MagazIN 320

МАГАЗИН Година VI * Број 320 * 28. јануар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

28.1.2018.

У овом броју: Духовник, државник и учитељ Чему нас учи Свети Сава Светом Сави у славу Достојно обележен велики празник Светитељ на свом тргу Награда која обавезује На листи сајамских градова Корак ка бржем развоју

2

10 14 20 28 32 40 44 50

Све ближе студентском центру Учитељу с љубављу Учитељ који је укинуо понављање Историјски повод за истраживање Редовни превентивни прегледи спашавају живот У Краљеву смиривање Печеног гружански у простору и времену На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

52 54 58 66 74 80 84 92 84

3

4

МАГАЗИН 28.1.2018.

5

6

МАГАЗИН 28.1.2018.

7

8

МАГАЗИН 28.1.2018.

9

Свети Сава, први српски архиепископ и просветитељ

duhovnik, dr`avnik i u~iteq s

рпска павославна црква 14. јануара по старом, а 27. јануара по новом календару, слави првог српског архиепископа и просветитеља Светог Саву. Свети Сава је био најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање, светогорски монах, јеромонах и архимандрит Манастира Студенице, први архиепископ аутокефалне Српске архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. У ширем смислу сматра се једном од најзначајнијих личности српске историје, а православна црква га слави као свеца чији се култ вековима негује у српском народу. Растко Немањић је рођен око 1175. године као трећи син Стефана Немање и његове супруге Ане, а његови биографи у хагиографском стилу наводе да су га супружници добили после дугог прекида у рађању, па им је због тога најмлађи син био нарочито драг. Иако се о његовом раном животу не зна много зна се да је растао у време

великих спољнополитичких искушења за државу свога оца током кога се упознао са неким основним питањима њеног вођења. Заједно са старијом браћом Стефаном и Вуканом на двору у Расу је добио изванредно образовање, а од ране младости је показивао изузетну љубав према књизи. Иако су на његов духовни развој највише утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског, сматра се да се као мали највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору. Када је напунио 15 година Стефан Немања му је поверио на управу Хумску област између Неретве и Дубровника исте године кад је Хум одузет његовом брату Мирославу. О конкретним делатностима на положају управника нема много података иако је имао двор на коме је био окружен вел-

можама, високим функционерима и одабраном локалном властелом. Поуздано се зна да Растко није стално боравио у области која му је поверена на управљање, већ да је тамо одлазио само повремено. И поред тога, управа у Хуму није била само почасна титула већ је представљала практичну школу државног управљања. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима, а као ретко ко други помагао је сиротињи и посебно поштовао монахе. Тежећи савршенијем животу Растко је као млад напустио родитељски дом, а већ писмен и упознат са делима анохришћанске, византијске и старословенске књижевности, са седамнаест година је отишао у Свету Гору где је у осамнаестој примио монашки чин и добио име Сава. Иако се поуздано не зна у ком манастиру се замонашио, сматра се да би могао бити у питању руски манастир Светог Пантелејмона или грчки Ватопед који је постао његов дом наредних седам година.

12

МАГАЗИН 28.1.2018.

Рани боравак на Светој гори имао је значајног утицаја у формирању Савине личности, јер је ту формирана његова религиозност и схватање хришћанства, а ту је пронашао узоре на основу којих ће касније организовати манастирски и црквени живот у Србији. Када се, мотивисан политичким и верским разлозима, 25. марта 1196. године повукао са власти Стефан Немања је управљање земљом препустио средњем сину Стефану Немањићу, да би после годину ипо дана у Студеници као монах Симеон одлучио да се придружи најмлађем сину на Светој гори. Сава се после више година са оцем срео 2. новембра 1197. године у Ватопеду где је долазак доскорашњег владара изазвало велико интересовање светогорског монаштва због чега су великодушно делили прилоге манастиру у коме су боравили. Врло брзо су Симеон и Сава обновили напуштен и опустошен Хиландар, који је Србима у власништво предао византијски цар Алексије III, па је све до XVIII века манастир био највећа српска школа и расадник духовности, просвете и културе. Четрнаест година касније Сава се 1207. у чину архимандрита са моштима Светог Симеона Мироточивог вратио у Србију и у очевој задужбини Манастиру Студеници помирио око власти завађену браћу Стефана и Вукана. Након помирења радио је на црквеном и културном просвећивању српског народа, говорио о хришћанском моралу, љубави и милосрђу и оснивајући епархије радио на организацији Српске православне цркве. Тако је Свети Сава у једној личности објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји је патријарх Манојло Сарантен уз сагласност цара Теодора I Ласкариса, хиротонисао Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска православна црква постала аутокефална са благословом да њени архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабо-

ру у Манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава је од најбољих ученика изабрао и посветио неколико епископа и разаслао их у епархије широм земље у којој је градио многе цркве, манастире и школе. Приликом повратка у Србију Сава је боравио у Солуну, који се сматра значајним за развој српског црквеног права јер је ту организовао рад, а значајним делом и сам учествовао у стварању српске редакције византијског номоканона који ће постати познат под називом Номоканон светог Саве. Овај зборник је прворазредан извор права у средњовековној Србији, а оствариће утицај и на ширем подручју јер је постао основни устав бугарске и руске цркве. У Жичи као средишту нове Српске архиепископије Сава се посветио њеном организовању и основао око 11 епархија укључујући архиепископију у Жичи, а за епископе поставио своје ученике од којих су неки били управо стигли из Хиландара. На дугој проповеди у Жичи осудио је нека јеретичка учења, а у борби против јеретика помагале су му световне власти, пре свега брат Стефан Првовенчани. Успостављање самосталне Српске архиепископије, чије су три епархије биле издвојене из састава Охридске архиепископије, неминовно је морало довести до сукоба са охридским архи-

Име Светог Саве носе многи топоними на свим просторима где живе Срби, а нарочито у Србији и Црној Гори. Познато је да успомену на првог српског архиепископа у Црној Гори, чувају ови топоними: Савина, Савиница, Савина вода, Савина греда, Савина стопа, Савин извор, Савин поток, Савина страна, Савин кук, Савино почивало. Сасвим је извесно да овим није исцрпљен списак топонима који носе име нашег првог просветитеља.

епископом Димитријем Хоматијаном. Он је маја 1220. године Сави послао писмо у коме му пребацује због начина живота који је водио, али је главна тема писма било изузимање три епископије испод његове власти. Нема сазнања да му је Сава икада одговорио, па се сукоб сам по себи угасио, а аутокефалност Српске цркве за Савина живота признали су поглавари других православних цркава. Свети Сава је 1234. године кренуо на друго путовање у Свету земљу, а пре поласка на престо Српске архиепископије поставио оданог ученика Арсенија Сремца, човека духовног и христоликог живота. Процењује се да је то био мудар и промишљен потез, јер је знао да од личности наследника у многоме зависи даља судбина Српске Цркве и државе. Приликом повратка са поклоничког путовања Свети Сава се упокојио у Бугарској, у месту Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године, а краљ Владислав је две године касније, уз највише црквено-државне почасти, пренео његове мошти у манастир Милешеву. Присуство светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, нарочито у време турског ропства, јер ни једна личност код Срба није толико уткана у свест и биће народа као Свети Сава. Пример за то су устаници у Банату са краја XVI века, на челу са вршачким владиком Теодором, јер је на устаничком барјаку била извезена икона Светог Саве. Убрзо је, након што су Срби устали против тираније турских власти, уследила одмазда, а 1594. године је на Врачару у Београду Синан паша на ломачи спалиo Савине свете мошти. Предање каже да су дим и пепео са те ломаче развејали огањ благодати Христове у све српске земље, и у све српске душе, и због тога су Срби, не само у српским земљама него и широм света, подигли многе свете храмове. На месту на коме су спаљене његове свете мошти, Срби са свих светских меридијана изградили су највећи, величанствени Спомен-храм Светог Саве. Т. Радовановић

13

:EMU NAS U:I

МАГАЗИН

28.1.2018.

Сусрет са ученицима школе која носи име српског просветитеља

14

- Светосавље предстаља култура човечности и духовног здравља чије је темеље поставио Свети Сава. - Чиста и здрава вера Светог Саве није зависила само од божије љубави, па је била потребна његова јака воља да стане на своје ноге и да се очисти од свега, велики труд да очува тај дар и да га развије до блистања. - Свети Сава је био равнодушан према материјалним добрима како би могао да се окрене стицању духовних. - Скромност коју је свакога дана показивао у односу према ближњима огледала се у томе што је у сваком тренутку био спреман да даје, да дели, чини милостињу и брине о потребама других. - Да би се човек спасао од осећаја празнине потребна је снажна и дугогодишња унутрашња борба, невидљива борба са много трпљења и упорности

Фото: М. Радовановић

I SVETI SAVA

15

етврт века Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ Светосавском академијом уочи Светог Саве подсећа на значај првог српског просветитеља. Последњи у низу беседника је доктор богословских наука из области социјалне етике и научни истраживач у области православне педагогије и методике др Ивица Живковић, аутор неколико уџбеника за ученике богословије и уредник епархијског часописа „Глас Епархије нишке“. Др Живковић је вишегодишњи сарадник краљевачке Библиотеке који је одржао велики број предавања у организацији Епархије жичке и Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“. Аутор је неколико запажених прозних дела, есеја и бројних стручних радова објављених у земљи и иностранству, а учесник је прошлогодишњег научног скупа организованог у Краљеву поводом осам стотина година српске државности. У оквиру манифестације којом Краљево чува успомену на првог српског просветитеља др Живковић је ученицима основне школе која носи његово име говорио на тему „Чему нас учи Свети Сава“. Важнијим од тога да је био црквени великодостојник, дипломата, политичар и просветитељ сматра се питање какав је био као човек који је српском народу оставио у наслеђе непроцењиве вредности и аманет да као светосавци вековима размишљају о томе. Др Живковић подсећа да светосавље предстаља култура човечности и духовног здравља чије је темеље поставио Свети Сава, човек са најбољим ставом за који је овај народ икада чуо, човек најчвршће вере који је много радио на себи како би умирио немирне душе, засновао мисли и чинио највећа дела. Иако његова дела показују шта је урадио од себе, какве је мисли и веру у себи одгајао, Свети Сава ништа није измислио сам, јер се у дуготрајном раду на себи од ране младости држао најбољих узора. Чинио је то како би његова вера била вера највећих људи које је свет запамтио, вера Христова, православна вера коју су сачували људи најчистије душе, велики духовници

МАГАЗИН

28.1.2018.

Ч

16

хришћанског истока. Попут њих није се уздао у себе, у своју памет и снаге, већ само у Бога, јер је био свестан да се не може сачувати ако се буде затворио у себе. Живео је под многим стресовима, оптерећен новим стварима, долазио у додир са лошим утицајима и знао да сам не може сачувати мир своје душе. Видео је у себи многе болести, грехове и пороке који погађају све људе, али је те болести још као дете желео да излечи.

- Свети Сава није нападао друге људе. За друге се молио, давао је речи утехе, охрабрења и подршке. Увек тако, никада другачије и због тога је био велики светитељ српски. А бринуо се, посматрао пре свега самога себе, гледао је себе и радио на себи да буде бољи и јачи него што је био јуче, да не буде расејан и лењ, да му пажња не буде на неуспесима и гресима ближњих. Толико је радио на себи угледајући се на светле примере духовника, а постао је и сам велики светогорски духовник, не само младима и мањима од себе већ и старијем брату и оцу. Шта је то постигао Свети Сава и шта нам је оставио у наслеђе? Дошао је у додир са свемоћном силом коју зовемо божја благодат. Она је и њему дала путоказ како да се сједини са Богом и са читавим светом, како да буде добар са свима. Сабрао је и организовао читав народ чинећи га славним светородним народом, а топлина коју и данас осећамо када мислимо и учимо о томе његов је дар нама његовој деци. Он је сабрао и организовао свој дух, своју душу, поново је нашао себе и стекао слободу, а његова је слобода била дар божанске љубави – каже др Живковић уз потврду да чиста и здрава вера Светог Саве није зависила само од божије љубави, па је била потребна његова јака воља да стане на своје ноге и да се очисти од свега, велики труд да очува тај дар и да га развије до блистања. Свети Сава је постигао да буде човек умерености, уздржања, скромности, кротости и мира, добродушности, дубоке пажње и великог смирења, а после много борби, суза и напора, падова и устајања, постао је чврст карактер, умерена и одмерена личност која

је сваке мере у животу нашла у храни. Отуда се као право питање поставља шта му је она значила, а шта значи другима. Није познато да ли је уживао у хлебу, али је сигурно да није био незасит и није узимао никакве опојне траве биљака и лекова. Свети Сава је личност слободна од сваке зависности, а та слобода дуго се и тешко гради и за њу се бори.

- Свети Сава је имао на уму корист, а не само задовољство и уживање, и у томе је нашао добру меру. Не ради се о томе шта је мислио, какав је став имао и шта је другима причао, већ о жељи његовог срца која га је, као свако људско биће, вукла да тражи утеху у храни. Ако је и налазио утехе, а знамо да није био привржен том ужитку, није био везан тиме. Да би дошао до умерености морао је да избегава свако претеривање, да буде дисцилинован, да се не везује за задовољства, да им не поклања пажњу, да их доживи као искушење које треба одбијати од себе. Много је радио и путовао, а иако није дао да му тело ослаби храна никада није била главно за њега. Храна је за њега била божанско стварање, то је дар и љубав божија. Свети Сава је велики човек оживеле и олакшане душе, прозирнога и лаког духа, човек способан да расуђује, да сачува слободу духа од ствари, представа и идеја које му са свих страна падају на памет, од фантазија и жеља да сачува мир и стабилност свог разума и чистоту свог срца. Свети Сава је био здрав човек због уздржања и чистота тела. Био је монах, није имао жену и децу, није имао земаљске љубави. Никада се није заљубио, нити је желео да му се то догоди. Сву своју жељу и утеху окренуо је од телесних радости, од породичне среће и топлине, од сваког одмора и утехе, само ка Богу. Читавог живота као монах ни на једну жену никада није погледао, нити о томе мислио. Тежак је то пут да укротите себе и да немате своју земаљску љубав. Ми не знамо каква су, и колика, искушења нападала младога Растка. Знамо да се подвргавао многим постовима, бдењима, суровим подвизима, напорном раду, непрестаној молитви

Др Ивица Живковић

17

МАГАЗИН

28.1.2018.

како би у тој борби победио. Знамо да се као добар монах чувао свих изазова, да није срљао никуда, да је живео у молитви и самоћи, да је водио строгу пажњу над свим својим чулима, над свему што види, чује, додирне, осећа, окуси, да није давао свом виду и додиру ни мало утехе. Борила се много душа Светог Саве да одагна од себе сваку фантазију и сваку жељу јер је желео да своју љубав посвети само Богу. И Бог је њему даровао стоструко више од свега што је, зарад његове љубави, оставио. Дао му је узвишену лепоту, радост, снагу и част чистоте да својом мером буде сила и ослонац свима нама до данас. Колике су то хиљаде и милиони којима је Свети Сава ослонац и данас – каже др Живковић. Потврда става да је био скроман човек огледа се у настојању да до краја живота то буде што више, јер се скромност огледа у задовољству оним што има. Свети Сава је показао како је то могуће, па је био равнодушан према материјалним добрима како би могао да се окрене стицању духовних добара.

18

Сматра се учитељем у скромности јер је у сваком тренутку био спреман да се одрекне онога што је имао. Као човек велике скромности увек је осећао како му је Бог дао све што човеку треба, а скромност коју је свакога дана показивао у односу према ближњима огледала се у томе што је у сваком тренутку био спреман да даје, да дели, чини милостињу и брине о потребама других, јер је давање обележје љубави. Веровао је да су сви људи пред Богом подједнако важни, да су једнаки и да је свако одговоран за све. Зато своје давање није сматрао великим, нечим чиме се треба хвалити, па је увек био радостан што може другима да даје.

- Свети Сава није мислио негативно. Он је био човек благодушности и добре воље. Такав је био зато што се отворио ка Богу и освестио се. Није лако никоме да се ослободи негативности у себи, а он је нашао лек од негативности тако што се издигао изнад свих пролазних ствари, пролазних ужитака, тако што их је презирао онако како отмени људи презиру нешто што

је приземно. Избављао се од негативности у себи тако што је опраштао онима који су га вређали. Био је милостив према онима који су га узнемиравали и нервирали, а кад год би као млад човек осетио увреду увек је њен узрок тражио у себи. Не у томе шта ми је други рекао, него у томе зашто сам ја толико осетљив на то. Једина његова жалост била је жалост због грехова својих и грехова ближњих људи око себе. Патио је због сваког промашаја и слабости које су погађале људски род. Свест о томе да је грех свуда око нас, да поробљава и мучи људе, довела га је у стање скрушености а из те скрушености настаје мир и духовна радост која је обликовла Светог Саву лепше него све друге његове титуле и признања. Свети Сава никада није осећао празнину у души. Борио се против тог осећаја сабраношћу, великом трезвеношћу и пажњом. Није се никада одавао скитању. Никада није тражио заборав у друштву других људи. Никада није одустао од молитве, тиховања и концентрације. Да би се човек спасао од осећаја празнине, од којег

данас пати половина људског рода, потребна је снажна и дугогодишња унутрашња борба, невидљива борба са много трпљења и упорности. Свети Сава је ту борбу храбро водио и у тој борби победио. Свети Сава је био човек кротости и дубоког мира, а снага кротости стиче се када човек добровољно прихвати сва понижења и заузме према њима правилан став. Кротак човек, питом човек, не допушта себи да се озлоједи никаквим поводом чинило му се нешто праведно или неправедно. И Свети Сава је долазио у искушење да се љути, али је узрок напада увек тражио у себи, никада у нечему што су други урадили или рекли. Није он постао кротак зато што су му биле повољне околности у животу, зато што су се други увек добро опходили према њему. Он је тај бедем изградио сам у својој души. Начин живота какав је водио тражи свакодневне напоре у савладавању себе у делима, у речима, у мислима. Ништа се не сме потискивати, све се мора савладавати дубоко у себи. То пре свега значи да опраштамо и да забора-

вљамо увреде, да се миримо са ближњима, да преузимамо одоговорност за њихову љутњу и њихове пропусте. То је Свети Сава радио из дана у дан. Био је духовни див који није реаговао ни на понижења ни на похвале. Увек се борио за свог ближњег, а његово милосрђе је било опште, па никад није искључивало никога. То му је давало заштиту и снагу од сваког узнемирења, па је био спреман да поднесе све што надаље може да се деси – каже др Живковић. Како је био човек понизности и смирења, најважнији доступан духовни подухват у животу био је да смири сујету и надменост. Да би се избавио од несагледивих опасности и лукавства морао је да бежи од овоземљаске славе, жеље за почастима, угледом и популарношћу, да бежи од егоизма. Због тога је, све док је могао, одбијао положај који су носили моћ и утицајност. Никада никоме није говорио о себи и својим подвизима, врлинама или добрим делима. Много година је Свети Сава размишљао о таштини и непостојаности све-

га људског, о пролазности, слабости и крхкости човека у односу на болест, на старење и на смрт. Све то допринело је да изгради јасне ставове, да не верује у себе и свој суд, да никада не оправдава себе, да не осуђује друге и да се не спори са њима, да се не намеће и не говори о недостацима већ да код ближњег истиче само добре стране. Свети Сава се сећао грехова које има као човек, па је живео повучено. Као монах је прихватао тешке и понижавајуће животне услове, признавао своје слабости а одбацивао сваку самоодбану и осећај да је неко ко је паметан, јак и сам себи довољан. У сваком тренутку је био свестан своје ограничености, слабости, немоћи и незнања, а све што је у њему било добро сматрао даром свог Бога. Зато је као основни лек против надмености користио молитве, тражење подршке, помоћи и заштите од Бога. Отуда и закључак да је највећи знак смирења када се забораве своја добра дела и врлине и сматра да су други узвишенији, а то је Свети Сава показивао на сваком кораку. Т. Радовановић

19

Светосавска академија у Дому Војске Србије

МАГАЗИН

28.1.2018.

СВЕТОМ САВИ У СЛАВУ

20

- У управљању државом архиепископ Сава помаже мудрим саветима, јер је уживао углед и поштовање у целом ондашњем свету, на Истоку и на Западу, и међу хришћанима и у муслиманском свету. - Из дубоко заоране светосавске бразде, ницали су богати духовни плодови, баштињени кроз векове у духовну ризницу, из које и ми данас црпимо снагу за своја прегнућа. - Светосавље је постало програм и начин живота.

- Пред иконом Светог Саве огледамо се и препознајемо.

- Свеукупним радом, хришћанизујући народну душу, Свети Сава је унео јеванђелски квасац у просвету, школство, књижевност, уметност, здравство, државотворство и друштвене односе

21

предвечерје великог празника у Дому Војске Србије се сваке године одржава традиционална Светосавска академија, светковина Савиндана којој су и ове године присуствовали претежно представници војске и Епархије жичке. Након Химне светитељу Сави, коју је извео Дечји хор Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ под диригентском палицом Дејане Живковић Кубуровић, прилика да отвори Светосавску академију указана је војном свештенику Владану Вуковићу. Свечана академија је прилика за подсећање да је Савиндан за Србе дан над данима, а академија распиривање неугасле ватре и подсећање чији смо и колико смо искрени на путу добрих дела са Савом у срцу у врло смутном времену. Када се Савино име спомене помисли се на живога Бога, на оца, духовника, државотворца, искушеника, градитеља, просветитеља, законодавца, писца, песника, учитеља, мудраца, исцелитеља, светитеља у свему првог, у свему правог, у свему највећег.

- Можемо са правом рећи да је највеће дело које је иза себе оставио Свети Сава то да је био онај који је благодаћу божјом успео да успостави независну самосталну светосавску цркву која и данас траје, а следеће године обележавамо 800 година. И када је немањићка држава пропала под турским јармом оно што је окупљало наш народ и чувало његов идентитет, успело да преброди ропство и доведе до

МАГАЗИН

28.1.2018.

У

22

слободе, то је била светосавска црква која и данас одолева новим савременим искушењима. Можда смо се мало отуђили од наше цркве, можда нисмо као некада толико ревносни као наши преци, да се окупљамо око светих храмова на светим литургијама, да Бога прослављамо. Али, Богу хвала, задњих деценија имамо прилику да видимо обнову. Нови храмови ничу, Свети Сава се вратио у школе и у војску, а имамо и војне свештенике. Настало је време обнове, а свако од нас треба да има добру вољу да себе, своју породицу, врати цркви јер једино остајући у цркви, изграђујући се у цркви, имамо утемељење и уточиште да наставимо да корачамо стазама које је Свети Сава утемељио. Нека нам господ Бог да да се сваке године окупљамо и да следеће године обележимо 800 година од наше самосталне српске цркве како доликује - порука је војног свештеника пре него се присутнима, у име и уз благослов епископа жичког Јустина, духовног оца и наследника на трону жичких епископа, обратио његов архијерејски заменик, протојереј ставрофор Љубинко Костић. У пригодном културно-уметничком програму учествовали су Дечји хор и Фолклорни ансамбл Културно-уметничког друштва „Абрашевић“, ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и Основне школе „Браћа Вилотијевић“ и представници Српске православне цркве.

Светосавска беседа Палећи воштанице пред иконом Светог Саве, данас после осам векова, освежавамо и подстичемо наше живо памћење и сећање на духовног горостаса нашега рода, на најсјајнију звезду, која се појавила на српском духовном и народном небу. Растко, седамнаестогодишњи племић, син краљевскога рода, оставља удобност краљевских дворова, и одлази у Свету Гору Атонску, да се тамо духовно уобличи, самосвесно се жртвујући за узвишени идеал: да свој народ духовно роди, да га препорођеног, преображеног и очишћеног, као скупоцени дар приведе Христу. Обогаћен новим стеченим знањима и наукама, монашким опитом Свете Горе и искуством најзначајнијих стараца-духовника, монах Сава се у Србију враћа као апостол српског народа, баш кад је најпотребније било. Он уноси мир међу завађену браћу и властелу. Тад почиње његов напоран рад да као архимандрит студенички, заједно са братом Стефаном уређује и изграђује државу. Он постаје вођ, кога ће српски народ дубоко поштовати и следити! Сава је већ имао идеју и визију самосталности српске државе и српске Цркве. Тежак је и напоран пут био до остварења овог циља, у сложеними државним и међународним приликама и околностима тога доба. Самопрегорним ра-

23

24

МАГАЗИН 28.1.2018.

25

28.1.2018.

МАГАЗИН

26

дом, огромним трудом и мудрошћу Савином, остварена су оба циља. Држава је мудрим вођењем стицала све већи међународни углед, те је и добила међународно признање. Истовремено, архимандрит Сава успева да од византијског цара и цариградског патријарха издејствује и самосталност или аутокефалију Српске православне цркве. И њиховом вољом Сава је именован и хиротонисан за првог српског архиепископа, поглавара Српске цркве. Бранио се Сава и тражио да неко други буде изабран, али је цар византијски уз сагласност патријархову истрајавао речима: „Моја душа хоће тебе од Бога, јер твој живот од детињства, познат је свима нама. Твој народ треба тебе, јер ти имаш мудрост везану за ауторитет.“ Покорио се Сава: „Нека буде воља Божија кроз вас на мени гре-

шнику.“ Сада архиепископ Сава крунише свог брата Стефана за краља „свих српских и поморских земаља“ у новосаграђеном и за то намењеном манастиру Жичи. У Жичи, одакле је за нас, условно речено, све почело! Самостална држава и Црква, пуним плућима и снагом настављају да се уређују и разрастају. У управљању државом, архиепископ Сава помаже својим мудрим саветима, јер је уживао углед и поштовање у целом ондашњем свету, на Истоку и на Западу, и међу хришћанима и у муслиманском свету. То се посебно да видети из срдачних дочека на његовим путовањима. У погледу организације црквеног живота архиепископ Сава је основао нове епархије, изабрао и поставио но-

ве епископе и црквене управитеље, свештенике и монахе. Са народом је зидао манастире, цркве и задужбине, оснивао је школе и болнице, просвећивао народ, уређивао богослужења, преписивао и умножавао књиге, писао монашке типике, користећи се богатим искуством светогорских и палестинских манастира, изграђивао законодавство. Мудро је уредио односе између Цркве и државе, да на најбољи начин и једна и друга у међусобној хармонији служе народу, водећи га од земаљског ка Небеском царству. Доментијан, биограф Светог Саве на једном месту каже: „Овај истинити пастир, чуваше стадо Отачаства свога, имајући отворено око душе, и свагда гледајући ка Свевидећем.“ Савин просветљени ум је најбоље знао шта је добро за Србе. Чистио је

Свети Сава назива „грађанин васељене“, „Богоносни отац наш“, „отац отаца наших“, „српски Мојсије“, „други Илија“, „Првопастир“ и „украс Цркве“. У чему је била снага Светог Саве!? У томе, каже свети владика Николај, што је био сав у Христу и Христос сав у њему!. Из дубоко заоране светосавске бразде, ницали су богати духовни плодови, баштињени кроз векове у духовну ризницу, из које и ми данас црпимо снагу за своја прегнућа. Светосавље је постало програм и начин живота. Пред иконом Светог Саве огледамо се и препознајемо. То морамо чинити свакодневно, јер Светосавље је свакако позив на одговорност. Тешка су времена била у доба Светог Саве. Ништа мање нису лакша ни

данас. И данас као и онда, као народ, налазимо се на својеврсном распећу и искушењима, пред великим изазовима савремене стварности. Потрудимо се да будемо бољи и достојнији следбеници и духовна чада Светог Саве, а он ће бити ту уз нас! Помоћи ће нам! Потражимо га и замолимо га речима шесте песме са канона Преноса моштију Светог Саве: „Похитај Свети Саво, и од пакости избави нас, јер скорби велике и ратне, обрвале су рабе твоје.“ Срећна свесрпска слава Свети Сава!

Љубинко Костић, прот. ставрофор Изговорено на Светосавској академији 26.01.2018. у Дому војске у Краљеву

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

веру од погрешних, јеретичких учења, поучавао да се држе праве апостолске вере, потврђене Васељенским саборима, искорењивао је штетне паганске обичаје, а некима од њих давао хришћански садржај и печат, поучавајући и уједињујући све у вери и љубави. Због свега учињеног, чиме је Господа прославио, њега је Господ прославио венцем неувеле славе: светошћу. Свеукупним својим радом, хришћанизујући народну душу, Свети Сава је унео јеванђелски квасац у просвету, школство, књижевност, уметност, здравство, државотворство и друштвене односе. Светосавско родољубље је постало образац за сва поколења. Свети Сава је неизмерно волео свој род, а истовремено био пун љубави према васцелом човечанству. С правом се

27

Цела недеља у знаку Светог Саве

МАГАЗИН

28.1.2018.

ДОСТОЈНО ОБЕЛЕЖЕН ВЕЛИКИ ПРАЗНИК

28

- Први Дани Светог саве отпочели изложбом деце Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“, а завршени Светосавским балом. – У Храму Светог Саве литургија и сечење славског колача. – Домаћини школске славе основне школе „Јован Цвијић“ из Сирче и „Драган Маринковић“ из Адрана. – Под покровитељством локалне самоуправе у програм укључене скоро све јавне установе културе

29

колска слава се на примерен начин обележава и у краљевачким школама, а свечарска атмосфера је ове године продужема на целу недељу у којој се обележава дан Светог Саве. Током ње реализоване су бројне активности у које су укључене све јавне установе културе, а претежни део програма релизован је у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“. Осмислили су га библиотекари и писци који раде у овој установи са жељом да се Дани Светог Саве и убудуће традиционално обележавају на овај начин. На иницијативу основних школа из Сирче и Адрана у обележавање значајног датума укључила се локална самоуправа, а свеобухватни програм је, за разлику од претходних година кад је био сведен на Светосавску академију и доделу књига најбољим ученицима основних и средњих школа, распоређен на недељу дана. Празновање је отпочело првог дана у недељи свечаним отварањем у Свечаној сали Градске управе где је приређена изложба дечјих радова Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ и изведен пригодан уметнички програм у коме је учествовао хор Основне школе „4. краљевачки батаљон“. У исто време у Основној школи „Милун Ивановић“ у Ушћу опочео је програм под називом „Песници на Савиним стазама“ који су приредили Гордана Тимотијевић и Милоје Радовић, а исти је сат и по раније изведен пред ученицима Основне школе „Стефан Немања“ у Студеници. Први дан обележавања значајног датума завршен је Светосавском луткарском радионицом у Народној библиотеци „Стефан Прво-

МАГАЗИН

28.1.2018.

Ш

30

венчани“ са полазницима Луткарске радионице и учитељицом Љубом Радетом. У подне другог дана манифестације археолог Биљана Даниловић је ученицима краљевачких основних школа говорила о Светом Сави и Светој земљи, а богат програм активности планиран за среду 24. јануара отпочео је тачно у подне у Народној библиотеци. Програм под називом „Светосавље – чему нас учи Свети Сава“ намењен ученицима Основне школе „Свети Сава“, а о мало познатим детаљима из живота српског просветитеља говорио је др Ивица Живковић. Само сат касније у Свечаној сали Градске управе представљено је монографско издање књиге Владана Ж. Петровића „Печеног гружански у простору и времену“ које представља значајан допринос проучавању историје овог села од првог помена имена Печеног до данашњих дана. Књига је настала на основу богате архивске грађе, остале литературе и опсежног теренског истраживања у коме посебан значај имају родослови и именици погинулих током ратних сукоба у 19. и 20 веку. Два сата након поднева у Основној школи „Живан Маричић“ у Жичи поновљен је програм „Светосавље – чему нас учи Свети Сава“ у коме је др Живковићу друштво правила мр Милица Вучковић, а круг активности од 19 сати у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ затворила њена беседа под називом „Његош и светосавље“. Драмски приказ „Живот Светог Саве“ припремили су ученици основне школе која носи његово име, а посебно за ученике нижих и виших разреда

изведен је у сали Краљевачког позоришта четвртог дана манифестације. „Светосавска песмарица“ намењена је ученицима Основне школе „Бранко Радичевић“ из Печенога, а од поднева истог дана представили су је песници Гордана Тимотијевић, Биљана Миљковић и Милоје Радовић. До краја дана реализоване су још две значајне активности, програм краљевачког Друштва за српски језик и књижевност под називом „Савини дани“ у Бибилитеци и концерт ученика Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и Основне школе „Драган Маринковић“ из Адрана у сали Краљевачког позоришта. Дани Светог Саве настављени су у петак 26. јануара традиционалном доделом Светосавских награда најбољим ученицима основних и средњих школа у Свечаној сали Градске управе, потом Светосавском академијом „Свети Сава – наш узор човечности“ у Народној библиотеци на којој је уместо најављеног др Ђорђа Трифуновића, једног од најбољих познавалаца старе српске књижевности, на ову тему беседио др Ивица Живковић, а у програму је учествовао и Градски хор Црвчанин. Дани Светог Саве завршени су у суботу 27. јануара када је, после Светосавске литургије, обављено сечење славског колача, а домаћини школске славе ове године су биле основне школе „Јован Цвијић“ из Сирче и „Драган Маринковић“ из Адрана. Последња манифестација је Светосавски бал чији су домаћини ове две школе, а претходио му је петнаестоминутни програм који су припремили ученици школе „Јован Цвијић“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

Споменик Светом Сави на тргу који носи његово име

МАГАЗИН

28.1.2018.

СВЕТИТЕЉ НА

32

- Ни један други град у Србији нема више права на репрезентативно знамење посвећено првом српском архиепископу који је издејствовао аутокефалност Српске православне цркве. - Основни циљ подизања споменика је да се простор Трга Светог Саве оплемени новим садржајем и на нови начин још дуго траје у времену и простору.

- Трошкови подизања споменика мањи од годишњих издатака за забаву у Краљеву.

- Укупна висина споменика, не мања од четири и по метра, не конкурише превише околини, не нарушава је а дозвољава скулптури да опстане у простору. – Висина бронзане фигуре Светог Саве између 220 и 250 сантиметара дефинисана је односом према постаменту од светлог гранита

А СВОМ ТРГУ

33

ако је идеја о градњи споменика Светом Сави на тргу који носи његово име промовисана на Данима словенске културе пред крај септембра прошле године званичну потврду доживела је на првом састанку Иницијативног одбора за подизање спомен знамења у Краљеву. Била је то прилика за потврду да идеја код мислећих људи овога града траје довољно дуго, а заснована на ставу да ни један други град у Србији нема више права на репрезентативно знамење посвећено првом српском архиепископу који је издејствовао аутокефалност Српске православне цркве. Локација за постављање споменика одређена је у тренутку кад је трг између Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“ и Дома Војске Србије назван именом Светог Саве, чиме је потврђено како би баш овај простор најбоље пристајао постављању знамења као дуга који ова средина има према њему. У иницијативном одбору потврђују задовољство због чињенице да је прва назнака идеје о градњи изазвала велико интересовање и најавила подршку великог броја присталица спремних да се укључе у реализацију. Потврђена је и потреба за укључивањем што више особа различитог профила спремних да уложе потребну енергију и рад као основу на којој ће се тражити подршка локалне самоуправе. Колико и Свети Сава право да буду знак препознавања краљевског града има свих седам краљева крунисаних у Жичи, у одбору верују и двојица других. Међу иницијаторима идеје присутно је уверење да би, где год да буду постављени, представљали заједнички именилац краљевског града. У том смислу свака од неколико локација сматра се подједнако погодном. Једна је зелена површина кружног тока на почетку пута који води према Манастиру Жичи, друга централни градски трг и зелене површине као идеално место за споменике српским краљевима оријентисаних према споменику српском ратнику на истоименом тргу, а

МАГАЗИН

28.1.2018.

И

34

ништа мање није значајна ни локација у Парку краљева у коме је лоцирана зграда Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“. Деценијама након Другог светског рата на тргу који данас носи име Светог Саве налазио се споменик првом партизанском тенку као препознатљиво место састанка бројних генерација. Ово је добар повод за уверење да би место окупљања припадника бројних будућих генерација могао бити баш споменик Светом Сави. Податак да се наредне године навршава осам стотина година од аутокефалности Српске православне цркве сматра се јединственом приликом да град на достојан начин обележи јубилеј који надилази оквире града и Епархије жичке. Значајним се оцењује податак да је Свети Сава обележио цео период историјског постојања од средњовековне српске државе, са династијом Немањића на челу, до новије српске историје када су устаници у Првом српском устанку као путоказ имали његово Законоправило.

- Ако то не учинимо сада мислим да нећемо учинити никада, јер у ово смутно време оставривање оваквог пројекта може много да значи за повратак самима себи како би сигурније кренули у будућност. После осам стоте годишњице аутокефалности следи осамстогодишњица крунисања првог српског краља Стефана Првовенчног и могућност да се јубилеји достојно обележе са та два споменика – каже председник Словенског друштва Драган Бунарџић. Аутор идејног решења, вајар Иван Марковић, у први план ставља потребу да естетика споменика буде лишена непотребних интерпретација и да се задржи на ономе што је дефинисано у канонима православне уметности уз потврду додатног изазова да се транспонује у тродимензионалну форму што није непознато у историји уметности. Податак да је канон као опште правило добро утврђен кроз хиљаду година у старту је елиминисана и помисао да се одступи од њега. Основни циљ је, каже аутор, да се простор Трга Светог

Саве оплемени новим садржајем и на нови начин још дуго траје у времену и простору. Присутно је и уверење да би, реализацијом пројекта, Краљево на посебан начин заузело значајно место на културној мапи Балкана и Европе. Податак да је реализација тако значајног пројекта тешка без укључења већег броја чинилаца, посебно из области привреде, повод је да једном броју њих буде упућен позив да присуствују састанку Иницијативног одбора. Њихово одсуство није поколебало друге који, након што је озваничена идеја о градњи, очекују благослов Српске православне цркве као први конкретан корак према дефинисаном циљу. Како су за реализацију потребна значајна финансијска средства размишљало се и о начинима за њихово обезбеђење, а и овом приликом доста се очекује од добровољних прихода оних који подржавају идеју. Други извор види се у дијаспори, а као последњи могућност обраћање иностраним фондацијама за које се верује да би подржали и овај пројекат. Позив за учешће у пројекту упућен је свима који сматрају да могу да помогну у било ком облику како би се у што краћем времену реализовале све активности од којих зависи завршетак пројеката. Значајни јубилеји који предстоје у наредних неколико година повод су и за друге идеје, па се помиње једна која подразумева подизање споменика Стефану Првовенчаном. Иако нема званичне потврде, па ни координације између иницијатора две различите идеје, није далеко од истине став да на овој локацији има места за двојицу великодостојника. Опрезнији сматрају да би, иако је на светосавском тргу место Светом Сави, последњу реч требало да каже струка. Повод је уверење да се према тако важним стварима не треба односити неодговорно како би се избегло трајно нарушавање овог простора. Због тога са великом пажњом треба размотрити оба предлога, па предност дати Светом Сави а Стефана Првовенчаног поставити на локацију са које би његов поглед био усмерен према Жичи. Иако опрезност никад није суви-

Иван Марковић

35

28.1.2018.

МАГАЗИН

36

шна првим наредним кораком сматра се добијање дозволе за градњу, а тек након тога размишљати о финансирању. Иако аутор није спреман да говори о коначним трошковима готово је сигуран да би били мањи од годишњих издатака за забаву у Краљеву. Они мање опрезни склони су веровању да би за постављање споменика висине пет и по метара, са уређењем целог простора, требало утрошити између тридесет и четрдесет хиљада евра. Иван Марковић подсећа како се идеја о подизању споменика СветомСави родила пре годину и по дана, а иницијатор је један од краљевачких привредника. Идеја је довољно заинтригирала аутора да се позабави размишљањем и комплетним снимањем простора пре него што приступи изради идејног решења. Искуство потврђује потребу дугог периода осмишљања као увод у материјализацију за коју је неопходно утврдити што више различитих параметара. За разлику од слободне скулптуре, мада и она мора да се планира погото-

во кад се изводи у традиционалним материјалима, код меморијалне све мора да се разјасни што пре па не може да постоји много варијабила макар да је у питању израда идејног решења. Чак и да трг између Храма Свете Тројице и Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“ не носи име Светог Саве сматра се најбољим решењем за постављање споменика српском светитељу, јер се налази наспрам главног улаза у црквену порту. Споменик је оријентисан да гледа према центру града и Тргу српских ратника јер се тако успоставља визуелна веза између њих.

- Што се тиче естетике ту човек не сме да буде сујетан, ни да се расплињава, јер је византијска естетика јако прочишћена и код ње не постоји ништа неодређено. То се у историји уметности сматра примитивним приступом, иако није, јер је византијска уметност која је трајала кроз цео Средњи век, и савремено доба, толико прочишћена да је основни изазов како то превести у тродимензионалну

форму у простору. Естетика православне уметности се бави трансцедентним простором који се отвара испред човека, а не затвара се у тачки недогледа. Зато се перспектива као таква отвара испред вас, па је тачка недогледа негде иза тако да сте унутар духовног простора. Оно што људи обично не схватају код естетике је да се не изображава смртно тело, већ увек васкрсло тело, па да као такво мора да буде представљено на врло чист и одређен начин. Зато нема превише места за лични рукопис, јер приступ мора да буде чист и доследан естетици и техници – каже Марковић уз потврду да је од зачетка идеје тачно знао како да приступи реализацији идејног решења. Идеја је засновна на искуству из периода студија на београдском Факултету примењених уметности и транспозицији фреске у рељеф па комплетну пластику. Резултат је стриктног праћења развоја уметности током две хиљаде година и мало познатог става да је византијска естетика проистекла из естетике старе Грчке о чему сведо-

ђу 220 и 250 сантиметара дефинисана је односом према постаменту и применом принципа златне пропорције. Ови односи морају да буду математички јасни, јер би свако друго решење било најава прљаве естетике. Фигура Светог Саве изведена је из једине белешке везане за период његовог живота, фреске која се налази у Манастиру Милешеви, а Марковић сматра да би било погрешно удаљавати се од тако значајног документа. Иако је приказана цела фигура свеца у јавности је познатији портретни део фреске урађене према строгим правилима који потврђују да се може конструисати шестаром и лењиром. Иако се све чини кристално јасним и даље се великим изазовом чини доследност чистоти естетике периода у коме је настала. Пропорције фигуре изведене су директно из људских пропорција, према којима висина условљава ширину и дубину, и представљају класично решење које се примењује до периода ренесансе. Највећи број параметара је преци-

зно дефинисан, минималне измене могу да буду само резултат захтева техничке природа, а Марковић потврђује да нема одступања од приказаног идејног решења. Након што фигура Светог Саве буде извајана у атељеу следи израда модела у одређеној размери према очекиваној висини, а онда увећање неком од познатих метода, глином у пуној величини или постконструкцијом која се превлачи гипсом. Кад достигне коначни облик модел се реже на комаде и парцијално одлива у бронзи. За постамент је одабран светли гранит, са довољном кличином кварца, отпоран на хабање и различите метеоролошке утицаје, а читав процес би могао да потраје и пуних дванаест месеци. Оптимизам да би статуа Светог Саве до планираног рока могла да буде постављена испред улаза у црквену порту заснива се на наговештајима о спремности представника власти да подрже реализацију овог пројекта. Да ли ће бити тако могло би да буде познато врло брзо. Т. Радовановић

Фото: М. радовановић

че бројни декоративни и употребни предмети античке естетике на просторима северне Африке. Приступ овако значајном пројекту подразумева детаљно проучавање бројних параметара, габарита споменика у односу на простор у коме треба да буде постављен, али са осталима са којима се сучељава. Строги захтеви засновани су на потреби успостављања стабилног система на коме се гради, јер би у супротном тежио просечности, а суштина ове естетике јесте ред, у првенствено васељенски. Иако сви детаљи нису коначно дефинисани предвиђено је да укупна висина не буде мања од четири и по метра јер као таква не конкурише превише околини, не нарушава је а дозвољава скулптури да опстане у простору који није ни затворен ни отворен. По мишљењу аутора идејног решења важно је схватити формат скулптуре који се не доводи у везу са његовом сујетом већ упориште налази у конкретној ситуацији и треба да афирмише скулптуру. Висина фигуре Светог Саве изме-

37

38

МАГАЗИН 28.1.2018.

39

Додељене традиционалне Светосавске награде

МАГАЗИН

28.1.2018.

НАГРАДА КОЈ

40

- Тридесет шест најбољих ученика основних и средњих школа са територије града Краљева, онако како је заповедао Свети Сава, први верски поглавар, писац, државник, законописац, дипломата, просветитељ и лекар, награђени књигом „Жича - средиште архиепископије, епархије и сабора у Средњем веку“. - Свети Сава је био српски разговор са светом, с највишим великодостојницима, са царевима, патријарсима, краљевима, великим духовницима и чувеним филозофима. – Локална самоуправа ће настојати да створи потребне услове како би се по завршеном школовању сви ученици вратили у средину из које су потекли и баш ту, на добробит свих становника, применили стечена знања ан пред обележавање Савиндана, једног од највећих српских празника који је уједно и школска слава, Градска управа традицио-

Д

нално књигама дарује најбоље ученике са територије града Краљева. Ове године су их, на пригодној свечаности у Свечаној сали Градске управе, из ру-

ку градоначелника Краљева др Предрага Терзић примили најбољи ученици краљевачких основних и средњих школа. Уз честитке награђенима потвр-

ЈА ОБАВЕЗУЈЕ ђена је спремност локалне самоуправе да створи потребне услове како би се, по завршеном школовању, вратили у средину из које су потекли и баш ту применили стечена знања на добробит свих становника. Срби славе Савиндан посвећен принцу Растку Немањићу, Светом Сави, сину Стефана Немање оснивача династије Немањића, брату првог српског краља Стефана Првовенчаног, првом поглавару Српске православне цркве, неуморном просветитељу, дипломати и државнику који се, према старим записима, никада није смејао, али је увек био насмејан. Растко је толико напредовао у учењу да је изазивао дивљење разумом, па су сви говорили да ће баш он бити неко ново знамење. Био је српски разговор са светом, с највишим великодостојницима, са царевима, патријарсима, краљевима, великим духовницима и чувеним филозофима. Зато је у истори-

ји црквене и државне дипломатије тешко наћи пример који се може поредити са оним што је чинио Растко Немањић на путу од монаха до архиепископа, а што је довело до самосталности српске цркве и слободног српског краљевства. Он је Србима био први верски поглавар, први писац, први државник, први законописац, први дипломата, први просветитељ и лекар, па се по њему српски народ препознаје у својој држави, вери, језику, законима и правди.

- Временом се многе вредности губе, нестају и заборављају. Вредност Светосавске награде је остала и опстала као вечита. И данас се многи угледни људи сећају како су некад били носоци Светосавске дипломе, како су добили награду која носи име по првом српском архиепископу и просветитељу, некоме ко је желео да се писменост у Србији утврди и да Срби пређу у ред народа који пишу и прено-

се своју историју и културу. Мени је данас особита част не само што ћете ви добити књиге као награду за све оно што сте радили него и што се ради о књизи др Драгољуба Даниловића „Жича - средиште архиепископије, епархије и сабора у Средњем веку“ о нашем манастиру који се налази на само четири километра од центра града – рекао је пред уручивање књига др Терзић уверен да ће је сваки од 36 добитиника и прочитати. Онај ко жели да учи никад није беспослен, а то су потврдили и добитници овогодишњих награда уз обећање да ће сваки наредни дан бити добра прилика за даље усавршавање на светосавској стази која води ка бољем животу надахнутом љубављу и вођеним знањем. У уметничком делу програма учествовао је хор ученика Основне школе „IV краљевачки батаљон“ Т. Радовановић

41

МАГАЗИН

28.1.2018.

Најбољи ученици добитници Севтосавске награде

42

ОШ „Бранко Радичевић“ Витковац - Јована Павловић VIII1 ОШ „Браћа Вилотијевић“ Краљево - Милунка Весковић VIII4 ОШ „Вук Караџић“ Краљево - Тијана Милојевић VIII6 ОШ „Драган Маринковић“ Адрани - Саша Ђуровић VIII1 OШ „Милунка Савић“ Витановац - Лидија Миловановић VIII1 ОШ „Свети Сава“ Краљево - Алекса Ерац VIII3 ОШ „Димитрије Туцовић“ Краљево - Урош Недељковић VIII2 ОШ „Драган Ђоковић Уча“ Лађевци - Смиљана Живковић VIII2 ОШ „Ђура Јакшић“ Конарево - Милош Милосављевић VIII2 ОШ „Живан Маричић“ Жича - Милош Марковић VIII2 ОШ „Иво Лола Рибар“ Краљево - Тања Балтић VIII3 ОШ „Јово Курсула“ Краљево - Огњен Павловић VIII1 ОШ „Јован Цвијић“ Сирча - Андреа Вучићевић VIII – основно образовање и Ирфан Гаши, најбољи полазник другог циклуса Основног образовања одраслих ОШ „Милун Ивановић“ Ушће - Миња Пешић VIII1 ОШ „Олга Милутиновић“ Годачица - Стефан Коматовић VIII ОШ „Петар Николић“ Самаила - Даница Коматовић VII1 ОШ „Светозар Марковић“ Краљево - Ана Киковић VIII3 ОШ „Јован Дучић“ Роћевићи - Ирена Ристић VIII1 и Тијана Лазаревић VIII1, најбољи ученик који се образује по Индивидуалном образовном програму OШ „Стефан Немања“ Студеница – Сара Антонијевић VIII1 Основна музичка школа „Стеван Мокрањац“ Краљево - Реља Јаковљевић VI OШ „Доситеј Обрадовић“ Врба - Ана Драговић VIII ОШ „IV краљевачки батаљон“ Краљево - Бранислав Јовановић VIII4 ОШ „Чибуковачки партизани“ Краљево - Лука Сретеновић VIII1 Гимназија - Јордан Грујић IV2 Maшинско-техничка школа „14. октобар“ - Марко Стојаковић IV2 Електро саобраћајнo техничка школа „Никола Тесла“ - Жељко Марковић IV3 Шумарска школа – Краљево - Наталија Бабић IV7 Економскo–трговинска школа - Радмила Недељковић IV3 Meдицинска школа - Настасија Анђелковић IV2 Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“ - Наталија Милутиновић IV5 Средњa школa „Иво Лола Рибар“ Краљево - Марија Недељковић III1 Средња музичка школа „Стеван Мокрањац - Никола Алексић IV Уметничка школа Краљево - Ана Трифуновић IV1 Дом ученика средњих школа - Јана Никић, Уметничка школа Краљево

43

28.1.2018.

МАГАЗИН

44

Сајам спортске опреме, риболова, лова, одмора и рекреације

НА ЛИСТИ САЈАМСКИХ ГРАДОВА

- Први Сајам спортске опреме, риболова, лова, одмора и рекреације у периоду између 27. и 29. априла. - Чврсти темељи традиције која ову манифестацију треба да уврсти у званични календар сајамских манифестација. - У наредним годинама међународни карактер сајма.

- После пролећног пилот пројекта на јесен нови сајам у Краљеву. - Цене закупа простора за излагања прилагођене могућностима произвођача и пружаоца услуга који имају шта да понуде. - Регионални сајмови имају будућност, и добро функционишу по свету. - Храбар подухват града који треба да има свој сајам. – Првог дана марта концерт Саше Матића.

– До краја године још два концерта и музички фестивал у децембру

45

одатак да су и у развијенијим европским земљама регионални сајмови прилика за повезивање произвођача и потрошача основ је жеље да се и Краљево упише у листу сајамских градова. Круна амбиције која тиња дуже времена је потписивање уговора између Спортског центра „Ибар“ и београдске фирме „Сагод“ коју краси петнаестогодишње искуство у организацији различитих сајамских приредби. Резултат је први Сајам спортске опреме, риболова, лова, одмора и рекреације „СОРТИЛ“ који ће под кровом нове спортске доране у Рибници бити одржан у периоду између 27. и 29. априла. Потенцијали модерног спортског објекта и амбиција да се организује сајамско дешавање основа је првих корака у тражењу адекватног пословног партнера какав је пронађен у „Сагоду“. Сем дугогодишњег искуства у организацији сличних манифестација значајним се чини мобилијар и техничке могућности којима располаже ова фирма што даје довољно основе за оптимизам да би ватрено крштење последњих дана априла могло да да позитивне резултате и буде основа за слична дешавања у будућности. Организатори сајма под покровитељством локалне самоуправе наговештавају чврсте темеље традиције која ову манифестацију треба да уврсти у званични календар сајамских манифестација, али и жељу да у наредним годинама добије међународни карактер. Дирек-

МАГАЗИН

28.1.2018.

П

46

тор Спортског центра „Ибар“ Зоран Кнежевић не крије амбицију да инфраструктуру спортске дворане, сем спортских, стави у службу и других манифестација.

- Свесни смо чињенице да инфраструктура даје могућности и право да размишљамо у том правцу, а наишли смо на адекватне пословне партнере који допуњују онај део наше амбиције за који реално нисмо припремљени, односно да одиграју део утакмице за који ми немамо играче. Они имају искуство за сајамско пословање и неопходну опрему која је претпоставка реализацији било које идеје у том правцу. У Спортском центру постоје идеја и услови да се организује, а ми смо прионули на посао да организујемо сајам који би требало да покрије подручје туризма, спорта, лова, риболова и нечега што се наслања на неку нашу основну делатност – каже Кнежевић. Задовољство због укључења у пројекат организације сајма не крије ни директор „Сагода“ Саша Драгишић уз потврду да у овој средини постоје људи који су препознали интерес града да има свој сајам. Податак да су регионални сајмови по правилу добро посећени основа је на којој се гради оптимизам да би после пролећног пилот пројекта на јесен могао бити реализован нови сајам о коме у овом тренутку још нема довољно опипљивих података. Очекивање организатора да се у

првој години окупи што више излагача засновано је на подробној анализи тржишта и потенцијала локалне заједнице, па су и цене закупа простора за излагања прилагођене могућностима различитих произвођача и пружаоца услуга који сматрају да имају шта да понуде из области које су у овом тренутку препознате као најатрактивније. Позив је упућен како локалним тако о излагачима из ширег региона чије се пријаве очекују до почетка сајма. Сајам је замишљен и као продајни што ће помоћи излагачима да, поред представљања производа и услуга, остваре и адекватну зараду. Током три сајамска дана на овом месту се очекује велики број посетилаца из Краљева, али и суседних градова, а све треба да потврди став да је одабран прави начин за потврду мултифункционалности модерног спортског објекта, а први наговештају потврђују основаност жеље да сајам не буде и последњи. Након отварања у петак 27. априла ударним термином се сматрају дани викенда од којих се очекује да разноврсним програмима привуку велики број посетилаца.

- Наишли смо на веома добар и леп амбијент у овом здању где, иако зграда није превасходно наменски за овај тип манифестације, постоје готово сви услови за одржавање сајмова. Регионални сајмови постоје свуда у свету, па и мали градови имају интерес за сајмове са комплетном сајамском инфраструктуром. У време сајма раде јако

добро и превоз и угоститељски објекти, долази до сарадње између различитих привредних субјеката, а ако сајам пусти дубоке корене долазе људи из иностранства јер свако воли да дође тамо где се ншто добро дешава и где је добар привредни амбијент. Да би било тако мора да постоји понуда, а оног момента кад то понудите и то учините познатим остатку света онда свако препозна оно што му је занимљиво, па сарадња креће даље. Регионални сајмови имају будућност, и јако добро функционишу по свету, а ово је јако леп и храбар подухват јер

би град величине Краљева свакако требало да има свој сајам – каже Драгишић. Позитивним се оцењује податак да је локална самоуптрава препознала интерес и подржала покретање једне овакве манифестације. Оптимизам се заснива и на уверењу да су цене закупа простора, у висини једног бољег ручка, довољно стимулативне за све који имају потребу да покажу чиме се баве. Позив је упућем свима а све потребне информације, као и образац пријаве, доступни су на интернет сајту . На хиљаду и двеста квадрата бруто

површине у холовима спортске дворане прецизно су дефинисане различите величине штандова који очекују прве излагаче. У Спортском центру се надају да би интересовање излагача могло да надмаши могућности овог дела објекта што је повод за размишљање да се простор за излагање прошири и на терен у средишњем делу . Избор сајамских садржаја заснован је на уверењу о компаративној предности града на три реке у коме се сегмент риболова сматра значајним и са аспекта туризма. Иако се сматра да Србија у овој области располаже огромним потенцијалима ловни и риболовни туризам нису на нивоу какав заслужује, што је повод да се заголица прича у очекивању да интерес за излагање покажу и излагачи изван граница земље. Да менаџмент Спортског центра „Ибар“ отпочиње нов период у раду новог објекта потврђује и најава низа нових активности. Прва од њих је концерт Саше Матића већ првог дана марта, потом најмање још два пре него у децембру буде организован дводневни музички фестивал. Т. Радовнаовић Фото: М. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 28.1.2018.

49

Министар Душан Вујовић реформатор године

МАГАЗИН

28.1.2018.

КОРАК КА БРЖ

50

- Награда Реформатор године министру финансија Душану Вујовићу додељена за резултате у домену сузбијања сиве економије, реформе непореских намета и стварања подстицајних услова за развој предузетништва постигнуте током 2017. године. – Национална алијанса за локални економски развој представила десето јубиларно издање „Сиве књиге“ прописа и сто препорука за Владу Србије.

- Кроз „Сиву књигу“ је до данас прошло 210 препорука привреде од којих су ресорне институције спровеле 89 ационална алијанса за локални економски развој изабрала је министра финансија Душана Вујовића за реформатора године, а Управни одбор је признање доделио за резултате у домену сузбијања сиве економије, реформе непореских намета и стварања подстицајних услова за развој предузетништва постигнуте током 2017. године. Министар Вујовић је, кроз активности на реализацији Националног програма за сузбијање сиве економије и фискалну

Н

консолидацију, допринео да две године заредом буду премашени планови наплате пореза, уз остварење буџетског суфицита којим су створени услови за финансирање мера економског развоја. Као једну од важних мера овог програма министар је подржао увођење пореских олакшица за почетнике у пословању и дао шансу свима који заврше факултет, средњу школу или немају посао дуже од шест месеци, да покрену сопствени бизнис а у првих годину

дана буду потпуно ослобођени плаћања пореза и доприноса на зараде за до девет запослених. Министарство финансија је, изменама Закона о републичким административним таксама и израдом Нацрта закона о накнадама, после пет година оживело реформу система непореских и парафискалних намета, који по искуствима привредника представљају друго по величини највеће оптерећење у пословању. На годишњој конференцији Нацио-

налне алијансе за локални економски развој, под називом „Правац реформи 2018“, министар је подсетио на циљ реформе непореских намета да се евидентирају све таксе и накнаде како би се привреди обезбедила предвидивост пословања. Потврдио је и интензиван рад на томе да закон о накнадама буде усвојен током ове године како би били створени сви услови за његову примену од 1. јануара наредне. Након усвајања закона следи припрема регистра свих намета, који ће бити јавно доступан како би сваки инвеститор могао да добије списак накнада које је обавезан да плати. Свечани скуп у Скупштини града Београда био је прилика да Национална алијанса додели специјална признања за допринос реформама помоћници министра финансија Наташи Ковачевић, директору Канцеларије за ИТ и е-управу Михаилу Јовановићу, руководиоцу Групе за Дигиталну агенду у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Милану Добријевићу, као и градоначелнику Лознице Видоју Петровићу.

Признања за допринос квалитетном извештавању о економским реформама припала су новинаркама Блица и Радио Београда Данијели Нишавић и Зорки Ђукановић. Национална алијанса за локални економски развој представила је десето јубиларно издање „Сиве књиге“ са сто препорука Влади Србије за поједностављење административних процедура. Кроз њу је до данас прошло 210 препорука привреде од којих су ресорне институције спровеле 89. Председник Управног одбора НАЛЕД-а Александар Ружевић потврђује да је још пре десет година препозната потреба постојања водича за унапређење привредног амбијента, а прва „Сива књига“ објављена је осам месеци пре владине Свеобухватне реформе прописа. У међувремену допринела је отклањању неких од најпозантијих бирократских препрека пословању кроз реформу грађевинских дозвола, укидању дневне уплате пазара и фирмарине за предузетнике, увођењу аутоматске овере здравствених књижица, елиминисању радне књи-

жице, електронску пријаву радника, уплати пореза и доприноса на један рачун и бројне друге иницијативе. Иако је током претходне године решено девет од сто препорука „Сиве књиге“, чиме је потврђен годишњи просек, резултати се не могу сматрати задовољавајућим. Међу њима су укидање овере књижица и печата у платним услугама, аутоматизација процедуре за породиљску накнаду, укидање дуплих такси у катастру и усвајање Закона о електронском пословању. Да су чланови Националне алијансе међу приоритетима „Сиве књиге“ за годину пред нама истакли смањење пореза и доприноса на зараде, успостављање јавног регистра непореских намета, увођење електронске пријаве сезонских радника, унапређење уписа у катастар, увођење електронског архивирања пословне документације и изједначавање цена комуналних услуга за грађане и привреду, подсетио је председник Извршног одбора је Дејан Ђокић који је подржао израду овог издања. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

ЖЕМ РАЗВОЈУ

51

МАГАЗИН

28.1.2018.

Отворено одељење Високе економске школе струковних студија

52

СВЕ БЛИЖЕ СТУДЕ - Поред амфитеатра са 140 и слушаоницама са по педесет места у новој згради Високе економске школе струковних студија канцеларија директора, зборница и простор за административно особље. - Наставу похађа трећа генерација студената спољнотрговинског и царинског пословања, финансијског пословања и пословања малих и средњих предузећа, модел за хотелијерство и туризам. - Зграда грађена по прописаним нормама и стандардима за овај тип објекта пружа адекватне услове за извођење наставе и полагање испита исокошколско образовање је све више императив за запошљавање, а тешка финансијска ситуација све већа препрека за одлазак на студије великом броју свршених средњошколаца, чак и оних који су пости-

В

гли надпросечан успех у претходном школовању. То је разлог због кога се годинама уназад улажу напори за отварање одељења акредитованих високошколских установа а једна таква је, у предвечерје дана којим се обеле-

жава школска слава Свети Сава, свечано отворена у Краљеву. Висока економска школа струковних студија из Пећи са седиштем у Лепосавићу уселила се у нове просторије које пружају све услове за стицање знања у оквиру

ЕНТСКОМ ЦЕНТРУ неколико смерова основних и специјалистичких струковних студија. Нова зграда Високе економске школе струковних студија, у којој наставу похађа трећа генерација студентата спољнотрговинског и царинског пословања, финансијског пословања и пословања малих и средњих предузећа, модел за хотелијерство и туризам, грађена је по прописаним нормама и стандардима за овај тип објекта, а пружа адекватне услове за извођење наставе и полагање испита. Смештена је поред зграде Основне школе „Браћа Вилотијевић“, а поред амфитеатра са 140 и слушаоницама са по педесет места укључује канцеларију директора, зборницу и простор за административно особље. У присуству представника локалне

самоуправе, запослених и гостију, објекат су у рад, пресецањем црвене врпце, отворили градоначелник Краљева др Предраг Терзић и директор школе др Небојша Милановић.

– Надам се, и верујем, да ће у будућности бити више могућности да деца из Краљева остану у овом граду, да овде студирају и завршавају високе школе и факултете. Имамо проблем да нам омладина одлази у Београд, Крагујевац, Нови Сад и Ниш, тамо студирају и завршавају, или не завршавају, факултете али остају у тим местима. Родитељи тешко могу да плате трошкове живота у другом граду и мислим да је ово прави пут да од Краљева направимо студентски центар – потврдио је др Терзић и подсетио да је школа у првој години уписала 162

студента, а тај тренд задржала и наредних. На почетку трећег миленијума студентима се пружа могућност да овладају финансијским операцијама, као и доминантним пословима у развијеним тржишним привредама у којима познате светске компаније остварују највеће профите. Полазници имају могућност да овладају комплексним пословима рачуноводства и банкарства, стекну више и високо образовање и укључивање у актуелне фискалне токове, првенствено обављањем послова из области фискалног система, фискалне политике, царина, финансијске полиције и електронског пословања. Т. Радовановић Фото: Г. Шљивић

53

МАГАЗИН

28.1.2018.

Једанаест генерација ђака на једном месту

54

УЧИТЕЉУ С - Оркестар Основне школе „Светозар Марковић“ који је формирао Саво Вељковић јединствен овог типа у земљи по томе што представља оркестар једног одељења и једног учитеља.

– Деценија и по рада на Дечјем одељењу Народне библиотеле „Стефан Првовенчани“. – Краљевачки песници за најдражег учитеља.

– Сузе уз вредан поклон последње генерације Свима позната изрека Бранка Радичевића „Од колевке па до гроба најлепше је ђачко доба“ по правилу се везује за прве године школовања у којима се најзначанијим сматрају учитељи и учитељице. И баш они се памте много дуже него сви просветни радници са којима појединац долази у

контакт током школовања. Да је тако најбоље потврђују представници једанаест генерација којима је чврсту основу за даље школовање до одласка у пензију поставио учитељ Саво Вељковић, његови пријатељи, колеге, родитељи ученика последње генерације, представници јавног живота, одбор-

ници Скупштине града. Сви заједно приредили су му незаборавни испраћај у просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ за коју овог учитеља везује деценију и по дуга сарадња. Пригодну свечаност отворио је оркестар Основне школе „Светозар Мар-

ковић“ јединствен овог типа у земљи по томе што представља оркестар једног одељења и једног учитеља. Осно-

Учитељ Саво Његов су живот ђаци и пчеле, два роја налик један другоме. Они га радују и веселе учи их све док се не удоме. И родитеље њихове научи. Ко пчеле храни, оне га хране, ко децу учи, од деце учи, пчеле и деца од зла нас бране. Од њега лекцију и ја изучих, важно за мене стекох познање, Савове речи казујем вама знање је мед, а мед је знање.

вао га је Саво Вељковић и са њим освојио бројне награде на важним републичким такмичењима. По речима песника Милоја Радовића ово вече је било посвећено учитељу, али и свим његовим ђацима, родитељима и професији која се сматра професијом свих професија.

- Као што је библиотекарство једина професија која је у служби свих других професија тако је и учитељство темељ свих других професија. Библиотекарство и учитељство су два стуба на којима вековима почива најважнија људска грађевина неопходна свима која се овде, као и свуда у свету, зове знање – потврдио је Радовић уз подсећање да је од отварања Дечјег одељења Саво био део његовог креативног и стручног тима због чега

му се одаје признање за популаризацију књиге, знања и библиотеке и допринос у формирању младе библиотечке публике. Прозивка представника свих генерација којима је поставио темеље знања увод је у одавање признања од стране дечјих песника од којих су поједини баш за ову прилику исписали по који стих. Један за другим то су чинили Надежда Танасковић, Гордана Тимотијевић, Милош Милишић, Дејан Алексић и Милоје Радовић, а посебно дирљиво деловао је кратки филм који су припремили ученици последње генерације основаца. По која суза на растанку, и бројни поклони, означили су крај догађаја који ће се дуго памтити, понајвише међу онима који ће школовање наставити уз другу учитељицу.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

С ЉУБАВЉУ

55

56

МАГАЗИН 28.1.2018.

57

58

Саво Вељковић

МАГАЗИН 28.1.2018.

Знаменити Краљевчани: Саво Вељковић (1)

УЧИТЕЉ КОЈИ ЈЕ УКИНУО ПОНАВЉАЊЕ - У поређењу са данашњим временом тешко је поредити оно у коме би родитељ ђака, који би по годинама учитељу често могао да буде отац, при сусрету скинуо капу и лагано се наклонио пре него би пожелео добар дан. - Прве назнаке да би прошлогодишњи понављачи могли да буду врло добри на полугодишту почеле су да делују понижавајуће на старије колеге и изазивају жучне коментаре у колективу који је са све већим подозрењем гледао на новог учитеља. - Првих дана школске године дешавала се својеврсна сеча ученика петог разреда, јер су наставници од почетка ауторитет градили на строгоћи која се на најбољи начин мерила бројем слабих оцена. - Десеторо родитеља који су веровали да би у петом разреду сукоб између учитеља и директорке могао да се одрази на успех њихове деце уписали су их у другу школу

Фото: М. Радовановић

МагазИН број 143 од 26. октобра 2014.

59

оком школовања, ма колико трајало, одређену количину знања младим људима преноси велики број просветних радника различитог профила. После завршеног школовања ретко ко би могао да се сети и ликова свих са којима се сретао током школовања, још теже њихових имена. Ипак, неспорна је чињеница да нема ђака који се не сећа првог учитеља, поготово ако је уз њега провео све четири године нижих разреда основне школе. Један такав је утицао да се и Саво Вељковић определи за ово занимање које са успехом обавља више од три деценије. А да ће бити велики просветитељ први је предвидео поп Станиша, свештеник цркве у Врдилима, када је на Савиндан 27. јануара приликом крштења збуњеном куму предложио да детету надене име Сава. Живот са оцем и маћехом у породици са троје деце обележен је бројним непријатностима којих није поштеђен ни првих година школовања у Роћевићима, посебно кад би отац Драгољуб уз бујицу погрдних речи псујући упао на час и чудио се зашто његов средњи син проводи време у школи уместо да чува волове. И много година пред њим је дилема зашто нико од просветних радника тог доба, а ни мештана који су добро познавали Вељковиће, није реаговао на бахато понашање које би се завршавало поцепаним књигама и испревртаним клупама. Очи престрашеног основца најчешће су биле упрте у учитеља Жира Радовановића чија је појава, и однос према ученицима, сваки пут појачавала потребу да једног дана пође његовим стопама. Драгољуб се само месец дана по смрти супруге Живке поново оженио, а све што је током основне школе доживео натерало Сава да побегне од куће у Жичу код бабе Станимирке, јер отац није хтео да учествује у даљем школовању. Станимирка Ракић је врло млада након удаје дошла у Вељковиће и само два месеца након што је родила Драгољуба остала без мужа Добрице. Успела је још две или три године да трпи свекрвино малтретирање пре него је

МАГАЗИН

28.1.2018.

Т

60

напустила дом и удала се за удовца Божидара Јањића из Жиче. Имала је само једну краву, продавала млеко и школовала унука коме ни данас није јасно како је све то успевала. Зграда у чијем је приземљу смештена крагујевачка Учитељска школа грађена је наменски, па је у њој био смештен интернат али и основна школа у коју би који пут провирили будући учитељи да виде шта се дешава код основаца. Све је текло уобичајеним редом док није укинут интернат, а ученици из других градова принуђени да траже смештај у приватном власништву код крагујевачких домаћина са вишком стамбеног простора. На то време ни до сада није ишчилело сећање на собу од девет квадрата са креветом, сточићем и чивилуком на вратима. Реформа образовања захтевала је све стручнији кадар, а након укидања Учитељске школе Педагошка акдемија је требало да омогући завршетак школовања онима којима је то у међувремену ускраћено. Иако је већ завршио средњу школу, и стекао звање учитеља, и Саво Вељковић се нашао међу студентима ове високошколске установе све до стицања звања наставника разредне наставе. Рогобатан назив титуле није постао привлачнији ни кад је постао професор истог типа наставе, а ни тек неку годину пред пензијом кад и даље више воли да га ословљавају као учитеља. Иако су се просветни радници запошљавали према редоследу чекања на бироу рада предност су имали они са више школе, па је и Саво са нестрпљењем ишчекивао резултате конкурса за попуну радног места школа у горњем делу Лађеваца и Витковцу. Октобарских дана ове године Саво сведочи о првим данима учитељског живота које оцењује веома бурним. Пре него је почео да ради у селу, у коме су очекивали другог учитеља, пронела се вест да ће ђаке да учи пробисвет и проблематичан човек који је и приликом предаје молбе дошао са дужом косом него се очекивало, у фармерицама, уз то још и бос.

- Почео је неки тихи бојкот у оде-

љењу пред крај школске године у другом разреду, јер група деце није долазила у школу. Убрзо је све легло на своје место а ја сам имао среће да директор школе буде веома културан човек, и прави професионалац, Раде Јеремић из Опланића. Кад је дошао да види како држим наставу сео је у последњу клупу и почео нешто да пише. Никад нисам имао трему, али ми је било чудно да четири часа пише. Кад се заврше часови седнемо у канцеларији, а он каже да сам радио супер, а да је у разред дошао само да би задовољио форму због обавезе да обиђе сваког радника кога је примио. На питање шта је то толико записивао признао је да је радио извештај о раду школе за јуни те године. Онда ми је дао неколико родитељских савета, прво да никад не ударим дете, да у конфликтној ситуацији стегнем зубе, окренем се, ако треба изађем у ходник док се ситуација не смири. Повод за то било је сазнање да је у суседном селу учитељ толико нежно повукао дете да му је остало уво у рукама – прича Вељковић. Било је током пола сата дугог разговора и других корисних савета каквих се просветни радник са довољно искуства радо сећа и после 36 година рада. Време проведено у Лађевцима остаће трајно у сећању и по изузетном односу родитеља према учитељу који је постао изузетно цењен. У поређењу са данашњим временом тешко је поредити оно у коме би родитељ ђака, који би по годинама учитељу често могао да буде отац, при сусрету скинуо капу и лагано се наклонио пре него би пожелео добар дан. Висок ниво поштовања родитеља значио је исто толики, ако не и већи, код ученика, а све се у великој мери одражавало на резултат рада и успех у савладавању градива. А колико су имали поштовање према младом учитељу сведочи испраћај који су му приредили кад је кретао на одслужење војног рока. Школом се орила песма коју су сами саставили, а певали са очима пуним суза. „Учитељу Саво желимо ти сви, у

61

28.1.2018.

МАГАЗИН

62

Титовој војсци буди најбољи. Када војску одслужиш опет нам се врати, твоји ће те ђаци срећно дочекати“. Дочекали су га после годину и вредно радили до времена кад је почео да се осипа број ђака, а најдражи учитељ после девет година рада постао технолошки вишак. Упражњена учитељска места у школама „Светозар Марковић“ и „Димитрије Туцовић“ била су добра прилика за запослење, а посебна повољност што је у овој другој радио некадашњи учитељ из Роћевића Жиро. Само дан пре него је објављен резултат конкурса у школи „Димитрије Туцовић“ учитељ Саво је потписао уговор о раду са директором школе „Светозар Марковић“ и преузео одељење трећег разреда чија је учитељица отишла у пензију. Већ први сусрет са одељењем доводи до поразног сазнања о петоро ученика издвојених од остале деце. Били су то они који претходне године, по процени учитеља, нису показали довољну количину знања па су морали да по-

нове разред. Уверен да су сви поновци намерно смештени у његов разред пожурио је да се на одмору пожали директору и сазнао да таквих има још дванаест.

- Те године је 17 ученика понављало трећи разред, а ја се и данас питам како је то могло да буде. Међу петоро из мог разреда троје понављају већ други пут, па сам морам да утичем на осталу децу да их на прави начин прихвате што су касније доказали радујући се сваком њиховом успеху. Утврдио сам да је међу том децом четоворо понављало на правди бога, а њихов учитељ тврдио да се много двоумио пре него је донео коначну одлуку. Један од двоструких понављача је седео шћућурен као птичица, писао неповезане речи, муцао док чита, био уплашен и утучен. Случај је хтео да деци након повратка из позоришта задам да на часу ликовног нацртају неку сцену из представе, а кад сам први пут прошао поред њега на цртежу су биле само неке криве ли-

није. Приликом другог проласка приметио сам да је на те линије додавао кружиће који нису ни на шта подсећали. Кад сам трећи пут прошао поред њега то је била фотографија позоришта. Они таласи су била рамена гледалаца, а цртеж са много детаља представљао откриће које је изазвало одушевљење. Међу неколико насумично одабраних радова сви ученици су се сложили да је баш његов најбољи – прича учитељ. Већ прве назнаке да би прошлогодишњи понављачи могли да буду врло добри на полугодишту почеле су да делују понижавајуће на старије колеге и изазивају жучне коментаре у колективу који је са све већим подозрењем гледао на придошлицу. Као горку пилулу прогутали су сазнање да су сви са врло добрим успехом завршили трећи разред, а да им је врло мало требало да буду одлични у четвртом. Они којима све што се дешава није одговарало злурадо су очекивали пети разред у коме се по правилу већ првих

дана школске године дешавала својеврсна сеча ученика, јер су наставници од почетка ауторитет градили на строгоћи која се на најбољи начин мерила бројем слабих оцена. Као бомба је у колективу одјекнуло сазнање да у разреду који је извео учитељ Саво нема слабих оцена и да су готово све остале на нивоу из четвртог разреда. Само летимичан поглед на матичне књиге и оцене ученика ове школе могле би да сведоче о промени која се догодила, јер од тада више нико није понављао у нижим разредима. И ма колико су родитељи ученика били задовољни незадовољство су показивале колеге због сазнања да млађи колега покушава да докаже колико су грешили. Оно о чему се, кад је у питању образовање, мало говори су међуљудски односи у колективу. Нису ни бољи ни гори него у другим колективима, мање или више пријатељски некад на ивици сукоба. А баш такав се створио између учитеља и колегинице која је са доб-

ром политичком позадином у школи изигравала својеврсног диктатора, или се то некима само чинило. Мало ко је веровао да ће баш она да буде постављена за директора школе, а десило се баш то. Теже од осталих колега именовање је доживљавао Саво Вељковић, јер је слутио да би дотадашња нетрпељивост могла да прерасте у нешто много озбиљније.

- У згради суседне Основне школе „4. краљевачки батаљон“ користили смо две учионице од којих је једна била резервисана за други разред. Стицајем околности баш у њој сам држао наставу кад је дошло до именовања директора школе, а једног дана ми на цедуљици стигне порука да одмах дођем на разговор. Окренем је и напишем да је за мене час светиња. Следећи дан добијем поруку да дођем за време великог одмора. Ја напишем да је зе мене и одмор час. Трећа порука је била да изаберем термин када да дођем на разговор, а ја одговорим да ово није 1946. година и да можемо

да се видимо у јуну. Тако и буде – прича Вељковић. Анализом успеха ученика на крају школске године свака од сукобљених страна покушавала је да докаже да је у праву, учитељ да су остварени одлични резултати, директорка супротно иако је од тридесет девет ученика тридесет двоје разред завршило са одличним успехом. Десеторо оних чији су родитељи веровали да би у петом разреду сукоб могао да се одрази на успех њихове деце већ их је уписао у другу школу. Од преосталих је десет пребачено у новоформирано одељење, а о укупном успеху се закључивало на основу оног који су постигли преостали. Чини се да су и колеге једва чекале да се отарасе некога ко је штрчао, па је изостала подршка због чега је учитељ Саво одлучио да напусти школу. О свему што се дешавало писала је и „Политика“, а директорка објашњавала да је учитељ напустио школу након споразумног раскида радног односа. Т. Радовановић

63

64

МАГАЗИН 28.1.2018.

65

66

МАГАЗИН 28.1.2018.

Страдање Српског народа и војске Краљевине Србије током Првог светског рата

Према меморандуму Делегације Краљевине СХС поднетом на мировној конференцији у Паризу, Краљевина Србија је од 1. јула 1914. до октобра 1915. године мобилисала 707.343 људи, односно 24% укупног становништва, што је представљало 40% укупног броја мушког становништва. - Према службеној процени владе Краљевине СXС укупни ратни губици Краљевине Србије током Балканских ратова, и Првог светског рата, износили су 1.247.435 људских живота. - У епидемијама заразних болести страдало око 360.000 људи, највише од пегавог тифуса, али и епидемије колере, дизентерије, тифуса, маларије и шпанске грознице. - Страдање цивилног становништва и војске Краљевине Србије током ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године, из идеолошких разлога под комунистичким режимом ,постало је табу тема после Другог светског рата

Фото: М. Радовановић

ИСТОРИЈСКИ ПОВОД ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ

67

еданаестог новембра 1918. године званично у једанаест часова престала су ратна дејства у Првом светском рату. Тога дана у месту Компњјеу у Француској, у специјалном вагону француског маршала Фердинанда Фоша потписано је примирје између Немачке и земаља чланица војног савеза Антанте. Историјски извори наводе да је примирје званично ступило на снагу од једанаест сати истога дана. Једанаестог новембра 2018. године навршиће се 100 година од завршетка Првог светског рата у коме је Краљевина Србија на страни Антанте поднела највећу жртву у односу на све друге земље учеснице у овом рату. Према меморандуму Делегације Краљевине СХС поднетом на мировној конференцији у Паризу, Краљевина Србија је од 1. јула 1914. до октобра 1915. године мобилисала 707.343 људи, односно 24% укупног становништва, што је представљало 40% укупног броја мушког становништва. Само тај проценат мобилисаних у Србији током Великог рата био је далеко већи него у било којој другој земљи, учесници овог рата. Војска Краљевине Србије је у Првом светском рату изгубила 369.818 војника, погинулих и умрлих од рана и болести, а то је око половине од укупног броја мобилисаних. Меморандум Делегације Краљевине СХС на Конференцији мира у Паризу 1919. године, број војника војске Краљевине Србије који су погинули и умрли од разних рана и болести по годинама био је:

МАГАЗИН

28.1.2018.

Ј

68

На почетку Првог светског рата 336.063 војника Краљевине Србије је било распоређено у дивизије I и дивизије II позива народне војске, 52.392 војника у пукове III позива народне војске и 6.220 војника у батаљоне последње одбране, Целокупно људство било је распоређено у једанаест пешадијских дивизија, 5 дивизија I позива, 5 дивизија II позива и у 1 комбиновану дивизију, као и једну коњичку дивизију војске Краљевине Србије. Током рата губици војске Краљевине Србије у људству попуњавани су из мобилизацијског контигента који је представљао разлику између ангажованих војника на почетку рата (394.675) и укупно мобилисаних људи (707.343), што је износило 312.668 војника. Према службеној процени владе Краљевине СXС укупни ратни губици Краљевине Србије током Балканских ратова, и Првог светског рата, износили су 1.247.435 људских

живота. Од тога броја, само је у епидемијама заразних болести страдало око 360.000 људи, највише од пегавог тифуса, али су и епидемије колере, дизентерије, тифуса, маларије и шпанске грознице, у свом суровом облику током ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године погодиле наш народ и нашу војску Страдање Српскога народа, војске и цивилног становништва, током ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године, посебно оно што се догодило са Краљевином Србијом и Србима током Првог светског рата од октобра 1915. до септембра 1918. године, незабележено је у историји ослободилачких ратова било ког другог нама познатог европског народа у новијој историји Европе. Једна држава – Краљевина Србија, њен краљ и регент, Влада, Народна скупштина, Врховна команда, војска, банка и благајна, напустиле су своју територију да би се преко Краљевине Црне Горе и Албаније повукле на територију Краљевине Грчке. Светско јавно мњење пре доласка Арчибалда Рајса није давало великог значаја за страдање Српскога народа, посебно не за нечувене злочине Аустроугарске војске у Мачви и Западној Србији 1914. године. Тих година угледне европске новине су далеко више писале о бродолому Титаника, и страдању 1.517 људи на томе броду, а страдање целог једног народа мало кога је интересовало. Изванредан пример манипулисања јавним мишљењем и скривања чињеница о стварним ратним збивањима је писање немачког листа ,,Frankfurter cajtung” од 23. октобра 1915. године, у коме је известио следеће: „Борбе у Србији имају карактер најдивљијих борби народа у којима учествују и старци и жене и деца“. Тамошњем читаоцу свакако је непозната шумадијска варош код Смедеревске Паланке и незапамћен ратни злочин немачке војске у Селевцу 21. октобра 1915. године у коме је страдало 89 недужних цивила. Трагичног дана, који је Селевац завио у црно, страдале су читаве породице, а имена стрељаних индентификована су у Матичној књизи умрлих селевачког Храма Силаска светог духа. Тада су стрељане целе породице као породица Николе Петровића, Никола (54), његова жена Милена (53), син Драгољуб (16), кћери Јеросима (18) и Јелена (21) и снаја Косара (30). Сличну судбину доживела је и породица српског војника Спасоја Савића у којој су стрељани његова жена Јована, син Живојин (16) и кћери Милосава (10) и Милојка (18). Матичне књиге, сведочанство ове трагедије, чувају се у Историјском архиву „Верослава Вељашевић“ у Смедеревској Паланци. Страдање цивилног становништва и војске Краљевине Србије током ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године, из идеолошких разлога под комунистичким режимом ,постало је табу тема после Другог светског рата. Као у свим сегментима друштвеног живота тако је и у историјску науку после Другог светског рата „извршен идеолошки упад“ од стране идеолога КПЈ – „чувара вечне ватре“ који су систематски вршили „штеловање историје Српскога народа у ХХ веку“. То се манифестовало тако што је историја Другог светског рата била фаворизована, изуча-

Раде Вукосављевић

69

28.1.2018.

МАГАЗИН

70

вала се до бесвести у основним и средњим школама и на факултетима, а НОБ-а се приказивала као највећа тековина КПЈ. Офанзиве у којима су учествовале јединице НОВ и ПОЈ представљане су као највеће епопеје страдања југословенских народа. Међутим када се објективно, на доступној архивској грађи засновано, то изанализира, намеће се закључак да је кроз целу НОБ-у вођен један крвави грађански рат између партизана инструисаних идеологијом КПЈ са циљем освајања власти и рушења монархије као дотадашњег државног уређења, са једне стране, и Југословенске војске у отаџбини, четника Драже Михаиловића, присталица монархије са друге стране. Тако је током целога Другог светског рата, и деценијама после, у СФРЈ четнички покрет на све начине сатани-

зован, представљан искључиво као колаборационистички, а његове вође проглашаване највећим издајницима и сви од реда били осуђивани од стране судова нове комунистичке власти на драстичне казне, најчешће смртне. Сам прогон и ликвидација припадника четничког покрета био је најизраженији и најпогубнији на крају Другог светског рата и у првим послератним годинама кад су људи у великом броју бивали ликвидирани по кратком поступку без кривице, без закона и без суда. Након Другог светског рата систематски је настављено гушење српске националне свести које се спроводило кроз разне форуме, најчешће општинске комитете КПЈ и све друге републичке и савезне органе СКЈ, све под изговором сузбијања великосрпског национализма.

Конкретан погубни учинак вишедеценијске антисрпске политике вођене на идеологији КПЈ у СФРЈ био је следећи: - Страдање српског народа и војске Краљевине Србије током Првог светског рата у школским програмима, о односу на Други светски рат, сведено је само на пуко информативно изучавање.

- Органи локалних партијских комитета СКЈ и локалне власти, бесомучно су уништавали споменике, спомен чесме и спомен плоче посвећене изгинулим војницима ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године. Гробови и гробља ратника из ових ратова бивала су запарложена или прекопавана, губљени или намерно уништавани спискови настрадалих, све са циљем да се изгуби било какав континуитет са Краљевином Србијом и да се

да се данас не зна где се налазе ни после више од педесет година.

- Књижевна дела српских аутора, настала између два светска рата, која сликовито дочаравају страдање српскога народа и војске током ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године, деценијама после Другог светског рата нису се могла наћи у књижарама. У школској лектири није смело бити ни помена, када су ова књижевна дела била у питању, попут дела Бранислава Нушића, Стевана Јаковљевића, Растка Петровића, Драгише Васића, Станислава Кракова..,, јер њихова тематика, из Првог светског рата, није била у служби идеологије КПЈ.

- За време постојања СФРЈ нису вршена никаква, а камоли систематска и озбиљнија, историјска истраживања везана за период ослободилачких ра-

това од 1912. до 1918. године.

- У исто време студија публикована у 28 томова књига под насловом: Велики рат Србије за Ослобођење и Уједињење С.Х.С. у издању Главног ђенералштаба војске Краљевине Југославије, рађена у периоду од 1924. до 1937. године, није била лако доступна, а камоли препоручљива за даља истраживања.

- Велики пројекат историјског одељења Ђенералштаба Југословенске војске, који је био покренут 1930. године са намером да се изврши попис погинулих, умрлих и несталих ратника 1912. до 1918. године и то објави у књизи под насловом: Српски Народни Пантеон, није настављен после Другог светског рата, а спискови нису публиковани, па и дан данас немамо комплетне спискове погинулих, умрлих и несталих ратника у том периоду.

Р. Вукосављевић

тако гуши и сузбија српска национална свест, а фаворизује идеологија КПЈ и југословенство у коме ће Срби, као најбројнији народ, изгубити свој идентитет. Најочигледнији пример може се наћи у поступању локалних и партијских власти у Краљеву педесетих и шездесетих година прошлога века. Тако је на основу одлуке Општинског већа Народног одбора општине Краљево, донешене 29. новембра 1959. године, споменик српском војнику уклоњен са централног градског трга а оправдање нађено у урбанистичким разлозима, сметао је одвијању саобраћаја. Овај споменик је премештем на ивицу градског гробља на војничко гробље, а онда је временом и само војничко гробље уништено. На његовом месту је саграђена управна зграда краљевачког гробља, а посмртни остаци српских војника су уклоњени тако

71

72

МАГАЗИН 28.1.2018.

73

Обележена Европска недеља за превенцију рака материце

МАГАЗИН

28.1.2018.

РЕДОВНИ ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ СПАШАВАЈУ ЖИВОТ

74

- Доказано је да пушачи имају нешто више од два пута већи ризик за настанак рака грлића материце у поређењу са женама које никада нису пушиле. - Скрининг подразумева превентивне медицинске прегледе којима се испитује популација наизглед здравих људи, како би се пронашле оне особе које показују ране знаке неке болести или предиспозицију ка настанку неког обољења. - Пројекат „Изабрани гинеколог“ подразумева превентивни преглед код изабраног гинеколога, а да би се учинили доступним пацијенткињама са удаљених подручја сваке друге суботе у месецу гинеколог и акушерска сестра одлазе на рад у Здравствену станицу Ушће. - Током претходне године у Служби за здравствену заштиту жена урађен је 8.731 преглед на рано откривање рака грлића материце. - Код 117 прегледаних потврђено постојање премалигног, а код њих 11 раног малигног обољења грлића материце. - Код 15 суграђанки је потврђено постојање малигног обољења

Прим. др Тамара Анђелковић

75

76

МАГАЗИН 28.1.2018.

ванаесту годину заредом Европа се уједињује у борби против болести која се може спречити уколико се благовремено открије. Покретач акције је Европска асоцијација за рак грлића материце, а циљ промоција знања о овој болести и њеној превенцији међу женама како би знале шта треба да ураде да би је избегле. Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се сваке године крајем јануара у циљу подизања свести жена о опасности које прете и начинима превенције. Препознајући значај кампање и Србија се дванаести пут активно укључила у њено обележавање са поруком о значају доступних мера превенције у циљу спречавања обољевања и умирања од рака грлића материце. Краљевачки Дом здравља је обележио Европску недељу превенције рака грлића материце обраћањем јавности, а о овој теми говорили су начелница Службе за здравствену заштиту жена, специјалиста гинекологије и акушерства примаријус др Тамара Анђелковић, онколог Опште болнице „Студеница“ др Душица Александровић и епидемиолог Завода за јавно здравље др Верица Ђукић. Прим. др Анђелковић подсећа да је рак грлића материце један од најчешћих малигних тумора у Србији. По учесталости обољевања налази се на трећем месту, иза карцинома дојке и малигних тумора дебелог црева и ректума, а најчешће се јавља код жена старих између 35 и 50 године. Рак грлића материце је злоћудни тумор који настаје на делу материце лако доступном прегледу, а почиње када се неке ћелије промене и почну умножавање на неконтролисани начин. Тако настале абнормалности током времена се постепено погоршавају и називају премалигним променама од којих је већина на почетку развоја болести благог степена и спонтано нестаје без икаквог оперативног лечења. Премалигне промене другог и трећег степена, као и ране малигне промене, уколико су благовремено дијагностиковане, излечиве су у 100% случајева, а хируршко лечење је

Д

релативно једноставно и не оставља никакве последице по каснији живот и рађање. Болест се развија веома споро, па је у већини случајева потребно осам до десет година да промене из премалигне пређу у фазу пуног развоја малигнитета. Премалигне промене не дају никакве симптоме који би могли да укажу да се у организму нешто дешава, па је једини начин да се болест открије у раној фази развоја редован превентивни гинеколошки преглед и узимање Папаниколау бриса. Овим тестом се могу открити промене које још увек не стварају никакве тегобе, а уколико се примете сумњиве промене означавају се Папаниколау групом од III до V, што означава тежину промене. Постојање промене може се открити и колпоскопским прегледом, инструментом којим се под увеличањем од 20 до 40 пута посматра површина грлића и откривају голим оком недоступне промене. Уколико се уоче, или постоје у Папаниколау тесту, неопходно је урадити циљану биопсију што значи да се са најсумњивијег места на грлићу узима исечак ткива и шаље на хистопатолошки преглед којим се потврђује постојање и одређује врста промене на грлићу материце. Када се рак грлића развије у потпуности, може да се манифестује као бол у доњем делу трбуха, крвављење након полног односа или упоран сукрвичав вагинални секрет, а у већини случајева открива се код жена које нису редовно контролисане.

- Фактори ризика за настанак рака грлића материце могу бити наследни, фактори средине и одређене личне навике као што су рано ступање у сексуалне односе или бројни сексуални партнери. Уколико неко има позитивну породичну анамнезу, односно фактор ризика за одређену болест, не значи да ће и добити ту болест. То значи да су, уколико су сви остали услови једнаки, шансе да оболи веће него код особе која нема исти фактор ризика, а према досадашњим сазнањима, најважнији фактор ризика за настанак рака грлића је инфекција Хуманим папилома вирусом.

Постоји више од сто типова овог вируса од којих 40 различитих доводе до инфекције полних органа мушкараца и жена и зато се називају генитални типови. Подељени су у три велике групе од којих прву чине типови ниског онкогеног потенцијала, који се откривају у бенигним патолошким променама типа полних брадавица или кондилома. Друге две чине типови умереног и високог онкогеног потенцијала. Генитални хумани папилома вирус се обично добија полним путем и лако се преноси са једне особе до друге било каквим контактом коже. Вирус је толико распрострањен да је око седамдесет одсто одраслих особа некада у животу имало инфекцију овог типа. Примарна инфекција вирусом обично не даје никакве симптоме, а код већине жена спонтано нестаје за 6 до 24 месеца, деловањем имуног система и стварањем антитела против ове инфекције. У неким случајевима инфекција може да се одржава без икаквих симптома више година, па је веома тешко са сигурношћу рећи када и како је дошло до инфекције. Иако најважнији инфекција није једини фактор ризика, рак грлића материце неће се развити уколико нема дуготрајне инфекције. Да би инфекција довела до настанка рака неопходни су и други фактори, од којих су најважнији пушење и ослабљен имуно систем. Доказано је да пушачи имају нешто више од два пута већи ризик за настанак рака грлића материце у поређењу са женама које никада нису пушиле – каже др Анђелковић. Повољност представља постојање вакцина које могу да заштите од два најчешћа типа овог вируса, 16 и 18, који проузрокују око две трећине свих случајева рака грлића материце и много абнормалних налаза Папаниколау теста. Како нема поузданих показатеља да вакцинација има било какав ефекат абнормалности Папаниколау бриса, сматра се профилактичком, а не и терапијском. Поред ове постоје двовалентна и квадривалентна вакцина, Гардасил и Церварикс, а у најави је и деветовалентна вакцина. Вакцина се може дати особама му-

77

28.1.2018.

МАГАЗИН

78

шког и женског пола од навршених девет година живота, најбоље са једанаест или дванаест, а тинејџери који је као деца нису примили могу да је приме касније. Младе жене могу да приме вакцину до двадесет шесте, а мушкарци до 21 године живота. Студије безбедности ХПВ вакцине започете су 2006. године када је почела примена у Сједињеним Америчким Државама, касније и у Европи, а није забележен ниједан случај озбиљних нежељених реакција повезаних са применом вакцине. Познато је да су вакцине најефикасније ако се дају пре инфекције, али неће штитити од свих типова хуманог папилома вируса. Због тога вакцинација у догледној будућности неће елиминисати потребу за скринингом за рак грлића материце, а праћење нежељених реакција након вакцинације је у надлежности Агенције за лекове и медицинска средства Србије и Института

за јавно здравље Србије.

- Скрининг подразумева превентивне медицинске прегледе којима се испитује популација наизглед здравих

људи, како би се пронашле оне особе које показују ране знаке неке болести или предиспозицију ка настанку неког обољења. Редовни прегледи жена које немају никакве тегобе називају се скрининг прегледи, а циљ скрининга за рак грлића материце је да се промене пронађу рано, док још нису прерасле у рак, у премалигној фази у којој лако могу да се отклоне. Када се рак већ развије третман постаје тежи и његов успех је неизвестан. Са спровођењем Националног скрининг програма у Служби за здравствену заштиту жена Дома здравља „Краљево“ започели смо 1. јула 2014. године, а претходиле су му опсежне организационе промене, едукација кадра и набавка потребне опреме за формирање Лабораторије за ексфолијативну цитологију. Организовани скрининг подразумева да наше суграђанке од 25 до навршених 65 година старости бивају

позиване на превентивни преглед, те да се након два негативна Папаниколау теста у размаку од годину дана следећи тест ради на три године. У протокол се не укључују жене са тоталном хистеректомијом, код којих је оперативним путем уклоњена материца, оболеле од малигне болести или претходно лечене од преканцера – каже др Анђелковић уз подсећање да ће суграђанке даље бити позиване на кућни број телефона са предлогом термина превентивног прегледа код изабраног гинеколога, уколико у периоду краћем од годину дана нису већ урадиле ПАП тест. Пацијенткињама је намењено кратко упутство о евентуалној припреми за преглед пред који се од ње узимају уобичајени анамнестички подаци и писмена сагласност за учешће у организованом скринингу. У Саветовалишту потврђују да ће суграђанкама које не буду контактиране успешно путем

телефона у два покушаја, бити послат писани позив. Пројекат „Изабрани гинеколог“, за који се до сада определило 35 хиљада Краљевчанки, подразумева превентивни преглед код изабраног гинеколога, а да би се учинили доступним пацијенткињама са удаљених подручја сваке друге суботе у месецу гинеколог и акушерска сестра одлазе на рад у Здравствену станицу Ушће. Бројне активности, радионице и здравствена предавања, као и медијске кампање довеле су до тога да се веома велики број суграђанки одазвао на преглед схвативши значај превентивних прегледа и личне одговорности за сопствено здравље. Током претходне године у Служби за здравствену заштиту жена урађен је 8.731 преглед на рано откривање рака грлића материце. Од тог броја прегледаних пацијенткиња код 117 је откривено и потврђено постојање

премалигног, а код њих 11 раног малигног обољења грлића материце због чега је спроведено даље успешно лечење на гинеколошком одељењу Опште болнице „Студеница“. Код 15 суграђанки је потврђено постојање малигног обољења што је повод за даље лечење према постојећим протоколима лечења, а у консултацији са Службом онкологије. Спасити само један живот сматра се великим успехом, а здравственим радницима краљевачког Дома здравља то је само током прошле године успело код 128 суграђанки. Здравствени радници поручују да су редовни прегледи најбољи начин за спречавање развоја рака грлића материце. Зато би одлазак гинекологу, без обзира да ли постоје тегобе или не, требало да представља део здравствене културе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

79

Актуелна епидемиолошка ситуација

МАГАЗИН

28.1.2018.

У КРАЉЕВУ С

80

д почетка октобра прошле, закључно са 26. јануаром ове, године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистрована је укупно 1.418 случајева малих богиња што потврђује појава 191 нов у односу на претходу недељу. У истом периоду у Институту Торлак лабораторијски је потврђено 698, или 83 случаја више него пред крај претходне недеље. Најмлађа оболела особа има само петнаест дана, најстарија 60 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. На снази је и податак да највећи број оболелих особа, чак деведесет четири одсто, није вакцинисан, непотпуно је вакцинисан или је непознатог вакциналног статуса. Од укупног броја оболелих 33 одсто је било хоспитализовано, или је хо-

О

спитализација у току, а од тежих компликација малих богиња упала плућа је регистрована код 181 оболеле особе, или 27 више него седам дана раније. Клиника за инфективне и тропске болести у Београду је 27. децембра пријавила смртни исход код особе узраста 30 година из Београда, која није била вакцинисана. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа које је узрок првог смртног исхода од малих богиња регистрован у Србији после двадесет година. Трећег дана ове године Клинички центар у Нишу је пријавио смртни исход код детета узраста две године из Алексинца, које није било вакцинисано. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа. Епидемија малих богиња на тери-

торији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра прошле године и до 26. јануара на овој територији су регистроване 291 оболела особа што је за две више него претходне недеље. Од почетка новембра епидемије су пријављене и на територији града Београда, где је број оболелих за последњих седам дана порастао за 64 и достигао 505, у Краљеву није било нових случајева, па је број сумњи на мале богиње задржан на 120. Број пријављених случајева на територији града Ниша је повећан са 227 на 270, у општини Бујановац са седам на осам. Од почетка децембра на територији града Смедеревска Паланака пријављена су два а општине Велика Плана шест, док се број оболелих у Бојнику удвостручио у односу на претходну недељу и достигао 45. У Великој Плани је регистровано шест, а у Бору пет оболе-

СМИРИВАЊЕ лих. Од почетка јануара епидемије малих богиња пријављене су на територији града Новог Сада где је регистровано 17 оболелих, Лесковца 35, Смедерева 11, Сурдулице 40, насељу Липолист на територији општине Шабац пет и насељу Меховине на територији општине Владимирци три оболела. Породичне епидемије малих богиња пријављене су у Тутину са пет и Врању са два оболела, а Завод за јавно здравље Шабац пријавио је епидемију малих богиња на територији општине са девет, док је Завод за јавно здравље Сремска Митровица пријавио породичну епидемију малих богиња у Руми са троје оболелих. По један лабораторијски потврђени случај оболевања од малих богиња регистрован је у Суботици, Чачку, Ужицу, Неготину, Тутину, Књажевцу, Кру-

шевцу, Тополи, Медвеђи, Ваљеву и Љигу, по два у Руми и Новом Пазару, три у Власотинцу, пет у Прешеву и шест у Пироту. Од 9. октобра на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести који укључује пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени и епидемиолошки надзор, вакцинацију невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица. У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ на територији целе земље интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година. Имајући у виду наведене околно-

сти, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике. Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ стиже информација да ће и даље, са развојем актуелне епидемиолошке ситуације, предлагати мере у складу са законским и подзаконским актима, стручним ставовима, препорукама Светске здравствене организације, из којих је проистекао и усвојени план одстрањивања морбила у Србији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 28.1.2018.

83

МАГАЗИН

28.1.2018.

Значајно монографско издање Владана Ж. Петровића

84

ПЕЧЕНОГ ГРУЖАНСКИ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ

- Ништа не издаје човека као памћење, и ништа не вара као реч, а остаје само оно што је написано. - Печеног је постојао и много пре Велике сеобе народа. - Богата и разноврсна документарна грађа из фондова архивских и музејских установа представља чврсту арматуру на којој почива основа књиге. - Богато илустрована монографија омогућава да се застане и визуелно се осети време о коме аутор пише, да се осети дах давно прошлих времена али и да се спознају слика и објекти који данас одликују Печеног. -Књига представља истинску личну карту Печенога и његових житеља која ће их пратити за навек и којој ће се враћати као своме родослову, традицији, историји и односу према себи самима

85

28.1.2018.

МАГАЗИН

86

акон што је сазревала неколико година идеја о писању монографије „Печеног гружански у простору и времену“ Владана Ж. Петровића реализована је уз помоћ краљевачког Историјског архива, а читалачкој публици представљена у оквиру манифестације Дани Светог Саве. Аутор подсећа да је годинама пре тога слушао различита предавања о родном селу што је било повод трагања за подацима о пореклу његових мештана. Подаци из различитих извора, добрим делом и научне литературе, чврста су основа за настанак књиге написане са циљем да њени главни јунаци не буду, како рече аутор, река без извора и дрво без корена. Спознаја чињенице да је говор разговор са тренутком, а писање разговор с вековима додатно је учвршћена ставом нобеловца Иве Андрића да ништа не издаје човека као памћење, и ништа не вара као реч, али и да остаје само оно што је написано.

Н

Прва од пет тематских целина књиге представља ову област у регији Шумадија колоритом природних лепота њених планина, брда и долина повезаних крвотоком реке Груже као артеријом, њеним притокама као венама и Гружанским језером као срцем. Историја Груже и Печенога предмет су проучавања у другом делу монографије који доноси топографске слике и приче о називима села и његових заселака прикупљених из историјске и етнолошке литературе. Аутор потврђује да су историја и сродне науке заокружили слику Печенога и Груже од времена доласка Словена на балканске просторе до данашњих времена, а посебно интересантним сматрају се народна предања, поткрепљена научним доказима, о две варијанте настанка назива села. По формирању првих српских држава средином једанаестог века из средње Азије су на ове просторе пристигле ратничке хорде печерега, у доба

Немањића хуна и татара за којима су остали многи токови етничког порекла, између осталих и назив Печеног, Татарлуг и Татарлички. Први познати писани траг о постојању топонима Печеног датира из времена другог аустријско турског рата 1718. године када припадници војске у извештају ратном већу пишу о пограничним селима између два царства, Витановцу, Милавчићима, Печеногу, Дрлупи, Гледићу, која су због ратних операција и страха од освете Турака опустела. Податак да су ненасељена води ка ставу да је Печеног постојао и много пре Велике сеобе народа 1693. године - У потрази са семеном из кога смо настали ишао сам траговима предака свих печеношких породица. На основу података из матичних књига, и пописа становништва из 19. века, дао сам податке о свим житељима Печенога тог времена. Из далеке прошлости, са размеђа 18. и 19. века до данас, израњају

скоро сви Печеножани који су свој живот проживели или живе у Печеногу, или широм света. Већина породица и родова досељена је из југозападних крајева, од Херцеговине преко Црне Горе, Пештера и Старог Влаха, а друга миграциона струја дошла је низ Ибар са Косова и Метохије још пре Првог српског устанка. О свакој печеношкој породици постоји прича о пореклу, одакле су, од кога су и свему што чини родословље – каже Петровић. Кроз Печеног су одувек, током многих ратова, пролазиле колоне освајача, а село је спаљивано, становништво пљачкано, расељавао и убијано. Зато је четврти део књиге посвећен јунацима страдалим на бојном пољу чије су кости расуте по Србији али и на ширем простору јужне и средње Европе. Сећања и захвалности нису мимоиђени ни они учесници који су се из ратова вратили живи, а наведена су имена свих жртава до последњих ратова во-

ђених на овим просторима између 1991. и 1999. године. Последњи део књиге обухвата песме које су настале на извору поетског надахнућа бојама звуцима прошлошћу чудесне руже Груже. Уверење да је српско село основна ћелија српског народа ово издање чини посебно драгоценим па аутор заслужује поштовање, јер је допринео да слика о гружанском селу изађе у ширу јавност. Доцент др Ивана Даишевић потврђује да је аутор монографије на несвакидашњи, систематичан и комплексан начин описао територију питомог гружанског села и врло детаљним приступом анализирао његове трагове из праисторије, затим период досељавања Словена на ове просторе између петог до седмог века, као и постојање и развој српске средњовековне државе када је територија доње Груже била у саставу Жичке епархије. Књига пру-

жа адекватну слику живота у време турске и аустроугарске окупације, а нарочито интересантним сматра се да из осећања аутора са животом својих Гружана у том тешком периоду проистиче жеља за антропогеографским и етнографским проучавањем села и читавог подручја.

- Књига је највећим делом написана по угледу на Цвијићева упутства за проучавање села, порекла становништа и њихових психичких особина којима је овај највећи српски географ поставио темеље антропогеографске школе. У првом делу су анализиране физичко-географске карактеристике с тим што су оне дате за целу територију Груже, јер је Печеног мала регионална целина о којој је немогуће било издати физичко-географске карактеристике тако да се овде нижу врло детаљно рељеф и одлике које су анализиране на основу метеоролошких података ста-

87

нице у Краљеву, хидрографске карактеристике, биљни и животињски свет. Што се тиче другог дела регије, односно друштвено економских карактеристика, ту је у анализу узет само Печеног. Од функција које постоје у Печеногу врло детаљно су анализиране просветно-културна и верска функција, односно детаљно је описан рад школе у Печеногу, дома куклтуре и парохијске цркве Свете Тројице која је освећена 1996. године. За афирмацију села велики значај је имала, а и данас има, спортска функција зато што од педесетих година овде постоји фудбалски клуб „Пролетер“ који је изнедрио велики број фудбалера који каријере почињу овде, а настављају у нашим и иностраним клубовима. Оно што је један својеврсни допринос аутора свим Печеножанима који сада не живе ту је да имају увид у оно где су живели њихови преци, да знају где су им биле шуме предака, где су им биле њиве, ливаде, којим косама и брдима су се кретали пешачећи некада од куће до школе – каже др Даишевић. Вредност књиге огледа се у ставу да се пре њега нико овако детаљно није бавио проучавањем Печенога, па се сматра да је широј јавности подарио капитално дело чију важност појачава чињеница да је највећим делом настало као резултат теренских истраживања аутора. Резултати до којих је дошао имају апликативни карактер и могу се искористити у плановима регионалног

развоја и руралне политике. Отуда и уверење да ће врло брзо наћи пут до читалаца било да су то ученици или студенти који ће је користити за израду семинарских радова. Није без значаја ни уверење да би челницима локалне самоуправе и релевантних институција била од користи као мотив да одређеним стимулативним мерама подстакну и мотивишу становништво како би остало да живи на територији Печенога. Након свега што је урадио, а широј и научној јавности и Печеножанима подарио овакво дело, најмање што би за узврат добио је да буде проглашен за абасадора овог села који је становнике Печенога задужио делом које представља личну карту свог села. Речи хвале није штедео ни рецензент проф. др Владан Виријевић подсећањем да је Владан Ж. Петровић у књизи казао оно што у антолошком значењу сваког појединца представљају категорије родне куће и родног места.

- То га је и мотивисало да се дохвати пера као клесарског длета и прегорним радом исклеше литерарни обелиск тога питомог гружанског села. Везаност за Печеног нераскидивом духовном пупчаном врпцом покренула је аутора на дуго путовање у прошлост, а све сциљем да прецима изрекне почаст и хвалу а потомцима остави аманет. Посебну пажњу завређују педантно приређене родословне лозе, а нарочито снажан утисак остављају именици Печеножана који су у ратним

вихорима током деветнаестог века, у балканским ратовима, Првом и Другом светском рату положили животе на олтар отаџбине. Истраживачки узорак Печеног Петровићеве опсервације превазилазе сеоски атар. Он пружа прегршт података о печеношком окружењу чиме завређује епитет хроничара доње Груже и придружује се дугачком низу оних који су ставили вредне записе о Шумадији – записао је др Виријевић. Иако по вокацији професор српског језика и књижевности аутор се потврдио и као марљиви историчар и истраживач о чему на крају књиге речито сведочи попис извора и литературе, па богата и разноврсна документарна грађа из фондова архивских и музејских установа представља чврсту арматуру на којој почива основа књиге. Аутор није штедео труда да пронађе и нову деценијама брижљиво чувану у породичним штивима Печеножана и зналачки јој удахне нови живот. Богато илустрована монографија омогућава да се застане и визуелно се осети време о коме аутор пише, да се осети дах давно прошлих времена али и да се спознају слика и објекти који днас одликују Печеног. Због свега књига представља истинску личну карту Печенога и његових житеља која ће их пратити за навек и којој ће се враћати као своме родослову, традицији, историји и односу према себи самима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

89

90

МАГАЗИН 28.1.2018.

91

92

МАГАЗИН 28.1.2018.

Мали вампир Омиљено штиво дечака Антона су страшне приче, посебно о вампирима, а повод за велико одушевљење је изненадна прилика да једног дана упозна правог правцатог младог вампира Рудија и његову сестрицу Ану, па му обоје постају пријатељи. Руди се показао као љубазан, а највећу запетљанцију у целој причи изазвали су покушаји Антонових родитеља да упознају његовог пријатеља. Али како објаснити необичности везане за Рудија отрцани црни плашт који никада не скида, зашто долази у ситне ноћне сате и зашто стално руком покрива уста.

Породична авантура у 2Д и 3Д формату синхронизована на српски језик траје 82 минута. По сопственом сценарију, уз помоћ Карстен Кирелих, филм је ржирао Ричард Клаус, а гласове главним јунацима позајмили су Ива Стефановић, Милан Тубић и Владислава Ђорђевић. Филм сеприказује до 31. јануара, а пројакције почињу у 18 сати.

Патуљци са насловних страна Никола има четрдесетак година и водећа је звезда риалити програма под на-

зивом„Три минута славе“. У пракси то изгледа тако што безобразно вређа људе који се пријаве, а због тога је јако цењен и одлично плаћен. Његове злобне и отровне речи магнетски привлаче гледалиште, и дижу рејтинге до небеса, а он смишља и разне друге риалити формате и скривене камере. Читав његов живот је риалити програм, најбољи пријатељ Зоран је власник медијске куће која се бави производњом разних формата тог типа, а његова жена Мира највећа љубав из младости, што не зна нико осим њих двоје. Николин живот почиње да се мења у тренутку кад смишља начин како да направи звезду од младе девојке коју гура амбициозна мајка. У том циљу јој смешта-

ју скривену камеру која се отима контроли, па почиње да се пита да ли је све намештаљка. Скривену камеру подмећу и њему, а када се увери да су одређене околности ипак стварне принуђен је да спасава сопствену кожу на начин на који једино и зна... помоћу риалити програма. Али, мора да разлучи најважније,да ли је цео његов живот један велики риалити програм, шта је у свему стварно а шта само измишљотина која доноси рејтинге. Деведесетпетоминутну комедију је, по сопственом сценарију, режирао Милорад Милинковић, а главне улоге тумаче Гордан Кичић, Борис Миливојевић, Александар Радојичић и Милена Радуловић.

Филм је на репертоару до средине недеље у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Лавиринт: Лек смрти У новој авантури последњег дела чувене трилогије, „Лавиринт: Лек смрт“ Томас предводи групу одбеглих лединаша у последњу и најопаснију мисију до сада. Како би спасили пријатеље, морају да провалеулегендарниПоследњиград, лавиринт под контролом мистериозне и моћнеорганизације„WCKD“, закојићесе испоставитидајенајсмртоноснијиодсвих до сад, а ко успе да преживи добиће одговоре на сва питања која су лединаши

постављали од првог момента када су стигли у лавиринт. Већина глумаца из претходног дела филмаглумии унаставку трилогије, укључујући звезду серије „Млади вукодлак“ Дилана О‘Брајана, упркос повреди коју је задобионаснимањуфилма. Поредњега, ту су и Каја Скоделарио, Томас БродиСангстер, ДекстерДарден, НаталиЕмануел, Ђанкарло Еспосито и други Научно фантастични акциони трилер траје скоро два и по сата, а по сценарију Т.С. Наулина и Џемса Дешнера режирао га је Вес Бел. Филм се приказује допоследњег дана јануара, а пројекције почињу у 22 сата.

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 28. ЈАНУАРА И 3. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН

28.1.2018.

28. јануар

94

98. — Трајан наслеђује свог усвојеног оца Нерву као римски император, под његовом владавином Римско царство ће достићи највеће границе.

1077. — Укинута је екскомуникација Хајнриха IV након његовог покајничког пута у Каносу.

1393. — Француски краљ Шарл VI Луди је замало избегао смрт када је током једног бала костиме неколико играча захватила ватра.

1573. — Почела велика хрватско-словеначка сељачка буна под вођством Матије Гупца. Побуна у крви угушена 9. фебруара, а њен вођа заробљен и после неколико дана умро од последица мучења.

1573. — Потписане су одредбе Варшавске конфедерације, којим је дозвољена слобода вероисповести у Пољској.

1689. — Енглески парламент објавио абдикацију краља Џејмса II, који је био присиљен на напусти престо због покушаја да врати католицизам у Енглеску.

1724. — Петар Велики је основао Руску академију науке и уметности у Санкт Петерсбургу. Била је знана као Санкт Петерзбуршка академија науке до 1917.

1813. — Гордост и предрасуда је први пут објављена у Уједињеном Краљевству.

1820. — Руска експедиција предвођена Фабијаном Готлибом фон Белингсхаузеном и Михаилом Лазаревом открива Антарктик, приближивши се антарктичкој обали.

1846. — На балу у Бечу први пут изведен „Српски квадрил“, дело које је Јохан Штраус млађи компоновао по налогу кнеза Милоша Обреновића.

1871. — Француска „Влада народне одбране“, која је формирана у Паризу по

свргавању Наполеона III и проглашења републике, прихватила капитулацију у рату с Пруском, у ком је француска војска тешко поражена.

1878. — У Њу Хејвену у САД пуштена у рад прва телефонска централа, две године пошто је Александер Грејем Бел патентирао телефон.

1909. — Америчке трупе су напустиле Кубу са изузетком базе Гвантанамо где су се налазили од краја Шпанскоамеричког рата.

1915. — Одлуком америчког Конгреса створена је Обалска стража САД као један од огранака Оружаних снага САД.

1932. — Јапанске снаге напдају Шангај.

1935. — Исланд постао прва земља у којој је легализован побачај.

1958. — Компанија Лего је патентирала дизајн својих коцки, које су компитабилне и са данашњим издањима.

1965. — Тренутну верзију заставе Канаде је усвојио канадски парламент.

1985. — Супергрупа САД за Африку снима хит сингл We Are the World да би сакупила новац за помоћ гладнима у Етиопији.

1986. — У експлозији америчког васионског шатла „Чаленџер“, 72 секунде после лансирања из Кејп Каневерала, погинуло свих седам астронаута.

1994. — Три италијанска новинара убијена у Мостару, у Зеници убијен један Британац, два тешко рањена. Британци били службеници агенције за достављање хуманитарне помоћи у Босни.

1995. — У најкрвавијем сукобу од почетка насиља исламских ектремиста у Египту погинуло 14 екстремиста, два полицајца и два пролазника која су се нашла у унакрсној ватри.

1997. — У Алжиру на препуној пија-

ци у близини главног града у експлозији бомбе погинуло 15, рањено најмање 30 људи.

1998. — У Индији на смрт осуђено свих 26 оптужених за учешће у завери и убиству бившег премијера Раџива Гандија.

2002. — У Београду одржана прва седница Међудржавне комисије за утврђивање граница и припрему уговора о државној граници између Југославије и Хрватске.

2006. — Урушавање крова у Катовицама 2006., број мртвих је 67, а рањених преко 170

29. јануар 1412. — У Новом Брду издат „Закон о рудницима“ деспота Стефана, који садржи драгоцене податке о начину живота српског народа на почетку XV века. Законик значајан документ српске писмености и српског правног система у средњем веку.

1635. — Основана је Француска академија, једна од најчувенијих у Европи. Академију основао кардинал Ришеље, министар краља Луја XIII. 1676. — Фјодор III је постао цар Русије.

1814. – Француска је поразила Русију и Пруску у бици код Бријена.

1845. — У „Њујорк ивнинг мирору“ први пут објављена песма Гавран, Едгара Алана Поа, која му је донела светску славу.

1850. — Хенри Клеј је представио америчком Конгресу компромис из 1850.

1856. — Британска краљица Викторија је установила Викторијин крст, највише британско војно одликовање.

1861. — Канзас је примљен у Унију као 34. америчка савезна држава.

1863. — Америчка војска је поразила Шошоне у масакру на Медвеђој реци.

1886. — Немачки инжењер Карл Бенц патентирао први успешан аутомобил на бензин.

1889. — Аустроугарски принц, престолонаследник Рудолф, једини син Франца Јозефа 1, нађен мртав с љубавницом Маријом Вечером у дворцу „Мајерлинг“ крај Беча.

1891. — Лилиуокалани је проглашена последњим владаром и једином краљицом Хаваја.

1896. — Амерички лекар Емил Граб први употребио терапију зрачењем у лечењу рака плућа, применивши је у Чикагу на пацијенткињи Роуз Ли.

1916. — Немци у Првом светском рату први пут бомбардовали Париз из цепелина.

1933. — Немачки председник Паул фон Хинденбург именовао Адолфа Хитлера за немачког канцелара. Хитлер званично ступио на дужност дан касније, 30. јануара.

1942. — Перу и Боливија потписивањем протокола у Рио де Жанеиру окончали рат почет 1941. због спорне пограничне територије између две земље у подручју амазонске џунгле, али спорно питање тиме није решено.

1950. — Почела прва у низу побуна у Јоханесбургу, изазваних расистичком политиком Владе Јужне Африке.

1959. — дански путнички брод „Ханс Хедтофт“ ударио, пловећи поред обала Гренланда, у ледени брег и потонуо. Живот изгубило 95 особа.

1963. — Француска ставила вето на улазак Велике Британије у Европску економску заједницу.

1964. — у Инсбруку, Аустрија, отворене 9. зимске олимпијске игре.

1964. — премијерно приказан филм „Др Стрејнџлав“, Стенлија Кјубрика.

1989. — После седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел Египту вратио град Табу на Црвеном мору, који је окупирао у Шестодневном рату 1967.

1996. — венецијанска оперска кућа „Ла Фениче“ изгорела у пожару, други пут у 204 године своје историје.

1999. — Контакт-група позвала власти Србије и представнике косовских Албанаца да до 6. фебруара приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини Париза.

2002. — председник САД Џорџ Буш изјавио у Конгресу САД да почиње рат против тероризма и упозорио да „Осовина зла“, коју чине Иран, Ирак и Северна Кореја, прети миру у свету.

2002. — у Кабулу се завијорила стара авганистанска застава, први пут од комунистичког преврата 1978. који је означио почетак 23-годишњег периода ратова и криза у земљи.

30 јануар 1018. — Пољска и Свето римско царство су потписали Будишински мир.

1648. — Потписивањем Минстерског мира окочан је Осамдесетогодишњи рат Шпаније и Уједињених Провинција Низоземске.

1649. — У Лондону због издаје погубљен енглески краљ Чарлс I после пораза његових снага у грађанском рату с републиканским снагама Оливера Кромвела.

1661. — Оливер Кромвел, лорд-протектор Комонвелта Енглеске, је ритуално погубљен две године после своје смрти, на годишњицу смрти краља кога је он збацио.

1661. — Пољско-литванска државна заједница је уступила Руском царству Кијев, Смоленск и део Украјине источно од Дњепра по одредбама примирја из Андрусова.

1826. — Отворен је мост Менај између Велса и острва Англси, који се сматра за први модерни висећи мост.

1841. — Пожар је уништио две трећине порториканског града Мајагвеза.

1847. — Град Јерба Буена у Калифорнији добио назив Сан Франциско.

1862. — Поринута је прва америчка оклопњача УСС Монитор.

1913. — Британски Дом лордова је одбацио Закон о ирској самоуправи.

1933. — Адолф Хитлер је положио заклетву као немачки канцелар.

1937. — Тринаест функционера Комунистичке партије СССР осуђено на смрт због наводног учешћа у завери Ла-

95

28.1.2018.

МАГАЗИН

96

ва Троцког против врха државе.

1937. — Адолф Хитлер је изјавио у Рајхстагу да Немачка повлачи свој потпис са Версајског мировног уговора.

1943. — Краљевско ратно ваздухопловство у Другом светском рату почело прво даноноћно бомбардовање Берлина.

1945. — Вилхелм Густоф, пренатрпан немачким избеглицама, је потонуо у Балтичком мору након што га је торпедовала совјетска подморница, при чему је погинуло око 9.500 особа што је највећа поморска несрећа.

1964. — У СССР први пут у историји космонаутике уз помоћ једне ракете лансирани сателити у различите орбите, „Електрон 1“ и „Електрон 2“ 1967. — Папа Павле VI срео се с председником Президијума Врховног совјета СССР Николајем Подгорним, првим шефом совјетске државе који је посетио Ватикан.

1968. — У Вијетнамском рату почела једномесечна Тет офанзива, под командом северновијетнамског генерала Воа Нгујена Ђапа, током које су северновијетнамске трупе и јужновијетнамски герилци напали Сајгон и више од 100 других места у Јужном Вијетнаму.

1969. — Одржан је последњи јавни наступ Битлса, на крову њихове продукцијске куће „Епл рекордс“ у Лондону. Овај импровизовани концерт прекинула је полиција.

1972. — Пакистан напустио Комонвелт у знак протеста због одлуке Уједињеног Краљевства, Аустралије и Новог Зеланда да признају Бангладеш. Британски војници у Лондондерију, у Северној Ирској, убили су 13 људи, учесника забрањеног марша за људска права католика.

1992. — Аргентина отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку.

1995. — У једном од најтежих напада током трогодишње побуне исламских екстремиста у Алжиру, у експлозији аутомобила-бомбе погинуло најмање 20, а повређено око 60 људи.

2000. — Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао еколошку катастрофу. У

речни слив испуштено 120 тона цијанида и 20.000 тона талога који садржи тешке метале.

2003. — У Скупштини СР Југославије ратификован Споразум о двојном држављанству СРЈ и Босне и Херцеговине.

2007. — Мајкрософт на тржиште пустио оперативни систем Виндоус Виста, после више од пет година од публиковања претходног Виндоус оперативног система (Windows XP).

република.

1950. — Председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе.

1958. — Први амерички вештачки сателит „Експлорер 1“ лансиран је из базе Кејп Канаверал, на Флориди.

1962. — На иницијативу САД, на скупу одржаном у Уругвају, Куба је искључена из Организације америчких

31. јануар 1747. — Отворена је Лондонска болница Лок, прва клиника у свету за венеричне болести.

1808. — Огист Мармон је прогласио анексију Дубровачке републике, чиме је она престала да постоји.

1859. — Завршена је Светоандрејска скупштина која је започела са радом 30. новембра 1858. године. Под притиском опозиције и то уставобранитеља и групе либерала, одузет је мандат кнезу Александру Карађорђевићу и предат је кнезу Милошу Обреновићу, те је на тај начин отпочела његова друга владавина.

1865. — Амерички Конгрес је усвојио Тринаести амандман на Устав САД, којим је укинуто ропство и послао га парламентима савезних држава на ратификацију.

1878. — Ослобођење Врања у Другом српско-турском рату извршено је под командом генерала Јована Белимарковића. Значајан дипринос дао је и тада млади потпоручник, а касније славни војвода Степа Степановић .

1917. — Немачка је у Првом светском рату објавила „тотални рат на мору“ у намери да неограниченим подморничким ратом принуди Велику Британију на капитулацију. Торпедовање америчких бродова нагнало је дотад неутралне САД да уђу у рат против Централних сила.

1930. — Отворена је Лондонска поморска конференција, која је завршена 22. априла споразумом Велике Британије, САД, Француске, Италије и Јапана о регулисању подморничког ратовања.

1946. — Усвојен је први устав социјалистичке Југославије, којим је она успостављена као федерација шест

држава и донета је резолуција о забрани трговине с њом.

1964. — Ка Месецу је лансирана совјетска аутоматска станица „Луна 9“, која се три дана касније меко спустила и емитовала прве ТВ снимке површине Мецеса.

1966. — основан фудбалски клуб ФК Енерги Котбус из истоименог немачког града.

1971. — Између Источног и Западног Берлина успостављен је ограничени телефонски саобраћај, први пут после 19 година. У Белгрејд театру у Енглеском граду

Ковентрију, комичарска група „Летећи циркус Монтија Пајтона“ је први пут имала наступ на позоришној бини.

1990. — У Москви је отворен амерички ресторан „брзе хране“ „Мекдоналдс“.

1996. — Специјални изасланик генералног секретара УН за људска права Елизабет Рен саопштила је да у Босни има око 200 до 300 масовних гробница

(49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Калифа Фахим ослобођен је оптужби.

2002. — На другом Антиглобалистичком социјалном форуму у Порто Алегреу у Бразилу усвојена је декларација у једанаест тачака о праведнијем светском поретку.

2002. — Ирска католичка црква пристала је да плати одштету од 110 милиона долара људима који су детињство провели у црквеним сиротиштима, где су их свештена лица сексуално злостављала. За сада је тужбе поднело 3.500 људи који су живели у таквим црквеним институцијама.

2006. — Веће Европске уније у Бриселу именовало Кристијана Шварц-Шилинга за специјалног представника Европске уније за Босну и Херцеговину Криза између Данске и арапских земаља се наставља због објављених 12 цртежа Мухамеда.

1. фебруар

и да су за злочине током рата у БиХ, поред Срба одговорни и босански Хрвати и Муслимани.

1997. — У сукобу наоружаних Албанаца и припадника српске полиције код Вучитрна на Косову убијена су три Албанца и рањена три припадника МУП Србије.

1998. — Скупштина Републике Српске на заседању у Бањој Луци одлучила је да се седиште владе Републике Српске са Пала премести у Бању Луку.

2001. — Након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха

1701. — Битка код Кремоне током Рата за шпанско наслеђе између аустријских и француских трупа.

1748. — Указом царице Марије Терезије Нови Сад добио статус слободног краљевског града у оквиру аустријске монархије. Тај дан проглашен за Дан града 1996.

1793. — Револуционарна Француска, непуне две седмице после погубљења краља Луја XVI, објавила рат Великој Британији и Холандији.

1840. — У америчком граду Балтимор отворен први стоматолошки факултет у свету.

1893. — Томас Алва Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерзију отворио први филмски студио у свету.

1896. — Подстакнути побуном у Грчкој, становници острва Крит почели устанак против турске власти. Уз интервенцију европских сила Крит 1898. добио аутономију, а 1912. припојен Грчкој.

1896. — У Торину је премијерно изведена Пучинијева опера Боеми.

1901. — У Београду изашао први

број „Српског књижевног гласника“, часописа за књижевност. Први уредник био Богдан Поповић, један од најпознатијих књижевних критичара и теоретичара тог доба.

1918. — Топовским пуцњем са крстарице „Санкт Георг“ означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки которској. Побуна угушена 3. фебруара, ухапшено 800 морнара и подофицира, а пред преки суд у Котору изведено њих 40, од којих су четири осуђена на смрт и потом стрељана. Велики број ослобођен после суђења у септембру, а кривични поступак против осталих прекинут сломом Аустроугарске у Првом светском рату.

1924. — Прва лабуристичка влада Велике Британије признала СССР, што је знатно допринело смањењу дипломатске изолације прве социјалистичке земље у свету.

1942. — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату.

1946. — Норвешки дипломата Тригве Ли изабран за првог генералног секретара Уједињених нација.

1946. — Мађарска проглашена за републику, с председником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом.

1974. — У пожару који је захватио нови солитер у бразилском граду Сао Пауло погинуло више од 220 људи.

1979. — Ирански верски вођа ајатотах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза после 15 година изгнанства, које је провео углавном у Ираку. Тиме наступила нова фаза исламске револуције којом је у Ирану успостављена исламска теократска држава.

1990. — Да би сузбила масовне демонстрације косовских Албанаца, Југословенска народна армија извела тенкове на улице косовских градова, а борбени авиони надлетали Приштину. У сукобима демонстраната и полиције погинуло 27 демонстраната и један полицајац, а рањено око 100 људи на обе стране.

1991. — У земљотресу који је погодио пограничне области Авганистана и Пакистана погинуло више од 1.200 људи.

97

28.1.2018.

1992. — Председници САД и Русије Џорџ Х. В. Буш и Борис Јељцин потписали, у Кемп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат.

1995. — Поплаве у Холандији натерале око 250.000 људи да напусте домове.

1996. — Председник Жак Ширак објавио да је Француска заувек окончала нуклеарне пробе.

2000. — Због учесталих напада наоружаних Албанаца на полицијске и друге објекте, српске власти појачале присуство снага безбедности и Војске Југославије на југу Србије у региону општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, у којима Албанци чине већину становништва.

2002. — На суђењу у Ријеци, за ратне злочине почињене над Србима 1991. и 1992, бивши начелник полиције из Госпића Иван Дасовић потврдио да је тадашњи политички врх Хрватске знао за убиства Срба у Госпићу. Савет безбедности УН продужио мандат мировних снага у Источном Тимору до 20. маја, за када је предвиђено проглашење независности те бивше португалске колоније. После одласка Португалаца 1975. ту територију окупирала Индонезија, а мировне снаге упућене 1999. пошто је Источни Тимор прокламовао независност.

2003. — У несрећи „Спејс-шатла Колумбија“ који се запалио и распао на висини од око 60 километара изнад Тексаса у САД погинуло свих седам астронаута.

МАГАЗИН

2. фебруар

98

962. — Немачки краљ Отон I у Риму крунисан за римског цара од стране папе Јована XII чиме је основано Свето римско царство немачке народности које ће формално постојати до 1806. године.

1509. — Португалци под командом Франсиска де Алмејде уништили муслиманску флоту у бици код града Диу у Индијском океану и успоставили контролу у индијским водама.

1536. — Шпански истраживач Педро де Мендоза на ушћу естуара Рио де ла

Плата основао град Буенос Ајрес, главни град Аргентине од 1880.

1709. — Шкотски морнар Александер Селкрик избављен са пустог пацифичког острва на које је 1704. стигао после бродолома. Његова прича инспирисала Данијела Дефоа да напише роман „Робинсон Крусо“.

1804. — Почео Први српски устанак.

1808. — Наполеонове трупе окупирале Рим пошто је папа Пије VII одбио да призна Напуљско краљевство под француском влашћу и да се придружи алијанси против Велике Британије. Наполеон потом 1809. одвео папу у заточеништво у Фонтенбло. Папска држава рестаурирана после Наполеоновог пада 1814.

1834. — Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II, којим су уобличени политички статус и правни карактер Кнежевине Србије. Тим документом Србији припојено шест нахија, а посебним бератом кнез Милош добио достојанство српског и наследног кнеза.

1848. — Миром у граду Гваделупе Идалго окончан двогодишњи рат Мексика и САД. Поражени Мексико уступио САД Тексас, Нови Мексико, Аризону и Калифорнију.

1878. — Грчка објавила рат Турској.

1920. — Мировним уговором у Дорпату совјетска Русија признала независност Естоније, која је од 1721. била под руским суверенитетом. Совјетске трупе запоселе ту земљу у јуну 1940, после чега је Естонија постала део СССР.

1943. — Совјетска Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату.

1978. — Два совјетска космонаута са свемирског брода „Саљут“ у отвореном свемиру, први пут у историји космичких летова, обавила операцију допуне горива.

1986. — У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима.

1990. — Јужноафрички председник Фредерик де Клерк укинуо забрану Афричког националног конгреса Нелсо-

на Манделе.

1997. — У Београду полиција грубом силом, користећи водене топове, растерала мирне демонстрације грађана који су од новембра 1996. свакодневно протестовали због одбијања власти да призна победу опозиције на локалним изборима у Србији.

2002. — Холандски принц Виљем Александер оженио се Максимом Зорегијетом, Аргентинком чији је отац био припадник хунте, и тиме оживео традицију контроверзних бракова холандске краљевске породице.

2003. — У снажној експлозији у Лагосу уништена „Нигеријска банка“, а најмање 33 особе погинуле. Потом избили велики нереди јер се више стотина људи потукло како би узело новац из срушене банке.

2006. — На седници врховног већа одбране СЦГ одржаној у среду, начелник Војносигурносне агенције Војске СЦГ Светко Ковач, поднео је извештај у којем се наводи да је Војска СЦГ пружала заштиту одбеглом хашком оптуженику Ратку Младићу. Председавајући Већа министара БиХ Аднан Терзић, председник Владе РС-а Перо Букејловић и председник Мајкро-

софта Бил Гејтс су у Португалу потписали писмо о намерама, које предвиђа припрему уговора о стратешком партнерству између БиХ и Мајкрософта.

3. фебруар 1377. — Папски кондотјери су убили више од 2000 становника Чезене у Чезенском крвопролићу.

1509. — Португалска морнарица је поразила удружену флоту Османског царства, Млетачке републике, султана Гуџарата, мамелучког Египта, Заморина од Калкуте и Дубровачке републике у бици код Дија.

1591. — У немачком граду Торгау основана Немачка протестантска лига.

1781. — Британске снаге су заузеле низоземско острво Свети Еустахије након само два пуцња из топа.

1787. — Милиција предвођена генералом Бенџамином Линколном је разбила преостале учеснике Шејсове побуне у Питершаму, Масачусетс.

1807. — Амерички Конгрес је образовао Територију Илиноис.

1813. — Побуњеничка војска под командом Хосеа де Сан Мартина је победила шпанску војску у бици код Сан

Лоренца.

1830. — На мировној конференцији у Лондону, Грчкој призната независност од Отоманског царства, у чијем је саставу била од 1453.

1867. — Принц Муцухито у 14. години постао јапански цар Мејџи.

1870. — Ратификован је Петнаести амандман на устав САД којим је загарантовано гласачко право без обзира на расу.

1881. — Потписан уговор о изградњи пруге Београд-Ниш, прве железниче пруге у Србији.

1913. — Ратификован је Шеснаести амандман на устав САД којим је федералној влади дато право уведе и прикупља порез на приход.

1917. — САД су у Првом светском рату прекинуле дипломатске односе с Немачком, после саопштења Берлина да ће почети неограничен подморнички рат.

1919. — У Паризу одржана прва седница Лиге народа, девет дана после оснивања те светске организације.

1943. — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали немачки град Хамбург.

1945. — Амерички авиони у Другом светском рату избацили 3.000 тона експлозива на Берлин, а америчке трупе на Филипинима преузеле Манилу од Јапанаца.

1958. — Потписан споразум о економској унији Белгије, Холандије и Луксембурга.

1959. — Амерички музичари Бади Холи, Ричи Валенс и Џ. П. Ричардсон су погинули у паду авиона код Клир Лејка, Ајова.

1969. — Палестински национални конгрес изабрао Јасера Арафата за шефа Палестинске ослободилачке организације.

1973. — У Јужном Вијетнаму на основу мировног споразума потписаног у Паризу ступио на снагу прекид ватре.

1977. — Снаге лојалне потпуковнику Менгисту Хајле Маријаму убиле шефа привремене војне владе Етиопије, генерала Тефери Бентија, и његове најближе сараднике.

1981. — Гро Харлем Брунтланд после оставке Одвара Нордлија изабрана за

прву жену-премијера Норвешке.

1989. — Парагвајски председник Алфредо Стреснер је збачен у војном пучу који је предводио Андрес Родригез.

1994. — Председник САД Бил Клинтон укинуо трговински ембарго Вијетнаму, заведен по завршетку Вијетнамског рата 1975.

1995. — НАТО одржао прву војну вежбу на територији некадашње Источне Немачке.

1996. — У земљотресу на југозападу Кине погинуло више од 300 људи. На основу Дејтонског мировног споразума, 57.000 припадника међународних снага за одржавање мира стигло у Босну и Херцеговину. Успостављено 10 бригадних и три дивизијска главна штаба.

1998. — Амерички војни авион „ЕА6Б“ летећи прениско ударио у кабл успињаче у зимском туристичком центру Кавалезе на северу Италије. У гондоли која је пала са 200 метара погинуло свих 20 људи.

2000. — Приликом напада албанских екстремиста на аутобус УНХЦР-а на Косову убијена двојица Срба, а у сукобима руских припадника Кфора с Албанцима рањено више особа. У наредним данима талас насиља, у којем је страдало девет особа, захватио северни део Косова.

2002. — У снажном земљотресу који је погодио турску провинцију Афјон 43 особе погинуле, повређено њих 300, а више од 600 кућа оштећено.

2003. — Амерички рок-продуцент Фил Спектор, ухапшен због убиства.

2006. — На суду Босне и Херцеговине почело прво суђење за геноцид у босанскохерцеговачком правосуђу. Једанаест је оптужених за злочине који су се десили у Сребреници и Кравицама. Египатски путнички брод „Ал Салам 98“ је током ноћи потонуо у Црвеном мору. На броду се налазило преко 1400 особа. До сада је око 100 преживјелих спашено.

2008. — У другом кругу председничких избора у Србији, Борис Тадић, кандидат Демократске странке, победио Томислава Николића, кандидата Српске радикалне странке.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs