MagazIN325 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 325 * 4. март 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

4.3.2018.

У овом броју: Подела пара узрок незадовољства Заокружено успостављање система Промоција војног позива Територијална подела и командовање Кнез Лазар на великом платну Краљевчани за кнеза Лазара Шеста жртва великих богиња Шах је живот, живот је шах Гост са далеког севера

10 18 26 32 40 46 50 52 58

Мали издавач великих могућности Мирис позитивног духа Симболика животиња На репертоару Биоскопа „Кварт“ На минус петнаест Краљево - Црвена звезда Тамиш - Слога Повратак на велика врата Времеплов

64 70 78 84 86 96 98 100 104

МАГАЗИН 4.3.2018.

Педесета седница Градског већа

МАГАЗИН

4.3.2018.

ПОДЕЛА ПАРА УЗРО

- Вода за пиће из градског водовода је у току јануара ове године била хигијенски исправна. – Ваздух променљивог квалитета. - Комисија за оцену пројеката на конкурсу за доделу средстава којим се субвенционише рад удружења грађана оценила је да 22 подносиоца није доставило потпуне пријаве, док је пет других оцењено као неосновано. - Највећем броју одбијених замера се да буџет није правилно дефинисан, није прецизно дефинисан или да недостаје неки од потребних докумената. - Градско веће донело одлуку да износом од дванаест милиона динара финансира седамдесет пројеката грађана поднетих на јавни позив од 15. јануара. – Потврђени сви предлози одлука са дневног реда

К НЕЗАДОВОЉСТВА

едесета седница Градског већа је отпочела разматрањем Извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата мерења за први месец у години. Извештај потврђује да је Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље у току јануара извршио основни преглед 146 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и двадесет узорака сирових вода са црпних станица, а да је анализа показала да су сви били бактериолошки и физичко-хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је вршена анализа воде из реке Ибар, посебно садржај фенолних материја. Извешај Завода за јавно здравље потврђује да су узорци анализирани пет пута спектро-фотометријском методом, а да вредности фенолних материја нису прелазиле максимално дозвољене вредности концентрације штетних материја прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Тако се, на основу извршених анализа и стручног расзматрања, може констатовати да

МАГАЗИН

4.3.2018.

је вода за пиће из градског водовода у току јануара ове године била хигијенски исправна. Контролом квалитета ваздуха утврђено је да су двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоскида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а вредности азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац изнад прописаних током три дана, од 18. до 20. у месецу. Мерења количине чађи потврђују да је количина у ваздуху била испод максимално дозвољених вредности на мерном месту Завод за јавно здравље, а изнад на мерним местима Пљакин шанац и Рибница по три, а Скупштина града пет дана. Док су средње двадесетчетоворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, никла, кадмијума и арсена, биле испод граничних вредности повод за бригу је садржај суспендованих честица ПМ 10 на мерном месту Полицијска станица где су граничне вредности знатно прекорачене током 24 дана. Статутом Центра локалних услуга града Краљева уређује се правни поло-

жај и одговорност за обавезе, назив, седиште, печат, штамбиљ и знак, заступање и представљање, делатност, органи Центра, планирање рада и развоја, начин стицања и распоређивања средстава, пословне тајне, обавештавање радника, општи акти, заштита права запослених, прелазне и завршне одредбе. Центар обавља послове социјалне заштите и социјалног рада ради успостављања, развијања и пружања услуга социјалне заштите из надлежности локалне самоуправе, у складу са законом и другим прописима којима се регулише област социјалне заштите, а Градско веће је донело решење којим се даје сагласност на овај документ усвојен одлуком привременог Управног одбора. - Промена законског оквира је довела до тога да одређен број активности које је спроводио Центар за социјални рад може да се нађе на тржишту, или да локалне самоуправе оснују нове установе које ће се бавити бригом о старима, децом без родитељског старања и другим услугама из области социјалне заштите. Ми смо одлучили не да расписујемо овакве врсте услуга, већ да оснујемо установу како бисмо обезбе-

дили квалитетно и континуирано старање о најстаријим суграђанима, деци без родитељског старања и другим угроженим категоријама – потврдио је градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Градско веће је усвојило и Стратешки план Комуналне полиције који потврђује да Краљево, као једна од највећих локалних заједница у окружењу са великим бројем становника, заузима важан стратешки положај има и комуналне проблеме. Решавање је почело формирањем Комуналне полиције чији су основни принципи у раду законитост, професионализам, сарадња и сразмерност, а све у циљу побољшања и промовисања рада утемељеног на пружању услуга грађанима због којих и постоји. Као посебна организациона јединица у оквиру Градске управе Комунална полиција има обавезу да у периоду од пет година доноси овакву врсту стратешких планова који су засновани на законима који уређују област комуналних делатности. Стратешки план потврђује да дугорочним планирањем развоја Комуналне полиције треба обезбедити њено успешно деловање у граду са сло-

женом проблематиком одржавања комуналног и другог, законом утврђеног, реда. У ту сврху анализирана су почетна искуства и општи контекст у коме комунална полиција делује и оцењено да, остварујући своју улогу између инспекцијских служби и полиције, треба да постане истински сервис у служби грађана са којима гради партнерске односе, а ради заштите њихових права и интереса. Комисија за оцену пројеката на конкурсу за доделу средстава којим се субвенционише рад удружења грађана оценила је да 22 подносиоца није доставило потпуне пријаве, док је пет других оцењено као неосновано. Највећем броју њих замера се да буџет није правилно дефинисан, није прецизно дефинисан или да недостаје неки од потребних докумената. Градско веће је донело одлуку да износом од дванаест милиона динара финансира седамдесет пројеката грађана поднетих на јавни позив од 15. јануара. Највише пара, 590 хиљада динара, додељено је Удружење ликовних и примењених уметника Краљево за пројекат „Развој културе и визуелних уметности

у Краљеву преко излагачких активности градске галерије“, док су најмање, по 30 хиљада, добили Позитивна омкадина за „Годину културе“, Спинер за „Организацију јуниорског 20. Спинер купа, функционисање клуба и учешће на савезним и међународним такмичењима у 2018. години“ и Матица исељеника за реализацију пројекта „Краљево поздравља дијаспору“. Образлажући одлуку да се подржи предлог комисије градоначелник потврђује да се на конкурсу сваке године појављују нова удружења, а да се количина средстава за ову намену не мења што је повод за незадовољство пре свега оних који нису уврштени у раподелу, али и других који су незадовољни износом одобрених средстава. - Оно што је јако важно, и оно чиме се руководила комисија приликом оцењивања, јесте да оцењују пројекте према разрађеним критеријумима, бодује их и на основу тога опредељују одређен износ средстава. Одбијене су пријаве удружења која нису доставила сва документа које је било неопходно приложити приликом конкурисања, и оних која нису на адекватан начин приказали ак-

4.3.2018.

МАГАЗИН

тивности. У ситуацији када дође до одређених злоупотреба, и када људи који руководе удружењима не могу да оправдају средства која су утрошила, примењују се друге методе, а удружењима која нису успела да оправдају добијена средства забрањује даље конкурисање – објаснио је др Терзић. Раније се дешавало да одређена удружења из области борачко инвалидске заштите, социјалне политике и бриге о старима, која су се бавила правима ратних војних инвалида и особа са индвалидитетом не добију средства потребна за њихово функционисање што је у значајној мери утицало на усвајање одлуке засноване на низу афирмативних мера позитивне дискриминације. Градоначелник указује и на појаву све већег броја удружења у одређеној области што је резултат незадовољства чланова постојећих који, у настојању да добију новац из градске касе, прибегавају оснивању нових са истим програмским активностима. Дискутабилним се чини и податак да баратају са истим

бројем чланова због чега је комисији отежано доношење адекватног, и исправног, решења. На почетку године, а пред скори почетак нове грађевинске сезоне, на шездесет осам месних заједница, као индиректних корисницика буџета, подељено је нешто више од 19,5 милиона динара, а посебним закључком усвојен је извештај о реализацији програма за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја у 2017. години. Програмом су планирана средства у износу од 70 милиона динара која су усмерена на реализацију регреса за репродуктивни материјал, суфинансирање камате за пољопривредне кредите, инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, управљање ризицима, подстицаје за спровођење одгајивачких програма, ради остваривања одгајивачких циљева у сточарству и подстицаје за промотивне активности у пољопривреди и руралном развоју. Од укупно планираних средстава за реализацију ових мера утрошено је нешто мање од 62,5 милиона што чи-

ни 92,14 одсто. Чланови Градског већа нису имали примедби на Извештај о раду Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима на територији града у прошлој, нити на предлог Програма коришћења буџетског фонда за саобраћај у овој години. Програмом је предвиђено да се у унапређење саобраћајне инфраструктуре уложи 85 хиљада више од милион динара, што представља половину средстава за учешће у пројекту „Видео надзор“ и изградњу заштитних ограда. Планирано је да се у унапређење саобраћајног образовања и васпитања уложи 250 хиљада динара и то за суфинансирање такмичења „Шта знаш о саобраћају“ и набавку специјализоване опреме за потребе саобраћајног образовања и васпитања у оквиру реализације пројекта – „Вршњачка едукација“ Износ од 3,6 милиона динара биће утрошен у превентивно-промотивне активности из области безбедности саобраћаја, које подразумевају медијско праћење рада Савета, закуп билборда

ЈКП „Пијаца“ ради промоције и реализацију више кампања из области безбедности саобраћаја Да Савет улаже у научно истраживачки рад потврђује нешто више од четири милиона динара намењених изради пројекта „Управљање брзинама на путној мрежи на територији града Краљева“, коришћењу програмског пакета за одржавање базе података о обележјима безбедности саобраћаја, израде пројектно-техничке документације, преузете обавезе из претходних година и израду техничке документације за изградњу тротоара у дужини до 50 метара на делу државног пута IБ реда у насељеном месту Ратина, повезивање аутобуског стајалишта и пешачког прелаза Раду Савета за координацију послова безбедности саобраћаја намењено је 2,295 милиона који ће бити утрошени за накнаде члановима за долазак и рад на седницама, опремање органа задужених за безбедност саобраћаја специфичном техничком опремом, трошкове стручног усавршавања и унапређивања

знања из области безбедности саобраћаја и трошкове припреме материјала за седнице, репрезентацију, друге трошкове организовања седница, трошкове мобилних телефона, интернета, одржавања и експлоатације возила за потребе Савета и слично. Месној заједници Обрва је дозвољено да изда у закуп пословни простор који се налази у Дому културе, а изменама и допунама постојећег решење створени су услови за образовање и именовање чланова Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима. Градско веће је одбило захтев Ђоровић Милоша из Матарушке Бање за давање сагласности на препарцелацију једне катастарске парцеле и донело решење о отуђењу катастарске парцеле у Рибници ради формирања грађевинске, а Јованки Жојић из Толишнице, чији је стамбени објекат уништен у пожару, посебним решењем је додељена на коришћење без надокнаде, у року од три месеца, једна мобилна стамбена јединица.

Чланови већа су се сагласили са захтевом Дечјег одмаралишта „Гоч“ за извођење радова на реконструкцији водоводне и канализационе мреже на објектима које користи ова установа, и то Хотел „Добре воде“ и нови објекат одмаралишта, и донели решење којим се преноси право својиме на једном котлу на пелет тип TKAN 250 INTEGRA номиналне снаге 250 kw. Котао је постао јавна својина града Краљева на основу уговора о донацији, заведеног у кабинету градоначелника града Краљева као примаоца донације, односно код д.о.о. „Радијатор инжењеринг“, и на истом се преноси право својине без накнаде у корист Дечијег одмаралишта „Гоч“ чији је оснивач град Краљево. Градско веће је усвојило Програм одржавања атмосферске канализације за 2018. годину, и Програм одржавања улица, јавних површина, градских и некатегорисаних путева на територији града у овој, и донело закључке о давању сагласности на ова документа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 4.3.2018.

Обележен 1. март, Светски дан цивилне заштите

МАГАЗИН

4.3.2018.

ЗАОКРУЖЕНО УСПОС

СТАВЉАЊЕ СИСТЕМА

- Светски дан цивилне заштите обележава се у ситуацији када се поново успоставља неправедно запуштен и девастиран систем заштите која поново добија на значају. - Интензивно се ради на враћању угледа који је имала цивилна заштита како би се успоставио правовремени и ефикаснији одговор друштва на изазове и ризике којима је држава изложена. - Јединице цивилне заштите су од оснивања 1955. године биле присутне у радним организацијама, стамбеним зградама, улицама, месним заједницама и другим срединама, а систем је функционисао у максималном капацитету. - Од поновног успостављања система образоване су специјализоване јединице за заштиту од пожара, спасавање на води, уништавање неексплодираних убојних средстава, спасавање са неприступачних терена и рушевина, пружање прве помоћи и радиолошко хемијско биолошку заштиту

ветски дан цивилне заштите свечано се обележава у целом свету почев од 1990. године када је установљен одлуком Генералне скупштине Међународне организације цивилне заштите са циљем да се укаже на витални значај и улогу ових служби у случају свих типова несрећа и катастрофа, и суочавања са њима, али и да се ода признање за напоре на њеном унапређењу. Овај дан је и прилика да се широј јавности скрене пажња на значај превентивних и самозаштитних мера и поступака у случају елементарних непогода, техничко-технолошких и других несрећа и опасности. У организацији Одељења за ванредне ситуације и Одељења за послове цивилне заштите Градске управе града поводом Дана цивилне заштите одржана је пригодна свечаност на којој је, кроз презентацију, представљена улога и значај ове службе и њених специјализованих јединица. Поред комаданта Штаба за ванредне ситуације др Предрага Терзића и начелика Радоице Кочовића свечаности су присуствовали представници

МАГАЗИН

4.3.2018.

министарстава унутрашњих послова и народне одбране, чланови штаба, припадници специјализованих јединица и повереници цивилне заштите, представници политичких странака, јавних предузећа, градских органа и установа. Светски дан цивилне заштите обележава се у ситуацији када се у земљи, преко Сектора за ванредне ситуације, поново успоставља неправедно запуштен и девастиран систем заштите која поново добија на значају, а интензивно се ради на враћању угледа који је имала како би се успоставио правовремени и ефикаснији одговор друштва на изазове и ризике којима је држава изложена. Последњих неколико година готово да није било елементарне непогоде која своју снагу није покушала да покаже на територији града Краљева. Почело је са катастрофалним земљотресом првих дана новембра 2010. а настављено шумским пожарима великих размера, снежним наносима са изузетно ниским температурама и катастрофалним поплавама у пролеће 2014. и 2016. године. Све то био је добар повод за почетне радове

на изградњи система који ће моћи адекватно да одговори на све ризике. У сложеним временима пуним разних изазова природне елементарне непогоде су нешто са чим се суочава читав свет. Захваљујући бурном технолошком развоју, често и због немара, долази до инцидената, па друштво мора да буде спремно на све изазове који су пред њим. У том смислу и град Краљево предузима опсежне, темељне и студиозне активности у оквиру којих је на Рудну формиран Центар за обуку припадника јединица Цивилне заштите. - Краљево је задесило неколико елементарних непогода који су оставиле велике последице. Поучени негативним искуствима ми смо оформили посебну организациону јединицу у оквиру Градске управе која се бави пословима цивилне заштите, а један члан Градског већа је искључиво задужен за ову област. У претходном периоду радили смо на постављању повереника цивилне заштите у месним заједницама. На територији града постоји чак 68 месних заједница и ради се о територијално највећој једини-

ци локалне самоуправе у земљи површине 1530 километара на којој успевамо да успоставимо цивилну заштиту. У ту сврху смо припремили један објекат на Рудну који је постао центар за обуку јединица опште намене које постоје у нашем граду. Надам се да ћемо, уз материјална средства која нису велика, успети да адекватно опремимо поверенике и људе који се на терену баве овим питањима и да ћемо кроз добру сарадњу у оквиру Штаба за ванредне ситуације који заседа у пуном саставу, али и кроз стручно-оперативне тимове за различите области, успети да делујемо као до сада и да ћемо у будућности на првом месту превентивним мерама успети да побољшамо област цивилне заштите на територији града Краљева – потврдио је градоначелник др Предраг Терзић. Климатске промене су одлучујуће утицале на појаву различитих елементарних непогода што је повод за појачане напоре да се област заштите и спасавања подигне на виши ниво. Један од начина је формирање јединица цивилне заштите које су од 1955. године функци-

онисале све до распада земље почетком последње деценије двадесетог века и почетка транзиционих процеса у овом делу Европе кад је цео систем угашен. Јединице цивилне заштите су од оснивања биле присутне у радним организацијама, стамбеним зградама, улицама, месним заједницама и другим срединама, а систем је функционисао у максималном капацитету. Новим Законом о ванредним ситуацијама поново се успоставља систем цивилне заштите и интензивно ради на његовом јачању и враћању угледа како би се обезбедио правовремен и ефикасан одговор државе и друштва на све опасности које им прете. Систем се подиже на виши ниво константном обуком и тренинзима свих припадника, попуном специјализованих јединица и опремањем материјалним средствима. На нивоу локалних самоуправа и правних лица формиране су јединице опште немене и мрежа повереника цивилне заштите који су обучени и адекватно опремљени како би могли да реагују на прву појаву претњи од елементарних

и других непогода. Од поновног успостављања система образоване су специјализоване јединице за заштиту од пожара, спасавање на води, уништавање неексплодираних убојних средства, спасавање са неприступачнх терена и рушевина, пружање прве помоћи и радиолошко хемијско биолошку заштиту. Поред њих у систему заштите успешно делују специјализоване јединице за осматрање и узбуњивање и везу организоване на нивоу државе и округа. Командант Окружног штаба за ванредне ситуације Радоица Кочовић подсећа да је формирање јединица отпочело 2012. да би следеће године отпочела обука и опремање чији је процес настављен до 2017. - Одељење за заштиту и спасавање попуњава шест јединица за заштиту и спасавање и три јединице за осматрање узбуњивање и везу. Од укупно 177 припадника неке саставе смо комплетно опремили и униформисали, али су сви прошли основну обуку, неколико и тренинг дообуку. На нивоу Србије је кроз 71 курс

МАГАЗИН

4.3.2018.

основне обуке обучено 1.606 припадника из 27 јединица и структура, а дообука или тренинг организовани су за око 1.769 припадника. Тежимо да се тај број стално увећава, да се прво формирају структуре и настави са њиховим опремањем. Припадници специјализованих јединица су имали пар обука у Руској Федерацији где су створени врхунски услови за спровођење овог вида оспособљавања, а у току је и формирање тима за спасавање из рушевина. Поред опремања специјализованих јединица опште немене набављено је преко две хиљаде униформи, а наручено 1.700 чија се испорука очекује током ове године што ће допринети да се опремање свих састава подигне на виши ниво – каже Кочовић уз

потврду да је опрема равномерно распоређена по окрузима, а један од магацина налази се и у Краљеву. Припадници Сектора за ванредне ситуације укључени су у различите облике пружања помоћи угроженом становништву, а једна од активности био је смештај избеглих и расељених лица која су пролазила кроз Србију. У ту сврху набављена је специјализована опрема и шатори који омогућавају да се у релативно кратком времену обезбеде услови за смештај више стотина особа. Значајним се чини податак да се сва опрема у случају потребе у кратком року може ставити на располагање јединицма локалне самоуправе. Краљевачко Одељење за ванредне

Путеви Обилне снежне падавине током минуле недеље биле су добра прилика да се покаже спремност припадника цивилне заштите у стварању услова за нормално одвијање свих активности становништва. Радоица Кочовић отврђује да су на територији града Краљева и шире, на подручју округа који покрива Одељење за ванредне ситуације, проходни сви путеви првог реда као главни комуникацијски правци. - У јутарњим часовима било је поледице на путу, али није изазвала посебне проблеме у саобраћају. Што се тиче путева другог и трећег реда, и некатегорисаних путева, сви су очишћени тако да нема пријава о застоју у одвијању саобраћаја чак ни у у брдско планинским деловима као што је био случај првог дана кад су падавине биле обилне. Све је проходно, а снег је добро дошао да на ниским температурама заштити вегетацију, прочисти атмосферу и приликом отапања поправи хидролошку ситуацију. Проходан је главни путни правац Ушће-Студеница-Ивањица, који чисти Предузеће за путеве Нови Пазар, а и путеви који воде према најудаљенијим засеоцима Ђакову и Савову. Првог дана смо имали интервенцију на Рудну и Опланићима, да се прочисте путеви према гробљима, а сви путни правци на територији града Краљева су проходни – каже Кочовић.

ситуације је током прошле године спровело неколико акција откривања и уништавања неексплодираних убојних средстава, а припадници одељења реаговали су на прву дојаву да су таква примећена у кориту Западне Мораве. Тако је претпрошле године из реке извађено и уништено 57 таквих која су у води провела пуних седам деценија, а посебно значајним оцењује се уништавања пет стотина килограма тешке бомбе у реону Сирче. Сличних активности било је и прошле године кад је, после 37 пријава о откривању неексплодираних убојних средстава, уништено 57 уз 21 која спадају у категорију осталих. У активности специјализоване јединице током године убраја се и темељно чишћење једног бункера из периода Другог светског рата. Значајним за правовремено и адекватно функционисање свих целина из система заштите и спасавања становништва и материјалних добара сматра се податак да су на територији Србије, а и Рашког управног округа, све структуре усвојиле одговарајуће одлуке којима се регулишу права и обавезе у овој области. Спроведене су бројне акције одређивања и оспособљавања правних лица за реаговање у ванредним ситуацијама, а значајним се очекује најављено усвајање Закона о смањењу ризика и управљање ванредним ситуацијама као кровни у односу на постојећи Закон о ванредним ситуацијама. Нацрт закона је после јавне расправе упућен министарствима од којих се очекује да потврде ваљаност, или укажу на евентуалне недостатке, да би одмах након тога била покреута скупштинска процедура и усвајање. Од закона се очекује да прецизније дефинише права, обавезе и начин поступања свих сегмената заштите и спасавања, посебно повереника задужених за спровођење активности у овој области. Међународни дан цивилне заштите је прилика да се уруче захвалнице организацијама и појединцима који су допринели развоју система или појединих делова, а овом приликом уручена су Јавном предузећу „Србијаводе“, Канцеларији за младе града Краљева и интернет порталу volonter.rs. Т. Радовановић

МАГАЗИН 4.3.2018.

Приближавање краја школске године

МАГАЗИН

4.3.2018.

ПРОМОЦИЈА ВО

- Конкурс за пријаву кандидата за Војну гимназију отворен је до 15. марта, а до 30. за Средњу стручну војну школу, Војну академију и Медицински факултет. – Расте интересовање за војни позив. - Међу онима који желе да заврше војне школе и факултете најборојнији су кандидати који су се у претходном школовању истакли залагањем и успехом. - Слободарска традиција у свести народа овога краја један од основних разлога при опредељивању за војни позив. - Војска Србије, уз Српску православну цркву, ужива највеће поверење грађана и углед грађен генерацијама

ОЈНОГ ПОЗИВА

МАГАЗИН 4.3.2018.

инистарство одбране и Војска Србије годинама уназад спроводе промотивне активности са циљем да будућим ученицима Средње стручне војне школе, Војне гимназије, Војне академије и Медицинског факултета Војно-медицинске академије приближе услове уписа и повољности школовања у овим образовним установама. У склопу промотивних активности представници ових установа, као и ученици и студенти, боравили су у Краљеву како би у директном контакту са потенцијалним кандидатима отклонили евентуалне недоумице и додатно мотивисали оне који се још двоуме и нису донели коначну одлуку о избору позива. Пре него што су се обратили младима који размишљају о упису у војне школе, гимназију и Војну академију представници ових установа разговарали су са представницима локалне самоуправе Конкурс за пријаву кандидата за Војну гимназију отворен је до 15. марта, а до 30. за Средњу стручну војну школу, Војну академију и Медицински факултет. Потпуковник Милош Витас потврђу-

МАГАЗИН

4.3.2018.

је да обилазак градова представља скуп промотивних активности којима се младима приближавају садржај и услови студирања, и услови за опредељивање животне каријере у правцу војне, као и предности и мане овог позива. Значајним се сматра могућност упознавања са свим што ове образовне установе пружају будућим кадетима, студијским програмима, кабинетима, наставним садржајима и посебним облицима наставе који су саставни део образовања као услов за стицање знања, компетенција и способности које ће имати у раду са војницима, у Министарству одбране и Војсци Србије. Искуство потврђује све веће интересовање за војни позив. Оно из године у годину бележи стални раст, а међу онима који желе да заврше војне школе и факултете најборојнији су кандидати који су се у претходном школовању истакли залагањем и успехом. У локалној средини појачано интересовање се тумачи настојањима Владе Србије и председника Републике у стварању услова за побољшање материјалног стања војних лица, како повећањем зарада тако и најављеном градњом ста-

нова за припаднике снага безбедности. Значајним за војна лица у Краљеву сматра се чињеница да је град уврштен међу шест локалних самоуправа на чијој ће територији већ током ове године отпочети реализација амбициозног програма који у првој фази подразумева изградњу две стотине станова. Колико је интересовање Карљевчана за војни позив најбоље потврђује податак да је на школовању за различите специјалности више од тридесет кадета што се тумачи дуготрајном традицијом чији су темељи у овом крају постављени још у време Првог српског устанка. Градоначелник Краљева др Предраг Терзић верује да је слободарска традиција у свести народа овога краја један од основних разлога при опредељивању за војни позив, а није без значаја ни податак да Војска Србије, уз Српску православну цркву, ужива највеће поверење грађана и углед грађен генерацијама. Колико је војни позив значајан за одбрану земље потврђује податак да су сви српски монарси, до почетка Другог светског рата, завршавали војне школе и били официри.

- И они који нису били официри допринели су развоју војске, као краљ Милан који је као активни командант војске три године много допринео модернизацији, техничком опремању и организацији. Краљ Петар је био официр, учествовао је у Легији странаца у неколико ратова, а у Невесињској буни као Петар Мркоњић. Краљ Александар је имао пуковника Јована Мишковића који га је лично васпитавао, па је од малена добијао сазнања из области војних наука и волео да иде са војском на припреме. И он је био официр, а највиши чин у војсци имао је син кнеза Павла, Карађорђев унук кнез Арсен Карађорђевић који је био руски генерал. У то време се сматрало да неко ко се припрема за владара не може да има потпуно образовање ако није завршио војне школе, а ми смо данас из секуларног образовања избацили многе корисне ствари – каже др Терзић. Кадет друге године Војне академије, модула војно ваздухопловство, Војкан Митровић један је од оних који су у раном детињству заволели летење и маштали да постану пилоти. Прилика да се увери какво је то занимање пружена

му је на академији као месту на коме се стичу знања која не могу ни на једном другом. Прилика за први контакт са авионима будућим кадетима пружа се још у време полагања пријемног испита, а десет сати лета у том периоду је само једна од повољности које пружа војска. Као студент друге године основних студија противваздухопловне одбране кадет Анђела Богојевић каже да је до одлуке о школовању за војни позив водио скуп различитих фактора. Интересовање је отпочело током основношколског периода током кога се учвршћивала жеља да се потпуно посвети овом позиву. Свесна да сви факултети пружају одређен ниво теоретских знања, а само мали број и практичних, био је један од значајнијих разлога који је утицао на одлуку. - На Војној акдемији стичемо нове способности и искуства, сваки дан је пун нових изазова, а академија нас учи да организујемо своје време и израстемо у часне и поштене људе. Наравно да је у почетку све тешко кад је ново, па је и период привикавања најтежи, али је оно што ме је водило кроз тај период била мотивисаност и

љубав према овом позиву. Зато бих свима који деле ово мишљење, ако желе да стекну нова познанстава, способности и вештине и израсту у часне људе, препоручила да се определе за војни позив јер је то прави позив за њих. Ако имају неке друге мотиве, који су више материјални, онда се овде неће усрећити – каже Анђела. Искуство претходног школовања потврђује да нови услови живота пред кадета стављају задатак да направи баланс између претходног живота и новог система, јер по доласку на академију није индивидуа довољна сама себи, већ члан колектива који сопственим радом и трудом треба да допринесе заједничком успеху који се сматра најбитнијим. Слично мишљење дели и ученица трећег разреда 43. класе Војне гимназије Александра Аксентијевић уверена да се, и поред тешкоћа које представљају посебан изазов, добром организацијом, радом и трудом све може постићи, а на крају за то увек следи адекватна награда. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Војска Краљевине Србије (3)

ТЕРИТОРИЈАЛНА ПОДЕ

МАГАЗИН

4.3.2018.

- Активна војска, која је као главна убојна сила обухватала обавезнике од 20 до 37 године живота, после реформе је са 107.225 повећана на 158.974 војника. - Територија Краљевине Србије је у војно административном погледу подељена на пет дивизијских области, Моравску, Дринску, Дунавску, Шумадијску и Тимочку. - Оружаном силом је у миру и рату, као врховни командант, командовао краљ, а непосредну управу над војском у миру имао је министар војни, који је за свој рад био одговоран Врховном команданту и Народној скупштини

ЕЛА И КОМАНДОВАЊЕ

ова организација војске Краљевине Србије није у потпуности заживела пре почетка рата са Бугарском 1885. године. Од 1875. године до тада у српској војсци је било 32.985 ислужених обавезника, каплара и редова, па је уочи рата са Бугарском направљен покушај да се мирнодопска формација донекле приближи ратној. Пошто се, путем природног прираштаја становништва, број регрута у Србији непрекидно повећавао у марту 1885. је наређено да свака дивизијска област, поред три постојећа, формира још по један пешадијски батаљон који су попуњавали регрути са целе територије дивизијске области. Током 1885. и 1886. у Моравској дивизијској области је основан XVI батаљон, у Дринској XVII, Дунавској XVIII, Шумадијској XIX и у Тимочкој XX. Тако се број мирнодопских батаљона 1886. године са 15 повећао на 20 и тако донекле приближио броју од 60 ратних. Законом о устројству војске од 1. новембра 1886. годи-

МАГАЗИН

4.3.2018.

не у организацију и формацију српске војске унете су одређене промене, па је Активна војска повећана тако што је у њене редове, поред првог, укључен и други позив који су чинили војници старости од 31 до 37 година. Тако је Активна војска, као главна убојна сила, обухватала обавезнике од 20 до 37 године живота, па је са 107.225 повећана на 158.974 војника. Каснијим изменама и допунама Закона о устројству војске, а посебно са усвајањем новог Закона 1901. године, саобразно мобилизацијским и оперативним потребама, територија Краљевине Србије је у војно административ ном погледу подељена на пет дивизијских области, Моравску, Дринску, Дунавску, Шумадијску и Тимочку. Свака је била подељена на три пуковске окружне команде, а оне на четири батаљонска среза. Пуковске окружне команде биле су нумерисане од I до XV, а имале су и територијалне називе, као Ужичка пуковска окружна коман-

да, док су батаљонски срезови у свакој од њих означавани само бројевима, од 1 до 4. Оружаном силом је у миру и рату, као врховни командант, командовао краљ, а непосредну управу над војском у миру имао је министар војни, који је за свој рад био одговоран Врховном комаданту и Народној скупштини. Његова надлежност обухватала је организацију, попуну, обуку, наоружавање, снадбевање и мобилизацију војске. Министарство војно је имало извршне органе, одељења организована по природи послова, са мање или више самосталности у раду, Главни ђенералштаб, Главну инспекцију целокупне војске, Инспекције и комитете појединих родова и Велики војни суд. Главни ђенералштаб је у миру имао задатак да предлаже организацију, формацију и попуну војске, организује обуку и руководи њоме, припрема мобилизацијске и ратне планове... У мо-

билном и ратном стању он је образовао штаб Врховне команде, са задатком да планира операције и руководи њима, као и да организује и, преко својих стручних органа, врши снабдевање трупа на војишној просторији. Главна инспекција се старала о једнообразном извођењу наставе и оцењивала успех обуке и готовост трупа за рат, а главном инспектору су у том циљу на располагању били начелник Главног ђенералштаба, инспектори родова и начелници одељења у Министарству војном. Сличне задатке, у свом делокругу рада, имале су инспекције појединих родова, односно струка које су, сем тога, прегледале мирнодопски и ратни распоред старешинског кадра својих родова и струка. Војни комитети су били техничке институције за студије наоружања и остале ратне опреме, како код сопствене војске тако и код војски суседних и других земаља, које су пратиле и проучавале новине у ратној техници, пред-

лагале програме наоружања, адаптације оружја, опреме и слично. За набавку и одржавање јахаћих, товарних и запрежних коња и прибора постојао је специјални ремонтни фонд, а финансијска средства за његово функционисање потицала су од специјалног приреза који се убирао у склопу годишњег пореза пореских обавезника, а износио је 5% целокупног годишњег пореза. Председник фонда је био најстарији генерал у Београду, а чинили су га још један члан Државног савета, гувернер Народне банке, председник Главне контроле, један пуковник и као деловођа, начелник судског одељења Министарства војног. Војска Краљевине Србије је у миру развијала две врсте команди, војно-територијалне и трупне. Војно-територијалне команде су биле команде дивизијских области, пуковске окружне команде и војни срезови. Моравска војна област, са седиштем у Нишу, обухватала је југо-цен-

тралну Србију у којој су се мобилисале Моравска дивизија I позива, у оквиру ње 1. 2. 3. и 16. пешадијски пук, Моравски коњички пук, Моравски артиљеријски пук и дивизијске помоћне службе, Моравска дивизија II позива, у чијем саставу су били 1. 2. и 3. пешадијски пук II, Моравски коњички пук, Моравски артиљеријски дивизион и помоћне дивизијске службе, потом 1. 2. и 3. пешадијски пук III позива и Моравски коњички ескадрон III позива. Дринска војна област , са седиштем у Ваљеву, обухватала је западну Србију, а чиниле су је Дринска дивизија I позива, са 4. 5. 6. и 17. пешадијским пуком, Дринским коњичким пуком, Дринским артиљеријским пуком и дивизијским помоћним службама, Дринска дивизија II позива, која је у саставу имала 4. 5. и 6. пешадијски пук, Дрински коњички пук, Дрински артиљеријски дивизион и дивизијске помоћне службе, затим 4. 5. и 6. пешадијски пук

МАГАЗИН 4.3.2018.

III позива и Дрински коњички ескадрон III позива. Седиште Дунавске војне области било је у Београду, а обухватала је северну Србију и у њој Дунавску дивизију I позива у чијем су саставу били 7. 8. 9. и 18. пешадијски пук, Дунавски коњички пук, Дунавски артиљеријски пук и дивизијске помоћне службе, затим Дунавска дивизија II позива са 7. 8. и 9. пешадијским пуком, Дунавским коњичким пуком, Дунавским артиљеријским дивизионом и дивизијским помоћним службама, 7. 8. и 9. пешадијски пук III позива и Дунавски коњички ескадрон III позива. Шумадијска војна област са седиштем у Крагујевцу обухватала је Централну Србију у којој су мобилисане Шумадијска дивизија I позива, у оквиру ње 10. 11. 12. и 19. пешадијски пук, Шумадијски коњички пук, Шумадијски артиљеријски пук и дивизијске помоћне службе, Шумадијска дивизија II позива у чијем су саставу били 10. 11. и 12. пешадијски пук, Шумадијски коњички пук, Шумадијски артиљеријски дивизион и дивизијске помоћне службе, 10. 11. и 12. пешадијски пук III позива и Шумадијски коњички ескадрон III позива. Као пета Тимочка војна област је стационирана у Зајечару, а обухватала Источну Србију са чије територије су мобилисане Тимочка дивизија I позива, и у њој 13. 14. 15. и 20. пешадијски пук, Тимочки коњички пук, Тимочки артиљеријски пук и дивизијске помоћне службе, Тимочка дивизија II позива са 13. 14. и 15. пешадијскиим пуком, Тимочким коњичким пуком, Тимочким артиљеријским дивизионом и дивизијским помоћним службама, 13. 14. и 15. пешадијски пук III позива и Тимочки коњички ескадрон III позива. Комбинована дивизија I позива састојала се од 1. 2. 5. и 6. прекобројног пука, Комбинованог коњичког пука, Комбинованог артиљеријског пука и Комбиноване дивијске помоћне службе, а попуњавана је пропорционално са људством из свих пет војнх области. У састав Коњичке дивизије I позива ушли су 1. коњичка бригада са 1. и 3. коњичкиим пуком, 2. коњичка брига-

да, у чијем су саставу били 2. и 4. коњички пук, коњички артиљеријски пук и дивизионе помоћне службе, а попуњавана је људством из свих пет војних области. Седиште Ибарског војног округа било је у Новом Пазару, Косовског у Приштини, а Вардарског у Скопљу. Овај војни округ је до септембра 1915. године регрутовао и мобилисао Вардарску дивизију, која је ушла у састав трупа Нових области. У састав дивизије ушли су 21. 22. 23. и 24. пешадијски пук, Коњички пук, Вардарски артиљеријски пук и Дивизијске помоћне службе I позива. Брегалнички војни округ, са седиштем у Штипу, током 1915. године је започео организацију и мобилизацију Брегалничке дивизије чије су поједине јединице улазиле у састав Трупа Нових области. Дивизију су чиниле разнолике трупе овог војног округа, а војна формација и организација није била у потпуности развијена. Последњи у низу војних округа био је Манастирски са седиштем у Битољу. Команде дивизијских области су непосредно општиле с органима државне власти на својој територији, и у зони своје одговорности, као и са Министарством војним, коме су биле директно потчињене, а преко њега успостаављале и са другим министарствима. Надлежност дивизионих обласних команди, тако и пуковских окружних команди и батаљонских срезова у њиховом делокругу, подразумевала је руковођење пословима око евиденције и регрутовања војних обвезника, попуну јединица људством, стоком, превозним средствима и другим материјалним потребама и све остале припреме за мобилизацију и попуну ратних јединица. Команда дивизијске области у мобилном и у ратном стању давала је одређено људство, првенствено активне официре, за команду одговарајуће дивизије I позива, а обласна команда настављала рад углавном с пензионисаним и резервним официрима и другим обвезницима „чиновничког реда“. Дивизијске команде су истовремено биле и трупне команде,

представљале штабове одговарајућих дивизија сталног кадра, а као најстарије командне инстанце руководиле обуком, васпитањем и снабдевањем свих трупа сталног кадра дислоцираних на њиховој територији. У мобилном и ратном стању команде дивизија, првог или другог позива, могле су да буду потчињене вишим командама, командама армија или здружених одреда, или непосредно Врховној команди. Као трупне команде у војсци Краљевине Србије бригадне команде су постојале само у коњици и водиле надзор над обуком коњичких јединица, али нису биле снабдевачки органи. Команде пукова су, као трупне команде, постојале у пешадији, артиљерији и коњици и биле командни и снабдевачки органи, док су команде батаљона, или дивизиона, и команде чета, или батерија и ескадрона, биле само командни органи. Команда инжењерије је била чисто трупна команда која је руководила свим инжињеријским, телеграфским и рефлекторским јединицама, а команда је била потчињена Инспекцији инжињерије. Дивизијским командама су биле потчињене и команде тврђава и утврђених места на територијама дивизијских области, изузев команде београдске тврђаве која је била потчињена непосредно министру војном. Команда граничких јединица руководила је свим јединицама и пословима на обезбеђивању граница Краљевине Србије, а била је потчињена министру војном, док је Команда Краљеве гарде руководила јединицама гарде. Овој команди је непосредно претпостављени био први краљев ађутант а, осим наведених, постојала је и Команда полицијске жандармерије, којој су биле потчињене све жандармеријске јединице у Краљевини Србији. Жандармерија је била у надлежности Министарства војног само у погледу организације и управе, док је у функционалном погледу била под управом Министарства унутрашњих послова. Р. Вукосављевић

МАГАЗИН 4.3.2018.

Пред годишњицу Косовског боја

МАГАЗИН

4.3.2018.

knez lazar na ve

- Филм, као модерно визуелно средство, може да помогне ученицима да боље схвате дешавање из одређеног периода историје, да се повежу са историјским личностима и боље разумеју дешавања. – Четири и по минутни трејлер, у коме кнеза Лазара тумачи Војин Ћетковић, полазна степеница у прикупљању средстава за реализацију замашног пројекта. - Годину и по дана је трајала монтажа, постпродукција, визуелни ефекти, 3Д реконструкција Лазаревог града, множење војске, музика, колор корекција. – Прикупљена половина од четрдесет хиљада евра неопходних за почетак снимања. - Почетак снимања крајем маја и почетком јуна, наставак у септембру и октобру. - У првој половини наредне године монтажа и остале активности, а премијера на Видовдан

elikom platnu

ише од шест векова у српском народу је присутан култ кнеза Лазара као хришћанског мученика. Почео је да се развија недуго након Косовске битке, стварању су помогли припадници породице Лазаревић, а прихватила га је и развијала Српска патријаршија. Паралелно са култом светог кнеза Лазара који се развијао у црквеним круговима, развијао се и култ кнеза Лазара као мученика и јунака Косовске битке у народној традицији, а у српским народним епским песмама Косовског циклуса цар Лазар је, уз Милоша Обилића, главни лик. Навршетак шест стотина тридесете године од Косовског боја повод је за размишљање да се обележи на различите начине, а један је снимање филма „Кнез Лазар“. Иницијатор идеје је млади крушевачки историчар Марко Маринковић иза кога стоји довољно дуго и озбиљно филмско искуство стицано од средњошколских дана кад је отпочело озбиљније занимање за седму уметност. Недавни боравак у Краљеву у оквиру промоције идеје о снимању филма, и скупљања средстава за реализацију пројекта, прилика је за повратак неколико година уназад кад је као матурант Хемијске школе са друговима правио прве филмске кораке. Са дистанце од неколико година чине се прилично трапавим, али значајним на путу до реализације изузетно зачајног пројекта. У прве редове филмске биографије уписан је податак да је неколицина другова, од којих је неко имао идеју, неко камеру, смисао за писање или глуму, одлучила да сними аматерски хорор филм. Наизглед једноставна прича прати четири добра друга који су кренули на село да би провели викенд и аматерском камером забележили то што им се дешава. У току снимања дешавају се чудне ствари које утичу на посебно расположење, а све је спаковано у кратки филм приказан пред педесетак школских другова, пријатеља и родитеља. Свесни скромног филмског знања и могућности нису, каже Маринковић, ни хтели да се превише брукају али су позитивне реакције и

МАГАЗИН

4.3.2018.

уверење да могу боље били основ да следећег лета, сада као студенти различитих факултета, направе нову верзију која је премијерно приказана у препуној сали Крушевачког позоришта. Уз потврду да су исправљени бројни недостаци, колико глумачки толико и технички, значајним се чини ауторско сазревање и жеља да се у следећи пројекат укључе професионалци. Различити погледи на бављење овим послом, и путеви којима је свако од четворице зачетника новог правца кренуо након завршетка студија, пресудно су утицали да интересовање за филм не избледи само код Маринковића. У ишчекивању услова да реализује нови филмски пројекат поставио је на сцену тинејџерски мјузикл који је, након премијере у позоришту и две репризе у Културном центру, наставио живот по школама. Уместо музиком, педесетоминутна тинејџерска прича је обогаћена хип-хоп плесовима а посебном вредношћу оцењује се укључење протагониста у нови пројекат, хорор филм „Пали анђео“. Радња филма је смештена у Крушевачко позориште у коме група младих глумаца аматера припрема нову представу. Понели су и камеру да сниме пробу али су, након што их је чистачица оставила закључане, приморани да проведу ноћ у позоришту. Прилика да копкају по историји зграде води у прошлост и време Другог светског рата током кога, су у подруму, припадници СС трупа затворили девојчицу чији се дух појављује много година касније. Дугометражни филм је премијерно приказан на београдском Фестивалу српске филмске фантастике и једном немачком фестивалу хорор филма, а љубитељима овог жанра је доступан и преко интернета. Иако на фестивалима није остварио значајнији успех филм је видело знатно више гледалаца него ранија остварења овог аутора чији је сваки следећи пројекат привлачио више различитих стваралаца, глумаца професионалаца и стручњака за специјалне ефекте. Следећи пројекат је десетоминутни играни филм „Ноћни чувари“ напра-

вљен због намере да конкурише на одсек режије Факултета драмских уметности у Београду. У напуштеној фабрици двојица чувара, један млађи и један старији, за које се не зна да су мртви, као духови чувају зграду. Старији је страдао у бомбардовању током Другог светског рата, а млађи деведесетих година али има велику жељу да буде жив, па користи ситуацију што је дух да плаши млади пар који долази у фабрику. Након успешно окончаних студија историје на Филозофском факултету у Новом Саду Маринковић је пожелео да се озбиљније посвети филму што га је водило ка пријемном испиту на коме, после првог круга, комисија није показала довољно разумевања за најновије остварење. - Исте године сам тај филм слао на разне фестивале. Прошао је на три међу којима Фестивал српске филмске фантастике, на коме је освојио награду за најбоље визуелне ефекте. Приказан је и на девет фестивала широм света, чак у Фениксу у Аризони. Знао сам да Американци имају посебан погледа на филм, траже да буде на енглеском језику и да има висок квалитет па су мој аматерски филм, који није прошао на академији, уврстили у програм као један од само шест изван Америке. Позван сам да са екипом будем гост фестивала што је повод за шалу да би пут био скупљи него снимање филма – каже Маринковић уверен да је приказивање на девет фестивала знак да је ипак вредео. Мастер студије историје прилика су за спој професије и љубави према филму у теми „Филм у настави историје“. Менторка Драгица Кољанин је схватила како филм, као модерно визуелно средство, може да помогне ученицима да боље схвате дешавање из одређеног периода историје, да се повежу са историјским личностима и боље разумеју дешавања. Експеримент спроведен у три крушевачке школе потврдио је оправданост новог приступа обради значајних тема из историје што је додатни мотив за снимање филма који би се користио у настави. Чињеница да је из Крушевца, а велики љубитељ срп-

Марко Маринковић

4.3.2018.

МАГАЗИН

ске историје, логичном чини жељу да први буде посвећен животу кнеза Лазара. Пројекат заснован на идеји из мастер рада покренут је 2015. године, а материјализован у сценарију написаног са Данијелом Визијем као основом за окупљање екипе за рад на филму едукативног типа замишљеног да се разликује од класичног документарца. Концепција се заснива на причи наратора коју поткрепљују глумци, по који пут и у форми дијалога. Током три године окупљена је повелика екипа спремна да се ухвати у коштац са замашним пројектом, али тек кад буде обезбеђена довољна количина средстава за снимање. Уверење како сценарио није довољан да убеди потенцијалне спонзоре у оправданост улагања водило је ка снимању четири и по минутног трејлера у коме улогу кнеза Лазара тумачи Војин Ћетковић. И поред повелике екипе ентузијаста спремних да без надокнаде учествују у реализацији пројекта два дана снимања у околини Крушевца изискивало је средства, највећим делом

обезбеђена платом у крушевачкој Основној школи „Јован Поповић“. - Годину и по дана је трајала монтажа, постпродукција, визуелни ефекти, 3Д реконструкција Лазаревог града, множење војске, музика, колор корекција, јер сам желео да урадим нешто много добро пре него изађем у јавност да бих скупљао средства за даљи рад. Да бисмо кренули у процес снимања треба нам најмање 40 хиљада евра, па смо у октобру 2017. покренули јавну кампању путем медија, друштвених група, фесјбука и јутјуба, за прикупљање новца од стране обичних људи, а од продаје мајица и класичних донација за три месеца смо скупили половину пара. Добили смо подршку од донатора из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Аустрије, Швајцарске, Немачке, Сједињених Америчких Држава, Новог Зеланда, Аустралије... Имали смо промо кампање у центру Крушевца, покренули добротворне концерте, позвани у дијаспору да представимо пројекат, продајемо мајице, и тако сакупили половину што у Србији за овакав пројект и једног мла-

дог човека није лоше. Конкурисали смо код Министарства културе и још неким местима, а имамо обећања да до краја марта заокружимо буџет како би могли да кренемо – каже Маринковић. Организација овако сложеног пројекта се показала веома захтевном, али су припреме које обухватају израду костима, застава, оружја и окупљање витешких дружења показале довољно разумевање различитих структура. Витешка удружења су понудила помоћ у људству, костимима и наоружању, „Металика“ из Сопота да направи оно што недостаје. Показало се да су најнестрпљивији чланови различитих витешких удружења, а планови за ову годину, ма колико деловали добро, не дају довољну гаранцију да ће бити реализовани у жељеним роковима. Тога су свесни и аутори, а Маринковић као могући почетак снимања најављује крај маја и почетак јуна ове године, а наставак у септембру и октобру како би у првој половини наредне године била завршена монтажа и остале активности због жеље да филм буде за-

вршен до Видовдана. Паралелно са промоцијом идеје по градовима Србије, и прикупљањем средстава за снимање, тече рад на новој верзији сценарија коју пише Дејан Стојиљковић, писац романа „Константиново раскршће“, „Дуге ноћи црне заставе“ и „Олујни бедем“, који се показао добрим познаваоцем управо периодом владавине кнеза Лазара, а иако су се у досадашњим прозним делима овог аутора појављивале митске личности у конкретном случају акценат је стављен на историјске чињенице. Ма колико се избор личности за главне улоге чини значајним у овом тренутку се са сигурношћу не може говорити ко би то могао да буде, јер понајвише зависи од професионалних обавеза оних о којима аутор размишља. Контакти са некима од њих су успостављени, обострана жеља за сарадњу није спорна, а много тога биће јасније кад буде затворена финансијска конструкција. Прве процене указују да би половину екипе, која премашује сто особа, чинили припадници различитих витешких удружења, а по-

треба да наспрам њих у завршном делу боја буде и одговарајући број Турака пред редитеља ставља нову дилему. - Срби баш и не воле да глуме Турке у патриотском филму, да не би били сматрани као издајице, па би сви да су витезови и војсковође, да јашу уз Лазара, па се поставља питање шта са Турцима. Онда смо се сетили да постоје витешка удружења у Турској која негују традицију витезова из четрнаестог века, и доба султана Мурата, а имају адекватне костиме из тог периода, оклопе, сабље и шлемове. Контактирали смо једно такво из Сиваса чијих је четрдесет чланова спремно да дође и без икаквог проблема у филму глуми Турке. Чак су нам понудили да поведу и своје коње, а иако нисмо за то способни мислим да није мала ствар да доведемо четрдесет Турака и за крај филма реконструишемо Косовску битку у којој би са једне стране били српска витезови, а са друге прави Турци – каже Миленковић. Највероватнијим локацијама за снимање сматрају се околина Крушевца, Смедеревска тврђава, Маглич и Кр-

стоврад код Краљева, по неке у Нишу и Пироту. Највећи проблем филмова који обрађују теме из овог периода представља сазнање да нема сачуваних адекватних ентеријера, па се као једино могући чине реконструисана Вршачка кула, Крстовград, евентуално реконструисане тврђаве у Голупцу и Пироту. Један део ће бити снимљен у задужбини кнеза Лазара, Манастиру Раваници, а пред ауторима је изазов да на адекватан начин прикажу градњу и отварање коме ће присуствовати кнез и кнегиња са свитом. Радује најава челника општине Ћуприја да помогну снимање овог сегмента, а помоћ се очекује и од града Крушевца, Туристичке организације, Народног музеја и Културног центра Крушевац, Крушевачког позоршта и других. Више информација о целом пројекту, досадашње активности, фотографије са снимања, трејлер и подаци о начинима да се помогне реализација доступни су на интернет адреси www.ﬁlmknezlazar.rs. Т. Радовановић

МАГАЗИН 4.3.2018.

Акција прикупљања средстава за снимање филма

КРАЉЕВЧАНИ ЗА КНЕЗА ЛАЗАРА

Фото: М. Радовановић

- Друштво за неговање традиције „Петрус“ из Забреге код Параћина са пријатељима из Краљева и околине организовало добротворни концерт у Дому Војске Србије. - Средства од продатих улазница намењена снимању филма „Кнез Лазар“. – Током ове године следи низ нових концерата, после Краљева у Нишу, Врању и Смедереву. - Филм „Кнез Лазар“ својеврсна историјска читанка за ученике основних и средњих школа и начин да се бројне долазеће генерације упознају са значајем кнеза Лазара за националну историју

4.3.2018.

МАГАЗИН

деја да се на филмском платну оживи део спрске историје с краја четрнаестог века повезала је ентузијасте из различитих области стваралаштва. Сви они схватили су значај потребе прикупљања довољне количине средстава неопходних за почетак за снимање филма „Кнез Лазар“ па су, сваки у области којом се бави а према сопственим могућностима, настојали да дају одређени допринос. Међу таквима је и Друштво за неговање традиције „Петрус“ из Забреге код Параћина које је протекле недеље, са пријатељима из Краљева и околине, организовало добротворни концерт у Дому Војске Србије. Средства од продатих улазница намењена су снимању филма „Кнез Ла-

зар“, а улазнице су равноправно са осталима купили сви који су са извођачима на концерт дошли из овог места. Потпредседник друштва и уметнички руководилац фолклорног ансамбла Влада Вучковић сведочи о изузетној сарадњи са краљевачким културно-уметничким друштвима која је у марту прошле године потврђена сличним концертом кад су средства од продаје улазница намењена обнови манастира у Параћину. Краљевачко Културноуметничко друштво „Абрашевић“ је учесник сабора који организује „Петрус“, а плодна сарадња је успостављена и са културно-уметничким друштвима из Жиче и Ратине. - Позвао сам друштва из Краљева и

она су се одазвала да учествују на овом добротворном концерту, а сав приход од улазница намењен је за снимање филма о кнезу Лазару. Ми смо прошле године одржали неколико добротворних концерата за прикупљање средстава, а гостовали смо и у емисији Радио-телевизије Србије „Жикина шареница“. Крај из кога долазимо зове се Петрушка област, а у доба кнеза Лазара био је погранична област и једина територија на источној обали Велике Мораве која је припадала немањићкој Србији. И Крушевац нам је веома близу, па смо се понудили режисеру филма да организујемо нешто и он је то прихватио. У току ове године следи нам низ конце-

рата, после Краљева у Нишу и Врању а преговарамо и о одласку у Смедерево – каже Вучковић. Позив да учешћем на концерту дају допринос прикупљању средстава дали су културно-уметничка друштва „Јелек“ из Подунаваца, „Чукојевац“ из Чукојевца, „Ратина“ из Ратине, „Моравац“ из „Адрани“, „Жича“ из Жиче, краљевачки „Абрашевић“ и Културно-уметничко друштво „Божиково“ из Бошњана код Параћина. Током сат и по концерта, који су отвориле витешке игре, на позорници велике сале Дома Војске Србије смењивали су се фолкорни ансамбли и витезови из четири витешке дружине, „Лазареви змајеви“ из Крушевца, кра-

љевачке Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ и „Гвоздени ратници“ и Витешке дружине „Жута сова“ из Врања који су, након рекламе на интернету, сами понудили да дају допринос овој акцији. „Петрус“ и „Жута сова“ заједнички припремају концерт у Врању са културноуметничким друштвима из овог града и околине, а одјек који овакви наступи имају у јавности даје довољно оптимизма за уверење да ће сличних наступа бити и у другим крајевима широм земље. Седам дана раније чланови Друштва за неговање традиције „Петрус“ у Краљеву су учествовали у акцији промоције филма „Кнез Лазар“ и својеврсној припреми терена за концерт.

Значајним у организацији оцењује се допринос војних власти које су одобриле коришћење дворане без надокнаде, посебно команданта Копнене војске генерала Милосава Симовића. Идеја о снимању филма наилази на позитиван пријем у свим деловима земље, а сва друштва којима је упућен позив да се прикључе радо су прихватила иницијативу због уверења да читав пројекат превазилази локалне квире и поприма национални значај. Уверење се заснива на ставу да ће филм „Кнез Лазар“ бити својеврсна историјска читанка за ученике основних и средњих школа и начин да се бројне долазеће генерације упознају са значајем кнеза Лазара за националну историју. Т.Р.

Актуелна епидемиолошка ситуација

МАГАЗИН

4.3.2018.

ШЕСТА ЖРТВА М

- У Институту за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ потврђен шести смртни случај оболелих од малих богиња. – Ни једна од жртава није била вакцинисана, а код свих је у клиничком току лечења дошло до компликација изазваних запаљењем плућа. – Са осам нових случајева број оболелих у Краљеву достигао 239. – Укупан број оболелих на територији Србије достигао 2.896 од којих је 1.448 потврђено лабораторијски у Институту Торлак оследњи извештај Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ потврђује да је од почетка октобра прошле, закључно са 1. мартом ове, године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистровано укупно 2.896 случаја малих богиња што потврђује појава 289 нових у последњих седам дана. У истом периоду у Институту Торлак лабораторијски је потврђено 1.448 што је 145 случајева више. Из Института стиже потврда да не-

ма промене у старосној структури, па и даље најмлађа оболела особа има само петнаест дана, најстарија 62 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. Већина оболелих особа, чак 94 одсто, није била вакцинисана, непотпуно је вакцинисана или је непознатог вакциналног статуса, а од укупног броја трећина је била хоспитализована, или је хоспитализација у току. Од тежих компликација запаљење мозга је регистровано код једне, а упала плућа код 329 оболелих особа што потврђује појава 37 нових.

Од 27. децембра пријављено је шест смртних случајева, по три у Београду и Нишу. Клиника за инфективне и тропске болести у Београду пријавила је први случај смрти невакцинисане тридесетогодишњакиње, а Клинички центар у Нишу код двогодишњег детета из Алексинца које није било вакцинисано. У Нишу је 22. јануара евидентиран смртни исход код пацијенткиње рођене 1997. године, а 19. фебруара у Београду пријављен смртни исход код особе узраста 45 година и једне 1988. године.

МАЛИХ БОГИЊА

Последњи случај пријављен је првог дана марта у Нишу смртни исход потврђен код четворогодишњег детета. У свим случајевима је болест лабораторијски потврђена, а у клиничком току дошло је до развоја запаљења плућа. Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра прошле године, а до 1. марта је регистровано је 329 оболелих особа. Од почетка новембра прошле године епидемије су пријављене и на територији града Београда, где је број оболелих за последњих шест дана порастао за 106 и достигао 1.061, а у Краљеву уз осам нових достиже 239. Број пријављених на територији града Ниша је са 553 повећан на 595, а у општини Бујановац укупан број сумњи на богиње достиже 21. Од почетка децембра на територији града Смедеревска Паланка пријављена су два, општине Велика Плана седам, Бојник 78 и Бор осам случајева. Од почетка јануара епидемије малих богиња пријављене су на терито-

рији града Новог Сада, где је регистровано 29 оболелих, Лесковца 99, и Смедерева 13, као и општина Сурдулица 127 и Шабац 28, насељу Меховине на територији општине Владимирци три и селу Житни Поток у општини Прокупље девет оболелих. Завод за јавно здравље Врање је 1. марта пријавио епидемију малих богиња на са шеснаест оболелих, а породична епидемија са три оболела пријављена је у Руми. По један случај обољевања забележен је у Трстенику, Чачку, Ужицу, Неготину, Зајечару, Бољевцу, Инђији, Врбасу, Белој Паланци, Лебану, Медвеђи, Тополии Љигу, Мионици, Убу, Јагодини, Ћуприји и Владимирцима, по два у Суботици, Књажевцу, Руми, Сремској Митровици, Димитровграду, Крагујевцу и Богатићу, четири у Крушевцу, а девету Пироту. И даље су на снази пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести који укључује пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени и

епидемиолошки надзор, вакцинацију невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица. У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година. Имајући у виду период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора ће бити спровођене најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије. Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ стиже информација да ће и даље, са развојем актуелне епидемиолошке ситуације, предлагати мере у складу са законским и подзаконским актима, стручним ставовима, препорукама Светске здравствене организације, из којих је проистекао и усвојени план одстрањивања морбила у Србији. Т. Радовановић

Нови живот древне игре

МАГАЗИН

4.3.2018.

ШАХ ЈЕ ЖИВОТ, А

А ЖИВОТ ЈЕ ШАХ

- Након благе стагнације домаћи шахисти се враћају на светску сцену. - Успех је резултат рада нове генерације тренера са талентима који су квалитет у светским оквирима потврдили освајањем првог места на Универзијади. - Србија је дуго важила за другу по јачини светску шаховску силу, одмах иза Совјетског Савеза. - Шах није само читање књига, рад на компјутеру и савладавање различитих отварања, већ спој више различитих фактора. - Игра помаже у доношењу пословних и других одлука значајних за живот што потврђују бројни примери из праксе, а позитивно утиче на учвршћење стрпљења као једног од значајних фактора који воде ка успеху у било којој области живота. - Шах у Србији није пропао и никад неће пропасти, јер имамо довољно потенцијала међу којима су омладинци млађи од двадесет година, а већ су постигли светске резултате

ако не постоје поуздани подаци о настанку шаха сматра се да је то највероватније било пре више од две хиљаде година. На то указују археолошка ископавања у Узбекистану где су пронађене две фигурице од слоноваче које припадају периоду цара Хувишке који је владао у другом веку, а стручњаци сматрају да су шаховске фигурице. У Индији је у петом веку настала посебна врста војне игре на дрвеној плочи названа „чатуранга“, што значи четверодеони. Као далеки предак данашњег шаха игра је одражавала састав и поредак тадашње индијске војске, коју су сачињавала четири рода, пешадија, коњица, слонови и борна кола. У средини су се налазили раџа и његов саветник мантрин, данашњи краљ и краљица или дама, а кретање фигура се одређивало бацањем коцке. Игру су у шестом веку прихватили Персијанци а од њих, у седмом веку након освајања Ирана, Арапи па је током наредна два века била веома популарна. У арапским земљама, у којима су одржавани мечеви између најбољих играча, проучавана су могућа отварања и састављени први проблеми везани за њих. Калиф Харун ал Рашид је крајем осмог века француском владару Карлу Великом на поклон послао шах од слонове кости, а у деветом Арапи у Шпанију пренели игру под именом „шатранџ“. Она представља виши облик чатуранге, јер исход борбе више не одређује случај бацања коцкица, већ логика и сналажљивост играча. Игра временом постиже велику популарност, и шири се по европским земљама све до Исланда, због чега је француски краљ Луј IX 1254. издао специјални едикт који је забрањивао играње шаха. У Европи је шах усавршен увођењем рокаде и повећањем дејства краљице и ловца, јер је код Арапа краљица могла ићи само по једно поље укосо а ловац да скаче укосо на свако треће поље. Пошто је тешко било извести мат постојала су два начина да се победи, усамљивањем противничког краља и патом, који се рачунао као победа за патирану страну. Реформом су укинута ова два начина победе, па је усавршавањем древне чатуранге игра попримала данашњи облик

МАГАЗИН

4.3.2018.

настао у петнаестом веку када се 1497. године појавило прво штампано дело о шаху које је написао шпански шахист Лусена. Његово дело су у шеснаестом и седамнаестом веку наставили Шпанац Руи Лопез и Италијани Полерио и Греко, све док у осамнаестом француски шаховски мајстор Филидор, делом „Анализа шаховске игре“, није поставио темеље савременој шаховској теорији. Шах је наишао на плодно тло и на просотру Србије који је, након Другог светског рата, изнедрио велики број светски познатих играча. Традицију наставља најмлађа генерација шахиста који су, на недавно одржаном Кадетском фестивалу Шаховског савеза Централне Србије у Краљеву, показали да се домаћи шахисти, након благе стагнације, враћају на светску сцену. О томе сведочи интернационални мајстор ФИДЕ, тренер и ФИДЕ судија, Младен Миленковић док је на Кадетском фестивалу са посебном пажњом контролисао регуларност такмичења. Тренерско звање потврђено му је након три светске титуле и положеног испита у организацији Светске шаховске федерације пред комисијом на чијем је челу био велемајстор Георг Мор, у то време селектор младе турске шаховске репрезентације. Практична знања показана током четири дана испита, уз присуство великог броја кандидата из свих крајева света појавио, у значајној мери су утицала на каснији рад са младима и настојање да се формирају што квалитетнији шахисти. Пут до високог звања у оквиру националне шаховске организације отпочео је пре више од тридесет година у Параћину у оквирну локалног клуба „Текстилац“, а првим значајнијим успехом сматра се титула омладинског првака Србије до које је стигао далеке 1993. године. - Почео сам да играм шах са седам година, а у деветој био на седмом месту у општини. У данашње време то и не би био велики успех јер млади велемајстори, или интернационални мајстори, у свету постају са 15 до 17 година. Млађи раније долазе до титула што је резултат знатно доступнијих информација и рада са тренерима, чега раније није било.

Ми смо се борили ко ће први да дође до неке од само пар књига из ове области, као што је „Шаховски информатор“. У данашње време младима су доступне шаховске базе, играју на рачунарима, а појава скајп технологије омогућила је да тренирају са тренерима из било ког дела света. И наши тренери раде преко шаховских сајтова што много убрзава напредовање младих – каже Миленковић. Пажљивији поглед на светску шаховску сцену, поготову млађе категорије, потврђује примат играча из Турске, Индије и Кине што је резултат рада са најбољим светским тренерима, а напредак убрзаним темпом указује да би за неколико година ове земље могле постати светске велесиле. Стручњаци указују на велики напредак иранских шахиста и већ препознатљиву, и довољно јаку, руску школу која је успела да се одупре опасностима којима је запретио распад некада још веће земље. Да напредак не буде бржи у многоме је утицало економско стање које не дозвољава ангажовање врхунских тренера из других делова света па се, као и код нас, више ослањају на таленат играча. Србија је дуго важила за другу по јачини светску шаховску силу, одмах иза Совјетског Савеза, а успеху је највише допринела генерација великих играча од Светозара Глигорића и Александра Матановића до Љубомира Љубојевића. Објективне околности, економска ситуација условљена ратовима и санкцијама међународне заједнице, пресудно је утицала на нагли пад квалитета у различитим областима живота па и шаху који се полако враћа на светску сцену. Успех је резултат рада нове генерације тренера са талентима који су квалитет у светским оквирима потврдили освајањем првог места на Универзијади. Значајним се оцењују високи пласмани шахиста у појединачној конкуренцији о чему сведочи сврставање Милана Рајића међу прва три у свету. У националним оквирима велемајстора има и у мушкој и у женској конкуренцији што потврђује да би, уз константан и упоран рад, могли да се постигну још бољи резултати. До њих воде искусни тренери у које се, последњих неколико година, сврстао и Ма-

Младен Миленковић

4.3.2018.

МАГАЗИН

ринковић. - Циљ тренера је да добро процени младог играча, јер шах није само читање књига, рад на компјутеру и савладавање различитих отварања већ спој више различитих фактора. Зато је важно на прави начин сагледати психологију детета, видети где је најстабилније, да ли му више лежи тактички или стратешки стил игре, позиционо, нападачки или комбинаторно. Иако млади не воле да уче посебно значајном се сматра завршница, као трећи сегмент игре, кад је врло битно како мењати фигуре и све спојити да се на крају добије партија. Шах је најлепша игра на свету, али тежак посао јер је процес откривања талената спор. Зато тренер прати ученика неколико година уназад и мора увек да буде уз њега током тренажног процеса, да му даје задатке и тражи увек нове комбинације – каже Миленковић. Значај когнитивног развоја детета потврђује како је најбитније да се са радом почне што раније, у периоду предшколског образовања и основне школе, можда и раније јер се, због уверења да упијају као сунђери, на том узрасту нај-

лакше савладавају потребне вештине. Искуство показује да је, без обзира да ли се касније бавили шахом, игра добра јер помаже у доношењу пословних и других одлука значајних за живот што потврђују бројни примери из праксе, а Маринковић да позитивно утиче на учвршћење стрпљења као једног од значајних фактора који воде ка успеху у било којој области живота. Опредељење ка тренерском позиву прилика је за рад са најмлађима у ОШК „Параћин“ али и бројна предавања ван граница земље, пре свега за шаховске менторе и учитеље у школама шаха. Прилику за то пружио је добар шаховски клуб у Словенији, а добрим сарадником показао се првак света у дописном шаху Марјан Шмерл. Као и у другим спортовима до врхунских резултата, поред талента и рада, воде знатна улагања која у националним оквирима нису ни приближна потребним, посебно кад се има у виду колико у развој ове области улажу земље Европске уније. - Најбитније је да шах уђе у школе као изборни предмет. То је могуће али се ни-

је догодило јер, по неким информацијама, није дозволило Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Русија, Шпанија, Француска и друге земље у којима је шах изборни предмет у школама, то нису увеле џабе, а показало се да бављење шахом у оквиру школског програма касније значајно доприноси полазницима тог предмета који се баве бизнисом у доношењу добрих пословних одлука. Људи који воде шах у овој земљи спремни су да учине све да млади напредују и да, ако може кроз годину или две, шах уђе у школски програм – каже Маринковић. Кадетски фестивал Шаховског савеза Централне Србије, који је окупио 137 такмичара између осам и двадесет година, најбоља је потврда интересовања младих за бављење овим спортом и уверења како не морају сви да играју фудбал. Задивљује стрпљење са којим је свако од њих настојао да дефинише најбољи распоред фигура на 64 поља и у тешкој позиционој, некад вишечасовној, борби дође до победе. Дугогодишње искуство потврђује како шах, као и други спортови, тражи посебну физичку припрему. То можда

које долазе и заузимају све значајније место на међународној сцени. - Шах у Србији није пропао и никад неће пропасти, јер имамо довољно потенцијала међу којима су омладинци млађи од двадесет година, а већ су постигли светске резултате. У светским размерама шах је много напредовао, па је веома тешко освојити европску, светску или олимпијску медаљу што се није догодило од генерације Љубојевића. Увек смо у првих двадесет у свету и Европи, а само нам мали корак треба да освојимо титулу првака. У шаху је веома чудно што у мечу са светским велесилама резултат буде 2,5 према 1,5 а могло је да буде 2:2. У таквим ситуацијама нас престигне тридесетак репрезентација што потврђује колико је тешко освојити медаљу, па ни Русија, поред толиких значајних имена, није освојила златну медаљу на првенству Европе. Експанзија шаха је приметна у Француској, Мађарској, Шпанији, да не причам о Американцима чија је репрезентација апсолутно натурализована са играчима из целог света који нису прави Американци.

Ја имам два животна мотоа, „Добро чини и добром се надај“ и „Живот је шах“. Живот је шах у малом или супротно, шах је живот у малом, јер све што човек планира у животу већ се ради у шаху који представља борбу два карактера – каже Маринковић. Поглед коју годину унапред наговештава сврставање Србије међу првих десет земаља у свету и реалност освајања неке од медаља на врхунским првенствима. Реална основа за такав став је и Кадетски фестивал на коме је Маринковић судио у мечевима такмичара у категоријама до 16 и 20 година. Значајним за ово такмичење сматра се и директни пренос мечева на седам табли, пет у мушкој и две у женској конкуренцији, што пружа могућност шахистима целог света да прате ток догађаја. Порука младима са овог такмичења је да поштују фер плеј и у шаху и у животу, што је добра прилика за подстрек и напредовање у каријери. Изрекао ју је Младен Маринковић који, поред тренерског и судијског позива, и даље игра шах, како у домаћој лиги тако и изван земље, у Немачкој, Француској и другим.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

и није неопходно на нижим нивоима такмичења, али се поуздано зна да најбољи светски играчи посебну пажњу поклањају бројним факторима, од количине калорија које уносе у организам до одржања кондиције на одговарајућем нивоу. Зато тренажни процес укључује и пливање, бављење фудбалом, тенисом и другим спортовима због потребе успостављања потребног склада физичке спремности и духа у партијама које, поред свих ограничења, могу трајати и више од седам сати. Бројни су разлози што већина младих напусти шах пре завршетка средње школе, често и због значајних улагања којима су, због даљег напредовања, изложени родитељи. Много разумевања нема ни Министарство омладине и спорта које шах сврстава у ред другоразредних спортова. Да је то погрешно на најбољи начин потврђују искуства других земаља код којих је, као у Русији и Јерменији, шах спорт број један. И поред тога има добрх изгледа да Србија буде земља врхунских шахиста. Потврдиле су то броје претходне генерације, али и најновије

Краљевски фестивал и око њега: Томас Антун Нилсен

МАГАЗИН

4.3.2018.

ГОСТ СА ДАЛЕКОГ СЕВЕРА

- Краљево у многоме подсећа на норвешки Трондхајм, али су температуре битно другачије. - Кратки филм је добра арена да се покаже шта и колико знају филмски ствараоци и глумци. - Лако је правити филм који траје деведесет минута, јер има довољно времена да се исприча прича коришћењем различитих сцена, више дијалога и говора. – У десетоминутном филму аутор мора бити изузетно прецизан и ефикасан да би испричо причу, и мора одмах прећи на ствар не околишући превише. - Све је присутније уверење о потреби да на фестивал дође што више филмских стваралаца, међу њима и оних који немају филмове у званичној селекцији и ревијалном делу програма. - Краљевски филмски фестивал је створио препознатљив имиџ, па су бројни гости и ове године потврдили потребу да задржи дух који има како би посетиоци уживали у томе. – Идеја за нови филм рођена поред Ибра у Прогорелици

Фото: М. Радовановић

Томас Антун Нилсен

4.3.2018.

МАГАЗИН

рвих дана септембра прошле године у Краљеву је, пету годину заредом, без велике помпе и медијске пажње али са за домаће прилике великим бројем посетилаца, одржан Међународни фестивал краткометражног филма који с правом носи назив Краљевски. То су још прве године, кад су поред домаћих приказани у то време најновији радови младих аутора из Сједињених Америчких Држава, Кине, Бугарске, Словачке, Црне Горе... потврдили бројни гости који су током три фестивалска дана боравили у Краљеву. Да краткометражни филм заузима све значајније место на културној мапи града потврђено је и ове године о чему сведочи податак да се из норвешког града Бергена према Краљеву упутио тумач главне улоге у филму „Велики бол“ Томас Антун Нил-

сен. О односу света према овој врсти филмског изражавања сведочи податак да се према Србији упутио са циљем да промовише филм који траје једва четири и по минута у које је редитељ Нилс Ј Несе успео да смести причу обојену специфичним скандинавским хумором. „Велики бол“ прати двојицу путујућих музичара који се, после још једне ноћи проведене у хотелу, пред наредни наступ срећу у бару и конфронтирају ставове о звуковима који током ноћи допиру кроз танке зидове. Као стенд-ап комичар Нилсен је познат по бројним наступима у позоришту, али и тумачењу најразличитијих улога на филму и телевизијским серијама које се последњих десет година приказују у Норвешкој. Довољно искуства у овој области

сведочи о стању кинематографије ове скандинавске земље у којој, поред комерцијалних, има места и за артистичке филмове. На програму националне телевизије ове године је почело приказивање годину дана раније снимљеног серијала у коме наступа Нилсен, а до сада га је видело милион од укупно пет милиона становника Норвешке што се сматра изузетним успехом. У радњу која је смештена на почетак друге половине осамнаестог века убачене су ситуације из савременог живота, а сем реалистичног приступа догађајима телевизијска серија има и образовни карактер што је услов да се појави на националној телевизији НБЦ која нема комерцијални карактер, јер не емитује рекламе. Као таква финансира се се из државног буџета и није усмерена према спонзорима као оста-

ле три у којима преовладавају програми забавног карактера. Норвешка као земља високог стандарда пружа довољно могућности за рад у различитим занимањима, а глумцима зараду од које може солидно да се живи. Уз све повољности пружа им и довољно слободног времена, а Нилсен га користи за рад у месечном часопису који се бави проблемима бескућника. Сем што указује на различите аспекте њиховог живота помаже им да бар део средстава зараде продајом часописа. На идеју да допутује у Краљево Нилсен је дошао након сазнања да је редитељ Несе пријавио филм за учешће на овогодишњем Краљевском филмском фестивалу. Првобитна намера указивала је да би на пут могли да се упуте обојица, али је редитељ

због обавеза које су искрсле пут одложио за неку другу прилику. Ни сазнање да је дистанца између Бергена и Краљева прилично велика није могло да спречи долазак амбициозног Норвежанина увереног да би корист од доласка могли да имају и он и норвешки кратки филм. Прво уверење засновано је на очекивању да би познанство са бројним младим ауторима у будућности могло да резултира плодотворном сарадњом, а друго се показало тачним већ другог дана боравка у Краљеву где се родила идеја за нови филм. - Иако је дистанца велика као авантуристи ми није сметала, јер је познанство са новим пријатељима увек представља велико богатство. Овде сам срео велики број интересантних аутора, али и људи који воле филм, а све указује да свет, без обзира на ве-

лике удаљености, постаје све мањи. Посебно ми се допада што код великог броја нових пријатеља примећујем опседнутост филмом, али и жељу да дају лични допринос ономе што се овде дешава – каже Нилсен. У Норвешку у потрази за послом и бољим животом сваког дана долази велики број људи из различитих делова Европе. У последње време запажено је повећано интересовање Украјинки за удају у Норвешкој, а није безначајан ни број оних који су из Србије доспели у ову нордијску земљу. Томас Антун Нилсен је пропустио отварање и у Краљево стигао тек другог дана фестивала, па није ни имао прилику да види све што је међу 117 остварења понуђено публици и жирију. Иако га је трећег дана фестивала кратки сусрет са ракијом на извесно

МАГАЗИН

4.3.2018.

време удаљио од дворане у којој су приказивани филмови створио је у глави глобалну слику која потврђује да није узалуд долазио. Ако се томе дода срдачан дочек, љубазни домаћини и сви које је упознао, уз то добра храна и још боље пиће, онда се одлука о доласку у Краљеву показала исправном. Краљево, каже Нилсен, у многоме подсећа на норвешки Трондхајм, али су температуре битно другачије. И док је почетком септембра у овом граду скала на термометрима показивала тек 12 Целзијусових степени у Краљеву је било пуних 35 што у поређењу са просечних шест степени током године у Бергену ствара посебан осећај. То је и повод да Нилсен добар део дана проведе заваљен у лежаљку на левој обали Ибра у Прогорелици, а кратак излет до овог места искористи за уживање у септембар-

ском сунцу, али и разговоре о краткометражном филму. - Кратки филм је добра арена да се покаже шта и колико знају филмски ствараоци и глумци, а овај фестивал волим јер има много добрих филмова из свих крајева света што даје изузетну прилику за размишљање. Има доста добрих филмова као што је француска пародија „Храбри Тарим против хиљаду и једног ефекта“, затим политички филм „Верност“ који приказује унутрашњу ситуацију у турском друштву и многи други. Сваки од њих указује на различит приступ обради теме, различите начине да се исприча прича, али и употребу различите технике. Лако је правити филм који траје деведесет минута, јер има довољно времена да се исприча прича коришћењем различитих сцена, више дијалога и говора. Ако имаш само десет минута мораш бити

изузетно прецизан и ефикасан да би испричо причу, и мораш одмах прећи на ствар не околишући превише. Зато је кратки филм добра прилика за вежбу у којој се најбоље показује колико је ко савладао занат – каже Нилсен придружујући се свима који су већ потврдили посебну важност потребе да Краљево, бар током неколико септембарских дана, постане место окупљања што већег броја филмских стваралаца. За то је потребна већа подршка локалне управе и помоћ организаторима који улажу максималне напоре да заокруже физиономију фестивала сврставајући га међу значајније догађаје у граду током календарске године. Ма колико ниво квалитета из године у годину растао све је присутније уверење о потреби да на фестивал дође што више филмских стваралаца, ме-

ђу њима и они који немају филмове у званичној селекцији и ревијалном делу програма. То је добра прилика да се по заврештку фестивала прича, а једни другима преносе утиске као повод да следеће године дођу и учествују у трци за награде. Током првих пет година Краљевски филмски фестивал је створио препознатљив имиџ, па су бројни гости и ове потврдили потребу да задржи дух који има како би посетиоци уживали у томе. У малој локалној заједници каква је краљевачка од пресудног је значаја укључивање што више људи и подизање нивоа свести код оних који располажу парама о значају какав фестивал ове врсте може да има за град и шире. Неколико дана у Краљеву добра је прилика за поређење са животом у Норвешкој што показује да су разлике велике.

- Град се много разликује од онога на шта сам навикао. Док у Бергену, из кога долазим, у девет увече већ више нема никога на улицамам овде је много људи који шетају. Видео сам много људи, породице које излазе, људе који се срећу, седе на клупама док деца играју фудбал. У Норвешкој је незамисливо да кафићи током целог дана буду пуни мада ми се и то свиђа. Град је веома леп, има много добрих људи, а и добре хране. Проблем је што многи не говоре, или не желе да говоре енглески који се у норвешким школама учи од осме године. Ни амерички филмови који се приказују на телевизији нису титловани што је добра прилика да се учи језик, па готово 80 одсто људи у Норвешкој добро говори енглески – каже Нилсен уз потврду да његови сународници доста путују, а због чињенице да норвешки језик го-

вори мало људи у свету принуђени су да комуницирају на енглеском. Неке рачунице показују да поред пет милиона становника у матичној земљи тек још два милиона живи по целом свету. То је само један од разлога због којих све више људи са стране долази у Норвешку где обављају одговорне послове и одржавају норвешко друштво живим. Као и у неким другим земљама то не наилази на одобравање припадника десно оријентисаних партија који не пропуштају ни једну прилику да искажу незадовољство. Четири пријатна дана у Краљеву повод су за одлуку да следеће године поново дође на фестивал, овога пута са филмом за који се идеја, после незаборавне журке, родила поред Ибра у Прогорелици. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

НАЈБОЉЕ МЕСТО ЗА ВАШУ ПОРУКУ ПОСЛОВНЕ, ПРИВАТНЕ ИЛИ БИЛО КОЈЕ ДРУГЕ ПРИРОДЕ информације на

magazin@art.rs

Едиција „Повеља“ успешнија од осталих

МАГАЗИН

4.3.2018.

МАЛИ ИЗДАВАЧ ВЕЛ

ИКИХ МОГУЋНОСТИ

- Награда „Меша Селимовић“ за 2017. годину, гласовима 59 чланова жирија, додељена збирци песама Дејана Илића „Долина Плистос“. – Издавач Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ у едицији „Повеља“. - Од пет књига које су добиле највише гласова три су песничке. – Највише гласова књигама у издању краљевачке Библиотеке. - Библиотека „Поезија данас“ већ давдесетак година сматра се најгласовитијом у Србији, а захваљујући њој Краљево је незванично проглашено престоницом српске поезије

аграду „Меша Селимовић“ за најбољи роман године „Вечерње новости“ и Удружење издавача и књижара Србије додељују од 1988. Основали су је Драган Богутовић и Огњен Лакићевић, а састоји се од рељефа са ликом Меше Селимовића, рад академског уметника Мирослава Д. Савића, повеље и новчане награде од две стотине хиљада динара. Велики жири „Вечерњих новости“, у коме је било 59 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара, прегледао је 112 наслова а након што је сваки предло-

МАГАЗИН

4.3.2018.

жио престижна награда за најбољу књигу протекле године је, са 19 гласова, припала песнику Дејану Илићу за збирку „Долина Плистос“ издате у оквиру едиције „Повеља“ краљевачке Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“. Награда се сматра тако важном и престижном зато што се бира на најдемократскији начин, гласовима толиког броја чланова жирија. У конкуренцији за награду ове године су била још три издања краљевачке библиотеке, књиге „Мапа“ Војка Божовића, „У обручу“ Бојане Стојановић Пантовић и „Слике и

Добитници Пре Дејана Илића добитници награде „Меша Селимовић“ су Дубравка Угрешић, Слободан Селенић, Светлана Велмар-Јанковић, Радослав Братић, Иван В. Лалић, Радослав Петковић, Драган Јовановић Данилов, Антоније Исаковић, Добрица Ћосић, Горан Петровић, Добрило Ненадић, Милосав Тешић, Радован Бели Марковић, Данило Николић, Рајко Петров Ного, Војислав Карановић, Стеван Раичковић, Миро Вуксановић, Новица Тадић, Драган Великић, Петар Сарић и Владимир Кецмановић, Живорад Недељковић, Владан Матијевић, Дејан Алексић, Александар Гаталица, Иван Негришорац, и Слободан Владушић, Енес Халиловић, Милисав Савић, Владислав Бајац и Мирко Демић.

реченице“ Саше Радоичића. Кад се зброје сви гласови који су им додељени долази се до броја од четрдесет, колико је припало издањима Бибилотеке, што потврђује да је она мали издавач великих могућности и дела. У овој установи посебно истичу податак да је то двоструко више од „Лагуне“ и других комерцијалних издавача који владају тржиштем књига у земљи. Није без значаја ни податак да „Повеља“ није издавачка кућа, већ само идавачка делатност Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ што одлуку о додели награде чини још куриозитетнијом и занимљивијом. Дејан Илић се сматра једним од најстандарднијих, најпоузданијих и највернијих „Повељиних“ сарадника, као аутор прилога за часопис, аутор песничких књига и преводилац. У едицији „Повеља“ објављено је пет његових песничких књига, и дванаест књига превода поезије са италијанског и француског језика. Аутор се сматра занимљивим не само по томе што његова поезија има висок књижевно естетски домет већ што припада не тако бројном низу аутора који у развојном путу немају празног хода. Добра

из овог жанра коме се често даје предност. И поред тога ово је први пут да су од пет књига које су добиле највише гласова три су песничке – каже члан жирија за доделу награде Ана Гвозденовић. Ова награда је у Краљево први пут стигла 1999. године кад је додељена Горану Петровићу за књигу „Опсада цркве Светога спаса“, а после њега добили су је Живорад Недељковић за збирку песама „Овај свет“ и Дејан Алексић за песничку књигу „Једино ветар“. По броју гласова на највишем месту листе је „Долина Плистос“ Дејана Илића у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево, едиција „Повеља“, којој је примат потврдило 19 чланова жирија. Два гласа мање добила је другопласирана књига „Из срећне републике“ Петра Матовића у издању новосадског Културног центра са 17, а треће „Повратак причи“ Марка Недића, коју је издала „Академска књига“ која је добила поверење 14 чланова жирија. Међу првих пет сврстане су још „Сунце овог дана“ Владимира Пиштала у издању „Агоре“ са 12 и „Изгледам, дакле нисам“ Ненада Шапоње, коју је из-

дао „Прометеј“ којој је предност над осталима дало 11 чланова жирија. „Долина Плистос“ је дванаеста поетска књига овенчана наградом која носи име Меше Селимовића што потврђује високе и континуиране домете српске поезије. Гласове за „Долину Плистос“ дали су Јасмина Тонић, Александар Костадиновић, Душан Стојковић, Виктор Шкорић, Радивоје Микић, Сања Мацура, Ђорђе Писарев, Јелена Панић Мараш, Зоран Јеремић, Елма Халиловић, Јелена С. Младеновић, Часлав Николић, Милош Петковић, Татјана Лазаревић Милошевић, Драган Радовић, Валентина Питулић, Милица Миленковић, Душица Потић и Ирена Јаворски. Илићеве књиге у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ добијале су и друге значајне награде, па је „Катастар“ пре четири године добио награду која носи име Бранка Миљковића, а превод књиге Филипа Жакотеа награду Милош Ђурић. Библиотека „Поезија данас“ већ давдесетак година сматра се најгласовитијом у Србији, а захваљујући њој Краљево је незванично проглашено престоницом српске поезије.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

потврда је уверење како је од књиге до књиге бивао зрелији и бољи што је једна од основних карактеристика развоја његовог поетичког обрасца заснованог на постулатима које није напуштао од прве објављене њиге. Један од најкарактеристичнијих јесте да се путовање и кретање доведу на ниво метафоре сазнајног процеса што потврђује награђена књига настала након вишедневног породичног путовања кроз Грчку. Аутор у њој укршта сензибилитет модерног човека са одређеним равнима, као општим местима светске цивилизације и културе, односно Грчке као колевке савремене цивилизације. Као преводилац и песник Илић се сврстава међу педантне људе који помно бде над оним што раде, па се и награђена књига сматра резултатом кулминације потврде онога што у поезији хоће. Својеврсна стваралачка доктрина Дејана Илића део је наслеђа српске књижевне традиције, али и традиције земаља песника чија је дела преводио. - Ова награда је важна што уноси неки баланс, јер се НИН-ова награда додељује за роман а ово је прилика да се чује и за неке друге књиге које нису

МАГАЗИН 4.3.2018.

Серијал Краљевчани у Народној библиотеци: Гордана Максимовић

МАГАЗИН

4.3.2018.

МИРИС ПОЗИТ

ТИВНОГ ДУХА

о- Књига Гордане Максимовић „Мирис позитивног духа“ је приручник, водич за бољи живот и подизање квалитета живота сваког појединца и почетак рада на себи, вежбање сопственог развоја и напретка. - „Мирис позитивног духа“ подсећа на бројне природне законе и учи како да се примене да нико, ни на један начин, не утиче негативно ни на кога, други не изазивају негативне реакције и не провоцирају негативно понашање. - Рад уложен у стварање својеврсног подсетника довољна препорука да га свако, у сваком тренутку, има поред себе јер садржи много ствари које не могу а да не дотакну ни мушки део популације. - Књига је подсетник како да се олакша и негују праве вредности у свакодневном и пословном животу, подсећање на породицу која неправедно трпи разне хирове и изливе расположења

4.3.2018.

МАГАЗИН

еријал Краљевчани у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ представља суграђане који су залагањем, радом и његовим резултатима, оставрили знатне домете у појединим областима живота. Последња у низу је Гордана Максимовић, а непосредан повод за програм у коме су учествовали др Дражен Самарџић, Данијела Милетић Миладиновић, Ана Гвозденовић, Слободан Јелић и Душанка Цвијовић, књига „Мирис позитивног духа“, једна у низу оних које промовишу срећу као врхунски принцип. Књига је настала на темељу уверење о потреби да се, при кретању на пут промена пре доношења вачних животних одлука, свако наоружа позитивном енергијом која даје снагу и моћ да се храбро корача напред. Повод је уверење како страх од неуспеха може да саплете на том путу, да туђи страхови поколебају а тешко-

ће, које су нормалан пратилац сваког успеха, не разочарају. Данијела Милетић Миладиновић оцењује књигу „Мирис позитивног духа“ као приручник, водич за бољи живот и подизање квалитета живота сваког појединца и почетак рада на себи, вежбање сопственог развоја и напретка. - У овим турбулентним временима где се брзо живи, где је све изазов, где мислимо на јако много ствари и стално смо у некој трци са временом и финансијама, где је много изазова око нас, никако да застанемо и да се питамо шта то радимо са својим животима. Ауторка нам је подарила ову књигу, прву краљевачку књигу која је водич за тренинг да радимо на себи. Многе је кораке направила у свом животу, започела лични развој, завршила едукације тренера за лични развој, држала многе радионице

и написала књигу, а реткост је што позитивно не држи само за себе, не окружује се само она драгим људима и то себично чува и негује своје циљеве и личне успехе. Њена радост и срећа је да направи искорак према свету дарујући приручник и делећи позитивну енергију свима – каже Милетић Миладиновић. Податак да универзум функционише по принципу непромељивих и сталних природних закона, који утичу на сваког појединца, води ка ставу да је важнији од свих закон релативитета који потврђује да се до праве мере у свим областима долази поређем једних ствари са другима. Значајним се оцењују закон трансмутације, по коме свака енергија тражи да добије физичко обличје, закон биполарности, који потврђује да све што постоји има своју супротност, али и закон ритма у коме функционише

цела природа. У таквим околностима сталном се сматра једино промена, па ауторка пише о мислима, емоцијама и понашању који имају и узрок и последицу. - Најважнији је закон привлачења који је довео до случајности да се сви окупимо баш на овом скупу дељења, или размене, позитивне енергије. Закон сазревања или закон врења потврђује да је за све потребно време и енергија а „Мирис позитивнг духа“ подсећа на све ове природне законе и учи како да их применимо да нико, ни на један начин, не утиче негативно на нас да, други не изазивају код нас негативне реакције и не провоцирају негативно понашање. За све ћете овде наћи рецепте, и како да се осећате добро и како да остварите своје велике и мале циљеве. Пут ка личној промени није једноставан, ни

лак ни кратак, али се на сваки креће малим корацима. Радост и срећа када започнемо вежбу личне промене гура нас само у једном правцу, а то је да даље, и поново, тестирамо ове рецепте у новим животним околностима и добијамо нову дозу среће и задвољства док не дођемо до нивоа квалитета живота да се увек добро осећамо, да смо добро расположени, знамо да се носимо са недаћама и да из лоших емоција и лошег расположења изађемо лакше него што је то био случај пре него што смо се упознали са овом књигом – поручује Данијела. Уредник књиге др Дражен Самарџић сматра како је рад уложен у стварање својеврсног подсетника довољна препорука да га свако, у сваком тренутку, има поред себе јер садржи много ствари које не могу а да не дотакну ни мушки део популације.

- Књигу видим као начин да човек не утиче на друге људе, ситуацију, нешто што не може да промени и не бави се тим стварима, него поставља себе на начин да превазиђе оно што му смета, а ужива у ономе што му је лепо. Гордана нам је подарила то несебично, а књига нас учи како да поставимо себе у односу на ствари које највише сметају. Књига је подсетник како да себи олакшамо и негујемо праве вредности у свакодневном и пословном животу, подсећање на породицу која неправедно трпи разне наше хирове и изливе расположења – каже др Самарџић. Гордана Максимовић је дипломирани дефектолог, мастер логопед, мотивациони говорник и тренер за лични развој, аутор веома посећеног блога, you tube канала „Мирис позитивног духа“ и колумниста четири часописа. Т. Радовановић

МАГАЗИН

4.3.2018.

Аутор о књизи: Мирис позитивног духа

Када кренете на пут промене, када донесете одлуке, важне, животне, онда је потребно наоружати се позитивном енергијом, која вам даје снагу, моћ да храбро корачате напред, да вас страх од неуспеха не саплете на том путу, да вас туђи страхови не поколебају, да вас тешкоће, које су нормалан пратилац сваког успеха, не разочарају и да останете усправни, поносни и пуни вере да је тај пут ваш и да је он ваша најбоља одлука до тада. Схватила сам и сама да ми је потребна додатна снага, заправо не само мени већ целој мојој породици на нашем животном путу. У животу није увек све лако, бројни су изазови и искушења. Треба се носити са њима и после свега изаћи уздигнуте главе, јачи и бољи. Ту снагу сам добијала свакога дана радећи на себи и свом духовном расту, пишући свој животни приручник, који је уливао енергију мени и људима око мене, са жељом да и ви пронађете у њему снаге за своје одлуке и за даље кораке у свом животу. Када год сам имала недоумица, страха, среће, талас љубави, нежности, лепоте, успеха, неуспеха, чежње, бриге... и још много тога, писала сам и своје мисли преносила на папир и читала, читала по сто пута исту ствар док ме мирис позитивног духа којим обилују моји текстови није опио, умирио, оснажио да са још већом енергијом и оптимизмом гурам напред и верујем да чиним праве ствари. Као што једном рекох, паметна и мудра жена прво ради на себи, да би и сви око ње лепше живели и уживали. Будите стрпљиви и отворени док будете читали овај мој животни приручник, који ће вас подсећати на оно што већ знате, али сте заборавили да живите. Знати није довољно, треба то што знате и да живите а то је мудрост. Многи много знају, али то што знају не живе. Управо сам вам писала оно што сведочим сваким даном свог живота. Ту ћете наћи од свега помало, подсетићу вас и на срећу, на пријатељство, на љубав, на децу, на родитеље, на успех, неуспех, на комфор, на давање, опраштање, прихватање, на захвалност... и све што ми је падало на

памет, што ми је служило и што ће, верујем, служити и вама. Верујем да уколико нешто јако желимо, сигурно проналазимо и пут и начин да дођемо до тога. Верујем да је за успех потребан онај препознатљиви мирис позитивног духа који се шири попут најпривлачнијег парфема. Верујем да се може много тога, да су потребни кораци и чврста вера, како у себе тако и у успех који припада свакоме ко је спреман да иде ка њему. Себе сматрам врло компетентном да вам понудим овај свој чаробни подсетник, јер морам признати да откада живим ово што пишем, осећам се као јунакиња савремене бајке. У мојој бајци живи један принц, кога много волим и који свакога дана боји нашу бајку најлепшим бојама. У бајци су и два анђела, морам признати понекад и ђаволчића, који чине наш живот потпуно испуњеним и комплетним. Не смем заборавити да напоменем, још једног нашег члана породице, нашег пса Маxа, који је унео у наш дом толико среће, радости и незаборавних тренутака, да се понекад питам како смо без њега могли до сада.И до сада је у нашем дому било радости, нежности и смеха, али сада, то је заиста тешко описати речима, а и не може то свако ни да разуме. Можда ће бити у књизи и нечега што се појединцима неће свидети, са чиме се неће сложити, неко ће се можда и подсмехнути овом мом делу, али нека, ви имате потпуно право на то. Пре свега желим из овога да извучете само оно што вам служи и што вам се свиђа, одбаците све што вам се чини сувишним, немогућим и помало луцкастим. Сваким новим читањем, многе ствари ће вам постајати јасније, примењивије и логичније. Вежбајте и живите најбоље што можете. Живите свој сан, а пре свега јасно га дефинишите. Мој сан је био да вам ове године понудим овај подсетник за бољи живот. Изгледало је заиста и далеко и немогуће. Нисам никоме говорила, јер знам да би одмах било разних коментара који би можда у том тренутку на мене деловали

поражавајуће и можда би ме натерали да направим корак уназад; учинили да ме савлада страх од неуспеха, туђих коментара, и свега онога што нисам ја, већ неко други који није одговоран за мој живот, ни за моје поступке, ни за моја дела. Према томе, слушала сам само себе и своју интуицију, која ме није плашила, већ сам осећала да ме је снажно охрабривала и гурала напред. Хвала јој на томе, а хвала и мени што сам успела да је чујем и да јој верујем. Данас сам срећна и захвална што ће у вашим рукама бити овај мој мали први животни подсетник. Срећна сам што је нашао пут до својих читалаца, јер сам га са пуно љубави, стрпљења, уложеног труда и времена припремала само за вас. Надам се да ћете у њему препознати моју жељу да схватите колико је овај живот вредан и колико се може лепо живети. Ја живим своју бајку и уживам у њој. Желим да и ви живите своју бајку али ту бајку стварате сами. Желим вам да ваша креације буде ваш избор, да ваша животна прича и ваша реалност постану ваша бајка. Мирис позитивног духа је мирис који ширим у свом животу, и желим да се он шири и у вашем животу, и надам се да ће он наћи пут и ван граница ове земље. Сигурна сам у то јер тај мирис носим у себи и са собом и куда прођем, остављам његов траг. По њему ме познају, препознају и желе исти. Док будете читали моју књигу, осетићете тај мирис, он опија, мами, освежава и буди, он вас снажи и бодри, да можете у животу све што пожелите, само треба да желите, да вредно радите, да верујете у себе и корак по корак ви сте на путу остварења свог циља. На том путу ширите мирис позитивног духа јер он зрачи и привлачи само добре мисли, а добре мисли, добра осећања. Када се добро осећате, ви постајете магнет за још доброг у својим животима. Пишем вам оно што живим и сведочим сваким даном, у сваком часу и на сваком месту. Желим вам срећан пут на путовању званом живот. Нека се на вашем путу шири мирис позитивног духа, јер тада је ваш пут и лепши и лакши.

Гордана Максимовић

Разумевање симбола у средњовековном стваралаштву

МАГАЗИН

4.3.2018.

СИМБОЛИКА ЖИВОТИЊА

- Дванаест пригодних предавања у Години културног наслеђа са циљем да се представи на што популарнији, и једноставнији, начин како би што шира публика, пре свега млади, могли да разумеју. - Већина књига у средњем веку се углавном користиле у цркви, а односила се на богослужбене садржаје. - Обични људи су читали романе о Троји, Александру Македонском, хагиографије и житија, а најомиљенија књига је била еп о животињама „Физиолог“, својеврсна средњовековна зоологија са описима изгледа животиња, по које биљке, али и измишљених и фантастичких ствари. - Уместо наравоученија карактеристичног за басне књига је на разумљив начин описивала значај сваке од животиња у хришћанству и хришћанском свету. – За следеће предавање најављује се тумачење симболике цвећа и бројева

Марина Лукић Цветић

МАГАЗИН 4.3.2018.

одина културног наслеђа повод је да Секција историчара уметности Друштва конзерватора Србије организује низ предавања, обилазака споменика културе и гостовања у школама. Као једна од добитника велике награде Друштва, историчар уметности Марина Лукић - Цветић ће у току године у локалној заједници приредити дванаест пригодних предавања на ову тему са циљем да их представи на што популарнији, и једноставнији, начин како би што шира публика, пре свега млади, могли да разумеју. Податак да и књига представља културно наслеђе повод је да прво предавање буде организовано у сарадњи са Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“, по принципу стори телинга, а укључује излагање о животињама као симболима у уметности. Иако је предавање под називом „О вештих ходештих и летештих“, што значи „О бићима која ходају и лете“, намењено уметницима, ученицима средњих школа, пре свих Уметничке, али и другима чини се да није изазвало интересовање какво заслужује.

Физиолог О вештих ходештих и летештих говорило се у средњем веку кад се већина књига, које су се углавном користиле у цркви, односила се на богослужбене садржаје. Обични људи су читали романе о Троји, Александру Македонском, хагиографије и житија, а најомиљенија књига, којој се у новије време не посвећује довољно пажње, била је еп о животињама „Физиолог“. Као својеврсна средњовековна зоологија књига доноси описе изгледа животиња, по које биљке, али и измишљених и фантастичких ствари. Уместо наравоученија карактеристичног за басне књига је на разумљив начин описивала значај сваке од животиња у хришћанству и хришћанском свету. На основу ове књиге направљен је речник симбола које је неопходно разумети да би се на прави начин схватило оно што приказује слика на којој се налазе. Средњовековне слике су биле

претрпане различитим симболима, познатим образованијим људима тог времена, сликарима и меценама, често оличеним у различитим животињама које су предмет посебног интересовања Марине Лукић Цветић која подсећа да симбол представља саопштавање апстрактних, или духовних, појмова помоћу предмета из природе. То је еквивалент помоћу кога се могу препознати неке особине предмета а апстрактне идеје помоћу каракетристика које се повезују са особом, предметом или идејом. Симболи могу да буду предмети, бројеви, боје, животиње и птице. И док се неки лако препознају, као пас који представља симбол верности, свећа пролазност живота, а лобања његов крај, има и других чије се значење по који пут тумачи на различите начине. Добар пример за анализу је гравира „Меланхолија“ Албрехта Дирера коју су тумачили многи историчари уметности. Централно место на њој заузима фигура замишљене жене и око ње велики број симбола који указују на масонску хијерархију и начин напредовања у њој. У првом, најнижем, реду су различити делови алата који указују на занатлије који зарађују обављањем појединих делатности на шта треба да укаже кеса у којој се чува новац. Степеницу више у хијерархији заузимају интелектуалци, научници и

математичари, које представља шестар у крилу жене испред које лежи пас као препознатљиви симбол верности, а да су масони познати као вешти градитељи треба да покаже чекић испред каменог монолита спремног за обраду. Трећи ред указује на оне који најбрже напредују што треба да покажу лестве према крову. И док звоно указује на рад у животу који пролази посебно значење имају пешчани сат, дуга, анђео, теразије и други. Свака слика из овог периода обилује важним симболима који носе посебну поруку видљиву само онима који боље познају њихово значење, а то је најбољи начин да правилно тумаче оно што је аутор желео да каже.

Бестијари И док су код православних хришћана присутни физиолози, на западу су то бестијари препуни минијатура са фантастичним животињама који носе посебну поруку. Карактеристично за њих је да, поред постојећих, представљају значајан број измишљених животиња као што је змија са две главе, али и жена са ушима до земље, човек без главе или са огромним стопалима. Није тајна да се лав од давнина сматрао краљем свих животиња, а његова представа на Манастиру Студени-

4.3.2018.

МАГАЗИН

ца има и апотропејско значење јер, као конзола на крову низ коју се слива киша, штити манастир од злих сила. - Лавићи се рађају мртви, а кад им отац из уста удахне ваздух и загреје они оживе. Зато је лав симбол васкрсења јер је из мртвих васкрсао лавиће, као што је и Исус изашао из свог гроба, па је и симбол његовог васкрсења. Орао је симбол летештих, односно цар и најзначајнија од свих птица која се, колико и лав, јавља на многим грбовима па имамо двоглавог орла као симбол византнијског царства. Видимо кључеве укрштене у једној канџу, а крст у другој, и земљаску куглу која показује да је хришћанство присутно у целом свету. Двоглави орао је у српском и руском грбу, често и у другим баш као и лавови, јер је и симбол вечног живота, а и Физиолог пише да живи вечно. Прво живи сто година, онда оћорави и не може да лови, па узлети и дође на рајско језеро. Ту пије воду три пута дневно, пере очи осам дана, стане на стену и потпуно се опорави и поново је нов и потпуно млад. Поука је јасна, безумни човече кад

ти се умноже греси притеци цркви јер камен је црква, сунце је молитва, заповед духовног оца је рајско језеро, висина је пост, а старост нагомилани греси. Орао који се подмлађује васкрсао је младост и симболизује васкрсење. Међутим, пише да орао не поједе све што улови, па стави део за друге, због чега је и симбол великодушности – објашњава Лукић Цветић. Честа представа на сликама тог времена је голуб као птица коју је Ноје пустио из ковчега да провери да ли је престао потоп. Кад се вратио са гранчицом у устима потврдио је како је Бог опростио људима све нагомилане грехе па их пустио да изађу на копно и крену из почетка. Од тада је голуб са маслиновом гранчицом у устима симбол мира, а на Ел Грековој слици и Светог духа док благосиља пламене језике којима су говорили апостоли. Голуб се повезује и са благовестима, јер је благосиљао догађај Богородичиног безгрешног зачећа о чему саопштава арханђел Гаврило. Голубови су посебно поштовани код католика код којих се седам највећих врлина на сликама приказује са седам голубова.

Занимљива прича у Физиологу говори о пеликану, великом родитељу који младе храни својом крвљу баш као што је и Исус дао своју да би се људима опростили греси. Пеликани су присутни и на различитим представама у црквама, јер су као почаствовани родитељи представљали и шансу за покајање. Кад су млади почели да кљуцају своју мајку она их је побила, а кад се покајала отворила груди и нахранила их што на најбољи начин потврђује да је свакоме пружена могућност покајања баш као што је то учинио Исус који је страдао на крсту. Познаваоцима симбола јасна је улога роде која, док стоји на једној нози, држи своје јаје, а због опасности да га испусти ако заспи стално је будна што још једном упућује на Исуса. Рода код олтара је симбол људског рађања, повезана са благовестима говори и о бризи родитеља за децу, а представља и наговештавај пролећа. Међу птицама посебно место је резервисано за ласте као још један симбол васкрсења. То најбоље потврђује Физиолог у коме је записано да се, у време посебно ниских температура,

завуче у блато и стање хибернације до пролећа кад се буде и јавља као симбол Христовог васкрсења. Због тога се посебном срећом за сваку кућу чини долазак ласта које граде гнездо на неком делу фасаде. Најраскошнијом птицом од увек се сматрао паун кога многи народи доживљавају непролазним, јер његово месо не може да иструли, а верује са како може да буде добар противотров. Паун је у Средњем веку био изузетно поштована птица која се могла срести на готово свим дворовима, а веровање да је изашла из раја, и да представља Христове свевидеће очи, један је од разлога што је често присутна на сликама у црквама. - Феникс је птица која живи пет стотина година пре него се спали у свом гнезду. По Физиологу из пепела се створи црв, а из црва нов феникс чиме се објашљава Христово васкрсење. У многим бајкама феникс је, као жар птица, приказан у свој раскошној лепоти. Чешљугар је птица слична врапцу која се храни трњем, а спада у ред певачица и повезује са Богоридицом, јер

се трње повезује са Христовим венцом. Свети Јован Крститељ на слици држи чешљугара и даје га Христу, јер се зна какав ће његов живот да буде, па птица указује на страдање због чега је веома важно познавати симболе и њихово значење – каже Лукић Цветић и подсећа да је пас одувек важио за највећег човековог пријатеља и пратиоца многих владара. На слици на којој Веласкез портретише породицу шпанског краља присутан је и пас као симбол верности што најбоље показују деца која се играју са њим. У другим представама пас симболизује верност жене према мужу, а сличних има на бројним сликама из доба Средњег века Посебну симболику има јагње на Христовом рамену и његов покушај да, поред деведесет девет оваца, пронађе стоту. Она му је најмилија, најважнија и најбитнија, а показује да сваки верник и свачија душа може да буде спашена, јер је Христ неће пустити да лута. Посебну симболику имају једнорог, сова, грифон, кентаур, риба или ђаво. И док тешко ухватљиви једнорог симболизује Богородицу, сова је омраже-

на јер се повезује са смрћу, а носи вишеструку симболику, од чуваркуће преко мудрости и мрака до смрти. Грифони, са главом, канџама и крилима орла, хране се коњским месом, једу овце а могу да поједу и човека. Сликају се као чувари улаза у олтар, а веровање како могу да пронађу злато води ка ставу да их треба имати у близини. И док су кентаури, као фантастичне живтиње, у Средњем веку симболисале пожуду, нешто нечастиво, развратно и безобразно, лептир је представљао Исуса Христа, за живота као гусеница, у смрти као лутка а васкрслог у виду лептира. Као такав присутан је и на сликама мртве природе у цвећу где опет симболизује Христа. Добро познавање речника симбола сматра се посебно значајним при тумачењу слика насталих у овом периоду, а Марина Лукић Цветић за следеће предавање најављује тумачење симболике цвећа и бројева уз напомену да тема следећих буде условљена интересовањем оних којима су намењена. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Пчелица Маја: Медене игре

родичну авантуру, по сценарију који је написао са Фином Ендквистом, Ноел Клиери је режирао заједно са Алексом Стендерманом, а гласове анимираним јунацима позајмили су Мина Лазаревић, Стеван Пјале, Милан Тубић, Јелена Јовичић, Јована Стипић, Александра Ширкић, Пеђа Дамјановић, Никола Вујовић, Милена Предић, МаркоМарковић, ВладиславаВацаЂорђевић, ЈелисаветаКараџић, ТомашСарић, Димитрије Стојановић. Филм се приказује до 7. марта, а пројекције почињу у 18 сати.

МАГАЗИН

4.3.2018.

Lady bird

Пчелица Маја се појавила пре више од стотинугодинаиубрзопосталаједнаоднајчитанијих књига тог времена, подједнако омиљенаикододраслихикоддеце. Након првогфилмакојијеодушевиопубликусвих генерација, стиженаставакмеденеприче о Маји и њеној кошници која је и овог пута препуна узбуђења. Лето је завршено, а представник из Базтрополиса је стигао са важном поруком за краљицу. Хоће ли њену кошницу коначно позвати на Медене игре? Осамдесеттроминутну анимирану по-

Дебитантскимфилмом„Lady Bird“, ГретаГервигсепредстављакаонова, смеларедитељка која приказује све добре и лоше странеутурбулентномодносумајкеикћерке тинејџерке. Иако се Кристин „Lady Bird“ МекФирсонодупире,заправоје идентична каоњенамајка, брижнаженаснажневоље којасетрудида, радећикаомедицинскасестра, одржипородицунаокупунаконштоје отац изгубио посао. Са радњом смешетеном у калифорнијски град Сакраменто 2002. године, средину укојојсеубрзанопобољшава економска ситуација, филм је ефектанприказмеђусобниходносакојиобликују људе, уверења која их дефинишу и незамењивог осећаја топлине свог дома. У комедији са драмским елементима, коју је Гервиг режирала по сопственом сценарију, главне улоге тумаче Соарис Ронан, Лори Меткалф, Трејси Летс и Лукас Хеџи. Филм се приказује још вечерас, а пројекција почиње у 20 сати.

Под претњом Снежна олуја спречава групу криминалацадакамиономтранспортујудрогу, а након што слети са пута, сакривају робу у усамљеној колиби у шуми у намери да се касније врате по њу. План им квари млади дрвосечаЏоБрејвенкојисапородицомдолазидазбоголује затвориколибу. Кад проналази хероин криминалци одлучују да побијуцелупородицу, итакоуклонесведоке, али ни то не иде по плану, јер дрвосеча креће у борбу на живот и смрт.

Деведесетчетвороминутну акциону драму насталу по сценарију Двејна Ворела режирао је Лин Единг, а главне улоге тумаче Џејсон Момоа, Џил Вагнер, Зен МкКларион... Филм се приказује до 7. марта у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Издаја АдаптацијашпијунскогроманаЏејсона Метјуса, смештена у модерној Русији, прати оперативца Доминику Јегорову која добија наређење да, мимо воље, постане „врабац“, обучена заводница са задатаком дапратимладогагентаамеричке Централ-

не обавештајне агенције Натанијела Неша који истражује руски обавештајни систем. Иако се између њих двоје јавља привлачност, емотивномвезомсе обоје излажувеликом ризику, а до још једног преокрета долазикадагенција ињуангажуједаоткрије издајника на високом нивоу у Вашингтону. По сценарију Џастина Хејта и Џејсона Метјуса филм, чија дужина двадесет минута премашује два сата, режирао је Френсис Лоренс, а у главним улогма наступају Џенифер Лоренс, Џоел Идгертон, Матиас Шоенеретс и Мери-Луис Паркер. Филм се приказује до средине недеље, а пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 4.3.2018.

НА МИНУС

ПЕТНАЕСТ

МАГАЗИН 4.3.2018.

МАГАЗИН

4.3.2018.

Краљево - Црвена звезда 71 : 67

МАГАЗИН

4.3.2018.

Тамиш - Слога 112 : 58

100

101

Краљево поново на гимнастичкој мапи Србије

ПОВРАТАК НА В

МАГАЗИН

4.3.2018.

- После много година гимнастичко такмичење окупило око 130 младих вежбача, из Краљева, Рашке и Горњег Милановца. - Демонстрација гимнастичког умећа надметањем у гимнастичком вишебоју који укључује четири дисциплине прескок, партер, вратило и греду. – У мају ново гимнастичко такмичење. – Краљевачки гимнастичари у лиги Гимнастичког савеза Србије. – Годинама без подршке локалне самоуправе. – Последње паре из градске касе деведесетих година прошлог века

102

ВЕЛИКА ВРАТА

103

4.3.2018.

МАГАЗИН

104

ознато је да гимнастика утиче на разноврсне форме кретања, које од најранијег узраста омогућавају повећање адаптивних и стваралачких способности код деце, доприноси позитивном размишљању и понашању и стицању неопходних знања и вештине које ће им добро служити у односима са људима око себе. Програми гимнастике реализују се у складу са узрастом деце, усаглашени су са њиховим потребама, у први план стављају правилан раст и развој мускулатуре, изградњу мишића и обликовање тела, а гимнастичке вежбе помажу им да створе осећај одговорности, сналажљивости и дисциплине. Гимнастика се сматра посебно значајном и због чињенице да инсистира на правилном држању тела и хармоничном развоју свих његових делова чиме се спречавају потенцијални деформитети попут равних табана или криве кичме. Редовно бављење гимна-

стиком ојачава руке и рамени појас сваког вежбача, даје му изузетну кооријентацију у времену и простору, развија способности као што су равнотежа, диманика, брзина, храброст и координација, а позитивно утиче на општу интелигенцију детета и његову слику о себи и другима. Акробатске вештине од гимнастичара захтевају да покаже знање и умеће у различитим дисциплинама, па стварају код њега осећај самопоуздања и изузетне сналажљивости. Гимастика код вежбача, посебно најмлађих, утиче на стварање и коришћење изузетне снаге у рукама, ногама и дуж целог тела, са циљем ношења властите тежине у разним ситуацијама приликом извођења вежби, а кроз померање границе сопствених способности, гимнастика је веома значајна и за ментални развој личности. Све ово утицало је да Друштво за физичко васпитање и рекреацију „Пар-

тизан“, после година пасивности током неколико година закорачи у нову фазу и усмери рад првенствено на децу основношколског узраста. Рад са децом организован је и пре тога а ове, после дуже паузе, организовано прво такмичење на коме је око 130 младих гимнастичара из Краљева, Рашке и Горњег Милановца, демонстрирало гимнастичко умеће надметањем у гимнастичком вишебоју који укључује четири дисциплине прескок, партер, вратило и греду. Тренер Драган Бајић потврђује да међу младим гимнастичарима почетницима, који у просеку вежбају тек годину дана, има изразитих талената и подсећа да са децом у Краљеву и Рашки раде тренери краљевачког „Партизана“, а повремено, прискачу у помоћ и колегама у Горњем Милановцу. Осморица младих професора физичког васпитања су на специјализованим семинарима стекли тренерско звање и лиценцу предвиђе-

ну Правилником Гимнастичког савеза Србије која им омогућава да припремају гимнастичаре за такмичења. Друштво за телесно васпитање „Партизан“ је од 1948. године наставило традицију предратних сокола чија су друштва у Србији настала 1891. кад су београдски гимастичари одлучили да напусте немачки „турнерски“ и уведу чешки „соколски систем“ вежбања. Соколска дружина је у Краљеву формирана 1904. године, а чланови су тридесетих година прошлог века својим прилозима саградили Соколски дом са салом која је успешно окупљала младе гимнастичаре до 1974. године када је, у договору са основном школом „IV краљевачки батаљон“, срушена да би на њеном месту била изграђена нова. Кроз салу, чији су власници школа и „Партизан“, прошле су хиљаде младих гимнастичара бавећи се базичним спортом који свакоме омогућава да се касније са лакоћом бави било којим

другим. У овој фази изостао је рад са децом предшколског узраста чије се прво појављивање пред публиком очекује у мају кад ће бити организовано такмичење нешто старијих са гимнастичким искуством од три до четири године. Намера Друштва „Партизан“ је да квалитет вежбања подигне на виши ниво, а формира екипу за наступе у оквиру лиге Гимнастичког савеза Србије. Сарадња са сличним друштвима из Костолца и Крушевца повод је за честе одласке у ова места и вежбање у условима који су знатно бољи него у Краљеву. Бајић потврђује да, иако су набављене неке од неопходних справа, недостаје много тога због чега се одласци у Костолац продуже и на три дана недељно. Податак да је четири петине активних вежбача женског пола води ка потреби куповине двовисинског разбоја, али и других недостајућих справа како би тренинзи

били одржавани у подношљивијим условима. Искуство гимнастичара потврђује да локална самоуправа нема довољно слуха за базични спорт, а најбоља потврда је податак да је „Партизан“ последње паре из градске касе добио деведесетих година прошлог века. На недавно одржаној годишњој скупштини изабран је нови Управни одбор од кога се очекује да подигне рад друштва на виши ниво. Први резултати очекују се ускоро, а најбоља потврда би требало да буде ново такмичење у мају. До тада гимнастичари вредно тренирају сваког поподнева између 18 и 20 сати уверени да ће се бар неко од њих придружити именима као што су Душан Митић и Миљан Грбовић који су спортску каријеру заменили професорским местима на Факултету спорта и физичког васпитања београдског универзитета. Т. Радовановић

105

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 4. ДО 10. МАРТА

МАГАЗИН

4.3.2018.

4. март

106

1152. — Фридрих I Барбароса изабран за за немачког краља наследивши стрица Конрада III. Један од вођа у Трећем крсташком рату. 1678. — У Венецији рођен италијански барокни композитор Антонио Вивалди. Веома популаран и цењен у своје време, после смрти заборављен, а права вредност његовог обимног дела откривена тек 1930, када је нађено више од половине његових данас познатих дела. Написао више од 300 концерата за солистичке инструменте и оркестар, међу њима чувени „Четири годишња доба“, око 60 симфонија, опере и друге композиције. 1801. — Томас Џеферсон постао први председник САД инаугурисан у новом главном граду, Вашингтону. 1857. — Миром у Паризу завршен британско-персијски рат, а шах Персије признао независност Авганистана. 1877. — У Бољшој театру у Москви први пут изведен балет „Лабудово језеро“ Петра Илича Чајковског у својој изворној верзији. Премијера коначне верзије балета, која се изводи и данас, била је 15. јануара 1895. 1933. — Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм за савладавање последица велике економске кризе која је почела 1929. 1941. — Британска морнарица у Другом светском рату напала немачке снаге на окупираним норвешким острвима Лофотен и потопила 11 немачких бродова. 1945. — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату избила на Балтичко море. Основано Спортско друштво „Црве-

на звезда“. 1964. — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о распоређивању мировних снага на Кипру. 1965. — Сирија национализовала девет нафтних компанија, међу њима две компаније нафтних концерна из САД. 1970. — У хаварији француске подморнице Еуридика у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде. 1974. — Конзервативци у Уједињеном Краљевству изгубили изборе, премијер Едвард Хит поднео је оставку. Нову владу формирао лидер лабуриста Харолд Вилсон. 1977. — У снажном земљотресу у Румунији, у којем је највише страдао главни град Букурешт, погинуло више од 1.500 људи, а 35.000 остало без домова. 1996. — Испред највећег тржног центра у Тел Авиву бомбаш-самоубица експлозијом убио најмање 14 особа и ранио њих више од 130. То је био четврти напад у Израелу за девет дана. 1998. — После сукоба српских снага безбедности и наоружаних Албанаца на подручју Дренице, у којима је погинуло више десетина људи, косовски Албанци почели масовне демонстрације широм Косова. Илегална организација Ослободилачка војска Косова позвала сународнике да јој се придруже и најавила освету, а Савет НАТО оценио да Косово није само питање Југославије, већ и међународне заједнице. 2000. — САД понудиле пет милиона долара за информације које могу помоћи у хапшењу председника Југославије Слободана Милошевића, бившег председника Републике Српске

Радована Караџића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, оптужених пред Међународним судом за ратне злочине. Понуда објављена на око 10.000 потерница постављених на јавним местима у Босни и Херцеговини. 2002. — Лидер Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова постао први председник Косова и Метохије под међународном управом. За првог премијера изабран функционер Демократске партије Косова Бајрам Реџепи. У дводневним верским сукобима Индуса и муслимана у западној индијској држави Гуџарат убијено преко 500 особа. 2004. — У пожару у манастиру Хиландар на Светој гори изгорело две трећине тог комплекса.

5. март 1496. — Енглески краљ Хенри VII примио у службу италијанске поморце Ђованија и Себастијана Кабота како би за енглеску круну открили нове земље. Њих двојица 1497. стигла до Северне Америке. 1684. — Немачка, Пољска и Венеција у Линцу формирале Свету лигу против Турске. 1770. — Британске трупе у Бостону, центру отпора против британске колонијалне власти, убиле пет демонстраната, тај догађај, „Бостонски масакр“, убрзао избијање Америчког рата за независност. 1832. — У Београду почела да ради прва штампарија у Србији, прва штампан књига била „Сабор истине и науке“ Јована Стејића. Штампарија купљена у Русији и допремљена у Београд у мају 1831. 1856. — Лондонско позориште „Ковент гарден“ уништено у пожару. 1916. — Шпански прекоокеански путнички брод „Принц од Асторије“ потонуо за неколико минута пошто је ударио у стену близу обале Бразила. Од 588 путника и чланова посаде 455

изгубило живот. 1933. — Националсоцијалистичка немачка радничка партија Адолфа Хитлера освојила већину у немачком Рајхстагу. 1936. — Полетео је први прототип чувеног британског ловачког авиона Спитфајер. 1945. — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у Келн. 1966. — Сви путници и чланови посаде, њих 124, погинули када је британски путнички авион ударио у јапанску планину Фуџи. 1970. — Ступио на снагу уговор о неширењу нуклеарног оружја који је потписало 45 земаља. 1975. — Кувајт национализовао нафтну индустрију, укључујући имовину британских нафтних компанија. 1983. — На изборима у Аустралији лабуристи Боба Хоука победили либерале Малкома Фрејзера. 1993. — Минут после полетања са скопског аеродрома срушио се македонски путнички авион „Фокер 100“. Погинуло 77 од 97 путника и чланова посаде. 1998. — У нападу тамилских побуњеника, који су у главном граду Шри Ланке, Коломбу, активирали експлозив у једном аутобусу, погинуло 37, повређено око 250 људи. 1998. — После неколико напада на припаднике МУП и неуспешне акције хватања Јашарија, полиција опколила Јашаријеву кућу у селу Доње Преказе. Јашари је убијен у сукобу, а погинуло је још око 60 особа, међу којима и жене и деца, чиме је отпочео Рат на Косову и Метохији. 1999. — Одлуком Међународног арбитражног трибунала, град Брчко добио је статус дистрикта под суверенитетом Босне и Херцеговине, што је изазвало оштре протесте у Републици Српској, српском ентитету у БиХ. 2001. — Председници Југославије и Републике Српске Војислав Коштуница и Мирко Шаровић у Бањалуци потписали Споразум о успостављању специјалних и паралелних веза Југославије и РС. 2003. — Представнички дом Конгреса САД усвојио је Закон о нормали-

зацији трговинских односа САД са Србијом и Црном Гором. 2006. — Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала.

6. март 1480. — У Толеду потписан споразум којим је Шпанија признала португалско освајање Марока, а Португал се одрекао претензија према Канарским острвима. 1629. — Немачки цар Фердинанд II Хабзбуршки, издао Едикт о реституцији којим је протестантским кнезовима наложено да врате католичкој цркви све поседе заплењене од 1552. Фердинанд III опозвао је тај едикт Вестфалским мировним уговором 1648. 1836. — Мексиканци, под командом генерала Антонија Лопеза де Санта Ане, су заузели тврђаву Аламо у Тексасу. 1882. — Кнез Милан Обреновић прогласио Србију краљевином, а себе краљем. 1912. — Италијанска војска је прва употребила ваздухоплове у борби, пошто су два цепелина бомбардовала турске војнике улогорене у Јанзуру. 1914. — У Новом Саду основан Фудбалски клуб Војводина. 1941. — Крунски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије. 1944. — Полетевши из ваздухопловних база у Уједињеном Краљевству, 658 америчких бомбардера започели су у Другом светском рату даноноћно бомбардовање Берлина. 1946. — Француска признала Вијетнам као независну државу у оквиру Индокинеске федерације. 1949. — Радио Београд први пут емитовао хумористичку емисију „Весело вече“, која је одмах постала једна од најпопуларнијих радио емисија. 1953. — Георгиј Маљенков је после смрти Јосифа Стаљина постао совјетски премијер и први секретар Комуни-

107

4.3.2018.

МАГАЗИН

108

стичке партије. 1957. — Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци. 1980. — Француска књижевница белгијског порекла Маргерит Јурсенар постала прва жена члан Француске академије. 1992. — „Микеланђело“, један од најопаснијих рачунарских вируса, напао је хиљаде рачунара широм света. 1993. — Припадници анголског побуњеничког покрета УНИТА заузели су Хуамбо, други по величини град у Анголи, након двомесечних борби с владиним снагама. 1998. — У сукобима са српским снагама безбедности на Косову је убијен Адем Јашари, један од главних вођа илегалне Ослободилачке војске Косова. 1999. — На северу Камбоџе, уз границу с Тајландом, ухапшен Та Мок, последњи од вођа маоистичког герилског покрета Црвени Кмери, током чијег је режима у другој половини седамдесетих убијено или умрло од глади и болести око милион и по људи. 2001. — Током ходочашћа у Меку, у јурњави верника су погинула 34 муслиманска ходочасника. 2002. — Власти у Индији успоставиле контролу над западном индијском државом Гуџарат, након једнонедељних сукоба Индуса и Муслимана у коме је погинуло 803 особе, укључујући и 58 Индуса који су живи изгорели у возу којег је запалила једна муслиманска банда, што је и био узрок сукоба. 2003. — У удесу алжирског путничког авиона „Ер Алжир“ одмах по полетању са аеродрома Таманрасет (Алжир), погинуле су 102 особе. 2006. — Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала. Владика врањски Пахомије ослобођен оптужбе за противприродни блуд над малолетним дечацима. На 78. додели Оскара награду Најбољи филм добио филм Фатална не-

срећа (Crash).

7. март 321. — Цар Константин Велики је прогласио да ће недеља, дан посвећен богу Сунца Солу Инвиктусу, бити дан одмора за Римљане. 1573. — Потписивањем мира у Цариграду завршен Кипарски рат Османског царства и Млетачке републике, у којем су Турци преузели Кипар од Млетака. 1793. — Француска револуционарна скупштина објавила рат Шпанији. 1814. — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила удружену пруско-руску војску у бици код Краона. 1876. — Први разговор телефоном обавили су изумитељ телефона Александер Грејам Бел и његов сарадник Томас Вотсон. 1914. — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину. 1936. — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата. 1945. — Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан Лудендорфов мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке. Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми. 1945. — После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова. 1951. — Један верски фанатик убио премијера Ирана Алија Размару у џамији у Техерану. 1965. — Државна и локална полиција у Селми су претукле групу од око 600 активиста за грађанска права током марша на Монтгомери.

1983. — У експлозији гаса у руднику угља близу турског града Ерели погинуло 96 рудара. 1989. — Иран прекинуо дипломатске односе с Уједињеним Краљевством због објављивања књиге британског писца индијског порекла Салмана Руждија „Сатански стихови“, у којој је ислам, према оцени иранских верских вођа, извргнут порузи.

1998. — Италијански војни суд прогласио кривим бившег немачког СС- капетана Ериха Прибкеа за масакр у Адреатинским пећинама у близини Рима у Другом светском рату и осудио га на доживотну робију. 2002. — Аријел Шарон постао премијер Израела. На референдуму у Ирској гласачи се изјаснили против измене строгих закона о забрани абортуса. 2003. — За председника државне

заједнице Србија и Црна Гора изабран потпредседник Демократске партије социјалиста Црне Горе Светозар Маровић.

8. март 1507. — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал кренуо из Лисабона на пут у Португалски. Променив-

ши дотад познату руту, удаљио се од афричке обале у правцу запада, према Јужној Америци и тако открио данашњи Бразил, прогласивши га португалском колонијом. Исте године бразилску обалу открио Шпанац Висенте Пинсон. 1846. — У Београду отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско. 1857. — Жене запослене у текстил-

ној индустрији Њујорка демонстрирале због нељудских услова рада. 1702. — Енглеска краљица Ана I крунисана је за краљицу Енглеске, Шкотске и Ирске. 1908. — У Њујорку 15.000 жена марширало кроз град тражећи краће радно време, бољу плату и услове за рад. 1917. — Немирима и штрајковима у Петрограду почела Фебруарска револуција у Русији. 1921. — Француске трупе ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Немачка није исплатила ратну штету, што је била обавезна према Версајском мировном уговору, потписаном после Првог светског рата. 1922. — У Загребу обешен Алија Алијагић, који је 1921. у Делницама извршио атентат на министра унутрашњих послова Југославије Милорада Драшковића, творца Обзнане, Владине уредбе којом је забрањен рад Комунистичке партије Југославије. 1942. — Јапанске трупе у Другом светском рату заузеле главни град Бурме Рангун, дан пошто су град напустили Британци. 1949. — Председник Француске Венсан Ориол и бивши цар Бао Дај су потписали Јелисејске одредбе, чиме је Вијетнаму дата независност од Француске и створена је Држава Вијентам као противтежа Демократској Републици Вијетнам предвођеној Вијетмином. 1950. — Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР у септембру 1949. испробао атомску бомбу, у време када се сматрало да су САД једина држава која поседује нуклеарно наоружање. 1963. — Баас партија је дошла на власт у Сирији након државног удара који су извели официри сиријске војске. 1965. — У Јужни Вијетнам се искрцало 3.500 америчких маринаца, чиме је почело масовно укључење копнених трупа САД у Вијетнамски рат. Почетком 1968. број америчких трупа у Јужном Вијетнаму попео се на 525.000. 1971. — У Медисон сквер гардену Џо Фрејзер је савладао Мохамеда Али-

ја у борби која ће бити названа борба века. 1973. — У експлозији аутомобилабомбе, коју су подметнули припадници ИРА-е испред зграде главног лондонског суда и седишта Скотланд јарда у Лондону, погинула једна особа, рањено 238. 1993. — Уз посредовање Међународног комитета Црвеног крста из логора у Босни и Херцеговини пуштено 5.540 заробљеника заточених током босанског рата. Према сазнањима те организације, остало заточено 3.100 заробљеника у српским, хрватским и муслиманским логорима. 1994. — Више од 100 интелектуалаца из целог света потписало Апел свим европским владама и Уједињеним нацијама захтевајући да спрече масакре у Босни и територији СФРЈ и да Југославија преда тешко наоружање УН. Затражено да, ако власти Југославије то одбију, њено наоружање буде уништено бомбардовањем из ваздуха, максимално штедећи људске животе. 1999. — Војска Шри Ланке, у брзој операцији, заузела више од 500 km² територије на северу земље, која је била под контролом сепаратистичке герилске групе Тамилски тигрови. У сукобима сепаратиста и Владиних снага од 1983. погинуло око 57.000 људи. 2001. — НАТО одобрио улазак југословенских војно-полицијских снага у први сектор Копнене зоне безбедности на административној граници Србије и Косова. Копнена тона безбедности успостављена на основу Кумановског споразума, који су у јуну 1999. потписали НАТО и Војска Југославије по завршетку ваздушних удара НАТО на Југославију. Југословенске снаге ушле у први сектор 14. марта. Међународни суд за ратне злочине у Хагу формирао посебан тим за истрагу злочина такозване Ослободилачке војске Косова. Прве оптужнице против Албанаца са Косова подигнуте у фебруару 2003. 2004. — Трибунал у Хагу отпечатио оптужнице против хрватских генерала Младена Маркача и Ивана Чермака, које их терете за злочине над српским цивилима у Книнској крајини током

109

војне акције „Олуја“, у августу 1995. и измењену оптужницу против хашког оптуженика генерала Анте Готовине. Три дана касније Маркач и Чермак се предали суду. 2014. — Боинг 777 компаније Малејша ерлајнс са 239 особа је нестао изнад Тајландског залива.

МАГАЗИН

4.3.2018.

9. март

110

1074. — Борећи се против кршења целибата, папа Гргур III наредио екскомуникацију свих ожењених римокатоличких свештеника. 1230. — Битка код Клокотнице: Бугарски цар Јован Асен II наноси тежак пораз солунском цару Теодору Анђелу. Бугарска постаје водећа сила на Балкану, а у Србији 1234. епирског зета Стефана Радослава смењује бугарски зет Стефан Владислав. 1495. — Током опсаде Напуља, у војсци француског краља Шарла VIII појавила се епидемија сифилиса која се брзо проширила по целој Европи. Сматра се да су, дотад непознату болест, донели Колумбови морепловци с Новог континента. 1796. — Наполеон Бонапарта је оженио Жозефину де Боарне, удовицу бившег француског официра који је гиљотиниран за време Француске револуције. 1831. — Краљ Луј-Филип I основа Француску Легију странаца са седиштем у Алжиру. 1862. — Током Америчког грађанског рата догодио се први сукоб оклопних бродова између Монитора, брода армије Уније и брода Конфедералне војске Меримак. У четворочасовној бици ниједан брод није оштећен. 1905. — Сима Лозанић постаје први ректор Београдског универзитета. 1908. — Побуњени играчи АЦ МИЛАН оснивају Фудбалски клуб ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ 1908 ФЦ. 1924. — Италија анектирала Ријеку, која је од потписивања југословенскоиталијанског уговора у Рапалу, новембра 1920. имала статус независног града. 1942. — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале за-

узимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу. 1945. — Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивила[1] 1989. — Власти у Варшави и званично оптужиле совјетске службе безбедности за ликвидацију више од 4.200 пољских официра у Катинској шуми у пролеће 1940. 1991. — У Београду су избиле демонстрације против режима Слободана Милошевића који је организовао Српски покрет обнове. 1994. — Терористи Ирске републиканске армије извели први у серији минобацачких напада на лондонски аеродром Хитроу. 1999. — Ирански председник Мохамад Хатами допутовао је у Италију, што је била прва посета шефа иранске државе једној западној земљи од исламске револуције 1979. 2001. — У нападима албанских сепаратиста на село Лучане на југу Србије, погинуо један припадник српских снага безбедности, а двојица су рањена. 2002. — Поново отворен тунел Мон Блан у Алпима, након великог пожара у њему 1999. када је погинуло 39 особа. 2002. — У самоубилачкој експлозији у препуном кафићу Момент у Јерусалиму, у близини резиденције израелског премијера Аријела Шарона, погинуло је 13 а повређено више од 50 особа.

10. март 1528. — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста. 1629. — Енглески краљ Чарлс I распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринестогодишња тиранија). 1813. — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст.

1834. — У околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти. 1876. — Александер Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив. 1915. — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу. 1922. — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија, оптужиле га за побуну и осудиле на шест година затвора. 1945. — Токио у Другом светском рату разорен нападом 300 америчких бомбардера Б29. Погинуло око 100.000 становника јапанске престонице, без домова остало око милион. 1948. — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу. 1952. — Бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста оборио Владу Кубе и потом као диктатор владао земљом до 1959, када га је са власти срушио Фидел Кастро. 1959. — У Ласи, главном граду Тибета, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби Кинези угушили побуну, далај лама избегао у Индију. 1968. — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи. 1969. — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора. 1974. — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана. 1975. — Снаге северног Вијетнама, у првој великој победи у Вијетнамском рату, заузеле град Буон Ма Туот. Та победа означила почетак велике офанзи-

ве која је седам недеља касније довела до освајања Сајгона. 1978. — Полетео први прототип авиона Мираж 2000. 1990. — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта. 1991. — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“. 1993. — Сухарто шести пут изабран за председника Индонезије. 1995. — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено. 1997. — Ватикан успоставио дипломатске односе с Либијом. 2000. — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти поприма алармантне размере. 2001. — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара. 2002. — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази. 2006. — Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије. У близини Подгорице заустављен шлепер са 1000 калашњикова На Беовизији 2006. победили Фламингоси и Луис.

111

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs