MagazIN318

МАГАЗИН Година VI * Број 318 * 17. јануар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

14.1.2018.

У овом броју: Стидљиво на почетку године Топотсреће и благостања Мањи трошкови комуналних услуга Меморијални центар на Чемерну Дан троструке радости Један свет, а два календара Стална трка са временом

2

10 16 24 26 34 42 50

У Краљеву стабилно Филмска магија из Врдила На репертоару Биоскопа „Кварт“ Година фотографије Динамик - Слога Краљево - Студент Времеплов

56 66 76 78 90 92 94

3

4

МАГАЗИН 14.1.2018.

5

6

МАГАЗИН 14.1.2018.

7

8

МАГАЗИН 14.1.2018.

9

Четрдесет пета седница Градског већа

СТИДЉИВО НА П

МАГАЗИН

14.1.2018.

- Скроман дневни ред прве седнице Градског већа у овој години. - Усвојена одлука о изради Плана детаљне регулације „Гробље у Ковачима“ на површини од 4,42 хектара. - Циљеви планирања, коришћења, уређења и заштите планског подручја подразумевају дефинисање јавног интереса и обезбеђивање услова за уређење простора који ће задовољити повећане потребе за овом врстом комуналне делатности. – Утврђен нов састав оспособљених правних лица за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама. – Одбијена жалба за изузеће председника Конкурсне комисије за избор начелника и заменика начелника Градске управе. – После оставке председника нови састав Жалбене комисије

10

Фото: М. радовановић

ПОЧЕТКУ ГОДИНЕ

11

14.1.2018.

МАГАЗИН

12

Д

невни ред четрдесет пете по реду седнице Градског већа, а прве у овој години, са само четири тачке показује да после новогодишњих и божићних празника полако почиње нова сезона доношења значајних одлука за функционисање града. Овом приликом приоритет је дат разматрању одлуке о изради Плана детаљне регулације „Гробље у Ковачима“ неопходан за утврђивање предлога који би пред одборницима Скупштине града требало да се нађе на првој седници у овој години. Поред предлога одлуке о оспособљавању правних лица за заштиту и спасавање пред члановима Градског већа нашао се захтев Ивана Петровића, учесника Јавног конкурса за попуњавање положаја начелника Градске управе, за изузеће председника конкурсне комисије као и предлога решења о измени решења о образовању Жалбене комисије. План детаљне регулације „Гробље

у Ковачима“ обухвата површину од 4,42 хектара, а принципи планирања заснивају се на одређивању потенцијала, ограничења и приоритета овог подручја ради дефинисања јавног интереса очувања природних вредности простора. Циљеви планирања, коришћења, уређења и заштите планског подручја на овом простору подразумевају дефинисање јавног интереса и обезебеђивање услова за уређење простора који ће задовољити повећане потребе за овом врстом комуналне делатности, уз оптималну искоришћеност простора за сахрањивање и подизање нивоа неопходне инфраструктурне опремљености. Концептуални оквир планирања састоји се у дефинисању простора у границама Плана детаљне регулације у смислу детаљне намене земљишта, регулационих линија, саобраћајница и других јавних површина, нивелационих кота саобраћајница и јавних повр-

шина, евидентирању катастарских парцела и описа локација за јавне површине коридора и капацитета за саобраћајну и комуналну инфраструктуру, као и других елемената значајних за спровођење Плана детаљне регулације. Податак да је „Аутотранспорт“ престао да постоји а над Природним лечилиштем и одмаралиште Матарушка и Богутовачка Бања је покренут стечај, основа је за измену одлуке о одређивању оспособљених правних лица за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама. Новом одлуком оспособљеним правним лицима за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама сматрају се јавна комунална предузећа „Водовод“, „Чистоћа“ и „Путеви“, Јавно енергетско предузеће „Топлана“, Водопривредно предузеће „Западна Морава“, Завод за јавно здравље, Ветеринарски специјалистички институт „Краљево“, Дом здравља Краљево, Цр-

вени крст, Општа болница „Студеница“, Радио клуб „Краљево“ и Развојно иновациони систем Београд. У циљу организованог пружања помоћи становништву и заштити добара у случају природне или друге несреће правна лица су дужна да у што краћем року, а најдуже шест месеци од дана ступања на снагу одлуке, израде потребне планове у складу са Законом о ванредним ситуацијама. Одлука их обавезује да Градској управи доставе копије донетих планова и ажуран преглед својих материјално-техничких средстава и опреме који се, по потреби, могу ставити у функцију заштите и спасавања становништва и материјалних добара. Одељење за послове органа града упутило је Кабинету градоначелника захтев Ивана Петровића за изузеће председника Конкурсне комисије за избор начелника и заменика начелника Градске управе. Подносилац захте-

ва наводи да је, као учесник јавног конкурса, Основном јавном тужилаштву града Краљева поднео кривичну пријаву против председника комисије због основане сумње да је извршио кривично дело повреде права на подношење правног средства, па постоје околности које доводе у сумњу непристрасност, због чега предлаже Градском већу да донесе решење којим ће изузети поступајућег председника, а да се са спровођењем конкурса застане до доношења решења. Одељење за општу управу Градске управе је тим поводом донело закључак којим се захтев одбија као несонован. У образложењу се потврђује како се разлози у захтеву за изузеће односе на информацију да је поднео кривичну пријаву против председнице Комисије за избор начелника и заменика начелника Градске управе и да постоји основана сумња да је извршила кривично дело повреде права на подно-

шење правног средства наводећи да „поступајући председник има лични интерес да подносилац захтева на овом конкурсу не успе, па постоје околности које доводе у сумњу његову непристрасност“. Градоначелник Краљева је посебним актом обавестио Одељење за општу управу Градске управе да је председник Жалбене комисије Дејан Ћајић поднео писмену оставку на наведену дужности, па је предложио да се за председника изабере дипломирани правник Дејан Миловић коме дужност траје до окончања мандата члановима Жалбене комисије образоване по решењу Градског већа од 30. новембра 2016. године. Остали чланови већа су дипломирани правници Предраг Симовић, Милош Ракић, Никола Радевић и Александар Драгутиновић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

14

МАГАЗИН 14.1.2018.

15

Удружење љубитеља коња наставља традицију

МАГАЗИН

14.1.2018.

ТОПОТ СРЕЋЕ И

16

И БЛАГОСТАЊА - Чланови Удружења љубитеља коња „Столови“ се другог дана Божића у седам кочија са запрегама провозали улицама града. – Традиционална манифестација у знак сећања на време кад су у Краљеву одржаване коњичке параде. – Рабаџијски ручак на ливади поред моста преко Рибнице прилика за подсећање на времена кад су коњске запреге у Краљеву биле значајан фактор у превозу различитих товара. – Слична манифестација и на Ускрс, али и у другим приликама кад се обележавају догађаји од посебног значаја за српску историју, духовност и културу. –Изражена потреба да се у организацију божићне и ускршње параде укључи и локална самоуправа

17

18

МАГАЗИН 14.1.2018.

19

14.1.2018.

МАГАЗИН

20

Ј

ош пре балканских ратова у Краљеву је био стациониран коњички батаљон Војске Краљевине Србије, касније Краљевине Југославије, а старији суграђани су годинама након тога на потомке преносили сећање на коњичке параде које су традиционално одржаване на Божић. Они који то нису заборавили окупили су се пре више од једне деценије да би наставили дугогодишњу традицију и на Божић у различитим запрегама провозали улицама града. Пре свих то су чланови Удружења љубитеља коња „Столови“ који су се и ове године окупили на познатном зборном месту испод моста преко Рибнице да би кренули Улицом Душана Поповића поред нове спортске дворане, а потом Улицом војводе Путника до Храма Светог Саве. Велики хришћански празник повод је за жељу да баш на овом месту изговоре речи пригодне молитве, па наставе пут делом Доситејеве и Улице Димитрија Туцовића до Хајдук Вељкове. Необична

колона је привлачила пажњу дуж улица „4. краљевачки батаљон“, Олге Јовичић Рите и Цара Лазара, а кратко заустављање испред зграде Градске управе на Тргу Јована Сарића било је довољно за опроштај од градоначелника Краљева др Предрага Терзића који је, због обавеза на радном месту, био приморан да напусти учеснике својеврсне параде са којима је био од тренутка окупљања у Рибници. Као и свих претходних година парада је завршена на месту одакле је кренула, а рабаџијски ручак на ливади поред моста био је прилика за подсећање на времена кад су коњске запреге у Краљеву биле значајан фактор у превозу различитих товара. Успешно изведена манифестација повод је за задовољство свих учесника који су се, каже Иван Дамљановић, задовољно вратили кућама како би наставили славље започето претходног дана. Колону од седам запрега предводио је председник Удружења љубите-

ља коња Драган Коматовић из Жиче , а следили га Душан Живановић, Иван Дамљановић и други чланови у чијем су се друштву нашли и њихови пријатељи. Опредељење ка чувању српске традиције пресудно је утицало да добар део њих буде обучен као рабаџије које су се и у годинама после Другог светског рата окупљале у Хајдук Вељковој улици код кафане „Буренце“. Други су остали верни традицији очувања сећања на ослободилачке ратове који су се водили између 1912. и 1945. године, па је међу униформама ношеним током балканских и Великог рата било и оних које су носили припадници Равногорског покрета у Другом светском рату. Пажљивијем посматрачу није могао да промакне податак да је међу учесницима параде било и оних у оделима српских домаћина и сељака. - Трудили смо се да на велики српски празник изгледамо као прави Срби који су улицама овог града некада те-

дом Ускрса, али и у другим приликама кад се обележавају догађаји од посебног значаја за српску историју, духовност и културу. Жеља чланова удружења је да у наредном периоду буду присутнији у јавности, а све у циљу популарисања активности којима се баве. Један од њих је настојање да Столови, познати по крдима коња који се слободно крећу планинским врлетима током већег дела године, постану центар коњарства и место где би љубитељи, поред прилике да набаве коња, могли да уживају у друштву ових животиња. У удружењу планирају да посебну пажњу посвете деци, а однос према коњима приближе оквирима у којим је био између два светска рата кад је и ова средина по томе била препознатљива на простору знатно ширем од града. - Нас неколицина је дошла на идеју да обновимо традицију јер су коњи симбол снаге, слободе, достојанства и свега највећег и најзначајнијег у људ-

ској историји. Они су мењали свет са јунацима који су их јахали, или терали у запрегама, што је основ око кога смо се окупили и, поштујући традицију, на другог дана Божића изашли на улице града да Краљевчанима пожелимо срећан празник као што доликује, и да коњским топотом у овој години суграђанима донесемо срећу и благостање – каже Дамљановић. Иако број чланова удружења варира између једне и две стотине међу њима је тек неколико десетина који су власници коња. Бројни су разлози што их нема више, а у удружењу потврђују жељу све већег броја љубитеља да постану власници једног или два грла. Седам година функционисања друштва повод је за закључак да је оснивање било оправдано, а жеља да се активности интензивирају и подигну на виши ниво води ка потреби да се у организацију божићне и ускршње параде укључи и локална самоуправа. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

рали коње, а провозали смо се и пред Нову годину и сваки пут привлачили пажњу пролазника. Иако се највећем броју њих наша појава у првом тренутку чинила необичном већина је и овога пута са одобравањем пропратила нашу шетњу улицама града. Највеће одушевљење смо изазвали код деце која су и овом приликом потврдила да воле ове животиње, па су користила прилику да их пипну и пожеле да узјашу коња. Зато је наш циљ да у активностима друштва које ће уследити мало уозбиљимо рад и боље се организујемо како би међу младим људима популаризовали коњарство и коњички спорт јер нам је ова племенита, моћна, велика и силна, животиња кроз историју, а и у данашње време, увек била најбољи друг – каже Дамљановић. Почетак године је прилика за размишљање о будућим плановима и жељу да слична акција буде организована и почетком априла пово-

21

22

23

14.1.2018.

МАГАЗИН

24

- Задатак радне групе да сачини нацрт одлуке којом се регулише врста и износ олакшице при плаћању комуналних услуга у надлежности локалне самоуправе. – Реализација изостала због помањкања политичке воље и финансијских средстава. – Мањи трошкови за депоновање смећа, закуп и одржавање гробних места, грејање, утрошак воде и накнаду за отпадне воде. – Рок за израду одлуке 28. фебруар, а провера на првој наредној седници Скупштине града. - Примена од 1. јануара 2019. године. – Јавним комуналним предузећима надокнада из градске касе

П

оследице ратова вођених на просторима бивше Југославије током последње деценије двадесетог века најтеже подносе породице погинулих бораца и они који су током ратних дешавања доживели рањавање које је изазвало различите степене инвалидитета. Због тога годи-

нама уназад трају покушаји да им се обезбеде одређене привилегије, на локалном нивоу бар повољности при плаћању комуналних услуга. Наговештаји да би то могли да остваре у Краљеву трају већ неколико година, а захтев удружења ратних војних инвалида и породица погинулих

повод су да градоначелник Краљева др Предраг Терзић донесе решење о формирању радне групе са задатком да сачини нацрт одлуке којом се регулише врста и износ олакшице при плаћању комуналних услуга у надлежности локалне самоуправе о којој би требало да се изјасне и одбор-

Повољности за породице погинулих и ратне војне инвалиде

ници Скупштине града. Први састанак радне групе последњег радног дана у недељи прилика је за спровођење процедуре конституисања и сагледавање задатака, обавеза и рокова за њихово извршавање. - Дефинисали смо које су то комуналне услуге и утврдили да укључују депоновање смећа, закуп и одржавање гробних места, грејање, утрошак воде и накнаду за отпадне воде – потврдио је члан Градског већа задужен за питања ратних војних инвалида и породица погинулих бораца Радоје Томашевић. Поред представника јавних комуналних предузећа у радну групу су укључена два члана Градског већа и помоћник градоначелника за социјална питања што на најбољи начин потврђује колико је Градска управа пришла озбиљно решавању проблема ових категорија становништва у насто-

јању да остваре право на надокнаду трошкова комуналних услуга. И поред бројних наговештаја верује се како идеја да остваре одређене повољности при плаћању комуналних услуга није реализована због изостанка политичке спремности власти у ранијем периоду, али и недостатка средстава у градској каси. Формирање радне групе само је први корак ка решавању проблема који треба да буде елиминисан умањењем новчаног износа за плаћање комуналних услуга. Ма колико се чинио значајним и даље није познато колико би умањење могло да изнесе, па треба сачекати док радна група утврди критеријуме по којима ће бити примењено на свако појединачно домаћинство. Иако је договорено да нацрт одлуке буде припремљен до 28. фебруара има наговештаја да би рад могао бити

завршен и раније како би предлог био уврштен у дневни ред прве наредне седнице Скупштине града. Пре него предлог добије коначни облик од два удружења се очекује да за сваког корисника припреме одговарајућу документацију и доставе Одсеку за борачка питања Одељења за друштвене делатности Градске управе како би на време била дефинисана количина средстава потребна за покривање трошкова. И поред жеље да што пре остваре право на надокнаду дела трошкова породице погинулих и ратни војни инвалиди ће, у најбољем случају, морати да сачекају крај ове године како би утврђен износ постао саставни део одлуке о буџету за наредну. Планира се да примена почне 1. јануара 2019. године, а разумевање јавних предузећа за то темељи се на ставу да ће им износ умањења бити исплаћен из градске касе. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

МАЊИ ТРОШКОВИ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА

25

У години значајног јубилеја

МАГАЗИН

14.1.2018.

МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕ

26

ЕНТАР НА ЧЕМЕРНУ

- Буџетом града обезбеђен износ од два милиона динара за градњу војничке спомен капеле на Чемерну. – Војничка спомен капела први корак у формирању меморијалног центра. - Неправедно запостављена херојска борба српског народа у којој је живот изгубило милион и 300 хиљада људи, а земља доведена на ивицу опстанка. – Улаз у Ибарску клисуру је у јесен 1915. године представљао врата спаса за краља, чланове владе, Врховне команде и дипломатског кора, као и бројним избеглицама. – У јесен 1915. године планине око Краљева прекривене лешевима погинулих војника. – У пролеће 1916. окупационе власти организовале прукупљање посмртних остатака и сахрањивање. - Шупе и штале на овим просторима биле су попуњене лешевима аустријских војника који су воловским двоколицама довожени до села, а потом железничке станице и даље у непознатом правцу

27

14.1.2018.

МАГАЗИН

28

С

коро годину дана од формирања Одбора за обележавање сто година од завршетка Првог светског рата трају интензивне активности његових чланова како би се на достојан начин обележио значајан јубилеј. Повод за то је, више од самог јубилеја, историјска истина која потврђује да нема података који сведоче о броју жртава, посебно са територије Краљева и околине, страдалих у различитим дешавањима између јесени 1915. и 1918. године. Поразна истина да се о њима не зна готово ништа, или врло мало, повод је за одлуку да се опсежним истраживањима дође до што више података, првенствено имена страдалих, и ода дужна пошта онима који су дали животе за спас краља и отаџбине. Начин да се испуни бар део дуга је градња војничке спомен капеле на

Чемерну посвећене страдалим српским војницима, припадницима Прве армије под командом Живојина Мишића, у борбама током неколико новембарских дана 1915. године у борбама на линији Гоч-Столови-Чемерно-Јелица-Троглав. Главни координатор свих активности је пензионисани пуковник Радоје Томашевић, члан Градског већа задужен за решавање питања погинулих бораца, ратних војних инвалида и ветерана ослободилачких ратова вођених у последњој деценији двадесетог века. Организациони одбор чини двадесетак особа различитих занимања од којих се очекује да, свако на свој начин, допринесу да градња спомен капеле, и све што се везује за обележавање значајног јубилеја, протекне на најбољи могући начин.

Добра основа за оптимизам је податак да је буџетом града за ову годину обезбеђен износ од два милиона динара што се сматра довољним за завршетак грађевинских радова на објекту по пројекту архитекте Алексе Маричића. Активности на обележавњу места страдања отпочела су знатно пре формирања одбора и трају скоро десет година током којих су подигнута пригодна обележја на брду Врановац, у Прогорелици, на Троглаву и Чемерну. Податак да су најзначајније битке вођене баш на овом месту повод је да ту, као круна одавања почасти изгинулим војницима, буде подигнута војничка спомен капела, са пописом имена свих страдалих. - У буџету је одвојено два милиона динара што је довољно за изградњу

објекта, али је потребно знатно више средстава за прилазне путеве, уређење простора и изградњу додатних садржаја јер би била учињена велика неправда ако се не настави са реализацијом идеје о градњи меморијалног центра на овом простору. За то постоје сви услови као и потреба да прерасте у јавно предузеће које би реализовало различите активности. Суштина идеје је да центар заживи са много различитих садржаја и брине о спомен облежјима страдалим из свих ратова на територији града Краљева – каже Томашевић. Планирано је да радови отпочну са првим лепом данима почетком пролећа а да се заврше најкасније до почетка августа, јер се на овом месту првог викенда после Светог Илије очекује долазак више хиљада посетилаца. То-

машевић подсећа да ће позив за то правовремено бити упућен на адресе извиђачких, планинарских и ловачких друштава, историчарима и свима којима би дешавања на овим просторима била предмет посебног интересовања. Пре почетка радова очекује се сагласност Министарства културе и информисања које је, после првог захтева, затражило допуну документације, а значајним за динамику радова чини се адекватно разумевање бројних донатора који су показали интерес да помогну градњу овог објекта. Аутор пројекта архитекта Алекса Маричић подсећа да је на велико страдање српских војника први указао Драгољуб Корићанац, а Удружење „Јован Бојовић“ отпочело обележавање до тада познатих места на Врановцу, у Прогорелици и Троглаву, а иако се на-

слућивало да су жестоке битке, уз велике жртве, вођене и на Чемерну није било довољно података који би то потврдили. - Почели смо са постављањем крстова и освештавањем места за која смо знали, а остала нам је још Велика ливада на Гочу. Кад смо сагледали ширину проблема схватили смо да ово што смо започели није приватна ствар, јер превазилази локалне оквире и добија државни значај, па оно што је историја заборавила мора да се дигне на ниво који заслужује. Без довољно података о дешавањима на овим просторима за локацију спомен капеле изабрали смо највиши врх, а онда се испоставило да баш испод њега постоје ровови из којих су вођене борбе. Иако смо бирали насумице одабрали смо право место

29

14.1.2018.

МАГАЗИН

30

за објекат конципиран тако да прерасте у меморијални центар и историјски камп. Планирано је да ту долазе деца, планинари и други и да се упознају са неправедно запостављеном херојском борбом српског народа у којој је живот изгубило милион и 300 хиљада људи чиме је земља доведена на ивицу опстанка. Објекат смо конципирали не као споменик већ као место на које ће људи долазити да виде рељефни приказ фронта, све војне мапе и имена људи који су учествовали у борбама. Објекат се завршава ниским широким кровом који прераста у кубе, а у њему ће бити плоча са именима изгинулих. Испод тог дела ће бити крипта са костима изгинулих, а капела више подсећа на цркву него на обичан објекат – објашњава аутор пројекта уз подсећање на очекивање да, након што буде завршена, војничка спомен капела буде место окупљања на коме ће сваке године бити вршен помен страдалима. Амбициозни планови подразуме-

вају градњу више помоћних објеката за смештај посетилаца који би се на овом простору задржали дуже од једног дана, поготово што планина обилује бројним садржајима довољним да

Радоје Томашевић

постане туристички атрактивна. Улаз у објект површине око седамдесет квадратних метара представљају врата спаса каквим се у јесен 1915. године краљу, члановима владе, Вр-

Алекса Маричић

ховне команде и дипломатског кора, као и бројним избеглицама чинио улаз у Ибарску клисуру. Градња самог објекта није захтевна колико допремање материјала до вр-

Миладин Букумира

ха планине, па се посебно значајним сматра градња приступног пута до овог места. Сепцифичност метеоролошких услова на планини повод је да за завршну обраду буде изабрана облога од

Љубинко Корићанац

студеничког камена, а за кровни покривач имрегнирана шиндра. До локацијске дозволе Завода за урбанизам неопходно је да се власништво над око четири хектара земљишта са државе пренесе на локалну самоуправу, како би могао да се настави поступак добијања сагласности за градњу пута и решавање других инфраструктурних проблема. Да већ десет година трају покушаји да се обележе места страдања српских војника потврђује и пензионисани електроинжењер Миладин Букумира, координатор за рад на терену и сарадњу са месним заједницама, у чијој је кући формиран дванаесточлани иницијативни одбор од кога су, уз њега, активни остали само Маричић и каонски прота Љубинко Корићанац. Приближавање значајног јубилеја прилика је за подсећање на дане детињства када су на овим просторима проналажене десетине реденика и хиљаде метака, али и делови лобања и костију погинулих војника. Приче ста-

31

МАГАЗИН

14.1.2018.

ријих чланова породица сведочиле су о догађајима из тог времена и великом снегу који је половином новембра 1915. године, после жестоких борби код Смрдључе и Кошутице на врху Чемерна, прекрио лешеве чије су делове разносиле дивље звери. У пролеће наредне године представници окупационе власти ангажовали су локално становништво, углавном жене и децу, да скупљају лешеве који су сахрањивани на местима као што су Дукићка ливада, одмах испод локације будуће војничке спомен капеле, Питоми тор и друга. Борбе на овом простору водила је Дунавска дивизија Прве армије задужена да чува улаз у Ибарску долину кроз коју треба да прођу краљ, влада, Врховна команда, Дипломатски кор и други који су једну ноћ провели у Краљеву, па наставили пут до Рашке где су остали скоро две недеље. - Пошто су то стазе којима идем пешице неколико пута годишње знам сваку стопу као и већина људи овог краја са којима сам разговарао још као

32

мали, а оно што сам чуо дубоко се урезало у мене. Уз помоћ бившег директора Народног музеја Драгана Драшковића, и архивара из Београда, успели смо да откријемо и дневник пуковника Живојина Павловића, помоћника и критичара Живојина Мишића, па значајна места обележимо импозантним крстовима. Једног дана поп Љубинко Корићанац, по препоруци Љубинка Костића, доводи мајора Рада Вукосављевића, па тада настаје преокрет и ствара мозаик који даје потпунију слику од догађајима из тог периода – каже Букумира. Значајним за покретање приче о обележавању места страдања Љубинко Корићанац оцењује Велибора Џомића и Драгољуба Корићанца. Први је заслужан јер је пре петнаестак година помогао да се тело потпоручника Владимира Плавшића, који је учествовао у биткама на Ибарском фронту, ископа са породичног имања и премести на месно гробље. Вест о поручнику пренела је Ружа Џомић, сведок борби ко-

је су се водиле на Космајици и погибије у њеном дворишту док су војници Дунавске дивизије преко Лопатнице ишли ка Троглаву. Антропогеограф Драгољуб Корићанац је аутор више књига, међу којима „Надибар“ 1 и 2, и „Хроника врдилске цркве“. Током истраживачког рада дошао је до архивског записа непознатог порекла који сведоче да је једна јединица аустријске војске прешла Дрину и око Митровдана стигла до Драгачева како би с леђа напала спрске положаје код Пекчанице. Значајним се оцењује и допринос тадашњег епископа жичког Хризостома који је, уз благо одупирање, дао благослов да се реализује идеја о обележавању места страдања српских војника. - Клисурски свештеник Вељко Танкосић је значајна личност из Првог светског рата јер је, после бурне свештеничке и политичке каријере радикала пре рата, у себи сјединио особине расног ратника, политичара и свештеника, У јесен 1915. учествовао је у борбама на излазу из Ариља, а стицајем

околности преузео митраљез и више сати се одупирао надолазећој аустријској војсци бранећи одступницу јединици која се повлачила. Фељтон Милисава Протића у „Православљу“, на шездесетогодишњицу његовог страдања, сведочи да је био заробљен и вођен пре кроз окупирану територију да би 21. јула 1916. године, као једна од најчувенијих жртава, био обешен у Ужицу пред народом. Наше удружење је том човеку у Лиси подигло спомен чесму, а остали смо дужни да се објави цео његов живот и страдање. Каонски прота Урош Оцокољић, затим свештеник Арсеније Цендић из Горачића, Коста Бунарџић из Роћевића и Стеван Милетић из Врдила су људи који су заједно са народом делили судбину окупиране Србије. Као најотреситији и најживљи део народа били су одвојени од њега, па имамо епопеју њиховог вођења до Мађарске, гладовања и страдања, као код попа Вељка. У каонској парохији имамо десет до петнаест људи који су страдали

у време проласка војске кроз Каону и уз Стубац, а на Божић је била годишњица страдања десетак цивила, и једне жене са бебом у наручју, који су обешени у центру Гуче – подсећа Корићанац. Записи из окупационог периода сведоче о страдањима, посебно од последица тифуса због чега су Гоч, Троглав и Јелица током 1916. године биле прекривене лешевима. Много година касније, после убиства краља Александра у Марсеју 1934. године, Аустроугарској је одобрено да ексхумира тела погинулих војника и официра. Још није избледело сећање на сведочење Љуба Иличића из Ласца о причама да су те године шупе и штале на овим просторима биле попуњене лешевима аустријских војника који су воловским двоколицама довожени до села, а потом железничке станице и даље у непознатом правцу. Има података да на Чемерну и ширем подручју око њега има још гробница са посмртним остацима изгинулих аустријских војника. Како

није поуздано познато шта крију време је да се за ископавања заинтересују археолози, музеји, заводи за заштиту споменика културе и други. Оно што се дешавало на фронту који је штитио одступање главнине српске војске са државним руководством повод је за размишљање шта би се догодило да су Аустријанци успели да долином Студенице сиђу до Ибра и пресеку одступницу главнини српских снага, заробе краља и чланове владе и тако окончају опстанак државе. Уверење да ни Енглези на Солунском фронту не би помагали војсци државе која не постоји огледа се у чињеници да током зиме 1915. нису били спремни да организују транспорт због чега је пешачење кроз мочваре Албаније продужено на додатних 150 километара. О понашању регента Александра сведочи податак да је одбио предлог црногорског краља Николе Петровића да, после два месеца у седлу и операције у Скадру, оде на лечење у Бриндизи што је војсци дало нову снагу да препешачи преосталих 150 километара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

33

Слава Хора Свети архиђакон Стефан

МАГАЗИН

14.1.2018.

ДАН ТРОСТРУ

34

УКЕ РАДОСТИ

- Трећег дана Божића Света архијерејска литургија у Храму Свете Тројице. - у Цркви мученици својим страдањем непрекидно сведоче Христа чије сведочење треба да буде узор вере и живота. - Архиђакон Стефан је први својом крвљу и жртвом доказао да је Бог истинит, и поручио његовим следбеницима да ће имати невоље, бити гоњени, извођени на судове и убијани. - Највећа радост је кад српски свештеник, полицајац, официр и учитељ седну један поред другога. - Љубав је то што ће да спаси свет. - Мешовити хор „Свети архиђакон Стефан“ постојао је и пре Другог светског рата али је, због политичких прилика у земљи престао са радом после ослобођења. - Хор обновљен 2001. године са благословом епископа жичког Стефана

35

36

МАГАЗИН 14.1.2018.

37

Н

МАГАЗИН

14.1.2018.

а дан кад Српска православна црква прославља рођење Бога у телу, и првомученика и апостола Христовог архиђакона Стефана, епископ жички Јустин началствовао је Светом архијерејском литургијом у Храму Свете Тројице, а саслуживали су му архимандрит Дамјан Цветковић, протосинђел Сава Илић, архијерејски заменик протојереј ставрофор Љубинко Костић, архијерејски намесник протојереј ставрофор Ненад Илић и старешина храма протојереј ставрофор Јован Ђорем са братством. Литургијском сабрању присуствовао је велики број верника и уважених гостију међу којима су били представ ници локалне самоураве, Безбедоносно-информативне агенције Полицијске управе Краљево и други. Молитвено сабрање је појањем украсио хор Светотројичне цркве који истог дана прославља спомен на архиђакона Стефана. Након прочитаног Апостола и зачала из Светог Јеванђеља вернима се обратио владика Јустин и у беседи благовестио Свету тајну оваплоћења и спасења, са посебним освртом на страдање и мучеништво Светог архиђакона Стефана. На крају беседе

38

нагласио је да у Цркви мученици својим страдањем непрекидно сведоче Христа чије сведочење треба да буде узор вере и живота. - Ево данас трећи дан након Божића током којих смо давали и приносили поклоне једни другима и веселећи се ономе што је свет очекивао вековима, да се Господ Бог оваплоти од пресвете Богородице и да собом донесе мир, радост и спасење. Јуче смо славили Сабор пресвете Богородице која је родила Господа у телу. Сећамо се да нам Господ у Јеванђељу говори како је дошло до рођења и како се то десило. Када је дошло време да пресвета Богородица роди потражили су место где ће се то догодити. Праведни оци и заручник пресвете Богородице нашли су једно пусто место, пећину где су пастири затварали стадо, и она се ту породила. Господ је положен у јасле са животињама, а са неба се чуо глас анђела који су певали: „Слава Богу на висини, на земљи мир, а међу људима добра воља“. Свет се радовао, али је било неких који су хтели да убију Господа, на првом месту цар Ирод који се побојао јер је од мудраца чуо да ће се родити цар

израилски. Побојао се да му тај цар не узме царство и почео да тражи малога Исуса, али анђео рече Јосипу у сну да узме дете и мајку његову и да иду у Египат, јер ће Ирод тражити душу детињу да је погуби. Ирод нареди да се побију сва деца од две године старости наниже, надајући се да ће међу жртвама бити и сам Господ Христос. Када умре Ирод Јосипу дође заповест да се врати у земљу, али не у јудејски Витлејем, него у Галилеју, у Назарет – нагласио је владика Јустин и указао на бројне тешкоће које је имала Богородица упркос најави Христовој да ће победити све. Једним од великих победника сматра се архиђакон Стефан који је први својом крвљу и жртвом доказао да је Бог истинит, и поручио његовим следбеницима да ће имати невоље, бити гоњени, извођени на судове и убијани. Од тада па до данас има оних који се радују Христу, и у њему траже спас, али и других који не поштују ни Христа ни хришћане. - Господ је рекао и ово: „Нисам дошао на земљу да донесем мир, него мач да раздвојим зло од доброга, живот од смрти, да раздвојим у једној по-

родици оне који су за Бога и истину и оне који се противе тој истини“. Не можемо имати мир ако неко покушава да нашег Господа ружи пред нама, не можемо да не сведочимо да смо хришћани. Ако неко говори ружне речи хулећи на њега не можемо да ћутимо и кажемо ето, ми смо смирени хришћани, нека руже Бога, то је њихово. Дужни смо да чинимо као што и Стефан првомученик пред Јеврејима који су познавали закон, али су одбацивали Господа Бога. Он је био Христов, и противио се њима, чак је рекао да су крвници и безумници кад су распели Господа и засули га камењем да би сву истину избрисали са земље, јер је циљ свих који се противе Богу био да име његово нестане, да сруше сваки траг о њему. Што су више то чинили Господ Бог је више бивао у срцима људи, па је сишао са неба да нас узведе на небо, јер је ту место нашег живљења. Права храна, прави живот јесте у Господу Богу и мимо њега нема ничега и ништа не постоји. Када Господ буде поново дошао да служи свету, не као смирени слуга него у слави својој, нека буде милостив према нама, нека нас свети првомуче-

ник и архиђакон Стефан учи, штити, чува, води и руководи у све дане живота да се увек успротивимо злу, а да сведочимо истином која ће нас ослободити – поручио је владика Јустин честитајући славу. После Свете Литургије одржан је свечани ручак током којег се, у поздравној беседи, присутнима обратио старешина храма истичући важност и радост што епископ, не као гост већ као једини и прави домаћин, служи у храму као отац са својом децом и као пастир са својим стадом. Уз срећну славу хористима Ђорем је пожелео да узрастају у Христу и напредују у молитвеној хармонији певања. - Овај дан се прославља зато што наш хор носи име архиђакона и првомученика Стефана, а владика долази да служи Свету архијерејску литургију из љубави према хору. Радосни смо што хор слави, а друга велика радост је што епископ долази да са нама подели ту радост. Трећа радост је што тога дана зовемо градоначелника, његове сараднике и друге, зато што је наш хор и градски хор који служи потребама града и цркве. То је традиција која траје, а највећа радост је што се састајемо,

кад српски свештеник, полицајац, официр и учитељ седну један поред другога. То је нешто што нас највише веже јер је љубав то што ће да спаси свет – поручује старешина Храма Свете Тројице Јован Ђорем. Мешовити хор „Свети архиђакон Стефан“ при краљевачком Храму Свете Тројице постојао је и пре Другог светског рата али је, због политичких прилика у земљи после ослобођења, престао са радом све док 2001. године није обновљен са благословом епископа жичког Стефана. Од тада 9. јануар сваке године, кад православна црква и верници славе Светог Стефана, хор слави свог небеског покровитеља, првомученика и архиђакона. Хор гаји духовну музику, а носи име светог првомученика архиђакона Стефана који је први страдао за Христа након што су га каменовали, а његова величина огледа се у последњим речима које гласе „Господе, опрости им јер не знају шта чине“. Хор окупља велики број заљубљеника у певање, адвокате, правнике, студенте, лекаре који се на пробама окупљају два пута седмично, а сваке недеље наступају у црквеним службама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

40

МАГАЗИН 14.1.2018.

41

42

МАГАЗИН 14.1.2018.

Недоумице око рачунања времена

ЈЕДАН СВЕТ, А ДВА КАЛЕНДАРА - Јулијански календар је у употребу увео Јулије Цезар 45. године пре нове ере. – Календар се у целој Европи користио до XVI века, кад су поједине државе почеле да прелазе на Грегоријански. - Хришћанска црква је на првом Васељенском сабору у Никеји 325. године прихватила јулијански календар који је направио грчки астроном Сосиген. - Почетна разлика између два календара од 10 дана, данас износи 13, а након 2100. увећаће се на 14. дана, што значи да ће православни Божић падати од тада 8. јануара. - Када је Јулије Цезар увео јулијански календар за почетак нове године је уместо дотадашњег 1. марта одредио 1. јануар. - У Византијском царству се почетак године рачунао од 1. септембра односно настанка света за који су утврдили да је био 1. септембра 5.509. године пре нове ере

43

МАГАЗИН

14.1.2018.

Јулијански календар

44

По јулијанском календару година траје просечно 365,25 дана што се постиже убацивањем једног додатног дана сваке четврте године и на тај начин приближава временском периоду за који Земља обиђе око Сунца, односно орбиталном периоду Земље који износи тачно 365,2564 дана. Јулијанска година је нешто дужа од тропске, а ова разлика се акумулира на један дан сваких 128 година. По Јулијанском календару, свака година чији је број дељив са четири је преступна и садржи 366 дана, док остале садрже 365 дана. Након увођења овог календара је, грешком, свака трећа година била преступна све до 12. године нове ере од када је преступна свака четврта. Кад је грешка уочена, император Август је наредио да се избаце све преступне године између 9. године пре нове ере и 8. године нове ере чиме је

заслужио да месец август понесе његово име. У ово време године се нису бројале од рођења Исуса Христа, већ од оснивања Рима 753. године пре нове ере, па је срећна случајност што су за преступне узете баш године дељиве са четири бројано од Христовог рођења. Јулије Цезар је првобитно одредио да сви непарни месеци имају по 31 дан, а парни по 30, осим фебруара који је у простој години имао 29 дана, а у преступној 30. Месеци су се звали: Januarius, Februarius, MarQus, Aprilis, Maius, Junius, QuinQlis, SexQlis, September, October, November и December, да би 44. године пре нове ере месец QuinQlis преименован је у Julius у славу Јулија Цезара. Године 8. одлучено је да се један месец назове именом императора Августа, а како је он највише ратних победа однео у месецу SexQlis-у овај је по њему назван август. Пошто је тај месец имао 30

дана, а Цезаров месец јул 31 дан, Августу се то није свидело, па је узео један дан из фебруара, који је ионако имао мање дана од осталих месеци, и пребацио га у август. Како су сада три узастопна месеца имала по 31 дан, Август је један из септембра пребацио у октобар, а из новембра у децембар тако да су успостављене данашње дужине трајања месеци. Јулијански календар није био савршен и његова се разлика у односу на тропску годину повећава за један дан сваких 128 година, а кад је то запажено на сабору у Никеји је одлучено да се из календара избаце 3 дана која представљају акумулирану разлику. Пошто је Јулијански календар и даље остао непромењен, разлика се до XVI века акумулирала на 10 дана, а када су ово уочили астрономи су одлучили да израде нови календар који ће бити усаглашен са тропском годином што је постигнуто увођењем Грегоријанског календара.

Миланковићев календар Док је Римокатоличка црква одмах прешла на коришћење грегоријанског календара, протестантске су једно време одбијале да усвоје „папски“ календар, па су постепено, пре свега ради лакше трговине, прелазиле на грегоријански, али не у исто време. Тако су Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир умрли 23. априла 1616, али Сервантес по грегоријанском, а Шекспир по јулијанском календару. Током 20. века су практично све православне земље прешле на употребу грегоријанског календара у световне сврхе. Њихове православне цркве нису желеле да користе „католички“ календар, већ су тражиле усвајање новог који би био прецизнији од грегоријанског, па је на Свеправославном конгресу, 30. маја 1923. године усвојен Миланковићев календар. Међутим, како су све православне цркве аутоке-

фалне, неке су задржале употребу јулијанског календара, између осталих и Српска православна црква, иако је за нови календар усвојен њен предлог. После конгреса, Српска православна црква је Миланковићев календар начелно прихватила за употребу, али је његову примену одложила, а како одлуку о примени ни касније није донела у употреби је и даље Јулијански календар. У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године. Овим законом одређено је да у целој држави на дан 15. јануара 1919. године по „старом“ престаје да важи стари календар и да се даном 28. јануара 1919. године, уводи рачунање времена по „новом“ календару. Држава је усвојила грегоријански календар у време када није постојао Сабор Српске

православне цркве, па је тако она остала на старом календару. За време и после Првог светског рата, осим у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца јулијански календар су у ванцрквеној примени напустиле Бугарска, Грчка, Румунија и Русија, а у Турској грегоријански календар почео да се примењује 1925. године.

Грегоријански календар Грегоријански, или нови, календар је најкоришћенији календар на свету, а као модификацију јулијанског први га је предложио калабријски доктор Алојзије Лили да би га 1582. године путем папске буле прогласио папа Гргур XIII, а његове године се броје од године рођења Исуса Христа. Грегоријански календар је уведен пошто је просечна година у њему била незнатно дужа у односу на тропску, изазивајући да пролећна равноднев-

45

46

МАГАЗИН 14.1.2018.

ница полако иде уназад у календарској години, као и лунарни календар који се користио за одређивање датума Ускрса. Овај календар је решио ове проблеме избацивањем извесног броја дана, да би се календар вратио у синхронизацију са годишњим добима, односно, тропском годином, и малим скраћивањем просечног броја дана у календарској, избацивањем три јулијанске преступне године сваких 400 година. Папска була је садржала следеће одредбе: Из календара ће се изоставити 10 дана, тако да после четвртка 4. октобра 1582. следи петак 15. октобар. Преступна је свака година дељива са 4, осим година дељивих са 100 код којих су преступне само оне дељиве са 400. Преступна година има један дан више од просте који се ставља на крају месеца фебруара. Ускрс ће се одсад израчунавати по новом правилу, везаном за нови календар, а први дан у години биће 1. јануар. Разлика између два календара се огледа у томе што грегоријански има 97 преступних година у сваких 400, а јулијански 100. У грегоријански календар уведено је такозвано „секуларно правило“ да су године дељиве са 100 просте, осим ако су дељиве са 400, у ком су случају преступне. То значи да су године 1700, 1800, 1900, 2100, итд. по јулијанском календару преступне, а по грегоријанском календару просте. Почетна разлика између два календара од 10 дана, данас износи 13, а након 2100. увећаће се на 14. дана, што значи да ће православни Божић падати од тада 8. јануара. Својевремено је постојао предлог британског астронома Џона Хершела да се уведе 4.000-годишње правило по којем би свака година дељива са 4.000 била проста уместо преступна, чиме би се просечна дужина трајања године смањила на 365,24225 дана, што је ближе тропској години, али овај предлог никада није прихваћен. Када је папа Гргур увео нови календар одмах су га прихватиле Италија, Пољска, Португал и Шпанија, а убрзо и остале католичке земље. Протестантске земље прешле су на грегоријански календар много касније, а православне тек у 20. веку, с тим што њихове цркве нису прешле на њега. Године 523. папски намесник Бонифације наредио је монаху Дионисију Малом да одреди начин како ће се спроводити такозвано Александринско правило донето на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, а које каже да ће се године бројати од рођења Исуса Христа. Дионизије је погрешно израчунао да је Исус рођен 25. децембра 753. године од оснивања Рима, и одредио да хришћанска нова ера почиње 1. јануаром 754. године која је названа 1. година нове ере. Како је Дионизије установио датум Христовог рођења није познато, али је

познато да је Христ рођен у време владавине цара Ирода Великог који је умро 750. године од оснивања Рима, што значи да је Дионизије погрешио за најмање 3 године. Иако је ово убрзо схваћено, овакво погрешно бројање година задржало се до данас. С обзиром да хришћанска ера почиње од рођења Исуса Христа, на први поглед изгледа нелогично да је он рођен 25. децембра, а не 1. јануара. То је, међутим, нормално, јер је у време Христовог рођења већ био одређен данашњи распоред месеци и број дана у њима, и било би нелогично померати их. Касније су људи почели да називају године пре рођења Христа годинама пре нове ере, али пошто нула тада још није била позната 1. година нове ере следи одмах након 1. године пре нове ере. Када се у данашње време говори о датумима пре увођења Јулијанског календара нормално је да се он продужи у назад што се назива пролептички јулијански календар. У њему су преступне све године пре нове ере које при дељењу са 4 дају остатак 1. Постоји и пролептички грегоријански календар који се односи на датуме од пре 1582. године. Да не би дошло до забуне пролептички грегоријански календар се ретко користи, а уместо њега се за све датуме до 4. октобра 1582. користи јулијански, а од 15. октобра 1582. грегоријански. Пошто нису све земље прешле на грегоријански календар 1582, то се често неки датуми и после ове године рачунају по јулијанском календару уколико га је дата земља у то време још увек користила. Када се каже да је Октобарска револуција почела 24. октобра 1917. то се односи на јулијански календар, док би по грегоријанском то био 6. новембар 1917.

Нова година Када је Јулије Цезар увео јулијански календар, за почетак нове године је уместо дотадашњег 1. марта одредио 1. јануар. Пошто се црква оштро противила прославама Нове године уз обиље алкохола, на Тридентском концилу 567. године је утврђено да је први јануар као почетак нове године узет грешком и да га треба променити, па су током средњег века коришћени различити датуми. У Византијском царству се почетак године рачунао од 1. септембра, али се године нису бројале од рођења Исуса Христа, него од настанка света, за који су утврдили да је био 1. септембра 5.509. пре нове ере. Од 18. века већина држава се вратила почетку године 1. јануара, осим Италије и Енглеске које су се 1. јануару вратиле 1750. године. Међутим, када су у питању преступне године, оне су се увек рачунале узимајући 1. јануар за почетак године. Т. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 14.1.2018.

49

Општа болница отворена за пријем нових радника

МАГАЗИН

14.1.2018.

СТАЛНА ТРКА С

50

- У току претходне године у Општој болници „Студеница“ запослен 71 радник од којих осамнаест лекара и 51 медицинска сестра. - У истом периоду установу је по различитим основама напустио 31 радник, пет лекара, девет медицинских сестара и 14 немедицинских радника. – На специјализацији десет лекара, ове године још дванаест до петнаест нових. – Лоша кадровска политика у претходном периоду разлог за застој у одобравању специјализација, па одређене службе раде на ивици могућности. – Четрдесет одсто лекара старије од 55 година. - Недостатак кадрова посебно је изражен на Одељењу ортопедије. – Уз три постојећа током наредне две године још четири ортопеда

Фото: М. Радовановић

С А ВРЕ МЕ НОМ

51

МАГАЗИН

14.1.2018.

О

52

пшта болница „Студеница“ одавно слови за најзначајнијег послодавца на територији града Краљева о чему сведочи податак да је током протекле године радни однос засновао 71 радник. Захваљујући изванредном напору менаџмента Кадровски план је увећан за 68 радника па у овој здравственој установи очекују да се, достизањем максималног броја запослених, њихов број повећа на 1.120. Помоћник директора за Интернистички сектор др Милан Парезановић подсећа да је током прошле године у овој здравственој установи радни однос засновало 18 лекара, по један хирург онколог и специјалиста органске медицине, као и шеснаест лекара опште медицине. Колектив Опште болнице богатији је за два немедицинска радника, по једног економисту и информатичара, и 51 медицинску сестру. У истом периоду установу је по различитим основама напустио 31 радник од којих пет лекара, девет медицинских сестара и 14 немедицинских радника. Тренд смањења броја запослених покренут 2016. године није повећаван, па је у болници тренутно запослено четрдесет радника више него у том периоду. Током ове године ће у пензију отићи десет медицинских радника, четири лекара и шест медицинских сестара што ствара услове за ангажовање младих нових стручњака различитог профила. Тежња да се обезбеде услови за што квалитетније пружање здравствених услуга основа је жеље за стручним усавршавањем здравствених радника, а најбоља потврда је податак да је током протекле године на специјализацију по различитим гранама упућено десет лекара. Током 2016. године специјализацију је завршило шест, а субспецијализацију четири, лекара што на најбољи начин потврђује у којој се мери повећава квалитет пружања различих услуга. Стручни савет Опште болнице је направио План стручног усавршавања за ову годину, а након што га усвоји Управни одбор установе на специјализацију ће бити упућено

дванаест до петнаест а на субспецијализацију четири лекара. - Лошом кадровском политиком у претходном периоду дошло је до застоја у одобравању специјализација тако да су поједине службе биле у ситуацији да раде на ивици могућности. У току претходних неколико година успели смо да колико толико поправимо стање у болници, а требаће нам још две до три године да исправимо неправилности и да свака служба у сваком моменту буде у могућности да пружа услуге на време и како треба, а да можемо упућивати младе лекаре на специјализације и субспецијализације према тренду одлазака у пензију и природног одлива – каже др Парезановић. У време све израженијег одлазака лекара у иностранство у Општој болници значајним сматрају податак да из ове установе није отишао ни један, а да се вратио лекар који је установу напустио пре две године. Податак да је током године шест медицинских сестара раскинуло радни однос не сматра се посебно значајним ако се зна да је на неодређено време примљена 51 нова. Повећање обима посла основ је на коме се заснивају планови за запошљавање додатног броја медицинских радника, првенствено у новом Одељењу васкуларне хирургије за које је, потребним инструметаријумом и апаратима, завршено опремање адекватног простора. Захваљујући добро организованој служби одабир кандидата за пријем се врши кроз јавне радове који су се показали као добар начин за проверу односа према послу, посебно у случају медицинских сестара. Добра потврда је попуњеност кадровима са завршеном средњом медицинском школом на Одељењу интерне медицине где је, кажу у болници, видљиво повећање квалитета које се огледа у односу према пацијентима и спровођењу свих процедура током боравка у здравственој установи. Податак да је од децембра прошле године отпочела примена одлуке о повећању плата запосленим у јавном сектору добра је основа за уверење да ће одлив здравствених

53

14.1.2018.

МАГАЗИН

54

радника бити заустављен. Иако нема прецизних података процењује се да посао у Краљеву чека између педесет и шездесет младих лекара који прилику за заснивање радног односа траже у Општој болници Дому здравља и Специјалној болници „Агенс“ у Матарушкој Бањи. Податак о запошљавању знатног броја лекара у претходној години, и плановима за ову, води ка ставу о смањењу броја незапослених лекара, али и констатацији о великим потребама на нивоу целе земље као основи за опоравак здравства. Забрињавајућом се оцењује констатација да је просечна старост лекара на високом нивоу, а да је у Краљеву четрдесет одсто њих старије од 55 година. Иако је максимални број запослених утврђен на 1.120 у Кадровским планом који је усвојен касније сторен је простор за запошљавање још пет радника. Податак да је током претходне године Општу болницу напустило 14 немедицинских радника, а примљено два, на најбољи начин потврђује тенденцију да се запошљавањем медицинских побољшава квалификациона структура. Сталном повећању квалитета услуга доприноси и савремена опрема у коју се из године у годину улажу све већа средства, посебно након 2015. године кад је донација Миломира Главчића омогућила куповину апарата за магнетну резонанцу. Скоро две деценије пре тога није било значајнијег инвестирања у опрему, а точак покренут у том периоду врти се све убрзаније па значајна улагања треба очекивати и у овој години. Најзначајнијим се чини планирано улагање од скоро милион евра намењених повећању енергетске ефикасности, 390 хиљада за стерилизацију и знатна средства за реконструкцију крова на породилишту и оперативном блоку. Значајна средства уложена су у опремање Одсека васкуларне хирургије који ће проши-

рити лепезу услуга Одељења опште хирургије. Поред сталног побољшања комфора у објектима Опште болнице пружању квалитетнијих услова у великој мери доприноси увођење нових технологија и процедура у лечење пацијената, посебно код операције дојке каква се по протоколима београдског Онколошког института спроводи једино у овој установи. Да није увек лако попунити упражњена радна места најбоље потврђује податак да ни два конкурса нису била довољна за попуну радних места интернисте и субспецијалисте ендокринолога. Недостатак кадрова посебно је изражен на Одељењу ортопедије којима током наредне две године треба да се придруже још четворица који се налазе на специјализацији. Након што је Дечја хирургија попуњена пријемом једног специјалисте остаје да се реши проблем Одељења за плућне болести након што током ове године две докторке оду у пензију. У ситуацији кад је за попуњавање одређених радних места потребно време до завршетка специјализације мала је утеха то што су све предвиђене процедуре покренуте на време. Иако је још 2014. године Влада Републике Србије обезбедила услове за опремање Опште болнице ангио салом пројекат је стопиран након констатације да у адаптацију простора треба уложити између 70 и 80 милиона динара, али и да у Краљеву нема кадра оспособљеног за ту врсту интервенције Подаци о позитивним резултатима у претходној години могли би бити знатно повољнији кад крајем овог месеца буду обрађени статистички подаци и завршена анализа броја и квалитета извршених услуга. Зог тога се са великим нестрпљењем очекује крај рада који би требало егзактним подацима да потврди задовољство пацијената. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

Краљево богатије за неколико нових становника

МАГАЗИН

14.1.2018.

МИЛИЦА ПО

56

ОВЕЛА КОЛО

- Током прва два дана ове године у породилишту Опште болнице „Студеница“ рођено пет беба, четири девојчице и један дечак. - Прошле године у Краљеву рођено само 1.184 бебе. – На Божић без принова. - Тренд пада броја новорођене деце се из године у годину појачава. – Бебама са територије града Краљева поклон ваучери у вредности од 15 хиљада динара за куповину беби опреме у Апотеци „Краљево“. - У периоду између 27. децембра и 10. јануара рођено 47 беба, 21 дечак и 26 девојчица, од којих 32 са територије града Краљева, 13 дечака и 19 девојчица. – У Краљеву се годишње роди између 1.200 и 1.300 беба. – Краљевачко породилиште међу бољима у земљи

57

МАГАЗИН

14.1.2018.

Ј

58

едан од првих радних задатака највиших представника локалне самоуправе на почетку календарске године је посета породилишту Опште болнице „Студеница“. Годинама уназад прилику да посети тек рођене суграђане, а њима и мајкама додели пригодне поклоне, користио је градоначелник Краљева, само у ретким ситуацијама, као ове, неко од његових сарадника. Повод за радост је податак да је почетак нове године обележен рођењем пет беба, четири девојчице и једног мушкарца. На истеку деветог сата првог дана године на свет је дошла Милица, а до истека другог још Софија, Петра, Богдан и девојчица чији родитељи још нису изабрали име. Међу пет прворођених беба са територије града Краљева је само Милица коју је на свет донела Миљана Ковачевић. Девојчице су родиле Андријана Стојковић из Новог Села, Кристина Стојнић из Врњачке Бање и Тамара Димитријевић из Трстеника, а дечака Сања Наупарац из овог града. Као и сваке године локална самоуправа и Црвени крст су обезбедили поклоне за бебе и њихове мајке, а посета породилишту била је прилика да вршилац дужности директора Опште бочнице „Студеница“ др Зоран Мрвић потврди како је прошле године у Краљеву рођено само 1.184 бебе што потврђује тренд пада који се из године у годину појачава. Овај податак је повод за жељу да мере које предузима Влада Србије у наредном периоду допринесу заустављању пада наталитета, а потом прекретницу у супротном смеру. Чини се да оптимизам из првих дана ове године није имао довољно стабилну подлогу јер је отказана посета градских челника породилишу првог дана након Божића. На нове бебе требало је да се сачека још два дана кад је градоначелник Краљева др Предраг Терзић посетио ову установу како би уручио поклоне мајкама и бебама рођеним у дане празника. Поклон ваучере у вредности од 15 хиљада динара, за куповину беби опреме у Апотеци „Краљево“ припали су Јованки Ђорђевић из Ратине и Александри Миличић из Каменице које су родиле девојчице и Слађана Беловођанин из Цветака која је донела на свет дечака. Извештај из породилишта потврђује да је у периоду између 27. децембра и 10. јануара рођено 47 беба, 21 дечак и 26 девојчица, од којих 32 са територије града Краљева, 13 дечака и 19 девојчица. У породилишту потврђују да, иако још нису сумирани за целу годину, резултати из првих једанаест месеци не дају довољно повода за оптимизам.

И док је највећи број запослених празновао готово десет дана у краљевачком породилишту ни једног тренутка није било прилике за опуштеност, а шеф Одсека за неонатологију др Татјана Крушевац потврђује да је, упркос чињеници да није било ванредних околности, у овој установи владао умерени опрез с обзиром на епидемију малих богиња. Иако традиционалне првих дана сваке године, посете градских челника овом делу Опште болнице нису честе, па здравствени радници прижељкују да размак између две узастопне буде што краћи. Податак да на Божић није рођена ни једна беба не даје довољно повода за оптимизам да би ситуација у догледно време могла бити значајније боља. Од рекордних 1.800 пре неколико година годишње се у овој установи роди између 1.200 и 1.300 беба што на најбољи начин потврђују картони вакцинације. Још поразније делује податак да је од анализираних 1.700 у време плоднијих година тек половина била са територије града Краљева. Број порођаја у краљевачком породилишту повећан је у време значајних радова на сличној установи у Новом Пазару због чега су будуће мајке биле усмераване у друга породилишта. Сличан је случај и са онима са подручја општине Трстеник која је територијално упућена према Крушевцу. И поред тога бележи се одређен број будућих мајки које прилику да на свет донесу здраво потомство траже у краљевачком породилишту. - Услови које имамо су одлични, а сви су задовољни због чињенице да се наше породилиште сврстава у ред најбољих у земљи, а иако имамо све што нам је довољно за рад увек може да се напредује. Имамо довољан број сестара и лекара, а очекујемо напредак у сваком погледу, да пратимо светске трендове у стручном тако и у погледу опреме и амбијента у коме се борави, ради и живи – каже др Крушевац. Посете градских челника породилишту Опште болнице по правилу су прилика за подсећање на важност рађања и жељу да број новорођене деце у будућности буде већи. Иако нема података о разлозима за пад наталитета није редак случај да се разлог тражи у тешкој економској ситуацији и чињеници да велики број младих потенцијалних родитеља напушта град и одлази у друге средине. Много утицаја на овај део популације немају ни различите подстицајне мере, као ни апели државних органа и представника цркве, па није реткост упозорење да би у неколико наредних деценија проблем могао да достигне критичне размере. Т. Радовановић

59

Актуелна епидемиолошка ситуација

МАГАЗИН

14.1.2018.

У КРАЉЕВУ СТАБИЛНО

60

За седам дана 179 нових случајева обољевања од малих богиња. - Два смртна случаја због компликација на плућима. - У Краљеву трећа недеља без нових случајева. - Оболела два лекара и једанаест медицинских сестара. - Повећан број обољевања у Нишу. - Епидемија проглашена у Новом Саду, Лесковцу и Смедереву. - Највећи број компликација односи се на упалу плућа, код мале деце ређе средњег уха и дигестивног тракта. - Најмлађа оболела особа старости два месеца, најстарија шездесет година. - на територији целе земље интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година. - Све већи број вакцинисаних

61

МАГАЗИН

14.1.2018.

О

62

д почетка октобра прошле, закључно са 12. јануаром ове, године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистрована је укупно 987 случајева малих богиња што потврђује појава 179 нових у односу на претходу недељу. У истом периоду је у Институту Торлак лабораторијски потврђено 460, или 110 случајева више него пред крај претходне недеље, а потврђено је да нема битних одступања у старосној структури. Тако је и даље најмлађа оболела особа узраста два месеца, најстарија 60 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. На снази је и податак да највећи број оболелих особа, чак деведесет три одсто, није вакцинисан, непотпуно је вакцинисан или је непознатог вакциналног статуса. Од укупног броја оболелих 34 одсто је било хоспитализовано, или је хоспитализација у току, а од тежих компликација малих богиња упала плућа је регистрована код 126 оболе-

лих особа или 25 више него седам дана раније. Клиника за инфективне и тропске болести у Београду је 27. децембра пријавила смртни исход код особе узраста 30 година из Београда, која није била вакцинисана. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа које је узрок првог смртног исхода од малих богиња регистрован у Србији после двадесет година. Трећег дана ове године Клинички центар у Нишу је пријавио смртни исход код детета узраста две године из Алексинца, које није било вакцинисано. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа. Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра прошле године и до 11. јануара на овој територији су регистроване 281 оболеле особе што је за седам више него претходне недеље. Од почетка новембра епидемије су пријављене и на територији града Београда, где је

број оболелих за последњих седам дана порастао за 75 и достигао 319, у Краљеву са 118 већ другу недељу заредом нема нових случајева, а Нишу са 99 на 166. У општини Бујановац регистрована су три оболела, а од почетка децембра на територији општина Велика Плана шест, Бор четири, Смедеревска Паланка два и Бојник деветнаест оболелих. Од почетка јануара епидемије малих богиња пријављене су на територији града Новог Сада, где је регистровано12 оболелих, у Лесковцу 15 оболелих, а Смедереву седам. Завод за јавно здравље Шабац пријавио је 12. јануара епидемију у Липолисту са пет оболелих, а породичне епидемије малих богиња пријављене су у Тутину где је било пет и Врању са два оболела. По један случај обољевања лабораторијски је потврђен у Суботици, Врању, Чачку, Ужицу, Неготину, Руми и Тутину, по два Власотинцу, Новом Пазару и Пироту, а три у Прешеву и Крушевцу. У Здравственом центру „Студеница“ је раније потврђено да је број обо-

Значајним се чини податак о повећању броја вакцинисане деце, али и да није забележен ни један тежи облик обољевања као што је запаљење мозга. Раније је потврђено да су међу оболелима 2 лекара, 11 медицинских сестара и 6 немедицинских радника, али је епидемиолошком анкетом доказано да је већина оболелих инфицирана ван радног времена. И поред тога, захваљујући пожртвованом ангажовању лекара, медицинских сестара и техничара, у овој установи се рад обавља несметано, сви пацијенти су адекватно збринути, а предузимају се све неопходне мере за спречавање ширења болести у условима проглашене епидемије. Од 9. октобра на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести који укључује пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени и епидемиолошки надзор, вакцинацију невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица.

У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ на територији целе земље интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година. Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике. Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ стиже информација да ће и даље, са развојем актуелне епидемиолошке ситуације, предлагати мере у складу са законским и подзаконским актима, стручним ставовима, препорукама Светске здравствене организације, из којих је проистекао и усвојени план одстрањивања морбила у Србији.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

лелих премашио две стотине од којих је четрдесет хоспитализовано, четрнаест на Инфективном одељењу а остали на Дечјем. На овим одељењима тренутно нема оболелих од малих богиња, а једна болесница је због респираторних слабости смештена на Инфективну клинику Клиничког центра у Крагујевцу. Највећи број компликација односи се на упалу плућа, код мале деце ређе средњег уха и дигестивног тракта, а код десетак оболелих су дијагностиковане дупле компликације основне болести. Највећи број оболелих су особе рођене између 1972. и 1990. године које су једном вакцинисане па је поствакцинални имунитет избледео, а код њих се болест манифестује у лакшем облику и са знатно мањим компликацијама. Код популације испод двадесет година међу комплетно вакцинисаним особама нема оболелих док су код деце мале богиње потврђене само код невакцинисаних што на најбољи начин потврђује да треба наставити кампању вакцинације која једина том узрасту може да спречи обољевање.

63

64

МАГАЗИН 14.1.2018.

65

14.1.2018.

МАГАЗИН

66

Светомир Пајић Киви

Знаменити Краљевчани: Светомир Пајић Киви

- Жеља да снима филмове јавно изречена још у седмом разреду основне школе. – За полусатни филм шест километара филмске траке. – На факултет драмских уметности у четвртом покушају. – Као студент на снимању филмова „Тито и ја“, „Ни на небу, „Урнебесна трагедија“ и других. – Четири године рада у Њујорку. - Филмски радници су чланови велике породице у којој има места за све који су довољно добри. - Са великим Гораном Паскаљевићем „Буре барута“, у Даблину „Како је Хари постао дрво“, а са Кевином Костнером „Free Day To Kill“. - У Паризу на Бесоновим филмовима, са Матијом Касовиц, Катрин Данев, Жулијет Бинош, Летицијом Кастл и другим. - Разочарање стањем у домаћој продукцији које се огледа у породичним телевизијским серијама проблематичног квалитета. - У екипи филма „Кориолан“ са Џералдом Батлером, Ралфом Фајнсом и Ванесом Редгрејв, на Маурицијусу са Бредом Питом, Џоном Кјусаком, Кристофорем Вокеном...

Фото: М. Радовановић

ФИЛМСКА МАГИЈА ИЗ ВРДИЛА

67

68

МАГАЗИН 14.1.2018.

И

ако је врдилски крај у локалним оквирима од давнина познат по различитим врстама квалитетног воћа у широком кругу изван земље препознаје се по Кивију. Кривац је син Добриле и Миодрага Пајића из Врдила Светомир, у свету филма познат као Киви, коме је у породици од рођења посвећивана посебна пажња јер је на свет дошао после једанаест година брака родитеља. Иако узрок никад није утврђен интересовање за филм почело је у најранијем детињству, а подстицала га је бујна машта која се на том узрасту оцењује посебно значајном. Киви признаје да се годинама развијала на породичном имању на коме је било свега и свачега, посебно аутомобила који су, као пасионираном љубитељу, од вајкада привлачили пажњу његовог оца. Ученицима сеоских школа, а након прва четири разреда у Врдилима Киви је наставио школовање у Роћевићима, посебно атрактивно деловао је долазак новинара Радио Краљева пред којима је још у петом разреду довољно сугестивно изразио жељу да снима филмове. Годинама пре тога подгревана је испред црнобелих телевизора и редовних излазака у град током шестог и седмог разреда што је било прилика да се, након времена проведеног са друштвом на корзоу у главној улици, у једном од два биоскопа погледа по који филм. Више него данас била је то прилика за боље упознавање европског филма, али и домаћих са темом из Народноослободилачке борбе којима је организована колективна посета у оквиру школе. Дружење са старијима који су већ почели да студирају, и уверење да је са завршетком прерастао краљевачке оквире, било је довољно за жељу за наставак средњошколског образовања у Београду. Добром основом за студије на Факултету драмских уметности чинило се једно одељење Тринаесте београдске гимназије. Стицај

различитих околности утицао је да се, и поред више поена на пријемном испиту од неколицине са доњег дела листе, упише у Хемијску школу која се налазила са друге стране улице. Због чињенице да таква постоји и у Краљеву информација је посебно негативно утицала на родитеље, али је чврста подршка бабе и деде била довољна да се превазиђу сви неспоразуми. Томе је у значајној мери допринело добро познавање европског система вредности, са којим се деда срео током заробљеништва у логору Дахау, али и образовање бабе која је добар део радног века провела у локалној продавници. Мало због скривеног разочарања, а делом и чињенице да Београд није тако близу, родитељи су током школовања само једном дошли на родитељски састанак што није сметало Кивију у настојању да упознаје све више и више људи, посебно оних из света филма. Најзначајнијим у том периоду сматра се један од најзначајнијих директора фотографије, Драгослав Лазић који је снимио филмове „Време чуда“, „Лепота порока“, „Тито и ја“ ... Сваки слободан тренутак Киви је користио да буде у његовој близини да би, на путу ка самосталном раду, постао асистент камере и потврдио праксу европског филма која се у Србији изгубила.

- Питао сам могу ли да посматрам и помогнем било шта, поготово око камере, а кад су ме пустили у камион камере нису могли да ме избаце. Још у раном детињству сам имао фотоапарат „смена 8“, бавио се фотографијом и сликао све што ми се учинило интересантним, а још тада схватио да је младима веома важно да рано знају шта желе. У школи сам упознао Јозу Лауренчића, син Иве Лауренчића који је радио доста реклама и наменских филмова, па сам са продукцијом „Идеа плус“ доста путовао по Југославији. Шест месеци смо снимали полусатни наменски филм за Туристички савез Југославије, и потрошили скоро шест колиметара филмске траке, који је завршен пред прве ратове на овим просторима почетком деведесетих година прошлог века. Иако су родитељи очекивали да се вратим, после средње сам покушао да се упишем на Факултет драмских уметности али нисам успео јер су се уписивала деца познатих људи. Међу њима је било и оних који никад нису стали за камеру, и тако заузели места онима који нису имали довољно снаге или нису били довољно упорни. Уписао сам дизајн и технологију, а тек из четвртог покушаја камеру иако од високо позиционираних

69

14.1.2018.

МАГАЗИН

70

људи у послу којим се бавим, а са којима сам се срео током рада на филму, многи нису завршили факултете. Ја сам при крају, јер због посла нисам имао времена да завршим, иако сам држао и предавања као што и данас једном месечно радим на једној француској академији – каже Киви. Дугогодишње искуство потврђује да је у овом послу пракса значајнија од теорије што је повод да током студија више пажње буде посвећено овом сегменту рада рада током кога се, са стицањем нових знања, напредује до највиших звања. Тако је и Киви пре самосталног рада за камером морао да прође пут од првог асистента камере, преко шарфера и других у ланцу хијерархије. И док је искуство стицано на снимању филма „Тито и ја“, потом „Ни на небу, ни на земљи“ и „Урнебесна трагедија“, колеге нису показивале жељу ни да присуствују снимању, а доза љубоморе осећала се и код професора. Преломни тренутак у каријери настао је након снимања у Аустрији, и четворогодишњег боравка у Сједињеним Америчким Државама који је потврдио тезу да су филмски радници чланови велике породице у којој има места за све који су довољно добри. Повратак из Њујорка поклопио се са почетком снимања филма „Црна мачка, бели мачор“ на коме је после само месец и по дана од почетка, и жеље Емира Кустурице да промени директора фотографије и неке од других чланова екипе, добио прилику да остане. Оно што је започео Радослав Владић наставио је Тиери Арбогаст, у то време добитник треће „Златне палме“ за филм „Пети елемент“, а иако снимање филма најчешће траје пет до седам недеља код Кустурице се продужило на неколико месеци - Са великим редитељем Гораном Паскаљевићем сам радио „Буре барута“, а после тога у Даблину „Како је Хари постао дрво“. Нове технологије диктирају нове односе, а кад за стедикем систем који балансира камеру нисмо могли да добијемо странца одлучио сам да пробам. Припадам једној од последњих генерација асистена-

71

14.1.2018.

МАГАЗИН

72

Тијана, Наталија и Светомир Пајић

73

74

МАГАЗИН 14.1.2018.

та који су се развијали као што је случај у свету. Скоро сам у Београду радио на филму „Free Day To Kill“ са Кевином Костнером. Имали смо седамнаест или осамнаест асистената из Европе, а нико из наших школа није дошао да види како се ради. Кад је почео рат покушавао сам да помогнем и у „Застава филму“ са највећим сценографом на свету Миленом Креком Пљаковићем, који је радио са Спилбергом, хтео да снимим неке сцене и пошаљен у етар али, иако смо имали одличног материјала, наши то нису препознали. За време бомбардовања сам отишао због рада на једном француском филму, јер нисам хтео да будем део приче у којој су деца богатих и високо позиционираних политичара отишла, већина на Кипар где су правили журке док је народ одлазио у рат. Иако нисам знао француски отишао сам у Париз и почео да радим на Бесоновим филмовима са Матијом Касовиц, Катрин Данев, Жулијет Бинош, Летицијом Кастл и другим – прича Киви. Посао директора фотографије се показао врло компликованим због потребе да се направи склад између бројних значајних елемената због чега продуценти, који улажу доста новца у снимање, траже довољно компетентне особе способне да одговоре свим захтевима и оправдају улагање у филм. То искуство је довољно за разочарање стањем у домаћој продукцији које се огледа у породичним телевизијским серијама проблематичног квалитета. Довољно спремности да укажу на то имају људи попут Кивија који су били у ситуацији да раде на много озбиљнијим пројектима и много компетентнијим стручњацима различитог профила у овој области. Такви су се окупили у Београду око екипе филма „Кориолан“ у којој су, поред Џералда Батлера, били још Ралф Фајнс и Ванеса Редгрејв. Последње две године прилика су за рад у великим индијским продукцијама, а податак да се у овој земљи и Кини годишње сними и по хиљаду

филмова повод је за жељу значајних имена из света филма да учествују у њима. Разлог више за европске ствраоце лежи у поразној констатацији да се у Европи све мање снима, а да се немачка и француска продукција мере са по четрдесетак филмова годишње. Дигитална технологија је у значајној мери утицала да се процес снимања олакша и убрза, а квалитету слике у знатној мери доприносе све савременији чипови огромних резолуција. Киви оцењује да за српску кинематографију то и није посебно значајно кад се зна да у земљи нема тако великих биоскопа, са дијагоналама екрана и до 35 метара, у којима би могли да се приказују. Дванаест недеља снимања на Маурицијусу, у Ровињу, Будимпешти и Паризу, са Бред Питом и две велике индијске звезде, прилика је за стицање нових искустава баш као и филмовима „Гавран“ са Џон Кјусаком и „Затамњење“ са Кристофер Вокеном и сином Џона Хјустона Денијем. Поређење са статусом колега који у Србији обављају сличне послове води ка ставу да се, у растројеном систему у коме се ништа не снима, занимање деградира до граница које се пореди са израбљивањем. Добра потврда је податак да као члан француског синдиката има обавезу да ради најмање 507 сати годишње, што је око месец и по дана снимања, а да у преосталом делу има право на финансијску надокнаду. Није без значаја ни податак да је радно време ограничено на осам плус један сат ,уместо четрнаест колико се ради у Србији, али ни да Французи током дана сниме много више кадрова. Строга правила подразумевају да се, када је то неопходно, три сата пре истека дозвољеног времена од свих чланова екипе тражи сагласност за продужетак рада, а до истека дванаестог се накнада удвостручује. Нове послове најчешће уговарају овлашћени агенти, а хонорари се редовно исплаћују сваке недеље. Повољност француских филмских радника огледа се у гаранцијама које за исплату по уговору

пружа Министарство културе, а на ефикасан начин у врло кратком периоду затвара продукције које не испуњавају обавезе. - Ја се надам да ће се овде ситуација променити и да ће се вратити људи који желе да раде на филму. Технолошки су се ствари мало промениле, али мора да се појави више озбиљнијих људи и да се успостави реалан однос, а не фамилијарне групе. Телевизија је озбиљно оружје, и едукативна ствар, па не можете да пуштате кич серије и риалитије који ничему не вреде, а делују деградирајуће на омладину и народ уопште. Морају да се промене и продукције, а филмове снимају са правим људима, јер негативна селекције не дозвољава да новац добију Карановић, Паксаљевић, Шијан и неколико врхунских редитеља, а добијају други за које се унапред зна да не вреде. У другим државама није тако па се надам да ће нешто да се промени, јер и у овој области има доста уплива политике и ко зна чега још – каже Киви. Наду да ће бити боље појачава уверење да ће млађе генерације филмских радника успети да се изборе за бољи статус. Прилику да покажу квалитете олакшава развој технологије који омогућава да се, много лакше него у нека давна времена, дође до коначног производа. То је и један од разлога за потребу да се буде у току са технолошким достигнућима јер само њихово добро познавање, и руковање софистицираном опремом, отвара могућност за бављење уметношћу. Обавезе на послу, и честа путовања до најудаљенијих светских дестинација, не пружају превише могућности за повратак у родни крај. И поред тога Киви се труди, колико то објективне околности дозвољавају, да дође што чешће, не ретко и са по којом значајном особом из света филма. Тада, као и другим ситуацијама, друштво му, као и приликом последњег доласка, праве супруга Тијана и кћи Наталија. Т. Радовановић

75

76

МАГАЗИН 14.1.2018.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Коко

Упркос деценијској забрани музике у његовој породици, Мигел сања да постане успешни музичар попут његовог идола, Ернеста де ла Круза. У очајничким настојањима да докаже таленат, Мигел ће се наћи у задивљујућој и шареној Земљи мртвих услед низа мистериозних догађаја. Успут ће упознати шармантног преваранта и заједно кренути на узбудљиво путовање не би ли сазнали праву истину која стоји иза Мигелове породичне историје. Синхронизовану породичну авантуру у 2Д и 3Д формату, која траје сто осам минута, заједно су режирали Адриен Молина и Ли Ункрих који потписује сценарио за овај филм. У српској верзији гласове главним јунацима позајмили су Никола Брун, Марко Марковић, Бојан Жировић, Гоца Тржан, Добрила Илић, Милан Антонић, Срђан Чолић, Санела Милошевић, Оливера Катарина, Катарина Гојковић, Тијана Дапчевић. Филм се приказује до 17. јануара, а пројекције почињу у 18 сати.

Легенда о коловрату

У 13. веку монголске ратне хорде и њихов вођа Бату Кан контролисали су већину света, а како су се кретали ка Европи Монголи су нападали преостале руске кнежевине које су им се нашле на путу. Ипак, њихове планове квари мали одред снажних јунака на челу са мистериозним храбрим ратником. Филм доноси очаравајућу причу о легендарној борби из богате руске историје у којој 17 неустрашивих ратника брани земљу од хиљада добро обучених војника, па је „Легенда о коловрату“ прича о храбрости, издржљивости и пожртвованости за своју земљу. Филм који траје три минута мање од два сата, по сценарију Дмитрија Палтсева и Дмитрија Рајевског, режирали су Џаник Фајзијев и Иван Шурковетскиј, а главне улоге тумаче Иља Малаков, Алексеј Серебрјаков и Александр Илин. Филм се приказује до 17. јануара у пројекцијама чији је почетак заказан за 20 сати.

Смањивање

„Смањивање“ говори о томе шта би се десило да, као што је норвешки научник изумео, постоји формула која смањује људе на висину од десетак центиметара, па тако смањени схватају колико износе трошкови живота у новом окружењу. Уз обећање да ће имати бољи живот, један сасвим обичан човек, Пол са супругом Одри доноси одлуку да напусти стресни живот у Омахи, смањи се и пресели у нову малу заједницу, а избор покреће лавину нових изазова и животних авантура. Комедију у 2Д формату која траје петнаест минута дуже од два сата, по сценарију који је написао са Џимом Тејлором, режирао је Александер Пејн, а тумачење главних улога поверио Мету Дејмону, Кристен Виг, Кристофу Волцу у Џејсону Судеикису. Филм је на репертоару Биоскопа „Кварт“ до 17. јануара, а пројекције почињу у 22 сата.

77

МАГАЗИН

14.1.2018.

Нова епоха у раду Фото-кино клуба „Краљево“

78

ГОДИНА ФОТО Д

есетогодишњи јубилеј Фото кино клуба „Краљево“ обележен је половином прошлог месеца изложбом фотографија на којој је, у Галерији Удружења ликовних и примењених уметника „Владислав Маржик“, приказано четрдесетак фотографија тридесет пет аутора. Пропозиције су им пружале максималну слободу, па их ревијални карактер изложбе није ограничавао по питању теме, а ни формата фотографија па се

изложба, као пресек једногодишњег стваралаштва чланова, огледа у темама обрађеним на минијатурама, али и фотографијама великог формата. Међународном карактеру изложбе допринели су радови пристигли са различитих крајева света, од Канаде до Новог Зеланда, а посебним квалитетом оцењена је чињеница да је међу излагачима било аутора који су дипломирали на одсеку фотографије различитих високошколских установа, али и

самоуких различитих година старости и образовања. Клуб је пре нешто више од десет година основала група од десетак заљубљеника у фотографију који су се окупили у просторијама краљевачког Народног музеја, а након што је од тада одболовао све болести прерастао је у здраво удружење које заузима значајно место на културној сцени града. Најбоља потврда квалитета су радови неколицине чланова клуба уврштени

ОГРАФИЈЕ међу сто најбољих фотографија Србије што је добар повод за размишљање да се успостави чвршћа сарадња са Туристичком организацијом Краљева у настојању да се овај крај што боље промовише и позиционира на туристичкој мапи Србије. Клуб наставља традицију некадашњег Фото-кино клуба „Жика Чукулић“, а поред Краљевчана током првих десет година окупљао је ауторе из Крагујевца, Врњачке Бање и Рашке. Половином децембра прошле го-

дине наредна је најављена као година фотографије испуњена различитим активностима, предавањима, радионицама и изложбама као приликом да се окупе љубитељи фотографија и ствараоци који то заслужују, а у претходном периоду нису заступљени. Седмодневна изложба отворена 14. децембра наставља да живи на страницама МагазИНа који доноси радове неколицине аутора који су за то показали интерес. Т. Радовановић

79

80

Биљана Ђукић

МАГАЗИН 14.1.2018.

81

82

Биљана Ђукић

МАГАЗИН 14.1.2018.

83

84

Љубиша Симовић

МАГАЗИН 14.1.2018.

85

14.1.2018.

МАГАЗИН

Јелена Јевтовић

86

Владан Маринковић: Зимска ноћ

87

14.1.2018.

МАГАЗИН

88

Марина Михајловић

Лука Дубак

89

90

МАГАЗИН 14.1.2018.

Dynamic - Слога 88:63

91

МАГАЗИН

14.1.2018.

Краљево - Студент 69:48

92

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 14. И 20. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

14.1.2018.

14. јануар

94

1301. — Смрћу Андрије III окончана је владавина Арпадоваца над Угарском. 1504. — Папа Лав X је издао папску булу против ропства. 1504. — Шпанија је анектирала Кубу. 1784. — САД ратификовале мировни уговор са Великом Британијом, чиме је и формално окончан Амерички рат за независност. 1809. — Велика Британија и Шпанија склопиле савез против француског цара Наполеона I. 1814. — Дански краљ Фредерик VI је према Килском споразуму препустио Норвешку Шведској у замену за повраћај Помераније. 1826. — у Пешти основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића и уз помоћ богатих српских трговаца из Пеште и Будима. 1867. — у оквиру балканских национално-ослободилачких савеза против Отоманског царства, Влада Србије у Букурешту с бугарским револуционарним комитетом склопила споразум о стварању заједничке државе која би се звала Бугаро-Србија или Србо-Бугарска, а за владара био предвиђен српски кнез Михаило Обреновић. 1897. — Рођен је Хасо–Екард фрајхер фон Мантојфел немачки војник и политичар из друге половине 20. века.Служио је у оба светска рата, а у Другом светском рату био је одликовани генерал. Био је тенковски командант познат по својим тактичким вештинама и био је један од само 27 носилаца Витешког крста са храстовим лишћем, мачевима и дијамантима. После рата изабран је у Бундестаг. Био је

заговорник поновног наоружавања Немачке, а предложио је термин за ново име немачке војске после Другог светског рата — Бундесвер. 1907. — земљотрес разорио град Кингстон на Јамајци и усмртио око 1.000 људи. 1943. — у Казабланки почела конференција лидера савезничких снага у Другом светском рату Рузвелта, Черчила и Де Гола. На конференцији која је завршена 26. јануара закључено да силе Осовине морају безусловно капитулирати и прецизиран датум искрцавања савезника у Италији. 1953. — Народна скупштина Југославије изгласала уставни закон којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача. Уместо владе и министарстава уведена извршна већа и државни секретаријати. Први председник Савезног извршног већа постао Јосип Броз Тито. 1969. — лансиран совјетски васионски брод „Сојуз 4“ с космонаутом Владимиром Шаталовим, дан касније „Сојуз 5“ у ком су били Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов. Два брода се потом спојила, космонаути Јелисејев и Крунов прешли у „Сојуз 4“. То је било прво спајање васионских бродова с људском посадом у Земљиној орбити. 1991. — у Тунису убијена три блиска сарадника Јасера Арафата, међу којима Абу Ијад, један од оснивача Палестинске ослободилачке организације. 1996. — председник Гватемале Алваро Арсу позвао, преузимајући дужност шефа државе, левичарске герилце да почну преговоре о окончању 35-годишњег грађанског рата. 2000. — пет босанских Хрвата Зоран, Влатко и Марјан Купрешкић, Вла-

димир Шантић и Драго Јосиповић проглашени кривим пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу за масакр 116 Муслимана у Ахмићима у Босни 1993. Осуђени на затворске казне од пет до 25 година. Купрешкићи 23. октобра 2001. проглашени невиним и ослобођени, а осталој двојици казна смањена. 2005. — Сонда Хајгенс се спустила на Сатурнов месец Титан. 2010. — Јемен је објавио рат против Ал Каиде. 2011. — Бивши председник Туниса Зин ел Абидин бен Али је побегао у Саудијску Арабију, што се сматра годишњицом Туниске револуције и почетком Арапског пролећа.

15. јануар 69. — Отон је постао римски император, али је остао на власти само три месеца. 1535. — Енглески краљ Хенри VIII преузео врховно поглаварство над Црквом Енглеске према повељи коју је претходно усвојио енглески парламент. 1559. — Елизабет Тјудор, кћерка Хенрија VIII и Ане Болен, крунисана у Весминстерској катедрали у Лондону као Елизабета I, један од најзначајнијих владара у историји Енглеске. На престо ступила после смрти краљице Мери I. 1582. — Пољска и Русија, уз посредовање папе Гргура XIII, потписале мировни уговор којим је Русија изгубила излаз на Балтичко море. 1804. — јањичарске старешине, дахије, које су 1801. узурпирале власт у Београдском пашалуку, почеле „сечу кнезова“ у покушају да спрече побуну српског народа против јањичарског зулума. На превару је ухваћено и погу-

бљено око 70 најугледнијих српских кнезова, виђених људи и свештених лица, међу којима Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Хаџи Рувим и Хаџи Ђера. Тај догађај убрзао избијање Првог српског устанка. 1895. — у Санкт Петербургу премијерно изведен балет “Лабудово језеро” Петра Иљича Чајковског у својој коначној верзији, у којој се изводи и данас. 1910. — Француски Конго постао део Француске Екваторијалне Африке. 1912. — Током италијанско-турског рата први пут из авиона бачени пропагандни леци. 1919. — У Берлину после неуспелог устанка убијене вође немачког радничког покрета Роза Луксембург и Карл Либкнехт. 1920. — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон). 1943. — Америчке трупе у Другом светском рату потиснуле Јапанце са пацифичког острва Гвадалканал и тиме зауставиле њихово напредовање према Аустралији. 1943. — у Арлингтону, Вирџинија (крај Вашингтона) отворен за рад Пентагон, највећа административна зграда на свету у којој је смештено Министарство одбране САД. 1945. — Основана италијанска новинска агенција АНСА. 1970. — Муамер ел Гадафи прогласио се за премијера Либије. 1970. — Бијафра се предала након 32-месечне борбе за независност од Нигерије. 1971. — Председници Египта и Президијума Врховног совјета СССР Анвар ел Садат и Николај Подгорни свечано отворили Асуанску брану на реци Нил. Радови трајали 11 година. 1973. — Премијер Израела Голда Меир у Ватикану разговарала с папом Павлом VI, који је том приликом рекао да подржава међународни статус Јерусалима. То је био први сусрет једног председника Владе јеврејске државе с поглаварем римокатоличке цркве. 1973. — Амерички председник Ричард Никсон је суспендовао све офанзивне акције против Северног

Вијетнама наводећи као разлог напредак у мировним преговорима. 1985. — Бразилски конгрес је изабрао Танкреда Невеша за председника Бразила, чиме је окончана 21-годишња владавина војне хунте. 1992. — Европска заједница признала бивше југословенске републике Словенију и Хрватску као независне државе. 1993. — САД наредиле поморску блокаду Хаитија, уз образложење да „талас избеглица из те земље може довести до масовног губитка живота у мору“. 1998. — инаугурација Мила Ђукановића за председника Црне Горе изазвала бурне протесте присталица бившег председника Момира Булатовића, вође промилошевићеве струје у Црној Гори. Тај догађај означио озбиљан расцеп у југословенској владајућој номенклатури. Председник Југославије Слободан Милошевић никада није признао победу Ђукановића, што је савезну државу довело у стање провизоријума, које се одржало и по одласку Милошевића са власти, у октобру 2000. 1999. — у селу Рачак на Косову нађена тела 45 Албанца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да се ради о масакру цивила, тај догађај пресудно утицао на доношење одлуке о НАТО-бомбардовању Југославије од марта до јуна 1999. 2000. — у предворју хотела „Интерконтинентал“ у Београду убијен Жељко Ражнатовић Аркан, вођа парамилитарних јединица у ратовима на простору Југославије, лидер Странке српског јединства. Ражнатовић био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу. 2001. — Сенат Камбоџе донео закон о формирању трибунала, састављеног од камбоџанских и међународних судија, који ће судити лидерима Црвених Кмера за злочине почињене током њихове владавине од 1975. до 1979, када је умрло од глади, болести или било убијено око 1,7 ми-

95

лиона Камбоџанаца. 2001. — Покренута је енглеска верзија Википедије.

МАГАЗИН

14.1.2018.

16. јануар

96

1547. — Иван IV Грозни је у Москви за првог руског цара крунисан. 1778. — Француска је признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе. 1780. — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила шпанску флоту у бици код рта Свети Винсент. 1864. — Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У Другом шлезвичком рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије. 1908. — У Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на месту кафане „Велика Србија“. 1920. — У Лондону одржана прва седница Друштва народа. 1945. — Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника. 1969. — У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968. 1969. — Совјетски космонаути у свемирским бродовима „Сојуз 4“ Владимир Шаталов и „Сојуз 5“ Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити око Земље. 1979. — Шах Ирана Реза Шах Пахлави је напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт. 1987. — Генерални секретар Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг под-

нео оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео Џао Цијанг. 1991. — САД и западни савезници почели, у Заливском рату, операцију „Пустињска олуја“ масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду. 1993. — У опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду. 1996. — Заменик премијера Русије Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео оставку. 1998. — У експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара. 2000. — За председника Чилеа изабран Рикардо Лагос, први председниксоцијалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом. 2001. — У покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф. Кабила на власт дошао у мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа. 2002. — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже „Ал Каида“ и остатака талибана у Авганистану и ван те земље.

17. јануар 38. п. н. е. — Октавијан Август се развео од своје супруге Скрибоније и оженио се Ливијом Друзилом, што је окончало крхки мир између Другог тријумвирата и Секста Помпеја. 1377. — Папа Гргур XI обновио је папско седиште у Риму и тиме окончао Авињонско ропство римских папа. 1562. — Француска регенткиња Катарина Медичи је Сенжерменским

едиктом загарантовала хугенотима ограничену толеранцију. 1773. — Британски морепловац Џејмс Кук је бродом „Резолушн“ први прешао Антарктички круг. 1781. — Континентална војска под командном бригадног генерала Данијела Моргана је бици код Каупенса поразила британске снаге под командом потпуковника Банастрија Тарлтона. 1834. — Почеле су да излазе Новине србске, прве новине у Кнежевини Србији. 1852. — Уједињено Краљевство је признало назависност бурске колоније Трансвал. 1912. — САД су преузеле у свој посед острво Вејк у Тихом океану. 1912. — Капетан Роберт Фалкон Скот је стигао до Јужног пола, један месец након Роалда Амундсена. 1913. — Ремон Поенкаре је изабран за председника Француске. 1919. — САД су платиле Данској 25 милиона долара за Девичанска острва. 1919. — Пољски композитор Игнаци Јан Падеревски, пијаниста светског гласа, постао је први премијер републике Пољске, успостављене после за-

вршетка Првог светског рата. 1920. — У САД ступила на снагу прохибиција, законска забрана производње и продаје алкохола. 1929. — Први пут приказан цртани филм Морнар Попај. 1945. — совјетске трупе и Пољске патриотске снаге су у Другом светском рату ослободиле Варшаву, више од пет година након пада главног града Пољске у руке немачких нациста. 1946. — у Лондону одржана прва седница Савета безбедности Уједињених нација. 1947. — Проглашен први Устав Народне Републике Србије. 1959. — Сенегал и Француски Судан донели су одлуку о формирању федералне државе под називом Република Мали. Одлука је ступила на снагу у априлу. 1961. — убијен је конгоански државник Патрис Лумумба, бивши премијер Конга, творац независности земље, симбол борбе против колонијализма и херој „црне Африке“. Противуставно је смењен с положаја премијера 5. септембра 1960, а 1. децембра ухватили су га војници генера-

ла Мобутуа и пребацили у Катангу, где је под неразјашњеним околностима убијен. 1966. — У судару изнад Шпаније америчког бомбардера „B-52“ и шпанског авиона за снабдевање горивом погинуло је осам људи, а бомбардер је био принуђен да у Средоземно море баци хидрогенску бомбу, која није експлодирала. 1991. — САД и западни савезници извели су у Заливском рату други и трећи талас масовног бомбардовања циљева у Ираку и Кувајту; три ирачке ракете „скад“ експлодирале су у Тел Авиву. 1995. — У земљотресу који је погодио шире подручје јапанског града Кобе погинуло је више од 6.400 људи, а материјална штета је процењена на 85,5 милијарди долара. 1997. — у Даблину је суд прогласио први развод брака у историји Ирске, на основу закона одобреног на референдуму, чему се жестоко противила римокатоличка црква. 2000. — у Центру безбедности у Цетињу регистрована је Црногорска православна црква. Ту цркву до сада није признала ниједна друга црква, а на њеном челу су свештеници који су искључени из осталих цркава. 2002. — У ерупцији вулкана Њирагонго у Демократској Републици Конго разорени су град Гома и околна села, живот је изгубило више од 100 људи, а десетне хиљада остало је без својих домова. 2002. — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни. 2003. — Бугарска влада укинула је санкције против СР Југославије уведене 1998. али су остала замрзнута средства која припадају бившем председника СРЈ Слободану Милошевићу, његовој породици и осморици бивших високих функционера.

18. јануар 350. — Римски војсковођа Магненције збацио легитимног цара Констанса I.

470. — Малолетни Лав II ступио на источноримски (византијски) престо. 532. — Малобројне царске трупе предвођене Велизаром савладале устанак Ника у Константинопољу. Победа над устаницима трајно учврстила режим византијског цара Јустинијана I. 1520. — краљ Данске и Норвешке Кристијан II победио је Швеђане и освојио Шведску. 1535. — шпански конквистадор Франсиско Пизаро основао је Лиму, сада главни град Перуа. 1654. — Вођа запорошких козака хетман Богдан Хмељницки признао је врховну власт руског цара, чиме се Украјина ујединила с Русијом, што је изазвало руско-пољски рат (1654-67). 1778. — енглески морепловац Џејмс Кук открио је Хаваје, које је назвао Сендвичка острва по имену лорда Сендвича. 1788. — 736 кажњеника прогнаних из Енглеске искрцало се у Ботани Беј, чиме је формирана прва кажњеничка колонија у Аустралији. 1871. — У Дворани огледала палате у Версају пруски краљ Вилхелм I проглашен је за првог цара новоствореног Немачког царства. 1896. — прва јавна демонстрација икс зрака. 1919. — Француски премијер Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију након окончања Првог светског рата. 1944. — Након седмодневних борби совјетске трупе су у Другом светском рату окончале блокаду Лењинграда, у којем је током немачке опсаде од септембра 1941. од исцрпљености и глади умрло око 620.000 људи. 1963. — Основан Протекторат Јужне Арабије. 1974. — после седмодневних преговора Египат и Израел потписали су споразум о дезангажовању војних снага дуж Суецког канала. 1977. — у авионској несрећи близу Сарајева погинули су председник владе СФР Југославије Џемал Биједић, његова супруга Разија и још шест путника. 1977. — у најтежој железничкој несрећи у Аустралији, око 80 људи је по-

97

14.1.2018.

МАГАЗИН

98

гинуло када је воз у Сиднеју ударио у бетонски мост. 1989. — четврти дан заредом хиљаде Чехословака сливало се ка централном прашком тргу Вацлавске намести певајући „слобода“, „истина“ и „људска права“ у мирном протесту против комунистичких власти. 1991. — Парламент Јордана је осудио ваздушне нападе на Ирак у операцији „Пустињска олуја“ и позвао арапске и исламске земље на акцију против САД и њених савезника; Ирак је лансирао осам ракета „скад“ на Израел, у покушају да јеврејску државу увуче у Заливски рат. 1996. — владајућа социјалистичка партија (ПАСОК) изабрала је Костаса Симитиса за премијера Грчке, након што је тешко оболели оснивач ПАСОКа Андреас Папандреу поднео оставку. 1997. — Франц Враницки поднео је оставку на положај аустријског канцелара на којем је био скоро 11 година. 1999. — одлука владе СР Југославије да представника ОЕБС на Косову Вилијама Вокера прогласи „персоном нон грата“ и да ускрати дозволу главном тужиоцу Међународног суда за ратне злочине Луиз Арбур да уђе у земљу, додатно је заоштрила југословенске односе с међународном заједницом. 2001. — САД су укинуле санкције СР Југославији уведене почетком 1999. због политике режима Слободана Милошевића према Албанцима на Косову. Америчким фирмама тада је било забрањено да послују са Југославијом. Поред скидања те забране, укидање америчких санкција отворило је врата за улазак страних кредита у СР Југославију. 2002. — Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила. Рат против владе водио је Уједињени револуционарни фронт (РУФ) познат по својој бруталности. 2003. — на Шестом ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије (СПС) за председника партије поново је изабран хашки оптуженик Слободан Милошевић.

19. јануар 379. — Римска војска окупљена у Сирмијуму (данашња Сремска Митровица) прогласила за цара источног дела царства Теодосија I. 1419. — У Стогодишњем рату Француске и Енглеске град Руан предао се енглеском краљу Хенрију V, који је тиме окончао освајање Нормандије. 1795. — У Холандији је проглашена Батавијска република, чиме је званично окончано постојање Низоземске републике. 1806. — Уједињено Краљевство је заузело Рт добре наде. 1839. — Британска источноиндијска компанија је заузела Аден. 1853. — У Риму први пут изведена Вердијева опера „Трубадур“. 1878. — Српска војска у српско-турском рату освојила Врање. 1899. — Велика Британија и Египат успоставили заједничку контролу над Суданом. 1916. — Краљ Никола I након аустроугарске инвазије напустио Црну Гору. 1916. — На грчко острво Крф у Јонском мору почеле да стижу прве јединице српске војске после повлачења преко Албаније у Првом светском рату. До априла на Крф пребачено око 140.000 војника. 1918. — Бољшевици у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије. 1919. — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменила Јулијански календар Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби. Српска православна црква задржала Јулијански календар. 1938. — Ваздухопловство генерала Франсиска Франка бомбардовало, у Шпанском грађанском рату, Барселону и Валенсију. Погинуло најмање 700 људи. 1945. — Совјетска Црвена армија у продору ка Берлину у Другом светском рату заузела пољски град Краков. 1966. — Индира Ганди изабрана за шефа Владе Индије, осам дана после изненадне смрти премијера Лала Ба-

хадура Шастрија. Сиики-екстремисти, припадници њеног личног обезбеђења, убили је 31. новембра 1984. испред резиденције у Њу Делхију. 1978. — у Фолксвагеновој фабрици у Емдену произведена последња “буба”; производња настављена у Јужној Америци све до 2003. године. 1983. — У Боливији ухапшен Клаус Барби, нацистички шеф Лиона у Француској под немачком окупацијом у Другом светском рату. 1989. — СССР саопштио да ће једнострано повући из Европе део нуклеарних ракета кратког домета. 1993. — Прве америчке јединице напустиле Сомалију после неуспеле интервенције САД у тој афричкој земљи. 1995. — Руске трупе заузеле председничку палату у Грозном, главном граду Чеченије. 2001. — САД укинуле економске санкције против Југославије, чиме су се стекли услови за обнављање економских веза две земље, што је била једна од последњих наредби тадашњег

председника САД Била Клинтона. 2006. — У паду словачког војног авиона Антонов Ан-24 у Мађарској на лету са Косова и Метохије погинуло су 42 особе. НАСА лансирала најбржу свемирску летелицу у оквиру мисије Нови хоризонти, што је прва мисија посвећена Плутону. 2007. — Потписивањем уговора о купопродаји, Телеком Србија и званично постао већински власник Телекома Српска, са 65% акција државног капитала откупљених од Републике Српске за 646 милиона евра. 2011. — Европски парламент усвојио Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом и Резолуцијом о Србији подржао даље евроинтеграције Републике Србије.

20. јануар 1265. — Први пут сазван енглески парламент. Доњи дом чинила два представника нижег племства из сваке грофовије и два грађанина из свих ве-

ћих градова, а Горњи дом барони и више свештенство. 1667. — Завршен тринаестогодишњи рат Русије и Пољске, који је избио када су побуњени украјински Козаци признали врховну власт руског цара. Миром у селу Андрусову код Смоленска Пољска била приморана да Русији уступи Кијев, Смоленск и део Украјине на левој обали Дњепра. 1841. — Завршен Први опијумски рат Велике Британије и Кине. Миром у Нанкингу поражена Кина приморана да Британцима плати ратну одштету и препусти им Хонгконг. 1876. — На Цетињу одржана прва конференција Црвеног крста Црне Горе. 1887. — САД и Хаваји склопили уговор по ком су Американци добили право да Перл Харбор користе као поморску базу. 1945. — Френклин Делано Рузвелт четврти пут инаугурисан за председника САД. Једини председник у историји САД који је четири пута биран на ту функцију. 1961. — Џон Кенеди у 43. години инаугурисан за председника САД као најмлађи шеф државе у њеној историји. 1967. — У Бамбулабаду откривен фосил дотада непознате врсте горила, претпоставља се из неолита, који је решио недоумице око Дарвинове теорије и тим открићем људска генетика је доживела препород. 1973. — У Конакрију убијен Амилкар Кабрал, један од вођа борбе против португалског колонијализма у западној Африци, оснивач и генерални секретар Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва. 1981. — Роналд Реган у 70. години преузео дужност шефа државе, поставши најстарији председник у историји САД. 1981. — После 444 дана у заробљеништву из амбасаде САД у Техерану ослобођена 52 америчка таоца. 1987. — У Либану киднапован Тери Вајт, специјални изасланик Кентерберијског надбискупа. У заточеништву провео скоро пет година.

1989. — Џорџ Х. В. Буш инаугурисан за 41. председника Сједињених Америчких Држава 1990. — У Београду одржан последњи конгрес Савеза комуниста Југославије, 14. Ванредни конгрес СКЈ. Због неслагања у решавању кључних проблема југословенске заједнице, словеначка и хрватска делегација напустиле скуп, што је био крај Савеза комуниста Југославије, а многи сматрају да је тиме почео распад СФРЈ. 1993. — Бил Клинтон инаугурисан за 42. председника Сједињених Америчких Држава 1996. — Јасер Арафат, вођа Палестинске ослободилачке организације, изабран за председника Палестинске Управе са 88,1 % гласова на изборима у Гази и на Западној обали, одржаним према споразуму Израела и Палестинаца. 2000. — У Анкари се први пут од 1962. састали министри иностраних послова Грчке и Турске. 2001. — Филипински председник Џозеф Естрада повукао се са власти под притиском демонстраната и војске, а 16. априла се предао Специјалном суду за борбу против корупције. 2001. — Џорџ В. Буш инаугурисан за 43. председника Сједињених Америчких Држава 2003. — Бивши председник Србије Милан Милутиновић предао се Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине на Косову током 1999. 2006. — Осама бин Ладен најавио нове терористичке нападе у изјави снимљеној на аудио-касети. 2008. — Први круг председничких избора у Србији, изашло око 61% грађана, што је највећа излазност забележена, откад их посматра Цесид. Кандидат СРС-а, Томислав Николић је освојио преко 39%, а кандидат ДС-а и актуелни председник, Борис Тадић, око 35%, остали испод 10%. 2009. — Барак Обама инаугурисан за 44. председника Сједињених Америчких Држава 2017. — Доналд Трамп инаугурисан за 45. председника Сједињених Америчких Држава

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs