MagazIN 321

МАГАЗИН Година VI * Број 321 * 4. фебруар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

4.2.2018.

У овом броју: Масна мрља запретила Нови живот Краљева Поново велико градилиште Ни дужег месеца ни мање активности Мањи трошкови пословања На заједничком задатку И ове године свечано Захвалност и пијетет жртвама Учитељ који је укинуо понављање

2

10 16 22 24 30 34 38 44 52

Живот је више од дима У Краљеву погоршање Агресија и како је превазићи Медаља Светог Саве Камен ближи врху брда Афирмација културне баштине На репертоару Биоскопа „Кварт“ Краљево - Врбас Медела Слога - Борац Времеплов

58 64 68 74 78 84 88 90 92 94

3

4

МАГАЗИН 4.2.2018.

5

6

МАГАЗИН 4.2.2018.

7

8

МАГАЗИН 4.2.2018.

9

Четрдесет седма седница Градског већа

МАСНА МРЉА

МАГАЗИН

4.2.2018.

- И поред појаве масне мрље у Ибру вода за пиће у децембру прошле године сви анализирани узорци из мреже градског водовода били су бактериолошки и физичко хемијски исправни. – Ванредна контрола квалитета воде током пет децембарских дана. – Квалитет ваздуха прихватљив. – Месној заједници кућа површине 53 квадрата, Високој економској школи струковних студија из Пећи бесплатан простор за извођење наставе током најмање десет следећих година. – Подршка плановима рада јавних установа за ову годину. – До краја године продужен рок за измирење обавеза Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ према корисницима по вансудском поравнању. – За прање улица 77 милиона динара, а чишћење јавних површина 44. – Трошкови јавног осветљења између 400 и 600 хиљада месечно

10

А ЗАПРЕТИЛА

11

С

МАГАЗИН

4.2.2018.

а протеком времена захуктава се рад Градског већа о чему сведочи дневни ред четрдесет седме седнице на коме се нашло два пута више тема него на претходној. Као што је то обичај једном месечно на првом месту се нашло разматрање Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из мреже градског водовода и праћењу квалитета ваздуха са евалуацијом резултата мерења за децембар прошле године. Пажљивијем посматрачу није промакла нова формулација ове тачке дневног реда, као ни извештај о квалитету воде на који су у великој мери утицали проблеми који су се јавили у другој половини децембра. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у току децембра анализирао 147 узорака хлорисаних вода за пиће из мреже градског водовода и 16 узорака сирових вода са црпних станица. Извештај потврђује да је на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед анализирано 145 узорака из мреже градског водовода, а да је у два случа-

12

ја извршен проширени периодични физичко-хемијски преглед са црпних станица Жичко поље и Конарево. Добијени резултати потврђују да су сви анализирани узорци из мреже водовода били бактериолошки и физичко хемијски исправни. Разлог за појачану пажњу изазвала је појава масне мрље у реци Ибар 15. децембра што је било повод да Завод за јавно здравље изврши ванредну контролу дезинфиковане воде са црпних станица у Жичком пољу и Конареву. Основни микробиолошки и физичко-хемијски преглед, током кога је у води контролисан садржај масти и уља, укупног органског угљеника, хемијске и биолошке потрошње кисеоника, потврђује да су сви анализирани узорци били у складу са Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Поред узорака воде са свих црпних станица и мреже градског водовода контрола је следећег дана проширена и на резервоар Шумари, а акценат и овога пута стављен на микробилошки и физичко хемијски преглед. Са свих

црпних станица узети су узорци на анализу укупног органског угљеника, хемијску и биолошку потрошњу кисеоника, а у Жичком пољу и узорци сирових вода из четири бунара на основни физичко-хемијски преглед. Потврђено је да ни овога пута није било разлога за бригу, јер су резултати испитивања доказали исправност воде за пиће у складу са важећим правилником. Да опрез никад није сувишан потврђују поновљена испитивања 18, 21. и 23. децембра кад су контролисани исти параметри, на црпним станицама Жичко поље и Конарево контролисан садржај органских материја а код осталих и олова, и закључено да није било одступања од превиђених Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. У току децембра једном недељно је контролисана количина фенолних материја у водама Ибра, а четири пута поновљена анализа спектро-фотоме тријска метода потврдила је да количина није прелазила вредности максимално дозвољене концентрације.

Извештај Завода за јавно здравље потврђује да није било битних промена ни у квалитету о чему сведочи податак да средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиосида нису прелазиле граничне и толерантне вредности на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. Средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на мерном месту Завод за јавно здравље а изнад максимално дозвољених на мерним местима Пљакин шанац четири, Скуштина града један а Рибница два дана. Разлог за забринутост није изазивао ни садржај тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла, јер су измерене вредности биле испод граничних, али су средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица 13 дана биле изнад прописаног нивоа на мерном месту Полицијска станица. И поред тога квали-

тет ваздуха је, према српском индексу квалитета који је у корелацији са приказаним вредностима метеоролошких праметара, температуром, ваздушним притиском, брзином и правцем ветра, оцењен као прихватљив. На основу захтева Месне заједнице Витановац да се реши питање простора за рад надлежни орган Скупштине града донео је одлуку и формирао Комисију са задатком да сачини предлог скупштинске одлуке да се непосредно прибави у јавну својину простор који у конкретном случају представља једино могуће решење, а подразумева куповину куће површине 53 квадрата по цени од 1,272 милиона динара. Као носилац права јавне својине на дограђеном делу објекта у оквиру Основне школе „Браћа Вилотијевић“, бруто грађевинска површина 447,65 квадрата, град Краљево даје у закуп на коришћење без накнаде Високој економској школи струковних студија из Пећи са седиштем у Лепосавићу за потребе обављања делатности акредитованог

Одељења у Краљеву. Непокретност се издаје на коришћење на период од 10 година уз могућност продужења уколико високошколска установа задржи акредитацију од стране Републике Србије. Градско веће је упутило Скупштини града предлог за промену Статута града Краљева у циљу усаглашавања са законима који прописују питања од значаја за јединице локалне самоуправе, а која се уређују статутом јединице локалне самоуправе, као и са законима који су ступили на правну снагу након доношења статута, поступања у складу са дописима и мишљењима надлежних министарстава и отклањања недостатака уочених у примени. Пред члановима Градског већа нашли су се и програми рада, неки са финансијским плановима, јавних установа чији је оснивач локална самоуправа. Најиздашнији у образлагању планираних активности били су у Предшколској установи „Олга Јовичић“ Рита којима је за то требало 82 странице А4 формата. Осим Центра за социјални рад коме је

13

МАГАЗИН

4.2.2018.

за то било потребно 60, и Апотеке Краљево 43 странице, остали се нису превише трудили да детаљније образложе трошење пара из заједничке касе. Мало мање потребе за писањем показали су Туристичка организација Краљева, Дечје одмаралиште „Гоч“ и Завод за заштиту споменика културе којима је за то било потребно нешто више од тридесет страница, Краљевачком позоришту двадесет, а свима осталима скоро дупло мање. Тако су планови рада Дома здравља „Краљево“ и Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ стали на по 14, Дома културе „Студеница“ из Ушћа на 13, а Културног центра „Рибница“ и Историјског архива на по 12 страница. Ако се код свих занемари насловна страна документа постаје јасно колико је аргумената достављено члановима Градског већа на одлучивање. Недавна одлука о формирању Центра локалних услуга већ стиже на дораду, а разлог је промена седишта са адресе у Насељу Моше Пијаде 26а на Зелена Гора 37А.

14

На предлог Јавног комуналног предузећа „Водовод“ Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности сачинило је предлог Одлуке о водоводу и канализацији којом се овом предузећу омогућава да делимично ослободи корисника плаћања за утрошену воду, и накнаде за пречишћавање и одвођења отпадних вода, у случају квара на водоводним инсталацијама које није могао да уочи, а за које је сазнао тек по добијању рачуна. Измену је доживео и Закључак о начину и динамици измирења обавеза Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ према корисницима којом се рок за исплату по вансудском поравнању од 31. децембра 2017. помера најкасније до 31. децембра ове године. Првенствено је предвиђено да се исплата прве рате изврши до 31. марта, а друге до 30. јуна 2017. да би рок био продужен до краја године. У захтеву да се одобри одлагање најкасније до краја ове подсећа се да су средства за ову намену обезбеђена буџетом града.

Градско веће је донело решење о распоређивању средстава за суфинансирање проjеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији града Краљева у 2018. години. Одлуком о буџету за суфинансирање пројеката предвиђена су средства у укупном износу од 15 милиона динара од којих 14,25 за пројекте производње медијских садржаја и 750 хиљада динара за појединачна давања. За расподелу се расписује конкурс у форми јавног позива који ће бити објављен на званичној веб презентацији града Краљева на интернет адреси www.kraljevo.org и у једним недељним новинама које се дистрибуирају на територији града Краљева. Јавни позив садржи јавни интерес који ће се суфинансирати пројектом, износ средстава која су опредељена за конкурс, најмањи и највећи износ који се одобрава по пројекту, субјекте који имају право учешћа на конкурсу, критеријуме за оцену пројеката, рокове у којима се спроводи конкурс, информацију о документацији

која се прилаже и позив новинарским и медијским удружењима и медијским стручњацима заинтересованим за рад у комисији да доставе предлог кандидата. У складу са Законом о финансирању политичких активности, политички субјекти финансирају се из јавних и приватних извора, а средства за редован рад оних чији су кандидати изабрани за одорнике јединице локалне самоуправе обезбеђују се у буџету локалне самоуправе. Решењем о расподели средстава за финаснирање редовног рада политичких субјеката, а на основу броја одборника у Скупштини града, Одборничкој групи „Александар Вучић – Србија побеђује“ припало је безмало 71 хиљада динара, а Одборничкој групи Ивица Дачић „Содијалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС)-Драган Марковић Палма“ скоро 26 хиљада. Раду одборничке групе српских радикала припало је скоро 14, демократама који динар мање а Локалном фронту скоро хиљаду динара више. Износ намењен Староседео-

цима Краљева и околине двадесетак динара је мањи од 14 хиљада, док Дверима недостаје мање од три динара до 16 хиљада. Програмом чишћења и прања јавних површина у овој години дефинисни су динамика и рекапитулација са описом позиција планираних радова за шта би из градске касе требало издвојити нешто више од 77 милиона динара. Из „Чистоће“ стиже и програм одржавања и чишћења јавних површина што би грађане Краљева требало да кошта скоро 44 милиона динара. Надзорни одбор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ доставио је Градском већу Програм обнављања и формирања нових зелених површина у овој години за шта ће бити потрошено више од девет милиона, и Програм декорисања и уређивања града вредан нешто више од два милиона. Из Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта стиже и програм одржавања јавног осветљења што би у овој години, у зависности од месеца, требало да кошта

између 400 и 600 хиљада динара по једном. Програмом зимског одржавања јавних површина за 2018. годину, чији је предлог утврдио Надзорни одбор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“, у оквиру средстава обезбеђених Програмом уређивања грађевинског земљишта, дефинишу се радови и операције на одговарајућим позицијама, као и динамички план активности у циљу спровођења зимског одржавања јавних површина на територији града Краљева, а то кошта 2,630,254.10 динара. Програм ступа на снагу даном доношења, и доставља се Градоначелнику града Краљева, Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности Градске управе града Краљева, Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“, јавним комуналним предузећима „Путеви“ и „Чистоћа“ Краљево и уз материјал седнице Скупштине града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

Отклоњене све дилеме око страног инвеститора

МАГАЗИН

4.2.2018.

НОВИ ЖИВО

16

ОТ КРАЉЕВА

- После година затварања фабрика Краљевчани ће моћи да се запосле у новој и великој фабрици, првој која се отвара после деценија чекања. - На поновљеној аукцији предузеће „Аутотранспорт“ у стечају продато за 260 милиона динара, или 2,2 милиона евра. - Турци не желе да израбљују своје раднике, да им дају плату од 200 евра месечно, без пореза и доприноса, већ желе да брину о њима и да обезбеде предшколску установу за децу док су им родитељи на послу. - Деца која одлуче да се упишу на смер модног кројача када заврше образовање имају обезбеђен посао. - Из хале где су обављали дуално образовање у фабрици „Таипа група“ у истом фабричком кругу прелазе у другу и за обављен посао добијају плату. – У почетку запошљавање неколико стотина, за две до три године две и по хиљаде радника. – Градилишту неопходно 300 до 400 људи које је у Краљеву немогуће наћи

17

Д

МАГАЗИН

4.2.2018.

ан пре сусрета председника Александра Вучића са председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом готово сви медији у Србији објавили су вест како је постигнут споразум са председником Таипа групе Месутом Топраком о значајној инвестицији у Краљево од 35 милиона евра којом се стварају услови за запошљавање две и по хиљаде радника. Потврда о томе стигла је дан касније кад је ова компанија после поновљена аукције постала власник предузећа „Аутотранспорт“ у стечају. Чини се да је вест највише обрадовала представнике локалне самоуправе који су се потрудили да потврде највећи успех у последње три деценије и најаве бројне обавезе које предстоје у наредном периоду. Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности предстоји издавање неопходних дозвола за градњу на овој локацији, Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта

18

„Краљево“ инфраструктурни радови које је неопходно извести до отварања фабрике, Електродистрибуцији обезбеђивање снабдевања електричном енергијом из два независна извора, Националној служби за запошљавање селектирање и обуке радника за посао, а Школској управи отварање одељење и оспособљавање за послове модног кројача. По градоначелнику Краљева др Предрагу Терзићу најважнијом за грађане Краљева сматра се чињеница ће, после година затварања фабрика, „Магнохрома“, „Фабрике вагона“, „Јасена“, „Пољопромета, „Папирпромета“, „Воћара“, „Аутотранспорта“ коначно моћи да се запосле у новој и великој фабрици, првој која се отвара после деценија чекања а која најављује нови живот Краљева. Посебно значајном оцењује се најава отварања фабрике на начин који се битно разликује од бројних нагађања присутних у овој средини месецима уназад.

- Оног тренутка када смо сви ми овде били на разговору са Турцима питали су нас да ли могу да отворе вртић за децу својих радника и да тај вртић постане део система наше Предшколске установе. Дакле, Турци не желе да израбљују своје раднике, да им дају плату од 200 евра месечно, без пореза и доприноса као што неки причају, већ желе да брину о својим радницима и да обезбеде предшколску установу за децу док су им родитељи на послу. Они желе да обављају посао дуалног образовања, да деца поред образовања у школи код њих могу да обављају праксу. Шта то значи за родитеље деце која данас завршавају основне школе? Значи да када њихова деца заврше осми разред, и одлуче да се упишу на смер модног кројача, знају да оног дана када заврше образовање имају обезбеђен посао. Некада је дете, кад заврши школу, знало да наставља посао у „Фабрици вагона“ и „Магнохрому“. Данас то не-

мате ни у полицији, па кад завршите Полицијску академију нисте сигурни да ће те добити посао у Министарству унутрашњих послова. Сада, када завршите за модног кројача, ви ћете знати да добијате посао у струци, а из хале где сте до јуче обављали дуално образовање у фабрици „Тајпа група“ у истом фабричком кругу прелазите у другу халу и за ваш посао добијате плату. Онда ти млади људи имају могућност да се венчавају, па Краљево неће више бити град одакле млади људи одлазе трубухом за крухом, него ће да остају а неки други млади људи ће да долазе. У Краљеву ће се, надам се, рађати више деце и сигуран сам да на овај начин дајемо живот Краљеву – потврђује др Терзић. У Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта подсећају на обећање инвеститора председнику Ердогану да ће у једном делу новог индустријског комплекса производња бити покренута 1. октобра. Иако је у

медијским извештајима ових дана посебно истицана жеља за запошљавање две и по хиљаде радника визија турског инвеститора потврђује да би се то могло очекивати тек након две до три године. У овом предузећу одбацују сваку могућност да покретање нове производње угрози краљевачке конфекционаре, јер се производни програм будуће фабрике знатно разликује од онога што се тренутно производи у овој средини. Директор Александар Несторовић верује да би могли имати и користи због чињенице да ће формирање новог образовног профила обезбедити стручни кадар и за остале послодавце у овој области. До почетка било каквих радова предстоји измена планске документације и Плана генералне регулације за локацију Шеовац. Разлог лежи у чињеници да је постојећа прилагођена некадашњим потребама „Аутотранспорта“, а измена је изостала до потврде о промени власничке

структуре. Досадашње искуство потврђује изузетно озбиљан однос инвеститора према реализацији пројекта и уверење да обавезе извршава на много вишем нивоу него што је то случај у локалној средини. Инвестиција вредна 35 милиона евра реализује се на површини од око 30 хиљада квадрата на којој је неопходно извршити замашне грађевинске радове, а у овом тренутку није познато да ли ће као извођач бити ангажовани краљевачки грађевинари, или ће у послове бити укључени на неки други начин. - Оно што знам је да ће инвеститор отворити своју фирму која ће водити посао, а сви остали ће бити подизвођачи. Покушавамо да помогнемо колико можемо јер инвеститори који граде траже озбиљне гаранције од пар милиона евра, па је потребно гарантовати нечим да ту суму можете да издржите, да можете да направите објекат а тек

19

МАГАЗИН

4.2.2018.

онда да га наплатите и продате. Нико неће да сарађује са неким ко не даје такве гаранције. У овом тренутку они ће направити избор који им најбоље одговара, а 99 посто ће имати своју фирму која ће бити генерални извођач радова. Према року који су дали реално је да ћемо на градилишту имати 300 до 400 људи, а то је у овом тренутку у Краљеву немогуће наћи, па ће морати да дођу са стране. Онда ћемо кренути са изградњом „Леонија“ који ће исто тражити 300 до 400 људи, па Доситејева сто до 200 људи што значи да Краљево има шансу да, после дугог низа година, крене узлазном путањом и да се сви закаче на воз који се покренуо куповином „Аутотранспорта“ – каже Несторовић. Пројекат фабрике објединиће постојеће објекте на локацији „Аутотранспорта“, ремонтну халу површине 14 хиљада квадрата и још три од по хиљаду и по што би, по Несторовићевој рачуници, требало да изнесе између 25 и 30 хиљада квадратних метара. Потреба за великом количином воде намеће потребу копања сопствених

20

бунара и изградњу пречишћивача отпадних вода прилагођених стандардима који се траже за тај тип објекта. До покретања производње остало је још девет месеци, а иако послодавац још није исказао потребу за одре-

Субвенције за запошљавање Запошљавањем великог броја радника инострани послодавац стиче право на значајан износ државних субвенција којима се оно подстиче. Иако постоје правила која предвиђају износ субвенција према запосленом раднику у различитим областима привреде представници локалне самоуправе, који нису учествовали у преговорима, не могу да потврде колико она износи па заинтересоване упућују на Министарство привреде или Кабинете председника Србије.

ђеним образовним профилима подаци краљевачке филијале Националне службе за запошљавање потврђују да међу 10.800 особа на евиденцији има само половина од потребног броја радника текстилне струке. Посебно неповољном сматра се старосна структура лица са евиденције што у први план ставља потребу обуке на захтев послодавца. - Проблем је обезбедити радну снагу текстилне струке зато што већ годинама не постоји ни школа ни неко ко образује те кадрове, а потребно је дуже време да се формира одељење конфекционара и шивача. Ми прибегавамо обукама на захтев послодавца где се, за лица средње и осталих степена стручне спреме, у периоду од два до три месеца врши обука у складу са захтевима радних места. Кад чујемо какве су потребе послодавца организоваћемо се, а мислим да ћемо имати довољно времена да обезбедимо довољан број кадрова за почетак посла – каже директорка филијале Свнежана Прелић уз потврду жеље да, и поред права послодавца на избор, предност

буде дата становницима Краљева. Захтев за новим образовним профилом ставља нову обавезу пред Школску управу од које се очекује да обезбеди услове за школовање модних кројача, а начелница Бојана Маринковић значајном сматра подједнаке шансе за трогодишње школовање особа мушког и женског пола. Од инвеститора се очекује да обезбеди услове за одвијање практичне наставе по моделу дуалног образовања и могућност запошљавања након завршеног школовања. Машинска техничка школа „14. октобар“ је надлежном министарству упутила елаборат и потребну документацију за верификацију новог образовног профила, а прве ученике није реално очекивати пре почетка нове школске године у септембру. С обзиром на удаљеност фабрике од школе, од локалне самоуправе се очекује да обезбеди средства за плаћање превоза ученика који одлазе на практичну наставу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Аутобуска станица С обзиром да је земљиште на коме се налази аутобуска станица делом у власништву државе, а да је корисник у значајној мери некадашње предузеће „Железнице Србије“, и даље нема довољно информација о будућности објекта који се на њему налази. Градоначелник др Предраг Терзић потврђује намеру да власништво над земљиштем административним путем буде пренесено на град Краљево чиме би се створили услови за куповину објеката који се налазе на тој површини и обављање станичних услуга у градском, приградском и међуградском саобраћају. Додатни проблем представља опасност да аутобуска станица, ако до 12. фебруара не обезбеде лиценцу за обављање услуга, изгуби досадашњи статус и постане само стајалиште. Промена власничке структуре 29. јануара не даје превише оптимизма да би до истека рока могле да се стекну све околности потребне за лиценцу, тим пре што се нови власник ни не бави овим пословима. Интерес локалне самоуправе да има аутобуску станицу основ је за наду да рок за прибављање лиценце буде продужен како би се до новог обезбедили предуслови да она задржи садашњи статус.

21

Амбициозни инвестициони планови

МАГАЗИН

4.2.2018.

ПОНОВО ВЕЛИК

22

- Након јавног увида од Скупштине града у марту ове године очекује се да усвоји важан плански основ за градњу фабрике Леони. - Детаљном реконструкцијом Атлетског стадиона стварају се услови за одржавање значајних такмичења у овој области. - Реконструкција трибина и подтрибинског простора, изградња тартан стазе, борилишта за бацање копља, кладива, кугле и друге атлетске дисциплине вредна 134 милиона динара. - У завршној фази радови на градњи дела северне обилазнице до индустријске зоне „Стари аеродром“ вредни 105 милиона динара. – Ове године реконструкција Трга српских радника, почетак радова на градњи зграде Основне школе „Свети Сава“, станова у Доситејевој улици и на локацији Воћареве ливаде

Н

ајчешће помињана реч у Краљеву последњих година је инвестиције, у редовима критичара свега што чини актуелна власт као потврда да више деценија уназад није било озбиљније, код других као потврда да је у току реализација више значајних каквих није било у периодима ранијих власти. Међу најзначајније активности највиших представника локалне самоуправе сврстава се

стварање услова за реализацију инвестиције од 35 милиона евра намењене градњи нове фабрике на простору некадашњег „Аутотранспорта“ и долазак немачког инвеститора који је изразио жељу да на простору Ратарског имања гради фабрику каблова за аутомобиле. Комисија за планове Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ је, у сарадњи са Одељењем за урбанизам, грађевинар-

ство и стамбено комуналне делатности, завршила план Ратарског имања који ће, након што добије позитивно мишљење надлежних органа бити предмет јавног увида и разматрања на седници Скупштине града у марту ове године од које се очекује да усвоји важан плански основ за градњу фабрике Леони. Недеља у којој је потврђена продаја предузећа „Аутотранспорт“ у стечају

КО ГРАДИЛИШТЕ турском инвеститору оцењује се значајном и због састанка представника Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта и Атлетског савеза Србије. Повод је прошле године најављена детаљна реконструкција Атлетског стадиона којом се стварају услови за одржавање значајних такмичења у овој области. Вредност радова процењена је на 134 милиона динара намењених реконструкцији трибина и подтрибинског простора, изградњи тартан стазе, борилишта за бацање копља, кладива, кугле и друге атлетске дисциплине. У локалној самоуправи потврђују да информације из Турске, где је потврђена жеља председника „Тајпа групе“ о градњи производног погона у Краљеву и запошљавању више хиљада радника, и дуго очекиване промене власничке структуре у „Аутотранспорту“, неће успорити активности на испуњењу обавеза и стварању услова за почетак производње најављен за први дан октобра ове године. Паралелне активности везане за изградњу фабрике Леони сматрају се доприносом да се направи кључан корак ка бољем живо-

ту свих грађана Краљева. Иако највеће ове две инвестиције нису једине које се реализују на територији Краљева, а градоначелник др Предраг Терзић подсећа да су у завршној фази радови на градњи дела северне обилазнице око града. Од магистралног пута који води према Крагујевцу до кружног тока испред улаза у круг „Магнохрома“ заврешене су по две коловозне траке у оба смера а настављају се радови до индустријске зоне „Стари аеродром“ који подразумевају градњу водоводне и канализационе мреже, тротоара и јавне расвете. Вредност радова премашује сто милиона динара од којих је локална самоуправа обезбедила 55, а Министарство привреде 50 милиона. Добром се оцењује динамика извођења радова на изградњи дечјег вртића на Берановцу за који је највећи део средства обезбедио донатор Миломир Главчић, а градоначелник подсећа и на завршетак спортске сале у Дому ученика средњих школа вредне 48 милиона динара. Сви радови су изведени уз помоћ Министарства просвете на парцели коју је за градњу објекта

обезбедила локална самоуправа. - Ове године ћемо извршити реконструкцију Трга српских ратника, а припремамо се за почетак изградње зграде Основне школе „Свети Сава“ вредности 216 милиона динара која се финансира преко Канцеларије за јавна улагања. То су само неки од пројеката који ће се ове године завршити, а најважније за грађане Доситејеве улице је почетак изградње станова на овој локацији. Потписао сам уговор са министарком грађевине Зораном Михајловић, изабран је извођач радова за прву фазу, а почетак радова се очекује кад Централна европска банка одобри средства за прву траншу извођења радова – каже др Терзић. Ако се свему дода најава почетка градње станова за припаднике безбедносних снага на локацији Воћареве ливаде, и други пројекти о којима нема превише детаља, онда је јасан оптимизам који првог месеца у години, а пред почетак нове грађевинске сезоне, на довољно експлицитан начин изражавају највиши представници локалне самоуправе Т. Радовановиић Фото: М. Радовановић

23

Где смо били, шта смо радили у јануару?

МАГАЗИН

4.2.2018.

НИ ДУЖЕГ МЕСЕЦА НИ

24

- Како до крајњег рока који је истекао 12. нису регистроване све стамбене заједнице неопходно је да то што пре учине у Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне услуге Градске управе. - Одељења за инспекцијске послове Градске управе од 1. фебруара ће вршити надзор над применом одредаба Закона о становању и одржавању стамбених зграда и у складу са истим решењем налагати власницима да формирају стамбене заједнице и органе управљања. - Под покровитељством града Краљева од 27. до 29. априла биће одржан први Сајам спортске опреме, риболова, лова, одмора, рекреације и туризма, а партнери у организацији су Спортски центар „Ибар“ Краљево и „Сагод“ из Београда

И МАЊЕ АКТИВНОСТИ

25

4.2.2018.

МАГАЗИН

26

И

скуство многих претходних потврђује да почетак године не обилује активностима највиших представника локалне самоуправе, па је и ова почела прилично тромо. О томе сведочи податак да се првим значајнијим појављивањем представника локалне самоуправе у јавности, према информацијама из Кабинета градоначелника, сматра Бадње вече кад је у храмовима Српске православне цркве у Краљеву, након вечерње службе обављено паљење бадњака. Активности поводом божићних празника отпочеле су у Манастиру Жича два сата након поднева, а локалну самоуправу је на служби представљала заменица градоначелника Марица Мијаиловић са сарадницима. Паљење бадњака обављено је и у Храму Свете Тројице, додуше без представника локалне самоуправе који су предност дали богослужењу са паљењем бадњака у Храму Светог Саве. Светој архијерејској литур-

гији, коју је са свештенством и монаштвом Епархије жиче служио владика Јустин, присустовао је градоначелник Краљева др Предраг Терзић са сарадницима. - Поштовани суграђани, Вама, који рођење господа Исуса Христа славите по Јулијанском календару, упућујем најсрдачније честитке поводом Бадњег дана и Божића. Желим вам да дан који најављује највећи хришћански празник и дан Рођења Богомладенца Христа, са својим ближњима, проведете у миру, здрављу, љубави и духовном благостању. Честитам Вам најрадоснији празник међу свим празницима са жељом да се сви боримо да љубав, међусобно поштовање, разумевање, уважавање и солидарност красе живот у нашем граду Краљеву. Мир Божји – Христос се роди! – записано је у честитки коју је градоначелник упутио грађанима Краљева. Уобичајено је да дан по Божићу не-

ко од високих представника локалне самоуправе посети породилиште Опште болнице „Студеница“ и уручи пригодне поклоне мајкама и прворођеним бебама на дан највећег хришћанског празника. Та част припала је градоначелнику, али је из његовог кабинета врло брзо стигла потврда да се посета одлаже јер на дан Божића није рођена ни једна беба са територије града Краљева. Зато је на посету морало да се причека још два дана када је др Терзић посетио породилиште и бебама уручио три поклон ваучера за куповину опреме у Јавној установи Апотека Краљево, а мајкама троје малишана који су први дошли на свет након дана рођења Богомладенца Христа по букет цвећа. Деветог дана јануара по мало стидљиво са само четири тачке дневног реда одржана је прва у овој години, а четрдесет пета од конституисања, седница Градског већа, а приоритет је дат разматрању одлуке о изради Плана де-

таљне регулације „Гробље у Ковачима“ неопходан за утврђивање предлога који би пред одборницима Скупштине града требало да се нађе на првој седници у овој години. Поред предлога одлуке о оспособљавању правних лица за заштиту и спасавање пред члановима Градског већа нашао се захтев Ивана Петровића, учесника Јавног конкурса за попуњавање положаја начелника Градске управе, за изузеће председника конкурсне комисије као и предлога решења о измени решења о образовању Жалбене комисије. У петак 12. јануара најављена је израда Нацрта одлуке о правима војних инвалида и породица палих бораца из оружаних акција после 1990. године на накнаду трошкова комуналних услуга из надлежности града Краљева, а члан Градског већа задужен за питања ратних војних инвалида и породица погинулих бораца Радоје Томашевиће, као председник Радне групе за израду овог

документа, потврдио да је дефинисан списак комуналних услуга и утврђено да укључују депоновање смећа, закуп и одржавање гробних места, грејање, утрошак воде и накнаду за отпадне воде. И поред жеље да што пре остваре право на надокнаду дела трошкова породице погинулих и ратни војни инвалиди ће, у најбољем случају, морати да сачекају крај ове године како би утврђен износ постао саставни део одлуке о буџету за наредну. Планира се да примена почне 1. јануара 2019. године, а разумевање јавних предузећа за то темељи се на ставу да ће им износ умањења бити исплаћен из градске касе. Градоначелник Краљева др Предраг Терзић и члан Градског већа Иван Бунарџић посетили су у понедељак 15. јануара Школу за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ у којој је Спортски клуб „Световид“ уручио захвалнице актерима локалне заједнице за допринос побољшању положаја осо-

ба са сметњама у развоју, кроз подршку у реализацији активности клуба у претходној години. Добитник захвалнице је и локална самоуправа која је, одлуком Градског већа Спортском клубу „Световид“ доделила сто хиљада динара, а пригодна свечаност је искоришћена да ученицима школе на почетку нове године по Јулијанском календару буду уручени пригодни пакетићи. Истог дана одржана је друга седница Градског већа у овој години на којој је, после скоро пола године, избором начелника и заменика начелника, комплетирана Градска управа. На три пута дужем дневном реду него на првој седници нашло се више значајних питања међу којима се истиче дефинисање минималног износа трошкова инвестиционог одржавања заједничких делова за различите категорије зграда и износи надокнаде за принудне управнике. Основним школама је распоређено

27

МАГАЗИН

4.2.2018.

254 милиона и 300 хиљада, а средњим 110 милиона и 662 хиљаде динара трансферних средстава. Од 22,6 милиона немењених социјалној заштити више од половине, или скоро 13 милиона динара, одлази на плате запослених у овој области, а два милиона динара из градске касе немењено је изградње војничке спомен капеле на Чемерну. Локална самоуправа ни ове године није показала спремност да поржи пливање за Чани крст па су се пливачи на Богојављење самоиницијативно окупили на обали Ибра и испливали 33 метра како традиција не бибила прекинута. Нов начин обележавања школске славе био је повод да седам дана пре празника буде представљен програм шестодневних активности у оквиру Дана Светог Саве. Празновање је отпочело првог дана у недељи програмом у Свечаној сали Градске управе где је приређена изложба дечјих радова Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ и изведен пригодан уметнички програм у коме је учествовао хор

28

Основне школе „4. краљевачки батаљон“. У исто време у Основној школи „Милун Ивановић“ у Ушћу опочео је програм под називом „Песници на Савиним стазама“ који су приредили Гордана Тимотијевић и Милоје Радовић, а исти је сат и по раније изведен пред ученицима Основне школе „Стефан Немања“ у Студеници. Први дан обележавања значајног датума завршен је Светосавском луткарском радионицом у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ са полазницима Луткарске радионице и учитељицом Љубом Радетом. У подне другог дана манифестације археолог Биљана Даниловић је ученицима краљевачких основних школа говорила о Светом Сави и Светој земљи, а богат програм активности планиран за среду 24. јануара отпочео је тачно у подне у Народној библиотеци. Програм под називом „Светосавље – чему нас учи Свети Сава“ намењен је ученицима Основне школе „Свети Сава“, а о мало познатим детаљима из живота српског просветитеља говорио

је др Ивица Живковић. Само сат касније у Свечаној сали Градске управе представљено је монографско издање књиге Владана Ж. Петровића „Печеног гружански у простору и времену“ које представља значајан допринос проучавању историје овог села од првог помена имена Печеног до данашњих дана. Књига је настала на основу богате архивске грађе, остале литературе и опсежног теренског истраживања у коме посебан значај имају родослови и именици погинулих током ратних сукоба у 19. и 20 веку. Два сата након поднева у Основној школи „Живан Маричић“ у Жичи поновљен је програм „Светосавље – чему нас учи Свети Сава“ у коме је др Живковићу друштво правила мр Милица Вучковић, а круг активности од 19 сати у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ затворила њена беседа под називом „Његош и светосавље“. Под покровитељством града Краљева, у новој хали спортова биће одржан први Сајам спортске опреме,

риболова, лова, одмора, рекреације и туризма, а партнери у организацији су Спортски центар „Ибар“ Краљево и „Сагод“ из Београда. Сајам ће бити одржан у периоду од 27. до 29. априла а организатори после овог пилот пројекта, на коме се очекује учешће великог броја излагача, најављује организацију сличних манифестација у наставку ове и следећих година. Дан уочи школске славе свечано је отворен новоизграђен објекат Високе економске школе струковних студија из Пећи са седиштем у Лепосавићу. Нова зграда школе у којој наставу похађа трећа генерација студената спољнотрговинског и царинског пословања, финансијског пословања и пословања малих и средњих предузећа, модел за хотелијерство и туризам, грађена је по прописаним нормама и стандардима за овај тип објекта, а пружа адекватне услове за извођење наставе и полагање испита. Смештена је поред зграде Основне школе „Браћа Вилотијевић“, а поред амфитеатра са 140, и слушаоница са по педесет места, укључује канце-

ларију директора, зборницу и простор за административно особље. Министарство одбране је упутило општи позив лицима мушког пола, рођеним 2000. године и старијим, који из било којих разлога нису уведени у војну евиденцију, да се јаве Центру Министарства одбране Kраљево. Увођење у војну евиденцију вршиће се сваког радног дана, у периоду од 16. јануара до 28. фебруара 2018. године, од 9 до 15 сати. Регрути који се уводе у војну евиденцију треба да понесу личну карту или другу јавну исправу из које се може утврдити идентитет, а они који бораве у иностранству дужни су да се јаве надлежном дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије важећом путном исправом. Градска управа је грађанима упутила обавештење да је, ступањем на снагу Закона о становању и одржавању стамбених зграда, предвиђема обавезна регистрација стамбених заједница као правних лица. Како до крајњег рока који је истекао 12. нису регистроване све стамбене заједнице неопходно је

да то што пре учине у Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбенокомуналне услуге Градске управе где се може преузети образац одговарајућег захтева објављен и на званичној интернет презентацији града Краљева. У складу са законским овлашћењима комунална инспекција Одељења за инспекцијске послове Градске управе од 1. фебруара ће вршити надзор над применом одредаба Закона о становању и одржавању стамбених зграда и у складу са истим решењем налагати власницима да формирају стамбене заједнице и органе управљања. Уколико не поступе по решењу Комунална инспекција ће поднети пријаву за спровођење поступка увођења принудне управе, а за нерегистроване стамбене заједнице законом је предвиђена новчана казна од 50 хиљада до два милиона динара, као и за физичко лице као власника посебног дела зграде у износу од пет до 150 хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

29

Ка администрацији без сувишних папира

МАГАЗИН

4.2.2018.

МАЊИ ТРОШКОВ

30

- Држава трајно и на папиру непотребно чува више од 90% документације. - Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању, усвојен у октобру прошле године, представља одличан оквир за развој ефикасне комуникације између државе, грађана и привреде. - Широм света се око 80 одсто информација државних институција и привреде и даље чува на папиру док је тај проценат у Србији већи за десет. - у Агенцији за привредне регистре на управљање и чување папирологије потроши се милион евра годишње, док је дужина полица те институције већ премашила 30 километара. - Банка средње величине годишње произведе 11 милиона папира, а мањи трговински ланац троши и до 150 хиљада евра на тонере, папир, штампу и закуп магацина

С

астанком свих учесника у Палати Србија у четвртак је озваничен почетак реализације пројекта „Ка администрацији без сувишних папира“ и оцењено да Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању, усвојен у октобру прошле године, представља одличан оквир за развој ефикасне ко-

муникације између државе, грађана и привреде. Била је то прилика за најаву да ће нацрти подзаконских аката за овај пропис бити припремљени до краја априла, а имплементација Закона омогућити бржу и ефикаснију комуникацију јавне управе са грађанима и привредом електронским путем, што ће у великој мери допринети смањењу трошкова и уштедама времена.

Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић очекује да ће као резултат примене законских решења који се тичу услуга од поверења, а посебно услуге електронског потписа у клауду, доћи до масовнијег коришћења електронског потписа чија ће употреба бити знатно олакшана. Очекује се и да ће услуга електронског чувања

у великој мери умањити трошкове чувања папирне документације. Широм света се око 80 одсто информација државних институција и привреде и даље чува на папиру док је тај проценат у Србији већи за десет јер је обавеза архивирања папирне документације прописана у периоду од две до 70 година, или трајно, што свима који подлежу обавези намеће велике трошкове. Добра потврда је податак да се само у Агенцији за привредне регистре на управљање и чување папирологије потроши милион евра годишње, док је дужина полица те институције већ премашила 30 километара. Да чување докумената у папирном облику успорава процес одлучивања, и доводи да привреда и грађани не могу да остваре своја права благовремено и ефикасно, изјавила је поводом почетка реализације пројекта заменица амбасадора Велике Британије Трејси Галагер и потврдила да влада Уједињеног Краљевства путем Фонда за добру управу подржава пројекат „Ка администрацији без сувишних папира“ који ће помоћи државним органима и привреди Србије да се преусмере ка

електронском пословању. Пројекат спроводе Национална алијанса за локални економски развој, компанија Pricewaterhouse Coopers и Центар за европске политике задужени за подршку Министарству трговине, туризма и телекомуникација и Министарству културе и информисања, при изради осам подзаконских аката који ће детаљније уредити систем архивирања електронских докумената. Уз уважавање архивске струке једним од важних задатака сматра се измена двадесет пет година старе Уредбе о категоријама регистратурског материјала с роковима чувања, која прописује да се чак 1.117 од 1.202 врсте докумената у државним органима чува трајно. Податак да то износи 92,9% укупне количине довољан је разлога за жељу да се значајно смањи. Податак да је регулисање е-архивирања предуслов за масовни развој есервиса и унапређење пословног амбијента добра је основа за очекивање да ефекти пројекта буду видљиви за све институције, грађане и привреду. - Трошкови привреде због обавезе чувања пословне документације на па-

пиру још су већи него у случају државних органа. Банка средње величине годишње произведе 11 милиона папира, а мањи трговински ланац потроши и до 150 хиљада евра на тонере, папир, штампу и закуп магацина па смо сигурни да ће е-пословање уштедети стотине милиона евра. Још важније, направиће велику промену у раду институција јер ће омогућити лакше проналажење и коришћење података на основу којих ће боље планирати јавне политике – каже координатор Савеза за е-управу Националне алијансе за локални економски развој Драгана Илић. Током реализације пројекта израду подзаконских аката пратиће и анализа капацитета институција јавне управе и Архива Србије, у којем по истеку периода обавезног чувања у органима, заврши скоро трећина докумената, да пређу на употребу е-докумената, израда препорука за унапређење њихових ИТ система, као и обуке службеника. У истом периоду биће тестиран модел превођења папирних докумената у електронску форму код нотара који ће гарантовати да и у новом облику имају исту вредност и важност. Т.Р.

Фото: НАЛЕД

ВИ ПОСЛОВАЊА

31

32

МАГАЗИН 4.2.2018.

33

МАГАЗИН 4.2.2018.

НА ЗАЈЕД Д

34

Управници зграда на једном месту

ДНИЧКОМ ЗАДАТКУ

- Четрдесет једна стамбена заједница у Краљеву послове одржавања зграда поверила Јавном предузећу Градско стамбено. – Светосавско окупљање управника зграда у Градском стамбеном. - Радионице едукативног карактера за усмеравање управника према обавезама у складу са законима и прописима који регулишу област одржавања зграда. - Стамбеним заједницама које нису могле да постигну сагласност око избора управника следи увођење принудног лиценцираног од стране Привредне коморе Србије. - Стамбене заједнице из система Градског стамбеног за износ који плаћају добијају много више него што би за исти новац добили на другом месту, пре свега партнера, пријатеља и сарадника који је уз њих и неће дозволити да погреше

35

МАГАЗИН

4.2.2018.

З

36

акон о становању и одржавању зграда дефинише стамбену заједницу као организацију коју чине сви власници посебних делова стамбене, односно стамбено-пословне, зграде и њене органе које чине скупштина и управник. Скупштина, у чијем раду учествују сви власници посебних делова зграде, одлучује о свим питањима од значаја за стамбену заједницу, а из редова својих чланова бира управника са задатком да организује одржавања зграде, одлучује о коришћењу финансијских средстава и обезбеђивања коришћења зграде, као и другим питањима од значаја за управљање. Према истом закону обавезан је да се региструје у Градској управи чиме стиче статус представника стамбене заједнице. Потреба да се обезбеди адекватно одржавање зграда повод је да 41 стамбена заједница ове послове повери Јавном предузећу Градско стамбено и тако допринесе формирању мреже

управника. Највећи број њих одазвао се позиву менаџмента Градског стамбеног и на дан Светог Саве дошао у просторије предузећа како би разменили искуства и помогли једни другима у решавању проблема који у мањој или већој мери штите све њих. - Идеја је била да се међусобно упознају јер имамо намеру да их и убудуће окупљамо из различитих разлога, да размењују искуства, причају о проблемима и ситуацијама у којима су се налазили, и како решавају проблеме. То су људи на сличним задацима и проблемима који имају много заједничких тема за разговор. Годину смо почели дружењем, а планирамо још пар у радионицама едукативног карактера да бисмо их усмеравали у обавезама у складу са законима и прописима који регулишу област одржавања зграда – потврдила је директорка Градског стамбеног Драгана Бикић. Скуповима управника стамбених заједница из система Градског стамбе-

ног намењене су различите теме, почев од тумачења одлуке о кућном реду усвојене у децембру прошле године, обавеза скупштине и управника које проистичу из одлуке, али и другима које се везују за стварање услова којима се повећава безбедност сваке зграде. У овом тренутку то је набавка противпожарних апарата и хидрантске опреме што представља највећи проблем скоро свих стамбених заједница. Добра потврда је податак да од свих чији су управници потписали уговор о одржавању са Градским стамбеним предузећем само једна има безбедносну опрему прописану законом. Податак да у осталима постоје хидрантски ормари, исправни или оштећени, пред јавно предузеће ставља обавезу да утврди конкретно стање и у сарадњи са управницима приступи комплетирању потребне опреме. Свакоме ће бити понуђено више опција, како по питању врсте и квалитета опреме тако и начина како да буде осигурана од оштеће-

случајева некадашњи председници кућног савета који настављају да обављају ову функцију, знају шта су радили и са каквим су се проблемима сусретали, али и шта желе да ураде у наредном периоду па је са њима лако сарађивати – каже Бикић уз подсећање да међу управницима има и оних који први пут обављају ову функцију да је Градско стамбено добродошло да им помогне на почетку рада и одагна све недоумице које се тичу права и обавеза. Иако не превише дуго досадашње искуство потврђује да стамбене заједнице из система Градског стамбеног за износ који плаћају добијају много више него што би за исти новац добили на другом месту, пре свега партнера, пријатеља и сарадника који је уз њих и неће дозволити да погреше. Насмејана лица и опуштена атмосфера у просторијама Градског стамбеног на најбољи начин потврђују задовољство 26 управника стамбених

заједница који су се одазвали на позив за дружење. Разлог је и уверење да највећи број њих није навикао на тако квалитетан однос какав на најбољи начин потврђује податак да међу њима има и оних који готово сваког јутра долазе у Градско стамбено као у своју кућу. Да се добар глас чује далеко најбоље потврђује знатно повећање броја склопљених уговора током првог месеца у години. У Градском стамбеном не крију жељу да их буде још више што је повод да се у оквиру зграде врши адаптација просторија намењених едукацији управника. И поред жеље да као најближи сарадници скупу присуствује и одређен број сервисера ангажованих на одржавању зграда велики празник и професионалне обавезе спречиле су највећи број њих да се ближе упознају са управницима зграда. Оно што је изостало овога пута очекује се већ на следећем скупу а таквих ће, кажу у Градском стамбеном, бити током ове али и наредних година.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ња неодговорних станара или других лица која имају приступ зградама. Скупштинама стамбених заједница остаје да изаберу опцију која највише одговара у складу са финансијским могућностима чланова. Стамбеним заједницама које нису могле да постигну сагласност око избора управника следи увођење принудног лиценцираног од стране Привредне коморе Србије. - Ако стамбена заједница не изабере уравника град по закону има право да постави принудног са листе професионалних управника, а уколико скупштина не жели, или неће нико да се прихвати обавезе управљања зградом, постоји могућност да сами изаберу професионалног управника. Избором из својих редова власници станова штеде новац, па могу корисније да га употребе за одржавање зграде. Иако посао управника није ни мало лак сви из нашег система ову функцију обављају волонтерски. То су у највећем броју

37

Краљевачке занатлије се припремају за славу Света Три Јерарха

И ОВЕ ГОДИН

МАГАЗИН

4.2.2018.

- Занатска слава Света Три Јерарха се негује као култно наслеђе са традицијом дужом од век и по. - Занатска слава је све време верно пратила развој занатства, а славила се од доба еснафског, преко коморског, до организовања занатства у Краљеву у оквиру удружења. - Слава је од најранијих времена позитивно утицала на одржавање занатске традиције, занатске солидарности и формирање занатског морала. - Света литургија се на дан славе традиционално организује у Храму Свете Тројице као посебно свечан чин у коме, поред свештенства и црквеног хора, учествују занатлије у већем броју са својим породицама и грађанством. – На обележавању занатске славе ове године више од две стотине занатлија

38

НЕ СВЕЧАНО

39

У

МАГАЗИН

4.2.2018.

дружење краљевачких занатлија као традиционална неформална организација окупља око 250 чланова, а спада у ред активнијих у граду. Након избора нових чланова у мају прошле године конституисан је нови састав Управног одбора који чини једанаест угледних краљевачких занатлија међу којима, поред оних са већим занатским искуством, има и млађих као што је нови председник Владан Јелић, сувласник фирме „Термовент“ из Шумарица, коме бригу о удружењу олакшава потпредседник Саша Ђорђевић, власник фирме „Мишелин Ђођевић“ из Адрана. Један од значајних задатака новог руководства краљевачких занатлија је организовање занатске славе Света

40

Три Јерарха 12. фебруара која се негује као култно наслеђе са традицијом дужом од век и по. Занатска слава је све време верно пратила развој занатства, а славила се од доба еснафског, преко коморског, до организовања занатства у Краљеву у оквиру удружења. Хроничар дешавања у Краљеву током друге половине прошлог и почетка овог века, др Милан Матијевић подсећа да је слава од најранијих времена позитивно утицала на одржавање занатске традиције, занатске солидарности и формирање занатског морала. - Карановачки, а касније краљевачки, свештеници су од 1838. године, као и у протеклим временима, дали велики допринос неговању еснафске, а касније и занатске, славе јер су и у миру,

у непријатељској окупацији и у ослободилачким ратовима, као и бројним страдањима нашег народа, организовали Свету литургију на дан славе. Света литургија се традиционално организује у Храму Свете Тројице као посебно свечан чин у коме, поред свештенства и црквеног хора, учествују занатлије у већем броју са својим породицама и грађанством – каже др Матијевић уз потврду да су домаћини овогодишње славе познате краљевачке занатлије, бравар Горан Марковић и парогрејач Никола Божић.

Према еснафским обичајима домаћин славе предводи литију испред које се носе славска икона, еснафски барјак, славски колач и свећа, и тако праћена осталим занатлијама стиже на Свету литургију. По завршетку се обавља обред резања славског колача и молитва у којој свештеник чита имена свих живих чланова еснафа, а посебно помиње имена преминулих. Председник Управног одбора Удружења Владан Јелић подсећа да је ове године долазак литије на Свету литургију планиран за 8,30, а уношење ико-

Владимир Јелић

не, свеће, кољива и славског колача у цркву пола сата касније. Након што буде обављено резање славског колача и причест занатлије ће у поворци кренути кроз град до Ресторана „Национал“ где их очекује славски доручак и избор домаћина славе за 2019. годину. У вечерњим часовима ће се још једном окупити око славске трпезе где ће два сата пре поноћи нови домаћин примити славу, а честитања примити следећег дана од десет сати уз занатску попару. У Удружењу занатлија очекују да ће се, као и претходних година, велики број чланова одазвати позиву и да ће у програму обележавања славе учествовати више од две стотине занатлија. Т. Радовановић

41

42

МАГАЗИН 4.2.2018.

43

Србија се бранила у Краљеву

МАГАЗИН

4.2.2018.

ЗАХВАЛНОСТ И ПИ

44

- Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку у потпуности подржава истраживачки рад и даје највишу оцену за методологију којом истраживач Раде Вукосављевић припрема публикацију и врши попис погинулих војника у наведеном периоду. - Активности око обележавања стоте годишњице од завршетка Првог светског рата у Краљеву прави пут и начин да се достојно искаже захвалност и пијетет према жртвама ослободилачких ратова. - Подизање војничке капеле на планини Чемерно, која ће бити посвећена погинулим војницима, подофицирима и официрима у Првом светском рату, прави је пример преданог рада на плану јачања српске националне свести у чему заједнички допринос несебично даје народ овог краја, Српска православна црква и Градска управа града Краљева

ИЈЕТЕТ ЖРТВАМА

Раде Вукосављевић

45

О

МАГАЗИН

4.2.2018.

збиљност иницијативе да се на доследан начин обележи стота годишњица од завршетка рата огледа се у жељи да се сачини што је могуће комплетнији списак жртава Великог рата, посебно војника, подофицира и официра страдалих у борбама око Краљева у јесен 2015. године. Сазнање да се бави сличним пословима било је повод за обраћање Друштву за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку основаном са циљем прикупљања података о српским страдањима и подизања Меморијалног центра српским жртвама геноцида у овом периоду. Друштву се почетком претходне године обратио артиљеријски мајор у пензији Раде Вукосављевић и доставио елаборат активности везаних за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата, што је било повод да Управни одбор искаже посебно поштовање и похвалу свим појединцима, удружењима и институцијама из Краљева и околних места који су годинама уназад учествовали у активностима обележавања места страдања војника Краљевине Србије за време одступања током октобра и новембра 1915. године. Управни одбор је упознат са истра-

46

живањима која је извршио мајор Вукосављевић, а која се односе на операције Прве армије војске Краљевине Србије на простору градова и општина Горњи Милановац, Чачак, Краљево, Врњачка Бања, Лучани, Ариље, Ивањица и Рашка у периоду од 29. октобра до 17. новембра 1915. године. Седница Управног одбора од 30. марта прошле године прилика је за потврду да „Српски Меморијал“ у потпуности подржава истраживачки рад и даје највишу оцену за методологију којом истраживач Раде Вукосављевић припрема публикацију и врши попис погинулих војника у наведеном периоду. У том смислу ће члан Управног одбора професор доктор пуковник Миливоје Пршић, задужен за попис жртава ослободилачких ратова Краљевине Србије у периоду од 1912. до 1918. године, извршити стручну рецензију књига у којима ће се публиковати наведено истраживање. Овај период српске историје предмет је три књиге мајора Вукосављевића од којих прва под називом „Војска Краљевине Србије“ обрађује организацију војске почетком двадесетог века и током ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године. Друга књига, „Тројна инвазија на

Краљевину Србије 1915. године“ бави се првом фазом одступања српске војске на Западну Мораву и Ибар у околини Краљева и даје детаљан преглед војних операција од 29. октобра до окупације града 6. новембра 1915. године. Трећа књига под истим називом описује другу фазу одступања војске према Косову Пољу са посебним освртом на Краљево и околину у Великом рату, са прегледом операција од 7. до 17. новембра 1915. године. Управни одбор Друштва „Српски Меморијал“ оцењује да су започете активности око обележавања стоте годишњице од завршетка Првог светског рата у Краљеву прави пут и начин да се достојно искаже захвалност и пијетет према жртвама ослободилачких ратова, а подизање војничке капеле на планини Чемерно, која ће бити посвећена погинулим војницима, подофицирима и официрима у Првом светском рату, прави је пример преданог рада на плану јачања српске националне свести у чему заједнички допринос несебично даје народ овог краја, Српска православна црква и Градска управа града Краљева. Мајор Вукосављевић указује на искуства и потешкоће током истраживања од којих се посебно значајном

оцењује чињеница да, због вишедеценијског негативног односа владајуће идеологије у СФРЈ, самим тим државе и државних органа према српским жртвама у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године, ни после једног века нема пописа свих жртава. Архивска грађа за овај период је обимна, али не даје довољно података о дешавањима у овом периоду, јер је добар део изгубљен или уништен током ратова. - Архивска грађа за истраживање и попис жртава из ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године налази се у више институција, Војном архиву у Београду, Архиву Србије, Архиву града Београда, међуопштинским и општинским архивима широм Србије, градским музејима, страним архивима, пре свега окупаторских земаља током Првог и Другог светског рата, Аустрије, Немачке, Мађарске и Бугарске. Због недоступности архивске грађе из страних архива, посебно када је реч о архивистици заробљеничких логора у Аустроугарској, Немачкој и Бугарској, нисмо у прилици да дођемо до имена свих наших заробљеника који су умрли у тим логорима. На крају, постоји и објективан проблем самога истраживања, а то је плаћање свакога копиранога или

скениранога листа било ког документа. То се наплаћује у сваком архиву, а озбиљно истраживање по том основу захтева значајна средства за самосталног истраживача, што на неки начин на крају крајева и опредељује крајњи обим свакога истраживања. Желим да наведем архивске изворе и методологији коју сам ја примењивао у досадашњем истраживању ради пописа погинулих српских војника у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године, уз напомену да сам се ограничио на попис српских војника рођених на територији општине Краљево, који су погинули током ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године, и попис војника из састава Прве армије војске Краљевине Србије, Дунавска дивизија II позива, Дринска дивизија II позива и Ужички одред, који су током општег повлачења војске, погинули на територији општине Краљево у времену од 1. до 14. новембра 1915. године – каже Вукосављевић. Примарне изворе истраживања представљају четне, батеријске и ескадронске листе губитака људства, деловодници дивизијских болница, оперативни дневници команди пукова, релације пукова и виших оперативних састава, те борбена документа,

наређења и заповести, команди ратних јединица војске Краљевине Србије од нивоа чета до Врхове команде. Посебна пажња посвећена је попису умрлих, погинулих и палих у ратовима од 1912. до 1918. године садржаних у списковима за „Српски народни пантеон“, архиви Српске православне цркве, архиви међународног удружења ратника и његовој помоћној женској секцији „Фидак“. Истраживање укључује архиву предратног Удружења ратника и резервних официра, архиву Удружења Српска народна одбрана, пописи погинулих ратника из ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године који се налазе на јавним споменицима, споменицима крајпуташима, спомен плочама и надгробним споменицима на месним гробљима, али и читуље и спискови погинулих војника објављиваним у ратним публикацијама и дневним новинама које су излазиле током Првог светског рата. Посебан део чини архивска грађа иностраних архива, заробљеничких логора у Аустроугарској, Немачкој и Бугарској, фотографије из архиве војног музеја у Београду и наративни извори. - Краљ Петар I Карађорђевић је 26. јуна и 30. новембра 1911. године у Бе-

Порушени мост на реци Морави код Камиџоре новембра 1915. године

47

МАГАЗИН

4.2.2018.

Аустроугарске трупе наступају Ибарском клисуром према Рашки, новембра 1915. године

48

ограду на Бањици свечано уручио ратне војне заставе педесет једном пуку војске Краљевине Србије. Једна ратна војна застава уручена је команданту Краљеве гарде, двадесет командантима пешадијских пукова првог позива, четири коњичких пукова, а једна Жандармерији. Заставе су примили команданти петнаест пешадијских пукова другог позива, пет дивизијских коњичких пукова и пет коњичких дивизиона. Под овим ратним заставама српски пукови су се борили у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године, а ни једну пуковску заставу током ових ратова непријатељи нису успели да заробе, тако да је сачувана војничка и народна част. У депоима Војног музеја у Београду данас се чува 46 ратних застава српских пукова. Застава 4. пешадијског пука II позива чува се у француском Војном музеју у Паризу, а тамо је остала после свечаног дефилеа савезничких јединица из Првог светског рата одржаног поводом националног празника Француске 14. јула 1919. године. Три пуковске ратне заставе нестале су у биткама вођеним током ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године када су их, вероватно у жељи да не падну непријатељу у руке, заставници уништили. То су биле ратне заставе 9. пешадијског пука I позива „Краља Николе I“, 10. пешадијског пука I позива „Таковског“ и 18. пешадијског пука I позива „Краљевића Ђорђа“, а ратна застава славног 2. пешадијског пука I позива „Гвозденог пука“, била је погребни покров на сахрани Краља Петра I Карађорђевића и са њим је сахрањена – каже Вукосављевић. Прву књигу „Војска Краљевине Србије“ чини шест поглавља од којих су прва два посвећена организацији војске у Краљевини Србији, њеној подели и саставу. Посебна поглавља посвећена су ослободилачким ратовима, Првом и Другом Балканском и Првом светском рату, као и црногорско санџачкој војсци. У оквиру организације војске Краљевине Србије аутор се посебно бавио поделом према категоријама оружја и

намени, стањем војске, прегледом чинова, школовањем старешинског кадра, обуком и вежбањем сталног кадра и резервног састава, дужностима војника и официра по питању обуке, стањем у војсци током прве деценије ХХ века, увођењем савремене обуке у војску и четничким ратовањем. Поглавље посвећено подели и саставу војске укључује командовање, војно-територијалну поделу и командовање, војне области и округе, преглед војно-територијалних команди, установа и завода, систему попуне и снабдевања па формацијском саставу војске, пешадијских дивизија првог и другог позива, коњичке дивизије, распореду пешадијских пукова оперативне војске по дивизијамаи јачим одредима на почетку Великог рата, називима пукова, коњичким и артиљеријским пуковима, наоружању и опреми јединица пешадије, коњице и артиљерије. Поглавље посвећено Првом балканском рату обухвата организацијско формацијски састав војске на почетку и командантима дивизија, а посебно су обрађене Кумановска и Битољска битка, Опсада Једрена, излазак српске војске на Јадранско море и борбе са војском Краљевине Црне Горе за Скадар крајем 1912. године и почетком 1913. године. Другом балканском рату посвећене су теме које обрађују организацијску, формацијску и командну структуру војске на почетком, Тиквешку оружану побуну, Брегалничку битку, операције на на фронту код Пирота, прокламацију о присаједињењу ослобођених области Краљевини Србији, арнаутску побуну и ангажовање Шумадијске дивизије I позива у области Љуме, борбе у области Дукађина, развој догађаја после примирја, сукоб војних и цивилних власти у новоослобођеним крајевима, напад бугарских комита пре почетка тројне инвазије на Краљевину Србију, напад на железничку станицу „Струмица“ и окупацију Валандова. Кратко поглавље посвећено Првом светском рату састоји се од само неко-

лико текстова који се баве узроцима за избијање, стањем у војсци уочи рата и организацијском, формацијском и команднаом структуром војске Краљевине Србије почетком Првог светског рата 1914. године. Поглавље посвећено ценогорској санџачкој војсци даје преглед оружаних снага Аустроугарске на почетку Првог светског рата 1914. године, аустроугарски ратни план, груписање снага на концентрациској просторији, српски ратни план, избор концентрацијске просторије за главну и помоћне српске снаге, формирање и распоред српских армија на концентрациској просторији као и објаву рата. Аутор се бавио заједничким операцијским плановима српске и црногорске војске, првом аустроугарском офанзивом на Краљевину Србију 1914, Церском битком, Сремском офанзивом српске војске септембра те године. Посебно су обрађене друга, трећа и четврта аустроугарска офанзива, Бој на Мачковом камену и Колубарска битка. За 1915. годину значајним се чине почетак тројне инвазије, одступање на Западну Мораву и даље Ибарском клисуром на Косово, Бој на Морави, Лесковачки и Качанички маневар, Повлачење преко Црне Горе и Албаније, Мојковачка битка, превожење српске војске са албанског приморја у Бизерту и на Крф и опоравак припадника војске. Од формирања Солунског фронта аутор прати реформисање војске 1916. године, војне операције на фронту током те године, Горничевску битку и борбе за Кајмакчалан. Завршница је посвећена добровољачком четничком одреду потпуковника Војина Поповића, војводе Вука, догађајима на Солунском фронту током 2017. године, Солунском процесу, Топличком устанку, посебно борбама и пробоју фронта 1918. године. Последње теме посвећене су страдању војске Краљевине Србије од заразних болести, глади и изнемоглости током ослободилачких ратова 1912. до 1918. године и главним резултатима и садржајима вишедеценијске реформе војске Краљевине Србије. Т. Радовановић

49

50

МАГАЗИН 4.2.2018.

51

Знаменити Краљевчани: Саво Вељковић (2)

МАГАЗИН

4.2.2018.

УЧИТЕЉ КОЈИ ЈЕ УКИНУО ПОНАВЉАЊЕ

52

- Разочаравајућу слику о школи у Витковцу пред крај прошлог века стварало је сазнање о 120 ђака постројених у колони испред кофе за воду из које их је домар напајао једном џезвом. - До клозета се стизало преко бара и њива, док су са зидова у учионица као прљав веш висиле одлепљене тапете. – За радове на зградама школа у Витковцу и Печеногу потрошено 12 хиљада марака личних средстава. - Огромним школским двориштем Основне школе „Јово Курсула“, без ограде и са пет киоска од којих се у једном продавао алкохол, навелико су шпартали трактори, а у фискултурној сали било смештено 120 избеглица. - Фотографије са различитих манифестација се постављају на друштвене мреже и тако ствара слика о изузетној активности просветних радника, а све је ускладу са законом. - Идеја о формирању ђачког оркестра није нова за учитеља Сава који је после оног у Лађевцима на почетку учитељске каријере водио још неколико других

МагазИН 144 од 2. новембра 2014,

Саво Вељковић

53

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

4.2.2018.

Г

54

убитак посла ни у много просперитетнија времена није нешто чиме би човек могао да буде задовољан. У време кризе делује посебно депримирајуће чак и у ситуацији кад неко сам донесе одлуку да га напусти. Недовољно свестан тежине одлуке коју је донео перфекциониста као учитељ Саво Вељковић наивно је веровао да ће, због исправности ставова које је заступао, врло брзо бити враћен на посао. Са дистанце од двадесетак година још наивнијим сматра тадашње веровање да би због онога што је чинила директорка школе могла да буде смењена са те дужности. Али, као што то увек бива кад политика умеша прсте, а увек је било тако кад су постављани директори школа, што год се више тресла гора из ње је излазио све мањи миш. У случају учитеља Сава то је значило трогодишњи ход по мукама током кога, ма колико му је школа недостајала, није било шанси за запослење. Због чињенице да су на ретка упражњена места углавном примани просветни радници који су проглашавани за технолошки вишак у другим школама није било ни конкурса за пријем нових радника ма колико иза њих стајали добри резултати. Давно уврежено уверење да је учитељски позив једино право занимање водило је ка ставу да одбије понуђено место директора основне школе у Витковцу, али је под притиском, опет људи из политичког живота, суочен са сазнањем да би евентуално, кад се за то створе услови, могао да учитељује у Толишници или Мланчи, морао да попусти првенствено због уверења да би у контакту са другим директорима могао да дође до података о слободном месту учитеља. Учитељ Саво и данас верује да је за пола плате, и исто толико признатог радног стажа, радио више него икада до тада. Иако је имала 140 ђака и четири школска објекта у три издвојена места, Печеногу, Милаковцу и Закути, школа није имала право на директора са пуним радним временом. Годину и по дана је половина директорске плате била довољна тек да се плате трошкови го-

рива за ауто којим је путовао до посла и назад. Први радни дан последњег дана јануара пружао је разочаравајућу слику о школи у којој је 120 ђака на одмору постројено у колони стајало испред кофе за воду из које их је домар напајао једном џезвом, а кад нестане доносио воду са неког од сеоских бунара. До клозета се стизало преко бара и њива док су са зидова у учионицама као прљав веш висиле одлепљене тапете. Био је то сигнал за аларм због потребе да се што пре створе бар минимални услови за нормално одржавање наставе. Како у временима која се и из данашње перспективе сматрају прилично тешким у буџету није било пара за ову сврху једини начин је био да се на локалној кафани истакне оглас и позову мештани, пре свега родитељи деце, на радну акцију и копање канала да би се до школе довела вода са пет стотина метара удаљеног гружанског водовода са друге стране пруге која од Краљева води према Крагујевцу. - Није се јавио нико иако сам преко разредних старешина обавестио децу да замоле родитеље да дођу у суботу. Разочаран на кафани великим словима напишем оглас и тражим раднике уз дневницу од десет марака што су за оно време биле велике паре. Опет се нико не јавља сем једне жене из села, па одем у фискултурну салу школе „Јово Курсула“, узмем 20 избеглица и сваки дан им платим пут, ручак у кафани и надницу. Радови на школи у Витковцу и Печеногу коштали су ме око 12 хиљада марака из сопственог џепа. Био сам луд и борио се да услови живота и рада деце и наставника буду достојанствени. Нико није обраћао пажњу на то, а ја нисам имао времена да радим на маркетингу. Знам само да су ме злоупотребили кад су ме натерали да будем на листи Социјалистичке партије Србије за одборнике локалне скупштине. Нисам био члан ни једне партије убеђен да политика и школа не би требало да имају везе, посебно што је по пола родитеља подржавало опозицију, а половина била против. Само петнаестак гласова недостајало је да у изборној трци победим опозиционог

кандидата, староседеоца ових крајева, па после тога наставим да табам, доведем воду, направим мокри чвор, скинем све тапете, окречим и осветлим школу која продише – прича учитељ. Ништа боља ситуација није била ни у Печеногу где је поред школе на брду требало насути стотинак тракторских приколица земље да би се створио простор за игралиште. Иако је у селу било педесетак трактора нико се није одазвао на позив сем једног мештанина који је услугу наплатио хиљаду немачких марака. Био је то повод за коментаре да директор који олако даје толике паре другом руком сигурно узима много више. Обећана помоћ Школске управе је и овом приликом изостала, а иза директора, који је крајем школске године завршавао једноипогодишњу мисију, остало је још једно игралиште и нови мокри чвор школе у Печеногу. Мало светла у суморну свакодневицу испуњену разочарењима унело је сазнање да је расписан конкурс за избор директора школа „Светозар Марковић“ и „Јово Курсула“. Из локалне самоуправе је стизала подршка за конкурс у школи из које је само неколико година раније отишао да би изостала само дан пре истека рока за поношење молби након сазнања да ће бивша директорка бити поново изабрана. Као и много пута раније тај један дан је био довољан да у последњем тренутку конкурише у школи „Јово Курсула“ у којој га је половином 1997. године чекало ново велико изненађење. Огромним школским двориштем без ограде са пет киоска од којих се у једном продавао и алкохол навелико су шпартали трактори, а у фискултурној сали било смештено 120 избеглица. Са запуштене школске зграде је већ почео да отпада малтер, а изостанак било какве жеље за животом у средини која је наликовала паклу био повод за рад мотивисан и добрим делом ината. Чини се да су то схватали и они који су држали кесу из које су финансирани радови на школама, па је и овом приликом изостала толико пута обећавана помоћ. Више него на директора једне образовне установе учитељ Саво је сам себи

55

4.2.2018.

МАГАЗИН

56

више личио на краву музару од које се очекивало ново улагање у обнову поприлично урушених објеката. Добар део избеглица је био смештен и у фискултурној сали Основне школе „Светозар Марковић“, а кад су се иселиле директорка тражила позамашну суму новца да би је довела у пређашње стање. Сукоб двоје колега који датира из ранијег периода био је повод за закључак да би нови директор школе „Јово Курсула“ са тим парама изградио две нове сале. Када су првог дана новембра 1998. избеглице коначно напустиле школу учитељ је донео храбру одлуку да сам реновира фискултурну салу која није коришћена пуне две године, а само петнаест дана је било довољно да се доведе у стање да у њој буде одиграна прва утакмица. Сређен је терен, трибине, 16 точећих места и све што је било потребно за насметано одвијање наставе, али и за активности спортских клубова који су радили са млађим ка-

тегоријама. Од таласа немира у земљи у јесен 2000. године очекивало се да резултира битним променама у свим сферама друштва, просвети посебно. И након промене власти 5. октобра те године мало се шта променило, а просветни радници наставили да штрајкују. Изостала је и подршка синдиката, па се пред министром просвете, уз све оне који су насилно смењени након 5. октобра, нашла и оставка директора Основне школе „Јово Курсула“. - Видели ме Данци на неком скупу кад сам се као директор захвалио на помоћи социјално угроженој деци, па нађем посао у Данском црвеном крсту. Кроз програм који смо реализовали прошло је око пет хиљада деце и више од 300 просветних радника који су за ангажовање примили лепе надокнаде. Била је то прилика да се упознам са многима од њих све док нисам добио отказ. На велику срећу примљен сам за учитеља у Основној школи „Димитрије

Туцовић“ и ту остао следеће три године. Како нисам имао длаку на језику увек сам ратовао са нерадницима и на пропусте јавно указивао на седницама колектива због чега сам врло брзо дошао у немилост колега. У таквој ситуацији нова директорка школе „Светозар Марковић“ ми понуди да се вратим у време кад сам приводио крају други разред у коме је било много добре деце. Ломим се између деце и колега са којима не могу да сарађујем, а два пута сам завршавао у Служби хитне медицинске помоћи кад добијем неке нападе повишеног крвног притиска. Био је то довољан разлог да тешка срца напустим тако добре ђаке – прича са доста емоција Вељковић. У старој школи је тек неколико колега из периода кад је одлазио, али се у односу према раду није променило много тога. И даље има зла и зависти посебно према онима који више раде. А рад неизоставно даје резултате које потврђује учешће на такмичењима из

математике. Чак пет ученика из одељења учитеља Вељковића се на општинском такмичењу из математике квалификовало за окружно, један са првог места. Успех није изостао ни на вишем нивоу где су свих петоро остварили солидне резултате, а најбољи победио са максималних сто поена. Иако се нико о томе није изјашњавао директно у школи се осећала негативна енергија и завист. Они који су дуже у просвети, и памте нека друга времена, са доста ауторитета могу да говоре о битним разликама. Много тога се свело само на испуњење формалних захтева и активности које се документују фотографијама. Онај ко није нешто фотографисао као да није радио, а све фотографије сложене у својеврсни портфолио, каквим су се некада дичили само манекени, служи као доказ о раду на кога се добијају толико потребни бодови. Тако није необично да се ђаци пре поласка у позориште прво фо-

тографишу испред школе, затим успут до позоришта па испред позоришта, а потврда одговорног лица из ове установе као доказ присуства носи два нова бода. Фотографије се постављају на друштвене мреже и тако ствара слика о изузетној активности, а све је у искладу са законом. Досетили су се просветари да организују угледне часове, и на њих позивају колеге, па свако добије по који бод што би требало да сведочи о додатном раду. Следећи пут одлазе код другог и тако све у круг. Школски програми су, сведочи Вељковић, сувопарни, уџбеници једноставни и битно различити од оних у времена која су далеко иза нас. Све то је повод за већим радом и реализацијом идеје која би више ангажовала и орасположила ученике тада трећег разреда основне школе. А идеја о формирању ђачког оркестра није новина за учитеља Сава који је после оног у Лађевцима на почетку учитељске каријере водио неколико других.

- Прошле године у априлу дођем на идеју да направим оркестар, а знам да школа „Димитрије Туцовић“ у којој сам радио има неколико мандолина осталих из времена кад сам тамо правио оркестар. Замолим директорку Драгану Ђуровић да ми позајми мандолине које не користе, а које немају ни кобилице, ни жице ни футроле. Све сам их поправио, купио жице и почео да радим са децом. Зли језици су одмах почели да причају како је лако да формирам оркестар кад сам узео децу из музичке школе. У том одељењу заиста има доста деце која иду у музичку школу, али ни једно од њих нисам узео за оркестар већ дао шансу онима који тамо не могу ни да се упишу. Почетак је био врло тежак, али је било добро јер није било бојкота деце. Од 22 мандолине успео сам да оспособим 13 и формирао оркестар мандолинаша – прича са задовољством учитељ Саво Вељковић. Т. Радовановић

57

58

МАГАЗИН 4.2.2018.

Обележен Национални дан без дуванског дима

ЖИВОТ ЈЕ ВИШЕ ОД ДИМА

- Светска здравствена организација указује на чињеницу да сваке године више од седам милиона људи умире због коришћења дувана. - Посебно брине податак да је 890 хиљада смртних случајева повезано са изложеношћу дуванском диму, а не са директном употребом дувана. - Дуван представља претњу за сваку особу, без обзира на пол, старост, расу, културни или образовни ниво, јер доводи до патње, болести и смрти, и осиромашује породице. - У оквиру Мале школе здравља Црвени крст Краљево обележио Национални дан без дуванског дима под мотом „Живот је више од дима“. - Окружење без дуванског дима спречава започињање пушења и помаже пушачима у одвикавању од пушења, утиче позитивно на смањење разболевања и смртности због пушења

59

МАГАЗИН

4.2.2018.

У

60

Србији се сваког 31. јануара, већ дуже од 20 година, обележава Национални дан без дувана са циљем да се јавност упозори на штетне ефекте употребе дувана као и излагања дуванском диму. Податак да у свету има више од милијарде пушача, од који 80 одсто живи у земљама са ниским и средњим приходима, добра је основа на којој Светска здравствена организација заснива указивање на чињеницу да сваке године више од седам милиона људи умире због коришћења дувана. Посебно брине податак да је 890 хиљада смртних случајева повезано са изложеношћу дуванском диму, а не са директном употребом дувана. Здравствени радници упозоравају да дуван представља претњу за сваку особу, без обзира на пол, старост, расу, културни или образовни ниво, јер доводи до патње, болести и смрти, и осиромашује породице. Употреба дувана се негативно одражава и на националну економију зато што у великој мери доприноси порасту трошкова здравствене заштите, и смањењу продуктивности рада, а појачава неједнакост у здрављу и погоршава сиромаштво, јер најсиромашнији људи троше мање на основне потребе као што су храна, образовање и здравствена заштита. Национални дан без дувана се ове године обележава под слоганом „Одрасли пуше и мене гуше“ чиме се посебно наглашаваju опасности којима су, удисањем дуванског дима из окружења, изложене младе особе. У оквиру Мале школе здравља Црвени крст Краљево са Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“ и Заводом за јавно здравље дуги низ година сарађује на пољу превенције различитих болести, а Национални дан без дуванског дима обележава уз мото „Живот је више од дима“. Циљ да што већи број младих прође кроз вршњачке едукације повод је за сусрет са ученицима Основне школе „Вук Караџић“ који су преузели обавезу да вршњацима у својој околини пренесу сазнања о значају здравих стилова живота неопходних да се продужи људски век. Уверење како могу да мењају свет и

38 одсто одраслог становништва пуши, 44 одсто пушача припада незапосленима ток болести основа је жеље да се допре до што већег броја младих како би се створила здравија и безбеднија будућност. У Црвеном крсту не крију жељу да вршњачком едукацијом обухвате што више основних школа, а одређене радионице прилагођене су и предшколском узрасту. На штетност дуванског дима указује и др Марија Божовић из краљевачког Завода за јавно здравље уз подсећање на више од седам хиљада компоненти дуванског дима од којих 69 доказано доводе до малигнитета. Познато је да изложеност дуванском диму узрокује бројне озбиљне болести као што су рак плућа, инфаркт миокарда, мождани удар, срчана смрт, настанак и погоршање астме и других обољења дисајних органа, а деца изложена дуванском диму чешће оболевају од акутних и хроничних упала доњих респираторних путева, инфекција средњег уха и имају чешће астматичне нападе који су јачег интензитета. Потврђено је да изложеност дуванском диму током радног времена представља професионални ризик за угоститељске раднике, што намеће потребу да им се обезбеди здрава и безбедна радна средина. Из Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут“ стиже потврда да окружење без дуванског дима спречава започињање пушења и помаже пушачима у одвикавању од пушења, утиче позитивно на смањење разболевања и смртности због пушења. Зато се обезбеђивањем простора без дуванског дима смањују трошкови лечења особа које су оболеле због пу-

шења, што се сматра посебно важним за сваку заједницу. Како безбедан ниво излагања дуванском диму не постоји ефикасна заштита подразумева потпуну елиминацију из сваког затвореног јавног и радног простора, јер само окружење сто посто без дуванског дима може да заштити од штетног дејства његових састојака. Бројне студије показују да закони којима се забрањује пушење у затвореним просторима, као што су ресторани и барови, могу побољшати здравље запослених у њима и здравље опште популације. И поред тога што су популарни верује се да закони којима се штите грађани од изложености дуванском диму, и штите здравље непушача, немају негативан утицај на пословање и охрабрују пушаче да престану да пуше. Заштита становништва од изложености дуванском диму усвајањем и применом закона једна је од мера предвиђена Оквирном конвенцијом о контроли дувана Светске здравствене организације коју је Србија ратификовала 2006. године. Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму, који је у Србији на снази од 2010. године, забрањује пушење на радним и јавним местима и у јавном превозу, док је за угоститељске објекте превиђен изузетак који омогућава пушење у угоститељским објектима. Канцеларија за превенцију пушења Института за јавно здравље Србије је 2016. године спровела Истраживање о ефектима и ставовима у вези са Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму. Подаци истраживања спроведеног у новембру те године показују да 38 одсто одраслог становништва свакодневно или повремено пуши, као и да нема значајнијих промена у проценту пушача у периоду претходних шест година. Највише пушача, чак 41 одсто, по-

Највише пушача, чак 41 одсто, потиче из популације старости између 45 и 59 година

61

4.2.2018.

МАГАЗИН

62

тиче из популације старости између 45 и 59 година, а ранија истраживања потврђују да 44 одсто њих припада незапосленима, што на најбољи начин указује на потребу интензивирања активости на смањењу пушења посебно усмереним на ове циљне групе. Резултати истраживања показују жељу скоро сваког другог пушача да престане са конзумирањем цигарета, али и да је највећем броју њих велика препрека исувише јака навика. И ово је један од показатеља који учвршћују став о неопходности унапређења доступности услуга одвикавања од пушења, као и њихову промоцију како би пушачи били мотивисани да престану да пуше и били упознати где могу да добију помоћ при одвикавању. Бројни

подаци потврђују да је утицај околине као разлог који спречава пушаче да престану да пуше најизраженији у старосној групи између 18 и 29 година. Проценат оних код којих је ограничење могућности пушења на јавним местима утицало на промену навика, да размишљају и престану да пуше, само је пет одсто мањи, у односу на претходна истраживања. У исто време знатно је смањен број пушача који су због овог разлога престали да пуше, што потврђује 3 у односу на 8 и 9 процената из ранијих година. Ови резултати могу указати да је ослабила примена закона, што се види и из других резултата овог истраживања, а једним од пресудних разлога при избору цигарета оцењена је цена.

Разлог који спречава пушаче да престану да пуше најизраженији је у старосној групи између 18 и 29 година

У мање од петине домаћинстава пушење није дозвољено, а у свим просторијама је дозвољено у више од трећине домаћинстава, што је мање у односу на ранији период али, као и ранијих година, потврђује високу толерантност друштва према дуванском диму. Количина дуванског дима у домаћинству разликује се у зависности од нивоа образовања испитаника, па је у 31 одсто домаћинстава високообразованих пушење дозвољено свуда, док се проценат код оних са основним и нижим образовањем повећава на 45. Деведесет одсто становника је свесно да су пушење и дувански дим штетни по здравље и да пушачи треба да воде рачуна где ће запалити цигарету да не би угрозили здравље других људи, а 86 одсто зна да је пушење значајан узрочник малигних болести, можданог удара и болести срца. Све то указује на потребу промене социјалних норми и ставова и оснаживање становништва, нарочито непушача, како би ја-

сно исказали став да им изложеност дуванском диму смета. Истраживање показује да је око три четвртине пунолетних грађана Србије, како пушача тако и непушача, изложено дуванском диму у својој кући, а изложеност је висока и на радном месту и на местима за изласке, што указује на неадекватну примену постојеће законске регулативе и потребу њеног унапређења увођењем потпуне забране пушења у угоститељским објектима. Више од трећине становника сматра да би требало у потпуности забранити пушење или оставити могућност пушења у физички одвојеној просторији у угоститељским објектима. Грађани Србије у великом проценту подржавају законску регулативу која

штити децу од изложености дуванском диму, а скоро четири петине подржава забрану пушења на дечјим игралиштима. Око половине грађана се слаже са мишљењем да би пушење требало забранити у отвореним спортским објектима и теренима, а 85 процената да би га требало забранити у колима где су присутне малолетне особе. Већина становништва Србије, а истраживање потврђује да је то 84 процента, у потпуности или углавном, подржава примену важећег Закона о изложености становништва дуванском диму, док је остатак у потпуности или углавном против, што је мање у односу на ранији период. Мање од половине анкетираних сматра да се Закон о заштити становништва од изложености

дуванском диму углавном и у потпуности поштује, а овакви ставови, као и други резулатати истраживања, указују на неопходност боље примене постојеће законске регулативе. Електронску цигарету је у Србији током живота пробало 7 одсто становникa, најчешће из радозналости, а код више од две трећине није имала никаквог утицаја на пушење цигарета. Резултати истраживања су показали уверење око три четвртине пунолетних грађана да су електронске цигарете штетне по здравље, док два од три сматрају да би употребу ових цигарета које садрже никотин требало регулисати на исти начин као и употребу других дуванских производа. Трећина пунолетних грађана Србије пуши свакодневно, барем једну цигарету сваког дана, док се 13 одсто сврстава у бивше пушаче, а скоро сваком другом становнику изложеност дуванском диму смета независно од места на којем су изложени. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

У мање од петине домаћинстава пушење није дозвољено, а у свим просторијама је дозвољено у више од трећине домаћинстава

63

Актуелна епидемиолошка ситуација

МАГАЗИН

4.2.2018.

У КРАЉЕВУ П

64

- Најмлађа оболела особа има само петнаест дана, насјтарија 62 године. – Током претходне седмице пријављен 301 случај обољевања од којих је лабораторијски потврђено 145 нових. – Укупан број пријављених од почетка епидемије 1.719, више од трећине у Београду. – У Краљеву пријављена 22 нова случаја обољевања. – Од тежих компликација малих богиња упала плућа је регистрована код 209 оболеле особе, или 29 више него седам дана раније

О

д почетка октобра прошле, закључно са 26. јануаром ове, године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистрована је укупно 1.719 случајева малих богиња што потврђује појава 301 нов у односу на претходу недељу. У истом периоду у Институту Торлак лабораторијски је потврђено 843, или 145 нових случајева више него пред крај претходне неде-

ље. Најмлађа оболела особа има само петнаест дана, најстарија 62 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. На снази је и податак да највећи број оболелих особа, чак деведесет четири одсто, није вакцинисан, непотпуно је вакцинисан или је непознатог вакциналног статуса. Од укупног броја оболелих 34 одсто је било хоспитализовано, или је хоспитализација у току, а од тежих компли-

кација малих богиња упала плућа је регистрована код 209 оболеле особе, или 29 више него седам дана раније. Клиника за инфективне и тропске болести у Београду је 27. децембра пријавила смртни исход код особе узраста 30 година из Београда, која није била вакцинисана. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа које је узрок првог смртног исхода од малих богиња регистрован у Србији по-

ПОГОРШАЊЕ сле двадесет година. Трећег дана ове године Клинички центар у Нишу је пријавио смртни исход код детета узраста две године из Алексинца, које није било вакцинисано. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа. Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра прошле године и до 26. јануара на овој територији су регистроване 303 оболела особа што је за дванаест више него претходне недеље. Од почетка новембра епидемије су пријављене и на територији града Београда, где је број оболелих за последњих седам дана порастао за 115 и достигао 620, у Краљеву је после кратког смиривања пријављено 22 нова случаја па број оболелих сумљи на појаву малих богиња достиже 142. Број пријављених случајева на територији града Ниша је повећан са 270 на 367, а у општини Бу-

јановац је и даље осам. Од почетка децембра на територији града Смедеревска Паланака пријављена су два а општине Велика Плана седам, док се број оболелих у Бојнику са 45 у претходној недељи попеи на 51, а у бору остао наистом нивоу од пет познатих случајева. Од почетка јануара епидемије малих богиња пријављене су на територији града Новог Сада где је регистровано 21 оболелих, Лесковца 40, Смедерева 11, Сурдулице 56, насељу Шабац 16, насељу Меховине на територији општине Владимирци три и и селу Житни Поток на територији општине Прокупље три оболела. Породичне епидемије малих богиња пријављене су у Тутину са пет и Врању са два оболела, Руми три и селу Попучке на територији општине Ваљево два оболела. По један лабораторијски потврђени случај оболевања од малих богиња регистрован је у Суботици, Чачку, Ужицу,

Неготину, Лебану, Књажевцу, Крагујевцу, Тополи, Медвеђи, Љигу, Мионици и Јагодини, по два у Руми и Димитровграду, три у Врању, Крушевцу, Новом Пазару и Пироту, шест у Прешеву и девет у Тутину. Од 9. октобра на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести који укључује пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени и епидемиолошки надзор, вакцинацију невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица. У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ на територији целе земље интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година. Т. Радовановић

65

66

МАГАЗИН 4.2.2018.

67

МАГАЗИН 4.2.2018.

АГРЕСИЈА И КА

68

Очи у очи са ученицма Машинске техничке школе

- Агресија се може манифестовати кроз најразличитије аспекте, покрет, радњу, осећања, реч, менталне процесе, читав низ варијетета као што су примери наметања осећања или размишљања од стране политичара, родитеља, љубавника, брачног друга или неког другог а све може попримити значајне последице. - Склапање личног идентитета у групни идентитет вршњака представља сигнал слабости. – На узрасту до 14 година породица није одговарајући ауторитет па се све више особа диве безобразлуцима, некултури, примитивизму, агресивностима других, а то може бити погубно. - Родитељи брижљиво крију своје слабости, па нико не зна шта се дешава у оквиру породице све док се не деси трагедија. - Резултати анкете спроведене међу особама различитог пола и места становања сведоче о уверењу 77 одсто испитаника да у школама има агресије

Фото: М. Радовановић

АКО ЈЕ ПРЕВАЗИЋИ

69

П

МАГАЗИН

4.2.2018.

одатак да је тема агресије подједнако интересантна просветним радницима, ученицима и родитељима повод је за низ предавања по краљевачким школама, а домаћин четвртог по реду недавно је била Машинска техничка школа „14. октобар“. Организатори су Саветовалиште за младе Дечјег диспанзера и Дом здравља, а предавач др Милан Гостиљац који потврђује да повећање агресије на локалном нивоу пред здравствене раднике ставља обавезу да изврше потребне анализе и понуде адекватне одговоре на бројна питања како би се елиминисале одређене негативности, а млађим генерацијама обезбедило повољније окружење. Бројни чиниоци указују на повећан степен агресије у друштву које поред одређених квалитета показује и знаке слабости. Мултифакторијелност агресије адолесцентног узраста и Схватање агресије као елемента национализма и шовинизма су теме стручних радова представљених на значајним скупови-

70

ма европских педијатара, а само основни елементи и ученицима Техничке школе. Истраживање др Гостиљца потврђује присуство агресије током дугог периода историје због чега се стиче парадоксални утисак да представља потребу људског рода, а као таква може се поделити према начину испољавања, правцу деловања, узроцима, околностима, функцијама или последицама. Интерпретација агресије је субјективна ствар, па агресори врло често нису свесни колико класична мушка или женска туча могу представљати ову девијантну појаву. Агресија се може манифестовати кроз најразличитије аспекте, покрет, радњу, осећања, реч, менталне процесе, читав низ варијетета као што су примери наметања осећања или размишљања од стране политичара, родитеља, љубавника, брачног друга или неког другог а све може попримити значајне последице у смислу прихватања онога шта други намећу. Није непозната појава агресије која

се рађа из љубави током одрастања кад особа пролази кроз фазе мира, немира, дилема, схватања, разочарања, заљубљивања, мржње, покушаја да се унутар организма успостави равнотежа према себи и спољашњем свету. Зато та врста агресија има изданке у најразличитијим деловима људске душе, па представља хомогенизацију са друштвом, усаглашавање индивидуе са спољашњим светом које није ни лако ни једноставно. Др Гостиљац подсећа како агресија не мора бити у апсолутном смислу негативна, па се ситуација у којој је већина људи скрхана по који пут претвори у импулс позитивне агресије што доводи до тога да се особа извуче из трагедије и постане квалитетнија и борбенија. За узраст од 11 до 19 година карактеристична је криза идентитета, сумња у све око себе, у другарство, пријатељство, анализа и поређење са вршњацима из окружења, а све изазива позитивне и негативне ефекте. - Доводе се у склад телесне карактеристике, темперамент, надареност,

рањивост, могућности које се пружају за рад, вредности које се нуде, ментори на које ћете наићи, пријатељства, прва сексуална искуства, заљубљености и мржња, туга, сета и патња. Све је то испреплетано, све је функционално и све се удружује у заједничку проблематику да неко порасте у личност која опстаје. Сви смо ми изданци наше породице, сви носимо одређену способност да се прилагодимо у зависности какву информацију добијемо, односно какво наслеђе добијамо од породице. То је врло битна ствар јер морамо прикривати неке наше слабости, морамо се усавршавати у том смислу, а породице остављају трајни жиг на могућност опстанка. Склапање личног идентитета у групни идентитет вршњака представља сигнал слабости, а не породице, због тога што на вашем узрасту, а нарочито до 14 година, породица и није такав ауторитет па се све више људи диве безобразлуцима, некултури, примитивизму, агресивностима других, а то може бити погубно – каже др Го-

стиљац. На степен и однос према агресији у великој мери утиче окружење, степен испољавања се разликује од генерације до генерације, па се на један начин манифестовала у последњој деценији двадесетог века кад су постављани темељи кризе, а на други начин у првој деценији овог кад долази до постепеног смиривања. И поред тога нема одговора на питање постојања болести наслеђених из тог периода. Покушај да се истраже узроци агресије потврђују да су 2010. године у 13 од сто случајева повод биле туче, у 17 саобраћајни удеси, а чак седамдесет одсто школа и породица који представљају затворене системе, херметички задихтоване као аутоклав из кога ништа не може да процури напоље. Родитељи брижљиво крију своје слабости па нико не зна шта се дешава у оквиру породице све док се не деси трагедија, а вишак информација исцури стварајући нешто другачију слику од до тада познате. - Неко је рођен у сеоској породици,

неко у наставничкој, професорској, радничкој, оваквој или онаквој па, поред боје очију, гласа и других физичких каракетристика наслеђује и по нешто што су старији чланови радили у прошлости. Да ли су били убице, добри или лоши људи, радни, вредни, нерадници, зли, све се то наслеђује. У медицини се то зове епигенетска димензија наслеђивања, а епигенетика је спољашњи свет, нешто врло битно и важно што доминантно утиче на нас и одређује коју ће страну гена окренути ка спољашњем свету. Човек може бити и добар и лош, убица нежан и емотиван, а све се налази у једном човеку. Врло је битно да је сваки човек делегат породице који показује своје квалитете и слабости, али и слабости своје породице, па збир различитих особина индивидуалног и групног идентитета одређује склоп збивања који ћете имати у животу. Врло често се дивимо некултури, примитивизму, безобразлуку, агресији, потцењујемо доброту, емотивност и нежност, пљујемо по томе.

71

4.2.2018.

МАГАЗИН

72

Адолесценција у вртлогу национализма карактерише неадекватно схватање реалности и прича да је напредак могућ само у затвореној држави. Запамтили смо време у коме је још само мало жртвовања увод у лепши живот. Разни криминалци се наличују као праведни витезови, људи се диве безобразлуку, а вредности и њихови циљеви никога не интересују. Важна су средства помоћу којих се може доћи лакше до циља, уместо радом и поштењем до циља доћи корупцијом, лажима, крађом. Зло које носимо у себи полако цвета и довешће нас у позицију да је у средствима јавног информисања важно да ли ће певачица устати из гроба и проговорити. То је мучно, бљутаво и одвратно, али то пролази, а то што читамо то смо ми, то је наша будућност, неспособност и инфериорност. Нико не пита да ли је димензија економског развоја битна за математичке изразе, да ли се од тога живи или се живи од сексуалности, лажног патолошког обрасца, ненормалности, понашања и свега онога што се нуди у средствима

информисања, у новинама или телевизији – каже др Гостиљац Проблематичном се сматра неспремност друштва да се суочи са проблемом и више говори о изворима агресије као мотиву за бројне негативне појаве какву представља убиство директора краљевачке школе, убиство ученика друге националности у парку код железничке станице, понашање средњошколаца на екскурзијама у иностранству. Искуство у овој области потврђује бројне негативне појаве као резултат агресије, изазивање туча са вршњацима из других држава, демолирање различитих објеката, куповину наркотика, али и чињеницу да се о томе, по повратку, по правилу ћути а то подједнако чине и професори и лекар и родитељи. - Оставили су утисак да спадамо у варварски народ, некултуран народ. Имао сам прилике да контактирам са немачким, мађарским и другим екскурзијама које нису такве. Српске екскурзије које су долазиле у хотеле раније су плаћале оштећења десет

евра, а сада је то двадесет. Осим тога, кад изађу из хотела, за разлику од других, остану закључани у аутобусу, закључа се и хотелска капија да не изађу а професори позову да плате још три до четири хиљаде евра за сломљене кревете, разбијена огледала, разлупане лустере, исцепане чаршафе и постељину, као да је унутра дошла некаква балканска руља. Можда има и претеривања, па морамо размислити да ли је тако или не – каже др Гостиљац. Резултати анкете спроведене међу особама различитог пола и места становања сведоче о уверењу 77 одсто испитаника да у школама има агресије, да се у 15 одсто случајева јавља на релацији између ученика и професора а да је у скоро две трећине случајева потребна интервенција трећег лица. Да је обимност градива могући узрок агресије верује 37 од сто испитаника, док 58 верује да су ученици нереални у процени сукоба са професором. Најчешћим узроцима агресије у школи оцењени су безразложна нетрпељивост, есктремни субјективизам, конкуренција, љубомо-

ра на супротини пол, облачење и порекло, а више од половине анкетираних верује да свеукупна клима у друштву може да буде генератор агресије док је остатак подељен између позитивног и негативног одговора. Кад је у питању степен одговорности за развој агресивног понашања мишљења су подељена, а у избору између родитеља и наставника дупло више анкетираних одговорнијим сматра родитеље. Тек два процента изнад половине делимично је задовољно односом са професорима, док је остатак у сличном односу углавном или апсолутно незадовољан. Значајним фактором за појаву агресије сматра се дисциплина у школама, а уверење 57 одсто анкетираних да је слаба на најбољи начин сведочи о атмосфери у којој настаје. То што десетак одсто мисли да је прејака, 24 одсто слаба а 9 углавном слаба, само за нијансу одагнава размишљање о могућим изворима агресије. - Иако национални понос који се манифестује на различитим скуповима има посебну тежину поставља се пита-

ње где су границе које се претварају у самозаљубљивост и шовинизам, искључивост и инсистирање на својим ставовима интерпретација националне историје и величине, негирање свих облика других мишљења, схватања, верска нетолерантност тражење криваца за економску неспособност у другима и тако даље. Самозаљубљивост постаје камен спотицања, а национални понос може довести до трулих мозгова, просутих црева, разбијених плућа, унакажених тела, патње, туге, очаја о чему треба да размисле они који мере однос различитих националних квалитета, организације друштва као целине, па врло често доведу до пропасти повезаних нација не схватајући економију као најсуштинскију димензију. Шта је структура шовинизма, неспособност, свеукупности развијања економског напретка због уверења о потреби повећања броја становништва и еволутивности капацитета нових генерација. Ако натерам моју нацију да размишља о томе да ми је други крив,

а не видм кривицу у себи, нећу далеко догурати. Елиминација квалитета утиче на елиминацију прогреса. Зар је нормало да неко буде запослен зато што је члан неке политичке партије? Зар се може живот заснивати на чики, стрики, хатиџи и амиџи, по томе да ли си ми симпатичан или не – пита се др Гостиљац. Агресија се на различите начине одражава на различите категорије становништва, а сматра се једним од поузданих разлога за одлазак великог броја младих из земље што је један од значајних фактора који утиче на смањење укупног броја становника. Према подацима из 2015. године у односу на претходну смањен је за 44 хиљаде што је резултат негативног природног прираштаја од 14 хиљада и два пута више оних који су напустили земљу. Др Гостиљац указује на алармантну чуњеницу да је, према незваничним подацима, тај број у 2017. години удвостручен што у будућности може озбиљно да доведе у питање опстанак нације. Т. Радовановић

73

Ново признање краљевачким библиотекарима

МАГАЗИН

4.2.2018.

МЕДАЉА СВЕТОГ САВЕ

74

- Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ овогодишњи добитник Медаље Светог Саве коју додељује истоимено друштво. - Поред изузетне просветно-културне делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, посебно је истакнута делатност у области песништва која се манифестује у раду библиотечког одељења „Повеља“. - Значајном за одлуку о додели високог признања оцењено је организовање Дана преображења, награђивање „Жичком Хрисовуљом“ најугледнијих српских песника и објављивање зборника о њима као и други правци издавачке делатности „Повеље“, током више од две и по деценије. - Као једна од најугледнијих установа те врсте у Републици Србији, краљевачка Библиотека, вођена најхуманијим и изворним поставкама Светосавља, већ тридесет година прославља празник Светог Саве. – Награда за литерарни рад на тему „Савина путовања кроз два света“ припала ученику четвртог разреда Машинске техничке школе „14. октобар“ Ненаду Вукановићу

75

4.2.2018.

МАГАЗИН

76

Катарина Јаблановић

К

раљевачка Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ годинама уназад важи за једну од најзначајнијих установа културе препознатљиву на широком простору Србије. Доказ су бројна признања установи, али и појединачна запосленима, чији је низ ових дана допуњен медаљом за 2017. годину названом по првом српском просветитељу Светом Сави коју додељује истоимено београдско друштво. Друштво „Свети Сава“ је најстарије српско грађанско друштво основано 1886. године, а обновљено о Савиндану 1994. године са циљем ширења просвете и културе, неговања „националног осећања врлине“ и вредности светосавске традиције, као и култа Светог Саве у српском народу. Циљеви се реализују издавањем пригодних књига и годишњег часописа „Братство“, сарадњом са школама и црквама, организовањем редовног Светосавског конкурса за ученике основних и средњих школа у Србији, Републици Српској, региону и расејању, као и ширење пододбора Друштва у Србији и српској дијаспори. Световно друштво чини група интелектуалаца различитих занимања којима је највећа награда за рад задовољство што могу да буду од користи свом народу. Пригодна свечаност у Народној библиотеци Србије на Савиндан отпочела је службом Светом Сави и сечењем славског колача након чега су, пре наступа Хора словенске песме „Лучинушка“, химну Светом Сави отпевали Кристина Ашковић,Тијана Вукосавље-

вић, Јован Ашковић и Бојан Булатовић. Беседа домаћина славе др Душка Бабића увод је у доделу признања Друштва „Свети Сава“ заслужним установама, а у име краљевачке библиотеке, из руку др Љубодрага Ристића, примила је заменица директора Катарина Јаблановић. У образложењу одлуке о додели признања наводи се да је, поред изузетне просветно-културне делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, посебно истакнута делатност у области песништва која се манифестује у раду библиотечког одељења „Повеља“. Значајном за одлуку о додели високог признања оцењено је организовање Дана преображења, награђивање „Жичком Хрисовуљом“ најугледнијих српских песника и објављивање зборника о њима као и други правци издавачке делатности „Повеље“, током више од две и по деценије што јасно указују да је Библиотека, вођена најхуманијим и изворним поставкама Светосавља, заслужила Медаљу Друштва. Одлуку је учврстила и чињеница да се у овој установи, као једној од најугледнијих те врсте у Републици Србији, прославља празник Светог Саве већ тридесет година, а није без значаја ни примерна сарадња Друштва и Библиотеке. - Ове године је то град Краљево подигао на један виши ниво и интегрисао установе културе, основне и средње школе и цркву, а централна манифестација се годинама уназад одржава у Народној библиотеци. Током Савине недеље увек смо имали бројне дечије програме, сада

више од петнаест програма од којих су неки одржани и по два пута. Др Ристић је на две куцане стране елаборирао заслуге наше Библиотеке, библиотечкоинформациону и издавачку делатност, али и организовање Дана преображења као значајне песничке манифестације, по чему се разликујемо у односу на друге библиотеке – каже Јаблановић. Свечаност доделе награда обележена је стиховима песама о Светом Сави које су говорили студенти српске књижевности Тамара Стојановић, Алекса Карајић, Филип Љубојевић и Урош Ђурковић, композицијама Исидора Бајића „Веруј да те љубим“, Аријом Станке из опере „На уранку“ Станислава Биничког и дуетом из опере „Весела удовица“ Франц Лехара које су извели Бојан Булатовић и Кристина Ашковић уз клавирску пратњу Драгана Димића и Јована Ашковића. Традиционална годишња признања Друштва „Свети Сава“, поред краљевачке Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, два дана раније уручена је Пододбору Друштва „Свети Сава“ у Бањалуци. Друштво „Свети Сава“ годинама уназад организује литерарании ликовни конкурс за ученике средњих и основних школа, а значај овогодишњег обележавања празника огледа се и у једном од три друга места која је за рад на тему „Савина путовања кроз два света“ припала ученику четвртог разреда Машинске техничке школе „14. октобар“ Ненаду Вукановићу. Т. Радовановић

77

МАГАЗИН

4.2.2018.

Представљен последњи двоброј часописа „Сизиф“

78

КАМЕН БЛИЖ - Појава последњег издања књижевног часописа „Сизиф“ представља значајан догађај на краљевачкој културној сцени која се не може похвалити великим бројем догађаја сличне врсте. - „Сизиф“ је испунио задатак због кога је основан и још једном изгурао камен до пред врх брда. – У часопису ускоро део простора талентованим ученицима основних и средњих школа. - На тешкоће са којима се од почетка рада среће издавач најбоље потврђује потпуно празна прва страна корица

ЖЕ ВРХУ БРДА О

д јесени 2013. до септембра 2015. године у мислима Небојше Пандрца крчкала се идеја о покретању књижевног часописа, а баш толико је било потребно да скупи храброст, и довољно пара, за штампање првог броја под називом „Сизиф“. Од тада је до љубитеља писане речи допрло тек дванаест издања од којих је један, од два двоброја штампана током претходне године, почетком минуле недеље представљен у краљевачкој

Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“. Осврт на дешавања из претходне године потврђује да интересовање за часопис расте подједнако међу ауторима и читаоцима о чему сведочи солидна посета на представљању последњег броја које су присуством увеличали београдски књижевници Жељко Медић Жац и Борис Над. Сви заједно потврдили су да појава последњег издања часописа представља значајан догађај на краљевачкој културној

сцени која се не може похвалити великим бројем догађаја сличне врсте. О тешкоћама са којима се од почетка рада среће издавач најбоље сведочи потпуно празна прва страна корица и уводни текст Небојше Пандрца који поставља логично питање да ли, у за писану реч тешким тренуцима, треба отићи или остати, предати се или борити се? - Превише мутимо воду коју пијемо. Да ли ишта можемо да променимо данас

79

4.2.2018.

МАГАЗИН

80

у животу или нам се све само догађа. Књижевни камен... кога то више данас занима. Превише смо умислили да све знамо. Па самим тим да ли данас треба ишта писати? Све је већ написано... зар не? А ми се заваравамо са речима да ћемо створити лепши свет. Златни век књижевности је одавно прошао.. зар не? Одговори на сва ова питања су једноставни као што је и сама насловна страна... празан лист – закључује Пандрц и одговоре на сва питања тражи у разлозима за писање које је давно потврдио Меша Селимовић. Они се подједнако налазе у инату колико и у егзистенцијалистичком пркосу попут Камијевог Сизифа који гура камен узбрдо, узалуд и без смисла, али не може и неће друкчије. И ако се понекад и појача дилема да ли наставити или одустати појави се неко од пријатеља који припомогну „Сизифу“ да бар мало погура камен ка врху брда. Овом приликом то су били Вирџинија, ГИР, културни центри „Рибница“ и „Евергрин“. Рубрика Наши дани доноси текст Не-

вене Лишанин под називом „Наши дани или Прича о Сизифу“, а „Савремени песници“ избор из поезије Дилана Хормана, Саре Јовановић, Гордане Димитријевић, Јелене Цветковић, Невене Вукадиновић, Миланке Кузмић, Драгице Охаши, Ивана Новчића, Неша Милојчевића, Николе Александра Марића, Зорана Недељковића и Аљоше Острова. Поред интервјуа са домаћинима Клуба „Евергрин“ и „Краљевског филмског фестивала“, Драганом Мирковићем и Владимиром Радовановићем, последњи број „Сизифа“ доноси есеје Дражена Пекушића „Фридрих Вилхелм Ниче – Страдање Натчовеково“, Душана Милијића „Двоје лица против писца“, Ивана Спасојевића „Јунаци Хермана Хесеа ка проналаску и упознавању себе“ и Марије Стојичић Митић „Ана Карењина: анализа дела због које ћете пожелети да га поново прочитате“. Седмој уметности су посвећени текстови Драгана Ивића „Јесењин – први песник међу звездама“ и „Пикова дама“, а Никола Ивић подсећа на „7 погрешних тумачења Ничеа у филмовима и серијама“. Последњи број „Сизифа“ допуњавају

прича Аљоше Ф. Острова „Записи из подземља“ и цртежи Златка Крстевског, Владимира Ковачевића, Богдана Вукоманова и Бојана Милојевића. „Сизиф“ је, уз „Златну греду“, „Бдење“ и „Браничево“, један од ретких књижевних часописа који је објављивао песме Жељка Медића, аутора шест збирки поезије од којих је последња „Двојеручица“ требало да се појави током овог месеца али ће, каже аутор, мало закаснити. Први боравак у Краљеву је потврда да се осећа краљевски, али и као слуга поезије јер ништа друго и не пише. Присутни на представљању последњег броја „Сизифа“ били су у ситуацији да чују ауторово казивање песама из необјављене збирке које, као ни највећи број других, немају имена. - Кад почнем да пишем ставим три звездице уместо наслова, јер немам других тема у поезији осим тражења смисла и љубави, а то је једно исто. Тражећи смисао нађеш љубав, налазећи љубав нађеш и смисао – потврдио је Медић пре него је прочитао песму из прве збирке „Сањао сам те пре свих буђења“ објављене давне 1992. године. Сем ове објавио је збирке песама „Побуна симбола“, „У дане

дивних чуда“, „Проналажење белутака“ и „На тихој равни свакодневице“. За разлику од Медића Борис Над пише само прозу, по који пут и песме у прози, а повод за гостовање је чланак о Хиперборејцима објављен у једном од претходних издања „Сизифа“. Прича води читаоца кроз митове и покушава да одговори на питање како утичу на формирање колективне и појдиначне свести, полази са севера, разматра историју човечанстава и пита се зашто су митови о Хиперборејцима подстицај за истраживаче. Књигу кратке прозе „Неми богови“ чине углавном митолошке теме, а прошле године изашло „Хиперборејско наслеђе“, из кога је једна прича објављена у „Сизифу“, представља тематску збирку есеја на тему Хипербореје, праотаџбине човечанства са севера. Аутор подсећа да је реч о древном грчком миту који се може наћи у домаћем и германском фолклору, али и словенској и руској традицији. Књига „Невидљиво царство“ изашла је 2016. године а садржи нешто дужу обраду фантастичних тема по бореховском кључу. Слична је и „Кратка повест о Агарти“ из које је посетиоцима представљен

само један део. Радња митолошког романа се одвија у 20. веку, али није реч само о миту већ и о чудној историји двадесетог века. Садржи обиље политичких тема и фантастичних сижеа, а посебно поглавље написано у првом лицу је нека врста увода у саму радњу. - Агарта је подземно краљевство, будистички и хиндуистички мит, а познајемо га у две верзије. Земља би према том миту била шупља, а становници су народ који има необична знања и необичне моћи и њима влада краљ света. Он не влада само својим подземним краљевством већ на суптилан и невидљиви начин утиче и на збивања на површини земље – каже Над који од 1994. године објављује есеје и чланке у домаћој периодици. Пише поезију, прозу и есеје које је објављивао у домаћим и страним штампаним и електронским медијима. Сарадник је страних и домаћих часописа и сајтова, а значајнија дела су му „Време империја“, „Гозба победника“, „Неми богови“, збирке фантастичних прича „Седам кула Сатане“ и „Невидљиво царство“, ауторско издање у ограниченом тиражу „Хиперборејци“, „Повратак мита“ и друга.

Прозу, поезију и есеје је објављивао у „Књижевној речи“, „Збиљи“, „Свескама“, „Савременику“, „Књижевним новинама“, „Европи нација“, „Унус мундусу“, „Трагу“, „Зениту“, „Летопису Матице српске“, „Градини“, „Корацима“, „Буктињи“, „Сизифу“, „Печату“ и „Политици“, а на интернет порталима и у онлајн часописима „Хипербореја“, „Проза онлајн“, „Арт-анима“, „Творац града“, „Српска аналитика“, „Нови стандард“, „Либартес“ и „Српски лист“. Општи утисак потврђује како је „Сизиф“ испунио задатак због кога је основан и још једном изгурао камен до пред врх брда. Представљање последњег броја је прилика за најаву жеље да у неком од наредних бројева добар део простора посвети талентованим ученицима основних и средњих школа. Несвакидашње вече у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ употпунили су ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“, ученик шестог разреда ниже Реља Јаковљевић на гитари и првог разреда средње Александар Илијовски на виолини. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 4.2.2018.

83

Стећци Босне, Херцеговине, Србије и Црне Горе

МАГАЗИН

4.2.2018.

АФИРМАЦИЈА КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

84

- Као надгробна обележја стећци су карактеристични за простор централног Балкана у периоду од тринаестог до почетка шеснаестог века. Од 3.300 локалитета на којима се налазе, највише на простору Босне и Херцеговине. - У западном делу Србије потврђено је постојање 203 очуване локације са преко четири хиљаде стећака на средњовековним гробљима. - Средњовековна камена надгробна обележја Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Србије уврштена у листу светске културне баштине. - На око 70 хиљада стећака са преко три хиљаде локалитета има само око четири стотине ћириличних натписа који чувају од заборава имена и људе, указују и на култ предака и персонификују бесмртност

85

МАГАЗИН

4.2.2018.

Н

86

едавно отворен нови изложбени простор у згради Завода за заштиту споменика културе показао се адекватним местом за изложбу о средњовековним надгробним споменицима под називом „Стећци Босне, Херцеговине, Србије и Црне Горе“ чији су аутори документаристкиња у Музеју града Пераста Мирјана Вукасовић и др Горан Комар. Као надгробна обележја стећци су карактеристични за простор централног Балкана у периоду од тринаестог до почетка шеснаестог века, а истраживање овог простора доказало је постојање 3.300 локалитета на којима се налазе, највише на простору Босне и Херцеговине, 2.677. У западном делу Србије потврђено је постојање 203 очуване локације са преко четири хиљаде стећака на средњовековним гробљима. Вредност средњовековних надгробних споменика, која се огледа у очуваним декорацијама и текстуалним порукама, међународно је потврђена

на самиту Организације за образовање науку и културу Уједињених нација Унеско у Истамбулу 2016. године када је прихваћена заједничка номинација Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Србије да средњовековна камена надгробна обележја буду уврштена у листу светске културне баштине. Фотографије др Горана Комара пружају увид у један део средњовековног наслеђа које треба да подстакне надлежне, и локалне заједнице, да се одговорније понашају према овој врсти културног наслеђа, а идеја аутора препозната је у Министарству културе и информисања Републике Србије које је суфинансијер овог пројекта. Сем уметничке стећци имају и историјску вредност, јер се мноштво ћириличних натписа у којима се наводе српска имена сматра довољно поузданим сведочанством о животу на овим просторима. Као плод десетогодишњег истраживања, настала на основу снимака Го-

рана Комара, изложба је рађена са циљем да стави акценат на период у коме су настајали средњовековни надгробни споменици у облику великих каменова, и да се на тај начин афирмише културна баштина ових простора немерљиво значајна за културну историју региона и Европе. У децембру прошле године постављена је у атријуму Народне библиотеке Србије у Београду, а гостовање у Краљеву сматра се логичним следом догађаја посебно значајним јер се, као вид међународног повезивања, тесно везује и за област којом се бави Завод за заштиту споменика културе. Изложба је настала у тренутку заједничке номинације средњовековних камених надгробних обележја за Листу светске баштине Унескоа, покренуте на иницијативу министара културе Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Србије. Уписом на листу током 2016. признат је значај стећака за универзалну културну баштину света, као древних сведока времена и постојања

једног народа, његовог духовног и уметничког израза на одређеном простору. - Стећци, као надгробно обележје карактеристични су за простор Западне Србије, у периоду од 13. до 15. века. У народу су познатији као мрамори, а некрополе на којима се налазе као мраморја, грчка, римска или дивовска гробља. Већ вековима некрополе под стећцима привлаче погледе својом строгом монументалношћу наглашеном белином камена. Стећци су најчешће облика велике хоризонталне плоче, сандука, слемењака или облика крста. Посебну документарну вредност имају стећци украшени ликовним представама, изузетне симболичке вредности или са очуваним натписима, који говоре о пореклу и статусу покојника. Од украса најчешће се срећу плитки рељефи и угравирани цртежи са представама покојника, животиња, сценама из свакодневног живота, архитектонским елементима као што су аркаде или прочеља кућа, симболима

розете, мача, полумесеца или гирланде. Сматра се да су стећци без украса, сада празних и глатких површина испраних столетним кишама, некада носили живо сликане сцене и натписе: надгробници су, дакле личили на џиновске монолите прекривене тканинама живих боја..... Била су то шарена села у малом – записано је у каталогу који прати изложбу. Период појаве стећака поклапа се поменом богумила у српској писаној литератури што је повод за закључак да су богумилски споменици. Бројна истраживања потрђују да се простор на коме су били не поклапа са територијом где се јављају стећци, па се не може са сигурношћу тврдити да су богумилски споменици, јер су уз њих пронађени остаци и православних и римокатоличких споменика. Стећци су специфична баштина на територији Балкана. Највише их је на територији Херцеговине, Босне и у рубним подручјима данашње Хрватске, Црне Горе и Србије. У Средњем веку су

били некрополе, а данас су доказ међурегионалне сарадње ових држава захваљујући којој су се нашли на листи светске културне баштине. Стећци имају рељефе, украсе и натписе ћириличким писмом који говоре о аутохтоном подручју на коме се ћирилица простирала, а на око 70 хиљада стећака са преко три хиљаде локалитета има само око четири стотине натписа који чувају од заборава имена и људе, указују и на култ предака и персонификују бесмртност. Од давнина су привлачили пажњу путописаца, монаха и државних изасланика који су путовали овим просторима чија су запажања значајна, али често нетачна. И поред тога предмет су бројних истраживања од којих је једно преточено у изложбу на чијем је отварању потврђено да утичу на културни живот као инспирација бројних сликара, писаца и других уметника. Т. Радованови Фото: М. Радовановићћ

87

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

4.2.2018.

Мали весељак: Брод спасилац

88

моћ старих пријатеља како би раскринкао планове банде. Сценарио за седамдесеттроминутну породичну авантуру у 2Д и 3Д формату, синхронизовану на српски језик, написали су Карстен Фулу и Симен Алсвик који је филм режирао заједно са Вилом Ешхарстом, а главне улоге тумаче Марие Блокхус, Андерз Еиде и Маркус Гунарсен. Филм је на репертоару биоскопа до 14. фебруара у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Братство лопова

После храбре мисије спасавања у олујним временским приликама, млади спасилачки чамац Елијас позван је да пређе да ради у Велику луку. Иако узбуђено прихвата, и напушта стари живот и пријатеље, убрзо схвата да веће није увек боље. Када открије да локална криминална банда ископава драгоцени метал који има моћ да утиче на временске неприлике, Елијас ће схватити да ће морати да затражи по-

„Братство лопова“ је редитељски деби Кристијана Гудегаста, познатог по сценарију филма Пад Лондона. Прича филма прати легендарну екипу пљачкаша банака који планирају велику, финалну пљачку федералних резерви у Лос Анђелесу, а то желе да изведу тачно „испред носа“ елитних полицијских јединица тог града. Филм се радњом фокусира на животе криминалаца, као и на животе припадника елитних полицијских јединица Лос Анђелеса… Према сопственом сценарију филм, чија дужина за двадесет минута премашује два сата, режирао је Кристијан Гудегаст, а глумачку поставу чине Џерард Бутлер, Кертис „50 Цент“ Џексон, Пабло Шрајбер, О’Шеа Џексон Јр., Иван Џоунс, Купер Андерсон, Морис Компте, Кајван Лајман-Мерсуро, Мо Макре, Медоу Вилијамс и Брајан Ван Холт. Последња пројекција у среду 7. фебруара почиње у 19,30.

Лавиринт: Лек смрти У новој авантури последњег дела чувене трилогије, „Лавиринт: Лек смрт“ Томас предводи групу одбеглих лединаша у последњу и најопаснију мисију до сада. Како би спасили прија-

Томас Броди-Сангстер, Декстер Дарден, Натали Емануел, Ђанкарло Еспосито и други Научно фантастични акциони трилер траје скоро два и по сата, а по сценарију Т.С. Наулина и Џемса Дешнера режирао га је Вес Бел. Филм се приказује још вечерас, а пројекција почиње у 22 сата.

Путник Интензивни, интелигентни акциони трилер на велике екране доноси праву филмску посластицу за све љубитеље квалитетне комбинације

теље, морају да провале у легендарни Последњи град, лавиринт под контролом мистериозне и моћне организације „WCKD“, за који ће се испоставити да је најсмртоноснији од свих до сад, а ко успе да преживи добиће одговоре на сва питања која су лединаши постављали од првог момента када су стигли у лавиринт. Већина глумаца из претходног дела филма глуми и у наставку трилогије, укључујући звезду серије „Млади вукодлак“ Дилана О‘Брајана, упркос повреди коју је задобио на снимању филма. Поред њега, ту су и Каја Скоделарио,

мистерије, напетости и акције у причи о бизнисмену који је, једног наизглед обичног дана када се враћао кући са посла, ухваћен у криминалним радњама, Мајкл је породични човек и продавац осигурања који свакодневно с посла кући путује возом. Једног послеподнева његову сигурну рутину прекида мистериозна незнанка, која га обасипа интригантним личним питањима. Мајкл се сусреће с понудом коју не може да одбије, па бива присиљен да идентификује скривеног путника, уљеза на свом возу, пре последњег заустављања. У бици с временом он покушава да разреши наметнуту загонетку, а ускоро схвата да је несвесно намамљен у криминалну заверу и да потпомаже смртоносни план који почиње да се одвија пред његовим очима. У Мајкловим рукама је судбина његове породице и свих путника у возу, а у питању је игра живота и смрти. Стопетоминутни акциони трилер по сценарију Бајрона Вилингера и Филипа де Блазија режирао је Хауме Колет Сера, а главне улоге тумаче Лајам Нисон, Вера Фармига, Патрик Вилсон и Сем Нил. Филм се приказује од понедељка до среде у пројекцијама које почињу у 22. сата.

89

90

МАГАЗИН 4.2.2018.

Краљево - Врбас Медела 83:62

91

92

МАГАЗИН 4.2.2018.

Слога - Борац 71:91

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 4. И 10. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

4.2.2018.

4. фебруар

94

1194. — Немачки краљ Хенрик VI ослободио, уз велику откупнину, енглеског краља Ричарда I Лавље Срце, којег је на повратку из Крсташког рата 1192. заробио аустријски војвода Леополд V. 1536. — Француски краљ Франсоа I ушао је у савез с турским султаном Сулејманом I да би се супротставио Хабзбурговцима. 1783. — Велика Британија је у Паризу потписала споразум о признању САД, чиме је окончан осмогодишњи британско-амерички рат, познат као Амерички рат за независност. 1789. — За првог председника САД изабран је Џорџ Вашингтон, који је у рату за независност од Велике Британије (1775—1783) командовао војском колониста. 1804. — Дахије су у Сечи кнезова погубиле неколико најистакнутијих српских народних главара, што је био непосредни повод за избијање Првог српског устанка. 1846. — Први мормонски пионири су започели свој егзодуз из Новуа у Илиноису на запад према долини Солт Лејк. 1861. — Делегати шест одметнутих америчких држава су се у Монтгомерију образовали Конфедеративне Америчке Државе. 1899. — Почео је Филипинско-амерички рат када је амерички војник, који је имао наређење да држи побуњенике подаље од логора своје јединице, пуцао на филипонског војника у Манили. 1904. — Јапанска ратна морнарица је блокирала руску далекоисточну луку Порт Артур, што је означило почетак руско-јапанског рата.

1938. — Адолф Хитлер је преузео ресор министра рата нацистичке Немачке, а за шефа дипломатије је именовао Јоахима фон Рибентропа. 1945. — У месту Јалта на Криму састали су се британски премијер Черчил, председник САД Рузвелт и совјетски лидер Стаљин да би се договорили о акцијама за завршетак Другог светског рата и плановима у послератном периоду. Сматра се да је на тој конференцији договорена подела „сфера утицаја“ тадашњих светских сила, што је касније довело до Хладног рата између комунистичког Истока и капиталистичког Запада. 1946. — Бивши председник српске владе, генерал Милан Недић извршио је самоубиство током истражног поступка. Недић је био оптужен за издају и ратне злочине у окупираној Србији у Другом светском рату. 1961. — У Анголи је почео устанак против португалске колонијалне власти. Ослободилачки рат окончан је 1974., а у октобру 1975. Ангола је стекла независност. 1966. — Приликом пада јапанског путничког авиона Боинг 727 у Токијски залив, погинула су 133 путника и члана посаде. 1972. — Велика Британија и девет других земаља признало је Источни Пакистан као независну државу Бангладеш 1974. — Гренада је стекла независност у оквиру Британског комонвелта. 1976. — У Гватемали је у земљотресу погинуло 23.000 људи, а милион и по је остало без домова. Главни град Мозамбика Лоренсо Маркеш је преименован у Мапуто. 1990. — У терористичком нападу из заседе на аутобус са израелским туристима у Египту погинуло је девет тури-

ста и два египатска полицајца, а 20 особа је рањено. 1994. — Током босанског рата у сарајевском предграђу Добриња девет људи је погинуло и 15 рањено од артиљеријске гранате. Међу настрадалима, који су чекали у реду за хуманитарну помоћ, било је и троје деце. 1997. — У снажној олуји сударила су се два војна израелска транспортна хеликоптера типа „CX-53 Сикорски“ који су превозили елитне јединице. Погинула су 73 војника. 1998. — У земљотресу који је погодио област Рустака у северној авганистанској провинцији Тахар погинуло је најмање 4.500 људи. 2000. — Формирање нове аустријске коалиционе владе са екстремно десничарском Слободарском странком Јерга Хајдера изазвало је протесте

у Бечу и другим местима у Аустрији. Израелски амбасадор напустио је Беч, а Европска унија је увела политичке санкције Аустрији. 2003. — Оба већа југословенског парламента изгласали су Уставну повељу и Закон о њеном спровођењу, чиме је престала да постоји Савезна Република Југославија. Нова држава добила је име Државна заједница Србија и Црна Гора. 2004. — Настао је Фејсбук 2006. — Неколико хиљада људи, огорчени због објављивања карикатура Мухамеда у данским новинама, спалили су амбасаде Данске и Норвешке у Дамаску у Сирији. Дански премијер Андерс Фог Расмусен обратио се путем арапске телевизијске станице Ал-Арабија становницима исламских земаља поводом спорних карикатура посланика Мухамеда које су објављене у једним данским новинама. Међународна атомска организација (ИАА) одлучила да пријави Иран Већу сигурности због наводне намере производње нуклеарног оружја. Отворене 20. Зимске олимпијске игре у италијанском граду Торину. Трајале су до 26. фебруара, а такмичило се

око две и по хиљаде спортиста из 80 земаља.

5. фебруар 1576. — Краљ Наваре Анри одбацио калвинизам и прешао у католичанство како би као Анри IV преузео престо Француске. 1596. — Јапански шогун Хидејоши забранио хришћанство у Јапану и наредио да се погуби 26 особа које су прешле у католичку веру. 1792. — Британци заузели пола територије индијске државе Мисор, након што су поразили војску султана Типу Сахиба. 1814. — У Бечу објављена „Мала простонародна славеносербска песмарица“ Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом. 1818. — Бивши Наполеонов маршал Жан Батист Бернадот постаје краљ Шведске и Норвешке као Карл XIV Јохан (1818—1844.) и оснива династија династију Бернадот која влада Шведском до данас. 1859. — У граду Фокшани, Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије, чиме су постављени темељи румунске државе. 1885. — Белгијски краљ Леополд II прогласио афрички Конго за лични посед под називом „Слободна Држава Конго“. 1887. — У Миланској скали први пут изведена Вердијева опера „Отело“. 1917. — Усвајањем новог устава, Мексико постао федеративна република од 28 савезних држава. Проглашена је аграрна реформа и црква је одвојена од државе. 1971. — У Белфасту, током немира, убијен британски војник, први од доласка британских трупа у Северну Ирску 1969. 1983. — У експлозији бомбе у просторијама Палестинске ослободилачке организације у Бејруту погинуле су 22 особе. 1983. - У Лиону, после изручења из Боливије, ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа

у окупираној Француској у Другом светском рату. Барби, назван „џелатом из Лиона“ скривао се у Боливији 32 године. 1988. — Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. у време Стаљинових „чистки“, осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских партијских и државних руководилаца. Они су потом посмртно рехабилитовани. 1994. — Током босанског рата на сарајевској пијаци Маркале у центру града од гранате је погинуло 68, а рањено 200 људи. Челници НАТО дали су ултиматум босанским Србима, под претњом бомбардовања њихових положаја, да у року од десет дана повуку тешко наоружање на 20 километара од центра Сарајева, а од армије БиХ затражено је да своје тешко наоружање у граду стави под контролу мировних снага. 1996. — Власти у Сарајеву ухапсиле су и касније предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу српске официре Ђорђа Ђукића и Алексу Крсмановића, што је изазвало озбиљну политичку кризу у тек успостављеним контактима два босанска ентитета. Генерал Ђукић је умро у затвору а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе. 1997. — Три највеће швајцарске банке основале су, под снажним међународним притиском, фонд од сто милиона швајцарских франака за жртве холокауста. Притисак је уследио након открића да су швајцарске банке сарађивале с немачким нацистима у Другом светском рату у скривању новца и драгоцености од заточених и убијених Јевреја. У акцијама београдске полиције против мирних протеста грађана, због фасификовања изборних резултата, између 2. и 5. фебруара, ухапшено је око 100, а повређено више од 300 демонстраната. Свакодневне демонстрације су настављене. 2001. — У Њујорку почело суђење четворици оптужених за постављање и активирање бомби 1998. у две америчке амбасаде у Африци, када је жи-

95

вот изгубило 224 особе. 2002. — Белгијски министар иностраних послова Луис Мишел, упутио извињење због улоге његове земље 1961. у атентату на тадашњег конгоанског лидера Патриса Лумумбе. Он је понудио помоћ од 3,25 милиона долара Фонду „Патрис Лумумба“ за промоцију демократије у тој земљи. 2003. — Северна Кореја је саопштила да је поново покренула нуклеарни реактор у Јонгбјону. Она је у децембру 2002. најавила низ акција којима ће реактивирати своје нуклеарне програме, упркос чињеници да је две године раније (1994) потписала споразум о њиховој суспензији. 2006. — Иран одлучио да забрани приступ својим нуклеарним постројењима тимовима ИАА.

МАГАЗИН

4.2.2018.

6. фебруар

96

1701. — Почео рат за шпанско наслеђе, после којег је Шпанија изгубила Гибралтар, поседе у Низоземској, Миланско војводство, Напуљско краљевство и Сардинију. Рат вођен на европском тлу и у колонијама завршен Утрехтским мировним уговором 1715. 1830. — Објављен је хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије у оквиру Отоманског царства. Крајем септембра султан издао берат којим је кнезу Милошу Обреновићу признато наследно кнежевско достојанство под турским суверенитетом и руском заштитом. 1876. — У Србији основано Друштво Црвеног крста, непуних 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви. Иницијатор био војни лекар Владан Ђорђевић, а за првог председника изабран митрополит београдски Михаило. 1922. — Уједињено Краљевство, Француска, Јапан, Италија и САД су потписале Вашингтонски поморски споразум да би избегле поморску трку у наоружању. 1958. — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23 путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед“. Несрећа се догодила при по-

вратку из Београда где је енглески тим играо утакмицу европског Купа шампиона с „Црвеном звездом“. 1993. — Представници три зараћене стране у Босни и Херцеговини одбили, на преговорима у Њујорку, мировни план копредседника Конференције о СФРЈ. Копредседници Сајрус Венс и Дејвид Овен затражили од Савета безбедности Уједињених нација да обавезујућом резолуцијом подржи тај план, а председник САД Бил Клинтон најавио алтернативан план за решење босанске кризе. 1994. — Шеф опозиционих социјалдемократа Марти Ахтисари победио на првим директним председничким изборима у Финској, победивши министарку одбране Елизабет Рен. 1999. — У замку Рамбује код Париза председник Француске Жак Ширак отворио мировну конференцију о Косову. Југословенску делегацију предводио потпредседник Владе Србије Ратко Марковић, а албанску један од лидера Ослободилачке војске Косова Хашим Тачи. 2000. — Финска добила прву женупредседника државе Тарју Халонен, дотадашњег министра иностраних послова. Русија објавила завршетак војних операција у Грозном, главном граду Чеченије. 2001. — На изборима у Израелу победила десничарска партија Ликуд, а њен лидер Аријел Шарон изабран за премијера, уместо Ехуда Барака, чија је Лабуристичка партија претрпела пораз. 2002. — Католички свештеник Атанас Серомба предао се Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за геноцид у Руанди који су 1994. извршили припадници етничке заједнице Хуту над Тутсима. 2004. — У експлозији воза московског метроа на станици Автозаводскаја погинуло 40 и теже повређено 250 људи. Чеченски сепаратисти оптужени. 2006. — Исабел Диноир 38-годишња Францускиња којој је извршена трансплатација лица у новембру 2005. године, обратила се јавности по први пут од операције.

7. фебруар 457. — Лав I ступа на источноримски (византијски) престо. 1783. — Француске и шпанске снаге су прекинуле опсаду Гибралтара. 1792. — Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађанске револуције. То је била прва од шест коалиција у које су касније, против Наполеона, ушле и Русија, Енглеска и Турска и друге европске земље. 1863. — Ратификован је Једанаести амандман на устав САД, којим су ограничене могућности држављана САД да туже државу пред федералним судовима како би се преиначила одлука Врховног суда у случају Чисом против Џорџије. 1863. — На британском војном броду „Орфеј“, који је потонуо поред обала Новог Зеланда, погинуло 190 људи. 1913. — Црногорска војска и српски Приморски одред у Првом балканском рату почели напад на Скадар, који су држали Турци. Црногорци у априлу

присилили Есад-пашу да преда град, али се у мају повукли јер су европске силе донеле одлуку да Скадар припадне Албанији. 1942. — Усташе су убиле 2300 становника бањалучких насеља Дракулић, Шарговац и Мотике српске националности. 1947. — Британски план о подели Палестине на арапски и јеврејски део одбацили и Јевреји и Арапи. 1962. — У експлозији у руднику угља код Сарбрикена у Западној Немачкој погинуло 298 рудара. 1964. — Британска група „Битлси“ први пут гостовала у САД. 1968. — Премијери свих 10 канадских провинција одобрили нацрт Устава према којем је статус француског језика у целој Канади изједначен с енглеским. 1969. — Нигеријски авиони бомбардовали препуну тржницу у једном селу у побуњеној Бијафри. Погинуло више од 200 људи. 1971. — Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа. 1974. — Гренада је стекла незави-

сност од Уједињеног Краљевства. 1984. — Амерички космонаут Брус Мекендлс током мисије свемирског брода „Чаленџер“ постао први човек који је прошетао свемиром користећи јединицу за маневрисање космонатуа. 1986. — Председник Хаитија Жан Клод Дивалије побегао из земље и окончао 29-годишњу диктатуру породице Дивалије у тој карипској земљи. 1990. — Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио предлог лидера Михаила Горбачова за укидање 70-годишњег монопол на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем. 1991. — Свештеник Жан Бертран Аристид проглашен за председника Хаитија, као први демократски изабран шеф државе. 1995. — У Исламабаду, у Пакистану, ухапшен Рамзи Јусуф, главни осумњичени за напад на Светски трговински центар у Њујорку 1993. када је погинуло шест особа, а више од 1.000 повређено. За тај напад оптужено и на доживотну робију осуђено шест исламских екстремиста. 1996. — У „боингу 757“, који се срушио неколико минута после полетања из Доминиканске Републике ка Немачкој, погинуло свих 189 путника и чланова посаде. Већина путника били немачки туристи. 2000. — У Београду убијен министар одбране Југославије Павле Булатовић. Нови министар постао Драгољуб Ојданић, дотадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, а на то место постављен Небојша Павковић. 2001. — Бивши председник Жан Бертран Аристид вратио се на власт на Хаитију. 2003. — У експлозији аутомобилабомбе у клубу „Ел Ногал“ у елитном делу града Богота у Колумбији погинуле најмање 32 особе, а више од 60 их повређено. За напад осумњичена герилска Револуционарна оружана снага Колумбије. 2006. — Научна експедиција открила више нових врста животиња и биљака на Западној Новој Гвинеји.

Откривено је 20 нових врста жаба, 4 врсте лептира, неколико врста палми, једна птичија подврста, као и врста кенгура за коју се мислило да је истребљена због лова.

8. фебруар 421. — Констанције III постаје савладар свог шурака западноримског цара Хонорија. 1347. — Окончан је грађански рат у Византији договором о подели власти између Јована V Палеолога и Јована VI Кантакузина. 1560. — Турске галије натерале у бекство шпанску флоту, под командом војводе Медине, у бици код града Триполија, који су Турци 1551. преузели од Шпаније. 1587. — После 19 година заточеништва погубљена шкотска краљица Мери Стјуарт, због учешћа у завери за збацивање са престола енглеске краљице Елизабете I. 1849. — Италијански револуционар Ђузепе Мацини прогласио Рим републиком. 1861. — Јужне државе САД одвојиле се од Уније и основале Конфедеративне Америчке Државе с Џеферсоном Дејвисом као председником, што је довело до Америчког грађанског рата. 1863. — Пруска и Русија склопиле савез да би угушуле револуцију у Пољској. 1924. — Приликом погубљења Гија Џона у америчкој држави Невада први пут употребљена гасна комора за извршење смртне казне. 1937. — У Шпанском грађанском рату трупе генерала Франциска Франка заузеле Малагу уз помоћ 15.000 италијанских војника. 1940. — Нацисти у Другом светском рату стрељали сваког десетог становника из два пољска села у близини Варшаве због убиства два немачка војника. 1942. — Јапан је у Другом светском рату напао Сингапур. 1942. — У манастиру Острог одржана скупштина са које је упућен позив свим Црногорцима и Бокељима, без обзира на политичке и партијске поде-

97

4.2.2018.

МАГАЗИН

98

ле, на устанак против окупатора у Другом светском рату. 1943. — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила град Курск који су Немци окупирали 1941.. 1963. — У Ираку извршен државни удар, у ком је збачен и стрељан председник Ирака, генерал Абдул Карим Касем, а нови шеф државе постао пуковник Абдул Салем Мухамад Ареф. 1975. — Совјетски и амерички космонаути почели заједничке припреме за летове „Сојуз-Аполо“. 1984. — На стадиону „Кошево“ у Сарајеву, у присуству 50.000 гледалаца, отворене су Зимске олимпијске игре 1984. На првим олимпијским играма одржаним у Југославији учествовали спортисти из 49 држава, до тада највећи број у историји ЗОИ. 1989. — У близини атлантских острва Азори пао амерички путнички авион са италијанским туристима. Погинуло свих 144 путника и чланова посаде. 1992. — Чланице Европске заједнице у Мастрихту, у Холандији, потписали уговор којим је та економска заједница постала и политичко-правна унија, Европска унија. 1993. — У несрећи изазваној сударом војног авиона „Сухој“ и путничког „Тупољев“ близу Техерана погинули сви путници и чланови посаде, њих 132, пилот и копилот војног авиона. 1994. — Две групе илегалних имиграната, „људи из чамаца“, стигавши до обала САД, добиле различит третман америчких власти. Кубанци прихваћени, а Хаићани присиљени да се врате. 2002. — У месту Солт Лејк Сити, у САД, отворене 19. Зимске олимпијске игре. 2003. — Индија протерала пакистанског комесара Џалила Абаса Џиланија и још четири запослена у пакистанској мисији, оптуживши Џиланија за финансирање сепаратистичког покрета у индијском Кашмиру. 2006. — Председник Хрватског сабора Владимир Шекс је данас, у име Сабора, изразио осуду и жаљење због чињенице да је „Национал“ објавио карикатуре посланика Мухамеда.

У Сарајеву око хиљаду грађана протестовало против карикатура посланика Мухамеда објављених у европским листовима. Египатско врховно веће за антиквитете потврдило је откриће нове гробнице у Долини краљева. То је прво откриће гробнице на овој локацији још од 1922. године. 2010. — У серији лавина на планини Хиндукуш у Авганистану погинуло је 172 особа, а затрпано око 2000.

9. фебруар 474. — Источноримски (византијски) цар Лав I крунисао је свог зета Зенона за савладара свог наследника малолетног Лава II. 1540. — У Рудај Филдсу код Честера у Енглеској одржана прва трка коња. 1667. — Склапањем Андрусовског примирја завршен је тринаестогодишњи рат Русије и Пољско-литванске заједнице. 1788. — Аустријски цар Јосиф II објавио рат Турској. У рату, који је завршен 1791. по Аустрију неповољним Свиштовским миром, на аустријској страни учествовали и српски добровољци под вођством Коче Анђелковића. 1801. — Мировним уговором Аустрије и Наполеонове Француске, потписаним у Линевилу на североистоку Француске, престало да постоји Свето римско царство, иако се цар Франц II одрекао титуле римског цара немачког народа пет година касније. 1825. — Пошто ниједан председнички кандидат није освојио већину електорских гласова на изборима 1824., Представнички дом је изабрао Џона Квинсија Адамса за председника САД. 1861. — Џеферсон Дејвис је изабран за привременог председника Конфедеративних Америчких Држава од Конфедеративне конвенције у Монтгомерију. 1881. — Преминуо Фјодор Михајлович Достојевски један од највећих писаца у историји књижевности. 1895. — Вилијам Морган је креирао и осмислио спорт Одбојку у месту

Холјок у Масачусетсу. 1900. — Основан је Дејвис куп, најпознатије екипно такмичење мушких тениских репрезентација. 1904. — Руско-јапански рат: Поморске битке за Порт Артур и Корејско полуострво. 1909. — Француска и Немачка по-

стигле споразум о Мароку, којим је Берлин признао посебне интересе Париза у тој земљи, у замену за економске концесије. 1934. — Југославија, Грчка, Турска и Румунија у Атини потписале Балкански пакт, одбрамбени савез од бугарских и италијанских аспирација. Избијањем Другог светског рата савез ослабио због различитих ставова земаља-чланица према Немачкој и Италији, а приступањем Румуније и Југославије Тројном пакту сасвим се распао. 1942. — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо. 1943. — Тешке борбе за пацифичко острво Гвадалканал окончане у Другом светском рату победом америчких снага над јапанском армијом. Почео противнапад партизана у Другом светском рату против здружених немачких, италијанских и хрватских снага на Неретви, Битка за рањенике. Почетком марта осам партизанских бригада одбацило главнину немачких трупа и свих 3.500 рањеника пребачено на леву обалу Неретве. 1950. — Макартизам: сенатор Џозеф Макарти оптужује Стејт департмент да је пун комуниста 1951. — Корејски рат: Гјеонсанг масакр. 1962. — Јамајка постала независна држава у оквиру британског Комонвелта. 1964. — Битлси су се први пут појавили у Шоуу Еда Саливена, наступајући пред рекордних 73 милиона гледалаца. 1965. — Прве америчке борбене трупе су послате у Јужни Вијетнам. 1968. — Холандска принцеза Беатрикс отворила подземну жељезницу у Ротердаму. 1969. — Први пробни лет „боинга 747, џамбо-џета“. 1971 - Аполо програм: Аполо 14 се враћа на Земљу након трећег спуштање људи на Месец. 1975 - Сојуз 17 совјетски свемирски брод се враћа на Земљу.

1981. — Генерал Војћех Јарузелски постао премијер Пољске. 1986. — Халејева комета се појавила у унутрашњости Сунчевог система. 1991. — На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90 % бирача гласало за отцепљење од СССР. 1996. — У снажној експлозији у Лондону, коју су подметнули припадници Ирске републиканске армије, погинуле две особе, а око 100 их повређено. Тим нападом прекинуто 17-месечно примирје. 1999. — Кина прекинула дипломатске односе с Македонијом због одлуке Владе у Скопљу да успостави дипломатске односе с Тајваном. 2009. — Далај Лама одлуком градског већа постао почасни грађанин Рима.

10. фебруар 1258. — Монголи заузели Багдад, тадашњи центар исламског света, спалили град и побили 10.000 људи и уништили Абасидски халифат. 1763. — Мировним уговором у Паризу завршен Седмогодишњи рат, први оружан сукоб свих европских сила. Споразумом који су потписале Велика Британија, Француска и Шпанија Француска се готово сасвим повукла из Индије, а Великој Британији препустила и Канаду. Шпанија добила Луизијану и Кубу, а Пруска задржала Шлезију, коју је преузела од Аустрије. 1824. - Симон Боливар је проглашен за диктатора Перуа. 1878. — Конвенцијом у Ел Зањону на Куби окончан десетогодишњи устанак против шпанске колонијалне власти. 1879. — У Великом Трнову отворено заседање првог бугарског парламента после ослобођења од Турака. 1891. — Заслугом чувеног српског геолога Јована Жујовића на Великој школи у Београду основано Српско геолошко друштво, једно од најстаријих научних друштава у Србији. 1923. — Основан је Тексашки технолошки универзитет у Лабоку. 1940. — Премијерно приказана пр-

ва епизода цртаног серијала Том и Џери под називом Маца је добила отказ. 1942. — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „Chattanooga Choo Choo“. 1947. — У Паризу потписани мировни уговори земаља-победница у Другом светском рату и бивших савезника Хитлерове Немачке. 1962. — Амерички пилот Френсис Гери Пауерс, оборен 1960. док је прелетао СССР шпијунским авионом U-2, у Берлину замењен за совјетског обавештајца Рудолфа Абела. 1964. — У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо разарач „Војаџер“. Погинуло више од 80 морнара. 1967. — Ратификован је 25. амандман на устав САД. 1989. — Рон Браун је изабран за председавајућег Демократског националног комитета поставши први Афроамериканац на челу једне од две водеће америчке партије. 1996. — Компјутер IBM назван „Дубоко плаво“ ушао у историју шаха победом над светским прваком Гаријем Каспаровим. 1997. — Хрватске снаге из западног дела Мостара отворили ватру на муслимане из источног дела града који су на хрватску страну дошли да посете гробље. Две особе погинуле, а 38 рањено. Мостар у босанском рату, пошто су Срби присиљени да напусте град, 1993. подељен на муслимански и хрватски део. 2000. — Лидер Српске радикалне странке и потпредседник Владе Србије Војислав Шешељ оптужио независне медије да су амерички плаћеници и криминалци, чиме је најавио почетак жестоке режимске кампање против независних медија у Србији. 2001. — Током антивладиних протеста у Техерану у сукобу с полицијом рањено више десетина студената, око 100 ухапшено. 2006. — Фатмир Сејдију изабран је за новог председника Косова. Свечаном церемонијом у Торину су отпочеле 20. Зимске олимпијске игре.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs