MagazIN 324

МАГАЗИН Година VI * Број 324 * 25. фебруар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

25.2.2018.

У овом броју: Краљево на дневном реду У првом плану заштита животне средине За сјајнији град Последње упозорење пред тужбу Свако треће предузеће у сивој зони Организација војске Краљевине Србије У истом строју Значајна подршка јавности

2

10 28 34 38 48 52 56 62

Расте број сумњи на мале богиње Рад важнији од талента Мали град, велики људи Самостални сликарски пут Век и по библиотекарства На репертоару Биоскопа „Кварт“ Шабац - Краљево Војводина - Слога Времеплов

66 68 74 82 88 92 94 96 100

3

4

МАГАЗИН 25.2.2018.

5

6

МАГАЗИН 25.2.2018.

7

8

МАГАЗИН 25.2.2018.

9

Председница Владе Србије у радној посети Краљеву

МАГАЗИН

25.2.2018.

КРАЉЕВО НА Д

10

ДНЕВНОМ РЕДУ

- После више од две деценије, не рачунајући ванредне околности, први долазак једног председника Владе Србије. - На двадесет хиљада квадрата у Доситејевој улици биће изграђено 366 станова. - Вредност пројекта процењена је на износ од око 13,5 милиона евра од којих је Развојна банка Савета Европе обезбедила осам. – Власницима станова површине 12 и 13 квадрата докуп простора по субвенционисаним ценама и у више рата. – Рок за завршетак радова осамнаест месеци. - Седамнаест милиона евра вредан пројекат погона за пречишћавање отпадних вода. - Идеја о активирању Аеродрома „Морава“ није одбачена, али није реално очекивати цивилни саобраћај пре завршетка Моравског коридора

11

олико год се највиши представници локалне власти трудили да докажу како имају добру комуникацију са државним органима, а опозиција упињала да увери у супротно, чињеница је да пуне две деценије, ако се изузму ванредне ситуације и предизборна кампања, ни један премијер није посетио Краљево. Зато је са великим одобравањем примљена вест да у радну посету долази председница Владе Србије Ана Брнабић. Мада се о томе шушкало неколико дана раније званичне потврде није до било до дан пре посете делу насеља у Доситејевој улици, које више од седам година чека почетак радова на урбаној регенерацији, градилишту на Берановцу где ниче нова зграда дечјег вртића и Јавном комуналном предузећу „Водовод“ у оквиру кога ће бити изграђено прво постројење за прераду отпадних вода у Србији. Годинама уназад становници дела

МАГАЗИН

25.2.2018.

К

12

насеља у Доситејевој улици указују на опасност која се надвија над око хиљаду глава, а актуелност теме која се везује за неколико пута најављиван почетак радова на градњи прве зграде утицала је на очекивање да премијерку дочека добар део њих. На позив станарима да је дочекају, истакнутог на видним местима угрожених зграда, није се одазвао знатнији број оних који се сматрају угроженим па би се, да није било активиста владајућих партија, представника локалне самоуправе, директора јавних предузећа и установа и краљевачких посланика у Народној скупштини, могло рећи да посети није показана одговарајућа пажња. Доласку премијерке је, као што је то и раније био обичај у сличним ситуацијама, претходило благо шминкање и насипање ризлом излоканог пута до места на коме је, на три паноа, изложен план урбане регенерације овог дела насеља.

Наговештај да би премијерка могла да се појави пола сата раније од најављеног термина утицало је на окупљање неколико десетина становника овог дела града који нису крили разочарање што се годинама уназад одлаже почетак изградње прве зграде. Незадовољство које су били спремни да изразе нагло је спласло у тренутку њеног доласка а непосредност коју је показала у сусрету са грађанима изазвала је сасвим супротно понашање. „Ана ми те волимо“ само је део онога што је претходило руковању уз по који загрљај и селфи за успомену за који су највише храбрости показали најмлађи. Пажљивом посматрачу није могла да промакне препознатљива иконографија која прати догађаје ове врсте, државне заставе у рукама партијских активиста и аплаузи на знак високог партијског функционера. Уз потврду да се финансирање урбане регенерације дела зграда у Доси-

тејевој улици, знатно оштећених у земљотресу који је погодио Краљево у првим сатима 3. новембра 2010. године, први пут у Србији финансира средствима кредита Развојне банке Савета Европе поновљено је да ће на двадесет хиљада квадрата бити изграђено 366 станова. Вредност целог пројекта процењена је на износ од око 13,5 милиона евра од којих је банка обезбедила осам. Иако у шеснаест објеката за колективно становање у овом делу града станује 360 породица значајним се сматра податак да до завршетка прве зграде са 106 станова неће бити расељавања. Кад предузеће из Параћина, изабрано као најповољнији понуђач, заврши прву зграду а у нове станове усели се 106 породица, следи рушење три зграде у непосредној близини Гимназије. Највећим проблемом у овом тренутку оцењује се постојање великог

броја малих станова површине 12 или 13 квадрата чијим ће власницима бити понуђен откуп вишка простора до 27 колико се, према постојећим стандарадима, сматра потребним за нормалан живот, а повољност представља податак да ће бити понуђен откуп по субвенционисаним ценама и у више рата. Учешће града огледа се у уступању простора од 3,4 хектара са комплетном инфраструктуром, у вредности од четири милиона евра. Четири зграде ће заузети само половину ове површине док је остатак предвиђен за градњу мини тржног центра, обданишта, простор за игру, паркинге и две зграде за социјално становање средствима која би се обезбедила откупом разлике стамбеног простора. Уз потврду да је идеја о посети Краљеву присутна дуже време премијерка подсећа да је повод доласка жеља да се увери како пред почетак грађе-

винске сезоне напредује реализација неколико инфраструктурних пројеката који се реализују са локалном самоуправом, пре свега градњу станова у Доситејевој улици.

- Прва зграда са 106 станова треба да крене до краја марта, или у априлу, а након ње друга, па трећа и четврта. Период изградње је осамнаест месеци, а како је тим људима важан сваки дан, настојаћемо да завршимо што пре. Поред тога кренули смо и у пројекат изградње станова за припаднике служби безбедности. Краљево је у том пројекту, а у првој фази која треба да крене у августу и септембру кренуће изградња две стотине станова. То је само прва фаза, а кад поделимо тих двеста станова онда да кренемо у другу и трећу фазу – каже Брнабић. И поред чињенице да је уговор са Развојном банком Савета Европе потписан пре скоро две године почетак

13

14

МАГАЗИН 25.2.2018.

15

МАГАЗИН

25.2.2018.

радова је одлагало нејасно тумачење пореских обавеза које су у локалној средини представљане као један од узрочника кашњења. Без потврде истинитости овог става премијерка сматра да је све што је изречено током радне посете апсолутно реално. Нерешено питање пореза на додату вредност треба да се реши на релацији између Министарства грађевине и Министарства финансија, а податак да је изабран извођач радова добра је основа за тврдњу да ће радови отпочети најкасније почетком априла ове године. Повод за посету Јавном комуналном предузећу „Водовод“ је седамнаест милиона евра вредан пројекат

16

погона за пречишћавање отпадних вода који локална самоуправа реализује у сарадњи са Европском унијом и Владом Србије. Амбициозан пројекат се оцењује једним од најважнијих из сфере инфраструктурних, а посебно значајним због податка да је Краљево једна од локалних самоуправа у Србији која ће прва добити фабрику за пречишћавање отпадних вода. Пројекат се чини значајним у години када ово јавно предузеће обележава седам деценија пословања, а директор др Миленко Стефановић подсећа да ће у инфраструктуру, као саставни део пројекта, бити утрошено додатних четири милиона динара. У

„Водоводу“ истичу значај потребе да се прерада отпадних вода подигне на виши ниво због муља који треба да се третира на посебан начин. Повољном се сматра могућност коришћења за добијање топлотне енергије што у овом тренутку ограничавају недовољна искуства у овој области. Поред школе на Берановцу коначне контуре добија обданиште за чију је градњу Миломир Главчић обезбедио две стотине хиљада евра тако да укупан износ улагања у различите инфраструктурне објекте на територији Рашког округа премашују седам милиона евра. Додатних двеста хиљада локална самоуправа ће уложити у завршетак објекта и уређење просто-

ра испред њега. Средствима овог донатора грађени су путеви, домови културе, мост преко Ибра у продужетку Скопљанске улице, у који је уложио милион евра, и магнетна резонанца за потребе Опште болнице „Студеница“ вредна 550 хиљада. Да списак донација није коначан сведочи наговештај нових намењених овој установи које би требало да побољшају квалитет здравствених услуга. Премијерки је предочено да на одлуку о донацији у великој мери утиче чињеница да је Главчић препознао озбиљност представника локалних самоуправа са територије округа и податак о транспарентности трошења средстава која потврђује да је сваки

17

18

МАГАЗИН 25.2.2018.

19

20

Ана Брнабић

МАГАЗИН 25.2.2018.

динар утрошен баш у оно што је донатор желео.

- Поред ових пројеката амбициозно смо кренули у економску ревитализацију Краљева. Надамо се фабрици „Леони“ и отварању неких четири хиљаде нових радних места, „Тајп групи“ и покретању „Магнохрома“, јер је Агенција за стечајеве завршила процену и огласила продају која је заказана за 21. март. Знам да постоје заинтересовани привредници који су Влади обећали да ће започети производњу у „Магнохрому“ и оживети руднике који су важни не само за Краљево, јер су неки на територији града Чачка. То нам је изузетно важно па ћемо блиско пратити цео процес да не би дошло до тога да се прода а да Краљево, у смислу нових радних места, не добије ништа. Желимо да „Магнохром“, као један од симбола града Краљева, поново заживи и ја се надам да ћемо то завршити у неколико наредних месеци, а за мене ће то бити лична сатисфакција зато што сам радила на овоме заједно са Министарством привреде. То су реални планови због којих сам дошла, а кад буду реализовани Краљево ће много другачије изгледати. Краљево је то заслужило и дошло је време за Краљево. Размишљамо о регионалном развоју и имамо велике планове који су, сви до једног, апсолутно рационални, за њих су средства обезбеђена и мој долазак је само још један знак да је Краљево дошло на дневни ред – потврдила је Брнабић.

Финансирање медија Препорука новинарских удружења да се за финансирање информисања од јавног значаја из буџета локалних самоуправа издваја два одсто средстава повод је за потврду премијерке како подржава све што мора да се издваја за медије.

- Важно је да неке иницијативе долазе из локалне самоуправе зато што је незахвално да им намећемо нове трошкове. То није начин на који треба да се децентрализује Србија, а најважније је да постоји фер одонос, добра и отворена комуникација између локалних самоуправа и медија који ту функционишу. Шта год да одвојите неко ће рећи да није довољно, или је дато само политички подобнима, а то није прави начин. Најважније је да постоји отворена комуникација и добра сарадња, а онда ће доћи све остало – каже Брнабић.

Инфраструктурни пројекти Градоначелник др Предраг Терзић подсећа да Краљево сарађује са Канцеларијом за јавна улагања, а да је у претходне две године реализовано неколико веома значајних пројеката. У градњу мостова у гледићком крају уложено је 125 милиона динара, а значајна средства и у изградње канализационе и водоводне мреже и реконструкцију зграде Основне школе „Драган Маринковић“ у Адранима. Канцеларија за јавна улагања ће са 216 милиона динара помоћи градњу нове зграде Основне школе „Свети Сава“, а

21

22

МАГАЗИН 25.2.2018.

23

знатним средствима реконструкцију амбуланте у Рибници и друге пројекте. Преко Националног инвестиционог плана након земљотреса је отпочела градња нове зграде Завода за јавно здравље, а застој у реализацији је последица потребе за препројектовањем након чега се може очекивати наставак и завршетак радова. Менаџменту установе предстоји да испуни свој део обавеза у поступку градње и конкурише за средства потребна за завршетак објекта.

Аеродром „Морава“

МАГАЗИН

25.2.2018.

Годинама уназад влада неизвесност по питању оспособљавања аеродрома у Лађевцима за цивилни саобраћај. Бројна обећања која су стизала у Краљево одлагала су почетак за нека срећнија времена, а премијерка Ана Брнабић по први пут потврђује да то у овом тренутку није приоритет Владе Србије. Предност је дата значајним инфраструктурним пројектима, који су већ започети, па током ове године треба очекивати радове на аутопуту од Прељине до Пожеге. Брнабић потврђује да Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре интензивно преговара са инвеститорима и потенцијалним извођачима Моравског коридора, од Прељине до Појата, а резултат

24

би требало да се огледа у почетку радова већ током следеће године. Идеја о активирању Аеродрома „Морава“ није одбачена, али није реално очекивати цивилни саобраћај пре завршетка Моравског коридора.

„Аутотранспорт“ и субвенције инвеститору Радна посета Краљеву прилика је за подсећање на проблеме бивших радника „Аутотранспорта“ који након продаје базе у Адранима очекују исплату зарада из периода у коме је предузеће радило, а потврђено је да ће се државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић и начелник Рашког управног округа састати са представницима радника и потрудити да пронађу решење за проблем. Из министарства стиже потврда да преговори могу бити вођени само у оквиру Закона о стечају који ограничава оквире обећања, али и да ниво субвенција за запошљавање по раднику, које може да очекује турски инвеститор, још није одређен. Пре него то буде треба испоштовати процедуре које предвиђа Закон о улагањима и владина уредба која се ослања на њега. У овом тренутку се значајнијим сматра вредност инвестиције која премашује 30 милиона евра чиме се стварају услови за запошљавање две и по хиљаде радника.

Електронска управа Председница Владе Србије је један од највећих заговорника електронске управе, а податак да просечна старост запослених у Градској управи града Краљева достиже педесет година у неким круговима појачава сумњу у позитиван исход целог процеса. Због тога се помиње могућност стварања услова за превремено пензионисање одређеног броја како би се створио простор за запошљавање млађих, тако убрзао процес увођења електронске управе и повећала ефикасност у пружању услуга. Премијерка сматра да таква врста страхова нема реалну подлогу, а најбоља потврда је издавање електронских грађевинских дозвола.

- Сви у Србији данас користе систем за издавање електронских грађевинских дозвола, то смо имплементирали у смислу обуке у трајању од три месеца а исто тако кренули смо са матичним службама. У току 2018. године ћемо отворити Националну академију за јавну управу као прву институцију која ће се бавити континуираним образовањем људи на локалу. За републички ниво имамо службу за управљање кадровима, која се бавила компонентом људских ресурса, али немамо неког ко се системски бави локалним самоуправама тако да мислим да ћемо и то унапредити. Поздрављам идеју да буде све више младих људи, али бих више волела да наставимо овако а да млади људи више иду у приватни сек-

тор који, као реални, издржава све нас. Претходна политика, где су млади људи желели само да им прва амбиција буде да раде у државнј управи, довела нас је у ситуацију од пре четири године да смо на корак од банкрота, јер приватни сектор није могао да издржи јавну управу. Сви треба да радимо најбоље што можемо и то ће се само регулисати – тврди она.

Родна равноправност Представнике медија интересовао је нови Закон о родној равноправности чије се усвајање очекује током ове године, а премијерка верује да ће сигурно бити квалитетнији од важећег који се примењује од 2000. Да је родна равноправност важна тема у влади потврђује податак да жене заузимају високи положај на најистакнутијим функцијама у држави што потврђује место председнице Народне скупштине, председнице Владе Србије и гувернерке Народне банке. То сведочи да родна равноправност није угрожена а да јој, колико вербалну толико практичну, подршку пружају сви државни органи. Јасна порука колико је родна равноправност важна стиже из јавног сектора, а усмерена је према привреди од које се очекује да следи овај пример.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

26

МАГАЗИН 25.2.2018.

27

Четрдесет девета седница Градског већа

У ПРВОМ ПЛАНУ ЗАШТИ

МАГАЗИН

25.2.2018.

- Завршни рачун буџета за прошлу годину под лупом ревизора.

- Решењем о расписивању конкурса за суфинансирања пројеката од јавног значаја у области јавног информисања одређен је износ од 14,25 милиона динара намењена су за суфинансирање пројеката уз 750 хиљада које градоначелник Краљева распоређује по личном нахођењу. - Најмањи износ по пројекту износи сто хиљада динара, а највећи пет милиона. – Усвојен извештај о реализацији Програма коришћења средстава Буџетског фонда за заштиту животне средине у прошлој години и план за ову годину

28

Фото: М. Радовановић

ИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

29

аконом о буџетском систему прописан је календар завршног рачуна буџета локалне власти и као обавезан, извештај екстерне ревизије. Завршни рачун локалне власти подлеже екстерној ревизији у складу са одредбама закона којим се уређује надлежност државне ревизорске институције. Програм ревизије обавезно обухвата одговарајући број јединица локалне самоуправе и јавних предузећа, привредних друштава и других правних лица, које је основао директни или индиректни корисник јавних средстава. Како од тренутка доношења одлуке није познато да ли је програмом Државне ревизорске институције обухваћена и ревизија завршног рачуна града Краљева за 2017. годину Градском већу је предложено да, сагласно законским одредбама, донесе одговарајућу одлуку. У складу са законом потребна средства за реализацију ове одлуке, до износа од пет стотина хиљада динара, планираће се из средстава буџета гра-

МАГАЗИН

25.2.2018.

З

30

да Краљева за 2018 годину, а поступак ангажовања екстерне ревизије биће спроведен сагласно одредбама Закона о јавним набавкама. Имајући у виду законом утврђен садржај завршног рачуна буџета у погледу постојања извештаја екстерне ревизије, предлаже се Скупштини града да донесе Одлуку о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије Завршног рачуна буџета града Краљева за 2017. годину. Конкурс за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији града Краљева у 2018. години расписује се за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја. Средства се одобравају за реализацију пројеката увођења, побољшања или проширења програмских садржаја у новинама и електронским медијима, које се дистрибуирају или емитују на територији града Краљева и од посебног су значаја за јавно информисање грађана, укључујући и интернет странице уписане у Регистар медија.

Конкурс се расписује са циљем информисања јавности о актуелним дешавањима од значаја за живот свих грађана града Краљева, а укључује медијске садржаје значајне за привредни развој и стварање повољног привредног амбијента, медијске садржаје из области образовања и науке који афирмишу рад образовних и научних институција, из области културе и очувања културног наслеђа града, садржаје намењени младима, који промовишу стручна и научна достигнућа, здрав начин живота, ненасиље и значај спорта као и специјализоване медијске садржаје едукативног типа из области пољопривреде и руралног развоја на територији сеоског подручја града Краљева. Јавним интересом процењени су медијски документарно – образовни садржаји у домену људских права и слобода – право на рад, програмски садржаји о родној равноправности, запошљавању, старим занатима, траженим образовним профилима, иновацијама и програмима у области

запошљавања, специјализовани медијски садржаји едукативног типа из области борбе против корупције, истраживачки медијски програми у области борбе против корупције, садржаји значајни за очување идентитета националних мањина, као и они значајни за инклузију особа са инвалидитетом. Листу медијских садржаја од јавног интереса допуњавају они посвећени енергетици, комуналним темама, промовисању енергетске ефикасности и примера добре праксе, заштити животне средине кроз едукативне програме, промоцију и заштиту природних ресурса, информативно – образовни медијски садржаји из области безбедности и унапређења стања безбедности и они значајни за информисање грађана о раду органа локалне самоуправе. Решењем о расписивању конкурса одређен је износ од 14,25 милиона динара намењена су за суфинансирање пројеката уз 750 хиљада које градоначелник Краљева распоређује по личном нахођењу. Најмањи износ по

пројекту износи сто хиљада динара, а највећи пет милиона. Проблеми са загревањем просторија издвојеног одељења у Закути Основне школе „Бранко Радичевић“ из Витковца повод су за захтев Градском већу да обезбеди износ који премашује 433 хиљаде динара за куповину и монтажу новог котла. Захтев је упућен након констатације да после петнаест година рада није могуће извршити поправку постојећег, а тражен износ средстава је резултат предмера и предрачуна који је доставило Јавно енергетско предузеће „Топлана“. Извештај о реализацији Програма коришћења средстава Буџетског фонда за заштиту животне средине у прошлој години потврђује да је за ову сврху планиран утрошак 25 милиона динара од којих је 4,63 милиона, или двадесетак хиљада мање од планираних, утрошено за праћење квалитета ваздуха. За мерење концентрације алергополена утрошено је 660 хиљада динара, што је мање од планираних 720, а реа-

лизоване су уговорне обавезе систематског мерења буке, акустичког зонирања града Краљева и израде базе података са одговарајућим софтверским решењем од стране Факултета за машинство и грађевинарство за шта је утрошено планираних пола милиона. На сузбијање коровске биљке амброзије утрошено је тек који динар мање од милиона, а повремене циљане контроле загађења животне средине мање од трећине планираних сто хиљада колико је плаћено контролно мерење нивоа нејонизујућег зрачења за базну станицу мобилне телефоније „Краљево 16“. За одржавања заштићених природних добара, по годишњим програмима за 2017. годину, стараоцу ЈКП „Чистоћа“ уплаћено је 300 хиљада динара колико је и било планирано Финансијским планом. У току прошле године услуга изношења отпада два пута недељно из 22 киштрe са територије сеоских подручја, по важећем ценовнику ЈКП „Чистоћа“,

31

32

МАГАЗИН 25.2.2018.

потрошено је безмало девет милиона динара, а набавка 400 канти и 2 киштре за сакупљање отпада са сеоског подручја у укупном износу од 1,15 милиона није реализована. Скоро милион и по коштало је чишћење дивљих депонија са територије сеоских месних заједница, а 1,46 милиона за реализацију 19 пројеката организација цивилног друштва. У оквиру Пропагандних активности, штампања стратешких докумената и сарадње са васпитно-образовним, научним установама, јавним предузећима и другим установама и организацијама у циљу реализације пројеката везаних за еколошку едукацију и финансирање активности Савета за заштиту животне средине, планирано је пола милиона, а реализован је пројекат Машинске техничке школе „14. октобар“ под називом „Зелена енергија и здрав живот“ у износу од 86.500 динара. Годишњи извештај о коришћењу средстава за заштиту животне средине потврђује да је у протеклој години потрошено мање од двадесет милиона динара што потврђује да је остало више од петине планираних средстава. Програмом за ову годину утврђује се намена и начин коришћења средстава за заштиту животне средине планираних у буџету, а намењених реализацији планова, програма, пројеката и других активности у области заштите и унапређења животне средине на територији града Краљева. Средства ће се користити наменски за финансирање обавеза локалне самоуправе утврђених законима из области заштите животне средине; подстицајних, превентивних и санационих програма и пројеката, програма и пројеката праћења стања животне средине, заштите заштићених природних добара, научно истраживачких пројеката и програма, едукације и јачања свести о потреби заштите животне средине, информисању и објављивање података о стању животне средине, реализацији програма као и других активности за заштиту животне средине. Управљање заштитом животне средине немењено је 2, 98, а праћењу ква-

литета елемената животне средине 6.17 милиона динара. Програм предвиђа да се у заштиту природе уложи двеста хиљада, а управљање комуналним отпадом 11,650 милиона. У циљу наставка партнерске сарадње са организацијама цивилног друштва, кроз обезбеђење стручне и финансијске помоћи за реализацију малих пројеката из области заштите и унапређења животне средине, расписаће се конкурс за доделу средстава за суфинансирање пројеката, а на основу критеријума дефинисаних Одлуком о суфинансирању програма и пројеката из области заштите животне средине. И ове године је планирана реализација пропагандних активности, штампање стратешких докумената и сарадња са васпитно-образовним, научним установама, јавним предузећима и другим установама и организацијама у циљу реализације пројеката везаних за еколошку едукацију и финансирање активности Савета за заштиту животне средине. Третирање коровске биљке амброзије вршиће се у урбаном делу, као и приградским насељима, где је највећа густина становништва. На основу мапирања амброзије у последње три године уочено је знатно смањење присутности на површинама на којима је претходних хемијски и механички уништавана, тако да је даљи план систематског сузбијања проширење на приградска насеља где ће њено присуство додатно бити констатовано мапирањем од стране стручних лица. Уништавање амброзије изводиће се механичким и хемијским путем, једном или два пута у току вегетације, у зависности од степена њене распрострањености и метеоролошких услова. Специјализоване услуге подразумевају мониторинг квалитета ваздуха који се врши у складу са програмом контроле квалитета на који сагласност даје Министарство заштите животне средине, а усваја Градско веће. У ову врсту услуга спада и мониторинг алергеног полена у ваздуху који се на донираном апарату спроводи дневно у периоду од фебруара до новембра, а

резултати Одсека за заштиту животне средине презентује јавности у виду седмодневних извештаја. Систематско мерење нивоа буке реализује се на четрдесет мерних места, у складу са Законом о заштити од буке, а мониторинг квалитета површинских речних вода у циљу контроле квалитета вода, као једног од медијума животне средине и утврђивања приоритета у заштити површинских речних вода. Заштита природе подразумева спровођење режима заштите над заштићеним природним добрима, спровођење планова управљања над заштићеним природним добрима на територији града и израду годишњих програма управљања и пријема извештаја о остварењу годишњих програма од стране стараоца ЈКП „Чистоћа“. Управљање комуналним отпадом укључује набавку канти запремине 120 литара за проширење примарне селекције у складу са Локалним планом управљања отпадом града Краљева, а две киштре запремине 5 кубних метара за проширење услуге одношења отпада са сеоског подручја. Уклањање више дивљих депонија са територија сеоских месних заједница по предлогу ЈКП „Чистоћа“ и по решењима надлежне инспекције вршиће се по важећем ценовнику овог предузећа, као и пружање услуге изношења отпада из 24 киштре са територије месних заједница Витковац, Витановац, Печеног, Чукојевац, Мрсаћ, Лађевци, Рудно, Буковица, Конарево, Стубал, Раваница, Богутовац, Самаила, Метикоши, Драгосињци, Опланићи, Роћевићи, Тавник, Поповићи. Чланови Градског већа разматрали су неколико предлога решења о отуђењу катастарских парцела ради формирања грађевинских и десет жалби грађана изјављених на решења и закључке донете у првом степену, приговоре и захтеве. Две се односе на решења Одељења за инспекцијске послове – Инспекција за саобраћај и путеве а три Комуналне инспекције, четири решења Јавног комуналног предузећа „Водовод“ и једно Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. Т. Радовановић

33

Словеначка донација од преко 800 хиљада евра

МАГАЗИН

25.2.2018.

ЗА СЈАЈНИЈИ ГРАД

34

- У систему јавне расвете замењено четири од укупно девет хиљада небезбедних светиљки са живиним сијалицама. – Вредност пројекта 320 милиона динара. – Донација словеначке „Лумение“ 846 хиљада евра што представља трећину вредности. – Са десетогодишњом гаранцијом ЛЕД светиљке обезбеђују довољан ниво квалитета и поузданости у раду.

– До краја маја замена још две хиљаде светиљки. - Секундарни бенефит заштита животне средине и повећање енергетске ефикасности. – Нов систем за надзор онемогућава неовлашћено коришћење електричне еннергије из система јавне расвете

35

36

МАГАЗИН 25.2.2018.

пројекат „Реконструкција јавне расвете у граду Краљеву“ укључена је замена девет хиљада светиљки са живиним штедљивим ЛЕД сијалицама, измештање две стотине ормара из трафостаница Електропривреде Србије и набавка управљачког система за надзор. Вредност пројекта процењена је на 360 милиона динара, а у току поступка јавне набавке краљевачка „Електромонтажа“ понудила да га обави за 320 милиона. Током прошле године замењено је око четири хиљаде светиљки што даје довољно основа за оптимизам да ће цео пројекта бити реализован у планираном року. Основни разлог за замену светиљки је да трошкови електричне енергије за јавну расвету месечно достижу износ између 12 и 13 милиона динара и уверење да би знатан износ уштеђених средстава могао бити усмерен у друге инфраструктурне пројекте. Завршетак прве фазе пројекта повод је за посету Краљеву делегације Републике Словеније која је учествовала у реализацији донацијом вредном 846 хиљада евра што представља трећину вредности увезене опреме. Састанку са представницима локалне самоуправе, Регионалне привредне коморе Рашког и Моравичког округа и „Електромонтаже“ присуствовали су заменица директора Центра за међународну сарадњу и развој Мојца Копше, министар привреде Словеније Здравко Почивалшек, амбасадор Словеније у Србији Владимир Гаспарич и директор компаније „Лумениа“ Томаж Смркољ са сарадницима. Словеначки Центар за међународну сарадњу и развој је овлашћена државна агенција која подржава пројекте усмерене ка заштити животне средине, а за донацију од тридесет одсто вредности пројекта могу да конкуришу локалне самоуправе свих балканских земаља које нису чланице Европске уније. Словеначка „Лумениа“ је понудила тржишту производе који, уз десетогодишњу гаранцију, обезбеђују довољан ниво квалитета и поузданости у раду. Разлог за задовољство има и „Електромонтажа“ као окосница конзорцијума који је понудио најповољније услове за замену постојећих светиљки новим. Основа за то је податак да је у врло крат-

У

ком периоду замењено више од четири хиљаде сијалица, а да су бенефити већ видљиви. То учвршћује уверење да је реализован добар пословни подухват чији ће ефекти бити знатно израженији кад до краја маја буде замењено још две хиљаде светиљки. Иако у предузећу очекују да комплетан пројекат реализују што пре завршница ће у великој мери зависити од инвеститора и средстава планираним у буџету за ове послове. Значајним се оцењује и увођење новог начина контроле система јавне расвете која пружа могућност имплементације и у другим областима. Поред комерцијалног ефекта израженог у мањим трошковима за уштеђену електричну енергију није занемарљив ни секундарни бенефит који се огледа у заштити животне средине и повећању енергетске ефикасности.

- Углавном се ради о приградским насељима и сеоском подручју, а уговором који смо потписали пред крај јануара заменићемо још две хиљаде од око девет хиљада еколошки небезбедних светиљки које троше много електричне енергије. Оног тренутка кад будемо завршили комлетну замену, уградимо нове ормаре и систем за надзор који ће онемогућити неовлашћено коришћење електричне еннергије из система јавне расвете, имаћемо пун капацитет уштеде а на основу уштеде у само неколико година можемо у потпуности отплатити трошкове пројекта. Сијалице које смо набавили имају гаранцију од десет година што нам омогућава не само да покријемо трошкове пројекта него да у наредним годинама зарађујемо и заштитимо нашу животну средину – потврђује градоначелник Краљева др Предраг Терзић Посета Краљеву прилика је да министар привреде Словеније Здравко Почивалшек подсети да је политичка сарадња две земље на екстремно високом нивоу, а да у свим другим областима из године у годину све више расте. Тако је током прошле година робна размена достигла милијарду и 260 милиона евра од којих око 800 милиона чини словеначки извоз у Србију, а половину тог износа вредност увезене робе. Србија се налази на другом месту словеначких инвестииција које су током

прошле године достигле милијарду и 15 милиона евра, а више од хиљаду и по фирми, у којима је запослено преко 25 хиљада радника, власнички је повезано са словеначким капиталом.

- Имамо сарадњу и на пољу туризма, а две националне туристичке организације раде заједничку промоцију у трећим земљама. Као држава се трудимо да кроз промоцију анимирамо српске туристе за посету Словенији, па смо прошле године имали 109 хиљада српских туриста који су остварили 360 хиљада ноћења, што представља рекордни десетопроцентни раст. Пројекти слични овом у Краљеву додатно подстичу добру привредну сарадњу између две земље. Имао сам прилику да учествујем у три заједничке седнице наших влада, и последњој пре мање од месец дана у Словенији, што потврђује да имамо добре темеље за унапређење сарадње. Ми ћемо као држава и даље чинити све да подржавамо овакве пројекте, а у будућности морамо радити још више на сарадњи јер ће бити све више потребе за стручном и образованом радном снагом – потврдио је Почивалшек. Да пројекат дугорочно доноси корист кроз уштеду и очување животне средине верују и у Регионалној привредној комори Рашког и Моравичког округа. Значајна донација Краљеву, највећа до сада, повод је за покушај проширења сарадње на друге локалне самуправе у региону којима се отварају исте могућности. Следећи корак је анкетирање различитих привредних субјеката заинтересованих за сарадњу са словеначким предузећима, повољност представља најава словеначке „Лумение“ да отвори погон за производњу ЛЕД светиљки на територији Србије а први корак је пре неколико дана формирано представништво под називом „Лумениа Србија“. Након састанка, са кога је упућен апел другим представницима градова и општина Србије да се укључе у сличне пројекте, донатори су обишли једну од локација у Борачком насељу на којима је већ постављена ЛЕД расвета. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

Протест бивших радника више краљевачких предузећа

МАГАЗИН

25.2.2018.

ПОСЛЕДЊЕ УПОЗО

38

РЕЊЕ ПРЕД ТУЖБУ

- Од тренутка кад је формирано удружење Инцијатива за права радника овлашћени представници радника ни после 28 састанака у ресорним министарствима нису успели да убеде одговорне у њима у оправданост потраживања. – Због неоверених здравствених књижица на лечење током ноћи у Службу хитне помоћи. - Појединци покушавају да искористе радничке проблеме за остваривање личне користи. - Ни један адвокат неће да прихвати посао који траје дуже времена. – Седам дана за доношење одлуке о покретању три тужбе против државе. – Пред крај наредне недеље нови протестни скуп

39

скуство последњих година сведочи да је велика сала Градске управе пуна само кад се у њој окупе бивши радници неколико краљевачких предузећа који, ни после година преговора са ресорним министарствима, још нису успели да остваре право на наплату заосталих зарада из периода кад је држава била власник предузећа у којима су били запослени. Од тренутка кад је формирано удружење Инцијатива за права радника овлашћени представници радника ни после 28 састанака у ресорним министарствима нису успели да убеде одговорне у њима у оправданост потраживања што је повод за још један скуп, овога пута у присуству адвоката, са циљем да се упознају шта се све дешавало од октобра прошле године и договоре о наредним активностима. Заједничке муке окупиле су на једном месту бивше раднике „Фабрике вагона“, „Хладњаче“, „Папирпромета“, „Гибњаре“, „Пластметала“ и Природног лечилишта и одмаралишта „Матарушка и Богутовачка бања“. О свему што се дешавало од последњег састанка у Министарству привреде у октобру

МАГАЗИН

25.2.2018.

И

40

прошле године обавестио је председник удружења Драган Митровић и подсетио како је договорено да пре усвајања буџета за ову држава приступи изменама неколико закона како би се створили услови за исплату радничких потраживања. Све се дешавало у време очекивања да буде отворено Поглавље 23 у процесу преговора за пријем Србије у пуноправно чланство Европске уније кад је, по оцени радника, држава покушала још једном да их превари. Податак да поглавље није отворено међу радницима се сматра повољном околношћу, јер у супротном не би ни било скупа пред крај минуле недеље. Од последњег скупа ове врсте догодило се много тога што је додатно закомпликовало ситуацију и отворило нова питања. Исплата солидарне помоћи од тридесет хиљада динара каснила је месец дана што је још један повод за потврду да држава нема одговрајући однос према раницима у предузећима чији је била власник, постављала чланове надзорног одбора, заступнике капитала и директоре. Два пут у последњих неколико месеци овлашћени представник бивших

радника обраћао се писмима председнику државе, председници владе и ресорним министарствима. Последњи скуп неколико стотина разочараних најбоља је потврда чињенице да није било никаквих одговора, или бар не оних који би указивали на могућност решавања проблема. Оправдање да нема пара за исплату код радника не наилази на разумевање а повод је потврда о донацији од милион и по евра Републици Српској, 250 хиљада премијерке донаторској вечери, исплате запосленима на територији Косова и Метохије који примају по две плате. У таквим околностима тешко пада сазнање да немају оверене здравствене књижице, па се за лечење обраћају током ноћи Служби хитне помоћи која не може да их одбије. Највишим представницима локалне самоуправе замерено је што нису омогућили сусрет са премијерком Аном Брнабић приликом посете Краљеву средином недеље. Митровић указује на чињеницу о постојању појединаца који покушавају да искористе радничке проблеме за остваривање личне користи, првенствено адвоката који долазе са разли-

читих страна и нуде краткорочна решења од којих сами имају највише користи. У такве се убраја предлог о тужби и захтев за одштету у вредности од три стотине евра.

- Ми имамо право да тужимо државу, а ко има адвоката нека га пита зашто држи у торби извршну судску пресуду и не наплаћује је. Адвокати ће своја потраживања да наплате и зато будите опрезни, јер поједини кажу да имамо право на 300 евра а у закону каже да имамо право на надокнаду до 3.000 евра. Адвокат поднесе тужбу а кад добије први позив нуди суду да се поравнају, па од 300 евра узме сто што у случају двеста радника чини добру и лаку зарада. Кад сам тражио да узме милион који ми предузеће дугују каже да је то озбиљан предмет који захтева много рада, а ни један адвокат неће да узме посао који траје дуже времена. У понедељак је долазила жена из Ниша и одржала скуп, а председник удружења бораца поднео кривичну пријаву против ње. Људи покушавају да ушићаре на овој нашој муци, и политичари и поједини адвокати - каже Митровић. Последњи скуп је организован са

циљем да се радницима предоче могућности за остваривање права и прописи на основу којих је то могуће. Свакоме од њих оставља се период неколико дана да донесе коначну одлуку о ангажовању адвоката како би што пре биле поднете тужб,е јер прети опасност истека рока у коме је то могуће. Пред крај следеће недеље планира се протестни скуп испред зграде Градске управе, у случају лошег времена унутра, са циљем да се пошаље последња порука председницима државе и владе да се, каже Митровић, више не играју са радницима. Контакти са представницима радника из Ниша и Крушевца, који имају исте проблеме, добар су повод за потврду да заједничким снагама могу да изврше снажнији притисак на државне органе, али и јавност. Од окупљених на последњем састанку очекује се масовније присуство на наредном протестном скупу са жељом да их буде још више. Посебна очекивања усмерена су према медијима због уверења да има слободних који су спремни да о ономе што се дешава извештавају на адекватан начин. Пред бившим радницима неколи-

ко краљевачких предузећа је избор о покретању три тужбе против државе, а од прве за накнаду штете очекује се између три стотине и три хиљаде евра по раднику. Друга тужба се односи на наплату потраживања по основу споразума који су пред одлазак из предузећа потписали са послодавцима, овога пута са припадајућом каматом. Иако су својевремено били спремни да је се одрекну радници су категорични у одлуци да, након свега чему су били изложени последњих неколико месеци, траже све што им по закону припада. Према споразумима на која се позивају у захтеву за исплату потраживања послодавац је био обавезан да уплати припадајуће порезе и доприносе. Податак да су доприноси за пензијско и инвалидско осигурање уплаћени на минималну зараду повод је за трећу тужбу којом се тражи исплата разлике.

- Ми немамо шта да изгубимо више. Мени је најгоре што сам изгубио понос и достојанство, а то што имам у џепу сто динара мање или више не значи много кад ми неко прича да живим добро. Уздигните се, продрмајте своје адвокате јер велики број људи

41

42

МАГАЗИН 25.2.2018.

43

МАГАЗИН

25.2.2018.

има извршне судске пресуде по којима обавезе треба да измири послодавац а то је била држава. План је да замолимо адвоката да иде прво тужба за нанету штету, па кад нам се то досуди за наплату потраживања. Покушавамо да што безболније прођемо кроз глиб и блато у које су нас гурнуле наше власти које су нам обећавале мед и млеко. Нисмо имали никакву подршку сем што су нам давали мало ауто и вероватно, кад се окупимо овде, јављали да нас је било педесетак. Споразуми још мало па застаревају, а ја нећу да улазим у црвену зону него да заштитим себе, а ако нађу за сходно да нам изађу у сусрет можемо да повучемо тужбе. Немојмо да нам пролази зец кроз ноге, јер смо лак плен. Држава мора да се дрмне и да остваримо наша права јер овај народ верује само кад га неко лаже - каже Митровић уз подсећање на позив безбедносних служби са препоруком да се незадовољство стиша. Пре коначне одлуке свакоме се

44

скреће пажња да судски спор неће бити ни краткотрајан ни јефтин, а додатна објашњења и правне могућности за наплату потраживања дао је београдски адвокат Драган Доламић који тренутно стање објашњава неприхватљивим тумачењима заступника државних интереса. Према њима радници немају права на надокнаду у периоду након раскида уговора о приватизацији иако је већински власник предузећа била држава. Позивајући се на одређена законска решења Доламић подсећа да је одговорна за рад свих привредних друштава чији је власник, а ако не могу да изврше обавезе према радницима, поготово оне које проистичу на основу зарада, држава је дужна целом свом имовином да гарантује исплату. Индикативним се чини податак да је стечајни поступак у „Фабрици вагона“ покренут 29. децембра 2015. а у „Аутотранспорту“ само дан касније. Подаци којима располаже адвокат указују да дуг за порезе и доприносе

бивших радника „Фабрике вагона“ премашују једанаест милијарди динара, или око 11 милиона евра. Споразум о регулисању међусобних права и обавеза по основу рада заључен је 7. августа 2015. у складу са програмом Владе Србије о решавању вишка запослених. Њиме је утврђен износ потраживања по основу неисплаћених зарада и обавеза да се исплати у року од 30 дана. Чињеница да се то није десило ни у једној фирми води ка ставу да је споразум био потребан да би се створили услови за добијање отпремнине, а радници „отерали“ из фирми. Последњи рок за то било је окончање приватизације, или решавања статуса предузећа каквим се сматра и стечај.

- По Закону о стечају у први исплатни ред сврставају се зараде запослених у протеклих годину дана од отварања стечајног поступка у висини минималне зараде, а порези и доприноси за две године. Ако су све раднике избацили из фирми осмог месеца онда

је до краја године празан ход од четири месеца током којих радници нису радили, па немају ни право на зараду у првом исплатном реду. Слична је ситуација и у случају „Аутотранспорта“ с тим што се у споразуму не каже да ће радници повући тужбени захтев након исплате, као код „Фабрике вагона“, већ одмах по потписивању споразума, што је у потпуности неосновано, из чега следи да су споразуми имали за циљ да продуже век фирми. Независно од става Владе Устав Србије јемчи право на рад, правичну накнаду за рад и правну заштиту у случају престанка радног односа. Тако зарада представља приватну имовину сваког појединца и ту је крај, нема више хоћу нећу јер је послодавац имао могућност да отпусти сваког ко није радио, а знамо која је санкција за нерад па је, што се тиче устава, све јасно и немогуће да се отуђи зарада – каже Доламић. Одбијање судова да поступе по ту-

жбеним захтевима оправдавано је ставом да држава као послодавац не гарантује исплату целокупном имовином, већ само оном коју има предузеће. Могућност за оспоравање су искуства Међународног суда за људска права у Стразбуру који је још пре девет година правоснажним пресудама потврдио супротно и донео одлуку да је држава одговорна за сваки динар како материјалне тако и нематеријалне штете причињене запосленима који су претрпели душевни бол и патњу.

- Иако о томе у Србији није довољно јављано Уставни суд Србије је заузео став који је малтене идентичан ставу суда у Стразбуру, па предмет по уставној жалби више не одлази у Стразбур. Ту се види основ свих ваших захтева јер судска пракса потврђује да је држава одговорна за фирме које имају државни капитал, иако су отишле у стечај, као и за заштиту запослених и измирење потраживања која имају а која су настала пропуштањем да предузме одговарајуће радње – каже До-

ламић потврдом да се исти критеријум примењује и на запослене у зависним предузећима. Виђење адвоката потврђује да се у бољој ситуацији налазе радници који су већ тужили предузеће, и имају правоснажна судска решења, а унеколико се разликује код оних који то, из било којих разлога, нису учинили. Закључцима које је донео Привредни суд утврђена су потраживања од послодавца, па се стављају у исту раван са онима који имају извршне судске пресуде. До петка за кад је најављено наредно протестно окупљање остало је неколико дана. Наговештаја радикализације протеста било је у више наврата током наредног периода, али је незадовољство у свим случајевима на волшебан начин амортизовано. Да ли ће тако бити и следећег петка могло би да буде познато врло брзо. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 25.2.2018.

47

25.2.2018.

МАГАЗИН

48

Смањен обим сиве економије у формалном сектору

СВАКО ТРЕЋЕ ПРЕДУ - Нерегистроване фирме чине више од 17 одсто укупног броја привредних субјеката. - Унапређење инспекцијског надзора први приоритет новог акционог плана о сузбијању сиве економије.

- Најдоминантнији облик рада мимо прописа запошљавање без уговора и исплата зарада на руке. - У односу на 2012. преполовљен број фирми које не пријављују запослене. - Предузетници су склонији сивој економији у односу на привредна друштва. - Са растом вероватноће кажњавања ниво сиве економије опада за 11 процентних поена, а да ће казна бити плаћена и до 14

претходних пет година обим сиве економије је међу регистрованом привредом са 21,2 смањен на 15,4% бруто домаћег производа, али и даље свако треће предузеће послује у сивој зони,чему значајно доприносе нерегистроване фирме које чине више од 17 одсто укупног броја привредних субјеката. То је показала анализа под називом „Сива економија у Србији 2017“, коју је спровела Национална алијанса за локални економски развој уз подршку Немачке развојне сарадње. На отварању III националне конференције „Излаз сиве економије“ у Палати Ср-

У

бија, на којој је представљена нова анализа, прва након 2013. године, потпредседник Управног одбора Националне алијансе Горан Ковачевић је указао на потребу да унапређење инспекцијског надзора у циљу откривања нерегистрованих фирми буде први приоритет новог акционог плана Националног програма за сузбијање сиве економије. Ефикасније процесуирање таквог понашања је неопходно јер је, према налазима студије, тек 24 одсто привредника, или сваки четврти, уверено да ће пословање у сивој зони бити кажњено. Анализа ће представљати основу за да-

ље унапређење Националног програма, а подаци из ње показују да је најдоминантнији облик рада мимо прописа запошљавање без уговора и исплата зарада на руке. Иако од 100 динара стечених радом у сивој зони, 62 потиче од непријављивања плата а 38 динара од избегавања евидентирања продаје роба и услуга односно профита, добра вест је да је у односу на 2012. преполовљен број фирми које не пријављују запослене. Премијерка Ана Брнабић оцењује да Влада Србије системски приступа сузбијању сиве економије, а да ће јој у овој години

Фото: НАЛЕД

УЗЕЋЕ У СИВОЈ ЗОНИ 49

МАГАЗИН

25.2.2018.

један од приоритета бити реализација програма трансформације Пореске управе. Другим важним кораком сматра се унапређење ефикасности инспекцијског надзора због чега до истека прве половине године треба очекивати умрежавање прве четири инспекције у информациони систем еИнспектор. Указујући на подједнако важне подстицајне мере Националног програма премијерка очекује да ефекти пореског ослобођења почетника у пословању омогуће проширење ове мере на нове категорије. Регистрована предузећа која део пословања обављају у сивој зони чине 16,9% укупног броја фирми, а њихов број је значајно смањен у односу на претходну анализу која показује да их је било 28,4%, понајвише због преласка предузећа из сиве у формалну зону. Од десет предузећа која су 2012. радила у складу са прописима, осам је наставило то да чини, док је од 10 фирми у сивој зони осам одлучило да пређе у легалне токове. Позитивном резултату су највише допринели бољи услови за пословање, макроекономска стабилност, унапређен рад инспекција и ефикаснија наплата пореза.

50

Анализа показује да су предузетници склонији сивој економији у односу на привредна друштва, код којих су посебно ризичне фирме које немају запослене или послују с повезаним лицима. Рад у сивој зони махом се схвата као „стратегија преживљавања“, а вероватноћа да ће се фирме са губитком наћи „у сивом“ двоструко је већа у односу на оне које успешно послују. Немачки амбасадор Аксел Дитман потврђује да су за процес придруживања Европској унији посебно значајне реформе, пре свега у области владавине права и борби против корупције, а све је уско везано са сузбијањемсиве економије. И немачки министар спољних послова Зигмар Габријел је приликом посете Србији прошле недеље потврдио перспективу чланства у Европској унији уколико су испуњени приступни критерији. Уверење да побољшање економске позиције предузећа може довести до смањења сиве економије основ је за препоруку анализе за даље унапређење макроекономског и регулаторног амбијента, стављање фокуса на смањење неформалног запошљавања, као и унапређење ефикасности инспекција циљањем високоризич-

них предузећа током контрола. Зато се очекује да политике за смањење сиве економије буду усмерене на повећање вероватноће детекције и кажњавања привредних субјеката у овој области, као и извршења казни с обзиром на то да,са растом вероватноће кажњавања,ниво сиве економије опада за 11 процентних поена, а да ће казна бити плаћена и до 14. Присутно је и уверење да велику улогу може да одигра јачање пореске културе путем медијских кампања усмерених ка јачању свести грађана и привреде о негативним ефектима сиве економије, а анализа препоручује и унапређење предвидљивости пореске политике како би се смањило незадовољство обвезника. Анализа „Сива економија у Србији 2017“спроведена је у оквиру пројекта „Подршка Влади Србије у сузбијању сиве економије“, који реализује Национална алијанса за локални економски развој уз подршку Немачке развојне сарадње, а аутори су професорка Економског факултета у Београду Горана Крстић и професор Правног факултета у Београду Бранко Радуловић.

Рецепт за успех у реформама Више од две трећине привредника, готово70 одсто,сматрададржавниорганинису довољно отворени за сарадњу на спровођењуреформи,док60 одстослужбеникатврдидапривреданијезаинтересована за учешће у креирању прописа. Истраживања која је спровела Национална алијанса за локални економски развој потврђује да су кључнепрепрекезаразвојдијалога јавног и приватног сектора неадекватна регулативаимеђусобнонеповерење. Привреданијеуверенададржаваможе да заштити јавни интерес, и створи боље условезаживот,докдржаванијеубеђенада компанијемогудаделујузаопштедоброзаједнице у којој послују. Потврђено је да највеће неповерење влада према организацијама цивилног друштва, које чине грађани који удруживањем желе да остваре своја права, због чега се држава намећекаозаштитник. Каоасоцијацијакојаокупљасватрисекторадруштва, Национална алијанса, крозреформу грађевинских дозвола, стратешки приступ сузбијању сиве економије и развој

е-управе, доказује да се дијалогом свих заинтересованих страна може доћи до најбољих и одрживих решења. У жељи да и другим организацијама пренесе „рецепт за успех“, покренутјеПројекатјавно-приватног дијалога, којифинансираАмеричкаагенцијазамеђународниразвој, аспроводисе усарадњи са Републичким секретаријатом за јавнеполитикеВладеРепубликеСрбије. На инфо-дану на којем су удружења и организације из целе Србије позване да се пријавезаучешћеупројекту директоркатима за регулаторну реформу Националне алијансе за локални економски развој ЈеленаБојовић је потврдила циљдапомогнемањим пословним удружењима и организацијамацивилногдруштвадастекну новазнањаивештинезапланирањеизаговарањереформиидазаједноспредставницимаВладераденаунапређењупословног окружења. Њима ће бити омогућеноданакраткозаменеулогекакобибољеразумели другу страну и да науче како да решења за којасезалажупредставеширојјавности ТокомтригодинеНаџионална алијанса и Републички секретаријат за јавне политике ће одабрати по две пословне асоцијације и организације цивилног друштва са најбо-

љим реформским идејама, идентификоватикосуњиховисаговорнициујавнојуправи имеђудругимзаинтересованимстранамаи све их окупити у тематске групе које ће проћи кроз интензивни тренинг програм и радитинареализацијиконкретнереформе. Пројектомјепредвиђенаизрадаводича иметодологијезаприменујавно-приватног дијалогаубудућности, анамераједањихови механизмибудууграђениупрописекоји регулишу процес припреме и усвајања законаиподзаконскихаката. Дијалог јавног, приватног и цивилног сектора значајно је заступљенији у развијенијимземљама, адајеСрбијипрекопотребан најбоље потврђује пракса усвајања закона. Према подацима Регулаторног индекса Националне алијансе, од59 законаважних за привреду, који су током 2016. прошли скупштинску процедуру, чак 43 је донетопохитномпоступкучимејебитнонарушена јавност у креирању прописа и умањена предвидивост за привреду. То потврђује и податак да је годинама уназад највећи број закона усвојен у децембру, у просеку више од 30, са роком ступања на снагу од јануара. Т. Радовановић

51

Војска Краљевине Србије (2)

МАГАЗИН

25.2.2018.

ОРГАНИЗАЦИЈА ВОЈСКК

52

- Физички способни грађани мушкога пола били су дужни да служе у народној војсци од навршених двадесет до 45 година старости, а у последњој одбрани од навршених 17 до 20 и од 45 до 50 година.

- Грађани неспособни за службу у војсци били су дужни да плаћају војницу у износу 30% од целокупног годишњег непосредног пореза за све време обавезе у народној војсци. - Главне родове оружја чинили су пешадија, коњица, артиљерија и инжињерија, а помоћне возарија, административна одељења и жандармерија. - Општи услови за напредовање укључивали су довољну јачину и чврстину војничког карактера, ваљаност у вршењу службе, општу и стручну способност и добро владање и понашање. - Подофицири и официри војске Краљевине Србије у рату су могли бити унапређивани у виши чин на основу заслуга, без обзира на законом предвиђене рокове, а резервни официри могли су напредовати само до чина мајора

КЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ ве време постојања Краљевина Србија је развијала само копнену војску јер, иако су делом граничне територије протицале две велике европске реке Дунав и Сава, економске могућности државе нису дозвољавале да се развије речна ратна флотила. По Закону о устројству војске из 1901. године војна обавеза је у Србији била општа и лична, а сваки физички способан грађанин мушкога пола био је дужан, и имао право, да служи у народној војсци од навршених двадесет до 45 година старости, а у последњој одбрани од навршених 17 до 20 и од 45 до 50 година. Грађани неспособни за службу у војсци, по овом закону су били дужни да плаћају војницу у износу 30% од целокупног годишњег непосредног пореза за све време обавезе у народној војсци. Намерно осакаћени и онеспособљени, са циљем избегавања служења у војсци,

С

морали су да плаћају два пута више, што је било регулисано чланом 2. Закона о устројству војске. Војница се скупљала уз порез по списковима окружних команди, а новац из округа слат у Министарство војно.

Подела војске Краљевине Србије Војска Краљевине Србије се по закону делила на народну војску и последњу одбрану, а народна војска је обухватала три позива, први, други и трећи. Први се састојао од мирнодопског сталног кадра и његових резервиста, и док се стални држао под заставом и у касарнама као школа, његови резервисти су по ислужењу живели код својих кућа а по позиву долазили на вежбање, или мобилизацију, у јединице којима припадају по формацији. Обавеза служења у

првом позиву трајала је од навршене двадесете до навршене тридесет прве године. Други позив се састојао од кадра кроз који су пролазили обавезници са олакшицама, физичким, имовним и професионалним, и од ислуженика првога позива који долазе на вежбање или мобилизацију у јединице којима по формацији припадају. Обавеза служења у другом позиву трајала је од навршене тридесет прве до тридесет седме године живота. Трећи су чинили обавезници који су ислужили у другом позиву, а обавеза служења трајала је од навршених тридесет седам до 45 година живота. Последња одбрана је била састављена од обавезника са навршених седамнаест до двадесет и од четрдесет пет до педесет година. Закон о устројству војске предвиђао је да се у мобилном и ратном стању, у случају потребе, за по-

53

следњу одбрану могу ангажовати и грађани преко педесет година старости за службу при магацинима, станицама и сличним војним установама у месту становања.

МАГАЗИН

25.2.2018.

Преглед поделе војске Краљевине Србије према категоријама оружја и намени

54

Служба у војсци Краљевине Србије почињала је службом у кадровима, и рачунала се од дана када војни обавезник ступи у своју команду. Служба у кадру првога позива у артиљерији и коњици трајала је пуне две године, а у осталим родовима и струкама годину и по дана. Главне родове оружја чинили су пешадија, коњица, артиљерија и инжињерија, а помоћне возарија, административна одељења и жандармерија. У састав војске улазиле су и помоћне струке, ђенералштабна, судска, санитетска, техничка, телеграфска, саобраћајна, поштанска и свештеничка. Законом је предвиђено служење скраћеног рока службе од четрнаест и шест месеци. Четрнаест месеци служили су ђаци, који после шест месеци не положе испит за резервног официра, као и војници који у пешадији покажу нарочито добар успех у току обуке. Шест месеци су служили ђаци виших школа и они који су добро свршили гимназију, реалку и положили испит зрелости, трговачку школу у земљи, неку од приватних школа на страни или учитељску и положили испит учитељски, као и они који су завршили богословију, неку пољопривредну или занатску школу и баве се привредом код своје куће, или на свом имању, као и свршени ученици средњих и виших школа који полаже испит за резервног официра.

Чинови у војсци Краљевине Србије Трупе свих родова оружја и струка војске Краљевине Србије имале су капларске и подофицирске чинове, а официрски су били предвиђени према

родовима и струкама, док су чинови генералитета били општи за све родове оружја. Подофицирски чинови су каплар, поднаредник, наредник и заставник, а официрски потпоручник, поручник, капетан друге и прве класе, мајор, потпуковник, пуковник, ђенерал и војвода. За унапређење у чинове било је потребно испунити опште и посебне услове. Општи су укључивали довољну јачину и чврстину војничког карактера, ваљаност у вршењу службе, општу и стручну способност и добро владање и понашање, а посебни су прописани за сваки чин посебно, па је за каплара било потребно да је као редов одслужио најмање шест месеци. Услов за чин поднаредника била је добро завршена подофицирска или пуковска школа и једна година службе у чину каплара, а за наредника две године у чину поднаредника и положен прописани испит. У недостатку водника, збор официра у пуку је бирао нареднике који ће вршити официрске дужности, а министар војни за њих прописивао нарочиту униформу. Услов за заставника народне војске у првом позиву био је најмање две године војне службе у чину наредника, бирали су га сви официри пука, а на предлог министра војног посебним указом постављао краљ. Према тадашњим прописима заставник је имао сва права и принадлежности као и официри. После две године у чину наредника или заставника кандидат који је завршио шест разреда гимназије и положио прописани испит могао је бити произведен у чин потпоручника уколико добије сагласност свих официра у пуку. Из овог поступка изузети су питомци ниже школе војне академије на које су се примењивали услови прописани у Закону о устројству академије. За степеницу више, и чин поручника, неопходно је провести у војсци бар три године као потпоручник. Сваки наредни чин подразумева одређен број година службовања у нижем, па је за капетана друге класе неопходно трогодишње искуство поручника, доказ о способности да командује основном јединицом одређеног рода

оружја, са изузетком санитетских поручника којима је за унапређење потребна година и по рада. После две године рада, и доказ да је у том периоду имао оцену која потврђује да по спреми и јачини карактера заслужује унапређење, капетан друге класе је добијао виши чин, док је санитетском капетану за то требало пет година искуства. Пет година у капетанском чину услов је за звање мајора, под условом да је изабран од стране шесточлане комисије коју саставља министар војни. Уз то је било потребно да има препоручљиве оцене за последње две године службе и да је положио прописани испит за чин мајора. Санитетски капетан прве класе служи у овом чину шест година, а од испита за чин мајора ослобађали су се само артиљеријско–технички и инжињеријско–технички официри који су се специјално посветили једној грани науке, Након четири године војне службе мајор који одговара прописима краљеве Уредбе о постављењу на звања, а изабран је од стране комисије под председништвом краљевим, могао је да очекује чин потпуковника. За степен више и звање пуковника неопходна је завршена стручна војна школа, спремност и особина за више командовање, добро познавање вештине ратовања, и да га изабере комисија којом председава краљ. Артиљеријскотехнички, инжињеријско-технички, судски и санитетски официри добијали су овај чин по оцени комисије, ако су се стручном спремом толико истакли да би се могли употребити на челу својих струка. И док је ђенералски чин по свом нахођењу пуковницима додељивао краљ, али само онима који су завршили неку од виших војних школа или бившу артиљеријску школу, чин војводе се могао добити само у рату, а подаривао га је краљ генералима који су се нарочито истакли. Подофицири и официри војске Краљевине Србије у рату су могли бити унапређивани у виши чин на основу заслуга, без обзира на законом предвиђене рокове, а резервни официри могли су напредовати само до чина мајора. Раде Вукосављевић

55

МАГАЗИН

25.2.2018.

Конкурс за школовање будућих официра и подофицира

56

У ИСТОМ СТРОЈУ - У школској 2018/2019. години на основне академске студије и студијске програме Менаџмент у одбрани, Противваздухопловна одбрана, Војноелектронско инжењерство, Војномашинско инжењерство, АБХО, Логистика одбране и Војногеодетско инжењерство прима се 76 студената. - На студијском програму Војно ваздухопловство Интегрисаних академских студија 11 кадета. - На Медицинском факултету Војно медицинске академије места за 25 кадета.

– Од 45 кандидата мушког и женског пола из грађанства за ученике првог разреда Средње стручне војне школе, 30 за смер Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана и 15 за смер Јединице за електронска дејства. – Рок за подношење пријава истиче 30. марта

инистартсво одбране је и ове године расписало конкурс за пријем кандидата из грађанства у Војну академију и Медицински факултет Војномедицинске академије Универзитета одбране у Београду. У школској 2018/2019. години примају се кандидати из грађанства за кадете и то 76 на основне академске студије и студијске програме Менаџмент у одбрани, Противваздухопловна одбрана, Војноелектронско инжењерство, Војномашинско инжењерство, АБХО, Логистика одбране и Војногеодетско инжењерство уз 11 кадета на студијски програм Војно ваздухопловство Интегрисаних академских студија. За прву и другу годину студијски садржаји у оквиру студијских програма су заједнички, након чега ће се кадети опредељивати за одређени модул у зависности од постигнутог успеха и потреба система одбране. У истом периоду Медицински факултет Војно медицинске академије примиће 25 кадета на Интегрисане ака-

М

демске студије медицине. Поред општих услова који подразумевају да је кандидат држављани Републике Србије, здравствено способан за школовање и да се против њега не води кривични поступак, односно да нису осуђивани казном затвора у трајању дужем од шест месеци, неопходно је да испуњавају и посебне. Они за кадете Војне академије подразумевају да су рођени 1997. године, или касније, да похађају четврти разред или да су завршили четворогодишњу средњу школу или гимназију. Кандидати за кадете студијског програма Војно ваздухопловство морају да испуне и допунске услове прописане посебним програмом медицинско-здравствене и психолошке процене кандидата за тај студијски програм. Кандидати за упис на Медицински факултет треба да су рођени 1998. године, или касније, да похађају или су завршили гимназију, средњу школу здравствене или ветеринарске струке у трајању од четири године.

Сви кандидати који испуњавају услове конкурса полажу пријемни испит, а подлежу провери физичке способности, медицинско-здравственој, психолошкој и безбедносној провери. Селекција кандидата за Војну академију реализује се у два дела. У првом полажу пријемни испит који обухвата проверу знања из математике и проверу физичке способности, а на основу резултата формира се прелиминарна ранг листа на основу мерила за утврђивање редоследа кандидата. Кандидати који су као ученици III или IV разреда средње школе освојили једно од прва три места из математике на републичком такмичењу, које организује Министарство просвете, науке и технолошког развоја, не полажу пријемни испит из математике, а пријемни испит из тог предмета вреднује се максималним бројем бодова. Ово се не односи на награде освојене на републичкој смотри научног и уметничког стваралаштва талената. Други део селекције обухвата ме-

57

25.2.2018.

МАГАЗИН

58

дицинско-здравствену и психолошку процену, која је елиминационог карактера, на коју се позивају кандидати почев од најбоље рангираног па све до попуне потребног броја здравствено способних кандидата. Упис на Медицински факултет подразумева провера физичке способности, а информација о минимуму критеријума које је неопходно да кандидат задовољи биће истакнута на интернет страници Mедицинског факултета ВМА. Повољност се, као и кандидатима за упис на Војну академију, пружа онима који су освајали награде на такмичењима, али и из предмета биологије или хемије. Успех из средње школе доноси 40 бодова, провера знања из математике 45 а провера физичке способности 15. Рангирање кандидата на основу пријемног испита извршиће се тако што ће се рангирати они који постигну најмање 10 од могућих 45 бодова из математике, а укупан максималан број

бодова који може да оствари износи 100 бодова. Кандидати ће бити рангирани на основу укупно оствареног броја бодова, а у случају истог броја предност ће имати кандидат са више освојених на провери знања из математике. При упису на Медицински факултет успех из средње школе или гимназије доноси максималних 40 бодова, а провера знања из хемије и биологије 60. Рангирање кандидата на основу пријемног испита извршиће се тако што ће се рангирати они који постигну најмање 1 бод преко половине могућих на сваком од тестова који полажу, по 16 из хемије и биологије. Укупан максималан број бодова који кандидат може да оствари износи 100, а кандидати ће бити рангирани на основу места на коначној ранг листи. Школовање у Војној академији има структуру основних академских студија првог степена у трајању од четири године што подразумева 240 ЕСПБ и интегрисаних академских студија за

студијски програм Војно ваздухопловство у трајању од 5 година, што подразумева 300 ЕСПБ. После завршетка школовања, кадети стичу високо образовање и стручно звање које је прописано акредитованим студијским програмима. Школовање на Медицинском факултету има структуру интегрисаних академских студија у трајању од шест година, односно 360 ЕСПБ. После завршетка школовања кадети стичу високо образовање и стручно звање доктор медицине, како је прописано акредитованим студијским програмом. За време школовања кадети Војне академије и Медицинског факултета имају статус војног лица, у складу са Законом о Војсци Србије, станују у интернату, исплаћују им се новчана примања и путни трошкови, а све трошкове школовања сноси Министарство одбране на основу уговора којим се регулишу међусобне обавезе. Након успешно завршеног школовања примају се у професионалну војну службу и производе

у чин потпоручника одговарајућег рода или службе. У случају прекида школовања због слабог успеха, на лични захтев и неиспуњења обавеза регулисаних уговором, лица на школовању су у обавези да надокнаде трошкове школовања. Конкурс је отворен oд 12. фебруара до 30. марта 2018. године. У наредној школској години извршиће се пријем 45 кандидата мушког и женског пола из грађанства за ученике првог разреда Средње стручне војне школе, 30 за смер Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана и 15 за смер Јединице за електронска дејства. Општи услови су исти као и за студента, а посебни подразумевају да су рођени 2002. године или касније, да су завршили V, VI и VII разред и прво полугодиште VIII разреда, односно VIII разред основне школе, и при томе постигли најмање врло добар просечан општи успех школовања, а да у свим разредима из владања имају најмање

оцену 4. Кандидати који испуњавају услове конкурса, подлежу провери физичке способности, провери знања из математике и физике, психолошкој процени, медицинско-здравственој процени и безбедносној провери. Школовање у Средњој стручној војној школи траје четири године, а ученици се школују по плану и програму војно-стручног смера Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране и Јединица за електронска дејства, а након завршеног школовања примају се у Војску Србије у својству професионалног подофицира, у чину водника. За време школовања имају статус војног лица, обезбеђени су им смештај и исхрана у интернату, уџбеници, школски прибор, одећа и обућа, здравствена заштита и новчана примања у складу са прописом којим су уређени услови, начин остваривања и висина, а трошкове школовања сноси Министарство одбране Републике Србије.

Селекција кандидата реализује се у три дела. У првом делу, у трајању од једног дана, подлежу провери физичке способности и знања из математике и физике, а они који не задовоље критеријуме провере физичке способности, губе право на упис у Средњу стручну војну школу, и не упућује се на следећи облик селекције. Да би задовољио критеријуме првог дела кандидат мора да оствари најмање по један бод на тестирању из математике и физике. У другом делу кандидати подлежу психолошкој, а трећем медицинско-здравственој процени. И за ову категорију кандидата конкурс је отворен до 30. марта, а више информација о свему што их интересује могу да добију на промоцији у Свечаној сали Градске управе у четвртак 1. марта од 12 сати. Позив да присуствују промоцији упућен је заинтересованим ученицима завршних разреда основних и средњих школа, као и њиховим родитељима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59

60

МАГАЗИН 25.2.2018.

61

Подршка иницијативи за подизање споменика Светом Сави

ЗНАЧАЈНА ПОДР

МАГАЗИН

25.2.2018.

- Савету за очување културног и историјског наслеђа града Краљева поднета иницијатива о подизању споменика Светом Сави. – Иницијативу подржале 22 организације цивилног друштва. - Споменик се састоји од фигуре Светог Саве и постамента, а укупнa висинa je 4.7 метара. – Фигура Светог Саве од бронзе, а постамент висине 2,5 метра треба да буде изведен у масивном светлом граниту

62

РШКА ЈАВНОСТИ

63

ницијативу за подизање споменика Светом Сави, коју је Словенско друштво представило 25. јануара, за мање од месец дана подржала је 21 организација цивилног друштва што је било довољно да званично буде поднета Савету за очување културног и историјског наслеђа града Краљева. У Словенском друштву потврђују да је након представљања пројекта идеја наишла на изненађујуће повољан одјек у јавности што је било мотив за обраћање другим организацијама, удружењима и установама у Краљеву са позивом да се придруже иницијативи. Резултат се огледа у потписма који су, на допис упућен локалној самоуправи, ставили овлашћени представници Фондације породице Ристић, Свебор дружине „Свети кнез Лазар“, Друштва гуслара „Жича“, Планинарско-смучарског клуба „Железничар“, Удружења грађана „Зелени навигатор“, Завичајног друштва „Стара Павлица“, Књижевног клуба Краљево,

МАГАЗИН

25.2.2018.

И

64

Ловачког друштва Краљево, Удружења војних пензионера Србије – ГО Краљево, Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида општине Краљево, Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године града Краљева, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“, Друштва српско-француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“, Удружења параплегичара Рашког округа, Мултимедијалног центра КвАрт, Удружења Пријатељи манастира Жиче, Еколошког покрета „Ибар“, Културно-уметничког друштва „Абрашевић“, Удружења грађана македонске националности заједнице Рашког округа „Кирил Пејчиновић“, Удружења БеННем и Центра за културу Жича. Интерес да подрже иницијативу показују и друге организације цивилног друштва што је довољан мотив покретачима за уверење да локална самоуправа не би смела да се оглуши о

захтеве грађана. Идејно решење споменика је засновано на једином иконографском запису Савиног лика урађеном за ње-

гова живота, фресци у Цркви Вазнесења Господњег у Манастиру Милешева код Пријепоља. Фигура поштује каноне изображавања ликова и представа у уметности православног света, a заснива се на вишегодишњем проучавању ликовног језика православног живописа и уметности уопштe. Аутор идејног решења Иван М. Марковић потврђује да се споменик састоји од фигуре Светог Саве и постамента, а укупнa висинa je 4,7 метара. Предвиђено је да фигура буде изливена у бронзи која се кроз хиљаде година употребе, по механичким, физичким и хемијским својствима, показала као најбољи материјал. Постамент укупне висине 2,5 метра треба да буде изведен у масивном светлом граниту, са великим садржајем кварца отпорног на неповољно деловање атмосферских, механичких и хемијских утицаја градске средине, на стопи од армираног бетона у земљи квадратног облика странице 3,5 а дубоке 0.6 метара. Т. Радовановић

Иницијатива Поштовани, за српске државе и народ у овом веку неће бити значајнијих јубилеја од оних које имамо обележити у наредне две године, 800. годишњице добијања самосталности српске Цркве с архиепископом Савом I 1219. године, и 800. годишњице крунисања првог српског краља из династије Немањића 1220-21. године, руком првог српског архиепископа, које је означило и коначно задобијање самосталности средњовековне српске државе под овом династијом. У целокупној српској историји несумњиво нема значајније личности од Светог Саве. Делом и наслеђем он није пресудно утицао на историјски развој тек српског народа; само својим Законоправилом, првим српским црквеним и световним уставом, Свети Сава је извршио значајан уплив и на развој законодавства у Бугарској, Русији и Румунији. Граду Краљеву, на чијем подручју се налазило архиепископско седиште не само првог српског црквеног поглавара, већ уједно и државника, дипломате и књижевника, носиоца световних и духовних учења која су дала смер укупном развоју српског идентитета, никако не служи на част што до дана данашњег нема никаквог обележја које би потомство подсећало на његово дело. Мишљења смо да предстојећи велики јубилеји представљају изузетну прилику да тај свој грех исправимо.

65

Актуелна епидемиолошка ситуација

РАСТЕ БРОЈ СУМЊИ – У Краљеву педесет један нови случај. - Клиника за инфективне и тропске болести у Београду пријавила је 19. фебруара смртни исход код особе узраста 45 година. - Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа.

- Смртни исход регистрован и код особе рођене 1988. године, код које је дошло до развоја запаљења плућа д почетка октобра прошле, закључно са 23. фебруаром ове, године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистровано је укупно 2.607 случаја малих богиња што потврђује појава 385 нових од 14. у месецу. У истом периоду у Институту Торлак лабораторијски је потврђено 1.303 што је 165 случајева више. Из Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ стиже потврда да нема промене у старосној структури, па и даље најмлађа оболела особа има само петнаест дана, најстарија 62 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. Већина оболелих особа, чак 94 одсто, није била вакцинисана, непотпуно је вакцинисана или је непознатог вакциналног статуса, а од укупног броја трећина је била хоспитализована, или је хоспитализација у току. Од тежих компликација запаљење мозга је регистровано код једне, а упала плућа код 292 оболеле особе. Између 27. децембра и 23. фебруара пријављена су четири смртна случаја. Клиника за инфективне и тропске болести у Београду пријавила је смрт невакцинисане тридесетогодишње особе код које је болест лабораториј-

МАГАЗИН

25.2.2018.

О

66

ски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа. Неколико дана касније и Клинички центар у Нишу је пријавио смртни исход код двогодишњег детета из Алексинца које није било вакцинисано а код кога је, након потврде болести, у клиничком току дошло до исте компликације. У Београду је 19. фебруара пријављен смртни исход код особе узраста 45 година из Београда код које је болест лабораторијски потврђена, а у клиничком току дошло до развоја запаљења плућа. Према подацима исте клинике смртни исход је регистрован и код особе рођене 1988. године. Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије, са већинским српским и неалбанским становништвом, пријављена је 23. октобра прошле године и до 23. фебруара ове регистровано 326 оболелих особа што је за шест више него претходне недеље. Од почетка новембра епидемије су пријављене и на територији града Београда, где је број оболелих за последњих шест дана порастао за 138 и достигао 953, а у Краљеву је пријављен 51 нови случаје па укупан број оболелих достиже 239. Број пријављених на територији града Ниша је са 455 повећан на 553, а у општини Бујановац са пет нових укупан број сумњи на богиње достиже деветнаест. Од по-

четка децембра на територији града Смедеревска Паланка пријављена су два, општине Велика Плана седам, Бојник 65 и Бор пет случајева. Од почетка јануара епидемије малих богиња пријављене су на територији града Новог Сада, где је регистровано 27 оболелих, Лесковца 69, и Смедерева 13, као и општина Сурдулица 115 и Шабац 28, насељу Меховине на територији општине Владимирци три и селу Житни Поток у општини Прокупље девет оболелих. Од почетка фебруара епидемије малих богиња пријављене су на територији општине Тутин где су пријављена 53 оболела, Ваљево 18 и Прешево девет оболелих. Завод за јавно здравље Лесковац пријавио је 23. фебруара епидемију малих богиња на територији општине Власотинце са 15 оболелих, а породичне пријављене су у Врању са два и Руми три оболела. По један случај обољевања регистрован је у Трстенику, Чачку, Ужицу, Неготину, Књажевцу, Белој Паланци, Лебану, Медвеђи, Тополи, Љигу, Мионици, Богатићу, Владимирцима и Пожаревцу, два у Суботици, Руми, Сремској Митровици, Димитровграду, Крагујевцу и Богатићу, три у Крушевцу и Јагодини, девет у Пироту, 10 Новом Пазару, 11 Врању и 13 Владичином Хану. Т. Радовановић

И НА МАЛЕ БОГИЊЕ

67

Пут до врхунског професионалца: Огњен Беочанин (2)

МАГАЗИН

25.2.2018.

РАД ВАЖНИЈИ ОД ТАЛЕНТА

68

- После успешне сезоне у Луксембургу одлука Огњена Беочанина за повратак додатно подстакнута жељом да у домаћој лиги покаже да време проведено у иностранству није било узалудно. - Сваки играч поштованији у другој средини него у свом граду. - Амбиције за наставак каријере у иностранству, и неколико изгледних понуда, одлучујући за одбијање понуде крагујевачког Радничког. - Лето провео у Краљеву и тренинзи са Полетом. - Промена што више клубова најбоља потврда вредности. - Живот професионалца није ни мало лак, а да јесте сви би били професионални спортисти.

- Значајнијим од талента сматра се озбиљан рад, а не треба занемарити ни фактор среће

Огњен Беочанин

69

еснаест година у спорту довољно је за уверење да на путу према професионализму нема непознатих ствари, али и да је дисциплина основни предуслов за елиминисање највећег броја проблема. Прва професионална сезона у Луксембургу у чијој је лиги број страних играча, због жеље да се пружи шанса домаћим како би исказали потенцијале, ограничен на три прилика је за потврду квалитетних односа са двојицом других, по једним из Сједињених Америчких Држава и Словеније. Колико је допринос играча из иностранства значајан најбоље потврђује податак да су одлучујуће утицали да екипа заврши првенство на трећој позицији и, први пут од оснивања, учествује у завршним борбама надметања за првака државе. У таквим околностима логично је задовољство руководства клуба и жеља да у следећој сезони задржи окосницу клуба, али је три године одсуства из земље одлучујуће утицало на Огњена Беочанина за повратак кући. Одлука је додатно подстакнута жељом да током једне сезоне такмичења у домаћој лиги покаже да време проведено у иностранству није било узалудно.

- Хтео сам да се људи подсете и виде како играм, јер сам отишао као дете са седаманест и по, а вратио се са 22 године. Цело лето сам тренирао у Краљеву и размишљао где ћу, шта ћу и како ћу, а онда сам у договору са родитељима одлучио да, и због њих, пронађем клуб што ближе. Са председником Кошаркашког клуба Раднички из Крагујевца Николом Лончаром, и тренером Зораном Миловановићем, постигао сам договор да као плејмејкер проведем једну сезону у овој екипи, а да уз мене још један млади играч добије шансу како би заиграо у првом тиму. При избору клуба водио сам се чињеницом да има амбиције за напредовање и прелазак у виши ранг такмичења што, за разлику од Радничког, није био случај у Полету у коме сам играо пре одласка у иностранство – каже Беочанин. Наступ у неком од краљевачких клубова изостао је из личних разлога,

МАГАЗИН

25.2.2018.

Ш

70

понајвише због искуства које потврђује да је сваки играч поштованији у другој средини него у свом граду. У конкретном случају није био без значаја податак о повољним условима дефинисаним у уговору, али и о значајној посети утакмицама Радничког која је у Хали „Језеро“ премашивала хиљаду посетилаца по утакмици. Криза у клубу утицала је да некадашњи члан Прве лиге, који је наступао и у АБА лиги, падне коју степеницу ниже због чега је у први план стављена жеља за повратак у друштво најбољих. После једне слабије одигране утакмице пар узастопних победа довеле су Раднички до првог места на завршетку првог дела такмичења што је подгре-

вало жељу руководства и чланова екипе за повратак у елитно друштво. Сматрало се да је то реално у ситуацији кад, сем гостовања у Ивањици, до краја првенства нема озбиљнијих противника. Жељу да се пласирају у виши ранг такмичења имали су и Ивањичани, а податак да се о томе одлучује у директном сусрету са Крагујевчанима био је повод за добру припрему која је подразумевала и подршку домаћих навијача.

- У салу у коју може да стане пет стотина људи домаћини су сместили више од хиљаду, јер су чули да у три аутобуса крагујевачки „ђаволи“ долазе као подршка стотини других који

71

25.2.2018.

МАГАЗИН

72

нас подржавају. Плашећи се да наша публика, која је много гласнија, не доминира и пружи нам додатни ветар у леђа одлучили су се на овај корак иако су током читаве сезоне имали између педесет и сто гледалаца по утакмици. Утакмица им је била битна колико и нама, па су делили пропуснице коме су стигли тако да је у салу ушло само шездесетак наших навијача. У таквој атмосфери држали смо се добро до треће четвртине кад је наступио пад, па смо утакмицу изгубили и нисмо прешли у виши ранг такмичења. Иако је разочарање било присутно прихватили смо га као саставни део спортске игре, а задовољство мојим учинком током сезоне било је повод да ми руководство понуди продужетак уговора. Због амбиције да наставим каријеру у иностранству, и неколико изгледних понуда, одбио сам понуду а лето провео у Краљеву тренирајући са Полетом који се такмичи у истом рангу – каже Беочанин. Посебно интересантним у Краљеву током првенствене сезоне сматране су утакмице домаћег Полета и Радничког у коме су наступала тројица Краљевчана, поред Беочанина Бојан Поповић и Лука Ерац. Ако се томе дода да је и тренер гостујуће екипе Краљевчанин онда је јасно зашто је пред сваку утакмицу велика еуфорија добијала на интензитету. Утакмицу против Полета у Краљеву са посебним нестрпљењем очекивао је баш Беочанин, јер је то било прво појављивање пред домаћом публиком у препуној Хали спортова после пуне три године. Додатни повод за задовољство је податак да је сваки његов потез пропраћен аплаузом, а победа на крају утакмице ни у једном тренутку није долазила у питање. Иако се и пре утакмице знало да је крагујевачка екипа квалитетнија не треба занемарити чињеницу да Полет нема већих амбиција за прелазак у виши ранг такмичења, јер је као главни циљ постављена жеља да се током сезоне такмичења младим играчима створе услови за напредовање. Због тога је игра и базирана на већем броју младих и тек по којег искуснијег који им

помажу да напредују. Онима који пажљивије посматрају дешавања у овом спорту не може да промакне податак да овакво понашање и није баш уобичајено на кошаркашкој сцени, па се и чини посебно значајним за развој овог спорта. Иако без сигурног ангажмана за наредну такмичарску сезону пауза између два првенства је прилика за одржавање форме у ишчекивању резултата рада повереног менаџеру.

- Сваке године у ово време код спортиста расте тензија где ће даље, који клуб ме тражи, да ли ћу проћи или нећу, па научиш да се носиш са тим и живиш са тим. Прве године сам и ја имао ту тензију, а искуство прошле године ми помаже да наредну сезону очекујем лакше. Нема тензије, спреман сам и чекам да кренем ако ми се укаже прилика. Имао сам јако добар уговор у Луксембургу, а и у Радничком, тако да већ три до четири године живим од кошарке нормалан живот и сасвим сам задовољан. Иако сам дуго у спорту, то ми је у крви, никад не могу са сигурношћу да тврдим колико ће то трајати. Моје су амбиције да што више играм у иностранству и да, што је важно за младог играча, променим што више клубова јер је то најбоља потврда вредности. Доста тога зависи од менаџера јер у модерно време мора постоји неко ко гарантује за тебе док покушава да пронађе клуб и што бољи ангажман, а и од тренера од кога зависи колику ћеш минутажу имати и колико ћеш остати у клубу што је веома битно за сваког играча кад се зна да доста њих добије отказ пре истека уговора, а ја сам у сваком клубу остао до краја. Сваком сам био лојалан, успевао да дам максимум и останем у екипи до краја сезоне што сматрам веома битним – каже Беочанин уз потврду да највећи број кошаркаша из генерације којој припада размишља на исти начин. Разлог је чињеница да се сви срећу са истим проблемима и сталном ишчекивању нове сезоне, уговора, утакмице... Све указује да живот професионалца није ни мало лак јер

да јесте, каже Беочанин, сви би били професионални спортисти. У таквим околностима значајнијим од талента сматра се озбиљан рад, а не треба занемарити ни фактор среће који се огледа у могућности да неко примети колико је појединац способан да одигра добро и у најтежим ситуацијама. Популарности кошарке у локалним условима у највећој мери доприносе успеси домаћих клубова који се ове године не могу похвалити значајнијим резултатима, а одавно у Краљеву нема ни толико квалитетних играча какви су својевремено наступали у најјачим лигама широм света. Иако је мало оних који би са сигурношћу могли тврдити зашто је то тако све је присутније уверење да разлоге треба тражити у недовољном броју младих играча. Они који су током лепшег дела године, без обзира на метеоролошке прилике, добар део слободног времена проводили на кошаркашким теренима поред Ибра са приметном дозом незадовољства подсећају да је међу млађима све мање таквих. Разлози незаинтересованости су различити, а многи их у модерно доба сматрају ценом која се плаћа технолошком развоју и друштвеним мрежама због којих се све мањи број младих одлучује да узме лопту у руке.

- Слога се годинама бори за опстанак у лиги, а велики проблем је несташица младих играча и новца због чега доста Краљевчана не остаје у клубу свесно да неће имати приходе за свакодневни живот. То је разлог због којег траже бољу будућност ван града и ван зеље. То није проблем само Слоге, јер су готово сви клубови у Србији у истом проблему – каже Беочанин уз признање да је у професионалној каријери било и успеха и падова. Искуство доказује да је за спортисту најбитније не одустајати без обзиром пред каквом се препреком нашао, јер је борба једини начин којим се стиже до успеха. Сем мукотрпног рада она подразумева потпуну посвећеност спорту и изнад свега здраве стилове живота. Т. Радовановић

73

Краљевски фестивал и око њега: Стефан Красић

МАГАЗИН

25.2.2018.

МАЛИ ГРАД, ВЕЛИКИ ЉУДИ

74

- Годину и по на мултимедијалном смеру Електронског факултета није могло да задовољи очекивања, понајвише због уверења да је оно чиме се дуго бави тема тек завршне године студија што је повод да се, на предлог професора, определи за режију. - Један филм, година дана у нишком Народном позоришту, и асистирање редитељу у две представе, претходили су упису на одсек режије Академије уметности у Београду. - Краљевски филмски фестивал представља један од најомиљенијих, првенствено због домаћинског духа зачетог са идејом о покретању. – Око последњег филмског остварења окупљено седамдесет особа

Стефан Красић

75

олико је током пет првих година постојања Међународни фестивал краткометражног филма, који се у Краљеву организује под називом „Краљевски филмски фестивал“, постао својеврстан магнет који све више привлачи младе филмске ствараоце на најбољи начин потврђује режисер Стефан Красић. Од 2015. кад се први пут појавио са документарним филмом чудесна магија му није дозволила да се одупре жељи да дође поново. Због тога му је, после две године учешћа у такмичарском делу, пружена шанса да прошле године буде члан међународног жирија и оцењује најновија остварења неколико десетина изабраних аутора из целог света. У настојању да открије шта младе везује за седму уметност МагазИН открива да се у случају Стефана Красића појачано интересовање за овај вид изражавања јавило током гимназијског школовања у Нишу кад су, захваљујући све већој доступности разноврсних алата у овој области, настали први скечеви забележени филмском камером. Рад је испровоциран задатком да се за час хемије припреми презентација Кребског цилуса, а машта будућег редитеља допринела да је преточи у видео запис у коме научник Ханс Креб прича о свом делу. Годину и по на мултимедијалном смеру Електронског факултета није могло да задовољи очекивања, понајвише због уверења да је оно чиме се дуго бави тема тек завршне године студија што је повод да се, на предлог професора, определи за режију. За разлику од великог броја будућих филмских стваралаца, који прве кораке у овој области праве у оквиру кино клубова, Красић је то учинио у склопу неформалне групе „Принчеви патрони“ чије су активности преточене у више од три стотине различитих филмских наслова. Један филм, година дана у нишком Народном позоришту, и асистирање редитељу у две представе, претходили су упису на одсек режије Академије уметности у Београду у класи познатог документаристе, професора Драгана Елчића који је одлучујуће утицао на повећано интересовање за филм.

- Драган Елчић је изузетна личност која се брине о сваком студенту понаособ,

МАГАЗИН

25.2.2018.

К

76

а на личном односу са њим градио сам интересовање за документарни филм. Једне године је било само нас двојица у класи, која је забележена као најмања, па је рад један на један са професором представљао непроцењиво искуство. Прве године су настала три филма од којих су два приказана и у Београду и у Нишу. Комедија са темом односа са комшијама је кратка прича која је послужила за учење заната, испробавање могућности и тражење сопственог стила, јер је професор инсистирао да не копирамо друге ауторе. Ту се издефинисао мотив породице који сам наставио да градим кроз сваки филм, а у односу са комшијама десило се моје тражење и тема којом бих желео и убудуће да се бавим. Након тога следи први документарни филм о бенду „Арнолд Лејн и алхемија“. који је неколико пута био близу потписивања уговора са „Југотоном“, али се увек дешавао неки малер па је проглашен за најмалерознији бенд у бившој Југославији. Оквир филма „Кумови“ је трагична интимна прича у којој сам се бавио начином на који су превазишли све препреке и до краја остали највећи пријатељи. Филм је настао након смрти једног од чланова бенда, кад се бенд окупио и постао активнији, а наступио и на Нишвилу. То је био први документарац на првој години студија и корак ка опредељењу да се бавим документарним филмом – каже Красић. Задатак да направи једну од три приче омнибус филма посвећеног Гаврилу Принципу повод је за истраживање принципа који је младог човека мотивисао да изврши атентат чији се мотиви у свету тумаче на погрешан начин. Документарни филм „Мозаик“ обишао је највише фестивала и био први са којим се Красић појавио у Краљеву, а бави се усамљеношћу старије особе која доживљава кулминацију непосредно пред снимање. Аутора је посебно интересовала иритантна особа коју нико у породици не разуме, а иницијална каписла за низ проблема које ствара је смрт мужа која појачава усамљеност и поред чињенице да је поред ње велики број чланова многобројне породице. Иако се мотив породице, у мањој или већој мери, провлачио и кроз претходне филмове у ово-

ме је доминантан, а успех који је остарио Красићу је био довољан за опредељење да се и даље бавим сличним темама. Међу шест играних и исто толико документарних филмова посебно место заузима „Лазар“, две недеље пре прошлогодишњег краљевачког фестивала премијерно приказан на Телевизији Б92. Дужином од 52 минута излази из оквира краткометражног филма а бави се аутизмом који због неразумевања, чак и срединама у којима има овакве деце, представља посебно тешку тему. Време проведено на снимању у доброј мери потврђује да су бројне предрасуде последица система који није конципиран тако да на адекватан начин помогне аутистичним особама и њиховим породицама. Стручњаци у овој области, и родитељи аутистичне деце који се појављују у филму, потврђују колико је тема озбиљна, а рано препознавање специфичног стања значајно за функционалност оваквих особа. Иако није било превише снимајућих дана рад на филму се, са дуготрајним и озбиљним припремама, продужио на скоро годину дана. Добар део проблема решен је куповином посебне камере уступљене породици аутистичне особе. Колико је потез био исправан показују поједини делови бољи од оних које је правила екипа филма, а разлог лежи у чињеници да аутистичне особе другачије реагују на појаву непознатих и више особа у својој околини. Продукцију „Принчеви патрони“ чини десетак ентузијаста, рођака и пријатеља, који су у оквиру следећег пројекта успели да окупе више од седамдесет особа. После нишке премијере прошле године филм је почео фестивалски живот, а Красић са њим најављује учешће на шестом по реду Краљевском филмском фестивалу последњег викенда у августу ове године.

- Филм се зове „По сунцу хода“ а говори о односу сина и мајке која је, после тешке повреде ноге, приморана на апсолутно мировање од неколико месеци. Једини који може да брине о њој је син студент, са свим проблемима које има, па долази до замене улога тако да постаје мајка, што је повод да се боље разумеју.

77

78

МАГАЗИН 25.2.2018.

79

МАГАЗИН

25.2.2018.

Комедија са почетка убрзо постаје драма у којој су, поред мене, наступали глумци нишког Народног позоришта Снежана Петровић, Драгиша Вељковић, Марјан Тодоровић и Краљевчанка Ања Мијатовић. После београдске премијера у Нишу је потврдила да за педесетак особа у сали није било места ни за стајање, па смо морали да организујемо накнадне пројекције. Филм је приказан на мартовском фестивалу краткометражног филма, у Кошицама у Словачкој и пратећем програма Филмских сусрета у Нишу, а надам се да ћемо ићи и даље – каже Красић. Филмски ствараоци су суочени са константном несташицом средстава за снимање, а начин да се дође до њих су повремени конкурси којима се подстиче овај вид стваралаштва. Ни вишемесечно трагање често не даје очекиване резултате, па се аутори ослањају на помоћ појединаца и организација које показују довољно разумевања за њихове проблеме. У конкретном случају то су били Студентски центар у Нишу и „Синемон продукција“ који су обезбедили највећи

80

број техничких услова за снимање. По ко зна који пут показало се да најмањи проблем представљају људи, што потврђује велики број ентузијаста спремних да се укључе у реализацију озбиљног пројекта. Све више школованих у овој области, и јефтиније снимање као резултат развоја технологије, у доброј мери утичу на својеврстан процват филма. И поред тога нема довољно средстава да задовоље потребе свих који верују како могу да понуде нешто ново и квалитетно у овој области. Ауторе у послу одржава оптимизам, Красићев заснован на податку да је са мало пара снимљен филм на високом професионалном нивоу.

- Ситуација је гора него пре годину и по кад смо снимали филм, а за следећи ћу пробати да нађем неког ко ће имати више разумевања. Не могу да претпоставим у ком смеру ће то ићи, али желим да будем оптимиста, да се бавим овим послом и да пробам да живим од тога. Проблем је што људи не желе да размишљају о данашњој ситуацији и буду свесни чињенице где смо, који су наши

проблеми и мане. Ишао сам мало по свету и видео нешто другачије, али сем уређених система нисам видео то што постоји у нашем народу, дружељубивост и гостопримство који нису изумрли. У свету су људи хладни, баве се само својим животом, па тамо није занимљиво колико овде где је теже, али ми се чини да можемо да превазиђемо тежину живота и свакодневне проблеме – каже Красић. Учешће на бројним фестивалима у свету даје довољно могућности за поређења, а три године у Краљеву прилика је за потврду да Краљевски филмски фестивал представља један од најомиљенијих, првенствено због домаћинског духа зачетог са идејом о покретању. Да су такви примери ретки у светским размерама на најбољи начин потврђује фестивал у Дубаију одржан три месеца раније. Иако је у њега уложено много пара, а ауторима из целог света плаћене авионске карте и обезбеђен луксузан смештај, није присутан ни проценат атмосфере каква је створена и годинама се унапређује у Краљеву.

- Оно што ме везује за овај фестивал је један вид другачијег дружења. Имамо могућност да се сретнемо и да причамо, можемо много да научимо о нама самима и другим народима. Овде сам видео нешто чега нема на осталим фестивалима у земљи, чак ни у региону, а поготово не на фестивалима у иностранству који су углавном само за сликање и баве се искључиво промоцијом и прављењем бренда. Овде је друга крајност јер се фестивал бави појединцима, а организатори се труде да нам буде добро и занимљиво. Посебно је важно да је селекција невероватно јака, па уживам у изабраним филмовима. Као члан жирија видео сам све филмове раније, многе два пута а сада и трећи. Овде сам упознао неке људе са којима сарађујем, и дружим се, што мислим да је јако драгоцено. То је нешто што фестивал треба да негује па се надам да ће, када буде имао дужу традицију, бити један од најјачих у овом делу Европе, а почео сам и град да доживљавам као да ми је неко из фамилије одавде – каже Красић.

Трогодишње искуство потврђује жељу готово свих гостију из иностранства да се врате, јер на другим местима немају прилику да доживе нешто ни приближно слично. Потврдили су то Никита Ордински из Русије, Томас Артур Нилсен из Норвешке, Гунар Бергдал из Шведске, Емили Вонг и Ли Ман из Хонг Конга, Лоран Руи и Арно Умбер из Француске, Каиса Ел Рамли из Финске, Андреас Грицнер из Немачке, Зорко Сиротић и Тома Зидић из Хрватске и многи други. Сви они изразили су жељу да дођу поново и помогну малом броју укључених у организацију да фестивал учине још бољим. Они који су на било који начин учествовали у сличним манифестацијама са довољно сигурности тврде да није ни мало једноставно организовати сличну смотру чак ни на много нижем нивоу. Отуда и приметно чуђење већине учесника како једну тако квалитетну манифестацију на високом нивоу одржава тако мало људи без икакве подршке било кога. По ко зна који пут потврдило се како довољно разумевања немају ни локална самоу-

права ни држава због чега се достигнути домети чине још значајнијим. Стефан Красић припада онима који верују у будућност манифестације ове врсте и потребу веће подршке локалне самоуправе и државе због чињенице да су значајне за културу.

- Тема једног интеракцијског кампа била је „Мали град, велики људи“. Мислим да то може да се каже за овај град и за овај фестивал. Можда је ово из угла великих центара мали град, али су велики људи међу којима имам доста пријатеља, па врло радо долазим – каже Красић уз потврду да Краљевски филмски фестивал има резервисано место у плану годишњих активности. Конкурс за пријем филмова овогодишње смотре најбољх светских остварења из области краткометражног филма већ је отворен. Међу првим пријављеним већ се препознају имена аутора који су већ боравили у Краљеву, а Стефан Красић обећава да ће ове године још једном доћи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 25.2.2018.

Изложба Тамаре Роговић у Кући краља Петра

- На првом спрату Куће краља Петра у Београду изложене су слике из најранијег периода стваралаштва Тамаре Роговић, од шесте до десете године живота, а у приземљу оне настале након неколико следећих година. - Тамарино стваралаштво већ је препознатљиво у свету уметности, а настало је у надреалистичком простору који уметница обликује попут латица цвета. - Тамара Роговић хетерогеним способностима завређује посебну пажњу и образовање који ће заокружити све њене потенцијале и до сада стечена знања.

- Сликарским умећем, речитошћу и даром за писање, упорношћу и жељом за новим сазнањима кроз пружање нових шанси од животног значаја млада уметница ће тек исказати своје способности на прави начин

Фото: М. Радовановић

САМОСТАЛНИ СЛИКАРСКИ ПУТ

83

азноврсним садржајима и атрактивним положајем на падинама некадашњих Топчидерских винограда, окружена вртом, Кућа краља Петра Првог у Улици Васе Пелагића у Београду представља незаобилазну тачку на културној мапи града. Пројектована у неоренесансном стилу, са елементима барока, представљала је типичан пример виле у виноградима оног доба. Двадесетих година прошлог века покренута је иницијатива да се прогласи за Музеј краља „Ослободиоца“ па је са том намером откупљена и додељена Министарству просвете, а тек 2010. године, на иницијативу општине Савски Венац која ју је адаптирала, оживљава као савремени културни центар. Стогодишња породична вила на Сењаку претворена је у репрезентатив-

МАГАЗИН

25.2.2018.

Р

84

ни, високо функционални објекат намењен организовању најразличитијих културних манифестација, од изложби, концерата, књижевних вечери, трибина, позоришних представа, едукативних и креативних радионица до конференција, презентација, модних ревија, са циљем да оствари комуникацију са што широм публиком. Од 2013. припојена је Дечијем културном центру „Мајдан“, установи културе чији је оснивач Градска општина Савски венац, а од тада ова два објекта функционишу као целина са јединственом програмском и уредничком концепцијом, примењујући савремене моделе менаџмента у култури и иновативне приступе у организовању догађаја из културе и њиховом приближавању публици. Кућа краља Петра Првог је ових да-

на угостила најмлађу краљевачку сликарку Тамару Роговић, а изложба под називом „Слике из мог најранијег детињства у Србији“ прва је у серији које ове године обогаћују културни живот Београда. Да се градска општина Савски венац труди да изађе у сусрет талентованим младим људима, подржава их и прати њихов развој како би стасали у врхунске уметнике, потврдили су председник Скупштине Немања Берић и чланица Општинског већа задужена за културу Данијела Мирјанић. Кућа краља Петра била је прохладне фебруарске вечери мала да прими све који су пожелели да провире у имагинарни свет Тамаре Роговић, или бар део стваралаштва из најранијег детињства пре него је, уз помоћ светски познатих педагога у овој области, по-

чела да кристалише поглед на свет у надреалистичком стилу. Праћење Тамариног развоја од најранијег детињства повод је да историчар уметности Марина Лукић Цветић потврди како је још у том периоду схватила да Бог није штедео кад је делио таленат што најбоље потврђују докторске студије сликарства на Универзитету у Единбургу. На првом спрату Куће краља Петра изложене су слике из најранијег периода, од шесте до десете године живота, а у приземљу оне настале након неколико следећих година. Тамарино стваралаштво већ је препознатљиво у свету уметности, а настало је у надреалистичком простору који уметница обликује попут латица цвета. На исти начин на платна смешта пејзаже, ликове и мртве природе прот-

кане једном нити рађеном најтањом четкицом да би од тога, попут златне пређе и различите орнаментике, допринела да се све заврти и распореди доказујући изузетну маштовитост. Око стручњака примећује да Тамара не штеди боје, нити да је дечји оптимизам спутава као што то нису чинили ни сви од којих је учила. Одавно је познато како у Србији није лако бити вундеркинд, јер не може лако да се препозна због потребе да се појединац, ма колико био квалитетан, уклопи у некакве оквире. Бројна искуства потврђују како је много лакше бити вундеркинд у Европи, а најбоља потврда су докторске студије у Единбургу прилагођене овој врсти деце.

- Организовати адекватно образовање тако несвакидашњег детета био је велики проблем ликовним педаго-

зима у устаљеној образовној процедури уклопљеној у чврсте законске оквире. Стицање нових знања требало је прилагодити Тамариним специфичностима које су захтевале убрзанији рад и потпуно другачији приступ. Образовање стечено на редовним студијама, и рад са познатим сликарским именима, трасирали су јој самостални сликарски пут који је, како каже, сама препознала и дала му име комбинујући иницијале своје породице у слогану „тавасљи“. Њен наратив је спрега реалног и надреалистичког, стварног и имагинарног, доживљеног и наслућеног. Што се тиче техничког дела овога пута је одабрана комбинација различитих принципа: лазурности и минуциозности за ауру замишљеног, реалистичке тачности у истинитом и виђеном и сецесијске арабеске у ро-

85

86

МАГАЗИН 25.2.2018.

мантичном детаљу. Тамара Роговић својим хетерогеним способностима свакако завређује посебну пажњу и образовање који ће заокружити све њене потенцијале и до сада стечена знања. Својим сликарским умећем, речитошћу и даром за писање, упорношћу и жељом за новим сазнањима кроз пружање нових шанси од животног значаја верујем да ће све своје способности исказати на прави начин – записала је Марина Лукић Цветић у каталогу који прати изложбу. Познато је да талентована деца задивљују интелектом, резоновањем, речитошћу, музикалношћу, најразличитијим вештинама, а да пресудну улогу у формирању њихове личности имају друштво и родитељи. Они натпросечном детету свесрдно помажу да се искаже са свим специфичностима и различитостима водећи га кроз игру ка правим и озбиљним путевима. Код Тамаре Роговић избор те игре био је озбиљан сликарски посао који је захтевао доста времена, концентрације и стрпљења, а њена игра је била сликарство, истраживање у правцу пејсажа, мртве природе и дела старих мајстора. И док су деца њеног узраста цртала кућу, сунце, цвеће и породицу, она је озбиљним сликарским потезом и богатим колоритом, са невероватном тачношћу, сликала права уметничка дела. Када су се њени први радови нашли поред радова друге талентоване деце ништа их, каже Марина Лукић Цветић, није могло повезати јер су по квалитету били на нивоу одрасле сликарски образоване особе. Огроман таленат испољен у најранијем детињству повео је Тамару

неуобичајеним животним путевима и сврстао међу најмлађе српске сликарке, а дела различитог формата настала од седме године живота, после низа колективних, постала су експонати прве самосталне изложбе кад је имала само дванаест година. Тамара Роговић Тамара Роговић је најмлађа студенткиња сликарства у Србији, која је овај статус стекла већ са 14 година, али и најмлађа из земље која је излагала у Паризу у шеснаестој години. Већ следеће постала је најмлађа студенткиња у овом граду и реализатор хуманитарног пројекта бесплатне школе сликања Tasha Art School 2016. године покренутог са жељом да и друга деца изразе таленте и квалитете. Прве године након пунолетства гостовањем је подржала прву Дечју недељу моде у Србији делом сопствене колекције уникатних ручно осликаних хаљина за девојчице.

Bussiness interanRonal summit је прилика да представи први научни рад, а прва година пунолетства да, на основу радова, као генијално дете постане студент постдипломских мастер студија ликовних уметности на светски водећем Универзитету у Единбургу што је чини најмлађим постдипломцем у овој области у Великој Британији и Србији, стручњаци верују и у свету. Од петнаесте године у уметничкој пракси примењене су различите технике, а на сликама највише преовладава истраживање надреализма и његов положај као револуционарног правца у савременој уметности. Т. Радовановић

87

Значајан јубилеј библиотеке у Краљеву

МАГАЗИН

25.2.2018.

ВЕК И ПО БИБЛ

88

- Обележавање јубилеја један од најважнијих културних догађаја у Краљеву ове године. – У септембру и октобру свечана академија, научни скуп са темом о савременом библиотечком тренутку данас, пригодна изложба и монографија. - У Карановцу као центру истоименог среза читаоница постоји од 1868. године раљево је један од малобројних градова приближне величине у Србији који има традицију од 150 година организованог библиотекарства што је повод да се значајан јубилеј, током септембра и октобра ове године, достојно обележи организовањем неколико значајних културних манифестација библиотечког типа. Носилац активности је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ као легитимна наследница Карановачке читаонице основане 1868. године.

К

Обележавање јубилеја у овој установи сматрају једним од најважнијих културних догађаја у Краљеву ове године, због чега директор Миша Милосављевић најављује свечану академију, научни скуп са темом о савременом библиотечком тренутку данас, који ће окупити најеминентнија имена из ове области, пригодну изложбу и монографију. Пристанак градоначелника Краљева да стане на чело Организационог одбора у Народној библиотеци припи-

сују озбиљности градске власти која стаје иза институције чији је оснивач, али и значају догађаја који се обележава. Колики је он потврђује и чланство у одбору специјалног саветника министра културе и информисања др Драгана Хамовића и др Дејана Вукићевића из Народне библиотеке Србије. У Карановцу као центру истоименог среза читаоница постоји од 1868. године, а податак је наведен у извештају управитеља Читаонице карановачке од 6. маја 1875. године и у супротности

ЛИОТЕКАРСТВА је са податком који се налази у молби начелника округа чачанског, И. Коцића од 1. маја 1873. године, министру просвете.

- Грађанство вароши Карановца установило је варошку читаоницу још 1869. године, па како до сада никаквих правила није имало, то је сада такова сачинило – стоји у допису. Да је тачан датум оснивања читаонице тешко утврдити показује извештај председника Општинског суда карановачког Јована Сарића упућен 9. јануара 1881. године начелнику среза карановачког Јови Чешмановићу.

- Читаоница које је године, као први пут отворена, Суд није могао сазнати, но само то, да је постојала пре доласка његовог височанстава књаза Милана.... Правила „Друштва Читаонице карановачке“ одобрена су 30. маја 1873. го-

дине, што се може видети из акта министра унутрашњих дела Начелству округа чачанског. Према сачуваним подацима, читаоница је 1874. године имала 50 чланова који су плаћали 40 гроша улога годишње. Средствима чланова организован је рад и издржавање читаонице, извршена је претплата за осам домаћих листова: „Српске новине“, „Видовдан“, „Будућност“, „Домишљан“, „Рад“, „Тежак“, „Глас јавности“ и „Застава“, а записано је како је Читаоница организовала села, вечерње забаве и беседе. У време српско – турских ратова у периоду између 1876. и 1878. године Читаоница није радила, а како град Карановац са око 2.500 становника 1880. године није имао читаоницу општинска управа је настојала да обнови њен рад. Тако је 1. јануара 1881. у општинском школском здању отворена „Оп-

штинска читаоница“ ,која поседује 12 домаћих листова, „Српске новине“, „Исток“, „Видело“, „Нови век“, „Самоуправу“, „Побратимство“, „Стармали“, „Српску зору“, „Марицу“, „Глас црногорца“, „Сељак“, „Заставу“, као и нешто бугарских и немачких наслова. У периоду од 1881. до 1909. године читаоница је постепено попуњавала књижни фонд који је у време отварања Ниже Гимназије 1909. године имао око три хиљаде књига. Рад Читаонице поново прекидају ратови, најпре Балкански, а потом и Први светски рат, јер је зграда у којој се налазила претворена у касарну а књиге уништене. Крај Првог светског рата означио и крај Читаонице која се више није обнављала. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

89

90

МАГАЗИН 25.2.2018.

91

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

25.2.2018.

Ноћне игре

92

Редитељски двојац Џонатан Голдстин и Џон Франсис Дејли, познати из филма „Годишњи одмор снова“ заслужан је за луду комедију о групи пријатеља којима једне вечери почињу да се догађају невероватне ствари. Окосницу филма чини прича о групи пријатеља који се редовно састају како би заједно проводили вечери уз дружење и игру. Такве вечери свима представљају дугогодишњу традицију, уједно и бег од свакодневних брига, све док једне не сведоче о догађају који ће им променити живот. Сценарио за деведесеттроминутну комедију са елементима мистерије написао је Марк Перез, а главне улоге тумаче Џејсон Бејтмен, Рејчел МекАдамс, Били Магнусон и Шерон Хорган. Филм се приказује до последњег дана у фебруару, а пројекције почињу у 18 сати.

Дванаест храбрих

Филм је базиран на истинитој причи о тиму оперативаца америчке Централне обавештајне агнеције и припадника специјалних јединица америчке војске који су се сукобили с Талибанима у Авганистану, након кога су успели да поразе противнике и ослободе други највећи град у земљи, што се показало кључним у ослобођењу регије. По сценарију Теда Телија у Питера Крејга акциону ратну драму је у сто четрдесет минута филма спаковао режисер Николај Фјуглсиг. Главне улоге тумаче Крис Хемсворт, Мајкл Шенон, Мајкл Пења, Роб Ригл и Елза Патаки, а продукцију потписује Џери Бракхајмер, познат по класицима Амерички жиголо, „Топ Ган“, „Перл Харбур“, „Пад црног јастреба“ и многих других. Филм је на репертоару до 28. фебруара, а пројекције почињу у 19,30.

Зид

Двојицу војника од живота и смрти дели само трошни зид који раздваја од ирачког снајперисте. Њихова борба није само борба на живот и смрт него борба воље и мудрости да изађу из ситуације у коју су упали. Акциони ратни трилер траје два минута мање од сат и по, а режирао го је Даг Лајман који у филмографији потписује филмове „Господин и госпођа Смит“ и „Борнов ултиматум“ . Сценарио је написао Двејн Ворел, а главне улоге тумаче Арон Тејлор Џонсон, Џон Кена, Лаит Накли познати по улогама у остварењима: „Savages“, „Godzilla“, „Daddy`s Home“, „Avengers:Ages of Ultron“. Филм се приказује до среде 28. фебруара, а последња пројекција почиње у 22 сата.

93

94

МАГАЗИН 25.2.2018.

Шабац - Краљево 68:72

95

96

МАГАЗИН 25.2.2018.

Војводина - Слога 107:77

97

98

МАГАЗИН 25.2.2018.

99

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 25. ФЕБРУАРА ДО 3. МАРТА

МАГАЗИН

25.2.2018.

25. фебруар

100

139. — Римски император Хадријан је усвојио Антонина Пија, фактички га прогласивши својим наследником.

493. — Одоакар је предао Равену после трогодишње опсаде и сложио се да преговара о миру са Теодориком Великим.

1570. — Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и англиканској цркви.

1784. — Основана прва болница на Балкану - данас клиничко-болнички центар „Земун“.

1797. — Пуковник Вилијам Тејт и његових 1000-1500 војника се предало након последње инвазије Велике Британије.

1815. — По налогу Сулејман-паше Скопљака, убијен Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш, српски војвода из Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака. Био је предвиђен за вођу Првог српског устанка (1804), али је на његов предлог изабран Карађорђе Петровић. Његово јунаштво опевано је у народним песмама, а Ђура Јакшић је о њему написао истоимену драму.

1885. — Немачка је анектирала Тангањику и Занзибар.

1921. — Црвена армија је ушлa у Тбилиси, главни град Демократске Републике Грузије и истог дана проглашена Грузијска Совјетска Социјалистичка Република.

1948. — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт. Овај догађај назван је „фебруарски удар“.

1954. — Египатски председник Му-

хамад Нагиб, принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер, његов близак сарадник приликом обарања краља Фарука I у јулу 1952.

1956. — На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је тзв. Тајни реферат, у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности.

1964. — Победом над Сонијем Листоном у Мајамију, Касијус Клеј, од 1965. Мухамед Али, постао је први пут првак света тешке категорије у боксу. Титулу је потом девет пута узастопно успешно одбранио, а одузета му је 1967. судском пресудом због одбијања да буде мобилисан за рат у Вијетнаму.

1968. — Јужнокорејски војници су убили 135 ненаоружаних становника села Ха Мај у јужновијетнамској покрајини Кванг Нам.

1972. — Совјетски васионски брод „Луна 20“ вратио се на Земљу са узорцима Месечевог тла.

1974. — Проглашен задњи Устав Социјалистичке Републике Србије.

1986. — Филипински диктатор Фердинанд Маркос, поднео оставку под притиском побуњеног народа, војног врха, и уз подстицај САД које су дотада подржавале његову диктаторску владавину.

1991. — Ирачка ракета скад је погодила, у Заливском рату, касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран. Погинуло је 28 војника, а већи број је рањен.

1993. — Ким Јонг Сам је преузео дужност председника Јужне Кореје као први цивил на челу те азијске државе после 32 године.

1994. — Јеврејски насељеник Барух

Голдштајн убио је из аутоматске пушке и бомбама 43 муслиманска верника у џамији у Хеброну, на окупираној Западној обали, после чега је на истом месту претучен до смрти.

2000. — Међународни црвени крст саопштио да је још увек непозната судбина око 3.000 људи са Косова несталих за време сукоба српских снага безбедности и косовских Албанаца 1998-99. и да међу несталим лицима највише има косовских Албанаца.

2000. — Најмање 45 људи погинуло је када је експлодиорала бомба у аутобусу на фериботу који је пловио према луци Озамис на јужним Филипинима.

2003. — У експлозији бомби у колумбијском конзулату и шпанској амбасади у Каракасу (Венецуела), повређено је пет особа. Експлозије су уследиле два дана после оптужби за

мешање у унутрашње послове Венецуеле, које је председник те земље Хуго Чавез Фриас изнео на рачун Шпаније и Колумбије.

26. фебруар 1233. — Монголи су након вишемесечне опсаде заузели Кајфенг, престоницу династије Ђин.

1531. — У земљотресу у Португалу погинуло неколико десетина хиљада људи, срушен велики део Лисабона и неколико других градова.

1815. — Наполеон Бонапарта побегао из заточеништва на острву Елба и уз помоћ групе следбеника вратио се на власт у Француској. Његова друга владавина, названа „Сто дана“, окончана у јуну после војног пораза код Ватерлоа.

1852. — Британски војни транспортни брод „Биркенхед“ потонуо у заливу Симон уз обалу Јужне Африке, а живот изгубило 485 људи.

1885. — Представници 15 земаља на конгресу у Берлину, Афричка конференција, који је организовао немачки канцелар Ото фон Бизмарк, договорили се о подели централне и источне Африке.

1901. — Вође Боксерског устанка у

Кини Чи Хсуи и Хсу Ченг Ју јавно погубљени одсецањем главе.

1909. — Турска признала аустроугарску анексију Босне и Херцеговине.

1915. — Немци у Првом светском рату, у борби против Француза код Маланкура, први пут у историји ратовања употребили бацаче пламена.

1916. — Немци су у Првом светском рату потопили француски теретни брод „Прованса II“. Погинуло 930 људи.

1935. — Адолф Хитлер је наредио поновно оснивање Луфтвафеа, чиме је прекршио одредбе Версајског мира.

1935. — Шкотски физичар Роберт Вотсон Ват демонстрирао први комплетан и практично употребљив радар.

1936. — Адолф Хитлер у Немачкој отворио прву фабрику за производњу „народног возила“, „фолксваген“.

1952. — Премијер Уједињеног Краљевства Винстон Черчил саопштио да је Велика Британија произвела атомску бомбу и да ће је испробати у Аустралији.

1960. — Умро српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, односно Српске академије наука и уметности, члан свих словенских академија. Оснивач српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе.

1972. — У бујици коју је изазвало пуцање бране у Западној Вирџинији погинуло је 125 особа.

1980. — Египат и Израел успоставили дипломатске односе, чиме је окончано 30-годишње ратно стање две земље.

1990. — Под вођством Виолете Бариос де Чаморо, удружена листа 14 опозиционих партија Никарагве добила изборе победивши сандинисте председника Данијела Ортеге.

1993. — У снажној експлозији у Светском трговинском центру у Њујорку, за коју су одговорни арапски исламски терористи, погинуло шест, повређено око 1.000 људи.

1995. — После губитка око милијарду долара које је на берзи у Сингапуру изазвао дилер Ник Лисон,

банкротирала лондонска банка „Беринг“, једна од најстаријих и најугледнијих британских банака.

2001. — Скупштина Југославије укинула указ о одузимању држављанства династији Карађорђевић који је 1947. донела тадашња комунистичка влада.

2002. — Скупштина Србије усвојила измене Кривичног закона којима је укинута смртна казна.

2004. — У авионској несрећи код Мостара погинуо председник Македоније Борис Трајковски и чланови делегације који су с њим путовали на међународну конференцију о инвестирању у БиХ.

2006. — На Олимпијском стадиону у Торину у недељу су службено затворене 20. Зимске олимпијске игре.

2007. — Међународни суд правде донео ослобађајућу пресуду за СЦГ у случају „Босна и Херцеговина против Србије и Црне Горе“.

27. фебруар 380. — Император Теодосије I, заједно са својим савладарима Грацијаном и Валентинијаном II, је објавио своју жељу да се сви римски грађани преобрате на хришћанство.

1560. — Енглеска и Лордови конгрегације су потписали споразум из Бервика, којим ће се Французи истерати из Шкотске.

1617. — У селу Столбово, склопљен мировни уговор између Шведске и Русије. Швеђани су вратили Русији подручје Новгорода и признали династију Романових, али су задржали јужну обалу Финског залива и Карелијску превлаку и тиме одсекли Русију од Балтика, што је трајало све до Северног рата.

1801. — Вашингтон је потпао под надлежност америчког Конгреса по одредбама Органског закона.

1829. — Војска Велике Колумбије под командом Антонија Сукреа је поразила перуанску војску у бици код Таркија.

1844. — Доминиканска Република постала независна од Хаитија.

1876. — У Крагујевцу су избили радничке демонстрације Црвено бар-

101

25.2.2018.

МАГАЗИН

102

јаче након неуспеле смене радикалско-социјалистичке општинске управе.

1881. — Бури су победили Британце у бици код Мајуба Хила у јужној Африци.

1900. — Британске трупе под командом лорда Хорејшија Киченера однеле су пресудну победу над Бурима у бици код Парденберга.

1900. — Основана британска Лабуристичка партија, с Ремзијем Мекдоналдом као секретаром.

1905. — Реорганизацијом Велике школе, основан Београдски универзитет, прва универзитетска установа у Србији.

1933. — У пожару, за који су оптужени комунисти, је изгорео Рајхстаг, зграда немачког парламента.

1939. — Уједињено Краљевство и Француска признале владу генерала Франциска Франка у Шпанији.

1951. — Ратификован је 22. амандман на устав САД, којим је број мандата америчких председника ограничен на два.

1952. — Одржана прва седница УН у новом сталном седишту светске организације у Њујорку.

1963. — Доласком на власт изабраног председника Хуана Боша Гавиња, у Доминиканској Републици је после 33 године окончан период диктатуре. Оснивач и вође Револуционарне доминиканске партије, Гавињо је од 1930. живео у избеглиштву.

1976. — У Западној Сахари, коју је дан раније Шпанија предала на управљање Мароку и Мауританији, ослободилачки фронт Полисарио је прогласио Сахарску Арапску Демократску Републику.

1989. — После седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел Египту вратио град Табу на Црвеном мору, који је окупирао у Шестодневном рату 1967.

1993. — На прузи Београд-Бар у станици Штрпци наоружани отмичари извели су из воза 20 путника, југословенских држављана муслиманске националности и одвели их у непознатом правцу.

1994. — У експлозији бомбе у маронитској католичкој цркви у Либану

погинуло је десет и рањено 60 верника који су пред олтаром чекали да буду причешћени.

1996. — СР Југославија укинула санкције против Републике Српске (блокада на Дрини) уведене 4. августа 1994.

1999. — Међународне организације за борбу против коришћења нагазних мина процениле су да је у 64 земље широм планете расуто преко 100 милиона нагазних мина, од чега се седам милиона налази на простору бивше Југославије. Према овим подацима експлозије нагазних мина сваког месеца убију или осакате 2.000 људи од којих су 90 одсто цивили, међу којима је највећи број деце.

2002. — Више од 60 људи погинуло је, када су муслимански екстремисти напали воз са хиндуским националистима у Индији.

2003. — Трибунал у Хагу изрекао је бившој председници РС Биљани Плавшић казну од 11 година затвора и она је упућена на издржавање казне у шведски затвор Хинсеберј. Плавшићева је крајем 2002. године признала кривицу за прогон несрпског становништва током рата у БиХ.

2006. — Пред Међународним судом правде у Хагу почела расправа по тужби БиХ против Србије и Црне Горе за агресију и геноцид.

2014. — Отворена је трећа продавница H&M у Србији, а прва у Новом Саду, у БИГ Шопинг центру.

28. фебруар 1525. — Шпански освајач Ернан Кортес погубио последњег астечког цара Куаутемока.

1825. — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде.

1832. — У Београду основана Народна библиотека Србије као део Државне штампарије. Библиотека потом била под Министарством просвете, а од 1871. самостална установа. Одлуку о оснивању донео кнез Милош Обреновић.

1844. — Током приказивања нове фрегате „Принстон“, које је на реци По-

томак приредила Морнарица САД, на броду експлодирао један од топова, усмртивши државног секретара, министра морнарице и још неколико функционера Владе.

1845. - Конгрес САД је одобио анексију Тексаса.

1862. — У Србији донет први закон о адвокатури.

1916. — Завршено пребацивање главнине српске војске, од око 140.000 војника, из окупиране Србије, у Првом светском рату, на острво Крф. Опорављена наредних месеци, реорганизована и наоружана, српска војска се у лето исте године вратила у борбу на Солунском фронту. Током повлачења преко Албаније од децембра 1915. више од 200.000 војника и цивила умрло од глади, исцрпљености и зиме.

1921. — У Кронштату је избила Кронштатска побуна морнара руске флоте против бољшевика.

1922. — Велика Британија формално прогласила независност Египта, али задржала контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље.

1931. — Члан Доњег дома британског парламента Освалд Мозли осно-

вао Нову партију, која је годину дана касније постала Британска унија фашиста.

1933. — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Закон о одбрани народа и државе, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање. У неколико наредних дана ухапшено више од 4.000 комуниста.

1939. — Изашао први број часописа „Политикин забавник“.

1948. — Последње британске војне јединице напустиле Индију. Лабуристичка влада 1947. укинула британску владавину над Индијом.

1953. — Југославија, Грчка и Турска у Анкари потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи, познат као Балкански савез.

1974. — САД и Египат после седам година прекида обновили дипломатске односе.

1986. — У центру Стокхолма убијен премијер Шведске и лидер Социјалдемократске странке Улоф Палме. Један од најпопуларнијих европских политичара у то време убијен на улици док се

са супругом враћао кући из биоскопа. Атентатор није откривен.

1991. — Српско национално веће и Извршно веће Српске аутономне области Крајина донело одлуку о одвајању САО Крајине од Хрватске и останак у Југославији.

1993. — Амерички војни транспортери изнад источне Босне избацили прве товаре хуманитарне помоћи у храни и лековима, чиме је почела „Операција падобран“ у ратом захваћеној Босни и Херцеговини.

1994. — У зони забрањеног лета изнад БиХ западно од Бањалуке два америчка авиона F-16 срушила су четири српска „јастреба“.

1998. — После убиства четири српска полицајца код Глоговца и Србице, на подручју Дренице на Косову почели сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца, припадника Ослободилачке војске Косова.

2002. — У потрази за Радованом Караџићем, припадници Сфора спровели опсежну акцију на подручју Челебића, али нису успели да ухапсе бившег председника Републике Српске оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине.

2003. — На заједничкој седници оба већа Скупштине Југославије проглашена Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама.

2006. — У Црној Гори постигнут је споразум да се референдум о одвајању од Србије одржи 21. маја 2006.

1. март 86. п. н. е. - Римски војсковођа Луције Корнелије Сула заузео Атину и свргнуо локалног тиранина кога је поставио понтски краљ Митридат VI Еупатор. Од Сулиног разарања Атина се никада није опоравила.

293. — Римски цар Диоклецијан је прогласио за цезаре Констанција Хлора и Галерија и тиме увео тетрархију, систем владавине четири савладара.

1498. — Васко да Гама, португалски морепловац, је први Европљанин који се искрцао на обале садашње афричке државе Мозамбик на своме путу ка

Индији.

1562. — Француски римокатолици су, под вођством војводе Франсоа од Гизе, и уз подршку Ватикана у Васију побили неколико стотина хугенота и изазвали Француске верске ратове.

1565. — Естасио де Са је основао Рио де Жанеиро.

1633. — Самјуел де Шамплен је повратио свој положај заповедника Нове Француске у име кардинала Ришељеа.

1643. — После Португалије и Француске, шпански краљ Карло III протерао је из земље римокатолички језуитски ред.

1803. — Охајо се, као 17. држава, прикључује Сједињеним Америчким Државама.

1815. — Француски цар Наполеон Бонапарта искрцао се на обалу Француске, три дана пошто је с групицом следбеника напустио медитеранско острво Елба на којем је био заточен.

1872. — Основан је Национални парк Јелоустоун, први национални парк у свету.

1896. — Етиопска војска краља Менелика II је победила Италијане у одлучујућој бици код Адве, чиме су окончане италијанске претензије у Првом италијанско-абисиниском рату.

1919. — У Београду се састао први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем је било 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани пре Првог светског рата.

1941. — Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту.

1942. — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада с четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда. На борбеном путу дугом око 24.000 km бригада је извела више од 120 већих операција широм Југославије.

1943. — Британско ратно ваздухопловство почело је у Другом светском рату да систематски бомбардује

103

25.2.2018.

МАГАЗИН

104

европске железничке системе на територији под контролом Немачке.

1946. — Енглеска банка прелази у државно власништво, а њени дотадашњи акционари се обештећују.

1950. — На суђењу које је трајало мање од 90 минута, немачко-британски физичар Клаус Фукс је осуђен за кршење Закона о државним тајнама за одавање Совјетском Савезу информација о пројекту Менхетн.

1954. — САД су саопштиле да су на пацифичком острву Бикини извеле прву пробу хидрогенске бомбе.

1954. — У главном граду Венецуеле Каракасу отворена је прва конференција Организације америчких држава.

1966. — После три и по месеца лета, на Венеру се спустила совјетска “Венера 3“, први васионски брод који је приспео на неку другу планету.

1979. — Филипс је на конференцији за новинаре у Ајндховену представио прототип оптичког дигиталног аудио диска.

1983. — у Цириху, Своч груп АГ представља јавности први Своч сат.

1985. — У Уругвају је преузео власт председник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој јужноамеричкој земљи.

1992. — Босански муслимани и Хрвати су на референдуму гласали за отцепљење од Југославије, a у Сарајеву испред српске православне цркве је убијен Никола Гардовић.

1. март — У Црној Гори се на референдуму 63 одсто грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију.

1993. — Амерички војни транспортери су изнад источне Босне избацили прве товаре с храном и лековима, чиме је у Босни и Херцеговини почела “Операција падобран“.

1994. — После четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и босанских муслимана и Хрвата су у Вашингтону потписали прелиминарни споразум o стварању муслиманско-хрватске федерације у БиХ.

1996. — Нико од 123 путника и чланова посаде није преживео пад перу-

анског путничког авиона “Боинг 737“, у најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства у Перуу.

1997. — Албанска влада премијера Салија Берише поднела је оставку, после двомесечних крвавих нереда изазваних крахом штедионица у којима је десетине хиљада Албанаца изгубило животну уштеђевину.

2. март 537. — Острогоска војска краља Витигеса је почела опсаду Рима 986. — Луј V је постао краљ Франака.

1458. — Јиржи Подјебрадски је изабран за краља Бохемије.

1807. — Амерички Конгрес је усвојио закон о забрани увоза робова, којим је ван закона стављен увоз нових робова у САД.

1836. — Република Тексас је прогласила независност од Мексика.

1844. — Указом кнеза Александра Карађорђевића основана је Војномедицинска академија у Београду.

1855. — Александар II је постао цар Русије.

1867. — Амерички Конгрес је усвојио први закон о реконструкцији.

1901. — Амерички Конгрес је усвојио Платов амандман којим је ограничена аутономија Кубе, што је био услов за повлачење америчких војника.

1917. — Током Фебруарске револуције у Русији, цар Николај II абдицирао је и формирана је привремена влада Георгија Лавова.

1921. — Проглашена је Лабинска република током побуне истарских рудара против надолазеће италијанске фашистичке политике.

1941. — Прве немачке јединице су ушле у Бугарску пошто се она придружила Тројном пакту.

1943. — Почела битка у Бизмарковом мору у Другом светском рату у којој су савезнички авиони потопили 12 јапанских ратних бродова, спречивши их да допреме појачања на Нову Гвинеју. Током битке погинуло је око 4.000 Јапанаца.

1949. — Амерички капетан Џејмс Галагер спустио се у базу Форт Ворт у

Тексасу, окончавши први лет око Земље без спуштања. Он је за 94 часа и један минут авионом „Б-50“ прелетео 37.742 km.

1955. — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук је абдицирао у корист свог оца Нородома Сурамарита.

1956. — Француска признала независност Марока.

1962. — У Бурми извршен војни удар под вођством Не Вина. Војни режим окончан је на исти дан 1974, када је ступио на снагу нови устав, а Бурма проглашена социјалистичком републиком с председником Не Вином.

1965. — Америчко и Јужновијетнамско ваздухопловство су започели операцију Котрљајући гром, трогодишњу кампању бомбардовања Северног Вијентама.

1969. — Совјетски и кинески војници су се сукобили код карауле на реци Усури.

1969. — У Тулузу је извршен први пробни лет путничког надзвучног авиона Конкорд.

1988. — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову.

1994. — У Вашингтону су председник бошњачке владе Харис Силајџић,

представник босанских Хрвата Крешимир Зубак и министар иностраних послова Хрватске Мате Гранић потписали прелиминарни споразум о спајању хрватских и муслиманских територија у Босни у федерацију седам етничких кантона.

1996. — Тешким изборним поразом Лабуристичке партије аустралијског премијера Пола Китинга, окончана је тринаестогодишња владавина лабуриста у Аустралији.

1998. — Филм „Титаник“ постао је први филм у свету који је остварио приход од милијарду долара.

1999. — Руандски побуњеници из племена Хуту убили осам од 17 страних туриста које су отели претходног дана. Отмичари су касније убијени.

2000. — Британске власти дозволиле су бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу да напусти Лондон и оде у Чиле, одбивши захтев Шпаније за његову екстрадицију. Наредног дана Пиноче је стигао у Чиле.

2003. — Француски председник Жак Ширак допутовао је у званичну посету Алжиру. То је прва посета на највишем нивоу од када је Алжир стекао независност од Француске 1962. године, после осмогодишњег бруталног рата.

2006. — Нова Влада Републике Српске са Милорадом Додиком на челу

преузела дужност.

3. март 1799. — Окончана је руско-османска опсада Крфа предајом француског гарнизона.

1808. — Француске трупе под командом маршала Жоашен Мире заузеле Мадрид.

1820. — Амерички Конгрес је усвојио компромис из Мисурија.

1845. — Флорида је примљена у Унију као 27. америчка држава.

1861. — Царским манифестом и Законом о правном положају сељака цар Александар II укинуо кметство у Русији.

1886. — После српског пораза код Сливнице, Србија и Бугарска закључиле Букурештански мир.

1918. — У Брест-Литовску потписан мировни уговор Совјетске Русије и Немачке и њених савезника у Првом светском рату.

1924. — Народна скупштина у Анкари укинула муслимански халифат и протерала из земље халифа Абдулмеџида II и његову породицу, као део реформи које је на модернизацији земље покренуо председник Кемал Ататурк.

1924. — Краљевина Италија је анектирала Слободну Државу Ријеку.

1932. — Јапан је прогласио независност Манџурије на челу са свргнутим кинеским царем Пу Јием (царевима Манџукуо).

1944. — Амерички ратни авиони су се први пут у Другом светском рату појавили изнад Берлина.

1974. — У дотад најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства, погинуло је свих 346 особа у турском путничком авиону DC-10, који се срушио близу Париза.

1980. — Француски председник Валери Жискар Д’Естен је у разговору с државницима арапских земаља Персијског залива први пут у званичној форми признао палестинском народу право на самоопредељење.

1980. — Вођа партије ЗАПУ Роберт Мугабе убедљивом већином добио прве слободне изборе у Родезији и по-

том формирао прву већинску црначку владу.

1991. — Становници Летоније и Естоније убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза.

1996. — У Шпанији је конзервативна Народна партија Хосеа Марије Аснара добила парламентарне изборе, окончавши 13 година владавине социјалистичког премијера Фелипеа Гонзалеса. У експлозији бомбе у аутобусу у центру Јерусалима погинуло 19 људи, међу којима и бомбаш-самоубица. Југословенске власти ухапсиле Радослава Кременовића и Дражена Ердемовића, које је Хашки суд осумњичио за ратне злочине почињене у Сребреници у јулу 1995, и предале их Међународном суду. Кременовић, после истраге, пуштен у мају јер суд није доказао његову кривицу, а Ердемовић, први оптужени који је признао кривицу, осуђен на пет година затвора.

1997. — Најмање 125 људи погинуло, а више од 450 повређено када је путнички воз у пакистанској провинцији Пенџаб у пуној брзини излетео из шина.

2000. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио ратног команданта снага босанских Хрвата, генерала Тихомира Блашкића, на 45 година затвора због злочина које су хрватске снаге починиле над муслиманима у средњој Босни, од 1992. до 1994. године.

2002. — Швајцарци су се на референдуму изјаснили за улазак своје земље у Уједињене нације.

2003. — Посланици Скупштине Србије и Црне Горе изабрали су Драгољуба Мићуновића за председника парламента новоформиране државне заједнице.

2004. — Србија, после ванредних парламентарних избора, добила мањинску владу на челу с Војиславом Коштуницом, лидером Демократске странке Србије. Влада изабрана уз подршку Социјалистичке партије Србије, а чине је ДСС, Г17 плус и коалиција Српског покрета обнове и Нове Србије.

105

106

МАГАЗИН 25.2.2018.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs