона које је попуњавало 183 коњаника, а један пионирски полубатаљон инжињерије чиниле су 2 инжињеријске чете и 1 телеграфско одељење, са укупно 560 људи. Санитет је састављен од једне болничарске чете, дивизијског превијалишта, 3 пољске и једне марвене болнице, а колонска комора од дивизије другог позива који су чиниле муницијска колона, провијантска комора са пекарском, месарском и занатлијском четом, санитетска колона, марвени депо и војна пошта. По ратној формацији пешадијска дивизија другог позива бројала је око 20 хиљада људи. У састав Коњичке дивизије улазиле су коњица, артиљерија, инжињерија и коноска комора, а бројала је око пет хиљада људи међу којима је било шездесет официра. Коњица је састављена од 2 коњичке бригаде које су чиниле по два коњичка пука са по 4 ескадрона и 1 митраљеско одељење са 4 митраљеза. У саставу прве коњичке бригаде били су 1. и 3. а друге 2. и 4. коњички пук, у сваком по 953 коњаника распоређених у 4 коњичка ескадрона са по 210 коњаника. У саставу артиљерије био је један ди-

визион брзометне коњичке артиљерије састављен од 2 батерије са по 4 брзометна топа, у инжењерији по једно одељење коњичких пионира и коњичке телеграфије, док се колонска комора састојала од муницијске колоне. Формацијом војске Краљевине Србије од обавезника трећег позива формиране су јединице ранга вода, чете, батаљона и пука који је, са 3.560 војника, представљао највећу јединицу трећег позива. Ислуженици трећег позива, и младићи од 18 до 21 године, сачињавали су последњу одбрану и попуњавали батаљоне последње одбране, а формација није предвиђала јединице веће од батаљона. Поред батаљона последње одбране пешадије, свака дивизиска област је имала по један коњички ескадрон. Пошто наведеним јединицама није било обухваћено све људство првог позива, 1909. године је предвиђено да се формира и једна комбинована дивизија првог позива у чији састав би, поред мањих делова, ушла два прекобројна пука из Моравске и по један из Шумадијске и Тимочке дивизијске области, један коњички ескадрон Дунавске дивизијске коњице другог позива и један артиљериски пук од два дивизиона, први из Моравског артиљериског пука а други из хаубичког артиљеријског пука првог позива. Припреме за формирање ове дивизије су извршене, али до њеног формирања у Балканским ратовима ипак није дошло па су прекобројни пукови, два из Моравске дивизијске области и по један од других, ушли у састав Ибарске војске,

Моравске дивизије II позива и Јаворске бригаде, или остали на располагању као резерва Врховне команде. Комбинована дивизија је формирана тек пре почетка Првог светског рата. На мобилизацијским и концентрацијским местима, као на важнијим тачкама дуж колских путева и железничких пруга, предвиђено је да се оформе установе за снабдевање и прихват јединица: надзорништво војних путева, станичке управе, слагалишта хране, одеће и убојног материјала, поште и телеграфи, болнице, пекарнице и млинови, кланице и радионице. Особље за ове установе узимано је од прекобројног људства сва три позива, а могли су да се употребе и мештани старији од 50 година. Комплетном војничком одећом потпуно је био одевен само први позив војске, други је од војничке одеће добијао само шајкаче и шињеле, а трећи и последња одбрана нису добијали никакву. Војници су носили шајкаче, али ни њих нису добијали него су носили своје, а ни четнички одреди нису добијали војничку одећу, па су носили углавном народну сељачку. Агресорске аустроугарска, немачка и бугарска војска су у Великом рату масовно стрељала „чиче“, трећепозивце и последњу одбрану, не сматрајући их за редовну војску, већ за одметнике. У састав Моравске дивизије првог позива ушли су 1. 2. 3. и 16. пешадијски пук, Дринске 5. 6. 17. и 3. прекобројни, Дунавске 7. 8. 18. и 4. прекобројни, Шумадијске 10. 11. 12. и 19. Тимочке 13. 14. 15. и 20. и Комбиноване 1. 2. 5. и 6. преко-

бројни пук. Моравска дивизија другог позива састојала се од 1. 2. и 3. пешадијског пука, Дринска 5. и 6. и 6. пешадијског пука трећег позива са прекобројним батаљоном и 1. батаљоном 5. пешадијског пука трећег позива. У састав Дунавске дивизије другог позива, познате као Браничевски одред, ушли су 7. 8. и 9. пешадијски пук другог позива, 9. пешадијски пук првог позива, 8. и 9. пешадијски пук трећег позива. Шумадијска дивизија је укључила 10. 11. и 12. пешадијски пук другог позива, а Тимочка 13. 14. и 15. пешадијски пук другог позива; У састав војске ушао је Обреновачки одред састављен од 7. пешадијског пука другог позива и 2. батаљона 5. пешадиј-

ског пука трећег позива, потом Ужичка бригада састављена од 4. пешадијског пука другог позива и 4. пешадијског пука трећег позива, и Одред код Мокре Горе састављен од 4. пешадијског пука првог позива. Пешадијски пукови су обележени редним бројевима од један до 24, а по редоследу носили називе Милош Велики– Врањски, Кнез Михаило, Гвоздени пук–Прокупље, Цар Лазар–Пиротски, Стеван Немања–Ужички, Краљ Милан–Ваљевски, Престолонаследник Александар–Шабачки, Краљ Петар I– Београдски, Принц Александар–Пожаревачки, Краљ Никола I–Пожаревачки, Таковски–Чачански, Карађорђе–Крагујевачки, Цар Лазар–Крушевачки, Хајдук Вељко–Неготински, Књажевачки, Стеван

Синђелић–Зајечарски, Цар Николај II Романов–Нишки, Ваљевски, Принц Ђорђе– Београдски, Крагујевачки и Зајечарски. Посебна имена нису имали 21. 22. 23. и 24. као ни 1. и 2. прекобројни пук. Први коњички пук носио је име Милоша Обилића, други Цар Душан, трећи Милош Обилић, а четврти Велики војвода Константин Константиновић. У састав коњице улазило је још седам дивизијских коњичких пукова првог позива и пет дивизијских коњичких пукова другог позива. Артиљеријски пукови су носили имена по дивизијама, па су се звали Моравски артиљеријски пук, Дрински артиљеријски пук, Дунавски артиљеријски пук, Шумадијски артиљеријски пук и Тимочки артиљеријски пук.Перспективе Р. Вукосављевић

МАГАЗИН

11.3.2018.

Перспектива органске производње

ВИШЕСТРУКА К - Органска пољопривреда међу приоритетима радне групе за праћење поглавља 11 Националног Конвента о Европској унији. - Трећина плодног земљишта у свету је већ изгубљена, а годишње и даље нестаје дванаест милиона хектара. - Потрошња воде се сваких десет година удвостручи, а стопа раста је двоструко већа од раста становништва. – Скоро петина емитованих гасова стаклене баште проузрокована је узгојем стоке, што је више него од саобраћаја. - Бројност честих врста птица пољопривредних станишта опала скоро за половину. - Бенефите одрживе пољопривреде осећају пољопривредни произвођачи који остварују директну економску корист и бољи приступ тржишту, привреда због повећаног профита, услед производње квалитетних производа, и потрошачи који на тржишту могу одабрати квалитетну, безбедну и здраву храну

КОРИСТ ЗА СВЕ ентaр за истраживање јавних политика је организатор информативно-консултативног састанка о могућностима програмирања посебних мера за подршку и развој органске пољопривреде у оквиру пројекта „У сусрет развоју органске пољопривреде у Златиборском, Рашком и Подунавском округу“. Пројекат организује група партнерских организација међу којима су краљевачке Удружење Феномена и Асоцијација за развој Ибарске долине, Удружење SlowFood мрежа младих у Србији из Велике Плане, Центар органске пољопривреде Ужице, Црвена ранка у име неформалног удружења пољопривредних произвођача „SlowFood Гледић“, Органски плодови Ариље и

Центар за истраживање јавних политика из Београда. На прва три састанка сличног типа у Великој Плани, Ариљу и Ужицу представници локалних самоуправа су показали велику жељу и посвећеност развијању и унапређивању органске пољопривреде, а почетком јуна ове године све четири локалне заједнице ће, са партнерима у пројекту, бити учесници састанка Националног конвента за прикључивање Србије Европској унији са темом пољопривреде и органске производње. Општим циљем пројекта оцењена је потреба пружања помоћи развоју одрживе пољопривреде, кроз промоцију органске пољопривреде у централној и западној Србији,

укључивањем свих кључних фактора за њен развој, а таквим се сматрају доносиоци одлука на локалном нивоу, пољопривредници и потрошачи. Основна идеја покретача програма је да до краја рока предвиђеног за реализацију утиче на доносиоце одлука у ова три округа да у будућности планирају што адекватније мере подршке засноване на стварним потребама у локалним срединама. Очекује се да до завршетка пројекта буду формулисани аргументи за заговарање у корист побољшања стања у сектору органске пољопривреде на циљној територији, потписивање меморандума о разумевању о подршци органској пољопривреди који предвиђа поступно увођење мера подршке на

МАГАЗИН

11.3.2018.

територији четири округа, повећано знање локалних пољопривредника, методе, удруживање и тржишта органске хране како би органска пољопривреда била позиционирана међу приоритетима радне групе за праћење поглавља 11 Националног Конвента о Европској унији. Европска унија подржава реализацију пројекта кроз програм „Одржива пољопривреда за одрживи Балкан: јачање капацитета организација цивилног друштва за јавно заступање и развијање политика на западном Балкану“ којим управља Организација за заштиту и бригу о животињама из Београда у име партнерског конзорцијума који чине косовски Актив, македонски Флорозон и црногорски ЦЗИП и ИЕП из Албаније. Регионални пројекат „Одржива пољопривреда за одрживи Балкан: јачање капацитета организација цивилног друштва за јавно заступање и развијање политика на Западном Балкану“ усмерен је на јачање капацитета организација цивилног друштва за јавно

заступање и израду регионалне политике у области одрживе пољопривреде, заштите биодиверзитета и добробити животиња на простору Западног Балкана. Планирано је да се то реализује јачањем организација цивилног друштва за јавно заступање кроз посебан Grant & Trainig програм чији је циљ реализација обука за организације цивилног друштва у области организационог развоја и јавног заступања, пружање менторске подршке организацијама за развијање пројеката јавног заступања у области одрживе пољопривреде и финансирање најбољих пројеката. Део плана представља израда предлога оквира регионалне политике о заштити биодиверзитета и добробити животиња у пољопривреди на простору Западног Балкана, који реализује Регионална радна платформа која обједињује државне органе, цивилни сектор и научну заједницу. Зачајним за коначни успех сматра се информисање и укључивање јавности кроз организовање обуке за представнике медија и израду едукативних ма-

теријала о социо-економским користима одрживе пољопривреде, заштите биодиверзитета и добробити животиња Поред тога, кроз пројекат се реализују два важна истраживања о капацитетима организација цивилног друштва, односно ставовима јавности о цивилном сектору у области пољопривреде, и заштите животине средине на територији Западног Балкана. Паралелно са индустријском револуцијом, у 19. а нарочито почетком 20. века, дошло је до наглог повећања интензитета пољопривредне производње што је резултат увођења тешке механизације у земљорадњу, употреба и коришћење великих количина пестицида и минералних ђубрива са циљем повећања приноса по јединици површине. Слично се десило и у сточарству, јер је откриће витамина и њихове улоге у исхрани животиња почетком 20. века, омогућило гајење у затвореним објектима, а откриће антибиотика и вакцина, додатно олакшало гајење већег броја животиња на ма-

њем простору, уз редукцију болести. Иако је употреба пестицида у почетку деловала као корисна и примамљива пракса због контроле и сузбијања штетних организама, при чему су значајно смањени губици приноса, у међувремену су откривене бројне негативне последице употребе по животну средину, дивљи биљни и животињски свет. Употреба пестицида је утицала да многи корови и изазивачи болести временом стекну отпорност, при чему су пољопривредници принуђени да користе све токсичније хемикалије и у све већој количини. Интензивирање сточарске производње подразумева држање великог броја животиња на врло ограниченом простору због чега се све чешће поново појављују многи паразити, за које се мислило да су под контролом, јер се животиње држе у условима који одговарају њиховом развоју и ширењу, али и многих других изазивача болести. Одговор на то је све чешће употребе паразитика и антибиотика како не

би дошло до угинућа иако су научна истраживања водећих светских стручњака из области људског и животињског здравља показала да претерано коришћење у сточарској производњи има директне последице по људско здравље. Ни животиње у оваквим условима не могу да испољавају основне потребе у понашању, па се често дешава да постану агресивне при чему може доћи до међусобног повређивања. Да би спречили овакво понашање фармери су принуђени да превентивно уклањају одређене делове тела, кљунове код живине или репове код свиња, па се животиње гајене у оваквим условима знатно краће задржавају у производном процесу у односу на гајене на неинтензиван начин. Тако коке носиље у батеријским кавезима носе јаја максимално 18 месеци, док у условима у којима им се омогућава слободно кретање њихова продуктивност траје и до пет година. Истраживања показују да више од 98% инсектицида и 95% хербицида или уништавају врсте које нису штетне или

ове материје доспевају у воду, ваздух и земљиште и тако их загађују. Како интензивна пољопривреда утиче на земљиште, воду, ваздух и дивљи свет најбоље потврђује податак да је трећина плодног земљишта у свету већ изгубљена, а годишње и даље нестаје дванаест милиона хектара. Потрошња воде се сваких десет година удвостручи, а стопа раста је двоструко већа од раста становништва. Потврђено је да је 18 одсто емитованих гасова стаклене баште проузроковано узгојем стоке, што је више него од саобраћаја, а да је бројност честих врста птица пољопривредних станишта опала скоро за половину.

Одржива производња Одржива пољопривредна производња је настала као потреба да се осмисле начини који не деградирају природне ресурсе, а истовремено доносе високе приносе и приходе пољопривредним произвођачима. Како пољопривреда у великој мери зависи

МАГАЗИН 11.3.2018.

од услуга које пружају екосистеми, одрживом пољопривредом се тежи смањењу негативних антропогених утицаја на животну средину, кроз ефикасно коришћење, очување и унапређење квалитета природних ресурса. Очувани природни ресурси, и унапређен квалитет животне средине у одрживим системима производње, на услузи су не само садашњим, већ и будућим генерацијама, а одржива пољопривредна производња подразумева активно учешће пољопривредника у процесу доношења одлука како би имали конкретне користи од економског развоја, добре услове за рад и добре цене за своје производе. Одржива пољопривреда подразумева социјалну и економску одрживост и очување квалитета животне средине, а ако се занемари један од ових аспеката, доводи се у питање одрживост других. Овај начин пољопривредне производње сматра се кључним за дугорочни социо-економски развој сваке државе, посебно за земље у развоју, зато што пољопривреда врши снажан утицај на остале секторе друштва и представља један од најзначајних стубова његовог развоја. Сматра се да бенефите одрживе пољопривреде осећају сви, од пољопривредних произвођача који остварују директну економску корист и бољи приступ тржишту, преко привреде и повећаног профита услед производње квалитетних производа, до потрошача који на тржишту могу одабрати квалитетну, безбедну и здраву храну. По оцени Светске организације за храну појам одрживе пољопривреде се може дефинисати и као интегрисани систем биљних и сточарских производних пракси који дугорочно задовољавају потребе људи за храном, чувају квалитет животне средине и природних ресурса, имају високу економску вредност и унапређују квалитет живота фармера, локалне заједнице и друштва у целини. Одржива пољопривреда у значајној мери утиче на развој руралне економије, унапређење јавног здравља, ублажавање последица климатских

промена и унапређење добробити животиња. Тако би пољопривредна производња ниског интензитета, квалитетни прехрамбени производи, традиционални занати и рурални туризам, могли представљати срж одрживог руралног развоја широм Западног Балкана. Одржива пољопривреда обезбеђује сигурну и здраву храну природног порекла, која не само да нема негативне последице по здравље људи, већ и доприноси побољшању здравља, а многобројне методе помажу пољопривредницима да заштите своју производњу од последица климатских промена. У исто време праксе одрживе пољопривреде су у складу са потребама животиња, јер не нарушавају њихову добробит, па су истовремено корисне и за фармере и за потрошаче.

Резултати истраживања Истраживање спроведено на територији три округа потврђује да је органска производња у Србији у зачетку, а иако је четрнаест хиљада хектара под овом врстом културе мало, није далеко од истине чињеница да нов начин гајења представља велики потенцијал. Подаци са терена потврђују да је органска производња најразвијенија у Ужицу и Ариљу, нешто мање у Великој Плани док је у Краљеву тек у зачетку понајвише зато што пољопривредни произвођачи нису довољно информисани о овом начину производње што представља значајну препреку интензивнијем развоју. Иако произвођачи показују све веће интересовање градска власт још није довољно укључена у процес производње, а истраживање показује спремност да у будућности издваја одређена средства за подстицаје. Произвођачи највећим проблемом сматрају недовољну информисаност, едукацију и недовољно средстава за сертификацију органских производа код једне од пет сертификованих кућа. И поред жеље за куповином квалитетних и здравих производа одређена резерва је приметна и код потрошача. Највише заинтересованих је у Београ-

ду, а иако ову врсту производа купују само један до два пута недељно нису спремни да за њих потроше више од петине цене конвенционалног производа. Основни разлог је куповна моћ становништва као реалност која оганичава куповину. Између произвођача и потрошача провејава став да не знају како изгледа знак сертификваног органског производа, па је присутна сумња због чега се неопходном сматра едукација и потрошача и доносилаца одлука на локалном нивоу како би се указало на значај органске пољопривреде. Истраживање потврђује очекивање потрошача да локалне самоуправе обезбеде довољну количину средстава како би се подмирили трошкови сертификације производа, а организације цивилног друштва које учествују у реализацији пројекта формирање огледног газдинства да би произвођачи видели како тече процес од семена до финалног производа. Један од највећинх страхова произвођача везан је за пласман производа, посебно кад се ради о културама као што је малина која не може дуго да стоји. Искуство потврђује како им је најважније да у правом тренутку имају сигурног купца, а све је присутније уверење да боље услове пружа инострано тржиште где је, уз већу потражњу, могуће остварити више цене. Иако се једним од начина да се побољша пласман сматра удруживање, код произвођача је изражена бојазан и неповерење о спремности партнера да се држе строгих правила у погледу органске производње. И поред чињенице да прелазак на нове услове није ни мало једноставан присутно је уверење да се заједничким снагама, укључивањем цивилног сектора, стручних пољопривредних служби, градске управе и произвођача кроз огледно газдинство, континуирану едукацију и упознавање са значајем безбедности хране и здравља које ти производи имају, може интензивирати развој и унапредити оргаска производња. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.3.2018.

Двадесет осам година Еколошког покрета „Ибар“

МАГАЗИН

11.3.2018.

ПИОНИРИ ЕКОЛ

ЛОШКЕ ПРИЧЕ

- Еколошки покрет Ибар пуних двадесет осам година, као самостална, добровољна, независна и непрофитна организација, пружа подршку у решавању нагомиланих проблема заштите животне средине у Рашком округу и Републици Србији. – Покрет настао у марту 1990. као одговор на загађење реке Ибар које има одлучујући утицај на квалитет воде за водоснабдевање Краљева. - Вишегодишње искуство повод је за допринос изради Локалног еколошког акционог плана града Краљева, а кроз више од десет различитих еколошких пројеката преко три хиљаде младих је прошло неки вид обуке или едукације. - Еколошка стратегија основа за отварање Поглавља 27 у процесу преговора за пријем Србије у пуноправно чланство Европске уније

11.3.2018.

МАГАЗИН

Мирослав Павловић

ако се у лаичкој јавности често користи као синоним за појам заштите животне средине екологија је много више, наука о животној средини под називом који је први употребио немачки биолог Ернест Хекел 1866. године за научну дисциплину која проучава распоред и распрострањеност живих организама и биолошке интеракције између њих и окружења. Оно укључује физичке особине, које сумарно могу да се опишу абиотичким факторима као што су клима и геолошки услови, али и друге организме који деле његов екосистем, односно станиште. Екологија је мултидисциплинарна наука, а због усредсређености на више нивое организације живота, и међуоднос организама и њихове околине, има снажан уплив на многе друге научне гране, поготово на геологију и географију, затим метеорологију, педологију, хемију и физику. Зато се за екологију каже да је холистичка наука и да обједињује традиционалне науке које постају њене субдисциплине и све заједно омогућавају даљи развој екологије. Екологија је тема посебног интересовања организација цивилног друштва, међу њима и Еколошког покрета Ибар који пуних двадесет осам година као самостална, добровољна, независна и непрофитна организација пружа подршку у решавању нагомиланих проблема заштите животне средине у Рашком округу и Републици Србији. Регистрована је 10. марта 1990. године, а настала као одговор на загађење реке Ибар које има одлучујући утицај на квалитет воде за водоснабдевање Краљева. Покрет је основала група ентузијаста забринута за стање воде у граду међу којима је преовладало уверење да се основни циљеви боље могу реализовати у оквиру организације цивилног друштва него политичке партије. Директор Еколошког покрета Ибар Мирослав Павловић посебно значајним сматра податак да током пуних двадесет година није престајао да ради. - Ми смо пионири еколошке приче у овој земљи, а најмлађа генерација

еколога је осма по реду од оснивања покрета као расадника кадрова у активизму. Кроз њега је прошао велики број ентузијаста, једни су одлазили а други долазили, али се током свих ових година показао колико је потребан кроз садејство и дијалог не само са грађанима него и са представницима власти и осталих институција – каже Павловић. Од оснивања Еколошки покрет Ибар остварење мисије види у сарадњи између невладиних организација, владиних институција, сектора бизниса и других који су заинтересовани за животну средину. Покрет поседује техничко материјалне услове за рад и Еколошку кућу на обали Ибра коју дели са још десетак удружења. Вишегодишње искуство повод је за допринос изради Локалног еколошког акционог плана града Краљева, а кроз више од десет различитих еколошких пројеката преко три хиљаде младих је прошло неки вид обуке или едукације. Захваљујући доброј сарадњи са медијима Еколошки покрет Ибар је удружење препознатљиво у локалној средини, али и на националном нивоу. Ма колико је у овом периоду учињено на поправљању еколошке ситуације стиче се утисак да је то далеко од онога што се могло. Узроци таквом стању су различити, а једним од значајних се чини транзиција која ни после толико година није завршена јер, после рушења једног, није успостављен нов систем који би био способан да одржи стабилност у различитим областима живота. Након три еколошке стратегије за скоро три деценије у току је рад на новој као основи за отварање Поглавља 27 у процесу преговора за пријем Србије у пуноправно чланство Европске уније. - Како ћемо да изађемо са тим основним документом у Европској унији кад је код нас све мали Чернобил. Ево, гледамо како Ибар, као река нашег живота чију воду пијемо, и данас носи толики отпад. Ова пластика ће једног дана да се очисти, неко ће да сачека па ће да иде у рециклирање, али се плашим да не носи и неке опа-

сније отпаде. Риболовци кажу да је недавно прошла нафтна мрља, а нико је није регистровао. Где смо онда ми? Шта би било када би успоставили контакт између превентивног деловања, лечења и здравља које чини четрдесет посто укупног живота – пита Павловић. Податак да је решавању еколошких проблема намењено само 0,2 друштвеног производа, а да се многоструко више троши на санирање последица које изазивају различита обољења, на најбољи начин сведочи о односу према овој области живота. То је мотив више за забринутост која се везује за документ као обавезну степеницу на путу који води ка Европској унији. Много опаснијим сматра се уверење да нема много жеље да се предупреди појава негативних појава, посебно ако се зна да се седамдесет одсто свих проблема везује за екологију. Инертност у поступању најбоље потврђује податак о свести да су еколошки проблеми важни у животу, али изостаје спремност да се нешто учини како би били елиминисани. Зато се и после скоро тридесет година од оснивања Еколошког покрета Ибар стиче утисак како се ништа значајније није догодило. - Само смо нагомилали отпад, говорим о 300 хиљада тона на нивоу Србије од којих је добар део присутан и на овим теренима. Ми и даље дижемо брдо које по висини достиже Барутану, а испод ђубрета иде река црна као ималин коју не можете да прескочите, а да не цркнете од смрада. Једног дана ће то експлодирати и све што смо скупљали последњих четрдесет или педесет година можда ће да се врати у град јер нисмо имали довољно снаге да оне који треба нешто да ураде уведимо у неопходност акције. Увек је било неких пречих проблема, ратова нерешеног проблема Косова и других великих тема, а не за решавање малих животних. Нисмо успели да ангажујемо ни обичног човека па није необично да оговарамо комшију, а прескачемо ђубре преко кога улазимо у сопствену кућу – каже Павловић уз потврду да се по нешто ипак урадило, посебно кроз акци-

МАГАЗИН

11.3.2018.

је у ранијем периоду. Тренутној ситуацији, а еколози је не сматрају повољном, у великој мери доприноси неодговарајућа законодавна политика која омогућава да строжије буде санционисан пешак ако пређе улицу преко пешачког прелаза док је упаљено црвено светло на семафору него неко ко је избацио тону отпада у Ибар. Неефикасним се показао и рад инспекцијских органа, а није се прославило ни правосуђе, јер поступци за овакве поступке могу да трају годинама. Иако се током последње три деценије скоро свака влада бавила питањем екологије учинак се, и поред извесних помака, сматра скромним. - Ми смо ове године имали 0,2 посто друштвеног производа за екологију, а од 2012. до 2017. нисмо ни имали еколошки фонд. Имамо и Министарство за заштиту животне средине, али још не знамо на који начин можемо да кренемо ка Европи и отворимо то поглавље, што ће да нас кошта око петна-

ест милијарди евра. И док се уздамо у Европу хајде да решимо проблем на локалном нивоу. Ми смо у великом проблему, јер највећи нису локалне еколошке ситуације већ климатске промене, а једна студија показује да као земља од климатских промена имамо штету која достиже шест милијарди евра – каже Павловић. Најзначајнијим проблемом већих насељених места сматрају се отпадне воде од којих се само мали део, три до четири процента, прерађује. Иако је на територији Краљева покренута физичка прерада отпадних вода од тога се одустало, па садржај канализације завршава у рекама које постају депоније опасних материја. И поред чињенице да годинама уназад нема значајније привредне активности која би могла да загађује животну средину не треба занемарити негативан утицај издувних гасова све већег броја аутомобила, термоцентрала и различитих ложишта.

Због свега се чини да се за екологију више везују лепе приче него конкретне активности на елиминисању проблема. Да краљевачки еколози нису седели скрштених руку сведочи пројекат прекограничне сарадње којим се повезују Рожаје, Тутин, Рашка, Краљево и Врњачка Бања, а да еколошки покрет у Краљеву има перспективу потврђује постојање неколико еколошких организација, међу њима и еколошки вртић као прилика да се свест о значају очувања здраве животне средине учвршћује од најранијег детињства. - Имамо заједничке акције, а све што радимо усмерено је ка оснаживању ових група због чега је добар део еколошког образовања везан за основну школу кроз коју покушавамо да најмлађима пошаљемо еколошку поруку. Одржив развој је нова филозофија, нови аспект који говори о интергенерацијском приступу и потреби да живимо како треба, али и да оставимо

другима да живе како треба. Зато покушавамо кроз децу да покажемо да постојимо и да смо свесни проблема које не успевамо да решимо. Има наде, имамо ЛЕАП и документа без којих се не може, а да се роде од 2002. године је требало доста времена. Уочили смо проблеме, али нам недостају средства да би могли било шта да урадимо па нам, док их не будемо имали, остаје једино рад са децом – каже Павловић. Еколошки покрет Ибар је још при оснивању као основну мисију дефинисао утицање на јавност, стварање и подизање еколошке свести, промоцију европских вредности и тековина у области екологије и подржавања процеса који воде према њима. Као облици деловања прихваћене су јавне расправе, изложбе, округли столови, еколошке радионице, семинари, кампови, обележавање значајних датума, кампање за учешће јавности, образовни програми, организација међуна-

родних скупова, конференције за штампу, учешће у изради стратешких и планских докумената, издавачка делатност... Еколошки покрет Ибар је на локалном нивоу укључен у Краљевачки еколошки форум, на регионалном у рад Локалне акционе групе „Голија-Студеница“ и Асоцијације за заштиту слива Западне Мораве, на националном Федерације невладиних организација Србије, Националне асоцијације Екотуризам Србија, Натура 2000 Ресурсни центар и Виртуелна еко мрежа Србије, а на међународном у Дунавски еколошки форум и South East Europe Network on Energy and Transport. У области деловања убрајају се хидрологија и ихтиологија, микологија и одрживо управљање шумама, заштита природе, еколошке мреже, одрживо управљање заштићеним природним добрима и одрживо коришћење природних ресурса, очување биодиверзи-

тета и угрожених врста биљака, животиња и гљива, орнитологија, волонтерски програм, активистичка група и програм за младе, еколошко право, зелене политике, одржива економија и зелене јавне набавке, енергетика, рударство, климатске промене, обновљиви извори енергије и енергетска ефикасност, управљање отпадом и рециклажа, транспорт и урбанизам, екотуризам, одговорни манифестациони туризам и спорт, еколошко образовање и информисање, зелена библиотека и издавачка делатност, пољопривреда и рурални развој, безбедност хране, генетски модификовани организми, гастрономија, заштита потрошача и органска производња хране, хортикултура и ботаника, уметност и култура, развојни програм, родна равноправност и социјална политика и хуманитарни програм, Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.3.2018.

11.3.2018.

Март - месец борбе против рака

МАГАЗИН

ЗНАЧАЈ ПРЕВЕНЦИЈЕ МАЛИГНИХ Т У М О Р А 76

- Водећи карциноми доводе се у везу са начином живота, као што су пушење, алкохол, физичка неактивност и неправилна исхрана. - Најчешћа појава карцинома плућа, дојке и дебелог црева. - Скоро трећина свих смртних исхода од малигних болести последица пушења, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола. - У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36 хиљада нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20 хиљада људи. - Мушкарци највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате, а код жена је малигни процес најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода

МАГАЗИН 11.3.2018.

Календару јавног здравља март се обележава као „Месец борбе против рака“, са циљем унапређења свести јавности о величини овог проблема и могућностима превенције и контроле болести. Малигни тумори у Србији, као и у већини земаља света, представљају значајан здравствени проблем, а на то указују подаци о сталном порасту броја оболелих и умрлих од ових болести и високом учешћу међу узроцима умирања. У оквиру обележавања Месеца борбе против рака Удружење пацијената са стомама ИЛКО је, уз подршку Завода за јавно здравље и локалне самоуправе, у Краљеву организовало здравствено промотивну акцију. Том приликом је на Тргу српских ратника постављена макета дебелог црева, са полипима који се претварају у канцер, а улазак и шетња кроз макету треба да допринесе буђењу свести грађана за одлазак на превентивни преглед. Акција у Краљеву је била прилика да чланови удружења заинтересованима поделе пригодан промотивни материјал, а здравствени радници пруже одговоре на питања грађана. И поред чињенице да међу члановима овог удружења има оболелих из Краљева и околине покушаји да се помогне оснивање посебног удружења нису били успешни. Данас у Србији има око 6.500 особа са стомом, а у Краљеву и околини око три стотине.Према проценама Светске здравствене организације оболевање од малигних болести у свету је са 12,7 милиона у 2008. години за четири године порасло на 14,1 милиона људи. Ако се овакав тренд настава очекује се да ће до 2032. широм света оболети 25 милиона особа што значи да ће оболевање од рака порасти за 70 одсто. Према истом извору од свих локализација малигних тумора у 2012. години је у свету умрло 8,2 милиона особа. Истраживања потврђују да и у наредних двадесет година највећи

пораст оболевања и умирања од рака треба очекивати у неразвијеним и средње развијеним земљама где је животни век становништва све дужи, а присутне су највеће разлике у социјално-економском статусу. У неразвијеним земљама и даље ће доминирати оболевање и умирање од карцинома грлића материце, као последица високе преваленције инфекције хуманим папилома вирусом, непостојања системске ХПВ имунизације и одговарајућих превентивних програма. Предвиђа се да ће у средње развијеним земљама водећи карциноми бити они који се доводе у везу са начином живота, као што су пушење, алкохол, физичка неактивност и неправилна исхрана, а утичу на појаву карцинома плућа, дојке и дебелог црева. У исто време присутно је уверење да је скоро трећина свих смртних исхода од малигних болести последица пушења, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола. Међународно удружење за борбу против рака наводи да се петина карцинома који се открије сваке године може приписати вирусним или бактеријским инфекцијама изазваним хуманим папилона вирусом, који може да доведе до рака грлића материце, вирусима хепатитиса Б или Ц који значајно доприносе настанку рака јетре, док Epstein-Barr вирус може бити узрок Буркитовог лимфома, а Helikobacter pylori бактерија је повезана са настанком рака желуца. У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36 хиљада нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20 хиљада људи, а водећи узроци оболевања и умирања су готово идентични водећим узроцима у већини земаља у развоју. Мушкарци највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате, а код жена је малигни процес најчешће локализован на

11.3.2018.

МАГАЗИН

дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода. Превенција и рано откривање малигних болести и даље се сматрају огромним јавно здравственим потенцијалом, па представља најефикаснији приступ контроли малигних болести. На више од четири петине свих малигних болести могуће је утицати модификовањем фактора ризика у које се убрајају пушење дувана, неправилна исхрана, физичка неактивност, конзумирање алкохола, инфекције, фактори из животне и радне средине који су одговорни за појаву болести. Подаци из литературе показују да свакодневно и повремено пуши више од трећине одраслог становништва, а да просечан „пушачки стаж“ свакодневних пушача износи приближно 19 година. У исто

време више од три петине становништва је изложено дуванском диму у сопственој кући, а две петине и на радном месту. Гојазност, неправилна исхрана и физичка неактивност узрокују више од трећине свих случајева рака, а релевантни подаци потврђују да је петина одраслог становништва Србије гојазна о чему сведочи индекс телесне масе који премашује 30. Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке код жена у менопаузи и простате код мушкараца. Иако се тешко процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора, познато је да се избалансирана активност директно везује са истовременим смањењем телесне те-

жине, па са избалансираном исхраном чини једну од мера превенције рака дебелог црева, дојке и простате. У краљевачком Заводу за јавно здравље потврђују да сваки тридесети одрасли становник Србије свакодневно конзумира алкохолна пића чиме се повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Доказано је да четири, односно шест, пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око литар вина, или два литра пива, у односу на особе које повремено, или никада, не конзумирају алкохол. Ризик од добијања свих врста рака коже повећава свака претерана изложеност сунчевој, или вештачким изворима, светлости, а генетске промене ћелија уз повећано стварање слобод-

них радикала који додатно изазивају промене на хромозомима и генима, изазивају канцерогени животне и радне средине чије дејство настаје после дужег латентног периода. Он траје од пет до четрдесет година, колико је у просеку потребно да се нормална ћелија трансформише у малигну. Сваки десети случај рака је последица инфекције, а скоро 22 одсто смртних исхода од рака у земљама у развоју и шест у развијеним земљама последица су хроничне инфекције, хепатитисом Б или Ц вируса, који су одговорни за настанак рака јетре, Хуманим папилома вирусом, узрочником рака грлића материце, и Helicobacter pylori којо доводи до рака желуца. Нове смернице Светске здравствене организације имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање

људи који живе са раком, а треба да усмере здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести, јер се највећим проблемом сматра чињеница да се многи случајеви рака открију прекасно. Није неуобичаејно да се, чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака откривају у узнапредовалој фази када је успешно лечење отежано. У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би у наредном периоду требало значајно да смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година, а мамографски превентивни прегледи пред-

виђени су да се код ових узрастних категорија врше на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест, једном у три године, а циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици. Један од значајних проблема у Србији представљају непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Актуелна епидемиолошка ситуација

МАГАЗИН

11.3.2018.

ЈОШ ТРИ ЖРТВЕ М

- За недељу дана више од пет стотина нових случајева обољевања. – Укупан број оболелих премашио три хиљаде. - Најмлађа оболела особа има само петнаест дана, најстарија 70 година. - Запаљење мозга регистровано код једне, а упала плућа код 360 оболелих .– Девет смртних случајева због компликација које је изазвало запаљење плућа. – Уз тринаест нових случајева у Краљеву 252 особе оболеле од малих богиња оследњи извештај Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ потврђује да је од почетка октобра прошле, закључно са 9. мартом ове, године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистровано укупно 3.340 случајева малих богиња што потврђује да се у последњих седам дана јавило 544 нових. У истом периоду у Институту Торлак лабораторијски је потврђено 1.705 што је 275 случајева више него пред крај претходне недеље..

Из Института стиже потврда да нема промене у старосној структури, па и даље најмлађа оболела особа има само петнаест дана, најстарија 70 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. Већина оболелих особа, чак 95одсто, није била вакцинисана, непотпуно је вакцинисана или је непознатог вакциналног статуса, а од укупног броја 32 одсто је било хоспитализовано, или је хоспитализација у току. Од тежих компликација запаљење мозга је регистровано код једне, а упала плућа код 360 оболелих особа

што потврђује појава 31 нових у последњих седам дана. Клиника за инфективне и тропске болести у Београду пријавила је 27. децембра први смртни исход болести тридесетогодишњакиње која није била вакцинисана, а након што је болест лабораторијски потврђена у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа. Значајним се чини податак да је то први смртни исход од малих богиња регистрован у Србији после 20 година. До 6. марта, кад је пријављен последњи случај, у Београду је умрло још

МАЛИХ БОГИЊА пет особа старости 45, 30, 40, 28 и 43 године, а у Нишу двогодишње дете из Алексинца, четворогодишње из Врањске Бање и пацијенткиња рођена 1997. године која је била хоспитализована у Инфективној клиници. Болест је код свих лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до компликација због развоја запаљења плућа. Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра прошле године, а до 9. марта је регистрована је 331 оболела особа. Од почетка новембра прошле године епидемије су пријављене и на територији града Београда, где је број оболелих од краја претходне недеље повећан за 114 и достигао 1.175, а у Краљеву уз тринаест нових достиже 252. Број пријављених на територији града Ниша је са 553 повећан на 726, а у општини Бујановац укупан број сумњи на богиње достиже 55. Од почетка децембра на територији града Смедеревска Паланка пријављена су два, општине Велика Плана седам, Бојник 79 и Бор осам слу-

чајева. У овој години епидемије малих богиња пријављене су на територији града Новог Сада, где су регистрована 33 оболела, Лесковца 112, и Смедерева 14, као и општина Сурдулица 151 и Шабац 28, насељу Меховине на територији општине Владимирци три и селу Житни Поток у општини Прокупље девет оболелих. Од почетка фебруара епидемије малих богиња пријављене су на територији општина Тутин, где је евидентирано 95 оболелих, Ваљево 33, Прешево 21, Власотинце 23, Нови Пазар 22 , Владичин Хан 24 и Пожаревац шест оболелих. У марту су епидемије пријављене на територији градова Врање где има 33 оболела, Зајечар 14 и Кикинда шест, као и у селу Новаци на територији општине Уб у коме су оболеле три особе. Породичне епидемије пријављене су у Руми са три и Ужицу два оболела. По један случај обољевања од малих богиња забележен је у Трстенику, Бајиној Башти, Бољевцу, Руми, Сатрој Пазови, Пећинцима, Врбасу, Белој Па-

ланци, Лебану, Медвеђи, Тополи, Љигу, Мионици, Осечини и Владимирцима, два у Суботици, Чачку, Књажевцу, Инђији, Димитровграду, Бабушниици, Ћуприји, Деспотовцу, Богатићу и Зрењанину, три у Сремској Митровици и Крагујевцу, четири у Јагодини, пет у Крушевцу, осам Ужицу и десет у Пироту. И даље су на снази пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести који укључује пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени и епидемиолошки надзор, вакцинацију невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица. У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година. Т. Радовановић

МАГАЗИН 11.3.2018.

Војин Васовић

МАГАЗИН 11.3.2018.

Краљевски фестивал и око њега: Војин Васовић

- Анимирани филм се показао као филмска форма ослобођена свих ограничења, па као потпуно надреалистичка дозвољава рад са било чим што аутору падне на памет. - Анимација пружа неограничену слободу стварања, надреализма и трансформација, филм контролу, трајање и рад са глумцима, а није занемарљиво ни да има мого ширу публику од позоришта које зрачи јаком енергијом директне размене са посетиоцима који, као последњи играчи, долазе да заврше представу. – Први анимирани филм одбијен на домаћем а приказан на стотинак фестивала у свету где је добио тридесет награда. - Рад на анимираном филму траје дуже него у играном, по који пут и више година. – За анимирани филм у Србији потребно око пола милиона евра, из иностраних извора још пет пута толико

ВФото: М. Радовановић

БИО ДВАПУТ ЈЕДАН КРАЉ

рагујевачки Дом омладине је деценијама уназад место где су прва глумачка сазнања стицале генерације младих од којих су многи постали позната имена у свету позоришне и филмске уметности. Након што се као шестогодишњак први пут појавио у представи „Свети Георгије убива аждаху“ Позоришта „Јоаким Вујић“, данас Књажевско-српски театар, и ту заволео позориште Војин Васовић се придружио групи вршњака чији је глумачки пут у Дому омладине трасирала Славица Урошевић. Данас као редитељ са довољно аргумената потврђује да су сви у Крагуејвцу који су на било који начин повезани са драмском уметношћу прошли баш кроз њен драмски студио у коме се учило много више од глуме. Учило се, каже Васовић, о бројним значајним и великим животним принципима, а резултат рада се на најбољи начин огледао кроз значајан број младих који су уписивали различите академије драмских уметности. Иако су први кораци у овој области били везани за глуму, и однос према позоришту, покретање филмске радионице било је прилика за упознавање са камером и другим филмским алатима чију су употребу најмлађим полазницима приближавали они који су много година баш са овог места кренули према високим филмским школама. Прва знања из ове области била су довољна за почетак рада на филму после треће године средње школе након сазнања да режија пружа више могућности за стварање новог света у интеракцији са другим особама. Глума то није у могућности, јер глумац током целе каријере користи једно тело које не може да се промени за неко друго па се све што је потребно црпи из њега. Са друге стране режија пружа могућност коришћења других идеја и тела која помажу у стварању бројних апсолутно различитих светова. Први филм под називом „Моба или покорност“, настао је током једнодневног снимања у оближњем селу Цветојевац, а од четрнаест протагониста данас су чак дванаест глумци, међу њима и Никола Ракочевић пре само неку годину проглашен за најперспек-

МАГАЗИН

11.3.2018.

тивнију младу глумачку личност у Европи. - Радња се дешава на селу 1903. 2003. и 2103. године. Почиње мобом на селу 1903. на којој се људи окупљају да би радили, након сто година сви су у фенси оделима а 2103. живе у коцкицама и више се не одазивају на мобу. Била је то активна сатира на тему друштвеног окупљања и помагања, полупородична активност која је више била учење него неко велико уметничко дело и мотив више да упишем режију на Академији уметности и наставим путем филма. Уметничке академије нису прављене са јаким устројством ауторитета па, ако редовно радите вежбе све буде у реду, а најлепше је то што пружа довољно слободе, иако студенти нису довољно свесни тога. Имао сам дивне професоре, почевши од Мирослава Јокића и Драгана Јочића, који су нас учили да режија није само да изабереш шта ћеш да радиш и у томе се усавршаваш, него да је начин мишљења, па није битно да ли радиш документарац, анимирани филм или позоришну представу. Твоје је да нађеш начин да прича буде најбоље испричана и да најадекватније дође до публике – каже Васовић. И поред посвећености филму позориште је остало прва љубав што је било повод за мастер студије у Торонту, а за тему изабрано експериментално позориште највише због жеље да се касније бави различитим медијима. То се показало као најбољи образац јер сваки од њих има различиту енергију, позориште сирову енергију тренутка јер као жива ствар захтева да се дише заједно са публиком. Са друге стране филм има много више семиотике и значаја, па кадрирање на одређен начин може да направи атмосферу коју није нужно створио глумац. Разликују се и оруђа за рад аутора, поготово у анимираном филму који се показао као филмска форма ослобођена свих ограничења, па као потпуно надреалистичка дозвољава рад са било чим што аутору падне на памет. Стављене једна поред друге свака

од форми доказује специфичну слободу изражавања из које произилази жеља да се задржи у избору и коришћењу различитих енергија које носе. Анимација пружа неограничену слободу стварања надреализма и трансформација, филм контролу, трајање и рад са глумцима а није занемарљиво ни то да има мого ширу публику од позориша које зрачи јаком енергијом директне размене са посетиоцима који, као последњи играчи, долазе да заврше представу. Корак ближе новом жанру направљен је у оквиру радионице дечје анимације у Врању, а резултирао првим филмом овог типа 2006. године. Четири године касније резултат рада петочлане екипе био је филм „Сваких пет минута“ као начин да се на неком од фестивала потврди квалитет и конкурентност у односу на остале. Продукција анимираног филма у Србији мери се прстима једне руке, а податак да на мартовском вестивалу кратког метра у Београду ни у таквој конкуренцији није могао да се пробије у селекцију повод је за разочарање које је у потпуности компензовано чињеницом да је у даљем току приказан на стотинак фестивала од Немачке преко Сједињених Америчких Држава до Канаде, освојио тридесет међународних награда, за режију, анимацију, оригиналну музику, најбољи страни филм и друге. Сазнање да је најнаграђеванији домаћи филм доказ најбоља је потврде квалитета и уверења да вреди наставити. - Захваљујући том филму од Филмског центра Србије смо добили новац за следећи у време кад сам отишао на мастер студије у Канаду где сам радио у позоришту, а овде се враћао због филма. И тамо сам могао да аплицирам за фондове, а филм је добио подршку три канадска. Била је то борба од годину и по дана у том процесу у коме сам по мало постао продуцент и схватио како стално очекујемо да нам неко нешто да, а то се никада неће десити. Продуцент треба да буде партнер који верује у вашу причу, верује у ваш пројект па нађе најбољи начин да заживи. Зато сам морао да укапирам

11.3.2018.

МАГАЗИН

како продуценти раде да бих знао шта да очекујем од њих. Имамо екипу која црта руком, а на основу тога се раде 3Д модели. И филм који је приказан на овом фестивалу рађен је тако, али смо преко 3Д модела руком цртали текстуре тако да и даље изгледају да су цртани, а уствари су тридимензионалне луткице – каже Васовић. Искуство рада на анимираном филму потврђује како аниматор треба да буде добар глумац. Зато се као аутор боље од других сналази у овој области, јер му глумачко искуство помаже да на бољи начин изрази емоције у посебно тешким кадровима. То се безброј пута показало као изузетна помоћ и искусним аниматорима као специјалистима за различите врсте покрета који се дефинишу пре почетка рада на филму. Овај поступак је примењен и приликом израде филма „Био двапут један краљ“ који је приказан на петом по реду Међународном фестивалу краткометражног филма у Краљеву у

септембру прошле године. За разлику од других жанрова делови анимираног филма најчешће истовремено настају у различитим деловима света, а рад је поверен специјалистима за одређене области. Управо то омогућава да се креирају емоције ликова на основу реално одглумљених, а кад их аниматор додатно карикира и креира покрете, па врати аутору, по потреби следе корекције пре него кадар добије коначан облик. Мало је познато да рад на анимираном филму траје дуже него играном, по који пут и више година. Основни разлог су дуготрајне припреме током којих је посебно важно познавање анатомије ликова због анимације која мора да делује надреално. Искуство рада на кратком филму „Био двапут један краљ“ основа је на којој се ствара дугометражни са истом темом и називом. Рад на сценарију са Дуњом Петровић траје више од две године, а амбициозни план ауторског ти-

ма наговештава нови сваке следеће. - Треба доста времена прво зато што Србија то не може сама да изведе. Данас у Европи анимацију самостално могу да изведу Французи који мају најдуговечније школе, у које долазе из целог света да студирају, и континуитет рада који је веома битан. Зато покушавамо да овде покренемо што више анимацијских курсева и образујемо кадар. Идеја је да овде радимо трећину посла за први филм, за други половину, за трећи надам се и више, а то значи да морамо да имамо стотину људи искусних у специфичној 3Д анимацији. У Србији имамо педесетак до сто аниматора али раде сви различите технике, један црта руком, други ради са луткицама а трећи колаже, и у томе су мајстори али не могу да ураде по један део процеса филма који мора да изгледа исто. Чак је много лакше за две године обучити гомилу јуниора него неког ко је у другој врсти анимација направити искусног у овој. За ову врсту посла мора да постоји специфична вр-

ста образовања, па морамо полако да дижемо количину људи и градимо студио – каже Васовић. Најбољим сарадником на претходном филму показао се уметнички директор Никола Петковић, са Васовићем на челу екипе у којој су аниматорка из Београда, моделари у Лесковцу и Новом Саду, мат пеинтер у Лондону, седмочлана италијанска екипа која је завршила финално слагање у постпродукцији, али и други. У анимацији је то могуће, па је због тога жанр који лако може да превазиђе бројне проблеме, поред осталих и дистрибуционе, јер променом гласова може да се прикаже у било ком делу света. Заинтересованост партнера у Европи и Канади даје довољно вере у оптимизам да ће бити обезбеђена значајна средства за следећи филм. Колико су велика потврђује податак да је за радове у Србији потребно око пола милиона евра, из иностраних извора још пет пута толико. Много пута се потврдило да брзина рада на филму зависи

од количине средстава, али и да је анимација специфична по томе што представља насјпорији жанр због чега се њиме бави најмање аутора. - У оквиру селекције кратког филма са овим смо били у Кану где смо доста научили о бизнису. Многи уметници крену у пројекат без довољно свести о томе ко ће да гледа тај филм, а поента је да наше приче стигну до што већег броја људи. Тада сам схватио да морамо много добро да разумемо своју циљну групу да би знали коме нудимо продају. Успели смо да завршимо преговоре за улагање и да унапред продамо права за Балкан, па ће дистрибутер следећих пет имати право коришћења филма за биоскопе, ДВД, играчке, мајице... Проблем је што смо много мали, па су копродукциони уговори јако битни јер код нас нема пара. На конкурс за средства пријави се двеста филмова, а паре добије четири од којих је можда један дебитант. Зато је код нас ригорозна селекција, и немате право да ома-

нете, па се сви затварају у своје его светове, а нико не успева да изађе и тражи помоћ. У Србији је потребно да помажемо једни другима, да се споји више продукција, јер нико самостално нема велику снагу, ни дистрибутерску ни уметничку. Зато је боље да нас троје заједно направимо један добар филм, него појединачно три лоша – каже Васовић. На прошлогодишњем Краљевском филмском фестивалу Војин Васовић и сценаристкиња Дуња Петровић представили су кратки анимирани филм „Био двапут један краљ“ настао током последње две године. Иако професионалне обавезе на припреми представе у Књажевско-српском театру нису дозволиле дужи боравак први утисак потврђује задовољство што постоје фестивали ове врсте. Радује и податак да је разговор са публиком потврдио добар пријем филма што је мотив да се са новим појави и ове године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 11.3.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Пчелица Маја: Медене игре

Пчелица Маја се појавила пре више од стотину година и убрзо постала једна од најчитанијих књига тог времена, подједнако омиљена и код одраслих и код деце. Након првог филма који је одушевио публику свих генерација, стиже наставак медене приче о Маји и њеној кошници која је и овог пута препуна узбуђења. Лето је завршено, а представник из Базтрополиса је стигао са важном поруком за краљицу. Хоће ли њену кошницу коначно позвати на Медене игре? Осамдесеттроминутну анимирану породичну авантуру, по сценарију који је написао са Фином Ендквистом, Ноел Клиери је режирао заједно са Алексом Стендерманом, а гласове анимираним јунацима позајмили су Мина Лазаревић, Стеван Пјале, Милан Тубић, Јелена Јовичић, Јована Стипић, Александра Ширкић, Пеђа Дамјановић, Никола Вујовић, Милена Предић, Марко Марковић, Владислава Ваца Ђорђевић, Јелисавета Караџић, Томаш Сарић, Димитрије Стојановић. Филм се приказује до 14. марта, а пројекције почињу у 18 сати

Лед

Још од раног детињства, Нађа је веровала у чуда и замишљала како истрчава на лед уз овације публике и изводи свој најлепши плес. Због вере и истрајности она постаје позната клизачица, али на корак до највећег успеха у каријери доживљава озбиљну повреду и завршава у инвалидским колицима. Вративши се у родни град Иркутск поново проналази своје снове – захваљујући снази Сибира у њеној крви, али и неочекиваној љубави према хокејашу Саши. Инспирисан истинитим догађајима, „Лед“ је емотивна прича о девојци којој је љубав помогла да устане из инвалидских колица и постане шампион света у клизању. Романтичну љубавну драму која траје тек неколико минута мање од два сата, по сценарију који су написали Олег Маловицко и Андреј Золотарјев, режирао је Олег Трофим а водеће улоге тумаче Аглаја Тарасова, Милош Биковић, Александер Петров, Марија Аронова, Ксенија Рапопорт, Јан Тсапник... Филм је на репертоару биоскопа до среде 14. марта у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Облик воде

Филм представља причу о љубави неме жене и необичног створења. Облик воде је бајковита прича смештена у Сједињене Америчке Државе у време Хладног рата, око 1962. године. У тајној, високо обезбеђеној, владиној лабораторији ради Елајза, која води самотан и спутан живот. Њен живот се мења из корена када са колегиницом Зелдом открије тајни експеримент унутар лабораторије. П сценарију који је писао са Ванесом Тејлор драму са елементима фантазије који је ове године добио четири Оскара, чије трајање премашује два сата, ражирао је Гиљермо дел Торо, а главне улоге тумаче Сали Хокинс, Мајкл Шенон, Ричард Џенкинс и Даг Џонс.

Концертна активност Спортског центра „ИБАР“

МАГАЗИН

11.3.2018.

САША МАТИЋ

МАГАЗИН 11.3.2018.

100

МАГАЗИН 11.3.2018.

101

МАГАЗИН

11.3.2018.

Партизан - ЖКК Краљево 81:61

102

103

МАГАЗИН

11.3.2018.

Слога - Беовук 72 106:99

104

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 11. ДО 17. МАРТА

МАГАЗИН

11.3.2018.

11. март

106

1851. — Први пут изведена Вердијева опера „Риголето“, у Венецији. 1913. — Велика Британија и Немачка постигле споразум о границама афричких колонија Нигерије и Камеруна. 1917. — Британске трупе у Првом светском рату заузеле Багдад. 1920. — Емир Фејсал проглашен за краља независне Сирије. 1938. — Артур Зајс-Инкварт постао канцелар Аустрије уместо Курта фон Шушнига. Наредног дана Хитлерове трупе ушле у Аустрију. 1941. — Конгрес САД изгласао Закон о зајму и најму, којим је Велика Британија добила неопходну војну помоћ у Другом светском рату, седам милијарди долара. 1943. — У Македонији су бугарски фашисти ухапсили све Јевреје из Штипа, Битоља и Скопља и пребацили их у сабирни логор у Скопљу. Одатле је 7215 лица, после неколико дана депотовано у логор уништења Треблинку. 1973. — Хектор Кампора победио на првим председничким изборима у Аргентини од 1965. 1975. — У Лисабону угушена побуна падобранских јединица против левичарске војне владе, а бивши председник, генерал Антонио Рибеиро де Спинола, с групом официра побегао у Шпанију. 1976. — Завршен Дофарски рат, најдуготрајнији војни сукоб на полуострву. 1981. — Под паролом „Косово република“ у Приштини избиле студентске демонстрације косметских Албанаца, које су у наредним недељама захватиле цео Космет. То је било пр-

ви пут да су косметских Албанци масовно подржали идеју о независној косметској републици.1985. — Михаил Горбачов изабран за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза. На тој функцији наследио преминулог Константина Черњенка. Египћани, браћа Ал Фајед, постали већински власници чувене лондонске робне куће „Хародс“. 1990. — Парламент Литваније прогласио независност те земље од Совјетског Савеза. То је била прва совјетска република која се издвојила из СССР-а. Чилеански диктатор, генерал Аугусто Пиноче, после више од 16 година препустио председнички положај Патрисију Елвину, али задржао команду над оружаним снагама. 1991. — Југословенска тенисерка Моника Селеш први пут се пење на прво место на WTA листи најбољих тенисерки света. 1998. — И поред снажних протеста студената, који су тражили политичке и привредне реформе, генерал Сухарто почео свој седми мандат председника Индонезије. 1999. — Пошто је један београдски суд осудио три новинара листа „Дневни телеграф“ на по пет месеци затвора, међународна организација за заштиту људских права „Хјуман рајтс воч“ оценила да су напади југословенских власти на слободу медија попримили алармантне размере. 2000. — У експлозији метана у руднику угља „Баракови“ у Украјини погинуо 81 радник угљенокопа. Академик и адвокат Рикардо Лагос инаугурисан за председника Чилеа, као други социјалиста на челу те држа-

ве, после Салвадора Аљендеа, убијеног у државном удару 1973. 2002. — У нападу израелских тенкова на избеглички логор у Гази погинуло најмање 17 Палестинаца. 2003. — Канадски судија Филип Кирш изабран за председника првог сталног Међународног кривичног суда у Хагу, који ће бити надлежан за злочине почињене било где у свету. Оснива-

ње суда подржало близу 90 земаља, али не и САД, Русија и Кина. Врховни суд Јапана одбио захтев 42 Кинеза за обештећење за време које су провели на присилном раду у Јапану, током Другог светског рата, уз образложење да је то било давно. 2004. — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено. На најмасовнијим демонстрацијама у историји те земље окупило се преко осам милиона људи широм Шпаније, који су протестовали против тероризма. Три месеца касније у Италији ухапшен Египћанин Рабеи Осман Сајед Ахмед, осумњичен за организовање тих напада, а због припремања терористичких напада у Белгији притворено 15 особа. Трибунал у Хагу осудио босанског

Србина Ранка Чешића на 18 година затвора због ратних злочина над муслиманским заробљеницима у граду Брчко, у пролеће 1992. 2006. — У Схевенингену, у својој 64. години, преминуо бивши председник Југославије Слободан Милошевић. 2016. — У Београду је у својој 73. години, после дуге и тешке болести преминуо прослављени српски глумац Драган Николић.

12. март 538. — Повлачењем остроготског краља Витигеса окончана опсада Рима која је трајала годину и девет дана. Град остаје у рукама византијског војсковође Велизара. 641. — Кинеска принцеза Вен Ченг удала се за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском покрајином. 1507. — У бици с побуњеницима у Навари погинуо Чезаре Борџија, италијански пустолов, политичар и кардинал. Син папе Александра VI послужио Макијавелију као узор политичког цинизма и сматра се да га је Борџијин начин владања подстакао да напише дело „Владалац“. 1537. — Турци заузели далматинско утврђење Клис, које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У борби погинуо и легендарни сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић. Исте године Турци основали клишки санџак који је обухватао цело далматинско залеђе и део Босне. 1622. — Католичка црква канонизовала Игнасија де Лојолу, оснивача монашког реда исусоваца (језуита). 1848. — Почео је Вилијамитски рат у Ирској између присталица свргнутог краља Џејмса и присталица новог краља Вилијама III. 1848. — У Бечу избиле велике студентске демонстрације против апсолутистичког режима канцелара Клеменса Метерниха, што је био почетак револуције која је потресла темеље Аустрије и довела до слома Метерниховог апсолутизма. 1854. — Велика Британија и Фран-

цуска закључиле савез са Отоманским царством против Русије, у Кримском рату. 1868. — Скинута забрана са правописа Вук Караџић и дозвољена његова употреба. Решење о томе донео, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Забрана скинута четири године после Караџићеве смрти. 1907. — У експлозији ратног брода „Јена“ у француској луци Тулон погинуло најмање 118 људи. 1918. — Москва проглашена за престоницу Русије уместо Петрограда. 1928. — Након пуцања бране „Ст. Френсис“, око 60 km северно од Лос Анђелеса, у води која је преплавила долину утопило се најмање 450 људи. 1938. — Немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Трећем рајху. 1940. — Након пораза у Зимском рату, Финска је потписала Московски мировни споразум са Совјетским Савезом, препустивши му скоро целу Карелију. 1943. — Током ноћи 12/13. март бугарски окупатор је насилно извео из кућа све Јевреје из Пирота (178) и предао их немачким нацистима који су их депортовали у логор смрти Треблинка, одакле се нико није вратио. 1947. — Председник САД Хари Труман у Конгресу обзнанио је Труманову доктрину о помоћи земљама угроженим комунизмом. Прва средства дата Грчкој и Турској. 1966. — Индонежански парламент лишио Ахмеда Сукарна свих функција, укључујући положај председника државе, а генерал Сухарто постао вршилац дужности шефа државе. 1971. — Премијер Хафиз ел Асад на референдуму изабран за председника Сирије. 1978. — Партије левице, први пут у историји Француске, добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора. 1984. — У Уједињеном Краљевству почео генерални штрајк рудара. 1993. — У серији експлозија 13 подметнутих бомби у индијском граду

107

МАГАЗИН

11.3.2018.

Бомбају погинуло најмање 200 људи, а 1.100 рањено. 1999. — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО. 2001. — Уз посредовање међународне заједнице представници српских власти и побуњених Албанаца на југу Србије потписали споразум о прекиду ватре. У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле два највећа кипа Буде у свету, стара неколико хиљада година. 2002. — Савет безбедности Уједињених нација, на предлог САД, усвојио резолуцију у којој се први пут помиње Палестина као посебна држава, поред Израела. 2003. — У Београду, око 12.25 часова, у дворишту Владе убијен премијер Србије Зоран Ђинђић. У Србији проглашено ванредно стање и отпочела полицијска акција „Сабља“. 2011. — Реактор у нуклеарној електрани Фукушима 1 се истопио и експлодирао, испустивши радиоактивност у атмосферу дан после разорног земљотреса и цунамија.

108

13. март 624. — Мухамедови следбеници победили су Курејшије из Мека у пресудној бици на Бедру. 1567. — Немачки плаћеници које је унајмила холандска владарка Маргарета од Парме убили су 2.000 калвиниста. 1781. — Вилхелм Хершел је открио седму планету Сунчевог система, која је касније названа Уран. 1809. — Након неуспеха у рату с Русијом и Данском 1808, официрском завером збачен је с престола шведски краљ Густав IV. 1848. — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку. Канцелар је побегао у Велику Британију, а хиљадама гневних Бечлија које су опколиле двор цар Фердинанд I је обећао устав.

1881. — У атентату у Петрограду убијен је руски цар Александар II. Атентат су извршили чланови тајног терористичког удружења „Народна воља“. 1913. — Канбера постала главни град Аустралије. 1920. — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике. 1946. — Припадници ОЗНЕ ухапсили су четничког вођу у Другом светском рату Драгољуба Михаиловића. 1972. — Уједињено Краљевство и Кина сагласиле су се да размене амбасадоре 22 године након што је Лондон признао владу у Пекингу; Британци су затворили конзулат на Тајвану. 1990. — Совјетски парламент изгласао је увођење вишепартијског система, након 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије. 1992. — У земљотресу на истоку Турске је погинуло најмање 570 људи. 1996. — У месту Данблејн, око 40 километара северно од Глазгова, наоружани човек је у гимнастичкој сали основне школе убио 16 ученика првог разреда, узраста између пет и шест година и њихову учитељицу, ранио још 13 ђака и потом извршио самоубиство. 1998. — Председник Јужне Кореје Ким Дае Џонг, који је и сам био затваран због политичких уверења, донео је одлуку о масовној амнестији која је обухватила преко пет милиона особа, од политичких затвореника до пијаних возача којима су биле одузете возачке дозволе. 1999. — На Косову, у експлозијама бомби у центру Подујева и на пијаци у Косовској Митровици погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима оружане формације косовских Албанаца „Ослободилачка војска Косова“ код Вучитрна погинула су два припадника Војске Југославије. 2001. — Бивши градоначелник Босанског Шамца Благоје Симић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 1995. за злочине почињене током рата у БиХ 1992-95, добровољно се предао суду. 2002. — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са

побуњеницима-припадницима Националне уније за потпуну независност Анголе. 2006. — Председник Србије Борис Тадић изјавио да је Хашки трибунал одговоран за смрт Слободана Милошевића.

14. март 1489. — Краљица Кипра Катарина Корнаро, последња владарка из династије Лизињан, уступила краљевину Млетачкој републици. 1558. — Немачки цар Фердинанд I узео титулу светог римског цара без уобичајеног папиног крунисања. 1864. — Енглески истраживач Самјуел Бејкер открио други извор реке Нил у источној Африци и назвао га Албертово језеро. 1883. — У Београду обављен први телефонски разговор у Кнежевини Србији. 1891. — Подморница „Монарх“ поставила телефонски кабл испод Ламанша, припремајући прву телефонску везу Велике Британије с копном. 1932. — Амерички индустријалац Џорџ Истман, један од пионира фото-

графије и филма, оснивач компаније „Кодак“, извршио самоубиство. 1938. — Стрељан руски револуционар Николај Бухарин. Један од водећих идеолога бољшевика, проглашен кривим за контрареволуционарне активности и шпијунажу на монтираном процесу и осуђен на смрт. 1943. — Немци су у Другом светском рату ликвидирали Краковски гето. 1945. — Британско ратно ваздухопловство на железнички вијадукт у немачком граду Билефелд избацило најтежу бомбу у Другом светском рату, „Велики Слем“, тешку 9 тона. 1964. — Џек Руби, проглашен је кривим за убиство Харија Ли Освалда (убице председника Кенедија) и осуђен на смрт. 1976. — Египат поништио уговор о пријатељству и сарадњи склопљен са СССР-ом 1971. 1978. — Израелска војска је напала и окупирала југ Либана у операцији Литани. 1979. — Најмање 200 људи погинуло у паду авиона типа „Трајдент“ на једну фабрику близу Пекинга. 1980. — У авионској несрећи у Вар-

шави погинуло 87 особа, међу њима 14 чланова америчког боксерског тима. 1983. — Чланице Организације земаља произвођача нафте сагласиле се, први пут од оснивања организације, 1960, да смање цене нафте за 15 одсто. 1991. — „Бирмингемска шесторка“, шест Ираца погрешно оптужених да су 1974. подметнули експлозије у пабове у енглеском граду Бирмингем, ослобођена после 16 година у затвору. 1995. — Астронаут Норман Тагард постао први Американац који је полетео у космос руском ракетом, лансираном са космодрома у Бајконуру у Казахстану. 2002. — Представници Србије, Црне Горе, Југославије и Европске уније у Београду потписали Споразум о преуређењу односа Србије и Црне Горе. 2003. — Председник САД Џорџ Буш продужио санкције Ираку уведене 1995, којима се грађанима и компанијама САД забрањује да улажу у развој нафтне индустрије у Ираку. Буш истовремено Пакистану укинуо санкције, на снази од војног пуча у тој земљи, 1999. 2006. — Није изабран представник Србије и Црне Горе на такмичењу за Песму Евровизије, саопштио УЈРТ.

15. март 44. п. н. е. — Републикански завереници које су предводили Брут и Касије у Сенату убили римског доживотног диктатора, војсковођу и историчара Гаја Јулија Цезара. 351. — Римски цар Констанције II именује свог брата од стрица Констанција Гала за свог савладара цезара и поверава му контролу над источним делом Царства. 1311. — Битка код Орхомена: Одметнута плаћеничка Каталанска компанија односи победу над Волтером V Бријенским и преузима латинско Атинско војводство. 1493. — Кристифор Колумбо довео седам Индијанаца Аруак са Хаитија у Шпанију. То су били први становници Новог света који су крочили на Стари континент.

1536. — Султан Сулејман I Величанствени наредио убиство свог великог везира и најбољег пријатеља Ибрахим-паше. 1603. — Француски морепловац и истраживач Самјуел де Шамплен испловио према Новом свету. 1608. основао град Квебек и организовао француску колонизацију Канаде. 1848. — Уличним протестима у Будимпешти почела је Мађарска револуција. 1883. — Београд добио прву „телефонску станицу“, седам година пошто је изумљен телефон, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у Србији 1882. добио Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле. 1907. — У Финској жене први пут изабране у Парламент. 1927. — Основана Фабрика аероплана и хидроавиона Змај 1937. — Прва централна банка крви, у којој је крв за трансфузију чувана замрзавањем, основана у болници у Чикагу. 1939. — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Трећем рајху, немачке трупе окупирале Чешку. Словачка и Моравска проглашене немачким протекторатима. 1943. — Након треће битке за Харков Немци су преотели Харков од Совјета након жестоких уличних борби. 1961. — Јужноафричка Република се повукла из Комонвелта. 1991. — Председник Председништва Југославије и представник Србије у том телу Борисав Јовић поднео оставку јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у земљи после демонстрација 9. марта. 2000. — У насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице дошло до жестоких сукоба српских становника и припадника Кфора који су успостављали безбедносну зону у том граду подељеном на албански и српски део. У сукобима рањено 15 Срба и два француска војника.

109

2001. — Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова, другог по величини македонског града. 2003. - У Београду сахрањен премијер Србије Зоран Ђинђић, убијен у атентату три дана раније. - На стотине хиљада људи на улицама Токија, Бејрута, Париза, Вашингтона и у другим градовима широм света демонстрирало против рата у Ираку. 2004. — Одлуком међународног представника у Босни и Херцеговини Педија Ешдауна Мостар поново постао јединствен град. Мостар од рата у БиХ био подељен на два дела, бошњачки, источни, и хрватски, западни. 2006. — Тело Слободана Милошевића допремљено у Београд. 2011. — Отпочео грађански рат у Сирији.

МАГАЗИН

11.3.2018.

16. март

110

597. п. н. е. — Вавилонци су заузели Јерусалим и уместо Јоахина за краља су поставили Зедекију. 1244. — Након успешне опсаде Монтсегура, војска француских ројалиста је спалила око 210 катара. 1827. — У Њујорку изашле прве америчке новине за црнце „Freedom’s Journal“. 1851. — Шпанија закључила конкордат с Ватиканом, према којем је римокатолицизам постао једина вера у Шпанији, а образовање и штампа су стављени под контролу цркве. 1861. — У Бечу почео излазити дневни лист „Ост унд Вест“. Лист је покренуо и уређивао Карловчанин Имбро Игњатијевић Ткалац, а потпомагали су га српски кнез Михаило Обреновић и бискуп Јосип Јурај Штросмајер. 1862. — Ђулијус Мајнл, компанија која се бави кафом још од 1862, решила је да обележи Светски дан поезије, 21. март, тако што ће у преко 1000 кафеа у 23 државе међу којима су Британија, САД и Аустралија, одржати необичну акцију. Кафу неће морати да

плати ниједан гост који конобару понуди једну своју песму. 1926. — Амерички физичар Роберт Годард извео је прво успешно лансирање ракете на течно гориво, која је достигла 56 метара удаљености за 2,5 секунде. 1934. — У Риму потписан италијанско-мађарско-аустријски протокол којим је формиран Дунавски блок против Мале антанте Чехословачке, Румуније и Југославије. 1935. — Адолф Хитлер издао декрет којим је немачкој армији осигурао 500.000 наоружаних војника. Тиме је потпуно одбацио Версајски уговор склопљен после Првог светског рата којим је Немачкој дозвољено само 100.000 људи под оружјем. 1953. — Јосип Броз Тито допутовао у Уједињено Краљевство, што је била прва посета шефа југословенске државе једној западној земљи после Другог светског рата. 1967. — У загребачком листу „Вјесник“ објављена је „Декларација о називу и положају хрватског језика“ коју су подржали Матица хрватска, Друштво књижевника Хрватске и 16 других установа и организација. Растући хрватски национализам, оличен у овом документу, добио је одговор у „Предлогу за размишљање Друштва књижевника Србије“, који су потписала 42 српска писца. 1968. — Током Вијетнамског рата амерички војници масакрирали су најмање 347 цивила у селу Ми Лај. 1978. — Припадници терористичке организације „Црвене бригаде“ киднаповале су у Риму истакнутог италијанског политичара и бившег премијера Алда Мора, захтевајући да се пусте на слободу ухапшени чланови њихове организације. Терористи су Мора држали у заточеништву до маја 1978, а потом су га убили. Више од 250 хиљада тона нафте исцурело у близини Портсала у Француској након хаварије брода „Амоко Кадиз“. 1985. — У Бејруту отет амерички новинар Тери Андерсон. Он је пуштен на слободу 4. децембра 1991, након готово седам година заточеништва.

1988. — Ирачке власти су хемијским оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабџа на северу земље. Током те године армија ирачког председника Садама Хусеина извела је осам војних операција у том делу Ирака. 1991. — Председник Србије, Слободан Милошевић, у телевизијском обраћању грађанима поручио да се Србија повлачи из рада Председништва СФРЈ, након што је оно одбило предлог генералског врха ЈНА о увођењу ванредног стања у Југославији. 1993. — У експлозији подметнуте бомбе у индијском граду Калкута погинуло је 69 људи. 1998. — Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог светског рата помогну Јеврејима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтеве да осуди понашање тадашњег папе Пија XII. 1999. — Свих 20 чланова Европске комисије, највишег извршног тела Европске уније, поднело је оставке због оптужби за преваре, корупцију и лоше управљање финансијама. То су

биле прве оставке од оснивања тог тела 1958. 2002. — У експлозији у селу Лучане, крај Бујановца, настањеним већнским албанским становништвом, уништена је последња српска кућа. 2004. — Хрватски премијер Иво Санадер посетио је Јасеновац. Он је положио венац на обновљени споменик и одао пошту жртвама усташког концентрационог логора из доба Независне Државе Хрватске (НДХ), који је ту био од 1941. до 1945. године. 2006. — Председник Црне Горе Филип Вујановић изјавио да је преузео врховну команду над свим родовима Војске Србије и Црне Горе на територији Црне Горе. Тадић и Станковић оспорили овај потез, Влада Србије затражила објашњење од Маровића. више информација... Београд проглашен за „Град будућности јужне Европе” у такмичењу Фајненшл тајмса.

17. март 45. п. н. е. — Јулије Цезар је у бици код Мунде нанео тежак пораз војсци

помпејеваца Тита Лабијена, Публија Ација Вара и Гнеја Помпеја Млађег . 1190. — У Јорку у Енглеској масакрирано је више од 500 Јевреја. 1526. — Француски краљ Франсоа I ослобођен је из ропства. 1649. — Енглески парламент распустио је Дом лордова (Горњи дом) у време владавине Оливера Кромвела, победника у грађанском рату у којем је 1648. поражен краљ Чарлс I. 1861. — Парламент уједињене Италије прогласио је краљевину, а Виторија Емануела II краљем Италије. 1944. — Нападом више од 200 бомбардера на циљеве у Бечу почело је савезничко бомбардовање Аустрије у Другом светском рату. 1945. — Лудендорфов мост у Ремагену се срушио десет дана пошто су га заузели Американци. 1948 — Уједињено Краљевство, Француска и земље Бенелукса потписали су Бриселски уговор о оснивању Западноевропске уније. 1958. — Из Кејп Каневерала САД су лансирале у орбиту око Земље „Вангард I“, други амерички сателит. 1963. — У ерупцији вулкана Агунг на индонежанском острву Бали живот је изгубило најмање 11.000 људи. 1968. — Испред америчке амбасаде у Лондону избио је суког између полиције и демонстраната који су протестовали против Вијетнамског рата. Ухапшено је 300 демонстраната, а 90 полицајаца је повређено. 1968. — Пронађено је више од 6.000 мртвих оваца угинулих као последица тестирања нервног гаса у Скал Велију у Јути. 1969. — Голда Меир, близак сарадник Давида Бен-Гуриона у борби за стварање државе Израел, постала је прва жена-премијер Израела. Због несугласица у коалиционој влади 1974. је поднела оставку. 1973. — Камбоџански ваздухопловни официр је украденим авионом бомбардовао председничку палату у Пном Пену. Председник Лон Нол је остао жив, али је погинуло најмање 20 људи. 1991. — Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом

Заједница Независних Држава. 1992. — Експлозија аутомобилабомбе разнела је зграду израелске амабасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252. На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда. 1995. — Војска Азербејџана је, након жестоких борби, угушила дводневну полицијску побуну у северним предграђима главног града Бакуа. Побуну против председника Хејдара Алијева предводио је заменик министра унутрашњих послова Ровшан Јавадов. 1996. — Талас пљачки и паљевина захватио је Грбавицу, два дана пре него што је то последње српско предграђе у Сарајеву, у складу с Дејтонским споразумом, предато полицији Федерације БиХ. 1999. — Шест чланова Међународног олимпијског комитета избачено је из те институције због примања мита за Зимске олимпијске игре 2002. у Солт Лејк Ситију. 2000. — У Уганди 530 људи, чланова секте „Десет божијих заповести“, извршило је колективно самоубиство спаљивањем у цркви. 2002. — Петоро људи је убијено, а 45 рањено када су двојица нападача убацила бомбе у протестантску цркву у дипломатском насељу у Исламабаду, у Пакистану. Већина убијених и рањених били су странци. 2004. — На Косову избиле масовне демонстрације Албанаца, поводом утапања двојице албанских дечака у реци Ибар, код села Чабра, које су потом прерасле у дводневно насиље током којег је 19 лица убијено (11 Албанаца и осам Срба) а повређено више од 900 особа, међу којима су и припадници међународне и косовске полиције. Уништено је или оштећено око 800 кућа на Косову, 29 цркава и манастира, а више стотина Срба је напустило своје домове. Због напада на српске енклаве у градовима у Србији избили протести више хиљада људи, а у центру Београда и Ниша запаљене су џамије.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs