MagazIN 319

МАГАЗИН Година VI * Број 319 * 21. јануар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

21.1.2018.

У овом броју: Комплетирана Градска управа Дани Светог Саве Без подршке цркве и локалне самоуправе Улагањем до веће безбедносзи Цела година у знаку празника Магловит период историје Гледаоци као мете

2

10 16 20 30 34 44 50

У Краљеву два нова случаја На репертоару Биоскопа „Кварт“ Без премца у Србији Новогодишњи Ибарски крос Шумадија - Краљево Металац - Слога Времеплов

62 68 70 80 88 90 92

3

4

МАГАЗИН 21.1.2018.

5

6

МАГАЗИН 21.1.2018.

7

8

МАГАЗИН 21.1.2018.

9

МАГАЗИН

21.1.2018.

Четрдесет шеста седница Градског већа

10

КОМПЛЕТИРАНА - Дефинисани минимални износи трошкова инвестиционог одржавања заједничких делова за различите категорије зграда. – Познат износ надокнаде за принудне управнике зграда. – Основним школама 254 милиона и 300 хиљада, а средњим 110 милиона и 662 хиљаде динара.

- Од 22,6 милиона буџетских средстава социјалне заштите више од половине, или скоро 13 милиона динара, одлази на плате запослених у овој области. - Два милиона динара за изградњу војничке спомен капеле на Чемерну обезбеђена у буџету града за ову годину. - Уколико се укаже потреба за додатним могу се обезбедити из прилога, поклона, донација или на други примерен начин у складу са законом. – Избором начелника и заменика начелника комплетирана Градска управа

ГРАДСКА УПРАВА а се рад Градског већа захуктава потврђује друга седница у овој години, четрдесет шеста по реду од конституисања, и дневни ред на коме се нашло три пута више тема него на претходној, а приоритет је дат разматрању одлуке о утврђивању минималног износа трошкова инвестиционог одржавања заједничких делова зграда. Минимална висина износа за зграде са лифтом грађене у последњих десет година износ 3,01 динара по квадратном метру месечно, и зградама које су старе између 10 и 20 година 4,52, између 20 и 30 година 6,03, а старијих од 30 година 7,54 динара. У згра-

Д

дама без лифта месечно извдвајање по квадратном метру процењено је на 2,32 ако нису старије од десет годне, у онима које су старе између десет и двадесет година 3,48 динара, од 20 до 30 4,64 а свим старијим 5,60 динара. Инвестиционо одржавање гаража грађених у последњих десет година износи 1,39 динара, оних које су старе између 10 и 20 година 2,09, између 20 и 30 2,78, а старијих од 30 година 3,48 динара по квадрату месечно. Одређени су и минимални износи инвестиционог одржавања гаражних места, па за она дефинисана у последњих 10 година износи 0,93, између 10 и 20 година 1,39, од 20 до 30 година 1,85 и старији

2,32 динара по квадрату месечно. Минималну висину износа за текуће одржавање зграде представља месечни износ утврђен у апсолутном износу за сваки посебан део зграде, где су трошкови одржавања земљишта укључени у износ трошкова одржавања зграде. Критеријуми за утврђивање номиналног износа одређени су на основу просечне нето зараде у јединици локалне самоуправе за претходну годину, намени посебног или самосталног дела зграде и трошкови текућег одржавања лифта за зграде које га имају. Утврђено је да минимална висина у зградама са лифтом износи 350 дина-

11

МАГАЗИН

21.1.2018.

ра месечно, у зградама без лифта 270, гаража 160, а гаражних места 110 динара. Одлуком о утврђивању минималног износа издвајања на име накнаде за принудно постављеног професионалног управника који су у обавези да плаћају власници посебних делова зграде дефинисано је да у онима до осам посебних делова износи 250 динара месечно, од 8 до 30 посебних делова 300, а са више од 30 делова 350 динара. За гаражу или гаражни бокс одређен је износ од 50, а за гаражно место 100 динара.

- Овим смо определили минимални износ средстава неопходан да грађани издвоје, како би се одржавали заједнички делови зграда. Тако ће се избећи ситуације које се дешавају деценијама уназад, а то је да ходници изгледају као да нису ничији, да буду исписани, ижврљани, да у њима нема

12

ни расвете, да су за све кварове одговорни они на чијем спрату се овакве ствари догоде и да годинама наше зграде буду неодржаване. Намера законодавца је јасна, да уведе ред у овој области, а ми смо као град припремили одлуке које то допуштају. Ово неће бити велики намети за наше суграђане, с обзиром да улажу у своје зграде, како кроз инвестиционе тако и текуће одржавање, и на тај начин повећавају и вредност својих некретнина а обезбеђују себи и боље и лепше место за живот – истакао је, након седнице Градског већа, градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Решењем о распореду коришћења буџетских средстава основног и средњег образовања и васпитања за текуће и капиталне трансфере на нивоу Републике за ову годину утврђен је распоред коришћења 254 милиона и 300 хиљада динара за функционисање основних школа. У расподели је најбо-

ље прошла Основна школа „Вук Караџић“ из Рибнице са истуреним одељењима у Берановцу, Каменици и Змајевцу којој је припало нешто више од 21 милион динара, а најмање основној школи „Иво Лола Рибар“, нешто мање од пет милиона. Од 110 милиона и 662 хиљаде динара намењених средњих школама скоро четрнаест милиона је намењено Музичкој школи Стеван Мокрањац док школа Иво Лола Рибар може да рачуна тек на 1,824 милиона. Од 22,6 милиона буџетских средстава социјалне заштите више од половине, или скоро 13 милиона динара, одлази на плате запослених у овој области. Више од седам милиона отпада на расходе за коришћење роба и услуга, хиљаду динара за отплату камата, 284 хиљаде за остале трансфере и дотације, 80 за остале расходе и два милиона за нефинансијску имовину. Од 16,2 милиона динара текућег

трансфера на нивоу републике запосленима у здравственој заштити намењено је 9,9 милиона. Расходи за коришћење роба и услуга процењени су на преко пет милиона динара, остали расходи скоро милион, а два пута више средстава за нефинансијску имовину. Решењем Градског већа прихваћена је иницијатива Одбора за обележавање стоте годишњице од завршетка првог светског рата да се подигне војничка спомен капела на највишој коти од 1.579 метара на планини Чемерно. Средства за изградњу од два милиона динара обезбеђена су у буџету града за ову годину а уколико се укаже потреба за додатним она се могу обезбедити из прилога, поклона, донација или на други примерен начин у складу са законом. С обзиром да је Законом о планирању и изградњи прописано да изградњу и постављање споменика и спомен обележја на површинама јав-

не намене обезбеђује и уређује јединица локалне самоуправе, уз претходно прибављену сагласност министарства надлежног за послове културе, предлог одлуке ће бити достављен на сагласност чиме се стичу законски услови да Скупштина града разматра предлог одлуке и донесе. После неколико месеци неизвесности тек на поновљеном конкурсу за избор начелника и заменика начелника Градске управе окончана је агонија која би коначну потврду могла да добије на суду. Трочлана комисија је констатовала да су пријаве са доказима траженим на јавном конкурсу поднели дипломирани правници Радица Милосављевић, Милош Петровић, Дејан Данчетовић, Светлана Анђелић, Иван Петровић, Јелена Бекчић Луковић, Дејан Ћајић и Јелена Негојевић, али је констатовано да једна не садржи доказе о познавању рада на рачунару и да јој није престао радни однос у држав-

ном органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе због теже повреде радне дужности из радног односа. Провером стручне осособљености за успешан рад на положају који се састоји у познавању Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, познавања закона из области локалне самоуправе, Закона о локалној самоуправи и Закона о финансирању локалне самоуправе и вештине комуникације састављена је листа од три кандидата који су оцењени просечном оценом три. Иста имена нашла су се и на листи кандидата за заменика начелника, па је за начелника Градске управе изабрана Јелена Бекчић Луковић, а за заменика Дејан Ћајић, док бивши начелник Градске управе Милош Петровић ни овога пута није успео да убеди чланове Градског већа да му поклоне поверење у још једном мандату. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

14

МАГАЗИН 21.1.2018.

15

Свечано обележавање значајног догађаја

МАГАЗИН

21.1.2018.

dani sve

16

- Савиндан је најважнији празник у Срба посвећен човеку који је направио такво дело да се српски народ данас огледа у својој правди, језику, законима и држави. - Школска слава се на примерен начин обележава и у краљевачким школама, а свечарска атмосфера се ове године продужава на целу недељу током које ће бити реализоване бројне активности у које су укључене и све јавне установе културе.

- Свечано отварање Дана Светог Саве у понедељак у 11 сати у Свечаној сали Градске управе где ће бити отворена изложба дечјих радова Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ и изведен пригодан уметнички програм у коме учествује хор Основне школе „4. краљевачки батаљон“

etog save

17

авиндан је празник којим Српска православна црква 27. јануара обележава успомену на светог Саву, принца династије Немањића, првог српског просветитеља и архиепоскопа. Овај датум је у црквеном календару уписан црвеним словима, један је од највећих храмовних и породичних празника у српском народу, светкују га многе занатлије, а проглашен је и за школску славу. Свети Сава је установљен за школску славу одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог ректора крагујевачког Лицеја Атанасија Николића. У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих српских школа и да се од тада има у свим школама најсвечаније прослављати. Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком власти, а после полувековне забране у комунистичком режиму, поново се наставило са прослављањем светог Саве као школског патрона. Савиндан је најважнији празник у

МАГАЗИН

21.1.2018.

С

18

Срба посвећен човеку који је направио такво дело да се српски народ данас огледа у својој правди, језику, законима и држави. Да није било њега то би било много теже, а најзаслужнији је његов велики просветитељски, црквени и дипломатски напор био у то доба. Школска слава се на примерен начин обележава и у краљевачким школама, а свечарска атмосфера се ове године продужава на целу недељу током које ће бити реализоване бројне активности у које су укључене и све јавне установе културе. Претежни део програма ће бити реализован у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, или су га осмислили библиотекари и писци који раде у овој установи са жељом да се Дани Светог Саве и убудуће традиционално обележавају на овај начин. На иницијативу основних школа из Сирче и Адрана у обележавање значајног датума укључила се локална самоуправа уз велику помоћ цркве и институција у култури, а свеобухватни програм је, за разлику од претходних година кад је био сведен на Севтосавску академију и доделу књига најбо-

љим ученицима основних и средњих школа, распоређен на недељу дана. Свечано отварање Дана Светог Саве заказано је за понедељак у 11 сати у Свечаној сали Градске управе где ће бити отворена изложба дечјих радова Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ и изведен пригодан уметнички програм у коме учествује хор Основне школе „4. краљевачки батаљон“. У исто време у Основној школи „Милун Ивановић“ у Ушћу почиње програм под називом „Песници на Савиним стазама“ у коме учествују Гордана Тимотијевић и Милоје Радовић, а исти је сат и по раније заказан и у Основној школи „Стефан Немања“ у Студеници. Први дан обележавања значајног датума завршава се Светосавском луткарском радионицом у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ са полазницима Луткарске радионице и учитељицом Љубом Радетом. У подне наредног дана на истом месту археолог Биљана Даниловић ће ученицима краљевачких основних школа говорити о Светом Сави и Светој земљи, а богат програм активности планиран је и за среду 24. јануара. Пр-

ва почиње тачно у подне у Народној библиотеци а у програму под називом „Светосавље – чему нас учи Свети Сава“, уз др Ивицу Живковића учествују ученици школе која носи име првог српског просветитеља. Сат касније у Свечаној сали Градске управе биће представљено монографско издање књиге Владана Ж. Петровића „Печеног гружански у простору и времену“ која представља значајан допринос проучавању историје овог села од првог помена имена Печеног до данашњих дана, а настала је на основу богате архивске грађе, остале литературе и опсежног теренског истраживања у коме посебан значај имају родослови и именици погинулих током ратних сукоба у 19. и 20 веку. Два сата након поднева у Основној школи „Живан Маричић“ у Жичи биће поновљен програм „Светосавље – чему нас учи Свети Сава“ у коме ће др Живковићу друштво правити мр Милица Вучковић, а круг активности од 19 сати у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ затвара њена беседа под називом „Његош и светосавље“. Драмски приказ „Живот Светог Са-

ве“ припремили су ученици нижих разреда основне школе која носи његово име, а биће изведен у сали Краљевачког позоришта почев од 11 сати четвртог дана манифестације. „Светосавска песмарица“ је намењена ученицима Основне школе „Бранко Радичевић“ из Печенога, а од поднева истог дана представиће је песници Гордана Тимотијевић, Биљана Миљковић и Милоје Радовић. Драмски приказ под именом „Живот Светог Саве“ припремили су и ученици виших разреда истоимене школе, а прилику да покажу колико су га успешно припремили у 13 сати пружиће им Краљевачко позориште. До краја дана планиране су још две значајне активности. Прва је програм краљевачког Друштва за српски језик и књижевност под називом „Савини дани“ у Бибилитеци од 18 и Концерт ученика Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и Основне школе „Драган Маринковић“ из Адрана један сат касније у сали Краљевачког позоришта. Дани Светог Саве настављају се у подне у петак 26. јануара традиционалном доделом Светосавских награда најбољим ученицима основних и

средњих школа у Свечаној сали Градске управе, потом Светосавском академијом у Народној библиотеци на којој ће беседити један од најбољих познавалаца старе српске књижевности др Ђорђе Трифуновић, а у програму ће учествовати и Градски хор Црвчанин. Обележавање Савиндана почиње у суботу 27. јануара Светосавском литургијом и сечењем славског колача, а домаћини славе су основне школе „Јован Цвијић“ из Сирче и „Драган Маринковић“ из Адрана. Светосавски бал чији су домаћини ове две школе почиње тачно у 20 сати у Ресторану „Бристол“, а претходи му петнаестоминутни програм који су припремили ученици школе „Јован Цвијић“. Данима Светог Саве придружује се и краљевачки Народни музеј раније отвореном изложбом „Симболи у новцу“. Домаћини Савиндана наредне године биће краљевачка Гимназија и основне школе „Свети Сава“ и „Чибуковачки партизани“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

Једанаесто Богојављењско пливање за Часни крст

БЕЗ ПОДРШКЕ ЦРКВЕ И Л

МАГАЗИН

21.1.2018.

- Циљ пливања за Часни крст није победа, већ учешће због чега су сви учесници подједнако победници овог јединственог надметања.

– И ове године без организатора Богојављењског пливања.

– Међусобне оптужбе на релацији локална самоуправа Црквена општина Краљево. – Локална самоуправа није испунила преузету обавезу да осигура место за старт. – Док се не створе услови за апсолутну безбедност учесника пливање без благослова цркве.

– Тридесетак најхрабријих ипак запливало низ Ибар. – До крста први стигао Владимир Милетић. – Најмлађи чесник Сава Лазић трећи пут пливао за Часни крст

20

ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

21

21.1.2018.

МАГАЗИН

22

о хришћанском веровању 30. године наше ере Исус Христос је као дрводеља живео са мајком Маријом и њеним мужем Јосифом, а тада позвао Јована Претечу да га крсти у реци Јордану. Према Библији се одмах по крштењу, а оно је обављено три пута порањањем у воду, отворило небо одакле се зачуо глас Бога Оца који је објавио да је Исус његов син на чије

П

је раме, у обличју голуба, слетео Свети Дух. Богојављење је један од највећих празника јер су се на тај дан први пут заједно појавили Отац, Син и Свети Дух, а празновање подсећа хришћане да мисија Исуса Христа није почела његовим рођењем, већ крштењем. Према веровању у глуво доба ноћи уочи Богојављења отвара се небо и укр-

штају ветрови што дувају зими са онима који дувају током лета, а сва вода постаје света. Код Срба се овај дан од давнина слави веома живописно, а верује се да се на тај дан, кад се у поноћ отворе небеса, може испунити свака жеља. Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије до овог дана ишле поворке

коледера или коринђаша, као и вертепаша и водичара. У народу се овај дан зове још и Водице, или Водокршће, управо по имену поворке, а за воду која се тада освећује верује се да је лековита и чудотворна. Празник Богојављења је и ове године свечано прослављен у Краљеву али је, након Свете Литургије и освећења воде, који су служени у краљевачким

храмовима, још једном изостала литија од Храма Свете Тројице до ибарског кеја где је сваке године од обнављања обичаја одржавано пливање за Часни крст. У Србији је пре дванаест, у Краљеву пре једанаест, година обновљен прастари обичај ритуалног бацања крста у воду, да би најхрабрији Краљевчани пливали да се у витешком надметању

домогну Часног крста као највећег симбола људског спасења. Искуство показује да на велики празник као што је Богојављење људи воле да пливају, јер тако показују љубав према Богу и ближњима, а пливање у хладној води представља својеврсну жртву и радост, јер показује да ништа што се ради на силу не може да буде успешно. Оно што су свих

23

24

МАГАЗИН 21.1.2018.

25

МАГАЗИН

21.1.2018.

претходних година показали најхрабрији Краљевчани потврђује да су у хладну воду набујалог Ибра улазили вођени срцем, а ослобођени било какве жеље да први стигну до крста, јер циљ пливања није победа већ учешће због чега се и сматра да су сви учесници подједнако били победници овог јединственог надметања. Пливање за Часни крст се одржава на стази дугој 33 метра који симболишу исто толико година земаљског живота Исуса Христа. Ранијих година је број учесника био ограничен на 33, али је све веће интересовање утицало да се укине лимит и омогући старт свима који то желе, а задовољавају постављене услове. Организатор обновљеног Богојављенског пливања првих седам година је била Свебор дружина „Свети кнез Лазар“ да би осме организација била предата црквеним властима, а епископ жички Јустин прихватио да се оно у наредном периоду одржава под његовим патронатом уз уверење да ће из године у годину бити све масовније и боље организовано. Прве две године се пливало на језеру поред Манастира

26

Жиче, да би се већ следеће пливачи преселили на Ибар, јер је залеђено језеро у многоме отежавало организацију манифестације и онемогућавало да се од леда ослободи већа површина потребна толиком броју пливача. Ни прилаз стартном месту није био адекватан, а организаторе је водило и сазнање да би пливање у Краљеву било доступно знатно већем броју посетилаца. Након само две године црква је одустала од организације, а неколико дана пре Богојављења процурела је вест да је то учињено из безбедносних разлога. Добар део оних који су годинама учествовали у Богојављењском пливању нису били спремни да прихвате овакво објашњење, јер се услови на старту нису променили у односу на раније године, па је петнаест најхабријих на овај дан самоиницијативно дошло до старта испред просторија Кајак клуба „Ибар“ и симболичним уласком у воду тачно у подне допринело да традиција не буде у потпуности прекинута. Уверење да је одустајање од организације резултат тренутног неспора-

зума између локалне самоуправе и Црквене општине Краљево показало се погрешним, јер ни ове године нису показале интересовање да на било који начин подрже Богојављењско пливање. То није обесхрабрило највећи део оних који су годинама уназад, без обзира на временске услове, на Богојављење улазили у залеђено језеро у Жичи или набујалу воду Ибра, па су месец дана раније покушали да се организују и истраже могућности за још једно окупљање. Као један од организатора Страхиња Ерац потврђује како је у локалној самоуправи добио информацију да црква не жели да организује пливање, а у цркви да град неће да помогне организацију. И док се две стране међусобно оптужују пливачи су остали чврсти у одлуци да тога дана ипак дођу до стартне позиције испред просторија Кајак клуба „Ибар“.

- Нисмо хтели да дозволимо да се прекине традиција пливања за Часни крст, па смо се организовали боље него прошле године, а урадићемо све што је у нашој могућности да се и црква и град укључе у организацију. Ни

прошле године проблем није била безбедност, па је вероватније да неко од њих не жели и у томе тражи разлог за оправдање – каже Ерац уз подсећање да прошле године уз Краљево само још у једном месту није било организованог пливања за Часни крст. Традицију пливања обновили су чланови Свебор дружине „Свети кнез Лазар“, а иницијатор идеје Иван Лазић је један од оних који ни ове године није имао дилему да ли треба учествовати. Неспоразум до кога је дошло прошле године, кад је петнаестак најхрабријих ушло у воду како би обележило овај дан, основа је за различито понашање у припремама за ову. Мало познат податак да је група Краљевчана и прошле године у близини Ресторана „Женева“ испливала тридесет три метра у знак сећања на исто толико година земаљаског живота Исуса Христа био је повод за размишљање да се понови и ове, а било је наговештаја да би пливања могло бити и у Матарушкој Бањи. Неизвесност је трајала до касних вечерњих сати уочи Богојављења кад је постигнута сагласност за окупљање тридесетак учесника испред Кајак клу-

ба.

- Владика није дао благослов ни једном свештенику да изађе на воду, и да пливање организује црква, јер су кивни на град зато што Градска управа није испунила обећање од пре две године да ће средити приобаље, направити понтон и безбедност за пливаче. То су се договорили кад је пре две године први пут дошао на воду, а градоначелик обећао услове за максималну безбедност учесника. Међутим, ништа нису испунили од тога, па је киван на њих. Рекао је како може да плива ко хоће, где хоће и како хоће, да прославља празник на начин како хоће, али свештеници неће бити присутни и то је суштина приче – каже Лазић. Причу потврђује и старешина Храма Свете Тројице протојереј ставрофор Јован Ђорем.

- Црквена општина је чекала да направе неку рампу, али то нису урадили. Требало је обезбедити позицију одакле би пливачи почели да пливају, јер је тамо била нека сајла па приликом високог водостаја није било безбедно за пливаче. Договорили смо се да се направи рампа одакле би пола-

зили, али од тога није било ништа, па не можемо да идемо тамо где није сигурно – каже Ђорем уз потврду да ће се Црквена општина укључити у организацију кад се створе услови за потребну безбедност пливача. Тридесетак најодважнијих, међу којима и осмогодишњи Сава Лазић који трећи пут учествује у пливању за Часни крст, окупили су се испред Краљице Ибра и нешто пре поднева запливали према тридесетак метара удаљеном чамцу на коме их је чекао дрвени крст до кога је први стигао учесник свих досадашњих пливања Владимир Милетић. И док званичници ћуте друштвене мреже су још једном преплављене коментарима који указују на неодговорност некадашњих организатора и бруку какву не заслужује овај величанствен чин. Уверење да је још једном дошло до великог неспоразума добра је основа за став да би већ следеће све могло бити много озбиљније, а да би на старту знатно више пливача него свих претходних година. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

27

28

МАГАЗИН 21.1.2018.

29

Безбедност саобраћаја на локалном нивоу

МАГАЗИН

21.1.2018.

УЛАГАЊЕМ ДО ВЕЋ

30

ЋЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Фото: НАЛЕД

- Саобраћајне несреће коштају државу 300 милиона евра годишње. Измене закона о безбедности на чекању. - Због нејасних и неусаглашених прописа локалне самоуправе су суочене са проблемом финансирања изградње и одржавања путева.

- Тридесет одсто од наплаћених казни у саобраћају припада општини на чијој територији је прекршај направљен. - Циљ Стратегије безбедности саобраћаја на путевима Србије за период од 2015. до 2020. године предвиђа да број несрећа са смртним исходом буде преполовљен

31

ако је број погинулих у саобраћајним несрећама у Србији у последњих 20 година преполовљен на око шест стотина годишње и даље је висок, а трошкови које незгоде стварају држави мере се износом који премашује три стотине милиона евра. Овај податак упућује на размишљање да би велики губици за друштво и буџет могли да буду смањени ефикаснијим улагањем у унапређење безбедности саобраћаја на локалном нивоу. Први корак на том путу требало би да направи држава од које се очекује да измени Закон о безбедности саобраћаја, и Закон о јавним путевима, и прецизније уреди надлежности самоуправа у овој области. То су у најкраћем поруке скупа „Управљање безбедношћу друмског са-

МАГАЗИН

21.1.2018.

И

32

обраћаја на локалу“, који су у Палати Србија организовали Национална алијанса за локални економски развој и Ауто-мото савез Србије у партнерству са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Члан Управног одбора Националне алијансе, и градоначелник Лесковца, Горан Цветановић је на отварању скупа потврдио да су локалне самоуправе, због нејасних и неусаглашених прописа, суочене с проблемом финансирања изградње и одржавања путева, као и финансирања предузећа која су управљачи путева. Податак да бројне од њих, након измене регулативе о буџетском систему, и немају таква предузећа повод је за апел упућен на адресу ресорних институција да што пре усвоје

измене ових закона. Поразно делује чињеница да локалне самоуправе немају у потпуности обезбеђено финансирање градње и одржавања путева, што није случај са обавезом улагања у безбедност саобраћаја јер од сваке наплаћене казне тридесет одсто припада општини на чијој територији је прекршај направљен, а то на нивоу Србије премашују милијарду динара. Довољно алармантним сматра се податак да се та средства углавном троше ненаменски или усмеравају у послове редовног одржавања, а не улагање у унапређење безбедности саобраћаја. Решење ненаменског трошења ових средстава очекује се од Предлога Закона о безбедности саобраћаја на путеви-

смртним исходом буде преполовљен, као и да у саобраћајним несрећама више не страдају деца. У министарству је потврђено да је нови закон о путевима још у фази нацрта и на усаглашавању у институцијама. Локалне самоуправе су заслужне за спровођење бројних кампања са циљем подизања свести грађана о важности поштовања прописа, нарочито кроз едукацију деце и младих, али је као значајан проблем истакнута чињеница да безбедност саобраћаја и даље није у врху њихових развојних приоритета. У Ауто-мото савезу Србије подсећају да велики помак у унапређењу безбедности у својим срединама градови и општине могу да постигну дигитализацијом података о саобраћају и анали-

зом, а на располагању им је Портал безбедности саобраћаја развијен у овој организацији који олакшава и унапређује идентификовање највећих саобраћајних проблема и могућих решења. Портал омогућава креирање база података о свим саобраћајним несрећама и њиховим последицама, као и о учесницима у незгодама, податке о стању путева, постојању и позицији сигнализације и осветљења, индикаторима понашања учесника у саобраћају и ставове о опасностима и ризицима. Значајан је због могућности да, укрштањем података, доносиоци одлука једноставније и прецизније препознају „црне тачке“ и осмисле мере за унапређење безбедности. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ма, који на усвајање у Народној скупштини чека од новембра прошле године. Кад буде усвојен пропис ће обавезати све локалне самоуправе да формирају функционалне локалне савете, који ће на план рада и употребу средстава од наплаћених казни морати да прибаве сагласност Агенције за безбедност саобраћаја. Државни секретар Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Един Зећировић подсећа да је допринос локалних самоуправа напорима државних институција да унапреде сигурност важан због испуњавања циљева Стратегије безбедности саобраћаја на путевима Србије за период од 2015. до 2020. године којима се предвиђа да број несрећа са

33

21.1.2018.

Нова година у школи „Иво Лола Рибар“

МАГАЗИН

ЦЕЛА ГОДИНА У ЗНАКУ ПРАЗНИКА 34

- Спортски клуб „Световид“ има 34 члана узраста шест до седамнаест година међу којима су и деца која похађају редовне школе. – Међу члановима клуба 24 су деца путници, 14 живи само са једним родитељем, 21 у породици где је запослен само један родитељ, а у 17 ниједан. – Са децом која похађају редовне школе изостао стручни рад који би уважио све њихове сметње и рехабилитационо индивидуалне третмане који им помажу да се самостално укључе у спортске активности. - Чланови клуба су присутни на свим значајнијим спортским манифестацијама у граду што је посебна прилика за промоцију деце са сметњама у развоју. - Највећи број људи нема праву слику о томе какве су могућности деце са сметњама у развоју. - Уз озбиљан рад могу да буду квалитетни и функционални људи

35

21.1.2018.

МАГАЗИН

36

римарна делатност Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ је образовање деце са сметњама у развоју. Поред образовног рада са ученицима од првог до осмог разреда изводе се индивидуалне психомоторне и логопедске вежбе, а у оквиру продуженог боравка пружа им се стручни третман. Бесплатно школовање подразумева набавку потребног ђачког прибора, услуге кухиње, екскурзије и учешће на многим манифестацијама. Основношколско образовање се организује под вођством стручно оспособљеног тима дефектолога олигофренолога, соматопеда, сурдоаудиолога и тифлолога, логопеда и стручних сарадника социјалних радника који децу са сметњама у развоју припремају за даље стручно оспособљавање. Од увођења инклузије у образова-

П

ње школа се прилагођава новонасталим условима, наставници се стручно усавршавају, простор се преуређује, а уводе се асистивна технологија и савремена наставна средства и прате достигнућа у раду са овом категоријом деце у иностранству и другим деловима земље. Средње школовање спроводи се у областима машинства и текстилства, а ученици оспособљавају за браварски занат и послове конфекцијског шивача. Ученици су активно ангажовани на практичној настави у просторијама партнера школе из привреде, предузећа које запошљавају раднике профила бравар и конфекцијски шивач. Начин да се деца са сметњама у развоју ангажују и у ваншколским активностима пронађен је у формирању Спортског клуба „Световид“ који је, по-

сле извесне пасивности на почетку рада, последњих година направио крупан искорак. Данас има 34 члана узраста шест до седамнаест година међу којима су и деца која похађају редовне школе. У каквим условима опстаје најбоље сведочи податак да су 24 деце путници, 14 живи само са једним родитељем, 21 у породици где је запослен само један родитељ, а у 17 ниједан. Председница клуба Маријана Минић потврђује да су чланови клуба деца са сметњама у интелектуалном развоју на нивоу лаке и умерене менталне ометености, са оштећењем слуха, вишеструким сметњама и аутизмом.

- Већ дужи низ година постоји потреба за укључивањем деце са сметњама у развоју у спортске активности, нарочито последњих година када школе похађају деца са вишеструким смет-

њама. Смисао учествовања у спортским активностима је у томе да ће чланови клуба имати услове за рекреацију одржавање здравља нормални психофизички раст и развој. Све мере ће бити усмерене на подршку члановима да развију свој организам и своју личност у здравом, веселом слободном креативном и стваралачком духу. У оквиру школе „Иво Лола Рибар“, коју неки од њих похађају, имају услове да се баве спортом и рекреативним активностима, док деца која похађају редовне школе немају стручни рад који би уважио све њихове сметње, као и рехабилитационо индивидуалне третмане који им помажу да се самостално укључе у спортске активности. Из тог разлога су нарочито важне активности Спортског клуба „Световид“, јер укључују подједнако све чланове и

дају им једнаке шансе за развој – каже она. По угледу на развијеније европске земље чланови клуба су присутни на свим значајнијим спортским манифестацијама у граду што је посебна прилика за промоцију деце са сметњама у развоју чије понашање у оваквим ситуацијама на најбољи начин потврђује колико им је то значајно. Финансијска помоћ локалне самоуправе омогућила је одлазак и на међународна такмичења, турнир у бадминтону у Тузли и стоном тенису у Черномељу, а сваки је нова прилика за промену средине и сусрет са вршњацима који имају исте, или сличне, проблеме. Значајним се оцењује камп за децу из дијаспоре 2015. године и жеља да се, ако се прикупи довољно средстава, понови и наредних година. Чланове клуба и ове године очекују

нови изазови, учешће ма Међународном турниру у стоном тенису у Словенији и бројне спортске манифестације у граду, а са посебним интересовањем се гледа према крају школске године и почетку лета кад се за њих организује школа пливања на градском базену. Први дан Нове године по Јулијанском календару је прилика за пригодну свечаност на којој су додељене захвалнице свима који су помагали рад клуба у претходној години, а само две недеље раније и онима који су омогућили да сви ученици школе добију новогодишње пакетиће. Подела новогодишњих пакетића се још пре неколико година показала добрим начином за стимулисање различитих активности, па је постала саставни део годишњег програма рада школе. Колико је била оправдана на најбољи начин сведочи понашање ученика који

37

38

МАГАЗИН 21.1.2018.

39

21.1.2018.

МАГАЗИН

40

овај догађај памте током читаве календарске године због чега се слична манифестација организује и првог дана Нове године по Јулијанском календару, али и поводом школске славе Светог Саве кад пакетиће обезбеђује црква.

- Пакетићи, деда Мраз и прослава Нове године су нешто што ће да их држи током целе године, а нама је битно због мотивације јер увек можемо да мотивишемо и неке маргиналне групације да долазе у школу. Ови други знају да деда Мраз слуша да ли је неко добар или није добар, а то је добар мотив и за нас, и за рехабилитацију и све друге активности – каже Минић. Приче о Новој години почињу у септембру са почетком школске године упоредо са припремом пригодне приредбе која претходи овом догађају. Нешто свечанија организује се пово-

дом дана школе који се обележава 23. априла, а посебно свечаном оцењује се следећа којом ће се обележити пола века успешног рада. Значајним за организацију ових манифестација оцењују се бројни донатори међу којима се издвајају ученици Економске школе, Ветеринарски специјалистички институт, Дунав осигурање, Радијатор инжењеринг, јавна предузећа „Водовод“ и „Топлана,“ Пекара „Млади радник“, Удружење „Краљевачко срце у срцу“, ученици и наставници Основне школе „Јово Курсула“, Удружења „Краљевина Србија“, које је и ове године обезбедило деда Мраза, и многи други. Досадашње искуство потврђује да највећи број људи нема праву слику о томе какве су могућности деце са сметњама у развоју. Показало се да уз адекватан рад током дужег периода

могу да пруже много више од онога што би се неупућеном чинило. Тако су и приредбе поводом значајних догађаја прилика за изливе нескривеног изненађења свих који су се, из било ког разлога, нашли у просторијама школе. Помешана осећања изражавају тугу због свега што се дешава овој категорији суграђана, али и одушевљење показаним резултатима и поштовање свега што су постигли изузетним залагањем.

- Трудимо се да ставимо до знања локалној заједници, и шире, шта све могу деца са сметњама у развоју јер није све увек онако као што се мисли, а то и јесте смисао инклузије. Није смисао инклузије да се укључе у редовну школу и буду неки ормар у запећку где ће само формално да буду у разреду, и да се направи план да би био у редовној школи, него да се покаже да деца,

уз озбиљан рад могу да буду квалитетни и у некон смислу функционални људи. Има деце са озбиљним сметњама у развоји, али и велики број који може доста да одради и једног дана буду заиста сврсисходни у друштвено-економском смислу, да зарађују и привређују у занимањима за која их оспособимо у средњој школи. Друштвено-економски су подобни, а са аспекта хуманости и људскости завређују сваки вид поштовања – каже Минић. Најбоља потврда су редовне школске приредбе које показују колико се код присутних, а онда и шире, мења слика о индивидуалним могућностима особа са сметњама у развоју која нису само статисти у локалној заједници, него активни чиниоци који, уз адекватну подршку друштва, могу да пруже и

више од онога што се очекује. Субјективни утисак потврђује да се мења однос друштва према особама са сметњама у развоју, а значајним се чини допринос школа као што је краљевачка „Иво Лола Рибар“ које промоцијом способности ученика доприносе отклањању бројних предрасуда. Значајном се оцењује улога медија што најбоље потврђује телевизијска репортажа о ученику о чијим би се способностима тешко могло закључивати на први поглед. Иако сведочи о особи са тешким инвалидитетом утисак да вегетира далеко је о стварних могућности особе која је успела да направи књигу о фудбалерима. Пригодни програм прилагођен способностима извођача и овога пута су припремили професори српског језика, музичког васпитања, дефектолози и вероучитељка, а све у складу са пла-

ном и програмом школских активности. Жељи да буде квалитетнији по који пут се испречи селекција учесника ограничена на оне за које се са довољном дозом сигурности може очекивати да редовно долазе у школу. Искуство потврђује жељу учесника програма да покажу шта су припремили баш као и оних који учествују у спортским активностима да буду што бољи. Резултат по правилу није важан колико могућност да се и онима ван школе покаже како ученици могу да постану равноправни чланови заједнице. У овом тренутку то очекује свих 88 ученика Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“, 65 основаца и 23 средњошколца са смера за бравара и конфекцијског шивача, њихови наставници и родитељи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

41

42

43

21.1.2018.

МАГАЗИН

44

ГДр Драгољуб Даниловић

И после сто година од завршетка Великог рата

МАГЛОВИТ ПЕРИОД ИСТОРИЈЕ - У јесен 1915. године у борбама на планинама у околини Краљева, Троглаву, Чемерну и Гочу, страдало више хиљада особа. - Сто година након завршетка Првог светског рата под велом тајне је и даље све што се дешавало у земљи између јесени 1915. и 1918. године. – Потрага за подацима у бечким архивима. - Аустроугарски војници сахрањени на Немачком гробљу у Краљеву. - Гробље је уништено, а задатак цивилизованог народа је да постави барем спомен обележје са подацима колико је војника сахрањено. – Без података о животу обичних људи под аустрогарском окупацијом као и око 150 до 200 хиљада оних који су завршили у концентрационим логорима на територији монархије. - Бечки листови су још 1914. године истицали потребу да Србија нестане. - Историју треба учити примењивањем у свакодневном животу онога што су преци оставили позитивно у тој богатој традицији. - Аустријска цивилна власт је на Србију гледала као на колонију коју треба да цивилизује

45

еља да се бави неговањем локалне историје један је од мотива за оснивање Друштва историчара Рашког округа које је у тренутку оснивања 2013. године окупило педесетак чланова из Краљева, Рашке и Новог Пазара. Колико је током неколико година постало респектабилна институција на најбољи начин потврђују позиви на обележавање значајних датума који се везују за историју Краљева, али и друге од националног значаја. Председник Управног одбора друштва историчар др Драгољуб Даниловић једном од значајних активности сматра покретање иницијативе да 7. октобар, у знак сећања на значај династије Немањића, буде проглашен за државни празник. Идеја је наишла на позитиван пријем међу краљевачким посланицима у Народној скупштини од којих се очекује да покрену процедуру како би Краљевдан што пре био уврштен у листу државних празника. Да је друштво превазишло локалне оквире доказује сарадња са бројним међународним факторима, а недавно

МАГАЗИН

21.1.2018.

Ж

46

предавање др Даниловића о Стефану Првовенчаном у Прагу повод је за за жељу посланика чешког парламента да посете Краљево и боље се упознају са страдањем сународника који су током Првог светског рата, у саставу аустроугарске војске, страдали у борбама на овим просторима. Од оснивања пре скоро пет година једна од значајних тема интересовања била су дешавања везана за битке вођене у јесен 1915. године на планинама у околини Краљева, Троглаву, Чемерну и Гочу, у којима је, са обе стране страдало више хиљада особа. Др Даниловић указује на жељу да се цивилизован народ који има изузетно богату историју, на достојан начин одужи тим жртвама, а један од првих корака је покушај да, се што је могуће адекватније, сачини списак свих жртава и стави на увид јавности у војничкој спомен капели чија изградња на Чемерну треба да буде завршена до почетка августа ове године. Покушаја да се то учини било је и раније, почев од 2008. године, а једним

од иницијатора идеје сматра се председник Удружења „Јован Бојовић“ из Виче Јован Радовић. На путу до реализације идеје пратили су га Миладин Букумира, Алекса Маричић, Љубинко Корићанац и други из места у којима су вођене борбе, Чачка, Ивањице, Лучана... Начин да се сачува сећање на страдале је обележавање познатих места адекватним спомен обележјима, а оно на Врановцу повод је за парастос изгинулим који се сваке године одржава на овом месту. Један од њих прилика је за сусрет са професором Војне академије потпуковником Слободаном Ђукићем и информацијама које употпуњавају слику догађаја на овим просторима. Најзначајнијим се сматрају битке вођене између 26. и 31. октобра по старом, или 8. и 12. новембра по новом, календару у којима су одступање главнине српских снага браниле јединице другог и трећег позива Дунавске и Дринске дивизије и Ужичког одреда којим је командовао Иван Павловић, брат од тетке краљице Драге Обреновић. Посебно интересовање др Даниловића за актив-

ности ове јединице потврђује да је изузетни командант непознат историји као и највећи број оних који су, од балканских ратова до краја Великог рата, само неки у никад утврђеном низу војника који су изгубили живот у борбама за спас отаџбине. Начином да се прибилиже ширем кругу људи је покретање веб сајта под називом „Краљево и околина у ратовима 1912-1918“ који треба да покаже каква је била позиција краљевског града у тадашњој држави и шта се дешавало на овим просторима, посебно од јесени 1915. године кад се српска војска са територије земље повлачи према Албанији препуштајући цивилно становништво милости и немилости окупатора. И док у српској историји може да се нађе нешто од података о дешавањима из овог периода, али само оних који се везују за војску, сто година касније под велом тајне је и даље све што се дешавало у земљи. Др Даниловић верује да би потпунију слику о догађајима између јесени 1915. и краја рата 1918. могла да пружи доку-

ментација архива у Бечу што је повод за жељу да их потражи Марија Карапанџић која студира у овом граду.

- Предложио сам јој да се укључи у наш пројекат истраживања бечког архива, а како одлично зна језике, и има изузетно васпитање и образовање, треба да буде носилац истраживачке делатности у Бечу. Ја имам задатак да направим пројекат, који ће подржати Министарство културе и информисања и Министарство спољних послова, да урадимо истраживања и да као цивилизован народ попишемо погинуле са наше стране, али и аустроугарске војнике, који су некада били сахрањени на Немачком гробљу у Краљеву. Гробље је уништено, а наш задатак је да поставимо барем спомен обележје и кажемо да је сахрањено толико и толико војника. Међу тим војницима има много чешких грађана који су ратовали на страни Аустроугарске, а посебно значајно је то што је један од најистакнутијих Чеха у овом граду био Владислав Маржик. Желимо да доведемо људе из

древног и културног града и покажемо да и ми вековима припадамо европској цивилизацији, да упознамо људе са странцима којима је више стало до Србије и делова Србије него нама у овој земљи – каже др Даниловић. До сада познати подаци из периода од јесени 1915. до завршетка рата сведоче о преласку преко Албаније и активностима војске закључно са пробојем Солунског фронта и ослобођењем земље, али нема оних који би бацили више светла на живот обичних људи под аустрогарском окупацијом као и око 150 до 200 хиљада оних који су завршили у концентрационим логорима на територији монархије, у Босни, Мађарској, Чешкој, Бугарској и другим. Међу логорашима су били цивили, интелектуалци, учитељи, свештеници, обичан народ, али и велики број жена и деце. Историчари потврђују како нико није био поштеђен због жеље Аустроугарске да уништи и државу и народ што потврђују бројни злочини на територији Србије почињени током рата, о којима су касније писали др Арчи-

47

21.1.2018.

МАГАЗИН

48

балд Рајс и други. Бечки листови су још 1914. године истицали потребу да Србија нестане, а жеља Аустроугарске да тако и буде посебно је ојачана након атентата на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву на Видовдан 1914. године. Поразно делује чињеница да се о свему што се током рата дешавало у Србији више пише у иностранству и уважава оно што су учинили и препатили припадници српског народа. Др Даниловић разлог види у духу самоодрицања и спремности да се прихвати кривица за све што се дешавало у том периоду.

- То неће да каже неко ко познаје историју, а дешава се зато што волимо да на сопствени рачун говоримо и што јесте и што није. Зато историју треба учити тако што ћемо примењивати у свакодневном животу оно што су наши преци оставили позитивно у тој богатој традицији. Србија је 1914. била мања него данас, али је одлучила да је не понижава-

ју а то није одлучио Никола Пашић, нити краљ Петар или неки војсковођа, већ обичан човек који није дозволио да га понижавају и убијају чланове породице, него је бранио своју отаџбину. Љубав према отаџбини и патриотизам су нешто што данас немамо, или постоји само у траговима код појединаца и ентузијаста. О томе се пише као да је то неки подвиг, а тада је то било нормално. Зато историчари треба да указују на догађаје због којих смо у последњих сто година били велики, као што је одбрана Београда где нам непријатељ подиже споменик. Аугуст фон Макензен се диви јунаштву српских војника и даје наредбу да се подигне споменик, цар Николај II Романов каже да ће изаћи из рата ако савезници не помогну Србима, Французи помажу војнике и официре тако што их примају у Марсеј, Ницу и Бизерту. Какав је интерес Енглескиња и Шкотланђанки које су дошле да помажу Србима у Првом светском рату. Дошле су у непознату земљу да

помажу рањенике и болеснике кад је Србија била у безизлазној позицији са много болесних, гладних и људи који су остали без најближих чланова породице – каже др Даниловић. Иницијатори идеје о попису имена страдалих не гаје илузију да ће списак икада бити комплетиран, али их то не обесхрабрује у настојању да прикупе што више имена. Део података чува Пантеон Војног архива са пописом имена припадника свих јединица српске војске од балканских ратова до завршетка Првог светског рата. Међу њима је велики број оних који се сматрају несталим, а за које се никада неће сазнати где и под каквим околностима. Значај настојања да се попишу имена страдалих огледа се у ставу да су изгубили животе спасавајући државу која је тек 1878. године ослобођена од вишевековне турске окупације. Интересантним се чини податак да највећи број учесника ратних збивања између 1912. и 1918. чине баш људи који су рођени те и прибилижних година, али и

да данас нема много спремности да се њихова жртва цени колико заслужује. Подаци о припадницима Ужичког одреда сведоче о именима официра и подофицира и бројном стању јединице, а трагање за другим подацима, посебно оним који се везују за борбе на Врановцу и Чемерну, задатак је историчара. Краљево је пре доласка Аустријанаца у новембру 1915. године имало око три хиљаде становника, после тога нешто више од половине тог броја. И баш они су предмет интересовања историчара у времену кад је аустријска цивилна власт на Србију гледала као на колонију и сматрала како треба да је цивилизује. У години кад се обележава сто година од завршетка Првог светског рата очекује се завршетак радова на изградњи војничке спомен капеле као првој у низу активности које воде ка стварању меморијалног центра на Чемерну.

- Наш циљ је да Краљево постане центар за истраживање савремене

историје, али и за савремено проучавање историје, а не да оно буде утемељено на квазинаучним радовима. Треба да успоставимо контакт са људима у Бечу, Будимпешти, Прагу, Истамбулу, Тирани, Софији, Букурешту и пошаљемо стручњаке који ће тамо да истражују документа. После Другог светског рата није се много напредовало јер се на историју гледало са идеолошких позиција и само су ентузијасти радили озбиљан посао. Тако је професор Драгољуб Живојиновић осветлио улогу Велике Британије у Првом светском рату и показао колико је на Србију у континуитету гледала као на државу у којој лоши момци убијају своје краљеве, изазивају атентате и побуне. Срби су окарактерисани као бунтовнички народ чију државу, како каже један енглески политичар, треба извести на океан и потопити – подсећа др Даниловић и указује на истраживачки рад малог броја историчара који су на организован начин приступали значајним темама из наци-

оналне историје. Због тога се значајним оцењује укључивање државе и допринос активностима на прикупљању документације и публиковања литературе на начин на који су то чинили Стојан Новаковић и Јован Ристић, историчари, политичари и дипломате чија се дела памте, а озбиљна истраживања преточена у књиге и данас представљају релевантне изворе на које се позивају млађи истраживачи. По оцени др Даниловића последњи је тренутак да се озбиљно приступи решавању значајног проблема који потврђује да се сопствена историја не познаје и да је унакажена од стране појединих интелектуалаца. Уверење да се чини злочин над људима који су тада оставили неизбрисиве трагове трајања у времену основни је мотив да им се посвети достојна пажња. Да би се то учинило на прави начин потребно је доста рада у дугом времену током кога је драгоцена свака помоћ. Т. Радовановић

49

Истраживање утицаја телевизијских реклама

МАГАЗИН

21.1.2018.

ГЛЕДАОЦИ КАО МЕТЕ

50

- Сваки прекид изабраног програма на неком од телевизијских канала сматра се нежељеним утицајем на гледаоца, сметњом и наметнутим садржајем. - У вршном сату током једног радног дана на Пинку се емитују 82 рекламе. - Доминантна улога Телевизије Пинк потврђује да се у току једног дана емитује око 850 реклама што у поређењу са 370 на програму Радио-телевизије Србије представља значајну разлику. - Више од пет стотина реклама дневно усмерених ка породици повод за почетак сезоне лова у коме су као мете на стрелишту означени мушкарац, дете или породица. - Проблем савременог човека састоји се у чињеници да је бомбардован информацијама са различитих страна и из свих могућих садржаја. - За двадесети век је било карактеристично да човек буде сам свој мајстор, а за 21. век да буде сам свој уредник и одлучује о садржају који ће гледати

Аника Тесла

51

52

МАГАЗИН 21.1.2018.

д појаве на овим просторима, пред крај шесте деценије прошлог века, телевизија је израсла у моћно оружје утицаја на највећи број гледалаца, а у локалним оквирима се често сматра јединим медијем. Моћ утицаја на гледаоце одавно су схватили сви којима је, на различите начине, потребна подршка грађана па су телевизијски програми испуњени све већим бројем рекламних порука различитог садржаја које се у одређеном тренутку шаљу појединим циљним групама. И док им просечан гледалац, навикнут на све чешће прекиде програма због емитовања реклама, поклања мање или више пажње има и оних који покушавају да дубље проникну у суштину и открију колико пута су током дана, и у ком времену, такве поруке упућене одређеним циљним групама. Захтевног посла се, у оквиру истраживања за докторски пројекат, прихватила Аника Тесла, филмски и телевизијски монтажер и докторант Универзитета уметности у Београду, а резултати истраживања су први пут представљени јавности у Краљеву почетком септембра прошле године на једној од радионица у оквиру петог по реду Међународног фестивала краткометражног филма под називом „Краљевски филмски фестивал“. Сваки прекид изабраног програма на неком од телевизијских канала сматра се нежељеним утицајем на гледаоца, сметњом и наметнутим садржајем, па је истраживање подстакнуто жељом да се што прецизније утврди број таквих дистракција током једног дана, и током викенда, првенствено код оних за које се сматра да имају највећи утицај на гледаоце. Зато су изабране телевизијске станице са националном покривеношћу, Радио-телевизија Србије, Пинк, Хепи, Прва и Б92. Иако је Републичка радиодифузна агенција, сада Регулаторно тело за електронске медије, упутила препоруку телевизијским станицама и дефинисала број рекламних блокова и реклама у сваком од њих током једног сата мало је оних који верују да се то поштује. Различити подаци о броју реклама на програмима европских и америчких телевизијских станица, али и податак да се емитују у складу са прописима тих земаља, додатни су повод да се истражи стање у Србији.

- Обратила сам се изабраним телевизијама, звала њихове службе маркетинга и

О

53

21.1.2018.

МАГАЗИН

54

њихове ПР службе, а иако нико конкретно није рекао да не да, на све могуће начине су се потрудили да ми не дају никакав податак. Иако радим на телевизији последњих седамнаест година не поседујем ТВ апарат, па је пријатељ Војислав Славковски одлучио да ми помогне. Искористили смо сеттоп бокс који снима 72 сата програма, направили стратегију и кренули у опсежно истраживање. Иако су оваква истраживања изузетно скупа и добро плаћена, а раде их тимови људи, ми смо радили са буџетом од нула динара и током маја 2015. године сваког дана одвајали колико смо могли времена да прегледамо снимљени материјала за тај дан. Људи који нормално гледају телевизију научили су да игноришу рекламе, па ме је интересовало колико могу да их филтрирају, да се искључи и не обраћају пажњу, али и колико пута је захтевано да не обраћају пажњу. Направили смо табелу и категоризацију, дали је реклама намењена мушкарцу или жени, деци, породици, телекомуникацијама, кућним љубимцима или транспорту. Посебно ме је занимало колико се користе деца, јер кад дете на екрану види друго то је одмах реклама за њега којом се врши притисак на родитеље. Подаци које сам добила за ту причу су алармантни, јер у једном дану има шездесет реклама са децом. Ипак смо све податке морали да узмемо са одређеном резервом, па у случају Топ-шопа меримо само нов садржај, и шта је нова реклама, а ако имате четири различита производа то у четири рекламе. И кад су трајале по 20 минута нисмо желели да меримо време, па тако у вршном сату у коме имате највише реклама током једног радног дана на Пинку се емитују 82 рекламе. Реклама може да буде и када гледате серију, а у углу екрана се појави мала капица која се промени и без обзира да ли траје три секунде или двадесет минута то је један садржај који морате да исфилтрирате – каже Тесла. Резултати истраживања потврђују доминантну улогу Телевизије Пинк која у току једног дана емитује око 850 реклама што у поређењу са 370 на програму Радио-телевизије Србије представља значајну разлику, а и значајно непоштовање препоруке

55

21.1.2018.

МАГАЗИН

56

Регулаторног тела за електронске медије. Готово невероватан податак о више од пет стотина реклама усмерених ка породици, на телевизији током само једног дана, повод је за таргет маркетинг и почетак сезоне лова у пролеће 2015. године у коме су као мете на стрелишту означени мушкарац, дете или породица, а свака реклама намењена једној од ових категорија окарактерисана као погодак у мету. Ма колико се то у визуелном смислу чинило шармантним поразно делује податак да дете погођено рекламама врло брзо престаје да се види. Иако не треба гајити илузију да неко гледа рекламу у дужем временском периоду, или добу дана, не може се одбацити чињеница да је то садржај који је наметнут. То се сматра значајним због тока што је реклама кратка видео графичка форма чији је задатак да одвуче пажњу гледаоца од садржаја који је изабрао да гледа. Током историје човек је приморан да обраћа посебну пажњу на окружење у коме живи, сваку промену региструје свесно, полусвесно или подсвесно, а информације филтрира на одређен начин. Проблем савременог човека састоји се у чињеници да је бомбардован информацијама са различитих страна и из свих могућих садржаја, штампаних медија, телевизије, интернета, билборда, људи који продају новине.Свака од њих се, желео то или не, региструје па је приморан да примени филтер, а да би то учинио неопходно је да зна шта је информација.

- Колико се сећате неких мелодија, реклама или шпица за омиљену емисију. Можда више и не знате за шта је била реклама, али се сећате мелодије. То је јако добро урађено да вам одвуче пажњу, а ради се и данас. Можете мислити са колико се нових садржаја сусрећете, а које морате да склоните јер вас не интересује, јер нису у жижи вашег интересовања. Човек има ограничену пажњу, па када се препуне филтери, долази до јако великог набоја па, иако није ни луд ни глуп не може да прихвати толико надражаја из околине и фокусира се само на садржај који га у том тренутку интересује. За двадесети век је било карактеристично да човек буде сам свој мајстор, а за 21. век да буде сам свој уредник и одлучује о садржају који ће гледати – каже Тесла. Искуства развијених европских земаља,

57

21.1.2018.

МАГАЗИН

58

Немачке и Велике Британије, потврђују да се на државним телевизијама стриктно поштују правила емитовања реклама, како по питању броја тако и садржаја. Правила постоје и у Србији, верује се само на папиру што је додатни разлог да се поведе више рачуна о свему што се гледа. Резултати јединственог истраживања спроведеног у мају 2015. године ма колико интересантни делују и шокантно,што је довољан разлог за жељу да се поделе са широким аудиторијумом, а посебна прилика било је представљање у оквиру Краљевског филмског фестивала. Они који су му присуствовали били су у ситуацији да сазнају како Радио-телевизија Србије викендом емитује седамдесет реклама посвећених транспорту без обзира да ли се ради о авио саобраћају, аутомобилима или градском превозу. Истраживање потврђује да се радним даном највише реклама усмерава ка женама, на Првој телевизији и Пинку чак више од осамдесет током три дана. И док су рекламе за пиво усмерене ка мушкој популацији банке и трговински ланци се више обраћају женама, па се стиче утисак да оне више купују детерџенте, шунку и ципеле,а мушкарци пију пиво. Деца једу слаткише, верују у лепо расположење, воле лепе и веселе ствари, па све што садржи дечји

програм садрже и рекламе намењене деци. Продаје им се атмосфера, идеја и бренд, јер се лепе на то, а највише се рекламирају сладоледи, грицкалице и сокићи. Истраживање потврђује емитовање све више реклама у којима су деца у осигурању, и код банкарских кредита, јер се преко њих утиче на родитеље.

- Реклама мора да буде питка, интересантна и прилагођена одређеној групи народа, па заисти производ није иста у Србији и Немачкој. Код нас се много више иде на

атмосферу, друштво у коме се пије пиво и у коме је свима супер. Потрошач у Србији нема превише пара, и добро зна како не може себи да приушти богзна шта, али хоће да му буде лепо па се и рекламе базирају на атмосферу,да се видикако се људи проводе, да се прода прича о лепом и квалитетном времену. Тако се и сервирају рекламе у односу на Немачку, јер не можете себи да приуштите луксуз који заслужујете, а Немац може. Када правите рекламу много је важни-

је да производ купи много људи који имају мала примања, него само двоје који ће да купе скупу ствар. Када се бавим неком темом волим да разговарам са што више људи из различитих прича и видим како их доживљавају. Тако сам и у овој са маркетингом пуно причала са старијим суграђанима да видим како реагују на све то,јер су одрастали у неком другом времену. Сви су се сложили да рекламе сметају, али су навикли и схватају да мора бити тако, па их неће спречити да

гледају серију иако има 82 рекламе – каже Тесла. Инфографик је информација представљена на довољно атрактиван начин да привуче жању па је као такав и изабран за представљање резултата истраживања, а ма колико деловали атрактивно, или депримирајуће, треба их прихватати са резервом јер се структура емитованих у исто време на различитим каналима разликује. И док је у тренутку истраживања на једној телевизији било највише реклама за банке

на другој су то били супермаркети, а на трећој различите врсте пића. На питање зашто је тако вероватно би адекватније одговорио неко од стручњака за маркетинг, што и није била тема овог интересантног истраживања. Пажљиво посматрање садржаја рекламних блокова на програмима појединих телевизија указује да свака од њих брижљиво бира време у коме ће извршити најснажнији утицај на гледаоце. На Телевизији Пинк је то између девет до десет увече, у случају Радио-телевизије Србије сат раније, а Хепи телевизије између десет и једанаест. Познато је да при емитовању превеликог броја реклама опада гледаност изабраног програма у одређеном временском интервалу,па је све израженија потреба да се одреди права мера како би гледалац остао испред екрана, а емитована реклама постигла жељени ефекат. Они који се баве рекламом врше испитивања тржишта различитим методама, и на различитом узорку, због чега резултате сваког од њих, па и овог, треба прихватити са одређеном дозом резерве, Аника каже и због тога што није узето у обзир време трајања сваке рекламе посебно Т. Радовановић.

59

60

МАГАЗИН 21.1.2018.

61

Актуелна епидемиолошка ситуација

МАГАЗИН

21.1.2018.

У КРАЉЕВУ ДВА

62

А НОВА СЛУЧАЈА

- Од почетка октобра регистровано укупно 1.227 случајева малих богиња, а 240 нових у односу на претходу недељу. - У Институту Торлак лабораторијски потврђено 615, или 55 нових за претходних седам дана. - После двонедељног затишја у Краљеву два нова случаја.

- Различити подаци Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ и Опште болнице „Студеница“. - Међу оболелима и здравствени радници. - На територији целе земље интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година. - Од 9. октобра на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести

63

д почетка октобра прошле, закључно са 19. јануаром ове, године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистрована је укупно 1.227 случајева малих богиња што потврђује појава 240 нових у односу на претходу недељу. У истом периоду је у Институту Торлак лабораторијски потврђено 615, или 55 случајева више него пред крај претходне недеље, а потврђено је да нема битних одступања у старосној структури. Тако је и даље најмлађа оболела особа узраста два месеца, најстарија 60 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. На снази је и податак да највећи број оболелих особа, чак деведесет три одсто, није вакцинисан, непотпуно је вакцинисан или је непознатог вакциналног статуса. Од укупног броја оболелих 33 одсто је било хоспитализовано, или је хоспитализација у току, а од тежих компликација малих богиња упала плућа је регистрована код 154 оболелих особа или 28 више него седам дана раније. Клиника за инфективне и тропске болести у Београду је 27. децембра пријавила смртни исход код особе узраста 30 година из Београда, која није била вакцинисана. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа које је узрок првог смртног исхода од малих богиња регистрован у Србији после двадесет година. Трећег дана ове године Клинички центар у Нишу је пријавио смртни исход код детета узраста две године из Алексинца, које није било вакцинисано. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа. Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра прошле године и до 19. јануара на овој територији су регистроване 289 оболеле особе што је за осам више него претходне недеље. Од почетка но-

МАГАЗИН

21.1.2018.

О

64

вембра епидемије су пријављене и на територији града Београда, где је број оболелих за последњих седам дана порастао за 122 и достигао 441, у Краљеву су после две недеље застоја регистрована два нова случаја, па је број сумњи на мале богиње повећан на 120. Број пријављених случајева на територији града Ниша је повећан са 166 на 227, у општини Бујановац са три на седам. Од почетка децембра на територији града Смедеревска Паланака пријављена су два, а општина Велика Плана шест, Бојник 21 и Бор четири оболела. Од почетка јануара епидемије малих богиња пријављене су на територији града Новог Сада где је регистровано 15 оболелих, Лесковца 19, Смедерева десет и насељу Липолист на територији општине Шабац где је регистрована пријава пет оболелих. До краја ове недеље Завод за јавно здравље Врање пријавио је епидемију малих богиња на територији општине Сурдулица са 17 оболелих, а Завод за јавно здравље Шабац у насељу Меховине на територији општине Владимирци са три оболела. Породичне епидемије малих богиња пријављене су у Тутину са пет и Врању где су евидентирана два оболела. По један случај обољевања лабораторијски је потврђен у Суботици, Врању, Чачку, Ужицу, Неготину, Тутину, Лебану, Књажевцу, Тополи, Ваљеву и Медвеђи, по два Власотинцу и Новом Пазару, три Крушевцу, Руми и Пироту, четири у Прешеву и пет у Шапцу. У Здравственом центру „Студеница“ је раније потврђено да је број оболелих премашио две стотине од којих је четрдесет хоспитализовано, четрнаест на Инфективном одељењу а остали на Дечјем. Највећи број компликација односи се на упалу плућа, код мале деце ређе средњег уха и дигестивног тракта, а код десетак оболелих су дијагностиковане дупле компликације основне болести. Највише оболелих су особе рођене између 1972. и 1990. године које су једном вакцинисане па је поствакцинални имунитет избледео, а код њих се болест манифестује у лакшем облику и са

знатно мањим компликацијама. Код популације испод двадесет година међу комплетно вакцинисаним особама нема оболелих док су код деце мале богиње потврђене само код невакцинисаних што на најбољи начин потврђује да треба наставити кампању вакцинације која једина том узрасту може да спречи обољевање. Раније је потврђено да су међу оболелима 2 лекара, 11 медицинских сестара и 6 немедицинских радника, али је епидемиолошком анкетом доказано да је већина оболелих инфицирана ван радног времена. Од 9. октобра на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести који укључује пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени и епидемиолошки надзор, вакцинацију невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица. У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ на територији целе земље интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година. Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике. Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ стиже информација да ће и даље, са развојем актуелне епидемиолошке ситуације, предлагати мере у складу са законским и подзаконским актима, стручним ставовима, препорукама Светске здравствене организације, из којих је проистекао и усвојени план одстрањивања морбила у Србији. Т. Радовановић

65

Фото: М. Радовановић

66

МАГАЗИН 21.1.2018.

67

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Мали вампир

формату синхронизована на српски језик траје 82 минута. По сопственом сценарију, уз помоћ Карстен Кирелих, филм је ржирао Ричард Клаус, а гласове главним јунацима позајмили су Ива Стефановић, Милан Тубић и Владислава Ђорђевић. Филм сеприказује до 24. јануара, а пројакције почињу у 18 сати.

МАГАЗИН

21.1.2018.

Патуљци са насловних страна

68

Омиљено штиво дечака Антона су страшне приче, посебно о вампирима, а повод за велико одушевљење је иненадна прилика да једног дана упозна правог правцатог младог вампира Рудија и његову сестрицу Ану, па му обоје постају пријатељи. Руди се показао као љубазан, а највећу запетљанцију у целој причи изазвали су покушаји Антонових родитеља да упознају његовог пријатеља. Али како објаснити необичности везане за Рудија - отрцани црни плашт који никада не скида, зашто долази у ситне ноћне сате и зашто стално руком покрива уста. Породична авантура у 2Д и 3Д

Никола има четрдесетак година и водећа је звезда риалити програма под називом „Три минута славе“. У пракси то изгледа тако што безобразно вређа људе који се пријаве, а због тога је јако цењен и одлично

плаћен. Његове злобне и отровне речи магнетски привлаче гледалиште, и дижу рејтинге до небеса, а он смишља и разне друге риалити формате и скривене камере. Читав његов живот је риалити програм, најбољи пријатељ Зоран је власник медијске куће која се бави производњом разних формата тог типа, а његова жена Мира највећа љубав из младости, што не зна нико осим њих двоје. Николин живот почиње да се мења у тренутку кад смишља начин како да направи звезду од младе девојке коју гура амбициозна мајка. У том циљу јој смештају скривену камеру која се отима контроли, па почиње да се пита да ли је све намештаљка. Скривену камеру подмећу њему, а када се увери да су одређене околности ипак стварне принуђен је да спасава сопствену кожу на начин на који једино и зна... помоћу риалити програма. Али, мора да разлучи најважније, да ли је цео његов живот један велики риалити програм, шта је у свему стварно а шта само измишљотина која доноси рејтинге. Деведесетпетоминутну комедију је, по сопственом сценарију, режирао Милорад Милинковић, а главне улоге тумаче Гордан Кичић, Борис Миливојевић, Александар Радојичић и Милена Радуловић. Филм је на репертоару до средине недеље у пројекцијама које почињу у 20 и 22 сата.

69

Значајно признање краљевачким кајакашима

МАГАЗИН

21.1.2018.

БЕЗ ПРЕМЦ

70

ЦА У СРБИЈИ

- Најуспешнија година у седам деценија постојања Кајак клуба „Ибар“.

– Краљевачки кајакаши најбољи у обе категорије такмичења на дивљим водама, слалому и спусту. - Значај Кајак клуба „Ибар“ у локалној средини огледа се и у сарадњи са Одељењем за ванредне ситуације Рашког округа и учешћу у редовним вежбама спасавања на води. - Кајакаши су зачетници идеје и дугогодишњи организатори спортскотуристичке манифестације „Весели спуст“, али и веома користан фактор у спасавању људства и материјалних добара током поплава које су током неколико последњих година биле присутне на овом простору. - Уз три стандардна репрезентативца у спусту и слалому на дивљим водама, после изборних такмичења у априлу и мају, овај статус очекују бар још два Краљевчанина

71

едамдесета година од оснивања биће забележана као најуспешнија у раду Кајак клуба „Ибар“, а потврда је ових дана стигла из Кајакашког савеза Србије који је, у оквиру манифестације „Дан кајака“, прогласио најуспешније клубове и појединце у прошлој години. Манифестација се одржава скоро деценију, а најуспешнија за Краљевчане огледа се у проглашењу за најбољи клуб и свеукупног победника у обе кајакашке дисциплине на брзим водама, спусту и слалому. Успех је резултат збрајања успеха са такмичења у свима ктегоријама, од најмлађих пионира до сениора. Кајак клуб „Ибар“ је серију успеха у прошлој години отпочео освајањем титуле екипног првака државе у слалому у категорији пионира, одржаног јула прошле године на стази у Магличу, кад су прва места у својим категоријама, и шампионске титуле, освојила три његова члана. Премоћ Краљевчана доказана је тријумфом на државном првенству у слалому за јуниоре и сени-

МАГАЗИН

21.1.2018.

С

72

оре где је крајем августа освојено првенство и у дисциплини спуст. Шампионска титула у пионирској и кадетској конкуренцији освојена на такмичењу у Бајиној Башти сматра се посебно значајном јер је, после низа година, прекинут низ узастопних победа Кајак клуба „Дрина“ из овог места. Председник клуба Горан Јовановић потврђује да је успеху допринела и набавка нове опреме којом је створена основа за пет титула државних првака у категоријама кајак и кану у женској конкуренцији. Значајнијим од тога у клубу сматрају појачано интересовање најмлађих за бављење овим спортом.

- На државном првенству у спусту крајем августа имали смо пионира који је остварио феноменалан успех. Симеон Јеротијевић је после сам пар месеци вежбања стигао до титуле првака Србије што је изванредан успех у јакој конкуренцији, посебно ако се зна да „Дрина“ на свом терену у Бајиној Башти не зна за поразе у овој дисциплини. Успеху је претходио квалитетан рад

чланова Управног одбора, тренера и такмичара, а још је већи ако се зна да смо релативно скоро почели да користимо опрему за дициплину која се разликује од олимпијског слалома. Претходила су му такмичења у Нишу, Македонији и Босни, и свакодневни одласци на Ибар у припремама за четири државна првенства, два за пионире и кадете у слалому и спусту и два за јуниоре и сениоре у овим дисциплинама – каже Јовановић. Годишњи рад клуба огледа се у настојању да се остваре што бољи резултати, са титулама и довољан број поена као релана основа да се и пре званичног проглашења са довољном дозом сигурности очекује шампионска титула као подстрек за много амбициозније планове у овој години. Краљевачки кајакаши су одавно схватили да без алата нема заната па су се потрудили да, у складу са могућностима, набаве неопходну опрему за квалитетно бављење овим спортом. Ограничење се огледа у чињеници да у

земљи нема произвођача па су усмерени према иностранству и половној опреми, углавном из Словеније. Разлог лежи у чињеници да један чамац кошта хиљаду и по до две и по хиљаде евра, весла 150 до 300, па није реално очекивати да се, ограниченим средствима, набави опрема за тридесетак такмичара. Чињеница да се кајак сврстава у скупље спортове, а да опремање једног такмичара кошта неколико хиљада евра, основни је разлог да се уз скромну дупло јефтинију половну опрему улажу максимални напори како би се одржао корак са конкурентима на међународним такмичењима. Са првим лепим данима наредног пролећа почиње сезона кајакашких такмичења, а на једно од првих у Македонији озбиљно се припрема петнаесточлана екипа такмичара и тренера. Податак да им је потребна аклиматизација током неколико тренинга пре почетка такмичења довољно је за закључак да треба обезбедити значај-

на средства како би се и у међународној конкуренцији оправдала титула државног првака. И док највећи број конкурената за висок пласман на такмичења долази са новим чамцима и осталом опремом краљевачки кајакаши су принуђени да на занављање чекају и по неколико наредних година. Значајном се оцењује сарадња са словеначким кајакашима и податак да је кајакашки савез ове земље укључен у рад Светске кајакашке федерације што је прилика за правовремено упознавање са променом прописа који се односе на одређене нивое такмичења. Није без значаја ни чланство Горана Јовановића у Управном одбору Кајакашког савеза Србије, преко њега и међународних форума из којих значајне информације долазе до клубова. Кајак се сврстава у ред аматерских непрофитабилних спортова који на високом нивоу одржавају доказани ентузијасти спремни да опредељење које их годинама одржава у овом спорту пренесу на млађе генерације. Ограни-

чење је рад у зимским условима када се тренинзи одржавају у фискултурној сали, а само најспремнији чланови сениорског тима са адекватном вишеслојном опремом по који пут изађу на реку. У клуб је стигао један од два нова такмичарска чамца, за слалом и за спуст, који је обезбедио Кајакашки савез Србије. До почетка пролећног дела припрема у клубу очекују и други, а са њим и бројне значајне резултате у овој години. Кајак је високо рангиран у породици олимпијских спортова, а најбоља потврда угледа Кајакашког савеза огледа се у присуству председника Олимпијског комитета Србије Божидара Маљковића на манифестацији „Дан кајака“. Чланство председника Кајакашког савеза Србије Мирка Нишовића у Управном одбору националног Олимпијског комитета резултат је чињенице да је овај спорт земљи донео највише медаља са светских и европских првенстава. Све то утиче на популарност спорта коју

73

74

МАГАЗИН 21.1.2018.

75

21.1.2018.

МАГАЗИН

76

краљевачки кајакаши покушавају да искористе како би у локалној средини појачали интересовање најмлађих. Поразно делује податак да су у другом плану они који се такмиче на дивљим водама па, поред новоформираног клуба у Новом Пазару на територији Србије постоји тек неколико других, у Краљеву, Ушћу, Чачку, Бајиној Башти и Нишу. Према плану и програму рада за ову годину достављеном локалној самоуправи у клубу се надају значајнијим средствима него у ранијем периоду, а добра основа су резултати постигнути у години јубилеја. Озбиљније припреме почињу већ са првим данима марта, а укључују свакодневне изласке на воду који изискују знатне трошкове транспорта до терена за тренинге. Значај Кајак клуба „Ибар“ у локалној средини огледа се и у сарадњи са Одељењем за ванредне ситуације Рашког округа и учешћу у редовним вежбама спасавања на води. Познато је да су кајакаши зачетници идеје и дугогодишњи организатори спортско туристичке манифестације „Весели спуст“ али и веома користан фактор у спасавању људства и материјалних добара током поплава које су током неколико последњих година биле присутне на овом простору. Пред краљевачким кајакашима је нова такмичарска сезона и згуснут програм учешћа у бројним такмичењима од којих се најзначајнијим сматрају државна првенства у свим узрастним категоријама. Календар такмичења биће утврђен до редовне годишње скупштине у марту до када се очекује да буду познате и локације за одмеравање снага са кајакашима из других средина. Уз три стандардна репрезентативца у спусту и слалому на дивљим водама, Огњена Димитријевића, Павла Здравковића и Александра Бошковића, у клубу верују да ће се, после изборних такмичења у априлу и мају, за овај статус изборити бар још два Краљевчанина.

- У сениорској конкуренцији нас крајем маја очекује Светско првенство у Швајцарској у дисциплини спуст, а почетком јуна Европско првенство у сла-

лому које се ове године одржава у Кракову у Пољској. Јуниоре половином јула очекује Светско првенство у слалому у Италији, а половином августа у Братислави на Дунаву Европско првенство за јунире и сениоре. Од 2. до 5. августа у Скопљу се одржава Европско првенство за јуниоре и млађе сениоре у дисциплини спуст, а имамо и европске купове почев од љубљанског Тацена преко Аугсбурга и Платеха у Аустрији у дисцилини салома, а у спусту крајем августа у Чешкој. Наше учешће зависи од финансијских могућности, а Кајак клуб „Ибар“ ће учествовати на најмање три европска купа, први у Македонији почетком априла, а потом 22. и 23. и половином јуна у Бањалуци где долази крем европског кајака. То је за нас одличан тест и очекујемо најбоље резултате од наших репрезентативаца – каже Јовановић и прижељкује да Министарство омладине и спорта и у овој години обезбеди средства за организацију кајакашког кампа у Магличу за најмлађе категорије такмичара, пионире и кадете. Иако је кајакашка стаза у Ушћу и даље једина која испуњава услове за организацију такмичења највишег ранга у клубу не крију очекивања да би одређеним изменама могла поново да постане полигон за надметање кајакаша са простора читаве Европе. Повод су позитивна искуства с почетка ове деценије кад је угостила најбоље европске селекције. Према расположивим информацијама покренуте су одређене активности у том смеру, па се очекује да би већ наредне године могла да пружи знатно боље услове за организацију престижних европских такмичења. Повод за оптимизам је чињеница да се у градњу нових стаза улажу милионска средства, изражена у еврима, а незнатним улагањима у ову обезбедио би се квалитет стазе светског калибра. Повољност се огледа у чињеници да је кајак на дивљим водама олимпијски спорт а да би, поред значајних успеха кајакаша на мирним водама оствареним на међународним такмичењима и Олимпијским играма, значајне резултате у светским размерама могли да по-

стигну и кајакаши са дивљих вода. Минула година је протекла у обележавању значајног јубилеја, седам деценија постојања и успешног рада, а крунисана највећим успехом у историји клуба. Краљевачки кајакаши су и ранијих година освајали значајна места на државним првенствима, а титулу екипног првака најчешће у слалому. Прошлогодишње титуле екипних првака у обе кајакашке дисциплине подгревају наду да започиње ера владавине краљевачких кајакаша на дивљим водама, а прилику да прерасте у традицију не треба пропустити. Присуство представника локалне самоуправе на централној манифестацији прошле године, државном првенству за кадете, прилика је за упознавање са проблемима и потребом да се додатно уреди кајакашки камп подно зидина средњовековног града Маглича. Ка томе води постављање бетонских стубова са жичаним елементима и сајлама за монтажу слаломских капија како би се избегли сваке године нови трошкови и допринело квалитетнијем изгледу целог амбијента. На почетку осме деценије рада из клуба упућују позив најмлађима да се придруже породици кајакаша, али и другима који су спремни да помогну на било који начин. Таквих никад није превише што сваке године показује манифестација „Весели спуст“, али и ванредне ситуације у којима се посебно значајним сматра сналажење на води. Најзначајнија активност је и даље припрема за такмичења, а иако се званичним почетком рада клуба у новој сезони сматра половина марта то се не односи на чланове националног тима који упорно раде током целе године. Интензивније припреме почињу у другој половини фебруара, а у клубу се надају да би могле да се организују на јадранској обали. Резултати остварени у претходној години основа су на којој у клубу граде оптимизам да би успех могао бити поновљен и у годинама које долазе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

77

78

МАГАЗИН 21.1.2018.

79

Пред нову сезону атлетских такмичења

МАГАЗИН

21.1.2018.

НОВОГОДИШЊИ И

80

И ИБАРСКИ КРОС

- Осамдесет шест атлетичара из Ужица, Чачка, Параћина, Новог Пазара, Смедерева, Крушевца, Београда и Краљева трчало један до пет кругова на стази дугој 800 метара. – Осми по реду новогодишњи Ибарски крос добра провера пред нову сезону атлетских такмичења и првенство Србије. – Организатор Атлетски клуб „Краљево“ уз подршку локалне самоуправе. – Најуспешнији атлетичари Новог Пазара. – Краљевчани најмасовнији. – Први пут трка ветеранки. - Добар одзив ветерана, слабо интересовање сениора

81

раљево је по осми пут, првог дана нове године по Јулијанском календару, било домаћин још једног значајног атлетског такмичења. Тачно у подне на Атлетском стадиону је дат знак за старт прве трке новогодишњег Ибарског кроса покренутог другог дана 2011. године након што је изостао старт Новогодишње трке у Мрсаћу. Када је већ следеће године дугогодишња традиција трке настављена у Атлетском клубу „Краљево“ нису били спремни да одустану од организације, али ни да се термини поклапају, па су за нови изабрали први дан Нове године по Јулијанском календару. Прве три године такмичење је одржавано у да-

МАГАЗИН

21.1.2018.

К

82

не викенда након 14. јануара, а потом традиционално на први дан Нове године. Ибарски крос се одржава према правилима Атлетског савеза Србије, уз подршку локалне самоуправе, а право учешћа и ове године имали су сви заинтересовани у некој од категорија које обухватају млађе и старије пионире и пионирке, јуниоре и јуниорке, потом сениоре, сениорке и ветеране разврстане у старосне групе са разликом од пет година старости. Старт и циљ свих трка је на теренима Атлетског стадиона одакле је осам стотина метара дуга стаза водила преко спортских терена поред Ибра и ибарске плаже до повратка на полазну

позицију, а број кругова се разликовао за поједине узрастне категорије. Тако су најмлађи у обе категорије пионира и пионирки, рођени 2005. године и млађи, трчали само један круг, а млађи јуниори и јуниорке, рођени 2000. и 2001. године, по два. Јуниори и јуниорке, рођени 1999. и 2000. године, спремност на почетку сезоне крос такмичења доказивали на стази дугој 2.400, док је пред најискуснијим такмичарима било 1.600 метара у женској и пет кругова са укупно 4.000 метара у мушкој конкуренцији. Ни прохладно време са јаким ударима ветра није могло да спречи бројне атлетичаре да још једном дођу у

Краљево. Најуспешнијим учесницима овогодишњег Ибарског кроса припале су пригодне награде, медаље и дипломе за по три првопласирана у свакој категорији, и пехари за победнике. Податак да се на старту кроса прве године појавило тек четрдесетак такмичара, да је из године у годину све већи, даје довољно повода за наду да би сваке наредне такмичење могло да буде још масовније. Са старта су прво кренули млађи пионири и пионирке, а од једанаест такмичара из прве групе кроз циљ је први прошао Вахид Гицић из Новог Пазара. Тек који секунд касније циљну равнину је прешао и његов суграђанин

Самед Хаџић док је трећепласираном Огњену Хекићу из Ужица требало скоро пола минута више од првопласираног да претрчи 800 метара. Међу пионирима је конкуренција била нешто слабија, јер су се на старту појавила само три такмичара. За нијансу бољи од Краљевчанина Андрије Поповића био је Џемал Хазановић из Новог Пазара, док је атлетичару Слободе из Чачка Кости Миросављевићу припало треће место. Ни у истим узрастним категоријама у женској конкуренцији није било много дилеме по питању победника, јер су супериорност надмоћно потврдиле атлетичарке Новог Пазара. О томе све-

дочи податак да су четири прва места од осамнаест млађих пионирки заузеле атлетичарке истоименог клуба. Кроз циљ је прва прошла Вања Петровић, а за њом са заостатком од по пет секунди у односу једна на другу Ленка Николић и Нејра Мехмедовић. Интересантно је да су осим њих, четвртопласиране Нејре Брахић и осмопласиране Анђелине Павловић из Рашке, све друге атлетичарке чланице Атлетског клуба Краљево. Пионирке су биле нешто активније од својих вршњака па се на старту, десет минута након поднева, појавило осам такмичарки. Као што се и очекивало најбоља је била Саима Мурић из

83

84

МАГАЗИН 21.1.2018.

85

МАГАЗИН

21.1.2018.

Новог Пазара, а титула победника Емилији Михајловић из Рашке изостала је због само једне секунде заостатка. Значајним за атлетичаре из Рашке сматра се податак да је треће место припало њиховој такмичарки Христини Виријевић. У категорији млађих јуниора на старту трке су се појавила три, а код јуниора само два такмичара. Три круга је међу млађима први претрчао Милош Радоњић из Рашке за којим су заостали Алдин Мурић из Новог Пазара и Краљевчанин Петар Стоисављевић. У нешто старијој групи бољи је био Александар Милојевић из параћинског Борца, док је друго место припало члану Атлетског клуба „Краљево“ Стефану Рацкову. Ништа боља није била ситуација ни међу јуниоркама, јер су се у обе уз-

86

растне категорије на стази дугој 1.600 метара надметале по три такмичарке. У категорији млађих јуниорки кроз циљ је прва прошла Дејана Михајловић из Рашке а потом и две Краљевчанке, Анастасија Марковић и Јована Миладиновић. На стази исте дужине надметале су се и јуниорке, а чланица чачанског атлетског клуба ЧАК убедљиво је победила испред Краљевчанке Невене Драговић и Маријане Шљивић из параћинског Борца. Да у категорији сениорки неће бити дилеме по питању победника знало се и пре него што је судија дао знак за старт, а разлог лежи у чињеници да је за трку пријављена само Милица Жунић из Ужица. Велико интересовање за учешће на Ибарском кросу нису показали ни сениори, јер се на стартној позицији ста-

зе дуге четири километра нашло само пет такмичара који су трчали заједно са ветеранима. Победио је Владимир Петровић из Чајетине, коме је до циља требало петнаест и по минута, испред атлетичара параћинског Борца Томислава Панића који је заостао шеснаест секунди. Знатно слабије време постигао је домаћи такмичар Данило Јанићијевић, јер је четири километра претрчао за 18 минута и 17 секунди. Двадесет ветерана разврстано је у осам категорија, међу најмлађима до 35 година само Краљевчанин Љубинко Јовановић, а у осталим толико да више од половине добије по коју медаљу. Тако је најбољи међу четворицом старости до четрдесет година био Ненад Главоњић из чачанске Слободе, за којим су у циљ ушли Драган Нешовић из краљевачког Карановца и Бео-

грађанин Милорад Стојановић. У категорији атлетичара млађих од четрдесет пет година стартовало је шест такмичара, сви из Краљева, а најбољи је био Дејан Јеротијевић који је кроз циљ прошао шест секунди испред другопласираног Живана Драговића и трећег Ненада Вујисића који је закаснио више од минута. Међу пет такмичара који се приближавају педесетој години живота најбољи је био Београђанин Мирослав Ранђеловић, а нешто слабији Мирко Аранђеловић из параћинског Борца и Милан Остојић. У категороји оних који су тек зашли у шесту деценију наступила су четири атлетичара од којих је само један остао без медаље. Колико је Ужичанин Мирко Минић био супериорнији од осталих најбоље потврђује податак да је кроз циљ прошао скоро

пет минута пре бољег од двојице Краљевчана другопласираног Александра Илића, а више од осам од трећепласираног Драгана Шиљковића. Много неизвесности није било ни у трци старијих ветерана на прагу седме деценије живота, а на стази дугој 1.200 метара победник Љубо Стефановић из Београда стигао је на циљ пуних десет минута пре јединог ривала Милована Дамњановића. У категоријама до 65 и 70 година наступио је само по један такмичар, у првој Краљевчанин Љубиша Денић а у другој Лазар Секулић из Смедерева. На Ибарском кросу први пут су наступиле и ветеранке, а њих четири надметале су се у три категорије. Код најмлађих на стази од 1.200 метара победила је Краљевчанка Ана Атанасовска, у нешто старијој групи циљну

равнину су прешле њене суграђанке Светлана Жупић Пејић и Катарина Беочанин, док је у категорији такомичарки до 60 година трку завршила Верица Дисић из Смедерева. Дугогодишњи атлетски радник др Милан Матијевић Ибарски крос оцењује значајним јер атлетичарима пружа могућност да провере спремност пред следећу такмичарску сезону, па се присуство осамдесет шест такмичара сматра сасвим задовољавајућим. Након што су подељени пехари победницима, медаље и дипломе за троје првопласираних у свакој дисциплини организатори очекују да локална самоуправа одреши кесу како би био плаћен дуг за куповину ових признања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

87

МАГАЗИН

21.1.2018.

Шумадија - Краљево 62:97

88

89

МАГАЗИН

21.1.2018.

Слога - Металац 76:107

90

91

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 21. И 27. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

21.1.2018.

21. јануар

92

763. — Абасидски халифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа побуне смртно рањен у бици код Басре.

1276. — Папа Иноћентије V је наследио Гргура X као 185. римски папа.

1525. — Започео је анабаптистички покрет када су његови оснивачи Конрад Гребел, Феликс Манц и Јерг Блаурок поново крстили један другог и своје следбенике у Цириху јер су сматрали да је хришћанска пракса крштења деце неважећа јер деца не могу да бирају своју веру.

1720. — Шведска и Пруска су потписале Стокхолмски мир.

1793. — Гиљотинирањем је погубљен Луј XVI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају.

1840. — Жил Димон д’Ирвил је открио Аделину земљу.

1911. — У Монте Карлу одржан први ауто-рели.

1919. — У Даблину конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Велика Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске.

1925. — Албанија је прогласила себе републиком.

1936. — Едвард VIII постао краљ Уједињеног Краљевства после смрти оца Џорџа V абдицирао у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон.

1942. — Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату.

Мађарски војници у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.

1954. — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“.

1968. — Почела је битка за Ке Сан у Вијетнамском рату.

1968. — Амерички бомбардер Боинг B-52 који је носио 4 хидрогенске бомбе се срушио на Гренланду.

1976. — Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона. У СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“.

1986. — У експлозији аутомобилабомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене.

1989. — Трупе побуњеничко настројених домородаца свирепо убили тадашњег градоначелника Бамбулабада Дармила Акрофила у намери рушења владе, при чему је настрадало око 3500 недужних цивила.

1993. — Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа.

1997. — Канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске

области после Другог светског рата.

1998. — На позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи. У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.

2000. — Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током

1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК.

2007. — Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије.

22. јануар 565. — Цар Јустинијан I је свргнуо цариградског патријарха Евтихија, пошто је патријарх одбио царево наређење да усвоји принципе монофизитске секте афтартодокета.

1517. — Војска турског султана Селима и потукла, у бици код Рајданије, близу Каира, мемелучке снаге и седам дана потом ушла у Каиро, прикључивши Египат Отоманском царству.

1771. — Шпанија уступила Фолкландска Острва Великој Британији.

1808. — Португалски краљ Жоао VI побегао пред Наполеоновим трупама, с краљевском породицом у Бразил и преместио двор из Лисабона у Рио де Жанеиро.

1840. — Први британски досељеници стигли на Нови Зеланд.

1863. — У делу Пољске који је на основу одлуке Бечког конгреса 1814. и 1815. прикључен Русији избио устанак под вођством „странке црвених“ Јарослава Домбровског. Устанак угушен после неколико месеци, а Пољска 1864. претворена у руску губернију.

1905. — Мирни демонстранти, предвођени оцем Гапоном, су масакрирани испред Зимског дворца у Санкт Петербургу.

1924. — Ремзи Макдоналд је ступио на дужност као први британски премијер из редова Лабуристичке партије.

1941. — Италијанске снаге у Другом светском рату капитулирале у Тобруку пред британском Осмом армијом после 11 дана опсаде.

1944. — Савезници су започели операцију Шингл, амфибијско искрцавање против сила Осовине у области Анција и Нетуна у Италији.

1973. — У удесу јорданског „боинга 707“ с муслиманским ходочасницима на повратку из Меке, који се у пламену срушио на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло 176 особа.

1980. — Совјетски дисидент, физичар Андреј Сахаров, добитник Нобелове награде за мир 1975, ухапшен, одузете му почасти и протеран из Москве у Горки.

1984. — Епл је представио макинтош, први успешан лични рачунар који је користио графички кориснички интерфејс, током Супербоула XVIII. 1990. — Прекинут 14. конгрес СКЈ након одласка словеначких и хрватских делегата.

1993. — После годину дана релативног мира, поново се распламсао рат у Хрватској, када су хрватске снаге напале крајишке Србе у зонама под заштитом Уједињених нација. Председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић прогласио ратно стање и затражио помоћ Југославије, а у Србији почела присилна мобилизација српских избеглица из Хрватске. Паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана и Драгана Васиљковића из Србије стигле

на хрватско ратиште.

1995. — У самоубилачкој бомбашкој акцији палестинског терористе у Израелу погинуло 19 и повређено око 60 људи, међу којима је био већи број израелских војника који су на аутобуској станици чекали превоз.

1998. — Амерички војници из састава СФОР у Бијељини ухапсили Горана Јелисића оптуженог за ратне злочине на подручју Брчког 1992.

2001. — Југославија добила статус специјалног госта у Савету Европе, као знак подршке демократским променама у земљи по одласку са власти Слободана Милошевића, у октобру 2000.

2002. — Босна и Херцеговина постала пуноправан члан Парламентарне скупштине Савета Европе.

2006. — Поларна зима у Москви однела је још 5 живота - број умрлих од последица смрзавања се попео на 130.

23. јануар 393. — Римски цар Теодосије I је прогласио свог деветогодишњег сина Хонорија за савладар.

1368. — Џу Јуен-џанг је ступио на кинески престо, започевши династију Минг која ће владати Кином три века.

1556. — У најсмртоноснијем земљотресу у историји који је погодио кинеску покрајину Шанси, погинуло је око 830.000 особа.

1579. — Северне низоземске покрајине Холандија, Зеланд, Утрехт, Хелдерланд, Фризија, Гронинген и Оверејсел прогласиле су Утрехтску унију ради супротстављања шпанској власти. Унија се 1581. отцепила од Шпаније, а Вестфалским миром 1648. добила независност и потом прихватила назив Холандија према највећој и најбогатијој провинцији.

1570. — Џејмс Хамилтон је убио Џејмса Стјуарта, у првом забележен атентата извршеним ватреним оружјем.

1719. — Уједињењем Вадуца и Шеленберга створена кнежевина Лихтенштајн.

1789. — Бискуп Џон Керол је купио земљиште на којем ће бити основан

93

21.1.2018.

МАГАЗИН

94

будући Универзитет Џорџтаун, најстарији католички универзитет у Сједињеним Државама.

1793. — Русија и Пруска споразумеле се о другој подели Пољске.

1878. — Током руско-турског рата Велика Британија, на захтев султана Абдул Хамида II, послала своју флоту у Истанбул.

1920. — Холандија одбила да савезницима изручи бившег немачког цара Вилхелма II, који је по абдикацији у новембру 1918. емигрирао у Холандију. Његово изручење тражено због злочина у Првом светском рату.

1943. — Британска Осма армија под командом генерала Бернарда Монтгомерија заузела, у Другом светском рату, Триполи у Либији.

1945. — Немачки велики адмирал Карл Дениц је наредио почетак операције Ханибал, која је постала један од највећих евакуација морем у историји, са више од милион људи пребачених током 15 недеља.

1945. — Совјетске трупе у Другом светском рату, напредујући ка Берлину, избиле на реку Одру у Пољској.

1950. — Израелски парламент (Кнесет) донео резолуцију којом Јерусалим постаје главни град Израела.

1968. — Морнарица Северне Кореје у територијалним водама заробила амерички шпијунски брод „Пуебло“. Посада брода пуштена на слободу у децембру.

1997. — Медлин Олбрајт је положио заклетву као први женски државни секретар САД, чиме је постала највише рангирана жена у историји америчке владе.

1997. — Београдски студенти ватрометом, пиштаљкама и трубама обележили 100. сат непрекидног стајања пред полицијским кордоном у Коларчевој улици, у центру Београда. Полиција 24. децембра почела да спречава студентске и грађанске антирежимске демонстрације које су почеле 20. новембра због фалсификовања резултата локалних избора у Србији.

2000. — Више од милион демонстраната прошло кроз центар Мадрида протестујући због ескалације насиља баскијске сепаратистичке гру-

пе ЕТА, у чијим је насилничким акцијама током 32 године убијено око 800 људи.

2002. — У пакистанском главном граду Карачију киднапован, а касније и убијен, дописник америчког „Вол стрит журнала“ Данијел Перл, који је истраживао исламске милитантне групе у тој земљи.

2003. — Пионир 10 је послао последњу поруку ка Земљи.

2006. — У железничкој несрећи у Црној Гори, 46 лица је погинуло и 130 повређено када је локални путнички воз који је саобраћао између Бијелог Поља и Подгорице исклизнуо из шина у месту Биоче. Тешка несрећа код станице Биоче (10 km северно од Подгорице) узрокована је кваром електромоторне гарнитуре.

2010. — У Саборној цркви у Београду устоличен 45. поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј.

24. јануар 41. — У завери Сената, војске и преторијанаца, припадници преторијанске гарде убили су римског цара Калигулу.

1458. — Четрнаестогодишњи Матија Корвин је акламацијом изабран за краља Угарске, захваљујући утицају свог стрица Михаља Силађија.

1742. — Карло Алберт Баварски изабран за цара Светог римског царства и краља Немачке, поставши тако Карло VII. 1848. — Џејмс В. Маршал је пронашао злато у Сатерс Милу у Коломи, што је довело до калифорнијске златне грознице.

1859. — У граду Фокшан, Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије, чиме су постављени темељи румунске државе. За заједничког владара изабран је молдавски кнез Александар Куза.

1838. — Семјуел Морзе је демонстрирао телеграф на коме је променио телеграфску шифру, од телеграфског речника са нумеричким кодом, у код за свако слово.

1915. — Британски ратни бродови

су у бици код Догер Бенка у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи.

1924. — Некадашња престоница царске Русије, Петроград, добила је ново име - Лењинград, у знак сећања на вођу Октобарске револуције Лењина.

1927. — Амерички војници су напали Никарагву по наређењеу председника Калвина Кулиџа, интервенишући у Никарагванском грађанском рату.

1927. — Приказан први филм Алфреда Хичкока „Врт задовољства“ (The Pleasure Garden), у Енглеској.

1937. — Краљевина Југославија и Краљевина Бугарска потписале су пакт о вечном пријатељству.

1943. — Френклин Рузвелт и Винстон Черчил су окончали конференцију у Казабланки.

1946. — На основу резолуције Генералне скупштине УН, коју су иницирале САД, Уједињено Краљевство и Канада, основана је Комисија за атом-

ску енергију.

1972. — Јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гвам, где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје.

1978. — Совјетски сателит Космос 954, са нуклеарним реактором у себи, је изгорео у атмосфери, раширивши радиоактивни отпад над канадским Саверозападним територијама.

1983. — У Италији су ухапшена 32 члана терористичке организације „Црвене бригаде“ под сумњом да су извршиоци криминалних дела, укључујући и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора.

1984. — У продају је стављен Епл Макинтош, први рачунар широке потрошње који је имао графичко сучеље и рачунарског миша, уместо тада стандардног текстуалног сучеља.

1986. — Армија националног отпора бившег министра одбране Уганде Жоверија Мусевенија ушла је у главни град Кампалу и збацила владу генера-

ла Тита Окела. Мусевени је 29. јануара проглашен новим шефом државе.

1986. — Војаџер 2 је прошао на 81.500 km од Урана.

1989. — Амерички серијски убица Тед Банди је погубљен електричном столицом због убиства најмање 30 жена.

1994. — Програмом Драгослава Аврамовића заустављена хиперинфлација у СРЈ.

1998. — У експлозији која је изазвала пожар у окну рудника угља Вангђиајинг у кинеској провинцији Љаонинг погинуло је 77 људи.

1999. — Јордански краљ Хусеин потписао је декрет којим је старијег сина Абдулаха одредио за наследника на престолу.

2000. — У Хрватској су одржани први председнички избори после смрти Фрање Туђмана у децембру 1999. Победом над Драженом Будишом у другом изборном кругу 7. фебруара, председник Хрватске постао је Стјепан Месић.

2002. — У Бејруту је убијен бивши либански министар Ели Хобеика, који се сматра једним од одговорних за масакре у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила 1982.

2001. — За директора британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс.

2003. — Влада Републике Српске позвала је све осумњичене за ратне злочине, укључујући и бившег председника РС Радована Караџића, да се добровољно предају Хашком трибуналу.

2006. — На парламентарним изборима у Канади победила Конзервативна партија (на челу са Стивеном Харпером) након 12 година власти либерала.

2011. — Најмање 35 особа је погинуло, а више од 100 је повређено у самоубилачком бомбашком нападу на московском аеродрому Домодедово.

25. јануар 1533. — Ана Болен, која је већ била трудна са будућом краљицом Ели-

забетом, се потајно удала за енглеског краља Хенрија VIII. 1831. — Пољски парламент (Сејм) прогласио је независност Пољске и свргнуо руског цара Николаја I с пољског престола. Велики део Варшавског војводства, под називом Пољско краљевство прикључен је 1815. Русији, а руски цар постао је и краљ Пољске. Руси су у септембру угушили пољски устанак, укинут је устав и распуштен Сејм.

1874. — Сима Лозанић је постао редовни професор на катедри за хемију и хемијску технологију на Великој школи у Србији.

1878. — У руско-турском рату потопљен је турски брод након што су га Руси погодили торпедом. То је био први брод погођен и потопљен тим подводним оружјем.

1899. — У Пожаревачком затвору је умро српски револуционар и публициста Васа Пелагић, један од првих поборника идеје социјализма у Србији и на Балкану. Био је плодан и популаран писац, а радови објављени за његовог живота штампани су у 250.000 примерака.

1904. — У Београду је почео излазити дневни лист „Политика“, чији је оснивач и први уредник био Владислав Рибникар.

1916. — Црногорска војска је капитулирала у Првом светском рату, што је де факто био крај постојања Краљевине Црне Горе.

1919. — Основана је Лига народа, претеча Уједињених нација.

1924. — У француском граду Шамони отворене су прве зимске Олимпијске игре.

1942. — Тајланд је у Другом светском рату објавио рат Великој Британији и САД.

1961. — Председник САД Џон Кенеди одржао је у Стејт департменту у Вашингтону прву конференцију за новинаре коју је телевизија преносила уживо. Кенеди је одговорио на 31 питање.

1971. — Генерал Иди Амин је војним ударом оборио с власти председника Уганде Милтона Оботеа и потом се прогласио за председника.

95

21.1.2018.

МАГАЗИН

96

1983. — Кинеске власти су преиначиле у доживотну робију смртну казну изречену истог дана 1981. Мао Цедунговој удовици Дјанг Ћин.

1987 - Избио је пожар у фабрици прехрамбеног комбината Агрокомерц, што је био повод за почетак афере Агрокомерц.

1991. — Скупштина (Собрање) Македоније, једне од република СФР Југославије усвојила је декларацију о независности и платформу за преговоре о будућности Југославије.

1996. — Парламентарна скупштина Савета Европе примила је Русију у чланство те организације и поред оштрих критика због руског војног ангажовања у Чеченији.

1999. — У серији земљотреса у Колумбији, који је погодио регију узгајивача кафе, погинуло је око 2.000 људи, а стотине хиљада остало је без домова.

2000. — Припадници Сфора ухапсили су у Вишеграду Митра Васиљевића оптуженог за ратне злочине поцињене током рата у Босни и Херцеговини (1992-95).

2001. - ДОС формирао Владу Србије, прву после десетогодишње власти СПС-а. Израелски и палестински преговарачи су сопштили да су постигли известан успех у преговорима око граница будуће палестинске државе.

2007. — Светиславу Басари додељена 52. НИН-ова награда за роман „Успон и пад паркинсонове болести“.

2011. — Почео је први талас Египатске револуције, која је на крају довела до уклањања Хоснија Мубарака после скоро 30 година власти.

26. јануар 1500. — Шпански морепловац Висенте Јањез Пинзон открио Бразил.

1531. — Снажан земљотрес погодио Португал, главни град Лисабон потпуно разорен, а погинуло више од 30.000 особа.

1564. — Папа Пије IV потврдио је булом „Benedictus Deus“ одлуке Тридентинског сабора и затражио од католика да их се строго придржавају и под

претњом екскомуникације забранио свако њихово неовлашћено тумачење.

1699. — Потписан Карловачки мир, којим је после 16 година окончан рат Турске и Свете алијансе. Споразумом који су у Сремским Карловцима с Турском склопиле Аустрија, Русија, Пољска и Венеција Турци изгубили Угарску, Славонију, Лику и Банију, задржали Банат и део Срема до Митровице. Венеција добила средњу Далмацију, Боку которску до Рисна и Мореју.

1788. — Британски бродови с првим насељеницима из Енглеске, укључујући групу робијаша, упловили у залив Ботани Беј, Сиднеј, у Аустралији, где су основали колонију.

1841. — Велика Британија је окупирала кинески Хонг Конг.

1885. — Судански устаници Мухамеда Ахмеда Абдуле заузели Картум и погубили енглеског генерала Чарлса Гордона. Британци поново преузели власт 1898. године, а Судан остао под британском влашћу до 1. јануара 1956.

1905. — Код Преторије у Јужној Африци пронађен највећи дијамант на свету, „Калинан“. У сировом стању тежио 622 грама и имао 3.106 карата.

1930. — Махатма Ганди, лидер покрета за независност Индије, почео марш кроз Индију због пореза на со. „Марш соли“ требало да охрабри Индијце да самостално производе со као симбол независности.

1934. — Потписан десетогодишњи немачко-пољски пакт о ненападању, који је Хитлер прекршио нападом на Пољску 1. септембра 1939.

1935. — Изашао први број београдског недељника „Недељне информативне новине“.

1942. — Прве трупе САД у Другом светском рату стигле у Европу, у Северну Ирску, а у борбе на европском ратишту укључиле се 1943. нападом на Италију.

1947. — У авионској несрећи у Данској погинуо шведски престолонаследник Густав VI Адолф. Без оца остало петоро деце, међу којима садашњи краљ Шведске Карл XVI Густаф.

1950. — Индија формално проглашена републиком у оквиру Британског комонвелта.

1965. — Хинду постао званичан језик Индије, што је изазвало немире на југу земље, где становништво говори другим језицима, па је Влада Индије у фебруару 1965. одлучила да у званичној употреби остане и енглески.

1972. — Изнад Чехословачке, после експлозије подметнуте бомбе, пао авион ЈАТ „DC-9“ на линији Копенхаген-Београд. Погинуло 26 путника и чланова посаде, преживела једино стјуардеса Весна Вуловић.

1993. — Књижевник Вацлав Хавел изабран за председника нове Чешке Републике, после распада Чехословачке федерације.

1994. — Румунија као прва земља из бившег Варшавског пакта потписала документ НАТО „Партнерство за мир“.

1996. — Сенат САД одобрио споразум „Старт 2“ о смањењу броја америчких и руских стратешких нуклеарних ракета.

2000. — Хашки трибунал донео ко-

начну пресуду босанском Србину Душку Тадићу у поступку који је трајао скоро четири године. Први човек ком је суђено за злочине почињене током рата у Босни, од 1992. до 1995, осуђен на 20 година затвора.

2001. — У земљотресу јачине 7,7 степени Рихтерове скале у западној Индији погинуло око 18.000 људи.

2006. — У Приштини сахрањен председник Косова Ибрахим Ругова Пронађена најмања планета, ОГЛЕ2005-БЛГ-390Лб, слична Земљи ван Сунчевог система

27. јануар 447. — Земљотрес је уништио велики део Цариградских зидина.

661. — Алијином смрћу окончан је Рашидунски халифат.

1785. — Основан је Универзитет Џорџије, први државни универзитет у САД.

1822. — На скупштини у Епидауру грчки устаници прогласили независност Грчке, коју је Турска признала 1829.

1825. — Амерички конгрес је одобрио стварање Индијанске територије (у данашњој Оклахоми), отворивши пут пресељавању Индијанаца у источном делу САД кроз Пут суза.

1865. — Шпанија признала независност Перуа.

1919. — У Марибору је убијено је 13 а рањено 60 ненаоружаних грађана немачке националности у догађају познатом као Мариборска крвава недеља.

1924. — Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца потписала у Риму пакт о пријатељству и сарадњи са Италијом и споразум којим је Ријека предата Италији.

1926. — Енглески проналазач Џон Логи Берд у Лондону први пут јавно демонстрирао телевизију.

1942. — Извршен је Игмански марш Прве пролетерске бригаде за време Друге непријатељске офанзиве.

1943. — Америчко ратно ваздухопловство је извршило, у Другом светском рату, први напад на Немачку целодневним бомбардовањем ратне луке Вилхелмсхафен.

1945. — Совјетске јединице су ослободиле Аушвиц.

1964. — Француска је успоставила дипломатске односе са Народном Републиком Кином.

1967. — Током проба за лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америчка астронаута (Гас Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чефи) погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар.

1967. — Представници 60 земаља потписали споразум о забрани употребе оружја за масовно уништавање у свемиру.

1973. — Потписивањем Париског мировног уговора ступило је примирје у Вијетнамском рату и окончано војно ангажовање САД у тој земљи. Главни преговарачи, државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски министар Ле Дук То, добили исте године Нобелову награду за мир.

1980. — Уз помоћ званичника канадске владе, шесторо америчких дипломата који су избегли затварање у иранској талачкој кризи је побегло у Цирих.

1981. — Најмање 500 људи погинуло на индонежанском фериботу „Тампомас II“ који је после пожара потонуо у Јаванском мору.

1991. — Америчка авијација у Заливском рату почела масовно бомбардовање другог по величини ирачког града Басре.

1991. — посланици Собрања изабрали Киру Глигорова за председника Македоније.

1993. — У Њу Делхију полиција употребила сузавац да растера побуњене Хиндусе који су напали џамију и муслимане који су напали хиндуски храм и том приликом спалили на десетине радњи.

1996. — у Нигеру војним ударом оборен први демократски изабран председник Махамане Осман.

1997. — Уочи Светосавске литије, у којој је те године учествовало више од 100.000 људи, повукао се полицијски кордон у Коларчевој улици у центру Београда. Полиција и демонстранти стајали непрекидно седам дана једни спрам других током протеста због фалсификовања локалних избора у Србији у новембру 1996. Демонстранти бучно прославили завршетак акције „кордоном на кордон“ и кренули у протестну шетњу улицама Београда.

1998. — Европска унија и НАТО изразили забринутост због заоштравања ситуације на Косову, где су учестали сукоби наоружаних Албанаца и српских снага безбедности.

1999. — Београдска канцеларија Комесаријата Уједињнеих нација за избеглице саопштила да у 98 села у централном и западном Косову више нема српског становништва.

2002. — у серији експлозија у војном складишту у Лагосу и пожару изазваном експлозијама погинуло више од 1.000 људи.

2006. — Сурчински аеродором у Београду је преименован у Аеродром Николе Тесле.

97

98

МАГАЗИН 21.1.2018.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs