MagazIN 323 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VI * Број 323 * 18. фебруар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

18.2.2018.

У овом броју: Пасуљ од милион динара Дванаест нових тема За вечну Србију Потврда друштвене одговорности Углед грађен на поверењу Свечано како и доликује И ја се борим

10 18 22 28 34 38 46

Краљево град без баријера Епидемија не јењава Војска Краљевине Србије Позориште је жив организам И ове године стипендије најбољима На репертоару Биоскопа „Кварт“ Кроз трње, ватру и воду Времеплов

52 56 58 66 82 84 88 94 94

МАГАЗИН 18.2.2018.

Осамнаеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

18.2.2018.

ПАСУЉ ОД МИЛ

- Корупција златна кока актуелног режима. - Власт позива и аболира све који крше закон о борби против ове девијантне појаве. - Безакоње траје пуних шест година а резултат је тумачења закона на начин на који то раде припадници владајуће већине па се судски спорови губе „зато што је све по закону“. - Минимални износи трошкова за инвестицоно одржавање заједничких делова зграде дефинисани на основу нереалне просечне зараде. – Обавеза плаћања и у зградама предвиђеним за рушење. - Јавни радови и стручна пракса један од начина за партијско запошљавање. – Најпроблематичнији програм рада Културног центра „Рибница“ који представља Меку за партијско запошљавање. – Будућност Дечјег одмаралишта „Гоч“ у приватизацији

Фото: М. Радовановић

ЛИОН ДИНАРА

МАГАЗИН 18.2.2018.

осле месец и по дана паузе одборници Скуштине града окупили су се осамнаести пут од конституисања последњег сазива да би разматрали бројна питања од значаја за функционисање града преточена у тридесет пет тачака дневног реда. Списку од тридесет три које је одборницима упутио председник Скупштине Ненад Марковић Одборничка група „Александар Вучић – Србија побеђује“ додала је још две. Прва се односи на разрешење и именовање члана Комисије за планове града Краљева, а друга председника и једног члана Управног одбора Дома здравља. Иако је седница почела констатацијом да је присуство 41 одборника довољно за рад и одлучивање прозивка пре гласања о прихватању дневног реда потврдила је констатацијом да је кворум повећан на 54. Пре преласка на дневни ред одборници су већином од 33 гласа, уз осам уздржаних, усвојили извод из записника са претходне седнице, на који није било никаквих примедби. И поред уверење да разматрање предлога одлуке о престанку мандата у Скупштини града Новици Гаговићу неће изазвати претерано интересовање одборника расправа је потрајала више од пола сата. Иницирали су је одборници опозиције у настојању да покажу да је лични став за подношење писмене оставке подстакнут препоруком Агенције за борбу против корупције која потврђује сукоб интереса. Препорука је последица пријаве коју је Агенцији упутило непознато лице у којој се потврђује да је Гаговић запослен у Јавном комуналном предузећу „Водовод“ у периоду трајања мандата одборника у Скупштини града што се оцењује као сукоб интереса. На ову чињеницу упозорава шеф Одборничке групе „Староседеоци Краљева и околине“ Иван Матовић који је иницирао расправу указивањем на чињеницу да у актуелном саставу локалног парламента има још таквих случајева. Проблематичним се сматра уверење да би одборници запослени у јавним предузећима могли значајно да утичу на гласање приликом усвајања њихових

годишњих планова што, по мишљењу опозиционих одборника, представља сукоб интереса. И док су одборници владајуће већине Вукман Ракочевић, Милош Милишић и Ненад Марковић оставку настојали да образложе личним чином опозициони стављају акценат на корупцију као златну коку актуелног режима уз подсећање да власт позива и аболира све који крше закон о борби против ове девијантне појаве. И док шеф Одборничке групе Покрета Двери Драган Весовић тврди како Српска напредна странка ради како јој одговара одборник Локалног фронта Владан Славковић сматра да безакоње траје пуних шест година а резултат је тумачења закона на начин на који то раде припадници владајуће већине. Најбоља потврда су, каже он, судски спорови „које губимо зато што је све по закону“. Првих пола сата рада обележило је указивање на кршење Пословника о раду Скупштине града, жагор и упозорење председавајућег да обезбеде услове за наставак рада. Градоначелнику др Предрагу Терзићу је било довољно два минута да образложи предлог одлуке о прихватању предлога за промену статута града на шта је реаговао само одборник Двери др Зоран Чворовић. Ма колико предлагач сматрао да минимални износи трошкова за инвестицоно одржавање заједничких делова зграде не би требало значајније да

утичу на стандард грађана опозициони одборници сматрају да су дефинисани на основу нереалне просечне зараде, а бројне недоумице изазива став одборнице Демократске странке Зорице Стаменковић због обавезе улагања у инвестиционо одржавање зграда у Доситејевој улици којима, према најави из врха градске администрације, следи рушење са првим данима нове грађевинске сезоне. Различити погледи на исту ствар и тумачење изреченог по правилу су повод за додатна објашњења шта је ко од говорника мислио приликом обраћања. Како је током расправе помињано и текуће одржавање зграда четврта тачка дневног реда која се односи на ову проблематику није изазвала посебно интересовање одборника, па се на следећу прешло без расправе. Петнаестак минута је било довољно за обраћање известиоца и по коју реч одборника о утврђивању минималног износа накнаде за постављање принудног управника, изради Плана детаљне регулације „Гробље у Ковачима“, изменама Одлуке о водоводу и канализацији, Оснивању центра локалних услуга и утврђивању предлога цена боравка деце у Предшколској установи „Олга Јовичић Рита“ током ове године. Запошљавање је годинама уназад један од највећих проблема Краљева што је повод да расправа о реализацији Локалног акционог плана за запо-

МАГАЗИН 18.2.2018.

шљавање потраје пуних пола сата. Иницирао ју је градоначелник подацима о успесима у овој обаласти које одборници опозиције нису били спремни да прихвате. Посебна критика усмерена је на јавне радове и стручну праксу које се у редовима опозиције виде као још један од начина за партијско запошљавање. За разлику од претходних година Национална служба за запошљавање је у овој години одустала од учешћа у финансирању програма стручне праксе, а прихватање локалне самоуправе да то чини самостално сматра се још једном потврдом раније изречених ставова о партијском запошљавању. Расправа је било прилика за изношење дијаметрално супростављених ставова, од потврде да коначно почиње изградња аутопута између Појата и Прељине до тога да у Краљево, у потрази за послом долази велики број људи. Најављена је и могућност да Леони отвори фабрику за производњу каблова за аутомобиле, али и долазак других инвеститора о којима представници власти у овом тренутку нису спремни да говоре. И док председник Скупштине града Ненад Марковић у први план ставља понос због резултата остварених у

области запошљавања Староседеоци Краљева и околине су одлучни у тврдњи да ће, кад дођу на власт, сви који су се запослили посредством странака завршити на евиденцији Националне службе за запошљавање одакле ће, равноправно са осталима, учествовати на конкурсима за попуну упражњених радних места. Кад је у питању запошљавање нису могли да се заобиђу ни бивши радници „Аутотранспорта“ који су се током претходне недеље два пута окупљали испред зграде Градске управе, а дозволу за треће нису могли да добију јер је у Полицијској управи оцењено да захтев није поднет на време. Сличну судбину доживео је и захтев да им се за окупљање уступи једна просторија у згради Градске управе што се у опозицији тумачи жељом власти да избегне сусрет са њима на дан одржавања седнице. У непосредној вези са „Аутотранспортом“ је и поверавање јавног градског и приградског превоза предузећу „Вуловић транспорт“ за шта се годишње троши 185 милиона динара што је добар повод за потврду да нема контроле трошења, али и да се не уважавају ставови изнети у извештају државног ревизора. Расправу по овој тачки дневног ре-

Леони - Компанија Леони је други пут објавила да ће инвестирати у Краљево и да ће бити изграђена велика фабрика за производњу аутомобилских каблова за Мерцедес. Нису у праву они који тврде да ће се у Краљеву производити производи за које је потребна најобичнија радна снага, јер ћемо ми производити каблове за најбоље аутомобиле и камионе у Европи. Леони већ има три фабрике у Србији, и највећи је послодавац после државе Србије, а ово ће бити њихова највећа фабрика у овом делу Европе. Ми смо урадили све што се од нас очекивало. Заштита културно-

историјске амбијенталне целине Ратарског имања скинута је на седници Владе Републике Србије, што је било услов за завршетак Плана генералне регулације Ратарског имања. План је завршен, прошао је комисију и налази се на јавном увиду. По завршетку јавног увида Комисија за планове ће још једном заседати, а после тога очекујемо седницу Градског већа и Скупштине града. После тога успостављени су сви урбанистички услови, а отклоњене препреке како би Леони могао да дође у Краљево – каже др Терзић

да обележио је предлог шефа Одборничке групе „Староседеоци Краљева и околине“ да се усвоји радни закључак којим се од градоначелника тражи да формира радно тело, састављено од представника свих одборничких група у Скупштини града и представника „Аутотранспорта“, како би учествовали у посредовању и решавању проблема бивших радника овог предузећа, а све у циљу измирења седам заосталих зарада које су грешком изостале у поступку који је спроведен. Расправа је окончана оценом градоначелника да је била садржајна, али да многи ставови опозиције као повод за критику немају реалну подлогу. Иако се очекивала обједињена расправа о програмима рада са финансијским плановима краљевачких установа то се није догодило, па су директори један за другим покушали да баце мало више светла на оно што су планирали да раде у овој години и одговоре на питања одборника. До подуже паузе након четири и по сата рада тек по неколико минута посвећено је годишњим програмима рада Народног музеја, Историјског архива и Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“. Пауза између два периода рада продужена је више него што је планирано пре него је директор Краљевачког позоришта још једном указао на проблем кадрова и намеру да организује позоришни фестивал. Више од тога пажњу је привукла намера да у оквиру „Историјског драмског часа“ ученицима краљевачких школа, по приступачној цени, расветли дешавања из окттобра 1941. године а половину зараде усмери у завршетак радова на градњи спомен капеле у оквиру Спомен гробља стрељаним цивилима у том периоду. Одборници опозиције нису показали превише интереса за план Завода за заштиту споменика културе, па се чини да су са великим нестрпљењем очекивали да се окоме на Културни центар „Рибница“ чији извештај сматрају најпроблематичнијим. Потврда

18.2.2018.

МАГАЗИН

уверења да ова установа представља Меку за партијско запошљавање темељи на ставу да је из буџета града потребно издвојити 15 милиона за плате а само 2,7 за све годишње активности. Због тога опозиција по ко зна који пут поставља питање сврхе установе чијим би се укидањем значајна средства могла усмерити на програме намењене деци. Да има и супротних ставова потрудио се да покаже заменик шефа одборничке групе напредњака Милош Милишић потврдом да је најлакше некога оставити без посла. Кратак осврт на програм рада Дома културе „Студеница“ из Ушћа, и прилика за потврду да више од седам стотина милиона динара за рад краљевачких установа представља значајно оптерећење за све сиромашнији градски буџет, били су увод у жестоке критике на рад Дечјег одмаралишта „Гоч“ коме је посвећено више од једног сата. Овој установи је још једном замерено на превеликом броју радника и

указано на проблем профитабилности која, по оцени опозиционих одборника, не премашује један промил. Спорним се сматрају велика улагања без одговарајућег покрића у попуњености капацитета због чега се будућност ове установе види у приватизацији. Дуго је вршилац дужности директора Иван Милић покушавао да докаже како пет месеци на челу установе није довољно како би се решили годинама нагомилавани проблеми, посебно чињеница да су и спортски терени на овој планини у власништву Смучарског клуба „Гоч“. Уважавајући чињеницу о постојању проблема које је тешко решити опозиција ставља акценат на нералну процену попуњености капацитета на којој се заснивају трошкови у овој години. Оштрицу критике у којој су предњачили одборници Покрета Двери и овом приликом је покушао да отупи председник Скупштине потврдом да установа каква је Дечје одмаралишет „Гоч“ и не треба да буде

профитабилна. Након два сата поподневног дела седнице већином од 39 гласова, уз 15 уздржаних, одлучено је да рад буде настављен до окончања дневног реда, а план рада Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ још једном повод за указивање на неосновано трошење пара по основу исплате стимулација и вредности додатних и других коефицијената, али и на извештај ревизора који се бавио контролом пословања. На мети критике дела владајуће већине нашле су се планиране активности Туристичке организације Краљево у овој години. Изрекао их је заменик шефа Одборничке групе Српског покрета обнове Драгиша Радевић, а повод је учешће ове установе у суорганизацији Смотре народног стваралаштва деце Србије и пројаде у Ратини. У име Месне заједнице Ратина Радевић је затражио писмено извињење због описа ове две манифестације и изношења неистина које се односе

на њих а најавио и одборничко питање на ову тему. Покрет Двери сматра да је руководство ове установе последица поделе партијског плена, а улагања у ушћанске манифестације начин да се на неким следећим изборима добије више гласова из тог краја. Рачуница Староседелаца Краљева и околине потврђује да је у прошлогодишње такмичење у приремању пасуља под називом Сребрни казан уложено осам стотина хиљада динара, а остварена зарада од триста, па се изводи закључак да ће грађани Краљева пасуљ ове године платити милион динара. Расправа по овој тачки дневног реда потрајала је цео сат након чега одборници опозиције нису били превише спремни да посвете више пажње плановима Спортског центра „Ибар“, Дома здравља „Краљево“ и Апотеке Краљево“. Осталим тачкама дневног реда посвећено је онолико времена колико је

известиоцима било потребно да прочитају образложење и затраже подршку за усвајање, а разговарало се о разматрању решења којим се прибавља у јавну својину града простор за рад Месне заједнице Витановац, именовање вршиоца дужности директора Центра јавних услуга и кадровским питањима. У њих су укључени именовање председника и два члана привремених Управног и надзорног одбора Центра локалних услуга, разрешења и именовања председника и чланова управних одбора Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, Туристичке организације Краљево, Центра за социјални рад и чланова школских одбора Основне школе „Живан Маричић“ из Жиче и Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“. Расправа је завршена разматрањем накнадно предложених разрешења и именовање члана Комисије за планове града Краљева и председника и и једног члана Управног одбора Дома

здравља. Пауза пре почетка појединачног гласања о свакој тачки дневног реда било је довољна да пристигну и они који до тада нису учествовали у раду локалног парламента. Прозивком је утврђено присуство 45 одборника међу којима није било представника демократа и Локалног фронта, а већином која се кретала између 38 и 45 гласова подршке усвојени су сви предлози за доношење одговарајућих решења. Интересантним се чини податак да је уз подршку Локалном акционом плану запошљавања у овој години усвојен и радни закључак Ивана Матовића који је подржало свих 45 присутних, а по један глас против обележио је гласање о формирању Центра локалних услуга и усвајању плана рада Туристичке организације Краљева. После десет и по сати рада седница Скупштине града окончана је четрдесетак минута након двадесет сати. Т. Радовановић

18.2.2018.

МАГАЗИН

Пред Четрдесет девету седница Градског већа

ДВАНАЕСТ Н - Приоритет предлогу Одлуке о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна буџета града за 2017. годину и утврђивање Предлога одлуке за седницу Скупштине града. – Пред члановима Градског већа разматрање предлога решења о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања. – Апотеци Краљево лекови са списка робних резерви, Основној школи „Бранко Радичевић“ у Витковцу 432 хиљаде динара за куповину и монтажу котла за централно грејање

К 18

онсултативна седница у смислу припреме Четрдесет девете седнице Градског већа одржана је

пет дана раније у присуству градначелника и његовог заменика, начелника и заменика начелника Градске управе,

руководиоца одељења за послове града, друштвене делатности, привреду и финансије, за управљање имовином,

НОВИХ ТЕМА инспекцијске послове, урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности, јавног правобраниоца, шефа кабинета градоначелника и представника стручне службе Одсека за послове Градског већа. За сутрашњу седницу предложено је усвајање извода из записника са претходне две и дневни ред са једанаест тема. Приоритет је дат предлогу Одлуке о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна буџета града за 2017. годину и утврђивање Предлога одлуке за седницу Скупштине града, потом разматрање предлога решења о

расписивању конкурса за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, преносу права јавне својине на лековима са списка робних резерви „Апотеци Краљево“ и коришћењу средстава буџетске резерве од 432 хиљаде динара за куповину и монтажу котла за централно грејање у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Витковцу. Градско веће ће размотрити извештај о реализацији програма коришћења буџетског фонда за заштиту животне средине у прошлој и коришћења у овој години као и предлоге решења о препарцелацији и отуђењу

више катастарских парцела ради формирања грађевинских и озакоњења породичних стамбених објеката. На ред је дошло и разматрање десет жалби грађана изјављених на решења и закључке донете у првом степену, приговоре и захтеве. Две се односе на решења Одељења за инспекцијске послове – Инспекција за саобраћај и путеве а три Комуналне инспекције, четири решења Јавног комуналног предузећа „Водовод“ и једно Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.2.2018.

Обележен Дан државности Републике Србије

МАГАЗИН

18.2.2018.

ЗА ВЕЧНУ СРБИЈУ

- На дан када је 15. фебруара 1804. године почео Први српски устанак 1835. је донет први Устав Кнежевине Србије. - Србија слави Дан државности на велики верски празник Сретење, када је почео устанак за коначно ослобођење од турског ропства. – На Дан државности, који се обележава од 2002. године, највиши представници града, војске, полиције и организација цивилног друштва положили су венце и цвеће на Споменик српском војнику у центру града. - Сретењски устав је веома значајан са становишта идеја које су тадашње српске државнике усмеравале ка бољој и напреднијој Србији. – Млади не познају добро националну историју, а у уџбеницима јој се не придаје довољно пажње у односу на светску. – На проглашењу Сретењског устава и делегација Краљева које је изашло из Пожешке нахије и добило Карановачки срез као зачетник административног центра

МАГАЗИН

18.2.2018.

раљево је на Сретење, полагањем венаца на Споменик српском војнику у центру града, још једном обележило Дан државности Републике Србије. Након интонирања државне химне „Боже правде“, коју су извели чланови Оркестра „27. септембар“, венце су, као и свих ранијих година, положили представници локалне самоуправе, војске и полиције, Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“ као и оних која окупљају учеснике ратова из последње деценије прошлог века, делегација ратних војних инвалида, цивилних жртава рата, резервних војних старешина, породица погинулих у ратовима и других организација. На значај дана када је 1804. године Карађорђе Петровић у Марићевића јарузи у Орашцу подигао Први српски устанак а 1835. донет први српски устав у модерној историји Србије, као најлибералнији и најдемократскији на Балкану тога доба којим су ударени темељи савремене држа-

ве, подсетио је након полагања венаца градоначелник Краљева др Предраг Терзић. - Иако угушен девет година касније Први српски устанак представља основу за Други српски устанак и успостављање државности Србије. Други значајан догађај по коме прослављамо данашњи празник је доношења Сретењског устава који је био најлибералнији у Србији у деветнаестом веку, али и један од најлибералнијих у Европи. То показује слободарске тежње српског народа према отоманском завојевачу са једне стране, а са друге жељу народа да слободу коју је извојевао борбама још једном установи слободарским тенденцијама у уставу – потврдио је др Терзић. Уставом су дефинисане значајне слободе и грађанска права и у потпуности укинути феудални односи што је било напредно не само за Балканско полуострво тог доба већ и за целу Европу. Иако историчари неретко истичу да Сретењски устав није практично ни сту-

пио на снагу он је веома значајан са становишта идеја које су тадашње српске државнике усмеравале ка бољој и напреднијој Србији. И поред тога евидентна је чињеница да млади људи не познају добро националну историју, јер јој се у уџбеницима не придаје довољно пажње у односу на светску. Зато није необично да не знају када су започели Први ни Дрги српски устанак, нити имају довољно знања о улози земље у два светска рата. Споменик на Тргу српских ратника место је где се од 2002. године, кад је и Србија почела да обележава овај дан као Дан дражавности, окупљају Краљевчани и подједнако присећају 1804. и 1835. године као важних у историји земље. Дан када Србија обележава Дан државности значајан је и због тога што је цела Источна Европа почела да излази из феудалног система и све државе, једна по једна, да заокружују своју државност, а правна наука је доказала да

је тај датум био прекретница у државном, економском и културном развоју Србије која је крупним корацима кренула путем интензивног развоја и напретка. - Тај устав је био нови искорак у цивилизацију, сабрао је све наше победе у току Првог и Другог српског устанка и ударио темеље за формирање модерне српске државе на Балкану. Сретењски устав је значајан за Краљево које је изашло из Пожешке нахије, добило свој срез који се звао Срез карановачки, и овде је почео да се формира и административни центар. Проглашењу устава присуствовало је преко две хиљаде људи, а и ми смо имали своје представнике. То су били Радовановићи који су присуствовали великој скупштини у Крагујевцу и доношењу Сретењског устава. Данас имамо тенденцију да сви много критикују државу. Ми немамо резервну државу и та држава мора да буде вечна. Зато смо данас, као Друштво за неговање традиције ослободи-

лачких ратова Србије, положили венац на коме је писало „За вечну Србију“ – поручио је председник друштва „Јован Курсула“ др Милан Матијевић.. Први српски устанак подигнут је у Орашцу код Тополе 15. фебруара 1804. године, а непосредан повод било је убиство четворице српских првака у јануару, познато као сеча кнезова, што је изазвала велико огорчење у народу. Одлука о подизању устанка донета је на великом народном збору, а на чело буне против дахија стао је вожд Ђорђе Петровић, међу Турцима познат као Карађорђе. Иако је устанак у почетку имао карактер борбе против јаничарских силеџија, раја није хтела да положи оружје без гаранције једне стране силе ни након што је Портин изасланик из Босне Бећир-паша, у настојању да смири буну, у августу наредио убиство четворице главних дахија. Срби су наставили да пружају снажан оружани отпор и тражили везе с Аустријом и Русијом, па се тако борба против дахија развила у

борбу против три и по века турске тираније и власти. У наредних неколико година устаничка војска под вођством Карађорђа разбила је турске снаге у чувеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, на Суводолу, у Београду и другим местима и ослободила готово целу територију тадашњег Београдског пашалука.

Србија на ветрометини светских сила Први српски устанак је угушен 1813. године, али је две године касније букнуо други, а Србија је имала великог заштитника у моћном руском царству све до 1830. када је, на основу султановог хатишерифа, постала вазална држава. Успеси постигнути између 1815. и 1833. године имали су извориште у Првом устанку који је развио борбене и организаторске способности српског народа. Због тога што се у Првом српском

МАГАЗИН

18.2.2018.

устанку јављају први организовани облици оружане силе будуће српске државе, Сретење се слави и као дан Војске Србије, а тиме се показује континуитет војног организовања и повезаност српске државе и војске. Успеси у Првом и Другом устанку, познати у европској историји као „српска револуција“, омогућили су да у време владавине кнеза Милоша Обреновића буду ударени темељи модерне српске нације и државе. Први највиши правни акт земље, каквим се тада могло похвалити мало земаља у свету, усвојен је на велики хришћански празник Сретење 1835. на заседању Народне скуштине одржано у порти православне цркве у Крагујевцу, тадашњој престоници кнежевине. Хроничари су забележили да је тог дана заседање Скупштине „живо очекивано и од народа и од старешина“, да је стигло близу 2.500 званичних представника и око десет хиљада знатижељника из вароши и околине, а у

част доношења Устава, град је увече обасјао ватромет.

Устав Србије опозван јер је превише либералан Сретењски устав је имао 142 члана и Србију дефинисао као независну кнежевину подељену у округе, срезове и општине, а успостављено је пет министарстава, правде, унутрашњих дела, финансија, војних и иностраних дела. Устав је регулисао положај кнеза, државног Совјета и Скупштине, а цело једно поглавље било је посвећено грађанским правима. Настао према пројекту Димитрија Давидовића, који је био поштовалац француских институција, Сретењски устав је убрзо опозван због протеста Турске, Аустрије и Русије, које су га сматрале претерано либералним, па је у деценијама које су уследиле „Стара Србија“ стално била подручје појачаног терора и различитих настојања тада-

шњих империја да спрече обнављање српске државе на Балкану. Зато је међународно призната тек на Берлинском конгресу 1878. године, после победе у руско-турском рату, али се сматра да је с Првим српским устанком почела духовна и државна обнова српског народа.

Садржај Устава У члану 1 проглашено је да статус српске државе зависи од турског султана и руског цара, а у члану 5 начело поделе власти на законодатељну, законоизвршитељну и судску, што никада није доследно спроведено. Централни органи власти били су кнез, Државни совјет и Народна скупштина, док „власти српске“ чине само савет и кнез који је неприкосновена личност и шеф државе са овлашћењем да, послушавши Државни совјет, даје законе и уредбе. Његово достојанство је наследно, a наслеђују га мушки потомци. Aко

их нема наслеђују га мушки потомци кнежевог брата, а ако нема ни њих мушки потомци кнежевих кћерки. Државни совјет је тело којим су српски великаши настојали да ограниче кнежеву власт, а чланови својеврсног олигархијског органа су били председник, секретар, неодређен број саветника и попечитељи, односно министри. Према уставу право законодавне иницијативе имају кнез и Државни совјет, а законодавни органи су кнез и Совјет чије чланове именује кнез који има право да два пута одбије законски предлог, а трећи пут га усваја ако не иде на „пагубу“ народа, устава или државе. Извршну власт деле кнез и Државни совјет који у саставу има шест попечитељстава: спољашњи послови, унутрашњи послови, правосуђе, финансије, војска и просвета. За свој рад одговорни су кнезу који их може сменити, али и даље остају у Совјету као саветници одговорни за оно што чине и не чине. Нису политички одговорни,

али одговарају за кршење устава, права грађана, повреду султанове и кнежеве личности.

Државност Србије у Краљевини СХС, Краљевини Југославије и СФРЈ Тешко стечену државност у вековним бунама и ратовима Србија је после Првог светског рата уградила у темеље Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије, а после Другог светског рата 1945. године на њима је поникла нова држава СФРЈ. Због противљења њеном насилном разбијању деведесетих година прошлог века, Србија је последња од шест бивших република поново стекла независност, али и због тога што су се власти у Београду пуне три године трудиле да очувају заједничку државу са Црном Гором.

Национални празник Србија слави на Сретење од 2002. године, али тек након пуних 89 година, после одвајања Црне Горе 2006. године први пут као самостална држава. Т, Радовановић Фото: М. Радовановић

Дан државности на Гуглу Дан државности Србије цртежом српског народног кола честитао је на својој страни глобални интернет претраживач Google који на сличан начин означава све важне датуме и годишњице широм света.

Вредна донација Дечјем одмаралишту „Гоч“

МАГАЗИН

18.2.2018.

ПОТВРДА ДРУШТВЕ

НЕ ОДГОВОРНОСТИ

- Генерални ремонт котла за парно грејање у објектима Дечјег одмаралишта „Гоч“ и довођење у исправно стање скупље него куповина новог за који нема пара. – Пет пута у последње три године „Радијатор инжењеринг“ показао друштвену одговорност. - „Радијатор инжењеринг“ не мисли само о својим радницима већ и о другима, у првом реду деци којој је и намењен нови павиљон на Гочу. – Нови котао на пелет 250 киловата номиналне снаге са аутоматским чишћењем. - Испоруку отежавају тренутни метеоролошки услови. - Краљевачка предузећа задужена за донације, друга за извођење значајних инвестиционих подухвата. - Набавком 160 лежајева са душецима, јастуцима, ноћним ормарићима и телевизорима завршен већи део опремања новог павиљона

МАГАЗИН

18.2.2018.

ечје одмаралиште „Гоч“ је годинама уназад тема различитих критика, не ретко и на седницама Скупштине града, а повод је по правилу недовољна попуњеност смештајних капацитета. У установи је то оправдавано смештајним условима који по комфору нису могли да се пореде са онима према којима су хрлили краљевачки основци током већег дела године. Уверење да кључ за решење проблема лежи у градњи новог павиљона повод је за доношење одговарајуће скупштинске одлуке као основе за кредитно задуживање, а резултат је нова зграда на Гочу која је и даље празна. Један од разлога лежи у неспоразуму инвеститора и извођача радова, изабраном на јавном позиву, који прети да постане тема још једног судског спора. Низ проблема који су се испречили менаџменту установе прикључује се уверење да, чак и да сви други проблеми буду елиминисани, новоизграђени објекат не би могао да прими

прве госте из простог разлога што није у могућности да обезбеди грејање. Разлог је тренутно стање постојећег котла коме је потребан генерални ремонт, а оно такво да би довођење у исправно стање коштало више него куповина новог. Како за то нема пара решење је пронађено у донацији за коју је по пети пут у последње три године друштвену одговорност показао „Радијатор инжењеринг“ и његов власник Радојко Јанић. Приликом потписивања уговора о донацији градоначелник Краљева др Предраг Терзић је потврдио да хумани потез „Радијатор инжењеринга“ показује друштвену одговорност према најмлађим суграђанима који ће у скорој будућности моћи да уживају у новим павиљонима на Гочу. Гест Радојка Јањића хуманим оцењују и у Дечјем одмаралишту „Гоч“, а захвалност коју му упућују мала је надокнада за допринос стварању услова за почетак рада овог објекта, уколико буду елиминисани

сви други проблеми који га спречавају. Радојко Јанић је, као и у сличним ситуацијама, потврдио да хуманост и друштвена одговорност сведоче како „Радијатор инжењеринг“ не мисли само о својим радницима већ и о другима, у првом реду деци којој је и намењен овај објекат. То је основни мотив за одлуку да се Дечјем одмаралишту „Гоч“ донира котао на пелет 250 киловата номиналне снаге са аутоматским чишћењем. И поред спремности да то учини одмах испоруку отежавају тренутни метеоролошки услови и неопходност да до врха планине буде транспортован виљушкар за истовар и допремање котла на место за монтажу. - Ово није први пут да „Радијатор“ предузима хумани гест. Ово је пети котао веће снаге који је последње три године донирао граду, односно установама којима је то требало, а то су дечји вртић и основне школе. Кад

год смо у могућности спремни смо да помогнемо и учествујемо у оваквима акцијама, али бих замолио да краљевачка привреда буде мало више укључена у изградњу оваквих објеката – каже Јанић. Разлог је у чињеници да се на адреси од које се траже донације по правилу оне на којима се налазе краљевачка предузећа, а да се за извођење значајних инвестиционих подухвата по правилу ангажују нека друга. Поновило се то много пута, а опремање Интернистичке болнице је само један од примера кад је дванаест локалних предузећа учествовало у обезбеђивању постељине, клима уређаја и друге опреме, док су паре за грађевинске радове отишле у неку другу средину. Да не мора тако да буде на најбољи начин потврђује искуство Чачка у коме је у оваквим ситуацијама, без обзира на обавезу избора најбољег извођача по јавном позиву, приоритетно ангажовање локалних предузећа.

Вршилац дужности директора Дечјег одмаралишта „Гоч“ Иван Милић потврђује да су решена питања прикључења објекта на инфраструктуру, а да остаје решавање мање значајних у које је укључено повезивање бунара и замена пумпи за довод воде. - Вршилац дужности је искористио сва средства која је град одобрио у ребалансу тако да сам извршио опремање у једном делу у смислу набавке 160 лежајева са душецима, јастуцима и ноћним ормарићима. Свака соба ће имати телевизор, опремили смо кухињу новом машином тако да ће у потпуности задовољавати све наше потребе. Остаје да решимо још неколико ствари, плакаре и набавку постељине, а мислим да то брзо можемо тако да ће установа спремно дочекати отварање следеће сезоне – каже Милић уз нагласак како нема довољно информација о тренутном статусу новоизграђеног објекта, јер је носилац свих активности везаних за реализацију инвеститор у

лику Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта. И поред тога има сазнања о иницијативама за решавање проблема и наговештај да ће ускоро бити решени сви неспоразуми са извођачем радова. Да се ствари крећу у позитивном смеру наговештава и др Терзић потврдом да директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Александар Несторовић у преговорима са представницима извођача „Тончев градња“ покушава да пронађе решење које не подразумева судски поступак. Седница Скупштине града одржана истог дана прилика је да вршилац дужности директора Дечјег одмаралишта „Гоч“, у оквиру разматрања програма рада установе за ову годину, потврди како је постигнут споразум са извођачем радова и тако преузет новоизграђени објекат на Гочу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Сретење Господње страначка слава Јединствене Србије

МАГАЗИН

18.2.2018.

УГЛЕД ГРАЂЕН

- Коалиција Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије представља најдугорочнију на политичкој сцени земље. - Успех заснован на поверењу грађана и раду који доприноси задовољењу њихових интереса. - Основу програма Јединствене Србије чине социјална правда и помоћ онима који немају услова да живе од свог рада. - Оптимистичко уверење да ће програм бити реализован у коалицији са Социјалистичком партијом Србије. – Сечење славског колача у кругу најужег руководства, свечарска атмосфера са гостима из политичког живота и коалиционим партнерима

Фото: М. Радовановић

Н НА ПОВЕРЕЊУ

МАГАЗИН

18.2.2018.

единствена Србије резањем славског колача традиционално отпочиње обележавање страначке славе Сретење Господње. Тако је било и ове године кад је прослави у централи странке у Јагодини, поред председника Драгана Марковића Палме и чланова најужег руководства, овом чину присуствовао кандидат за градоначелника Београда листе „Ивица Дачић СПС - ЈС Драган Марковић Палма“ Александар Антић. Податак да се обележава у време предизборне кампање пред београдске изборе слава је прилика за потврду да коалиција Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије представља најдугорочнију на политичкој сцени земље. Председник Јединствене Србије Драган Марковић Палма верује да се успех заснива на поверењу грађана и раду који доприноси задовољењу њихових интереса. Као и у свим другим одборима у земљи свечано је било и у просторијама Градског одбора Јединствене Србије у

Краљеву где је од раних преподневних часова госте дочекивао председник Извршног одбора Миљан Васиљевић, а сечењу славског колача присуствовали су само чланови најужег руководства странке. Свечарска атмосфера владала је дуго након официјелног дела, а допринели су јој бројни гости из политичког живота, коалициони партнери Јединствене Србије, симпатизери и други. Слава се у овом одбору у најужем кругу чланова и симпатизера на скроман начин обележава од оснивања Градског одбора а ова је, након сечења славског колача, још једном била прилика да се упуте честитке свима који славе, као и онима који одлазе на славу. Потврђено је и уверење да ће досадашњи успеси бити надмашени, а основа за оптимизам је потврда квалитетног рада у претходном периоду. - Народ препознаје то што Драган Марковић Палма ради у Јагодини, а што ми покушавамо да реализујемо у Краљеву. Зато нам је потребна подр-

шка бирача који препознају наш рад током свих ових година колико постоји Градски одбор. Посебно нам је драго да се слава поклапа са Даном државности што је разлог више да у наредном периоду радимо и више и боље за добробит грађана Краљева – потврдио је Васиљевић. Сретење Господње је прилика за подсећање на догађај из Христовог живота кад је у јерусалимском храму Старац Симеон у наручје примио богомладенца и показао да људска мудрост увек добије испуњење у Богу. То је повод за уверење да се, с вером у Бога, свака ствар може остварити у корист појединца и државе. Основу програма Јединствене Србије чине социјална правда и помоћ онима који немају услова да живе од свог рада, а оптимистичко уверење да ће у коалицији са провереним партнером Социјалистичком партијом Србије он бити и реализован заснива се на резултатима досадашњег деловања. Страначка слава је повод за подсећа-

ње како је јединство странака које чине владајућу коалицију створило политичку стабилност као услов за довођење инвеститора, а добра основа је политичко јединство засновано на убедљивој већини у локалном парламенту.

Сретење Господње Српска православна црква слави Сретење Господње као успомену на дан када је Богородица новорођеног Христа први пут увела у храм како би га посветила Богу. Увек се слави четрдесетог дана после Божића, као дан првог сусрета Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац. Сретење Господње је празник од суштинске важности за хришћанство, а његово значење указује на први сусрет Исуса Христа са људима. Сврстава се и у ред Господњих али и Богородичних пра-

зника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, отац Јована Крститеља првосвештеник Захарија, показујући њену девичанску чистоту, увео у јерусалимски храм и поставио Дјеву Марију на место одређено за девојке а не за жене. То је уједно и један од најсвечанијих догађаја и на литургији, једној од најлепших православних молитви у којој се изговарају речи праведног Богоносца које изговара са Богомладенцем у наручју. Овај догађај из живота цркве описан је у Новом Завету и четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње Фануилова кћи Ана, која је живела у храму, постила и молила, присуствовала Сретењу Господњем и духовним очима видела долазак Спаситеља. Предање каже да су фарисеји, који су били у храму, видели и чули шта се десило па обавестили цара Ирода о том догађају. Уверен да је то нови јудејски цар кога су најавили пророци са

Истока, Ирод је наредио да убију малог Исуса али је, према упозорењу и упутству Анђела Божјег који им се јавио, божанска породица са Богородицом и малим Исусом већ била на путу за Мисир. Сретење Господње се званично и континуирано слави од 554. године у време цара Јустинијана кад је епидемија куге односила и до пет хиљада живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош, па је празник уприличен као молитва и молба да несреће престану. Слава Сретења Господњег веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје, а тај дан 1804. године сматра се пресудним за историју, јер је баш тада Карађође Петровић, на збору српских кнезова и првака у Орашцу, подигао Први српски устанак. Истог дана, на Сретење Господње године 1835. у Крагујевцу је проглашен и први Устав Кнежевине Србије. T. Радовановић

Краљевачке занатлије прославиле Света Три Јерарха

МАГАЗИН

18.2.2018.

СВЕЧАНО КАКО И Д

- Занатска слава Света Три Јерарха се негује као култно наслеђе са традицијом дужом од век и по. - Занатска слава је све време верно пратила развој занатства, а славила се од доба еснафског, преко коморског, до организовања занатства у Краљеву у оквиру удружења. - Слава је од најранијих времена позитивно утицала на одржавање занатске традиције, занатске солидарности и формирање занатског морала. - Света литургија се на дан славе традиционално организује у Храму Свете Тројице као посебно свечан чин у коме, поред свештенства и црквеног хора, учествују занатлије у већем броју са својим породицама и грађанством

ДОЛИКУЈЕ

МАГАЗИН

18.2.2018.

едесетак краљевачких занатлија окупило се 12. фебруара испред Храма Свете Тројице да би присуствовали литургији која представља увод у обележавање њихове славе Света Три Јерарха. У црквену порту пристигли су у литији предвођеној домаћинима овогодишње славе, познатим краљевачкима занатлијама браваром Гораном Марковићем и парогрејачем Николом Божићем. Света литургија се традиционално организује као посебно свечан чин у коме, поред свештенства и црквеног хора, учествују занатлије у већем броју са својим породицама и грађанством. Према еснафским обичајима домаћини славе предводили су литију испред које се носе славска икона, еснафски барјак,

славски колач и свећа, а по завршетку литургије обављен је обред резања славског колача, молитва и причест. Удружење краљевачких занатлија као традиционална неформална организација окупља око 250 чланова, а спада у ред активнијих у граду. Након избора нових чланова у мају прошле године конституисан је нови састав Управног одбора који чини једанаест угледних занатлија међу којима, поред оних са већим занатским искуством, има и млађих. Један од значајних задатака новог руководства краљевачких занатлија је организовање занатске славе Света Три Јерарха 12. фебруара која се негује као култно наслеђе са традицијом дужом од век и по. Занатска слава је све време

доследно пратила развој занатства, а славила се од доба еснафског, преко коморског, до организовања занатства у Краљеву у оквиру удружења. Као таква од најранијих времена је позитивно утицала на одржавање занатске традиције, занатске солидарности и формирање занатског морала. Карановачки, а касније краљевачки, свештеници су од 1838. године, као и у протеклим временима, дали велики допринос неговању еснафске, а касније и занатске, славе јер су у миру, у непријатељској окупацији и ослободилачким ратовима, као и бројним страдањима народа, организовали Свету литургију на дан славе. - Вама није био довољан један светитељ, него тројица. Када сте бирали

мудро сте бирали. У Јеванђељу се каже да су они светлост света али не само то, не само људаскога рода него врховни учитељи читаве васељене. Загледали су се у дубину људског рода, божанског постојања и природе и у себи сублимирали и утврдили велику тајну. Ова тројица великих учитеља и отаца држали се, и имали храбрости да среде, уреде и преуреде литургијски живот цркве, да причају беседе и пишу о Светој Тројици, о Богу живоме, да благослове и да се загледају у тајну вечног постојања. И ви ћете да будете много година светлост овога града у сваком смислу, да ваша дела, ваши трудови, ваши домови, заиста одишу домаћинским духом, православним духом,

правоверним духом, честитим речима са чистим образом што јесте чинили а, чинићете још више у будућности. Нека сте живи и здрави драги домаћини, богом благословени, нек вам је све напредно земаљских и небеских благослова, да ваши драги заштитници и молитвеници буду пред господом Богом све дане вашега земаљскога, а и небеског, живота. Нека се наша радост заиста претвори у вечну радост и многе године живи били и богом благословени – поручио је свештеник након сечења славског колача. Светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару, Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и

Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар, а заједнички празник установљен је у једанаестом веку за време владавине цара Алексија Комнена. У народу се одавно јавила расправа на тему који је од тројице светаца највећи. И док су једни уздизали Василија због његове чистоте и храбрости, други Григорија због недостижне дубине и висине ума у богословљу, трећи су славили Јована Златоуста због чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, трећи јованити, а спор је решен на корист цркве и славу тројице светитеља да се одреди заједнички празник за сва три јерарха. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.2.2018.

Светски дан деце оболеле од рака

МАГАЗИН

18.2.2018.

И ЈА СЕ БОРИМ

- Из четрдесет градова Србије људима добре воље и компанијама упућен позив да учествују у акцији прикупљања средстава за завршетак изградње новог дечјег хемато-онколошког одељења у Нишу. – Завршетак радова друге фазе очекује се средином марта. - За реализацију треће фазе која укључује опремање објекта потребно још 17 милиона динара. - Кампања „И ја се борим“ има за циљ већу видљивост проблема малигних обољења код деце и постизање већег сензибилитета друштвене заједнице за ово питање. - Одељењу за хемато – онкологију Дечије интерне клинике у Нишу, које располаже са осам кревета, годишње се јави између 20 и 30 новооболелих

МАГАЗИН

18.2.2018.

оводом 15. фебруара, Светског дана деце оболеле од рака, Национално удружење родитеља деце оболеле од рака је и ове године, у времену од 12 до 14 сати, организовало хуманитарне скупове на трговима, у главним улицама и шеталиштима у више од 40 градова широм Србије где су пуштени балони подршке за све који се лече а у знак сећања на мале суперхероје који су изгубили битку са овом опаком болешћу. Удружење је уз пригодне програме у присуству пријатеља, родитеља, волонтера и јавних личности, обележило значајан датум и позвало све људе добре воље и компаније да учествују у акцији прикупљања средстава за завршетак изградње новог дечјег хематоонколошког одељења у Нишу. Ове године очекује се завршетак пројекта од националног значаја који ће значајно допринети побољшању услова онколошког лечења деце у целом јужном

региону Србије. Национално удружење родитеља деце оболеле од рака је крајем прошле године отпочело радове на другој фази пројекта, унутрашњим занатским радовима и постављању инсталација, а њен завршетак очекује се средином марта. За реализацију треће фазе која укључује опремање објекта потребно је обезбедити још 17 милиона динара. Осим у Београду хуманитарне акције подршке организоване су Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Чачку, Ужицу, Суботици, Краљеву, Параћину, Смедереву, Зрењанину, Шапцу, Смедеревској Паланци, Тополи, Аранђеловцу, Ивањици, Пожаревцу, Ваљеву, Убу, Малом Зворнику, Рековцу, Пријепољу, Кладову, Трстенику, Руми, Кикинди, Сомбору, Сремској Митровици, Лесковцу, Вршцу, Пироту, Алексинцу, Врању, Жабљу, Лебану, Прокупљу, Новом Пазару, Сурдулици, Бору и Врњачкој Бањи.

Удружење већ две године спроводи кампању „И ја се борим“ која има за циљ већу видљивост проблема малигних обољења код деце и постизање већег сензибилитета друштвене заједнице за ово питање. Кроз кампању се подстичу појединци и компаније на активно узимање учешћа у пројектима којима заједнички олакшавамо храбрим малишанима и њиховим родитељима процес лечења. Организација здравственог система у Србији је таква да се деца оболела од малигних болести могу лечити на терет здравственог осигурања у клиникама у Београду, Новом Саду и Нишу где се Одељењу за хемато – онкологију Дечије интерне клинике годишње јави између 20 и 30 новооболелих. Смештај малих онколошких пацијената отежава недовољно капацитета, како у смештајном тако и у техничком смислу, јер Одељење хемато-онкологије располаже са свега осам кревета, шест за хо-

спитализацију и два у дневној болници. То није довољно чак ни за смештај оболеле деце док су њихови родитељи принуђени да спавају на столицама, у чекаоници или ван болнице, па управа Клиничког центра покушава да привремено премости проблеме тако што користе кревете на Одељењу имунологије. Не постоји ни усклађеност са медицинским и хигијенским стандардима који задовољавају потребе оболеле деце, јер два заједничка купатила не обезбеђују довољан степен хигијенске безбеднсти пацијената који се налазе у стању озбиљне имуно-депресије условљене терапијама које примају. Зато је у оваквим условима повећана могућност инфекција, посебно на местима од којих се очекује да буду максимално стерилна. Проблем представља и централна кухиња Клинике смештена на одељењу између дневне болнице и дела за

хоспитализацију што повећава ризик за онколошке пацијенте због циркулисања великог броја пацијената са различитим обољењима који могу да проузрокују озбиљне здравствене проблеме, чак и са фаталним исходом. Ни Одељење хемато-онкологије не располаже адекватним простором за квалитетно провођење слободног времена деце, а неопходност таквог произилази из чињенице да се, као најчешћи одговор на хоспитализацију, јавља анксиозност која уз стрес доводи до реактивације старих страхова, уз појачани интензитет, или развијање нових, од болести, непознате болничке средине, болних и непријатних медицинских процедура које прате испитивање и лечење... Због свега се круцијално важним сматра оплемењавање болничког простора, унапређење тренутно незадовољавајућих услова за игру и учење. Играоница смештена у делу ходника не распола-

же књигама и играчкама које би заокупиле пажњу детета и на тај начин редуковале осећање анксиозности што би превенирало развој страхова и осталих пратећих психолошких симптома који могу утицати и на процес лечења. У оквиру Клинике за дечје интерне болести Клиничког центра Ниш обавља се радио терапија за одрасле пацијенте па, услед недостатка посебне опреме и стручног кадра, не постоји могућност да и мали онколошки пацијенти на истом месту примају радио терапију, због чега се упућују на даље лечење у Београд. Наставак лечења у новом и непознатом болничком окружењу, неколико стотина километара удаљеном од куће, увек је додатни стрес не само за пацијента, већ и за целу породицу која је у тим ситуацијама приморана на одвајање током одређеног периода. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.2.2018.

Лакше до установа културе

МАГАЗИН

18.2.2018.

КРАЉЕВО ГРАД БЕЗ БАРИЈЕРА

Набавком гусеничара за савладавање степеништа и архитектонских препрека Народни музеј Карљево особама са инвалидитетом пружа могућност присуства различитим програмима и посету сталној поставци која се налази на спрату зграде. - Гусеничар набављен уз финансијску подршку Телекома који је показао довољан степен разумевања за потребе тешко покретних и особа у колицима да под једнаким условима присуствују свим културним манифестацијама, а да се притом не осећају дискриминисаним, нити мање вредним. - Унија организација особа са инвалидитетом из Краљева 2018. прогласила Годином приступачности. - Чланови Уније посетили Сталну поставку на спрату Народног музеја. – Нови гусеничар није прилагођен свим врстама инвалидских колица

18.2.2018.

МАГАЗИН

инистарство за рад, запошљавње, борачка и социјална питања је у протекле четири године, кроз конкурсе за унапређење положаја особа са инвалидитетом, финансијски подржало више пројеката којима је, путем уклањања архитектонских баријера, омогућава приступ објектима од значаја за њих. Поред тога финансирано је уклањање архитектонских баријера испред зграда полицијских управа, на становима и другим местима. Потврда да свако има право да користи јавне установе, и задовољи своје потребе и грађанска права, повод је за потребу да се особама са инвалидитетом обезбеде сви услови како се не би осећале запостављено због чега им се мора омогућити да користе све што друштво нуди било ком другом.

Сем Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, која је изградњом лифта омогућила приступ свим одељењима особама са инвалидитетом, остале установе културе до пре неки дан нису се могле похвалити стварањем услова за адекватнији прихват ове категорије становништава. Искорак је учинио Народни музеј набавком гусеничара за савладавање степеништа и архитектонских препрека који особама са инвалидитетом пружа могућност присуства различитим програмима и посету сталној поставци која се налази на спрату. Од отварања сталне поставке 2008. године али и због динамичних садржаја, пре свега изложбених, концертних и других активности едукативног и интеракцијског карактера који изазивају велику пажњу поблике, значајно је по-

већан број посетилаца у овој установи културе. Податак да се поставке Народног музеја налазе на два нивоа од којих је само приземни доступан тешко покретним и особама у инвалидским колицима драстично је утицао на квалитет културних програма организованих за ову групу корисника. Тако их је на неки начин дискриминисало у односу на покретне јер нису могли под једнаким условима да присуствују и уживају у кутурним садржајима који су припремани у објекту Народног музеја. Све то утицало је на жељу да се, набавком адекватног гусеничара за инвалидска колица, исправи неправда како би се и овој категорији становника омогућио приступ свим просторијама музеја. Гусеничар је набављен уз финансијску подршку Телекома који је показао

због податка да је Унија организација особа са инвалидитетом из Краљева 2018. прогласила Годином приступачности. Она је почела у знаку слогана „Краљево град без баријера“ и жеље да то заиста постане, а да особе са инвалидитетом постану равноправни грађани којима су градске институцује прилагођене на начин да могу да користе све културне и друге садржаје. Демонстрација гусеничара била је прилика да чланови Уније организација особа са инвалидитетом и погледају Сталну поставку на спрату Народног музеја, а да све не буде онако како се очекивало потврђује податак да гусеничар није прилагођен свим врстама колица које користе грађани Краљева са инвалидитетом. Иако је законодавним активностима последњих деценија унапређен

правни оквир за што већу имплементацију права гарантованих међународним конвенцијама, и даље је присутан изостанак стратешког промишљања и координација секторских политика у овој области, због чега се оне или не спроводе у потпуности или се неодговарајуће спроводе. Узајамна повезаност нерешених питања и проблема, као што су деинституционализација, развој услуга подршке у заједници, образовање и запошљавање особа са инвалидитетом, чине да заједнички рад свих чинилаца у друштву мора неминовно бити интензивнији и координисанији уколико се жели унапређење положаја и њихово ефикасније и сврсисходније укључивање у свакодневни живот друштва, а тиме и остваривање загарантованих права. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

довољан степен разумевања за потребе тешко покретних и особа у колицима да под једнаким условима присуствују свим културним манифестацијама у згради Народног музеја, а да се притом не осећају дискриминисаним, нити мање вредним. У Унији организација особа са инвалидитетом из Краљева значајним сматрају нове могућности које хендикепиранима пружа Народни музеј, првенствено због потребе да им установе културе буду приступачније и прилагођене њиховим потребама како би им били доступни сви садржаји. Уверење да ће донација Телекома значајно побољшати квалитет живота особа са инвалидитетом добар је повод за уверење да ће и друге установе културе следити пример Народног музеја. Донација се сматра значајном и

Актуелна епидемиолошка ситуација

МАГАЗИН

18.2.2018.

ЕПИДЕМИЈА

- Новооболела особа има само петнаест дана, најстарија 62 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. – У Краљеву четрнаест нових случајева. - На снази пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести. - Интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година

д почетка октобра прошле, закључно са 14. фебруаром ове, године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистровано је укупно 2.222 случаја малих богиња што потврђује појава 187 нових у односу на претходну недељу. У истом периоду у Институту Торлак лабораторијски је потврђено 1.138 што је 116 случајева више него пред крај претходне недеље. Из Института за јавно здравље

„Милан Јовановић Батут“ стиже потврда да нема промене у старосној структури, па и даље најмлађа оболела особа има само петнаест дана, најстарија 62 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. На снази је и податак да највећи број оболелих особа, чак деведесет четири одсто, није вакцинисан, непотпуно је вакцинисан или је непознатог вакциналног статуса. Од укупног броја оболелих трећи-

на је била хоспитализована, или је хоспитализација у току, а од тежих компликација малих богиња упала плућа је регистрована код 264 оболелих особа, или 19 више него седам дана раније. Између 27. децембра и 3. јануара пријављена су и два смртна случаја. Клиника за инфективне и тропске болести у Београду пријавила је смрт невакцинисане тридесетогодишње особе код које је болест лабораторијски потврђена, а у клиничком току је

А НЕ ЈЕЊАВА дошло до развоја запаљења плућа. Неколико дана касније и Клинички центар у Нишу је пријавио смртни исход код двогодишњег детета из Алексинца које није било вакцинисано а код кога је, након потврде болести, у клиничком току дошло до развоја запаљења плућа. Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра прошле године и до 9. фебруара ове регистровано 320 оболелих особа што је за пет више него претходне недеље. Од почетка новембра епидемије су пријављене и на територији града Београда, где је број оболелих за последњих шест дана порастао за 78 и достигао 815, у Краљеву где је пријављено 14 нових случајева па укупан брј оболелих достиже 188. Број пријављених на територији града Ниша је са 430 повећан на 455, а у општини Бујановац са једним новим укупан број сумњи на богиње достиже четрнаест. Од почетка децембра на територији града Смедеревска Паланка пријавље-

на су два, општине Велика Плана седам, Бојник 55 и Бор пет случајева. У фебруару су епидемије малих богиња пријављене на територији општине Тутин где су регистрована 33 и Ваљево десет оболелих. Породичне епидемије малих богиња пријављене су у Врању где су оболелеле две и Руми три особе. По један случај обољевања регистрован је у Трстенику, Чачку, Ужицу, Неготину, Књажевцу, Сремској Митровици, Белој Паланци, Лебану, Медвеђи, Тополи, Љигу, Мионици, Богатићу и Владимирцима, два у Суботици, Руми, Димитровграду, Крагујевцу и Јагодини, три у Крушевцу, седам Прешеву и Владичином Хану, а девет Врању, Новом Пазару и Пироту. И даље су на снази пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести који укључује пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени и епидемиолошки надзор, вакцинацију невакцинисаних и непотпуно вакцини-

саних лица. У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година. Имајући у виду период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора ће бити спровођене најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије. Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ стиже информација да ће и даље, са развојем актуелне епидемиолошке ситуације, предлагати мере у складу са законским и подзаконским актима, стручним ставовима, препорукама Светске здравствене организације, из којих је проистекао и усвојени план одстрањивања морбила у Србији. Т. Радовановић

МАГАЗИН 18.2.2018.

Србија се бранила у Краљеву

ВОЈСКА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ - Велике заслуге за реформу војске Краљевине Србије припадају ђенералу Димитрију Цинцар Марковићу, који је највише допринео да војска званично прихвати француску војну доктрину. - Захваљујући одбрамбеном начину борбе српска војска је издржала пуних пет месеци против знатно надмоћније силе у првом рату са Турцима 1876. године. - Устројство, организацију и функционисање војске Краљевине Србије законски су детаљно регулисала три документа, Устав Краљевине Србије, Закон о устројству војске и Ратна служба устројство. Краљевина Србија је у периоду од 1903. до 1912. године за потребе војске, односно за буџет Министарства војног, издвајала највише новца у односу на друга министарства

МАГАЗИН

18.2.2018.

ружана сила Краљевине Србије законски је устројена, организована и функционисала под именом војска Краљевине Србије у периоду од проглашења Кнежевине Србије у Краљевину Србију 1882. године, па све до краја Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. Уздизање Кнежевине Србије на ниво краљевине 1882. године, и затим непотребни рат против Бугарске 1885. године, у који је краља Милана гурнула Аустрија, дали су нови разлог за хитну модернизацију војске. После овога рата краљ Милан се повукао са престола, али је остао на положају команданта активне војске Краљевине Србије, па је са тога места био главни иницијатор најзначајније реформе војске. Реформа коју је тада покренуо краљ Милан постала је добра основа за стварање савремене војске свога доба, која је изнела терет ослободилачких ратова Краљевине Србије од 1912. до 1918. године. Велике заслуге на плану реформе војске Краљевине Србије у то доба несумљиво припадају и ђенералу Димитрију Цинцар Марковићу, који је највише допринео да

војска званично прихвати француску војну доктрину решавајућег удара. Ову доктрину ђенерал Цинцар Марковић је развио и обликовао тако да је она у Краљевини Србији добила национална обележја. Наиме, он је прилагодио француски начин ратовања карактеру и менталитету српскога војника. У својој студији под називом „Размишљања о српској војсци“, ђенерал Цинцар Марковић је устао против званичних српских војних прописа, за које у студији каже: „Они су сви до сада ношени не само тактичким струјама других војски, него су шта више малтене и копије њихове“. Заправо он је сматрао да тактика српске војске не треба, и не сме, да буде чиста копија тактике ма чије, па макар то биле и најбоље европске војске. Био је против покушаја да се начин борбе српске војске, која је имала богато ратно искуство, уклопи у калуп и војничке шаблоне било какве друге војске. Ђенерал Димитрије Цинцар Марковић је дошао до закључка да су Срби најзначајније битке у својој историји добили у одбрани, односно у одбрамбено–нападном систему, како је то дефинисао. Он у својој студији из-

носи: „Такав облик вођења боја огледа се јако и у нашим војевањима за ослобођење у прве две деценије овога столећа (Мишар, Варварин, Делиград, Крајина Хајдук Вељкова итд.), па таквим обликом највише се служе, и служили су се, Црногорци и Херцеговци, у којих се до данашњег дана очувао онај начин извођења боја, који је карактерна особина нашега народа. Па то се у њих могло очувати, јер се сав њихов војнички буран живот вазда кретао природним током и није подлегао утицајима туђинаца, нити се повијао по страним рецептима и излагао журним применама тактичких начела других војски“. Захваљујући одбрамбеном начину борбе српска војска је издржала пуних пет месеци против знатно надмоћније силе у првом рату са Турцима 1876. године. У време када су све европске војске усвојиле офанзивну војну доктрину и напад као решавајући вид борбе, ђенерал Цинцар Марковић се определио за дочек –активну одбрану, начин борбе који највише одговара карактеру и менталитету српских војника: „Дочекати на бојном пољу и јуначки бојак бити, провлачи се кроз сву нашу лепу

поезију наше лепше прошлости“. Он даље истиче: „И заиста по душевним особинама нашег живља, по његову темпераменту и националном васпитању, и најзад по карактерним особинама да оно ради и онога се лаћа што зна, разуме и пажљиво оцени, није други начин борбе погоднији за наш живаљ но дочек, који му противника износи и шта смера и шта хоће, шта ради и како ради, па онда да му према томе посао поквари и за се што више користи извуче. Вештим маневром треба увек тежити, да се српска војска постави у такав положај да се дочек као облик борбе наметне противнику. Кад се противник дочеком заустави и учини сасвим видне и јасне погрешке у своме распореду и поступању, треба прилазити нападу. Напад треба изводити са што јачом резервом, што силнијом артиљеријском ватром и са што већом енергичношћу, јер су колебање и друга оклевања од великог утицаја на губљење стрпљења и истрајности нарочито у нашег елемента“. Почетком ХХ века устројство, организацију и функционисање војске Краљевине Србије законски су детаљно регулисала три документа Устав Краљевине Србије, донешен 5. јуна 1903.

18.2.2018.

МАГАЗИН

године, Закон о устројству војске, од 27. јануара 1901. године који је усаглашен са новим Уставом и касније допуњен са мањим изменама, извршеним 1904. и 1905. године, и Ратна служба, донешена 26. марта 1911. године. Усвајању Закона о устројству војске и доношењу Ратне службе највише су допринела искуства из ратова које је Кнежевина Србија водила са Турском у периоду од 1876. до 1878. године и Бугарском 1885. године. Овим законским решењем у знатној мери била је заокружена две деценије дуга реформа војске. Заправо, овај закон на почетку ХХ века представљао је добру основу за устројство, организацију и функционисање војске Краљевине Србије. Војска Краљевине Србије дефинисана је чланом 1 закона на следећи начин: Војска је одбрана отаџбине и потпора законитости. Краљ, као поглавар државе, у исто време је и врховни заповедник све државне оружане силе. Као свом врховном заповеднику и представнику државе и отаџбине, сви војници, при ступању своме у војску, полажу свечану војничку заклетву на верност Краљу и отаџбини. Војничка заклетва гласи: „Ја (име и презиме) заклињем се Богом свемогућим, да ћу Врховном заповеднику Краљу Србије Александру I свагда и у свима приликама бити веран, свом душом одан и послушан; да ћу заповести свију предпостављених ми старешина слушати и верно извршавати; да ћу Краља и Отаџбину јуначки бранити и војничку заставу нигда нећу изневерити. Тако ми Бог помогао.“ Једном положена војничка заклетва важила је за служење у свим позивима војске, с тим што су сви новопроизведени официри подносили још и писмену заклетву. Убиство ђенерала Димитрија Цинцар–Марковића у ноћи династичког преврата 10./11. јуна 1903. године, за тренутак је прекинуло процес обликовања националне војне доктрине војске Краљевине Србије. Међутим идеја о стратегијском дочеку, или само иде-

ја о дочеку као облику оружане борбе, надживела је ђенерала Цинцар Марковића. Његову аутентичну војну мисао о стварању посебне српске војне доктрине међу првима је прихватио ђенералштабни пуковник Живко Павловић. Међутим, за настанак посебне српске војне доктрине било је много важније мишљење ђенерала Радомира Путника, који је после династичког преврата 1903. године постављен на место начелника Главног генералштаба. После династичког преврата 1903. године, даљу реформу војске Краљевине Србије као и процес обликовања националне војне доктрине, са позиције начелника Главног ђенералштаба, наставио је ђенерал Радомир Путник. Основно његово полазиште за наставак већ започете свеобухватне реформе војске Краљевине Србије почетком ХХ века, био је Закон о устројству војске из 1901. године. Наведени закон је са каснијим мањим изменама и допунама извршеним 1904. и 1905. године, био усаглашен са новим Уставом Краљевине Србије из 1903. године. Без обзира на све мање недостатке у овом закону, као и на неке евидентне пропусте у његовој практичној примени, војска Краљевине Србије била је законски устројена, правилно организована и добро обучена, те је као таква спремна ушла у Први балкански рат 1912. године. Закон је омогућио да Краљевина Србија почетком ХХ века створи модерну војску, која није ни мало заостајала за осталим армијама Европских држава тога времена. Краљевина Србија је у периоду од 1903. до 1912. године за потребе војске, односно за буџет Министарства војног, издвајала највише новца у односу на друга министарства. Ова средства Министарства војног углавном су била опредељена за набавке наоружања и војне опреме из иностранства, пре свега за куповину савремених артиљеријских оруђа, муниције и специјалне војне опреме, која се у то доба није производила у земљи. Ове војне набавке финансиране су претежно из државних зајмова, које је касније Краљевина Србија и у најтежим условима

током Првог светског рата, уредно враћала. Већ у току балканских ратова 1912. и 1913. године показала се пуна оправданост повећаног издвајања за војни буџет. На предлог тадашњег министра војног ђенерала Степе Степановића дана 26. марта 1911. године Указом Краља Петра I одобрен је стратешки важан докуменат Ратна служба, и том приликом је наређено: „Да се Наша војска од сада по њој управља“. Овај докуменат у многоме је допринео да војска Краљевине Србије ефикасно функционише у тешким условима балканских ратова и посебно у најтежим условима Првога светскога рата, и тако прође кроз најтежа искушења, кроз каква није прошла ни једна друга војска зараћених земаља. Уочи балканских ратова 1912. године, начелник Главног ђенералштаба ђенерал Радомир Путник одлучио је да прихвати основну идеју српског ратног плана који је био израђен још 1902. године, и заснован на дочеку. Ђенерал Путник је постојећи ратни план за рат са Турском прецизирао и детаљно разрадио у четири варијанте. Свака од варијанти предвиђала је разне ситуације и могућности, као и посебне снаге и циљеве који се предвиђају за ангажовање на његовом остварењу. Ђенерал Путник ,као начелник штаба Врховне команде, пред почетак објаве мобилизације и рата са Турском 1912. године, изричито је тражио од краља и Владе да се из пензије активира пуковник Живојин Мишић, и да се именује за његовог помоћника у штабу Врховне команде. У исто време на место начелника Оперативног одељења Врховне команде именован је пуковник Живко Павловић. Тако је начелник штаба Врховне команде ђенерал Радомир Путник на почетку ослободилачких ратова 1912. године био окружен са најспособнијим српским официрима, који су били распоређени на рад у штабу Врховне команде и постављени на најодговорни је командне дужности по дубини, за команданте армија, дивизија, пукова и батаљона. Раде Вукосављевић

МАГАЗИН 18.2.2018.

18.2.2018.

МАГАЗИН

Раде Марјановић

Краљевски фестивал и око њега: Раде Марјановић

ПОЗОРИШТЕ ЈЕ ЖИВ ОРГАНИЗАМ - Атеље 212 седамдесетих година прошлог века није уживао претеран углед у редовима власти због чега бројне представе, после генералне пробе, нису доживеле ни једно извођење. – Заокретом репертоарске политике према мјузиклу Позориште на Теразијама постаје најзначајније у овој области на Балкану. - Позориште се током два и по месеца НАТО агресије 1999. године показало као оаза у којој су гледаоци тражили утеху и начин да бар на кратко побегну од сурове стварности. – „Неки то воле вруће“ на репертоару пуних 28 година. - За позориште и уметност никад нису била добра времена, а и у најбоља кукало се да треба више средстава. - Позориште се борило и успевало да се одржи енергијом људи који су у њему. - Уметност је у сталној кризи, а позориште се још увек не да, и опстаје

МАГАЗИН

18.2.2018.

а први помен намере о организовању Краљевски филмски фестивал је добио подршку бројних особа из сфере драмских уметности који су у томе видели више него многи у локалној средини током наредних пет година. Међу првима је био Раде Марјановић, дугогодишњи стални члан Позоришта на Теразијама, који је 2013. године са одушевљењем прихватио позив организатора да буде председник жирија. Нешто више од пет година касније поново је у Краљева у склопу припрема за шесту међународну смотру најбољих светских остварења из сфере краткометражног филма, а дан пре сто педесетог извођења мјузикла „Неки то воле вруће“ од реновирања Позоришта на Теразијама. Први корак ка статусу реномираног уметника направио је у јесен 1970. го-

дине уписом на Академију за позориште, филм, радио и телевизију, данас Факултет драмских уметности, а припада последњој класи која је академију завршила у згради смештеној у Кнез Михајловој улици. За разлику од претходних све четири године водио је Миња Дедић који је у том периоду профилисао још глумачке личности Данила Лазовића, Ирфана Менсура, Милана Ерака, Наде Блам, Гордане Марић, Зорице Мирковић и других. Прилику за први професионални ангажман још за време студија Марјановићу је пружио београдски Атеље 212 који у то време није уживао претеран углед у редовима власти због чега бројне представе, после генералне пробе, нису доживеле ни једно извођење. Негативни став одговарајућих партијских органа био је довољан за забрану што се најнеповољније одра-

жавало на све који су правили прве професионалне кораке на позоришној сцени, јер резултат вишемесечног рада није валоризован пред публиком. После краткотрајног ангажмана у Народном позоришту, Београдском драмском позоришту на Цреном крсту и периода међу слободним уметницима, одлучујућим за даљу каријеру показала се одлука о прихватању улоге у представи „Занесењаци“ Позоришта на Теразијама. Наизменично тумачена у алтернацији са Зафиром Хаџимановим улога је била прилика за потврду певачких квалитета и увод у нов период историје ове позоришне куће која се, ангажовањем неколицине младих глумаца, окреће ка мјузиклу што је чини најзначајнијом у овој области на Балкану. У мјузиклу „Сплитски акварел“ први пут су заједно заиграли Тања Бо-

шковић и Раде Марјановић којима су се, из једног у други пројекат, прикључивали Даница Максимовић, Злата Нуманагић, Миленко Павлов и Жарко Радић. Значајним за овај период сматра се велики заокрет у политици позоришта које је до тада, у складу са расположивим људским ресурсима, поред комедије, гајило оперету. - Увек смо имали велики ансамбл са по 30 чланова хора, орекестра и балета. Кад је дошла ова генерација цела прича се окренула према мјузиклу, јер смо били способни за тај посао, па су почели да праве представе према нама. Теразије су пред крај седамдесетих година прошлог века постале право музичко позориште, најбоље на Балкану, на чијем су репертоару били готово сви амерички хитови. Гостовали смо у Загребу, Љубљани, Сарајеву и свуда доживљавали неве-

роватне овације, јер је после сваке музичке нумере аплауз трајао по неколико минута па нисмо могли да наставимо представу. Били смо нови, и као да долазимо са запада, у Југославији на врху а другима недостижни са великим ансамблом каквог није било у земљи – каже Марјановић. „Прича о коњу“ у режији Мирослава Беловића настала је по мотивима приче Лава Николајевича Толстоја „Платномер“ уз музику Војкана Борисављевића на коју је кореографију поставила Лидија Пилипенко. Представа направљена у стилу најбољих америчких мјузикала донела је занимљиву причу о животу шарца и била повод бројних гостовања у земљи и ван ње, посебно Мађарској, Пољској, Чехословачкој и Бугарској. Почетак последње деценије деветнаестог века, праћен до тада невиђе-

ном инфлацијом, негативно се одразио на дешавања у готово свим сферама живота. У изузетно тешким условима позориште се показало као посебно жилав организам кога у животу одржава ентузијазам заснован на љубави према овом виду уметничког изражавања. Немаштина се одразила на позоришне представе у којима је количина декора сведена на минимум, што је и ван граница земље означило настанак новог покрета чистих позорница. Ни у таквим околностима позориште није остало без публике, а сале су биле крцате посетиоцима и у време НАТО бомбардовања 1999. године. Позориште се током два и по месеца агресије показало као оаза у којој су гледаоци тражили утеху и начин да бар на кратко побегну од сурове стварности. Мада околности нису биле ни мало пријатне посете позориштима

МАГАЗИН 18.2.2018.

18.2.2018.

МАГАЗИН

подсећале су на период који се сматра златним у овој области. Још током студија будућим глумцима пружена је прилика да оно што су научили покажу у различитим телевизијским емисијама. Прва је била серија од петнаест епизода под називом „Причанка“ у којој су ангажовани готово сви из класе Миње Дедића, потом „Зелени кабаре“ са само њих четворо, па „Светозар Марковић“ и друге. Београдска теелвизија је у том периоду предњачила над осталим у земљи кад су у питању музички шоу програми какав је био „Београд некад и сад“ у коме су Злата Петковић, Мирјана Карановић, Петар Краљ и Марко Николић, уз приче о старом Београду, певали староградске песме. Учешће у шоу програмима типа „Формула један“ увод је у период драмских емисија и каснијих мега серија какве су биле „Бољи живот“, „Породично благо“, „Срећни људи“... - Доста сам радио у позоришту, и наступао у скоро свим представама, па нисам био у ситуацији да се посветим филму јер сам ограничен само на снимања у Београду. Сваке вечери, у најбољем случају свако друго вече, играо сам представу и није било шансе да одем на петнаест дана. Превише сам се предао позоришту, и себе искључио из филма, а учествовао у телевизијским серијама које су снимане у Београду, па сам могао да се уклопим током дана. Од 1990. године је почео четрнаест година дуг несрећан период Позоришта на Теразијама, кад смо изашли из старе зграде с намером да реновирамо салу у којој су организоване и биоскопске пројекције и прешли у Дом културе „Вук Караџић“, јер нам је речено да ће позориште бити завршено током наредне три до четири године. Од деведесетих до 2000. године било је много мутних ствари и није случајно што је све толико дуго трајало, а мешетарење је почело кад су бизнисмени почели да се интересују да ту граде тржни центар. Трајало је то све до доласка на чело града нове гарнитуре, па је позориште завршено за годину и по дана.

МАГАЗИН

18.2.2018.

До тада смо редовни репертоар играли у пристојним условима Дома културе, а нисмо се звали Позориште на Теразијама него „Театар Т“ – сећа се Марјановић. Адекватну сатисфакцију за дуго чекање представља уверење да је реновирано позориште најлепше у овом делу Европе, још више готово идеални технички и други услови за стварање врхунских представа. Таквом се показала „Chorus Line“ са којом је отпочео нов живот Позоришта на Теразијама који гаји у свету веома раширен и комерцијалан, а у домаћој средини исувише угрожен, зато и драгоцен, облик драмског изражавања. Посетиоци су са одушевљењем прихватили причу о играчима, малим људима који иду из представе у представу а приликом једне пробе почињу да причају о себи спроводећи вид групне терапије. То је мјузиклу дало примесе психолошке

драме у којој акценат није стављен на игру, већ на њихове животе. Значајним за позориште сматра се појава нове генерације младих глумаца међу којима су Мина Лазаревић, Јелена Јовичић, Иван Босиљчић и други. Од почетка се озбиљно приступило реализацији амбициозних пројеката у какве се убраја и последњи, најпознатији светски мјузикл, „Фантом из опере“. Колико се рад на мјузиклима знатно разликује од припреме било које друге представе на најбољи начин потврђује податак да се паралелно одржавају драмске пробе, учење песама и мелодије уз клавир, а у балетској сали кореографије. Посебне пробе одржавају оркестар, хор и балетски ансамбл да би, након два до три месеца интензивног рада, све било уклопљено у хармоничну целину. Податак да је на сцени у сваком тренутку тридесетак људи пред менаџмент позоришта ста-

вља потребу да за кључна места обезбеди алтернацију за случај изостанка из било ког разлога. „Неки то воле вруће“ у режији Соје Јовановић последња је представа у старим просторијама пре него се приступило детаљној реконструкцији позоришта. Премијерно је изведена 27. марта на Светски дан позоришта, а са великим успехом на репертоару је пуних 28 година током којих се бележе значајне промене у глумачком и играчком ансамблу. Свих година у представи су наступали једино Раде Марјановић и Светислав Гонцић и, са новим ансамблом, редизајнирали последњу верзију која је, од око пет стотина на различитим местима, почетком фебруара изведена сто педесети пут од повратка у реновирано Позориште на Теразијама. „Неки то воле вруће“ и после толико времена представља култну представу а њени нај-

старији актери очекују да је, после три деценије живота на сцени, предају млађима. После четири деценије проведене у позоришту Марјановић је изузетно активан. Поред „Неки то воле вруће“ са несмањеним жаром наступа у представама „Виктор, Викторија“, „Прича о коњу“ и најновијој „Мистер долар“ по тексту Бранислава Нушића у којој тумачи главну улогу. Седам до осам наступа месечно пред публиком у четири представе чини се довољним у време кад је у позоришту све мање посла. Забрана запошљавања у јавном сектору и даље је на снази, па млађи глумци могу да рачунају само на повремени ангажман и зараду на основу броја појављивања пред публиком. Неповољним се сматра и све већи прилив нових који завршавају школовање на бројним глумачким академијама у земљи, десет до петнаест годишње само са че-

тири београдске. Несрећном околношћу сматра се уверење да воле позив за који су се определили и поред чињенице да не гарантује било какву сигурност. - Мораш да прилагодиш живот ситуацији и то није ништа ново јер је тако и у другим професијама. Цела прича није добра, али је позориште живи механизам. За позориште и уметност никад нису била добра времена, а и у најбоља кукало се да треба више средстава и да друштво више води рачуна о томе. Позориште се борило и успевало да се одржи енергијом људи који су у њему. Свуда је исто и зависи од тренутног стања и од духа људи. Продукција мања, а људи се сналазе па иду на мањи број учесника у представи, тако да имамо једну до две веће у сезони, а све остало се намири са малим ансамблом са два до четири глумца. У Позоришту на Теразијама имамо две

премијере годишње, што је далеко од некадашњих седам, јер због специфичности представе нису јефтине. Уметност је у сталној кризи, а обзира на њу позориште се још увек не да, и опстаје – каже Марјановић. И док београдска позоришта успевају да се одупру бројним притисцима све теже им одолевају она ван главног града. То потврђују гостовање широм земље која доказују да и тамо постоји бројна и квалитетна позоришна публика. Раде Марјановић се у позоришном свету сматра значајним што је од почетка рада увек нудио нешто ново, годинама уназад и кабаретски програм који је у домаћим условима обновио интересовање за овај, у свету веома популаран, жанр. Кабаре под називом „Добра стара времена“ покренут је пред отварање мале сцене у Позоришту на Теразијама на наговор тада-

МАГАЗИН 18.2.2018.

18.2.2018.

МАГАЗИН

шњег управника Михајла Вукобратовића. Настао је на текстовима Моме Капора, и плејаде савремених спрских писаца, уз песме које су, док посетиоци у позоришном фоајеу испијају пиће, изводили Тања Бошковић, Љиљана Стјепановић, Даница Максимовић, Лола Новаковић, Јелена Јовичић... Садржај се повремено мењао и прилагођавао актуелним дешавањима, а литерарно музички програм настављао је живот под називом „Боемски кабаре“, „Дођите у кабаре“ и коначно „Добродошли у кабаре“. Настојање да сваки буде другачији како би привукао интересовање публике на најбољи начин потрђује податак да је изведен више од пет стотина пута, а прилику да га виде имали су и Краљевчани, али и гледаоци широм Србије, у Црној Гори, Хрватској, Швајцарској, Канади... - Људе одржава то што мисле да све што није добро има пролазни карактер. Свако време има и лепих и лоших страна, а ја сам тренутке који су били тешки увек покушавао да превазиђем радом и то ми је помагало. У тим временима сам доста радио и кроз време које је наговештавало озбиљне последице пролазио доста безболно. Најбоље осећање је то што се не стидим ничега што сам радио и стојим иза тога. Дао сам себи задатак да не радим оно што мислим да не треба, могао сам да се држим тог става, па ми је и драже да сам и данас у професији и да трајем толико. Долазе младе генерације које умеју да раде. Кад сам почињао мало је било глумаца који су знали да певају, а сада је сваки други млади глумац музички образован тако да и овај жанр има перспективу. И оред тога глумци се ангажују од пројекта до пројекта, то је судбина и будућност позива, па тако и радимо. У позоришту више нема запошљавања, а и кад неко од глумаца оде у пензију не оставља простор да се запосле нови људи па се њихов број стално смањује – каже Марјановић. Добра потврда је податак да је број запослених у Позоришту на Теразијама са некадашњих 180 сведен на 110, па

онима који су одабрали овај позив преостаје да се уздају само у себе, и своје квалитете, засучу рукаве и раде са љубављу јер једино тако могу да превазиђу све проблеме који их очекују. И поред познате чињеница о томе како уметност тешко може да опстане без утицаја политике наш саговорник потврђује како је током вишедеценијске каријере избегавао да се приклони било којој од опција на власти, јер само тако може да буде слободан и одлучује о себи. Отуда уверење да пристанком за место на изборној листи било које политичке странке, и уласком у причу која није достојна професије, уметници губе и спутавају уметност, уместо да је воде ка бољитку. Да политика озбиљно продире у уметност пре скоро три деценије показала је скупштина Удружења драмских уметника Југославије када су се у Загребу окупли најзначајнији ствараоци из ове области, глумци редитељи, писци и остали који су животно везани за позориште. И пре него него што је у главни град Хрватске пристигла четрдесеточлана српска делагација, у којој су поред Марјановића били Мира Траиловић, Љубомир Драшкић, Душан Ковачевић, Мики Манојловић, Драган Николић, Петар Краљ и други, шушкало се како на скупштини неће бити домаћина. Скандал је избегнут у тренутку сазнања да српски драмски уметници долазе у импозантном саставу што је испровоцирало домаћине да се, током тродневног заседања, ипак појаве у просторијама Хрватског сабора. И поред чињенице да никада није било превелике љубави међу колегама из различитих република не може се занемарити чињеница да су њихови сусрети по правилу били занимљиви и корисни, првенствено због повезивања и размене искустава. Отуда се великом штетом, и несрећом времена у коме живимо, сматра чињеница да је та традиција нестала са ових простора, понајвише баш због утицаја политике. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 18.2.2018.

Расписан конкурс за стипендирање студената

МАГАЗИН

18.2.2018.

И ОВЕ ГОДИНЕ СТИПЕ

- Педесет најбољих студената са режима студија на буџету државе стиче право на десет хиљада динара месечно током текуће школске године. – Рок за подношење пријава 27. фебруар. - Сагласно Закону о ученичком и студентском стандарду право на студентску стипендију код надлежног министарства нема студент који је то право остварио у складу са одлуком органа јединице локалне самоуправе. - Образац пријаве за конкурс преузима се у Одељењу за друштвене делатности, у канцеларији 309, или на званичном сајту града. - Уверења о пребивалишту и држављанству по захтеву студента, у складу са чланом 103. Закона о општем управном поступку, прибављају по службеној дужности

длука о стипендирању студената, Одлука градоначелника града Краљева и Решење градоначелника о образовању Комисије за доделу стипендија студентима града Краљева за школску 2017/18. године основа су да и ове године буде

расписан конкурс након којег ће педесет најбољих академских грађана стећи право на по десет хиљада динара месечно током трајања текуће школске године. Као и ранијих година право учешћа на конкурсу имају студенти на режиму

финансирања из буџета под условом да су држављани Републике Србије, да имају пријављено пребивалиште на територији града Краљева најмање три године пре расписивања конкурса, да су студенти првог или другог степена почев од друге године основних студи-

ја, да из претходних година студија имају просечну оцену преко 8,50 и да ниједну годину нису обновили. Уз пријаву на конкурс потребно је приложити уверење факултета о редовном студирању на режиму финансирања из буџета, уписаној текућој и просечној оцени из претходних година студија, уз доказ да ниједна није обновљена, фотокопију или очитану личну карту и уверење о пребивалишту издато од стране Полицијске управе Краљево, као доказ да кандидат има пријављено пребивалиште најмање три године пре расписивања конкурса и оригинал или оверену копијu уверења о држављанству, не старије од шест месеци. Повољност овогодишњег конкурса огледа се у чињеници да се уверења о пребивалишту и држављанству по захтеву студента, у складу са чланом 103. Закона о општем управном поступку, прибављају по службеној дужности. Пријаву на конкурс, са потребном

документацијом, потребно је доставити преко писарнице на шалтеру број 1, у приземљу зграде Градске управе, или на адресу Градска управа града Краљева, Одељење за друштвене делатности, Комисији за доделу стипендија, Трг Јована Сарића бр. 1. Последњи дан за пријаву је 27. фебруар, а комплетан текст конкурса објављен је на огласној табли Градске управе и званичном сајту града w w w . k r a l j e v o . o r g , а као сервисна информација емитује се на локалним телевизијским станицама. Образац пријаве за конкурс преузима се у Одељењу за друштвене делатности, у канцеларији 309, или на званичном сајту града. Списак студената који остваре право на студентску стипендију града Краљева биће достављен Министарству просвете, науке и технолошког развоја сагласно Закону о ученичком и студентском стандарду којим је прописано да је корисник студентског кредита

дужан да једнократно врати цео износ исплаћеног кредита ако истовремено користи кредит, или стипендију другог даваоца. Законом је прописано да право на студентску стипендију нема студент који је то право остварио у складу са одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе, а да ће студент за кога се утврди да је злоупотребом остварио право на студентску стипендију трајно изгубити право на исту. Прописано је и да право на стипендију за изузетно надарене студенте нема студент који је право на студентску стипендију, или кредит остварио у складу са одлуком надлежног органа из буџета јединице локалне самоуправе, односно из буџета Републике Србије. За допунска објашњења учесници конкурса се могу обратити Одељењу за друштвене делатности Градске управе града Краљева, канцеларија 309 - III спрат, или на телефон 306-013. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЕНДИЈЕ НАЈБОЉИМА

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

18.2.2018.

Пећинци

Филм „Пећинци“ је нова анимација четвороструког оскаровца Ника Парка аутора филмова „Валас“ и „Громит“ и студија Аардман. Урнебесна праисторијска авантура направљена у познатом Аардмановом анимацијском стилу смештена је у доба праисторије, када су опасне звери и длакави мамути господарили земљом. Прича прати пећинског човека који заједно са својим најбољим пријатељем, дивљом свињом Хогнобом, покушава да уједини њихово племе у борби против моћних непријатеља који им прете. Сенарио за породичну авантуру у 2Д формату синхронизовану на српски језик написали су Марк Бартон и Џемс Хигинсон. У оргиналној верзију гласове анимираним јунацима позајмили су Тим Хидлстон, Меиси Њилиамс и Еди Редмејн, у српској Ива Стефановић, Милан Тубић, Владислава Ђорђевић и Јелисавета Караџић. Филм се приказује до среде 21. фебруара у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Педесет нијанси: Ослобођени

Црни пантер

Џејми Дорнан и Дакота Џонсон се враћају као Кристијан Греј и Анастазија Стил у „Педесет нијанси – Ослобођени“, трећем наставку светског бестселера и феномена „Педесет нијанси“. После огромног успеха филмова из 2015. и 2017. године, који су зарадили преко 950 милиона долара широм света, нови наставак стиже пред Дан заљубљених ове године! „Педесет нијанси – Ослобођени“ је, по сценарију Е.Л. Џејмса и Ниала Лионарда, режирао редитељ другог наставка Џејмс Фоли. Поред Дакоте Џонсон и Џејми Дорнана у филму се појављују Ким Бејсинџер и Ерик Џонсон. Филм је на репертоару до 21. фебруара у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Након трагичних догађаја из филма „Капетан Америка: Грађански рат“, Т’Чала се враћа у домовину да преузме престо Ваканде, афричке државе која је само наизглед сиромашна и неразвијена, а по питању технологије и природних богатстава једна од најнапреднијих на свету. Појављивање старог непријатеља ставиће га на велика искушења, и као суверена државе и као свог алтер ега Црног пантера. Због тога ће се наћи у срцу конфликта који угрожава Ваканду, али и цео свет. По сценарију који је написао са Џое Роберт Колом филм је режирао Рајан Куглер, а улоге главних ликова тумаче Чедвик Боусемен, Мајкл Б. Џордан, Лупита Нјонг‘о, Данаи Гурира, Мартин Фримен, Дениел Калууа, Летиша Рајт, Винстон Дјук, Анђела Басет, Форест Вајтекер... Акциона авантура са елементима фантазије у 2Д формату за четрнаест минута премашује два сата, приказује се до половине недеље а пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 18.2.2018.

Огњен Беочанин

МАГАЗИН 18.2.2018.

Пут до врхунског професионалца: Огњен Беочанин (1)

- Други асистент кадетске лиге, осми стрелац, једанаести скакач и међу 12 играча у Србији по индексу корисности, а један од најбољих у Полету. - Са 15 година у лиги која је у то време била добра за напредовање. – На утакмици против Црвене звезде 16 поена, 11 асистенција и 12 скокова. – Прелаз у Хемофарм онемогућио уговор са Слогом и захтев за великим обештећењем. – Пре петнаесте године међу педесет најбољих младих играча у Развојно-тренажном центру Србије који окупља све најталентованије. – У Кошаркашкој академији у Луксембургу која важи за једну од три до четири најбоље у Европи. - Живот организован на начин да се током целог дана у континуитету мисли само на кошарку одлучујуће је утицао на интензиван напредак, брзо сазревање и способност да се у сваком тренутку ослони сам на себе

Фото: М. Радовановић

КРОЗ ТРЊЕ, ВАТРУ И ВОДУ

МАГАЗИН 18.2.2018.

акон првих корака направљених у Краљеву, и формирања Кошаркашког клуба „Слога“ 1949. године, према већим клубовима у земљи, и даље, са игралишта у Улици „4. краљевачки батаљон“ кренуо је знатан број квалитетних играча. Од времена кад се одлазак Сретена Драгојловића, потом Љубодрага Симоновића, у Црвену звезду сматрао значајним догађајем за град прошло је много времена током кога су бројни кошаркаши допринели да Краљево буде сматрано градом кошарке. Један од оних који су наставили традицију играња у иностраним клубовима је Огњен Беочанин иза кога стоје године напорног рада и учешће у бројним утакмицама у земљи и иностранству. Познато је да до значајнијих резултата у спортској каријери води дуг пут пун одрицања који почиње у најранијем детињству, а Огњен је на њега кренуо 2002. кад је имао само шест и по година. Био је то период златног доба краљевачке кошарке кад је локални прволигаш био на врхунцу, а екипа састављена од посебно добрих играча са успехом наступала у Супер лиги што је у знатној мери доприносило популарности овог спорта и интересовању најмлађих за њега. Међу онима који су и пре поласка у школу заволели овај спорт, и пожелели да му се посвете до крајњих граница, био је и Огњен који признаје да су на такву одлуку утицали телевизијски преноси, посебно утакмице Партизана који је рано постао прва љубав. Тешко је објаснити расположење некога на том узрасту кад сазна да, и поред опседнутости кошарком, не може да се укључи ни међу најмлађе чланове клуба јер још нема осам година. Решење је нађено у покушају да се тренеру Саши Нешовићу потврди да има више од тога. - Чини ми се да сам био мањи од лопте, јер нисам могао да је провучем између ногу, а ни добацим до коша, па сам у у школи кошарке у популарној „кутији шибица“ неколико месеци тренирао дриблинге без шута. Иако сам био мали није ми представљало проблем да идем на тренин-

ге, јер сам имао више енергије од остале деце. У почетку је то било у пратњи неког из породице, деде Ратка или оца Ивана, а са кошаркашком лоптом сам ишао и у школу „Свети Сава“ у Рибници. Као догађај од посебног значаја изгледала ми је свака Слогина утакмица на којој су играли Божовић, популарни Вучко, Ристановић и доста других играча који су ми касније били тренери, а посебно леп осећај је кад ти идол постане тренер. Био сам напредан у односу на своју генерацију и увек прикључиван у годину дана старију групу – прича Огњен и освежава сећање на прву званичну утакмицу. Било је то у време десетодневног кошаркашког кампа на Копаонику где је, као најмлађи члан, по правилу укључиван у екипу три до четири године старијих. Чини се да нема спортисте који не памти први наступ, поготово ако је допринео успеху екипе чије боје брани а, без обзира што није ни очекивао да се појави на терену, Огњен памти тај наступ и по првом постигнутом кошу. Од када је формирана пионирска екипа Слоге такмичила се у оквиру Квалитетне лиге Западне Србије и у сусретима са екипама из окружења остваривала запажене резултате, једне године завршила првенство на првом месту а по правилу наступала у завршним турнирима. Несрећном околношћу сматра се податак да јој је у завршници такмичења директни противник по правили бивала екипа Црвене звезде која је у то време представљала непремостиву препреку, али не и прилику да пионирска Слоге буде запажен и респектабилан противник свим другим. Посвећенији игри од осталих, уз то најдисциплинованији на тренинзима, Огњен је залужио поверење и као плејмејкер био капитен у свим генерацијама до јуниорског тима. Озбиљан рад је предуслов за добре резултате, са онима које је остваривала Слога тешко да је могла да се пореди било која друга у региону, а о томе како су изгледали тренинзи најбоље сведочи

податак да су свакоме ко би им присуствовао личили на прволигашке. Формирање кадетске лиге повод је да Слога добар део тима позајми Кошаркашком клубу „Полет“ који се, у оквиру јединствене лиге, такмичио против најјачих екипа у земљи. - Те сезоне сам био други асистент лиге, осми стрелац, једанаести скакач и међу 12 играча у Србији по индексу корисности, а један од најбољих у Полету. Слога је изгубила у том рангу, јер су сви прешли у Полет, ми смо напредовали кроз кадетску и касније Прву српску лигу, а са 15 година сам већ играо лигу која је за то време била добра за напредовање. Доминирао сам у њој, Звезди дао 16 поена, имао 11 асистенција и 12 скокова. Тренер Медановић ми је дао слободу да изразим креативност у утакмици, да у сваку уђем опуштено, што је веома битно за сваког младог играча. Цео живот сам у томе и све време сам имао подршку код куће, а никад не бих успео да није било родитеља и брата Страхиње. Ја сам велики радник, а кад је у питању кошарка тренирао сам по киши, сунцу и снегу као прави екстремиста. Другари су ишли на море, а ја сам пропустио доста осаманестих и других рођендана, чак и брату, јер сам ишао на тренинг који је за мене био светиња – прича Огњен свестан да успех, без обзира на таленат, зависи само од количине уложеног рада. Обавеза да у први тим буду укључена најмање два млађа играча повод је да му тренер Драган Стефановић укаже поверење и током летње паузе припрема за веома значајан сусрет против Црвене звезде. Сусрет против тако значајног ривала, посебно кад се на домаћем терену очекује препуна хала, значајан је за сваког младог играча и повод за изливе еуфорије која у ноћи пред меч, кад је то најпотребније, спречава да се склопе очи. И поред жеље да се што пре појави на паркету Огњен није гајио претеране илузије да би могао дуго да се задржи на њему. Као најмлађи у екипи ушао је у игру пред крај утакмице, кад је већ било јасно да Слога не може равноправно да се супростави далеко јачем

18.2.2018.

МАГАЗИН

противнику. И поред пораза утакмица је и данас у сећању због чињенице да су се један наспрам другог у борби за лопту нашли млади играч и његов идол, стандардни провотимац Црвене звезде и националног тима Ракочевић. Повољност за младе играче представља могућност свих које то интересује да приступе статистичким подацима са утакмицама, а Огњен је још у то време имао чиме да се похвали. Значајним се чини податак да су доступни ловцима на кошаркашке таленте и тренерима, а прилику да и са велике удаљености виде по који детаљ са утакмице пружају преноси преко интернета. Срећном околношћу за развој каријере Огњен оцењује познанство са Крагујевчанином Ивицом Благојевићем чији су контакти у иностранству били добра основа за могућност да заигра у неким од клубова. - Видео је да мој таленат вреди и ствара услове да пређем на виши ниво, а моје амбиције су биле да идем у иностранство јер у Србији није било неке перспективе. Са петнаест година је требало да пређем у Хемофарм где сам био на проби, али је то спречио уговор са Слогом и велико обештећење које је требало платити. У периоду између 14 и 15 година био сам међу педесет најбољих младих играча у Развојно-тренажном центру Србије који окупља све најталентованије. Седам дана је у Пожаревцу десетак стручних тренера радило са нама и извлачило од нас максимум. Чак су проценили да ћу порасти од 190 до 193 и нису погрешили. Током зиме је организован камп у Новом Бечеју, али са много мање играча од којих се бира петнаест најбољих за репрезентацију. Иако заслужујем више сврстан сам међу двадесет понајвише због неких ствари на које нисам могао да утичем – каже Огњен. Дарко Ристић је власник Кошаркашке академије у Луксембургу која важи за једну од три до четири најбоље у Европи, а младе кошаркаше припрема за професионално бављење спортом. Рад се заснива на дисциплини каква

карактерише сваки радни дан, почев од устајања и намештања кревета до понашања током припрема за утакмицу и односу према свима са којима се долази у контакт. Прилика за својеврсну проверу квалитета пре одласка била је утакмица против „Прве петолетке“ коју је са великом пажњом посматрала екипа стручњака. Знали су то и чланови тима и својски се потрудили како би помогли Огњену да остави најбољи утисак. Одвајање од куће на том узрасту најтеже доживљавају родитељи и док је мајка Јелена била поприлично скептична отац није желео да спутава Огњена у жељи да постане врхунски кошаркаш. За деветомесечно усавршавање са припадницима исте генерације из свих крајева света обезбеђена је стипендија, а незванична Евролига била прилика за одлазак на турнире у Естонију, Литванију, Летонију и балтичке земље. Сваки од њих је нова прилика за чвршћи контакт са професионализмом који подразумева честа путовања и до најудаљенијих делова света, по који пут и кроз више временских зона. Свакодневни рад од по неколико сати пре и после подне, и обавезе које пред десет младих људи у великој ви-

ли ставља колективан рад, обележили су значајан период живота током кога се Огњену указало поверење и поверена капитенска трака. Живот организован на начин да се током целог дана у континуитету мисли само на кошарку одлучујуће је утицао на интензиван напредак, брзо сазревање и способност да се у сваком тренутку ослони сам на себе. - Сви смо дошли са јединим циљем да после академије пронађемо клуб у коме ћемо наставити каријеру. Знали смо зашто смо дошли, па је свако максимално „гризао“ за позицију у тиму и додатни минут на свакој утакмици. Имао сам срећу да сам играо добро, и имао доста велику минутажу, а постигао 27 кошева у утакмици против првака Летоније. Академија представља лепо и корисно искуство захвљујући коме сам научио шта значи професионализам, па за мене не постоји немогуће. Радили смо до хиљаду згибова и склекова, кад се тренер наљути и по три сата без прекида. То је исцрпљујуће али једини пут, кроз трње, ватру и воду, који мора да прође сваки играч да би успео. Иако сам овде тренирао много више од осталих из моје генерације тек тамо сам схватио колико је то било мало. Једина пауза у раду била је пред крај децембра кад сам на десетак дана дошао кући, али сам и тада тренирао – каже Огњен. Припреме за наступ у Евролиги на утакмицама у Лускембургу, Белгији, Холандији и Немачкој оријентисане су на покушај да се сваком од играча пронађе одговарајући клуб, а 28 погодака у кошу луксембуршког БЦ МЕСС добра прилика да се баш овај клуб заинтересује за Беочанина. Пробна утакмица по завршетку академије претходила је уговору са овим клубом за наступ у прволигашкој сезони 2015/16. године. Током наредних десет месеци у новој средини створени су оптимални услови за рад, аутомобил и апартман у коме је цимер млади словеначки репрезентативац Марко Вранковић, још један из реда оних од кога је имало шта да се научи. Т. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 18. И 24. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

18.2.2018.

18. фебруар

1229. — Фридрих II је у Шестом крсташком рату склопио десетогодишње примирје са ел Камилом, којим је повратио Јерусалим, Назарет и Витлејем без борбе и папине подршке. 1478. — Брат енглеског краља Едварда IV, Џорџ, војвода од Кларенса, осуђен због издаје, убијен је у Тауеру у Лондону тако што је удављен у бурету вина. 1861. — Први парламент уједињене Италије прогласио је сардинског краља Виторија Емануела II за краља Италије. 1865. — Флота Уније, у Америчком грађанском рату, заузела град Чарлстон у Јужној Каролини, једно од најважнијих упоришта јужњачких снага. 1900. — Почела битка код Пардеберга, у којој су Бури претрпели први велики пораз у рату с Британцима. Крајем фебруара 4000 бурских војника предало се британским трупама које су крајем маја ушли у Јоханезбург, а у јуну у Преторију. 1930. — Клајд Томбо открио Плутон док је проучао фотографије снимљене у јануару. 1952. — Грчка и Турска су постале чланице НАТО. 1960. — Аргентина, Бразил, Мексико, Парагвај, Перу, Уругвај и Чиле постигли договор о оснивању Латиноамеричког удружења за интеграцију. 1965. — Проглашена независност афричке државе Гамбије у оквиру Британског комонвелта. 1979. — Први пут је забележено да је пао снег у Сахари. То се догодило на

југу Алжира. Олуја је трајала пола сата и снег се врло брзо отопио. 1991. — У терористичком нападу Ирске републиканске армије на железничкој станици Викторија у Лондону, у експлозији подметнуте бомбе погинула је једна, а рањено најмање 40 особа. 1996. — У експлозији два аутомобила-бомбе близу главног града Алжира, које су подметнули исламски терористи, погинуло је 12 и рањено 35 људи. 1997. — Центар за мине УН објавио је да се на територији Босне и Херцеговине налази око милион нагазних мина, а према подацима Међународног комитета Црвеног крста од мина је у периоду 1992-97. страдало око 3200 особа, од којих 686 деце. 2000. — На паралментарним изборима у Ирану убедљиво су победили реформисти, блиски председнику Мохамеду Катамију. 2001. — Агент америчког Федералног истражног бироа Роберт Хансен је ухапшен пошто је 22 године шпијунирао за совјетске и руске обавештајне службе. 2002. — Европска унија одобрила упућивање полицијских снага земаља чланица Уније у Босну и Херцеговину. Те снаге ће наредне године заменити међународну полицију Уједињених нација која је деловала у БиХ на основу Дејтонског споразума из 1995. Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу, почео је доказни поступак против Слободана Милошевића по оптужници за злочине почињене на Косову. Током овог поступка, који је завршен 13. септембра, тужилаштво је извело 145 сведока.

2003. — У Словенији ухапшен функционер Демократске партије Косова Фатмир Љимај, бивши официр Ослободилачке војске Косова. Лимај је 4. марта изручен Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине против човечности над Албанцима и Србима у логору Лапушник на Косову у лето 1998. У подметнутом пожару у подземној железници у јужнокорејском граду Тагеу, погинуло је најмање 133 особе, а више од 150 је повређено. 2006. — Министарство унутрашњих послова Републике Србије поднело је кривичну пријаву Окружном тужилаштву против Богољуба Карића.

Званични Беч је негирао тврдње Карле дел Понте о одбијању сарадње са Међународним судом у Хагу. Скупштина ДС-а изабрала је за председника партије дотадашњег лидера странке и председника Србије Бориса Тадића. 1.800 људи је погинуло након што се, због водених бујица, одронио део планине на југу Филипина. Босански филм Грбавица добио главну награду Златни медвјед на Берлинском филмском фестивалу.

19. фебруар 197. — Император Септимије Север је поразио узурпатора Клодија Албина у бици код Лунгдунума. 356. — Император Констанције II је издао декрет којим су затворени сви пагански храмови у Римском царству. 1674. — Потписан Вестминстерски мир којим је окончан Англо-холандски рат, а Нова Холандија, подручје данашњег Њујорка, припала Енглеској. 1797. — Папа Пије VI потписао Толентински уговор с Наполеоном Бонапартом према којем су Болоња,

Ромања и Ферара припале Француској. 1807. — Британска флота прошла кроз Дарданеле да би се потом придружила руским снагама у рату против Турске. 1912. — Почео шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија. 1918. — Совјетски Централни извршни комитет издао декрет о забрани приватног власништва над земљом, водама и природним ресурсима. 1922. — У Загребу изашао први број листа „Борба“, иза којег је стајала илегална Комунистичка партија Југославије. Лист забрањен 13. јанаура 1929. Поново излазио у Другом светском рату у Ужицу крајм 1941. и у Босанској крајини од октобра 1942. до фебруара 1943. После рата наставио је да излази у Београду као дневни лист. 1942. — Јапански авиони у првом нападу на Аустралију у Другом светском рату бомбардовали град Дарвин и оближњу војну базу. У нападу погинула 243 Аустралијанца, потопљено осам бродова и уништена 23 авиона. 1943. — Силе Осовине напале су савезничке снаге у Тунису код Касеринског пролаза. 1945. — Америчке снаге искрцале се у Другом светском рату на пацифичко острво Иво Џима. У борбама које су трајале до 26. марта, када су се Јапанаци предали, погинуло више од 6.800 Американаца. 1959. — Велика Британија, Грчка и Турска потписале у Лондону споразум о независности Кипра, на којем је годинама трајао устанак против британске колонијалне власти. 1976. — Исланд прекинуо дипломатске односе с Великом Британијом после неуспешних преговора две земље о праву на рибарење у спорним водама и тиме отпочео тзв. „бакаларски рат“. 1977. — У Букурешту потписан југословенско-румунски споразум о даљем заједничком коришћењу Дунава и изградњи хидроелектране Ђердап II. 1978. — Египатске снаге су извеле неуспешан десант на међународни аеродром Ларнака без одобрења Кипра да би интервенисали у отмици. 1991. — Борис Јељцин затражио

оставку председника СССР Михаила Горбачова, тврдећи да је он жртвовао реформе да би повећао личну власт. 1992. — У Јужној и Северној Кореји ступили су на снагу споразуми о забрани нуклеарног оружја на корејском полуострву. 1993. — Од 1.500 путника и чланова посаде ферибота који је потопљен у олуји поред обала Хаитија спасено 285. 1999. — Убијен верски вођа ирачких шиита велики ајатолах Мохамад Садек ал Садр, с два сина. 2002. — После убиства шест израелских војника, израелске снаге напале седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази и том приликом погинуло 15 Палестинаца. 2003. — Међународни кривични суд за Руанду осудио адвентистичког свештеника Елизафана Нтакирутинама на 10, а његовог сина доктора Жирарда на 25 година затвора за геноцид и злочине против човечности у тој земљи. То је прва пресуда Трибунала једном свештеном лицу. У Немачкојна 15 година затвора осуђен Мунир Ел Мотасадеку, саучесник у терористичким нападима у Њујорку 11. септембра 2001.

20. фебруар 1631. — Немачки протестантски кнезови склопили су савез са шведским краљем Густавом II, чиме је и Шведска ушла у Тридесетогодишњи рат (1618—1648). 1798. — Луј Александр Бертје је збацио са трона папу Пија VI. 1809. — Французи су после дуже опсаде заузели Сарагосу, која је одбила Наполеоновог брата Жозефа за краља Шпаније. 1813. – Мануел Белграно је поразио ројалистичку војску Пија де Тристана током битке код Салте. 1835. — Чилеански град Консепсион је уништен у земљотресу. 1846. — Пољски устаници су подигли устанак у Слободном граду Кракову који је Аустријско царство угушило девет дана касније. 1860. — У Новом Саду је изашао пр-

18.2.2018.

МАГАЗИН

ви број „Данице“, најзначајнијег књижевног часописа српског романтизма, који је покренуо и уређивао Ђорђе Поповић. „Даница“ је окупила стотинак српских писаца, међу којима Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, Љубу Ненадовића и друге. 1938. — Шеф британске дипломатије Ентони Идн поднео је оставку у знак протеста због попустљиве политике премијера Невила Чемберлена према немачком диктатору Адолфу Хитлеру. 1942. — Јапанци су у Другом светском рату напали португалски Тимор и острво Бали у Холандској источној Индији. 1962. — После успешних подорбиталних летова с људском посадом, САД су у орбиту око Земље лансирале свемирски брод „Меркјури-Атлас 6“, којим је први амерички астронаут Џон Глен три пута облетео око земље. Лет је трајао четири сата, 55 минута и 23 секунде. 1967. — Председник Индонезије Ахмет Сукарно предао је сву извршну власт генералу Сухарту, задржавши само „титулу“ председника. 1979. — У ерупцији индонежанског вулкана Синира живот је изгубило 175 људи. 1985. — У Ирској је, и поред жестоког противљења римокатоличке цркве, легализована продаја контрацептивних средстава. 1986. — СССР је ласнирао први део своје свемирске станице Мир. 1986. — Верски сукоби између Хиндуса, муслимана и Сика захватили су Индију, а у три индијске државе заведен је полицијски час. 1988. — Аутономна област Нагорно-Карабах је изгласала да се отцепи од Азербејџана и припоји Јерменији, што је изазвало рат за Нагорно-Карабах. 1989. — Отпочео је генерални штрајк албанских рудара у руднику Трепча код Приштине, у знак протеста због најављених уставних и политичких промена. 1991. — Усвајањем амандмана 99. на Устав, којим је Република Словенија

дефинисана као самостална држава, Скупштина Словеније покренула је иницијативу за издвајање из СФР Југославије; влада Хрватске поднела је Сабору допуну Устава по коме у Хрватској важе само закони те републике, чиме је суспендован Устав тадашње СФРЈ. 1996. — Зетови ирачког председника Садама Хусеина, генерал Хусеин Камел Хасан и његов брат Садам Камел, вратили су се с породицама у Ирак из шестомесечног избеглиштва у Јордану. Ирачки председник их је помиловао, али су три дана касније обојица убијени. 1999. — На Косову, на подручјима Подујева, Ораховца и Суве Реке, појачани су оружани сукоби између српских снага безбедности и припадника организације косовских Албанаца Ослободилачке војске Косова (ОВК). 2002. — У највећој железничкој несрећи у Египту погинуло је 373 путника, а 66 је повређено, када је избио пожар у возу на линији Каиро-Луксор. 2003. — У пожару који је избио на рок концерту групе Грејт Вајт (Great White) у једном ноћном клубу у Вест Ворику, на острву Роуд (САД), погинуло је 100, а повређено око 200 особа. 2006. — У Бечу почели преговори српских и косовских власти о будућем статусу Косова. БиХ добија Председништво које чине председник и два потпредседника, с ротацијом на челу ове институције сваких 18 месеци.

21. фебруар 1613. — Земски сабор је једногласно изабрао Михаила I, сина московског патријарха Филарета за цара, чиме је на власт дошла династија Романов. 1848. — Објављен је „Комунистички манифест“ Карла Маркса и Фридриха Енгелса. 1911. — Јапан и САД потписали трговински уговор којим је ограничен прилив јапанских радника у САД. 1916. — Немачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату. У бици која је окончана 18.

децембра погинуло око милион немачких и француских војника. 1917. — Избио је Топлички устанак због покушаја бугарске војске да мобилише српске регруте у окупираним областима у јужној Србији у Првом светском рату. 1921. — Реза Шах је преузео контролу над Техераном након успешног државног удара. 1941. — У авионској несрећи погинуо канадски физиолог Фредерик Грант Бантинг, који је с Чарлсом Бестом 1921. изоловао инсулин. 1923. добио Нобелову награду за медицину коју је поделио са својим сарадником Џоном Маклаудом. 1943. — Британски краљ Џорџ VI доделио Русима одликовање „Мач части“ за одбрану Стаљинграда у Другом светском рату. 1947. — Амерички проналазач Едвин Херберт Ленд у Њујорку представио прву „инстант-камеру“, полароид. 1958. — Гамал Абдел Насер изабран за првог председника Уједињене

Арапске Републике, федерације Египта и Сирије. 1972. — Ричард Никсон је допутовао у Пекинг као први председник САД у посети Народној Републици Кини. Тиме почела нормализација америчкокинеских односа и отворен пут за пријем Кине у Уједињене нације и њено стално место у Савету безбедности. 1973. — Израелски ловац је изнад Синајске пустиње оборио либијски путнички авион, усмртивши 108 особа. 1974. — У Скупштини Југославије проглашен нови Устав којим су дефинисане промене у односима федерације и федералних јединица и устројство федералне заједнице. Републике практично постале националне државе, а аутономне покрајине Косово и Војводина конститутивни елементи федерације, чиме је њихова веза с Републиком Србијом сведена на минимум. 1983. — У етничким немирима после избора у индијској држави Асам погинуло више од 800 људи. 1992. — Савет безбедности Уједи-

њених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију с мандатом од 12 месеци. 1997. — Присталице и симпатизери српске коалиције „Заједно“, који су готово три месеца протестовали широм Србије због поништавања резултата локалних избора, окупили се у Београду да прославе конституисање Скупштине града, прве после Другог светског рата у којој на власти нису били комунисти. Тог дана скинута звездапетокраке, симбол комунизма, са куполе Градске скупштине. За градоначелника изабран лидер Демократске странке Зоран Ђинђић. 2001. — У Кандахару, седишту талибана, више од 1.000 људи присуствовало јавном извршењу смртне казне вешањем две жене оптужене за проституцију. 2002. — Председник САД Џорџ Буш допутовао у званичну посету Кини, у прву посету једног председника САД Кини после 30 година. 2003. — Извршен неуспели атентат на премијера Србије, Зорана Ђинђића, на ауто-путу код Београдске арене.

22. фебруар 1784. — Из њујоршке луке испловио први амерички трговачки брод за Кину, „Кинеска царица“. У Кину стигао 28. августа. 1819. — САД преузеле Флориду од Шпаније, према споразуму који су потписали државни секретар САД Џон Квинси Адамс и шпански министар Дон Луис де Онис. 1828. — Миром у Туркманчаију поражена Персија Русији уступила део Јерменије, укључујући главни град Јереван. 1848. — У Паризу избила револуција изазвана привредном кризом. Под притиском устаника краљ Луј Филип абдицирао, а 24. фебруара проглашена Друга република која је опстала до децембра 1852, када се Шарл Луј Наполеон прогласио за цара као Наполеон III. 1862. — Током Америчког грађанског рата Џеферсон Дејвис проглашен за председника Конфедерације Држа-

ва Америке. 1882. — Кнез Милан Обреновић Србију прогласио за краљевину, а себе за краља. Кнез постао 1868. после убиства његовог рођака, кнеза Михаила, а власт преузео од намесника 1872, с пунолетством. 1913. — У војној побуни у Мексику убијени мексички револуционар и председник Франциско Мадеро и потпредседник Пино Суарес. 1966. — Премијер Уганде Милтон Оботе преузео сву власт у земљи и наредио хапшење пет министара. 1967. — Нападом на северновијетнамске трупе северно од Сајгона америчке и јужновијетнамске снаге почеле највећу заједничку операцију у Вијетнамском рату. 1979. — Карипско острво Санта Лусија стекло, после 165 година британске управе, пуну независност и постало 40. члан Комонвелта. 1980. — Израелска влада пустила у оптицај нову националну валуту шекел, који је заменио израелску фунту. 1993. — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио резолуцију о покретању поступка за оснивање Међународног суда за кривично гоњење одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права извршена на територији СФРЈ. 1997. — Шкотски научници у Розлину су објавили да је одрасла овца названа Доли успешно клонирана. 1997. — У свом билтену „Члирими“, једна од оружаних групација косовских Албанаца „Национални покрет за ослобођење Косова“ позвао косовске Албанце на оружани народни устанак као једини пут који гарантује слободу и победу над српским окупатором. 2001. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Драгољуба Кунарца, Радомира Ковача и Зорана Вуковића на 28, 20 и 12 година затвора због силовања и поробљавања муслиманских жена и девојчица у Фочи од јуна 1992. до фебруара 1993. 2002. — У сукобу с Владиним снагама убијен Џонас Савимби, лидер анголског покрета УНИТА, који се више од 30 година бори за власт у Анголи. 2004. — Британац Ричард Меј,

председник Судског већа Хашког трибунала у процесу против бившег југословенског председника Слободана Милошевића, поднео оставку из здравствених разлога. Преминуо неколико месеци касније, 1. јула. 2006. — Јапанска свемирска агенција лансирала у орбиту сателит који ће мапирати небо користећи филтере са инфрацрвеним таласним дужинама. У пљачки банке у великој Британији однесено најмање 25 милиона фунти, а могуће да ће се износ попети и до 40 милиона фунти. 2014. — У Кијеву извршен државни удар и прекршен споразум потписан дан раније између власти и опозиције након упада неколико десетина екстремних десничара у Врховну Раду приликом повлачења полиције, што је довело до свргавања са власти регуларно изабраног председника Виктора Јануковича и постављање на то место новоизабраног председника скупштине Александра Турчинова који је расписао ванредне председничке изборе за 25. мај

МАГАЗИН

18.2.2018.

23. фебруар

1574. — У Француској избио пети верски рат католика и протестаната. 1821. — Александрос Ипсилантис је у Јашију подигао рат за незавиност Грчке од Османског царства. 1836. — Око 4.000 војника под командом мексичког генерала Антонија Лопеза де Санта Ане почело опсаду тврђаве „Аламо“ у Тексасу. Тврђава, коју је бранило око 200 добровољаца, међу којима Дејви Крокет, пала 6. марта, а сви браниоци погинули. 1847. — Америчка војска под командом Закарија Тејлора је у бици код Ангостуре поразила мексичку војску под командом Антонија Лопеза де Санта Ане. 1866. — Под притиском бојара незадовољних демократским реформама, румунски кнез Александар Куза, приморан да абдицира и напусти земљу. 1898. — Француски писац Емил Зола ухапшен због објављивања отвореног писма председнику Француске,

под насловом „Оптужујем“, у којем је Владу оптужио за антисемитизам и монтиран судски процес против капетана Алфреда Драјфуса. 1903. — Финализован је Кубанскоамерички уговор, којима је САД дозвољено да од Кубе изнајме залив Гвантанамо. 1905. — Амерички адвокат Пол Перси Харис у Чикагу основао клуб „Ротари“. 1919. — Бенито Мусолини напустио Социјалистичку партију и основао фашистичку странку „Борбени одреди“. 1927. — Немачки теоријски физичар Вернер Хајзенберг је написао писмо колеги Волфгангу Паулију у коме је први пут описао свој принцип неодређености. 1938. — У Кувајту откривено прво налазиште нафте. 1942. — Јапанска подморница у Другом светском рату бомбардовала америчку рафинерију нафте код Санта Барбаре у Калифорнији. 1944. — У Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије у Дрвару стигла совјетска војна мисија, прва совјетска војна мисија на тлу Југославије у Другом светском рату. 1945. — Током битке за Иво Џиму, група америчких маринаца је освојила врх планине Сурибачи и фотографисала подизање америчке заставе. 1945. — Удружене филипинске и америчке снаге су ослободиле Манилу. 1958. — Кубански устаници су киднаповали петоструког првака Формуле 1 Хуана Мануела Фанхиа. 1959. — Међународни суд за људска права отворио прво заседање у Стразбуру. 1970. — Британска Гвајана постала независна република у оквиру Комонвелта. 1981. — У покушају државног удара и збацивања владе Адолфа Суареса, група гардиста под вођством пуковника Антонија Техера упала у парламент Шпаније. 1991. — Војним пучем на Тајланду оборена влада Чатичаја Чунавана, а власт преузела војна хунта.

1994. — Бошњаци и Хрвати закључили прекид ватре који је ступио на снагу 25. фебруара и био увод за стварање муслиманско-хрватске федерације у оквиру Босне и Херцеговине. 1999. — Преговори српских власти и косовских Албанаца у Рамбујеу код Париза прекинути без потписивања споразума, који су преговарачима понудили међународни посредници. Српска страна одбила присуство страних трупа на својој територији, а албанска разоружање Ослободилачке војске Косова. 1999. — Лавина је уништила аустријско село Галтур, усмртивши 31 особу. 2001. — У Београду ухапшен Радомир Марковић, шеф Државне безбедности Србије за време режима Слободана Милошевића. Председници Југославије и Македоније Војислав Коштуница и Борис Трајковски у Скопљу потписали Споразум о разграничењу две земље. 2003. — У Бангладешу избили про-

тести пошто је у Скупштини усвојен закон којим се кривице ослобађају војници који су учествовали у тромесечној антикриминалној кампањи 11. јануара те године, у којој су 44 особе погинуле. 2006. — Преко 100 особа погинуло у Ираку у насиљу које је услидило након постављања бомбе у џамију Ал Аскари. Преко педесет особа погинуло у Москви у несрећи када се урушио кров тржнице. Зграду тржнице пројектовао је исти архитекта који је пројектовао Трансвал Вотер Парк који се урушио 2004. када је погинуло 28 особа. 2008. — Бомбардер B-2 Спирит Америчког ваздухопловства се срушио на Гваму, што представља први оперативни губитак овог авиона. 2017. — Завршена Битка за Ал Баб након 104 дана борби.

24. фебруар 303. — Галерије је издао свој едикт

којим је почео прогон хришћана у његовом делу Римског царства. 1389. — Данци, у бици код Фолкепинга, поразили Швеђане и заробили њиховог краља Алберта, после чега је данска краљица Маргарета I постала владар Данске и Шведске. 1525. — Шпанци под командом маркиза од Пескаре победили француско-швајцарску војску у бици код Павије у Италији, употребивши први пут у историји ратовања пушке аркебузе. Погинуло је око 14.000 војника, а француски краљ Франсоа I је заробљен. 1537. — Склопљен је мир из Великог Варадина између Фердинанда I и Јована Запоље. 1804. — У селу Дрлупа на Космају дошао Аганлија на преговоре са Карађорђем, и ту долази до првог оружаног сукоба устаничке војске са Турцима Бој у Дрлупи. Аганлија је претрпео пораз. 1848. — У Лондону, на немачком језику, објављен „Комунистички манифест“, који су, према одлуци Конгреса тајног радничког удружења „Савеза комуниста“ одржаног у Лондону у новембру 1847, написали Карл Маркс и Фридрих Енгелс. 1868. — Конгрес САД покренуо, први пут у америчкој историји, поступак опозива против председника државе Ендруа Џонсона. Оптужен за кршење Устава, Џонсон је био приморан да се наредне године повуче са председничког положаја. 1917. — Америчком амбасадору у Уједињеном Краљевству је уручен Цимерманов телеграм у ком се Немачка обавезује да осигура повратак Новог Мексика, Тексаса и Аризоне ако Мексико објави рат Сједињеним Државама. 1938. — У Арлингтону у Њу Џерсију направљен први производ од најлона чекиње за четкицу за зубе. 1945. — Египатски премијер Ахмед Махер-паша убијен је у парламенту, непосредно након што је објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана. 1946. — Хуан Перон је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те држа-

ве. 1966. — Војним ударом у Гани, збачен је с власти председник Кваме Нкрума, под чијим је вођством Гана 1957. године стекла независност од Велике Британије. Пуч под вођством поручника Џерија Ролингса извршен је током Нкрумахове посете Кини. 1974. — Пакистан саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан) као независну државу. 1989. — Сахрањен цар Јапана Хирохито, регент од 1921, када је заменио болесног оца и цар од 1926. После пораза Јапана у Другом светском рату одрекао се 1946. „божанског порекла“, а уставом 1947. укинута му је царска апсолутистичка владавина. Међународни суд ослободио га је 1948. оптужби за ратне злочине које су Јапанци починили током Другог светског рата. 1991. — Америчке и савезничке снаге почеле су у Заливском рату копнену офанзиву на ирачке снаге у Ираку и Кувајту. 1996. — Палестински исламски терористи убили су у два самоубилачка напада у Израелу 27 и ранили 77 људи. 1998. — Француски парламент једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба. 2000. — Савет безбедности УН одобрио је слање 5.500 припадника мировних трупа за надгледање крхког примирја у Демократској Републици Конго. 2001. — Џорџ Буш преузео је дужност председника САД, након што је на изборима победио Ала Гора. 2002. — На Зимским олимпијским играма у Солт Лејк Ситију, највише медаља освојили су спортисти из Немачке: 12 златних, 16 сребрних и седам бронзаних, односно, укупно 35 медаља. 2003. — Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке, добровољно се предао Хашком трибуналу где је оптужен за ратне злочине у Хрватској, Босни и Херцеговини, и Војводини у периоду 1991-1993. 2006. — На Монтевизији 2006. победио Стеван Феди са песмом Ципеле.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs