MagazIN 317

Краљевски

Година VI * Број 31 7 * 7. јануар 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

7.1.2018.

У овом броју: Божићна посланица СПЦ На узбурканом мору живота Повратак дану Христовог рођења Најрадоснији празник Јавна предузећа понос града? Смиривање пред крај године Амбициозни планови за ову годину

2

8 14 18 20 34 42 48

Друга жртва малих богиња У служби заштите грађана Србија се бранила у Краљеву Ко у клин, ко у плочу Ракијска магија На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

54 58 68 76 84 90 92

3

4

МАГАЗИН 7.1.2018.

5

6

МАГАЗИН 7.1.2018.

7

8

МАГАЗИН 7.1.2018.

Божићна посланица Српске Православне Цркве Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2017. године ИРИНЕЈ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни БОЖИЋНИ поздрав:

mir bo`ji - hristos se rodi „Ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново постаде“ (II Кор. 5, 17) Драга браћо и сестре, станова Новога и Вечнога Завета Бога и човека остварена је управо на данашњи дан, на први Божић у историји. Јер, данас је, љубљена децо духовна, превечни Бог извршио дело веће од стварања универзума и испунио обећање дато нашим прародитељима, обећање о коме су пророци од памтивека прорицали, а које је Пречиста, Преблагословена и увек Дјева Марија у смирењу прихватила. Бог Логос постаде човек и настани се међу људима (Јован 1, 14). Син Оца небеског бива роду људском савремен, како би човек постао савечан Богу. Господ Сведржитељ „унизи Себе узевши обличје слуге“ (Филип. 2, 7) и постаде једнак телу смирења нашега, да би нас учинио једнакима лику славе Његове. Зато богомудри апостол Павле у усхићењу кличе: „О дубино богатства и премудрости и разума Божјега! Како су неиспитиви судови Његови и неистраживи путеви Његови!“ (Рим. 11, 33).

u

време оно, велелепну и надахнуту химну: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“ клицало је мноштво анђелске војске док је небо звездом указивало на Витлејем, родни град светога пророка и цара Давида, на Дом хлеба, где се ваистину јави Хлеб Живи Који сиђе с небесâ. У тихој духовној светлости божићне ноћи људско лице превечног Сина Јединородног радосно дочекаше погледи пастирâ (Лк. 2, 4 – 15). Будући да је ова величанствена тајна побожности – јављање Сина Божјег у телу – непојмљива анђелима и људима, превечни план Божје свепрожимајуће љубави почео се откривати у свештеној тишини витлејемске пећине, испуњене крајњим смирењем и неизрецивом добротом. И заиста, приступајући побожно граду Давидову, заједно са небоземним хоровима светих, духовним очима видимо како у Ономе кроз Кога је створено све што је на небесима и на земљи „обитава сва пуноћа Божанства телесно“ (Кол. 2, 9). Ова богооткривена истина се проповеда у нашој светој Цркви не-

u

бројено пута речима да је Син Божји „ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“. пасење о којем говори Символ вере, драга браћо и сестре, превазилази свако људско очекивање. Није се Бог очовечио како би показао Своју славу и величанство нити да би се, праћен војскама небеским, појавио у овоме свету као његов Господар. Спаситељ је благоизволео родити се од Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије како би човек, благодатним силама Духа Светога, крштењем, учешћем у светој Литургији и животом у Христу, био препорођен и постао бог по благодати, сабрат и сутелесник Богочовека. То нам је Он Сâм омогућио захваљујући истинском рађању за живот вечни које нам дарују свето крштење, миропомазање и свеукупни светотајински живот са врхунцем у светој Литургији, праћен нашим трудом да задобијемо јеванђелске свете врлине. Почевши да истински припадамо Заједници деце Божје, Цркви, ми благодатно учествујемо у

s

9

божанском животу Христовом и бивамо спасавани и спасени у њој. најблиставијој светлости и чудесној радости Божића древна народна мудрост изнедрила је здравицу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“ Заиста је дубок смисао и далекосежна животна порука ове древне мудрости. Ништа нам, драга децо духовна, неће вредети ни држава, нити уређени градови и села, ни економски напредак коме толико тежимо, нити сва добра овога света, ако као народ постепено, али сигурно нестајемо, тојест ако више умиремо него што се рађамо. Нашим хришћанским прецима није било тешко да, током своје бурне историје, изнова, после најтежих искушења и невоља, а некада и дословце из пепела, васпоставе државу, привреду, културу и све оно што их је одувек чинило припадницима истински европске цивилизације. То им је сваки пут полазило за руком јер су њихови домови били испуњени вером, врлинама и снагом, док су им се деца изобилно рађала. Имајмо отуда на уму закон Господњи и опомињимо се нарочито заповести Божје дате

МАГАЗИН

7.1.2018.

u

10

прародитељима Адаму и Еви која гласи: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме!“ (I Мојс. 1, 28). Стога, љубљени у Христу Исусу, немојмо занемаривати испуњавање ове заповести! И Сâм Господ љубави својевољно пристаде да се оваплоти и поживи међу нама, а Рођењем од Дјеве Марије занавек освети и даде смисао материнству и рађању. овим светим божићним данима усрдно се молимо за сву нашу једноверну браћу и сестре у Отаџбини и расејању, са жељом да Богомладенац Исус Христос разгори у њиховим срцима и домовима смирену радост витлејемске светлости, којом небо и земља данас бивају просветљени и блистају. Особито позивамо све верне да, у овој тихој ноћи, срцем и душом буду једно са многострадалним православним српским народом који верно чува и брани сваку стопу свете земље Косова и Метохије, која нам је, не заборавимо никада, дарована од Господа као вечни залог. Времена бурна су долазила и пролазила. За све то време наши преци су у својим срцима неизбрисиво носили Пећку Патријаршију, Грачаницу, Богородицу Љевишку, Бањску, Дечане, Свете Архангеле и на хиљаде других све-

u

тих олтара широм Косова и Метохије. Знали су и памтили ко је на ту свету земљу крочио још у давном седмом столећу и раније, како бележе византијске хронике. Знали су ко је остављао записе на грнчарији из 9. века и ко је отварао прве школе при манастирима, писао књиге, живописао фреске и иконе, зидао храмове, отварао прве болнице, писао словенске књиге… Знали су да је велики рашки жупан Вукан у 11. веку одбранио град Звечан. Знали су који су владари из лозе Немањићâ, Лазаревићâ, Бранковићâ, Петровићâ, Обреновићâ и Карађорђевићâ подизали светиње широм српске земље. Све су то знали наши преци, браћо и сестре. А знамо то и ми, њихови потомци. Знамо још нешто. Знамо да је на Косову и Метохији остао наш напаћени народ да мученички исповеда своју свету православну веру и храбро сведочи своје српско име. Знамо, као што и они знају, и не заборављамо ништа од свега тога, јер су Косово и Метохија наш Јерусалим, наша света земља. И зато можемо да, заједно са псалмопојцем Давидом, молитвено обећамо: „Ако заборавим тебе, Јерусалиме,“ – ако заборавим тебе, Косово и Метохијо, – „нека ме заборави десница моја!“ (Пс. 137, 5). раћа наша по вери, не само на Косову и Метохији него и другде, суочена су са искушењима. Посебно данас, Богомладенац Христос нас подстиче да ми, православни хришћани и деца Цркве, Његовом благодаћу оснажени, без обзира на то како се други односе према нама било где, у Отаџбини, окружењу и васцелом свету, свима узвраћамо, по заповести Божјој, братски и пријатељски, ма које вере и народности они били, знајући да нас Бог љубави пита шта ми чинимо другима, а не шта други чине нама.

b

11

анас, када Пресвета Дјева Марија рађа Превечнога Бога, молимо се за све људе, а нарочито за младе, намучене страшним пороцима наркоманије, алкохолизма, разврата, лењости, гнева, среброљубља, зависти, гордости, неумерености, безосећајности и свим другим пороцима који, обећавајући привидну радост, заправо унижавају боголико достојанство човека и чине га робом. Молимо се да их Господ над војскама укрепи како би познали истину и препознали лик Божји у себи, па да смело устану и збаце окове погрешног избора. Господ Исус Христос говори: „…Познаћете истину и истина ће вас ослободити… Свако ко чини грех роб је греху“ (Јн. 8, 32. 34). Ми смо слободни у правом смислу речи онда кад идемо путем врлинског живота, који извире из стваралачке заједнице љубави са Богом. Насупрот томе, злоупотреба дарова Божјих и потенцијала које имамо, као и избор погрешног стила живота, раслабљује и разара нашу слободу, ниподаштава нашу личност, производи осећај празнине и бесмисла и, напослетку, води у духовно ропство. Слобода је, драга наша децо духовна, слобода за Христа, за другога, за живот и здравље. Слобода за вечност. Такву слободу нам мо-

МАГАЗИН

7.1.2018.

d

12

же дати једино Бог јер је управо Он Слобода, смелост и снага. Једино слободом која подразумева ослушкивање воље Божје и самоограничење пред ближњима и пред створеном природом могу се савладати страшни и у нашем народу незапамћени сукоби између супружникâ, родитељâ и деце, рођакâ и кумова, о којима, нажалост, пречесто слушамо и читамо. лага Вест Рождества Христовог данас се објављује и свету у којем звецка оружје, у којем се спроводи насиље над појединцима и народима, у којем владају неједнакост и социјална неправда, у којем су невина деца жртве ратних сукоба, различитих врста злоупотреба и глади, над којим је свакодневно надвијена нуклеарна претња. Иако забринути, не губећи наду, молимо се Витлејемском Богомладенцу да просветли таму и окрене добру оне који држе полуге моћи у својим рукама. е бојмо се! Уместо овоземаљских брига и страха, молимо се да мир Божји данас испуни наша срца! То је мир који није пасивност и равнодушност него динамична, стваралачка и, поврх свега, непрестано активна сила која има моћ да преображава, као и да

b

n

доноси спасење не само нама већ и људима око нас. Благодатно искуство светога Серафима Саровскога сведочи: „Стеци дух мира и тада ће се хиљаде око тебе спасти“. ог Који је са нама – Емануил – јесте управо тај Мир кроз који долази мир Царства небеског. Такав мир се, свакако, не може поистоветити са некадашњим, садашњим и будућим покушајима остварења миротворства на овој земљи, а који не подразумевају однос у чијем је средишту Тројични Бог. Христов мир је јединствен јер је заснован на неизрецивој и несхватљивој љубави Оца небеског, „Који тако заволе свет да је Сина Својега Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни“ (Јн. 3, 16). Богочовек Господ Исус Христос се, дакле, рађа од Дјеве Марије како би умро на Крсту и васкрсао из мртвих, дарујући мир и блаженство вечнога живота свеколикој твари. Овакву стварност задобијања мира који побеђује грех и смрт, драга децо духовна, ми доживљавамо не само данас, на празник Рождества Христовог, већ и сваки пут када се сабирамо у нашим светим храмовима на божанствену Литургију и када се причешћујемо Живим Христом. лавећи данашњи празник, помолимо се да срца наша постану Витлејемска Пећина у којој се рађа Христос Син Божји, како бисмо и ми, обасјани светлошћу витлејемске звезде, просвећени мудрошћу мудрацâ са Истока, надахнути Духом Светим, Који је осенио Мајку над мајкама и умирио немире праведнога Јосифа, смело клицали на све четири стране света, објављујући долазак Онога Који нас спасава: Мир Божји, Христос се роди! Дано у Патријаршији Српској у Београду, о Божићу 2017. године.

b

s

13

МАГАЗИН

7.1.2018.

Бадње вече у Храму Светог Саве

14

na uzburkanom Припремајући се за најрадоснији хришћански празник рођење Христово Српска православна црква и верници славе Бадње вече и последњи дан четрдесетодневног поста. Овај дан се свечано прославља у свим храмовима на територији Епархије жичке а, по традицији, најмасовније у Манастиру Жичи и две краљевачке цркве, Храму свете Тројице и Храму Светог Саве. У сусрет Богомладенцу Христу, сабрање верних при Храму Светог Саве у Краљеву заједно са ешископом жичким Јустином учествовало је у вечерњем богослужењу које је кроз богослужбену химнорафију, читање светописамских текстова и појање божићног тропара најавило радост још једне вит-

лејемске ноћи.

- Ево, у навечерје великога догађаја у историји рода људскога, када Бог са висина силази у нашу таму да се оваплоти, да прими наше људско тело, да постане богомладенац Христос и да премости велики јаз који је настао сагрешењем наших прародитеља који су се по слободној вољи определили да буду тобож већи од Бога и промашили циљ за који су призвани да буду заиста богови по благодати и да образују и стварају овај свет. Не само да су направили велику провалију између себе и Бога него провалију међусобно, међу људима. Господ долази да све то измири, да попуни, да утврди, и зато је данас велики дан за све нас и поука да-

нашњега празника јесте да се ове године 2017. од оваплоћења Господа Христа више уздамо у милост и помоћ божију, да се трудимо да радимо, да учимо, да деламо. Господ нам је дао ум и слободну вољу да се с тим умом и том слободном вољом определимо увек за добро, увек за оно што је спасоносно и што је корисно и за душу и за тело. Ако смо се ранијих година бринули шта ће бити са нама, шта ће бити са друштвом, са светом, да ли ће бити рата или неће бити рата, да ли ће бити којекавих катаклизми. Да оставимо то, то није наше. Ми треба да бринемо само о једној ствари, како ћемо душу своју да са чувамо и како ћемо да

m moru `ivota препливамо узбуркано море овога живота. То можемо једино са Богомладенцом Христом. Без њега не можемо ништа чинити. И пошто је све то тако, а уверили смо се, и светитељи божији и црква божија, и то предање које смо примили, џаба се трудимо, џаба устајемо рано а доцкан лежемо. Господ је тај који даје напон. Наше је да се трудимо, да не испадне да се молимо и да чекамо да Бог учини своје него ћемо учинити све што је до нас а оно што ми не можемо, да сачувамо душу, ум, вољу, срце, то може Бог. Када се он усели у срца наша, и када срце наше постане колевка његова, кад ту он обитава са нама, кад нам он даје смисао, животни, онда нема бриге, нема теш-

коће, нема болести, нема смрти. Кад кажем нема смрти онда значи ничега не треба да се бојимо. Нека Господ Бог силни Богомладенац да нама љубави, слоге, здравља, ума да схватимо да нисмо сами, да нисмо напуштени, да имамо силу са висине. Господ син мира и утехе нека буде са свима вама, и свима нама, да чува отаџбину нашу, град овај и све вас који у Богу живите, у Богу дишете, у Богу се крећете и Бог је покровитељ у сваком вашем добром делу – поручио је владика Јустин честитајући Бадње вече. Међу присутнима је био градоначелник Краљева др Предраг Терзић са сарадницима, а након богослужења у

порти храма наложен је бадњак, у присуству многобројног народа који је ове божићне вечери под сводовима Храма Светог Саве литургијски прославио рођење Христово. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Епископ жички Јустин, уз саслужење братства храма, а велики број присутних испунио је простор катедралног храма Епархије жичке. Небоземни идентитет Цркве пројављен је у свештеним радњама, бојама и звуковима, а рођење Бога остварено је у једењу Тела и пијењу Крви Христове. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

15

16

МАГАЗИН 7.1.2018.

17

Божићна честитка Епископа жичког г. Јустина 4. јануара 2018.

МАГАЗИН

7.1.2018.

ПОВРАТАК ДАНУ ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА

18

Свим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке честитамо Божић, празник мира и љубави, слоге и јединства. И овога пута драга наша децо духовна прослављамо рођење Богомладенца Христа који је обукавши се у нашу човечанску природу, постао основа, извор и темељ сваког људског узрастања у добру. Враћајмо се увек Божићу, дану Христовог рођења, удубљујући се у Његову истину и поруку, коју нам својим доласком саопштава, потрудимо се да уподобимо свој живот са том Истином, радосно поздрављајући све и сва

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Нека би ови благдани покренули све нас ка новој нади вером у Бога и човека, да се мир Божији усели у срца наша и постане мир свих нас. Певајући тако Божићну песму анђела и пастира, призивамо на све вас драга децо духовна, Божији мир и молитвено желимо срећну и Богом благословену 2018. годину милости Господње. Ваш молитвеник пред колевком Богомладенца Христа, Епископ жички Јустин

19

Фото: М. Радовановић

20

МАГАЗИН 7.1.2018.

Божићни празници и обичаји

najradosniji praznik И

духовно расположење, у атмосфери се осећа тихо празнично блаженство, па се у таквим приликама људи мире, праштају једни другима увреде нанете преко године. У овом периоду најважнији празници су Детинци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњидан, Божић, Нова Година, Богојављење, Јовањдан и Савиндан, а за сваки од њих везани су лепи српски обичаји.

Детинци У трећу недељу пред Божић славе се Детинци кад рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш, гајтан, обичан канап или дебљи конац, а обично се завежу ноге или руке, а канап другим делом завеже за сто или столицу. Везивање на Детинце, Материце и Оце, има вишеструку симболику. Симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама са уверењем да ће се ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако откупити у свим споровима пред земаљским судовима, посебно на последњем Страшном суду где ће се са-

мо вредновати оно шта је добро у животу учинио. Добра и штедљива деца прикупе нешто средстава штедњом, па за тај дан набаве неку част и „дреше“ се онима који их вежу.

Материце Материце падају у другу недељу пред Божић и представљају највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем, на препад завежу мајку за ноге, на исти начин као што их је она везивала на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана, деца јој честитају празник, а она дели поклоне и на тај начин се „дреши“. Материце се у новије време свечано прослављају и при православним храмовима, нарочито по градовима, а богомољне жене у договору са свештеником припреме пригодну академију са програмом у коме учествују деца са прикладним рецитацијама и певањем. Потом везују присутне старије жене, а оне им се „дреше“ поклонима и припремљеним пакетићима, књигама, крстићима и другим. У појединим случајевима организује се посета болницама, нарочито дечјим одељењима,

Фото: М. Радовановић

ако се, као највећи хришћански празник, Васкрс сматра празником над празницима, код Срба се Божић и празници везани за њега најсвечаније прослављају и обилују лепим обичајима, који време од неколико недеља чине најлепшим и најсвечанијим периодом у календарској години. Божић се празнује као успомена на дан рођења спаситеља света сина Божијег Исуса Христа. Чињеница да је то празник рађања новог живота, празник деце и детињства, родитељства очинства и материнства, украсила је код Срба овај празник најлепшим верским обичајима и обредима чији се основни смисао своди на један циљ, умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све то је изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“ Божићу се радује и старо и младо, и мушко и женско, а неколико недеља пре и после њега, од Никољдана до Савиндана, траје свечано празнично расположење. Народ се весели и радује, у кућама и породицама влада пријатно

21

22

МАГАЗИН 7.1.2018.

23

а деци носе поклони што овом празнику даје пун хришћански смисао.

МАГАЗИН

7.1.2018.

Оци или Очеви

24

Овај празник се празнује у прву недељу пред Божић, као и на Материце, деца везују очеве који им се „дреше“ поклонима. Оци, Материце и Детинци су породични празници за које домаћице припремају свечани ручак на коме се окупља цела породица. Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом, а зна се да је породица темељ друштва државе и цркве.

Туциндан На два дана пред Божић, 5. јануара, је Туциндан када се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се убијено или ошамућено прасе, или јагње, клало и редило. Зато је овај

дан и назван Туциндан. За печеницу се обично коље прасе или јагње, а неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обичај везан за клање печенице води порекло из старих многобожачких времена, везан је за приношење жртве а Црква га је прихватила и благословила, јер после шестонедељног поста, добро дође јача храна, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме. По народном веровању на тај дан не ваља тући децу, јер ће целе године бити неваљала и боловати од чирева.

Бадњидан Дан уочи Божића зове се Бадњидан, назив је добио по томе што се тада сече бадњак и уноси у кућу, а са овим даном почиње Божићно славље. Рано ујутру, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак, а чим сване, ложи се ватра и уз њу приставља печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте и припремају трпезу за Божић.

Шта је бадњак? Бадњак је најчешћ младо, храстово или церово дрво, у неким крајевима јелово или борово, које се ујутру рано на Бадњидан сече и доноси пред кућу, а уочи Божића пресеца и, са сламом и печеницом, уноси у кућу. Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак и бира обично млад и прав церић, ако га нема може и храст, а стабло треба да буде толико да може на рамену да га донесе кући. Кад одабере одговарајуће дрво домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању мора се посећи са три снажна ударца, а што секира не пресече од три ударца довршава се ломљењем или увртањем. Ломљени део на бадњаку се зове брада, а пожељно је да буде на сваком дрвету за које се води рачуна да падне директно на земљу без заустављања на неком другом. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карли-

це, да кајмак буде дебео као ивер, а кад се бадњак донесе кући, усправи се поред улазних врата где стоји до увече. Бадњак симболички представља дрво, које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када је рођен Христос.

Бадње вече Бадње вече спаја Бадњидан и Божић, па се за пријатељски блиске особе каже да су везане као Божић и Бадњидан. Кад падне мрак домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеницу обично двојица носе између себе на ражњу, а први који ступа десном ногом преко прага поздравља домаћицу и женску чељад речима: „Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!“, а оне посипају са зоби и пшеницом одговарајући: „Добро вече! Честити ви и ваша печеница!“ Печеница се уноси у собу где се обавља вечера на Бадњидан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило. Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да

може да стане у шпорет или какву пећ, и тако уноси у кућу. Ставља се на огњиште, али ако га нема поред шпорета или пећи и одмах ложи једно дрво, а тамо где нема пећи или шпорета, код печенице.

Бадњак и слама Стари обичај је био да се на дан пре Божића у кућу унесу три велика пања, који симболизују Свету Тројицу, и поставе поред огњишта. Из њихове ватре палиле су се свеће, често би се у ватру у којој су горели додао део гозбе и пића, а она је требало да донесе мир и добро укућанима. Бадњаком се називао само један велики пањ, или зелена грана која се обично прислањала уза зид са спољне или унутрашње стране дома. У кућу је обично отац породице уносио сламу која би се распрострла по поду, симболизујући Исусово рођење у штали. Слама би се поставила под столом уз певање божићних песама, жене би често извлачиле сламке, а она која ухвати дужу имала би већу и бољу преслицу. Од остатка сламе правили су се венци и снопови који су симболизовали

плодност и добар род или би се слама поставила на сто прекривена, најчешће белим, столњаком. На слами се седело и причало све до одласка на поноћку, а често се по ноћи на њој и спавало, симболизујући самог Исуса.

Божић Најрадоснији празник међу свим празницима код Срба је Божић који се празнује три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара кад ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православим храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује долазак Божића и Божићног славља. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију, а након тога примају нафору. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!“, а отпоздрављају са „Ваистину се роди!“, на исти начин све до Богојављења. Када домаћин дође кући из цркве, и поздрави све укућане божићним поздравом, они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.

25

26

МАГАЗИН 7.1.2018.

27

Положајник Рано пре подне на Божић у кућу долази специјални гост који се обично договори са домаћином, а може бити и случајни намерник. Он се посебно дочекује у кући и зове се положајник, а симболички представља Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Требало би да буде здрав, крепак, весео што би дому донело срећу због чега су се домови унапред договарали о „случајном“ посетиоцу како се не би изазвала несрећа. Положајник поздравља дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета, отвара врата, џара ватру и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, колико варница толико парица, колико варница толико у тору оваца, колико варница толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља, Амин, Боже дај“. Након послужења домаћица га дарује прикладним поклоном јер је човек који за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

МАГАЗИН

7.1.2018.

Чесница

28

Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу која се зове чесница. У њу се ставља метални новчић, златни, сребрни или обични, а одозго се боде гранчицом бадњака јер чесница има улогу славског колача. Кад буде печена износи се на сто где је већ постављен свечани ручак за који домаћин од печенице најпре исече леву плећку, негде и главу, део од ребара и срце. Срце се исече на онолико делова колико у кући има укућана, и сваки члан породице прво поједе по једно парче, а када сви стану за сто домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и присутне, па преда кадионицу неком млађем који кади целу кућу. Уколико неко зна отпева божићни тропар, а ако не наглас се чита „Оче наш“. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице која се окреће као славски колач, прелива вином и на крају ломи на онолико делова колико има укућана, а ко добије део

у коме је новчић биће, по народном веровању, срећан целе те године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.

Божићна трпеза Православни хришћани на Божић иду на јутрење и Литургију и причешћују се, а затим долазе кући где је спремљена богата трпеза. Жене су дан раније припремиле божићни јеловник, а богат и свечан ручак је прилика за окупљање целе породице. После ручка се одлазило на честитање родбини и пријатељима, а потом осталим мештанима, а коледање, или честитарење, чинило се певајући традиционалне божићне песме. Честитарима су следовали дарови, а младићи су девојкама често као традиционални божићни поклон поклањали украшену јабуку божићницу. Ако би на Божић падала киша, веровало се да ће уродити све што се окопа мотиком.

Након Божића Дани по Божићу су празници који су такође имали своје обичаје. Православни верници други дан прослављају Сабор Пресвете Богородице, а трећи дан Божића се обележава као празник Светог Стефана, првомученика који је каменован због своје вере. У наредним данима ће верни прославити Обрезање Христово, а затим Богојављење које је значајно због тога што се приликом крштења Исуса Христа Бог јавио у три лица, Отац гласом, Син крштен, а Свети Дух у виду голуба.

Прослава Божића у свету Као традиционални породични празник када се дају и примају пригодни поклони Божић славе и многи нехришћани, а уз прославу су се развили бројни обичаји попут кићења божићног дрвца, певање божићних песама и даривање. На Тајвану је Божић неслужбено слављен будући да је тога дана 1947. године

потписан устав Републике Кине који се славио као национални празник, а иако је 2001. укинут по негде се слави неслужбено. У Мексику људи ,попут оних који су посетили малог Исуса, иду од врата до врата честитајући, а каткад их позову унутар домова где учествују у разбијању једне врсте шареног спремника на ужету испуњеног слаткишима. У Венецуели се на Света три краља деца буде и виде да недостаје слама коју су ноћ пре оставили поред кревета, а на њеном месту су поклони. Верују да су поклоне оставили мудраци и њихове деве, а ако имају црну мрљу на образу да их је, док су спавали, пољубио један од мудраца етиопски краљ Балтазар. У Аустралији и земљама истог поднебља Божић се слави усред лета због временске разлике између полулопти, а у Финској се Деда Божићњак назива Јоулупуки што у преводу значи „божићна коза“. Име му долази од старе традиције кад су се људи одевали у козју кожу и кружили кућама једући остатке од божићних јела.

Божић у урбаној средини Како су Срби Божић, као и крсну славу, славили у тешким ратним условима у рову, на стражи, на фронту, лакше га је славити у светлим, пространим, топлим и комфорним становима, у градским срединама чак и тамо где нема ватре ни огњишта, шуме, дрвећа и где је на високе спратове немогуће подизати велико дрво и сламу. Уместо њега узме се мања храстова гранчица, и мања количина сламе, па све заједно са печеницом уочи Божића уноси у кућу и ставља испод славске иконе. Запали се свећа и кандило које симболише ватру и огњиште, а кућа окади тамјаном, изговоре се молитве које се знају, или се прочитају из молитвеника, и то вече проводи у пријатној породичној атмосфери уз слушање црквене музике и песама са касета, или гледање филмова верске или моралне садржине.

29

30

МАГАЗИН 7.1.2018.

31

32

МАГАЗИН 7.1.2018.

33

Седамнаеста седница локалног парламента

ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋ

МАГАЗИН

7.1.2018.

- Расправа као музика хипокризије и лицемерја не доприноси решавању проблема. - „Водовод“ достигао максимум у производњи 430 литара воде у секунди, па би укључивање на постојећу мрежу већег броја потрошача могло да утиче на острукцију у појединим деловима града. - После година паузе актуелизује се потреба градње регионалног система Лопатница. – Неопходно веће ослањање на снабдевање водом уз помоћ магистралног цевовода који од Груже води до Краљева. - Постројења за пречишћавање воде највећа инвестиција после изградње „Магнохрома“. – И даље без одговора ко користи 63 локала, 104 гараже и 4 стана у власништву града, и под којим условима. - Локална самоуправа је на чврстим ногама с обзиром да су јавна предузећа на чврстим ногама

34

А ПОНОС ГРАДА?

35

оследња седница Скуштине града у протеклој години, седамнаеста по реду од конституисања последњег сазива, била је прилика за разматрање програма пословања у овој години Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Карљево, јавних комуналних предузећа „Пијаца“, „Чистоћа“ и „Путеви“, Јавног предузећа Градско стамбено и Јавног енергетског предузећа „Топлана“. Пре него од оснивача добије сагласност за пословање у свакој календарској години јавно предузеће је обавезно да донесе план рада у складу са законским прописима и смерницама за израду. Летимичан поглед на сваки од њих потврђује да су најиздашнији у образлагању планова били у Јавном комуналном предузећу „Водовод“ чији се финансијски план и програм рада у наредној години протежу на 223 странице текста. Оно што се у наредној години планира у Јавном комуналном предузећу „Пијаца“ тешко може да се пореди са претходним, јер је стало на само 83 странице. У напорима да образложи

МАГАЗИН

7.1.2018.

П

36

све планиране активности следи Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта коме је за то требало 74 странице, а Градском стамбеном „Краљево“ седамдесет. Много не заостају ни „Чистоћа“ и „Топлана“ са шездесет три и шездесет две, док се на зачељу налазе „Путеви“ чији је план рада у наредној години стао на 53 странице. Иако су у ранијем периоду слични програми привлачили знатну пажњу одборника опозиције чини се да је овом приликом изостала понајвише због исцрпљујуће вишечасовне расправе по осталим тачкама дневног реда. Превише потребе да пред одборницима образложе своје планове нису исказали ни директори, или други представници, ових јавних предузећа а мало више жеље да то учине показали су једино представници „Водовода“ и „Путева“. У касним вечерњим сатима чинило се да је директор „Водовода“ више испровоциран примедбама да ово предузеће не извршава обавезе враћања у првобитно стање локација на којима се

врше значајније интервенције, па је дотадашњу расправу упоредио са музиком хипокризије и лицемерја која није ишла у правцу решавања проблема. Раскопавање улица је само један од четири велика проблема чије решавање у наредном периоду предстоји „Водоводу“. Остали се везују за запошљавање, приватизацију, високе квоте у плановима и друго што треба урадити, а захтева изузетно финансијско напрезање и огроман рад. Иако постоји седамдесет година „Водовод“ се не сматра одговорним за враћање раскопаних улица у претходно стање, а терет обавеза пребацује на подизвођаче које ангажује у појединим ситуацијама. То је и повод за захтев да се тачно утврди за које је делове одговоран и жељу да плати асфалтирање свега према прецизно утврђеним ценама. Директор „Водовода“ др Миленко Стефановић подсећа да је ово предузеће достигло максимум у производњи 430 литара воде у секунди, па би укључивање на постојећу мрежу већег бро-

ја потрошача из околних села у наредном периоду могло да утиче на острукцију у појединим деловима града. И поред проблема са којима се суочава до сада није било значајнијих рестрикција у снабдевању сем у време поплава које су утицале на појаву краткотрајних инцидентних ситуација. Све веће потребе за водом прилика су за подсећање на водни план и стратегију управљања водама за период од 2016. до 2034. године којим се, после година паузе, актуелизује потреба градње регионалног система Лопатница. Колико су страхови оправдани најбоље потврђује недавна опасност након информације да је неко неспретно испустио у Ибар адитиве, или модификације нафтних деривата, и запретио да озбиљније угрози снабдевање града здравом пијаћом водом. Један од начина да се обезбеди довољан степен безбедности је веће ослањање на снабдевање водом уз помоћ магистралног цевовода који од Груже води до Краљева. Иако је заједнички проблем Краље-

ва и Крагујевца чини се да се ни у једном ни у другом граду овоме не поклања довољно пажње и поред законске обавезе да одржавају водовод чија је дозбола за коришћење истекла. У питању је тридесетак километара цевовода пречника осамсто милиметара чије одржавање проистиче из уговора склопљеног према Закону о водама. Велики губици у цевоводу су повод за бројне интервенције које захтевају значајна улагања, а иако је „Водовод“ одвојио одређена средства за ове сврхе проблем захтева мало више пажње него у ранијем периоду.

- Одлука о сеоским водоводима је нешто што се граничи са божанском креацијом да у једном тренутку можете да прихватите све, да решите имовинско правне односе и све снабдете довољном количином воде, све наплатите или не наплатите, а у сваком тренутку да свако домаћинство на свакој надморској висини снабдете здравом пијаћом водом. Дугогодишња стратегија која је прављена није у складу са тим, а мислим да нису ни много већи водо-

води способни да то ураде. Одлука је у делу модификована, и она је на јавној расправи, а „Водовод“ и град треба да знају да треба издвојити велика средства и то треба спремно дочекати. Треба очекивати спровођење тендерске документације за постројења за пречишћавање воде што је у овом граду највећа инвестиција после изградње „Магнохрома“. Инвестиција је извесна мада, када су у питању људи који су склони свему и свачему, ништа није сигурно док се не заврши. Мислим да би град требало да спроведе одређену активност, а она се тиче јасних дефинисања учешћа које се креће између пет и десет посто у односу на укупну инвестицију. Нешто што оставља горак укус то је да ће „Водовод“ бити крив за било шта што се деси тако да бих замолио да оно што сам рекао спроведемо у дело, бар што се тиче одлуке о раскопавању односно о оптужбама да смо на великој територји у великој мери допринели комуналном хаосу – потврдио је др Стефановић. Нешто скромнији у образлагању би-

37

7.1.2018.

МАГАЗИН

38

ли су у Јавном комуналном предузећу „Путеви“ чији је план за наредну годину конципиран на основу десетомесечне реализације у овој. Према одлуци о максималном броју запослених „Путеви“ имају 143 радника, а током грађевинске сезоне планирано је ангажовање још девет како би се ефикасније завршиле преузете обавезе проистекле из уговорених послова. У „Путевима“ планирају да у овој години остваре приход од 351 милион 650 хиљада динара, а планови се заснивају на Програму за уређивања грађевинског земљишта. Предузеће је у протеклој години исказало добитак од два милиона и 835 хиљада динара, а у овој планира улагања од четрдесет милиона, осамнаест из кредита и двадесет два сопствених средстава. Најважнијом се сматра набавка грађевинске машине вредне осамнаест милиона, за чију је куповину под изузетно повољним условима, уз фиксну каматну стопу од 2,6 одсто током три године, одобрен кредит у износу од десет милиона динара. Да све није како се представља сма-

тра шеф Одборничке групе Покрета Двери Драган Весовић, а став заснива на податку о промени директора у јавним комуналним предузећима „Чистоћа“ и „Путеви“. Могућност да није у праву види у ставу да је то резултат поделе партијског плена након локалних избора. Директору „Пијаце“ је по ко зна који пут замерено што не присуствује седницама Скупштине града у време расправе и раду овог предузећа, а уз подсећање да је велики број корисника услуга „Топлане“ искључен са система грејања директору замерено што има пар помоћника који не долазе на посао а примају плату. Негирајући злу намеру Весовић потврђује жељу да јавна предузећа, колико год да су добра, буду још боља. То могу да постигну само са професионалцима који раде у корист грађана Краљева, а не партијских организација и налогодаваца. Одборничка група Староседеоци Краљева и околине је на једној од претходних седница Скуштине града поставила одборничко питање са захтевом да се објаве подаци о броју локала, ста-

нова и гаража у власништву града којима газдује Јавно предузеће Градско стамбено Краљево. Сличан захтев стизао је из Одборничке групе Покрета Двери, а односио се на списак закупаца некретнина у власништву града и висину појединачног закупа за сваку од њих.

- То остаје тајна па не знам зашто се то крије, а није ми јасно ни зашто град има у власништву 63 локала, 104 гараже и 4 стана а крије ко живи у тим становима и ко користи локале. Образложење је прошли пут било да не смете да нам дате податке, а да по Закону о заштити података о личности не треба да знамо колико град наплаћује кирију. То је власништво свих грађана Краљева и шта је проблем да се каже да сви у граду знају? Зашто кријемо, од кога се крије, зашто је стално тајна и докле ћете да кријете, па не знамо да ли их издајете за десет или хиљаду евра месечно. Овако сте нас довели у сумњу да те локале неко закупљује за мизерну цену или не плаћа кирију – каже шеф Одборничке групе Староседеоци Краљева и околине Иван Матовић.

Добар део једносатне расправе посвећен је промени правног статуса имања Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ којим се стварају услови за издвајање и доделу најављеном инвеститору из Немачке, а чуло се и да је скинута табла која потврђује да је школска зграда под заштитом државе. Колико год су одборници опозиције настојали да укажу на опасност која се надвија над судбином школе у години великог јубилеја супротна страна је одбијала све оптужбе у настојању да докаже како је све урађено у најбољој намери и на корист свих грађана, пре свих неколико хиљада оних који би требало да се упосле у производним погонима планираним да се изграде на овом месту. Директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Александар Несторовић сведочи да школи нико није узео земљу јер она припада држави, а газдовање је поверено Министарству пољопеивреде које сваке године може да продужи, или не продужи, право коришћења.

- Ми смо само скинули заштиту са

њива и ливада, а ко је заштитио њиве и ливаде 2014. године то је друго питање. Завод за заштиту споменика културе каже да нема никаквих проблема око тога, а на исти начин се гради балон хала зато што не угрожава културно-историјску целину. Ако ме неко овде убеди да су њиве и ливаде културно добро које треба да се штити онда ћу ја сутра отићи у Лађевце и заштити своју дедовину пошто је то старо више него земља пољопривредне школе – каже Несторовић. На промену ставова владајуће већине није могла да утиче ни тврдња да градња индустријског објекта у непосредној близини градског језгра није најбоље решење. Основ за супротну лежи у чињеници да је на овом простору деценијама пре тога са успехом пословала Конфекција „Рудник“, и запошљавала велики броја радника, а ништа даље од центра нису ни погони некадашње „Фабрике вагона“ и „Магнохрома“. Разлог за подршку градњи лежи у уверењу да производња каблова за аутомобиле и није нека индустрија, пре би се рекло занатска

производња на великој површини. Разлог више је потврда да нема података када је на простору од тринаест хектра спорног земљишта прошла нека пољопривредна машина, али и уверење да се не ради о прљавој индустрији. Да су краљевачка јавна предузећа најбоља у Србији потврђује и председник Скупштине града Ненад Марковић, а заменик шефа одборничке групе напредњака Милош Милишић подсећа да се стање локалне самоуправе најбоље сагледава кроз стање у јавним предузећима чији је оснивач.

- Ова локална самоуправа је на чврстим ногама с обзиром да су јавна предузећа на чврстим ногама, а оно што расте јесте на понос града – поручио је Милишић. И пре него се прешло на гласање било је јасно да ће сви предлози владајуће већине добити довољну подршку од 52 присутна одборника колико је прозивком утврђено пре него се прешло на гласање по појединачним тачкама дневног реда. Т. Радовановић Фото:: М. Радовановић

39

40

МАГАЗИН 7.1.2018.

41

Где смо били, шта смо радили у децембру?

СМИРИВАЊЕ ПР

МАГАЗИН

7.1.2018.

- Испод крова објекта малопродајног центра „Нест“ смештено једанаест продајних јединица робе широке потрошње, гардеробе, различитих хемијских производа и других. – У децембру „16 дана активизма у борби против насиља над женама“. - Представљен концепт „Озбиљних игара“ и могућности за примену у Краљеву како би се унапредила спремност за одговор на природне катастрофе, посебно поплаве. - Формиран Савет родитеља Града Краљева. – Право на једнократну финансијску помоћ од осам и по хиљада динара из Фонда „Анђелко Савић – Петар Богавац“ остварило 158 средњошколаца, по основу резултата остварених у редовној настави, талената и успеха у спорту

42

Фото: М. Радовановић

ЕД КРАЈ ГОДИНЕ

43

оследњи месец у години отпочео је конференцијом „Млади на тржишту рада – партнерства јавног, цивилног и бизнис сектора“, у оквиру пројекта „Праве вештине по мери послодавца“, који реализује Развојни бизнис центар у партнерству са привредом, Националном службом за запошљавање и сектором из области образовања, уз подршку швајцарске организације Solidar Suisse. Истог дана у подне у непосредној близини спортске дворане у Рибници отворен је малопродајни центар у коме су место нашли „Макси“,„Интерспорт“, „Топ шоп“, „Ваикики“, „ДМ“, „Тако“, „Дајхман“ и „Нефа“. Испод крова објекта вредног 3,5 милиона евра смештено је једанаест продајних јединица робе широке потрошње, гардеробе, различитих хемијских производа и других, а неће мањкати ни простори са забавним садржајима. Из локалне администрације је стигла порука да Краљево пуштањем у рад оваквог објекта постаје атрактивна дестинација и за купце из других средина, а однос власти према инвеститору на најбољи начин потврђује спремност да се и другима докаже одговорним и спремним за пружање

МАГАЗИН

7.1.2018.

П

44

адекватних услова за рад. Након што су на званичној церемонији отварања црвену траку пресекли градоначелник Краљева др Предраг Терзић и директор компаније RC Reinvest RSB Михал Аугустин отворена је и продавница компаније „Интерспорт“ што је било прилика за промоцију акција донације сто лопти за ученике основних и средњих школа на територији града Краљева. Савет за родну равноправност града Краљева је четвртог дана у месецу најавио почетак акције „16 дана активизма у борби против насиља над женама“ у оквиру које је одржана трибина „Стоп породичном насиљу“ организована у сарадњи са Полицијском управом Краљево, Центром за социјални рад и Тужилаштвом. О примени новог Закона о заштити од породичног насиља, препрекама и изазовима са којима се сусрећу свакодневно, говорили су представници ових институција и адвокат Владимир Беочанин. Истог дана је одржан редовни састанак Градског одбора за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата на коме су сумирани резултати рада у другој половини

године и договорене активности за наредни период. У среду, 13. децембра одржана је конференција за новинаре поводом Уговора о реализацији пројекта „Обука незапослених младих лица за запошљавање у складу са потребама дефицитарних занимања на подручју града Краљева“, закљученог између града Краљева и Министарства омладине и спорта. Пројекат одобрен на основу Јавног конкурса за подршку јединицама локалне самоуправе у спровођењу омладинске политике на локалном нивоу представили су градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, помоћник градоначелника за омладину и спорт Никола Радевић, координатор Канцеларије за младе Виктор Цвијић, директор и власник предузећа „Радијатор инжењеринг“ Радојко Јанић, директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ Александар Несторовић, директор Националне службе за запошљавање – Филијала Краљево Снежана Прелић. Одељење за послове цивилне заштите Градске управе града Краљева, у сарадњи са Канцеларијом за управљање јавним улагањима и Амбаса-

дом Краљевине Холандије, два дана касније је организовало едукативну радионицу са циљем представљање концепта „Озбиљних игара“ и истраживање могућности за примену овог концепта у Краљеву, како би се унапредила спремност за одговор на природне катастрофе, посебно поплаве. Концепт „озбиљних игара“, који се користи у Холандији, представила је компанија „FloodCom“, као домаћин семинара, а радионица је била прилика за размену искустава у области управљања ризицима од поплава у Србији и Холандији. На основу члана 121. Закона о основама система образовања и васпитања, први пут је формиран Савет родитеља Града Краљева, а домаћин конститутивне седнице била је Основна школа „4. краљевачки батаљон“. Уочи дана када православни верници славе крсну славу Светог Николу, најбољи и талентовани ученици средњих школа са територије града Краљева традиционално добијају једнократну финансијску помоћ из Фондације „Анђелко Савић-Петар Богавац“ која се сматра једном од најуспешнијих и најстабилнијих, јер ни у једном тренутку од оснивања није

имала проблема у раду. Право на исплату ове године је остварило 158 средњошколаца, по основу резултата остварених у редовној настави, талената и успеха у спорту, којима је припало по осам и по хиљада динара. Пригодној свечаности у Свечаној сали зграде Градске управе претходио је парастос на старом краљевачком гробљу где је др Милан Матијевић подсетио на делове из тестамента Анђелка Савића који је, у време када се приближавао крају овоземаљског живота, сву покретну и непокретну имовину завештао краљевачкој омладини, старима и изнемоглима.

- Вама који рођење господа Исуса Христа славите по Грегоријанском календару честитам овај велики празник и желим да га, са својим најдражима, проведете у миру, зрдављу, љубави и благостању. Честитам вам Божић - празник радости са жељом да сви, у љубави и заједништву, допринесемо успешном и спокојном заједничком животу – записано је у честитки коју је градоначелник Краљева 25. децембра упутио суграђанима који Божић славе по Грегоријанском календару. Дан касније је најављена четрдесет седма по реду манифестација „Ново-

годишње атлетске трке Мрсаћ 2018“. У име града Краљева, који је покровитељ манифестације, најави су присуствовали помоћник градоначелника за омладину и спорт Никола Радевић и члан Градског већа града Краљева задужен за спорт Иван Бунарџић, а о предстојећем догађају говорили су председник Организационог одбора трке Милан Николић, представници Месне заједнице Мрсаћ и спонзора трке. Национална служба за запошљавање – Филијала Краљево је пред крај децембра одржала годишњу конференцију за новинаре којој је, у име локалне самоуправе са којом има успешну сарадњу, присуствовао градоначелник Краљева са сарадницима. Филијала Краљево је представила резултате рада и сарадњу са партнерима на локалном тржишту рада, а конференцији су, поред самоуправе, присуствовали представници Регионалне привредне коморе Краљево, Школске управе, Развојне агенције, невладиних организација, удружења особа са инвалидитетом, удружења Рома и послодавци са којима је остварена најуспешнија сарадња. Т. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 7.1.2018.

47

7.1.2018.

МАГАЗИН

48

Др Зоран Мрвић

Након успешне године рада Опште болнице „Студеница“

АМБИЦИОЗНИ ПЛАНОВИ ЗА ОВУ ГОДИНУ - Током прошле године у Општу болницу „Студеница“ инвестирано више од тридесет милиона динара. Комплетно реновирано гинеколошко-акушерско одељење, ортопедска и амбуланта неурологије, просторије одсека васкуларне хирургије и службе физикалне медицине.

- Санацијом крова на хируршком блоку решен проблем прокишњавања на седмом спрату зграде. – ЛЕД сијалице у просторијама стерилизације и кухињи које се налазе испод, или у нивоу, земље у којима нема довољно природног светла. – Ново постројење за спаљивање патолошког отпада. – Куповином новог компресора решен проблем снабдевање ваздухом кухиње, стерилизације и стоматологије која припада Дому здравља. - Решен проблем стерилизације мањег капацитета за наредних десет до петнаест година

49

ако се извештај о финансијском пословању и броју извршених услуга у прошлој години у оквиру Опште болнице „Студеница“ очекује тек крајем овог месеца подаци који су у првој недељи јануара презентирани јавности сведоче о значајним активностима на унапређењу услова за пружање здравствених услуга. Добра потврда је податак да је током године у ову установу инвестирано више од тридесет милиона динара који су пристигли по различитим основама. И поред констатације да је 13 милиона и 870 хиљада динара од Министарства здравља мање него годину дана раније различитим активностима менаџмента обезбеђена су потребна средства за реконструкцију просторија појединих одељења и набавку недостајуће опреме. Шест милиона динара добијено је од добављача и испоручиоца робе, а десетак милиона директних донација резултат су преговора са пословним партнерима и људима добре воље. Вршилац дужности директора Опште болнице др Зоран Мрвић потврђује да је средствима у износу од три милиона динара, добијених од Министарства здравља, урађено много више него што би у другим околностима могло са толико пара. Резултат рада огледа се у комплетно реновираном гинеколошко акушерском одељењу након кога потпуно нови изглед имају Одељење гинекологије, Породилиште и Дечји бокс. Сопственим средствима је завршена санација деветнаест мокрих чворова у Поликлиници и Дому здравља, реновиране ортопедска и амбуланта неурологије, просторије одсека васкуларне хирургије и службе физикалне медицине. Другу значајну инвестицију представља санација крова на хируршком блоку чиме је решен проблем прокишњавања на седмом спрату зграде. Вредност радова износи око четири милиона динара, а средства је обезбедило Министарство здра-

МАГАЗИН

7.1.2018.

И

50

вља. У склопу пројекта извршени су потребни радови на сали за састанке и едукацију, улаз у овај део зграде, мокри чворови и билиотека. Сопственим и средствима Министарства здравља постојећа расвета је замењена другом са штедљивим ЛЕД сијалицама, прво у просторијама стерилизације и кухињи које се налазе испод, или у нивоу, земље у којима нема довољно природног светла. Након што бројни покушаји током претодне три године нису дали очекиване резултате у Општој болници посебно значајном оцењују куповину уређаја за спаљивање патолошког отпада за који је Министарство здравља обезбедило пет милиона и 250 хиљада динара. Административне процедуре су завршене, а до половине овог месеца очекује се да постројење буде инсталирано и пуштено у рад. Податак да ни једна здравствена установа јужно од Београда нема сличан уређај води ка ставу да би услуге спаљивања медицинског отпада могле да користе здравствене установе са територије Рашког, Расинског, Моравичког и Шумадијског округа. Почетак рада је прилика за потврду о уштеди знатних средстава, јер је само током претходне године за спаљивање отпада у Горњем Милановцу утрошено више од милион динара. Општа болница „Студеница“ је од ове године богатија за компресор вредан 120 хиљада динара, којим се решава проблем снабдевања ваздухом стар скоро четири године. Бројни покушаји да се поправе постојећи нису дали задовољавајуће резултате, а заменом једног ствара се добра основа за снабдевање ваздухом кухиње, стерилизације и стоматологије која припада Дому здравља. Потреба да се повећа енергетска ефикасност повод је за реализацију дванаест различитих пројеката од којих се по четири односе на машин-

51

7.1.2018.

МАГАЗИН

52

ске инсталације, грађевинске радове и елаборате за четири зграде од којих две припадају Дому здравља.

- Заједничким активностима смо успели да завршимо све те пројекте који су у агенцији прошли прву контролу, па се надамо да ћемо ускоро добити конкретну одлуку о почетку радова и расписивању тендера. Вредност инвестиције је преко милион евра, а то је значајно за овај град јер ће грађевинска оператива, ако добију на тендеру, бити заузета две до три године. Уложили смо око 4 милиона за набавку и занављање опреме за информационе технологије, па смо једни од ретких у Србији код којих потпуно функционише електронско заказивање прегледа што олакшава рад особљу и грађанима који мање чекају на пре-

гледе. Донација за медицинску и пратећу опрему премашује десет милиона динара, а обезбеђена је захваљујући активностима нашег менаџмента. Стигла су четири дефибрилатора, један у вредности од 720 хиљада динара донирао је Миломир Главчић, а исти такав наши пријатељи „Термовент“ и ГП „Николић“ уз део средстава цркве. Успели смо да набавимо и два дефибрилатора из Универзитетске клинике из Базела и тако попунимо недостатке у Коронарној јединици и Интензивној нези наше болнице – каже др Мрвић. Са неколико нових апарата опремљена је Служба физикалне медицине и оспособљена да квалитетно пружи све услуге из ове области. Поред инструментаријума за по-

требе одељења ортопедије и опште медицине, у који је уложено више од милион динара, седам стотина хиљада је потрошено за немедиицинску опрему, постељину, спаваћице, пиџаме и радна одела, а око два милиона вреди нови намештај, фрижидери, рачунари и телевизори који доприносе бољим условима рада запослених и комфору пацијената. Неке активности из амбициозног плана за ову годину већ су почеле да се реализују, а поред постројења за спаљивање патолошког отпада планирано је да се изврши санација преосталих делова у згради Поликлинике, почев од трећег спрата према приземљу. Тендер за избор извођача радова очекује се током овог месеца, а завршетак читавог посла у наредна три до

четири месеца.

- У току је набавка две велике машине за стерилизацију вредности преко 390 хиљада евра, преко Фондације принцезе Катарине. Тренутно се налазе на царинском складишту у Шапцу, а у току месеца ће бити завршено пребацивање напона, са америчког на европски, да би могли да их уградимо у нашу установу и за наредних десет до петнаест година решимо проблем стерилизације мањег капацитета. Поред нас овакву опрему има само Војно-медицинска академија, а простор за смештај је адекватан па нећемо имати много додатних улагања. У току је поступак набавке рендген апарата вредности преко 14 милиона динара, који ће компензовати све кварове и недостатке постојећих, па неће

бити чекања за класичне рендгенске снимке – каже др Мрвић. Дигитални мамограф је већ шест месеци покварен и не може да се поправи, па је преко Министарства здравља, уз помоћ људи довре воље и Амбасаде Јапана, покренут поступак за набавку новог, уз покушај да се до реализације пројекта изврши дигитализација аналогног која кошта између два и по до три милиона динара. Комбинација сопствених и средстава донатора води ка набавци ултразвучног апарата и опреме за доказивање мождане смрти чиме се стварају услови за укључење у пројекат трансплантације у Србији. Током године очекује се реновирање вешераја и котларнице, а започети су преговори у оквиру пројекта јавно-

приватног партнерства за комплетну замену постојеће штедљивом ЛЕД расветом па се очекује да инвестиција, уштедом у трошковима електричне енергије, буде исплаћена за годину до две дана. У болници ове године очекују додатна средства од Министарства правде. Током претходне није успео покушај да се обезбеди потребан изос средстава из опортунитета, па се очекује нови конкурс као прилика за опремање гастроентерологије новим инструментаријумом, гастроскопима и ректоскопима, како би био настављен програм примарног скрининга у који се краљевачка болница укључила међу првима у Србији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

53

Актуелна епидемиолошка ситуација

МАГАЗИН

7.1.2018.

ДРУГА ЖРТВА М

54

- Од почетка октобра прошле, закључно са 5. јануаром ове, године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистрована укупно 808 обољевања од малих богиња. - За недељу дана више од сто нових случајева. - Број оболелих у Краљеву премашио две стотине од којих је четрдесет хоспитализовано, четрнаест на Инфективном одељењу а остали на Дечјем. - Највећи број оболелих су особе рођене између 1972. и 1990. године које су једном вакцинисане па је поствакцинални имунитет избледео.

- Код њих се болест манифестује у лакшем облику и са знатно мањим компликацијама. - Међу оболелима 2 лекара, 11 медицинских сестара и 6 немедицинских радника, а већина је инфицирана ван радног времена

МАЛИХ БОГИЊА

55

7.1.2018.

МАГАЗИН

56

Др Милан Парезановић

д почетка октобра прошле, закључно са 5. јануаром ове, године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистрована је укупно 808 случајева малих богиња што потврђује појава 101 нов у односу на претходу недељу. У истом периоду је у Институту Торлак лабораторијски потврђено 350, или 78 случајева више него пред крај претходне недеље, а потврђено је да нема битних одступања у старосној структури. Тако је и даље најмлађа оболела особа узраста два месеца, најстарија 60 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. На снази је и податак да највећи број оболелих особа, чак деведесет два одсто, није вакцинисан, непотпуно је вакцинисан или је непознатог вакциналног статуса. Од укупног броја оболелих 34 одсто је било хоспитализовано, или је хоспитализација у току, а од тежих компликација малих богиња упала плућа је регистрована код 105 оболелих особа или четрнаест више него седам дана раније. Клиника за инфективне и тропске болести у Београду је 27. децембра пријавила смртни исход код особе узраста 30 година из Београда, која није била вакцинисана. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа које је узрок првог смртног исхода од малих богиња регистрован у Србији после двадесет година. Трећег дана ове године Клинички центар у Нишу је пријавио смртни исход код детета узраста две године из Алексинца, које није било вакцинисано. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа. Институт за јавно здравље Војводине је пријавио 4. јануара ове године епидемију малих богиња за град Нови Сад, где је евидентирано осам оболелих, а 5. јануара Завод за јавно здравље Лесковац пријавио је епидемију са десет оболелих. Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра прошле годи-

О

не и до 5. јануара на овој територији су регистроване 274 оболеле особе. Од почетка новембра епидемије су пријављене и на територији града Београда, где је број оболелих за последњих седам дана порастао за 51 и достигао 244, у Краљеву са 118 нема нових случајева, а Нишу са 82 на 99. У општини Бујановац регистрована су три оболела, а од почетка децембра на територији општина Велика Плана пет, Бор три, Смедеревска Паланка два и Бојник седамнаест оболела. У Тутину је пријављена породична епидемија малих богиња са петоро оболелих, а у Врању два. Лабораторијски је потврђен по један случај обољевања у Суботици, Врању Крушевцу, Чачку, Ужицу, Шапцу, Неготину, Руми, Тутину и Пироту, три у Прешеву, а по два у Новом Пазару и Власотинцу. У Здравственом центру „Студеница“ је потврђено да је број оболелих премашио две стотине од којих је четрдесет хоспитализовано, четрнаест на Инфективном одељењу а остали на Дечјем. На овим одељењима тренутно нема оболелих од малих богиња, а једна болесница је због респираторних слабости смештена на Инфективну клинику Клиничког центра у Крагујевцу. Начелник Инфективног одељења др Милан Парезановић потврђује да се највећи број компликација односи на упалу плућа, код мале деце ређе средњег уха и дигестивног тракта, а код десетак оболелих су дијагностиковане дупле компликације основне болести. Највећи број оболелих су особе рођене између 1972. и 1990. године које су једном вакцинисане па је поствакцинални имунитет избледео, а код њих се болест манифестује у лакшем облику и са знатно мањим компликацијама. Код популације испод двадесет година међу комплетно вакцинисаним особама нема оболелих док су код деце мале богиње потврђене само код невакцинисаних што на најбољи начин потврђује да треба наставити кампању вакцинације која једина том узрасту може да спречи обољевање. Здравствени радници очекују још пар таласа обољевања док се не исцрпи на мале богиње осетљива популација након чега треба очекивати окончање епидемије. Значајним се чини податак о повећању броја вакцинисане деце, али и да

није забележен ни један тежи облик обољевања као што је запаљење мозга. Раније је потврђено да су међу оболелима 2 лекара, 11 медицинских сестара и 6 немедицинских радника, али је епидемиолошком анкетом доказано да је већина оболелих инфицирана ван радног времена. И поред тога, захваљујући пожртвованом ангажовању лекара, медицинских сестара и техничара, у овој установи се рад обавља несметано, сви пацијенти су адекватно збринути, а предузимају се све неопходне мере за спречавање ширења болести у условима проглашене епидемије. Од 9. октобра на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести који укључује пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени и епидемиолошки надзор, вакцинацију невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица. У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ на територији целе земље интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година. Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике. Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ стиже информација да ће и даље, са развојем актуелне епидемиолошке ситуације, предлагати мере у складу са законским и подзаконским актима, стручним ставовима, препорукама Светске здраваствене организације, из којих је проистекао и усвојени план одстрањивања морбила у Србији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

57

Одељење за ванредне ситуације Рашког округа

МАГАЗИН

7.1.2018.

У СЛУЖБИ ЗАШТИТЕ ГРАЂАНА

58

- Приоритетни задатак Одељења за ванредне ситуације састоји се у процени угрожености целе територије и заштити становништва и имовине од елементарних непогода, пожара, земљотреса, клизишта, поплава, суша и других. – Јединице Одељења максимално функционалне и у сваком моменту спремне да реагују свуда где је потребно. - Сваки динар уложен у превенцију многоструко умањује трошкове санирања последица природних катастрофа.

- Појава природних катастрофа се не може предвидети, па се посебно значајним сматра спремност да се на најбржи могући начин, и што адекватније, реагује чим запрете

Радоица Кочоовић

59

анредне ситуације, проузроковане природним непогодама или људским активностима, свакодневно односе много људских живота и на различите начине уништавају и деградирају животну средину, узрокујући велику материјалну штету и губитке. Ризик катастрофа постоји у сваком друштву јер природне катастрофе успоравају одрживи развој друштва у целини. Актуелна дешавања у различитим крајевима света потврђују да ни једна земља, без обзира на ниво технолошког, привредног и друштвеног развоја, не може да занемари бројне ризике и опасности од акцидената, удеса, хаварија, природних катастрофа и других облика разорног деловања на човека, природна и материјална добра и животну средину. Република Србија је учинила значајне кораке ка системском регулисању и обезбеђењу сигурности грађана и успостављању ефикасне и организоване заштите становништва у ситуацијама када

МАГАЗИН

7.1.2018.

В

60

су погођени приликама које отежавају или онемогућавају редовно функционисање, а изазване су утицајима природних непогода или других цивилизацијских несрећа. У циљу обједињавања свих постојећих ресурса у заштити, спасавању и реаговању у ванредним ситуацијама у Министарству унутрашњих послова је 2009. године образован Сектор за ванредне ситуације чији делокруг, организацију, седиште и подручја за која је образован утврђује министар. У оквиру Сектора делује Одељење за ванредне ситуације Рашког управног округа које покрива територију градова Краљево и Нови Пазар и општина Врњачка Бања, Рашка и Тутин, а у свакој од ових локалних самоуправа су формирани градски и оштински штабови за ванредне ситуације. Начелник Одељења за ванредне ситуације Радиоца Кочовић указује на приоритетан задатак који се састоји у процени угрожености целе територије на заштити становништва и имовине од

елементарних непогода, пожара, земљотреса, клизишта, поплава, суша и других. Основни принципи поступања преточени су у Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању у ванредним ситуацијама, а након јавне расправе у четири највећа округа следи изјашњење Владе Србије и скупштинска процедура усвајања за коју се очекује да буде окончана до краја фебруара. Иако су финансијска средства, као и у бројним другим областима, значајни ограничавајући фактор за квалитетније поступање у Одељењу за ванредне ситуације потврђују маскималну функционалност јединица које су у сваком моменту спремне да реагују свуда где је то потребно. И поред потребе за штедњом у свим областима све је присутније уверење да се ова, по питању опремљености, организује на начин као и сличне у земљама Европске уније. Разлог се огледа у чињеници да је Сектор за ванредне ситуације једна од од важних карика у заштити у спаса-

вању у Србији и да сваки динар уложен у превенцију многоструко умањује трошкове санирања последица. Због тога се и сматра приоритетним у опремању и снабдевању, а резултат би ускоро требало да буде видљив у новим униформама за ватрогасце и значајним бројем нових ватрогасних возила чиме ће се знатно побољшати мобилност јединица на територији целе Србије.

- Сектор ће имати приоритет зато што је држава увидела да је, имајући у виду природне хазарде на територији овог дела Балкана и Европе, неопходно да се службе подигну на високи ниво како би могло правовремено да се реагује и да заштита буде што ефикаснија кад је у питању било који природни хазард или технолошких катастрофа. Предвиђене су и одређене активности на едукацији и психолошкој припреми запослених за обављање послова, јер се ватрогасци спасиоци срећу и са веома тешким ситуацијама, посебно у саобраћајним несрећама и пожарима. Планирана је едукација на психолошкој

припреми да буду спремни за функционисање, а тимови министарства укључени су и у едукацију по основним школама. За ову годину је планирано да се ради са четвртим и шестим разредом, а министар предлаже да се прошири на остале како би знали основне параметре заштите и не би били изазивачи проблема који се могу десити. Имамо људе који су посебним тренингом едуковани за рад са децом у школама, направљен је јединствен програм који укључује одговарајући број часова за одговарајући узраст, а подизање безебдносне културе на виши ниво ће значајно допринети смањењу ризика на нашј територији. Планирана је велика вежба са припадницима НАТО као прилика да нешто научимо од колега, разменимо искустава и проверимо спремност наших састава и једница за реаговање у ванредним ситуацијама – каже Кочовић. Крај претходне године је прилика за потврду да је, бар када су у питању природне катастрофе, прошла мирније не-

го неке претходне. На територији под ингеренцијом овог одељења евидентирана су три већа пожара, у чијем гашењу је ангажован велики број припадника ватрогасно-спасилачких јединица, и већи број мањих без већих последица на отвореном простору. Почетак зиме је период који карактерише повећана опасност од пожара на економским објектима у домаћинствима, поготово пушницама за сушење меса какав је забележен у Метикошима. Иако је изгорела кровна конструкција брзом интервенцијом припадника Ватрогасно-спасилачке јединице спречено да се пожар пренесе на кућу. Пожари на економским објектима у селима по правилу проузрокују велику штету, посебно на шталама у којима није неуобичајено да страда и стока, понајвише због тога што власници нису на време уочили опасност и стигли да је евакуишу, а проблем представља и правовремени долазак ватрогасаца до најудаљенијих места што у значајној мери утиче на размере штете.

61

62

МАГАЗИН 7.1.2018.

63

7.1.2018.

МАГАЗИН

64

- Интервенишемо и у саобраћају кад хитна служба и полиција не могу да евакуишу повређене, па позивају ватрогасце. Опремљени смо возилима која располажу хидрауличним маказама за сечење лима, и осталим разглавним алатом који служи да на најефикаснији начин извучемо повређене из слупаних аутомобила. Покривамо Ибарску магистралу од Мрчајеваца до дела између Новог Пазара и Рашке, пут према Крушевцу до трстеничке територије и друге на којима је врло фреквентан саобраћај, али и остале некатегорисане путеве другог реда на којима се често деси слетање па се мора интервенисати да би се извукли путници. Ватрогасциспасиоци су добро обучени за интервенисање у таквим ситуацијама, а рапослажемо и са техником па могу ефикасно да приступе и за само неколико минута изваде повређене из смрсканих аутомобила. Спремни смо да реагујемо и код удеса који се називају хемијским, кад се преврне цистерна са запаљивим гасом или токсичним материјалом – каже Кочовић. Искуство из последњих година потврђује појачано интересовање за занимање ватрогасца о чему сведочи више од пет стотина захтева достављених Одељењу за ванредне ситуације. Значајним за смањење ризика од природних катастрофа сматра се превентивно деловање коме претходи едукација, у коју су укључене различите врсте семинара и радионица, често и у сарадњи са међународним организацијама што је прилика за размену искуства и упознавање са применом нових метода у подизању спремности јединица, инспектора у превентиви и свих запослених у Одељењу за ванредне ситуације. Година за нама је и доказ добре сарадње са локалним самоуправама, посебно при формирању јединица цивилне заштите након распада система 2000. године. У току је припрема закона од кога се очекује да регулише рад доборовољних ватрогасних друштава и њихову улогу у скла-

ду са искуствима развијених европских земаља у којима представљају значајну карику ланца заштите од пожара и помоћ професионалним јединицама. Значај добровољних ватрогасних друштава огледа се у чињеници да Србија не може да издржава потребан број професионалаца. На територији Краљева је формирано неколико доборовољних ватрогасних друштава по селима, а разматра се идеја о формирању још једног у Студеници. Разлог лежи у великој удаљености од најближе јединице способне да реагује у гашењу пожара и опасности којој је изложен истоимени манастир под заштитом Унеска. Основна идеја подразумева формирање ватрогасног друштва од представника месне заједнице и братства манастира који би, уз скромнију опрему, деловали на сузбијању ширења опасности до доласка ватрогасаца. Након усвајања Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању у ванредним ситуацијама очекује се и доношење одговарајући подзаконских аката, правилника и уредби, како би примена била што ефикаснија.

- Суштина закона и рада у Сектору је да се ради на превентиви, јер се сваки динар у превентиви седам пута враћа у реаговању. Зато је основни циљ да се превентивним деловањем спречи настајање ризика и да се он сведе на најмању могућу меру како не би дошло до великих трошкова, опасности по људе и имовину са којом Србија располаже. Приближавање Нове године било је прилика да извршимо ванредну контролу свих објеката у којима се окупља већи број људи како би утврдили да ли су заиста спремни и функционални за организацију дочека. Пракса је да се пред новогодишње празнике купује велики број петарди и других експлозивних материја које се користе по улицама, па имамо обавезу да, како бисмо утицали на безбедност деце, забранимо било какав нелегални промет. У Краљеву постоје три, а у Рашки и Врњачкој Бањи по једно, продајна места где се може ле-

гално купити пиротехника, за малолетна лица само у пратњи родитеља. Она је атестирана и код ње је мања могућност да дође до нежељеног ефекта, па све који се нелегално баве продајом одмах процесуирамо, одузимамо питротехнику и подносимо прекршајну пријаву, а казне су много строжије него до сада. Иако нисмо имали екстремно тешке последице коришћења петарди суштина ових активности је да се повећа безбедност деце, и свих који користе експлозивна средства – каже Кочовић. Поред дочека Нове године јануар је месец других славља и окупљања на отвореном простору од којих свако носи потенцијалну опасност. То је разлог више да се посвети посебна пажња превентивном деловању, а евентуални нежељени ефекти сведу на најмању могућу меру. Искуство потврђује да је то могуће уколико свако одради део посла на који га обавезују различити прописи, Одељење за ванредне ситуације да изврши потребну контролу а организатори окупљања обуче сва лица, посебно она која се ангажују за обављање привремених послова, како би била спремна да реагују у ситуацији која се сматра ванредном. Значајним у овој области сматрају се планови обуке чију контролу врши Одељење за ванредне ситуације, као и контролу свих система за дојаву пожара, противпожарних система, електро и громобранских инсталација. Безброј пута је потврђено да се појава природних катастрофа не може предвидети, па се посебно значајним сматра спремност да се на најбржи могући начин, и што адекватније, реагује чим запрете. Најзначајнијим у систему одбране сматра се Сектор за ванредне ситуације и његове јединице на нижим нивоима организације као што је Одељење за ванредне ситуације Рашког округа и сличан на територији сваке од јединица локалне самоуправе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

65

66

МАГАЗИН 7.1.2018.

67

7.1.2018.

МАГАЗИН

68

Раде Вукосављевић

Сто година од краја Првог светског рата

- За време Колубарске битке 1914. године у Краљеву је постојала велика војна болница и велико војничко гробље. - До Другог светског рата списак сахрањених се чувао у постаменту споменика погинулих између 1912. и 1918. године у центру града. - Резултати вишегодишњег истраживања преточени у „три тома незаборава“. - Војни планери су били веома мудри и од народне војске створили импозантну војну организацију која је могла да изнесе три рата. - Наспрам Треће аустроугарске армије од 176 хиљада војника само 50 до 56 хиљада српских од којих је, за време повлачења, изгубљено 35 одсто. - Десета бригада Алпског корпуса, специјализована јединица за дејство у планинским пределима, дејствовала у околини Бресника а као живи штит користила локално становништво. - Најтеже борбе вођене су на Чемерну 11. и 12. новембра 1915. године током којих су губици Чевртог пешадијског пука изражени погибијом 109 и око 800 несталих војника

Фото: М. Радовановић

СРБИЈА СЕ БРАНИЛА У КРАЉЕВУ

69

7.1.2018.

МАГАЗИН

70

тота година од завршетка Првог светског рата повод је за различите активности којима се обележава овај значајан јубилеј, али и многе друге са циљем да се баци мало више светла на значајне догађаје за овај период српске историје. Мотив више је сазнање да су, посебно после Другог светског рата, бројни значајни догађаји из овог периода и даље обавијени велом тајни. Обавезу да га открије прихватио је пензионисани артиљеријски мајор Раде Вукосављевић који се вратио у Краљево после 44 године одсуства због професионалних обавеза у војсци. Учеснику ратова вођених у последњој деценији двадесетог века посебно занимљивим учинила су се архивска истраживања догађаја везаних за Краљево и околину током Другог светског рата, и улога сопствене породице у њима. Увид у велику коли-

С

чину докумената краљевачког Историјског архива, Историјског архива Србије и Војног архива појачао је интересовање за период активности Јаворског четничког корпуса, у чијем су саставу биле Прва и Друга студеничка, Прва и Друга моравичка и Дежевска бригада. Потрага за документима из овог периода прилика је за познанство са каонским парохом Љубинком Корићанцем који је истраживао дешавања на овим просторима током Првог светског рата, а увид у резултате дотадашњег рада потврдио да идеју коју подржавају мештани и црква оптерећују лутања заснована на врло мало правих и на науци заснованих истраживања. На Врановцу је подигнут велики мермерни крст и спомен плоча страдалим војницима Ужичког корпуса на којој је оштро око доброг познаваоца

историјске грађе, у седам од девет редова, установило постојање историјских нетачности и непрецизности насталих као резултат недовољно истраживања. Баш ово утицало је на Вукосављевића да се наредне четири године посвети опсежном истраживању догађаја у Краљеву и околини током Првог светског рата, посебно у јесен 1915. године. И баш због тога, каже он, није било дана да није посетио по који од поменутих архива копајући по документима, а резултат рада огледа се у откривању више од хиљаду различитих докумената, садржаних на једној или више десетина страница, чији садржај никада није објављен.

- Истраживања сам поделио у два дела, један са задатком да попишем имена свих са наше територије страдалих у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године, који су углавном

хиљаду војника страдалих 1914. и 1915. у борбама око Краљева које није брањено јер је у граду било више од сто хиљада избеглица, због чега је војвода Живојин Мишић померио линију одбране на Лакат и Врановицу. Војници који су гинули на том простору сахрањивани су на месним гробљима, а касније ексхумирани и сахрањивани на локацији ратничког гробља за које се верује да је било на месту где је својевремено дислоциран споменик из центра града – каже Вукосављевић. Иако након Другог свтског рата власти нису поклањале посебну пажњу овој локацији подаци о сахрањенима на њој могу се пронаћи у књизи „Хроника краљевачког гробља“ коју је 1984. године, на основу матичних књига умрлих Епархије жичке, објавио Раде Јоветић. Међу подацима из четрнаест раз-

личитих извора су и они из Војног архива садржани у листама губитака које је водила свака јединица. Српска војска је у том периоду имала око 1.600 чета, ескадрона и батерија и сви су водили прецизне листе о именима, положају и месту на коме је сваки војник погинуо. Иако је приликом повлачења преко Албаније, током јесени и зиме 1915. године, две трећине листа изгубљено поуздан извор података биле су и преостале које се чувају у архивима. Значајном за истраживање показала се и евиденција Народне одбране која је постојала након Првог светског рата, водила рачуна о погинулима и подизала им споменике, али и Међународног удружења Фидак које је окупљало земље победнце у рату. Извор значајних података су месне цркве и већ подигнути споменици, а посебно значајним за Краљево и околину пока-

Долазак Аустријанаца Фотогарфија из Збирке Народног музеја Карљево

мобилисани у 12. пешадијски пук Шумадијске дивизије. На овом простору је мобилисан Трећи, а у Јошаничкој Бањи Четврти, батаљон првог и другог позива, део људи у Комбиновану дивизију и касније накнадно форимирани 19. пешадијски пук. Људство је мобилисано и у друге јединице, како коњичке тако и артиљеријске у које су улазили мало образованији људи. Током истраживања долазим до невероватних открића, између осталих да је у Краљеву 1914. за време Колубарске битке била велика војна болница. У њу су стизали рањеници за које није било места у Горњем Милановцу и Чачку, а умрли су сахрањивани на посебном ратничком гробљу. Све до Другог светског рата постојао је списак сахрањених који се чувао у постаменту споменика у центру града, да би у току рата нестао. На списку је било преко

71

7.1.2018.

МАГАЗИН

72

зала се евиденција националног Пантеона настала након што је 1919. године Историјско одељење Генералштаба Војске Краљевине Југославије од свих општина затражило судски оверене спискове погинулих и умрлих од болести у току ослободилаких ратова од 1912. до 1918. године. У њему су пронађени и до сада непознати подаци о две стотине страдалих са простора Ђаковачке и Студеничке општине. Како су се наративни извори показали најнепоузданијим акценат је стављен на писана документа, између осталих и документацију Међуопштинског архива у Чачку који је 2014. године издао брошуру „Споменик четири вере“. Повод је податак да у чачанском гробљу постоји истоимени споменик и гробница у коју су сахрањени изгинули са ових простора, а међу девет стотина имена и петнаестак погинулих из

Краљева и околине. Резултати вишегодишњег истраживања основа су три књиге назване „три тома незаборава“.

- У првој „Војска Краљевине Србије“ обрадио сам организацију и формацију војске с почетка 20. века, а посебно током ослободилачких ратова. Основни документ на основу кога је била организована је Устав Краљевине Србије из 1903. године, затим Закон о устројству војске, који је два три пута допуњаван, и на крају Ратна служба 1911. године. У првом поглављу сам обрадио како је текла реформа војске од 1885. године, након рата са Бугарима који смо изгубили, како су школовани официри, а како устројене јединице. Устројство војске се базирало на искуствима пруске војске, као најсавременије у то време, а војни планери су били веома мудри и од народне војске до 1885. го-

дине створили импозантну војну организацију која је могла да изнесе три рата. Посебно објашњавам који су главни и помоћни родови и службе а онда оно што је значајно, а мало ко зна па чак ни историчари, војно територијалну поделу Србије на војно-дивизијске области, Моравску, Дринску, Дунавску, Шумадијску и Тимочку, а у оквиру њих на пуковске срезове и батаљонске округе. На карти се тачно види које је место давало коју јединицу и на које је место мобилисао, а у књизи посебно обрађујем све позиве српске војске, први други и трећи, и последњу одбрану. Први позив је обухватао војнике од 21. до 31. године као најспособније који су добијали комплетно наоружање и опрему. Други су чинили ислуженици првог позива, од 31. до 37. године,

који су припадали оперативној војсци али су имали нешто слабије наоружање, а бројно стање пукова се кретало између 4.448 и 4.400 војника. Трећи позив је обухватао војне обвезнике од 37. до 45. године, а иако ове јединице нису биле предвиђене за војне операције каснији догађаји су показали неопходност за дејство са последњом одбраном у коју су спадали регрути од 18. до 21. године, ислуженици трећег позива, од 45. до 55. године, и други – објашњава Вукосављевић. У књизи је обрађена војно-политичка ситуацију пре Првог балканског рата уз детаљан опис свих битака, борби и бојева вођених 1912. године, да би тежиште посебног поглавља било стављено на Први светски рат. Оно обухвата три неуспеле аустроугарске офанзиве током 1914. и тројну инвазију Немачке, Аустроугарске и Бугарске

наредне године пред повлачење преко Албаније. Друга књига под називом „Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године“ описује прву фазу одступање српске војске на Мораву и Ибар и преглед свих операција од 29. октобра до пада Краљева 6. новембра. Пред крај октобра 1915. предњи крај Прве армије којом је командовао Живојин Мишић био је на рудничким положајима, а у Краљево са колонама избеглица стизали возови пуни материјалних средстава, муниције, наоружања и различите опреме. По чврстом уверењу аутора најзначајнијом се оцењује трећа књига у којој је описана друга фаза тројне инвазије и одступање спрске војске према Косову пољу. Отпочела је падом Краљева а обухвата војне операције између 7. и 17. новембра и борбе Вој-

ске Краљевине Србије на основним положајима које је војвода Мишић посео на линији Лакат-Космајица-Врановицакаонски положаји. На почетку тројне инвазије Прва српска армија је бранила положај од ушћа Лима у Дрину код Вишеграда до ушћа Колубаре у Саву код Обреновца, а фронт дужине неколико стотина километара 7. новембра се свео на само неколико десетина километара и протезао од реке Рибнице до Бјелице у Каони. Предњи крај положаја постављен је на линији Лакат-Врановица-Стрмац до реке Рибнице где се Мишић утврдио са циљем да заустави напредовање Треће аустроугарске армије под командом генерала фон Кереша.

- Армија је имала три корпуса, Осми који је преко Врњачке Бање и Блаца надирао према Копаонику, док је 22. немачки корпус долином Груже

73

МАГАЗИН

7.1.2018.

дејствовао од Крагујевца да би његова 43. дивизија окупирала Краљево. Са десне обале Мораве од Чачка, преко Јелице према Ивањици, дејствовао је 19. корпус а сваки је бројао 30 до 40 хиљада војника. Армија је имала и један одред ђенерала Сорсића са двадесетак хиљада људи и 62. дивизију која је преко Вишеграда надирала из Босне. Снага Треће армије се на на почетку рата огледала у 176 хиљада војника према наших 50 до 56 хиљада од којих је Мишић за време повлачења изгубио 35 одсто. Четрнаест одсто је одведено у заробљеништво, а остали изгинули, контузовани и избачени из строја. Бугарска је имала четрнаест, а Аустроугарска двадесет два логора за Србе, сваки са преко хиљаду заробљеника од којих се сваки трећи није вратио из заробљеништва. Ово је јединствени пример у историји српског ратовања јер се први пут

74

на једном месту налази краљ, који је кроз Краљево прошао 2. новембра само четири дана пре пада, Влада, Врховна команда, оперативне јединице, дипломатски кор и избегло становништво. Мишићу је био циљ да што више задржи напредовање аустроугарске војске, очува борбену способност армије, извуче што више материјалних средстава до доласка савезнике који су то стално обећавали. О томе сведоче апели краља Александра и руског цара Николаја, а уместо да Французи од Криволака крену према Скопљу, и не дозволе да Друга бугарска армија пресече пут, генерал Сарај се повукао према Грчкој и оставио српске јединице на цедилу да се преко планинског земљишта повлаче према Косову. Иако је војвода Мишић доста успео Аустроугари у Краљеву заробљавају 130 наших топова, углавном заплењених током балканских ратова, огромну количину

наоружања и муниције и један авион – каже Вукосављевић. Поред 176 хиљада војника на почетку инвазије аустроугарске јединице су константно допуњаване новим снагама међу којима се посебно издвајала Десета бригада Алпског корпуса, специјализована јединица за дејство у планинским пределима која је дејствовала у околини Бресника. Значајним се чини податак да је, супротно свим обичајима ратовања, испред себе као живи штит постављала локално становништво како би спречила дејство српских јединица. Борба се са овог терена пренела на Чемерно где је Студенички одред три дана одолевао жестоким нападима далеко бројније аустроугарске војске све док десним крилом, уз реку Бјелицу преко Ивањице, на Чемерно није избио генерал Кевеш са својим јединицама и запретио да, са јединицама ко-

је су преко Јошаничке Бање пристизале са Копаоника, затвори клешта и уништи српску одбрану. Да би осујетио намеру Аустроугара Мишић је формирао два одреда са задатком да обезбеђују сигурно повлачење главнине снага, а најтеже борбе су вођене на Чемерну 11. и 12. новембра током којих су губици Чевртог пешадијског пука изражени погибијом 109 и око 800 несталих војника. Сто година од ових догађаја повод је за жељу да се на Чемерну изгради војничка спомен капела са пописом свих војника страдалих у борбама између 6. и 17. новембра 1915. године. Планирано је да у њој буде крипта са посмртним остацима каквих има и на месним гробљима, али и прегледан рељефна карта на којој ће бити приказане све борбе и подаци о губицима. Активности обележавања места

страдалих трају пуних десет година. У њих су укључени мештани околних села у недостатаку историјских извора најчешће вођени причама из сећања потомака ратника. Пригодним крстовима је обележено пет места, а следи утврђивање календара значајних манифестација којима ће бити обележена стота годишњица од завршетка Првог светског рата.

- Први датум је прва недеља после Петровдана на Равном гају изнад Прогорелице, где се годинама окупљају мештани овог краја како би одали пошту страдали артиљерцима Дунавске дивизије другог позива. Поред крста има артефаката, делова артиљеријске муниције и наоружања, а манифестација има локални карактер. Прве недеље после Илиндана на Чемерну се већ 200 година одржава народни сабор, и ту ће бити манифестација републичког значаја јер су на овом месту страдали

војници из три дивизијске области. И на крају, у недељу уочи Митровдана, на Врановцу ће се одржавати регионални комеморативни скуп – каже Вукосављевић. Жеља чланова Организационог одбора за обележавање стоте годишњице од краја Првог светског рата је да развија меморијални центар са бројним садржајима, а градња капеле за коју је буџетом града за ову годину опредељен износ од два милиона динара представља само први корак. Значајну подршку напорима да се попишу сви страдали даје и Друштво Српски меморијал основано пре десетак година са циљем да се попишу све жртве геноцида над Србима у 20. веку. Председник Управног одбора је академик Василије Крестић, а чланови еминентни научници задужени за поједине области. Т. Радовановић

75

76

МАГАЗИН 7.1.2018.

Неравноправна борба за остваривање права

- Противзаконитим поступцима се значајно повређују права запослених и нарушава углед Градске управе. – Премештај на радно место са мањом платом резултат указивања на незаконито поступање градских челника. – Променом браве на канцеларији председника синдиката спречено синдикално удруживање и деловање. – Један од следећих корака раскид уговора о раду? – Очекује се реакција тужилаштва и управне инспекције. – Серији кривичних пријава придодате нове. – Расплет ситуације на суду. – Канцеларија у ходнику. – Кад дође до судског спора грешке лица на функцији плаћају грађани Краљева

Фото: М. Радовановић

КО У КЛИН, КО У ПЛОЧУ

77

78

МАГАЗИН 7.1.2018.

равно надмудривање започето по многима погрешним редоследом потеза при усвајању правилника о систематизацији радних места у градској администрацији се захуктава, а прве последице трпи председник синдикалне организације запослених у органима града Иван Петровић. Одсуство слуха на примедбе овлашћеног представника запослених повод је за обраћање јавности са циљем да укаже на низ противзаконитих поступака градских челника и органа чиме се, према чврстом уверењу представника запослених, значајно повређују њихова права и нарушава углед Градске управе. Први наговештај да би то могло да се догоди повод су за реакцију председника синдикалне организације и присуство на једној од седница Градског већа, а резултат се огледа у промени пословника о раду овог органа којим се присуство убудуће забрањује лицима која нису позвана. У синдикалној организацији овај поступак највишег извршног органа сматрају неоснованим и подсећају да је присуство председника на седници Градског већа било повод за интервенцију обезбеђења. Позивајући се на Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе синдикат сматра неоснованим правилник о систематизацији који је усвојен пре него кадровски план као акт на коме треба да се заснива. Први проблеми на релацији између председника синдикалне организације, са једне, и градских челника и Градског већа, са друге стране, јавили су се почетком октобра кад је расписан конкурс за избор начелника Градске управе, а Петровић искористио право да се појави као један од

П

кандидата. Поступак смене бившег начелника половином прошле године, и избор новог, изазвао је низ погрешних корака који су били повод за покретање поступка пред надлежним судом и бројне кривичне пријаве по којима се тек очекује поступање надлежног тужилаштва. Петровић подсећа да је први конкурс расписан 5. октобра а убрзо поништен кад је утврђено да није испоштована предвиђена процедура. У синдикату и поништавање сматрају неоснованим и незаконитим, јер решење којим се потврђује не задовољава форму предвиђену законом. Кад се учесницима конкурса учинило да су повређена њихова права половином новембра је најављена тужба, а комисији за спровођење конкурса и градоначелнику упућен захтев за прибављање потребних доказа. На упозорење да до окончања поступка кандидатима не може бити враћена документација, на шта се и односио захтев, није реаговао нико што је било повод да се против ове две особе поднесе кривична пријава са образложењем да кривично дело чини службено лице. Када је расписан нови конкурс Градско веће је, не обазирући се на пријаву, формирало нову комисију и поставило исту особу за председника. Проблем лежи у ставу да укидањем конкурса није донето решење и о разрешењу чланова комисије, па формално правно постоје две.

- Пре неколико дана је организовано испитивање кандидата за начелника Градске управе, па сам поднео захтев за изузеће председника комисије против кога је поднета кривична пријава. Комисија се није обазирала на то, па је извршила испитивање, што је још један разлог за поништавање конкурса.

На основу свих тих радњи вршилац дужности начелника Градске управе доноси решење о распоређивању председника синдиката на ниже радно место, са мањом платом, у Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности, а решење није коначно, јер Закон о запосленима предвиђа три фазе спровођења. Изричито је предвиђено да жалба не одлаже извршење кад је у питању привремени премештај, удаљење са радног места и укидање радног места у складу са законом. У осталим случајевима то није предвиђено, па из тих разлога решења нису коначна до одлуке другостепеног органа по жалби поднетој 3. јануара – објашњава Петровић. До 11 сати 29. децембра минуле године Иван Петровић је послове саветника за заштиту права пацијената обављао у канцеларији број 307а Градске управе која је коришћена и за редован рад синдикалне организације. Уз обавештење да је испразни стигло је и питање да ли има жељу да и даље ради у Градској управи што је схватио као претњу пред отказ. Жеља да обави разговор са вршиоцем дужности начелника Градске управа изостао је због одуства са радног места, а канцеларија није испражњена јер се користи за рад синдикалне организације. Иако је радно време запослених последњег радног дана у години било скраћено било је довољно да буде промењена брава на канцеларији и именовано ново лице за рад на радном месту заштитника права пацијената. У синдикату оспоравају и постављење јер као такво није у складу са систематизацијом у којој је дефинисано радно место саветника за заштиту права пацијената. Разлог за узнемирење

79

7.1.2018.

МАГАЗИН

80

и сумња у начин обављања послова с обзиром да је за то потребна и одговарајућа легитимација Министарства здравља којом се потврђују оспособљеност за ову врсту посла. Промена браве на канцеларији председника синдиката повод је за још једну кривичну пријаву, овом приликом због кривичног дела спречавања синдикалног удруживања и деловања.

- Као овлашћеном представнику запослених послодавац ни у једном моменту председника синдикалне организације није смео да доведе у неповољан положај, а неповољан положај је смањење плате чак и за 15 динара. С обзиром на ниже звање, и мањи платни коефицијенат, то решење ће по сили закона да падне с обзиром да је неосновано, а видећемо шта ће урадити управна инспекција с обзиром да је синдикална организација поднела и пријаву везану за систематизацију и кадровски план. Решење о систематизацији је непотпуно с обзиром да је у диспозитиву требало да стоји да даном ступања на снагу престаје да важи решење о старој систематизацији. Како то није учињено сви запослени сада имају дупла решења што је постало пракса у раду Градске управе. Већ смо имали одељења са по два руководиоца, а сад ћемо и за друга радна места имати по два решења која су на снази – каже Петровић. У синдикату очекују реакцију надлежног тужилаштва коме ће упутити нову кривичну пријаву. Повод је податак да је у канцеларији на којој је замењена брава остао печат синдикалне организације што води ка ставу да се неовлашћено и незаконито спречава њен рад и синдикално деловање. У ишчекивању расплета догађаја, и пуноважности решења која оспорава, Петровић обавља дужност председника синдиката, у хитним случајевима и саветника за заштиту права пацијената, из ходника на трећем спрату зграде Градске управе. Примена нове систематизације отпочела је 2. децембра што значи да су у наредних петнаест дана, најкасније до 17. у месецу, сви запослени морали да буду

распоређени на нова радна места. Податак да је ново решење о распоређивању Петровића урађено 22, а уручено три дана касније, води ка ставу да није испоштован законски рок па је девет дана био нераспоређен, а то се сматра још једном у низу грешака послодавца.

- Испоштоваћу целу процедуру до коначности решења, а с обзиром да је 3. јануара предата жалба дужност комисије је да у року до 15 дана решава по том предмету, па ћу до тада бити овде у ходнику. Ако се поштује законска процедура одговор би требало да буде позитиван, с обзиром да као председник синдикалне организације уживам законску заштиту и да би требало да се уради нова систематизација, јер је Кадровски план усвојен 28. децембра. Уколико се одбије покренућу судски спор, а добијам информације да је в.д. начелница вољна да потпише отказ Уговора о раду. Тај поступак ће трајати три године, а обраћање јавности је повод да укажем како, кад дође до судског епилога, грешке лица на функцији плаћају грађани Краљева – каже Петровић и подсећа да му је ускраћена слобода кретања у деловима зграде Градске управе са образложењем да је претио појединим особама. Оспоравање слободе кретања сматра се незаконитим, чак неуставним, чином а градоначелнику који даје налоге за такво поступање указује на кривично дело спречавање синдикалног удруживања и деловања. Петровић сматра да до размимоилажења оваквих димензија није морало да дође, па све што се дешава приписује личном ставу појединаца из градске администрације као основи за незаконито поступање. И док, као по народној пословици, једни ударају у клин а други у плочу са интересовањем се очекује епилог у чији позитиван исход верују обе супростављене стране. Ко ће након истека рокова за решавање жалби бити у ситуацији да се радује могло би да буде познато врло брзо, а можда и после неколико година колико трају судски спорови са овом проблематиком. Т. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 7.1.2018.

83

Аутохтоне врсте шљива и ракијски бонтон

МАГАЗИН

7.1.2018.

РАКИЈСКА МАГИЈА

84

- У земљи шљива и воћних ракија обични људи не знају доста о ракији, како настаје, шта је права воћна ракија. - Ракија је митолошки део историје и традиције, а то важи само за ракије које у себи имају аутохтоне сорте српских шљива. - Ракије од аутохтоних сорти шљива најбоље је што Србија може да понуди. - Србија још увек Нојева барка кад су у питању аутохтоне сорте воћа, пре свега шљива уз нешто крушака и јабука. - Ракија је господско пиће, стопостотно произведено од воћа, које се брижљиво негује и коме се посвећује вишегодишња пажња, а не пиће за напијање нити градско које се пије у кафићу. - Ракијски бонтон потврђује да је више од тога која се ракија пије важно да се пије из исте чаше јер она појачава чулна искуства, посебно боје и мириса. - Квалитет српске ракије је на нивоу најбољих вискија и бурбона

85

пште је познато да ни једно велико јако алкохолно пиће није стекло милионе обожавалаца широм света пре него што је постало познато и изборило се за простор у сопственој култури. Један од начина да то постигне српска ракија представља интернет портал „Ракија, углавном“ који је током претходне четири године стекао запажено поштовање међу припадницима ракијске сцене у земљи. Уредници блога „Ракија, углавном“ сматрају се амбасадорима српске шљивовице, а циљ не тако давне радионице био је да отклони бројне заблуде које се везују за бренд „Српска ракија“ и потврди да Краљево међу првима показује вољу за организованим и институционалним напором да се сачувају аутохтоне сорте шљива, а тиме и место земље на светској мапи врхунских алкохолних пића. Напори које у том правцу чини Удружење „Црвена Ранка“ чине се значајним у остваривању циљева заштите и очувања аутохтоних сорти шљива, унапређењу и развоју туристичких еколошких и тржишних услова као и критеријума за развој и стандардизацију производње ракије са Гледићких планина. Уредници блога Зоран Радоман и Илија Маловић подсећају да се темом српске ракије на алтернативан начин баве и у петој години постојања, а посета некој од дестилерија, ракијских сајмова, такмичења, манифестација и смотри каквих има доста прилика је да се утврде параметри који сведоче о квалитету српске шљивовице и осталих воћних ракија.

- Ми нисмо професионалци који производе ракију, нисмо технолози, ни оцењивачи. Уживамо у укусу и мирису ракије, па нисмо били лењи да прочитамо све на ту тему и направимо заједницу љубитеља српске ракије. То је јако важно зато што има бар тројица оних који су докторирали на српској шљивовици, и предавачи су на Пољопривредном факултету, а немају времена да се баве ракијом као феноменом који се тиче свих нас. Написали смо 130 текстова и имамо синететички приступ ис-

МАГАЗИН

7.1.2018.

О

86

пијању ракији из нешто већих чаша. Додао бих да смо амбасадори српске ракије у Србији, јер у земљи шљива и воћних ракија обични људи не знају доста о ракији, како настаје, шта је права воћна ракија, шта је природна ракија – каже Радоман. Аналогија са Библијом као најкупованијом, уједно најмање читаном, књигом на свету указује на сличан однос према српској шљивовоци. И док највећи број оних који нису ни прочитали Библију сматра да зна шта у њој пише, прича и позива се на њен садржај, тако и највећи број оних који редовно конзумирају шљивовицу мисли да зна све о њој иако је никад није пио са пажњом, нити јој пришао на адекватан начин. На то упућује став Илије Маловића да је ракија магија, митолошки део историје и традиције. За разлику од бројних других, у свету много познатијих пића као што су сингл малт виски, француски коњак и слична, то важи само за ракије које у себи имају аутохтоне сорте српских шљива, јер је без њих ракија само вотка од воћа. Познато је да су ситније врсте шљива отпорније на болести па је и ракија од њих много боља него од других што се може осетити чулима, пре свега укуса и мириса. Уверење да су ракије од аутохтоних сорти шљива најбоље што Србија може да понуди проистиче из истраживања које потврђује да је црвена ранка назив за породицу ракијских шљива. У Краљеву и околини подразумева шумадинку, у Драгачеву драгачицу, округлицу или метлаш, око Рашке и Источној Србији раницу, а све су у доброј мери сличне и добре за прераду у ракију. Најстарија аутохтона ракијска сорта је пожегача која се најбоље показала баш у овом делу космоса. То доказује чињеница да је, иако може да се гаји било где, најбоље особине показала у овом делу Балкана што је добра прилика за потврду да се гајење аутохтоних врста шљива исплати. Потреба да се држава и релевантне институције потруде како би сачували воћарско благо заснива се на уверењу

да је Србија још увек Нојева барка кад су у питању аутохтоне сорте воћа, пре свега шљива уз нешто крушака и јабука, а све дају врхунску ракију. У тражењу начина да се ракија представи као квалитетно пиће, које може да парира светски познатим алкохолним пићима, значајну сметњу чине угоститељи који су се показали најслабијом кариком у ланцу, али и стереотипи да је ракија јефтино пиће које се служи у малој чаши, а служи за опијање. Амбасадори српске ракије настоје да докажу да је господско пиће, стопостотно произведено од воћа, које се брижљиво негује и коме се посвећује вишегодишња пажња. Радоман подсећа да то није пиће за напијање нити градско пиће које се пије у кафићу. Служи се у дегустационим чашама које ојачавају укупан ужитак што је повод за потребу да се увек пије из исте, а најбоља потврда је понашање добрих познавалаца српске ракије који чак и на гостовања носе своју. Ракијски бонтон потврђује да је више од тога која се ракија пије важно да се пије из исте чаше јер она појачава чулна искуства, посебно боје и мириса.

- Ракија је пиће које нуди ужитак на неколико нивоа и димензија, од боје и мириса до укуса, а они који је сипају у чокање, или мале чаше, не могу да виде боју нити да осете мирис. Већина ракија које су се у Србији производиле у 19. веку биле су меке ракије, а иако се увек производила врхунска ракија, није сва произведена била тог квалитета. Било је меке ракије, а сем алкохолних ефеката којима је помагала људима да лакше изврше сељачке радове и тежак физички рад, није било мириса и боје. Пили су је преко целог дана, а није било појма дегустације. Ово што ми данас радимо некада се звало газдина ракија, јер је само газда могао себи да приушти препек, губитке приликом старења и могућност да пије на квалитетан начин, а чокањи и мале чашице су настали из потребе да се мека ракија прогута. Време је да се српска

Зоран Радоман

87

7.1.2018.

МАГАЗИН

88

ракија представи у свој својој лепоти, а то је лепота мириса боје храстовог или дудовог бурета и њен укус, због чега пијемо из великих чаша – каже Маловић. Уверење да је ракија средство за уживање води ка потреби да се при испијању задржи у устима и тако осети накнадни део укуса који има што је ускраћено уобичајеним брзим испијањем, посебно директно из боце, чиме се према овом пићу чини грех. Погрешним се сматра и испијање целокупног садржаја чаше одједном, па се између гутљаја препоручује конзумирање мале количине воде. Посебно значајном сматра се потреба да први гутљај буде мали, али и да се ракија никад директно не спушта у грло јер се тако елиминише могућност уживања у њеном мирису. Парадоксом посебне врсте амбасадори српске ракије сматрају чињеницу да у главном граду земље ракије нема места на коме би могла да се попије на начин који јој доликује, а који би требало да буде омогућен у свакој српској кафани. Ракија то заслужује јер је њен квалитет на нивоу најбољих вискија и бурбона. Додатни је што из дестилационог апарата излази као пиће које већ има арому, а може да се пије и после времена стабилизације. Виски и бурбон немају шта да понуде док не одстоје а српска ракија је одмах добра, посебно након одређеног периода старења кад добија вишеслојни мирис и ароме карамела, ваниле, топлих зачина и млечи, што није типично за младу шљивовицу. Амбасадори српске шљивовице указују на мисију да охрабре људе како би у испијању потврдили личне импресије и ракијски идентитет. Постојање неколико ауторитета добрих познавалаца ракија није довољо за постојање ракијске сцене која се успоставља тек комуникацијом конзумената и потврде да неког подсећа на сено, неког на лековито биље или друге зачине као код старијих врста. Ароме које могу да се осете, а не

подсећају на шљиву, код аутохтоних сорти нису додате у ракију која је подједнако добра као аперитив пре јела, или пиће које се у било које доба дана пије уз кафу, а већина старих добро иде и после оброка. Све то је добар разлог због чега би требало да има и одговарајућу цену.

- Када би узели воду са чесме, која кошта занемарљиво у односу на ракију, и спакујете у боцу која кошта 25 динара, ставите етикету од пет динара, обичан чеп и акцизну марку, додате порез на додату вредност добијете цену од 124 динара за литар без трошкова пласмана и трговине који премашују двадесет посто. Тако ракија која би у радњи коштала 300 динара вреди тек 30. Ако неко произведе ракију и продаје по 500 динара морала би да кошта 850 под условом да ништа нисте морали да платите, да је ваше воће, радна снага, дизајнер, казан, бурад, сви инструменти у подруму и мало боља боца за коју се неко потрудио да направи етикету. Овде нису укључени трошкови регистрације произвођача, па цена мора да иде ближе износу од хиљаду него пет стотина динара. У случају ракије која стоји у подруму, ако идемо легално, већ идемо ка четири цифре – каже Радоман. Познато је да грожђе даје највише ракије, а дуња најмање јер има најмање шећера из кога се ствара алкохол. Податак да постоје квасци, организми који се хране шећером, води ка ставу

да се њиховим додавањем из шљива троши шећер а остају алкохол и углендиоксид. Зато се додавањем шећера у комину добија етанол, а не ракија. Ако се добије без додавања шећера ракија добије душу због свега онога што је садржано у воћу, па и празна чаша мирише сат времена након што је попијена и последња кап ракије и даје довољно информација о томе од чега је произведена. Оно што се чуло током радионице учвршћује уверење да има смисла борити се за аутохтоне сорте воћа које једине старењем повећавају потенцијал ракије, па временом постаје све боља. То важи за старе сорте српских шљива, а не за новије које кратко задржавају одређен ниво квалитета након кога је приметан нагли пад, па се претварају у неку врсту шербета. Због тога није на одмет запамтити имена као што су црвена ранка, пожегача, трновача, бугарка или моравка, као сорте од којих се ракија чува за посебне прилике и значајнија породична весеља. Квалитет који имају тешко може да се замени увозним сортама, америчким или и талијанским, највише због непобитне чињенице да имају идеалан однос шећера и киселине која никад не напушта ракију и увек подсећа да није ни коњак ни виски. Све што има доприноси да може годинама да стоји, а ако се чува у прописаним судовима постаје све боља, што није случај са ракијама од других сорти. Т. Радовановић

Илија Маловић

89

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

7.1.2018.

Коко

90

Упркос деценијској забрани музике у његовој породици, Мигел сања да постане успешни музичар попут његовог идола, Ернеста де ла Круза. У очајничким настојањима да докаже таленат, Мигел ће се наћи у задивљујућој и шареној Земљи мртвих услед низа мистериозних догађаја. Успут ће упознати шармантног преваранта и заједно кренути на узбудљиво путовање не би ли сазнали праву истину која стоји иза Мигелове породичне историје. Синхронизовану породичну авантуру у 2Д и 3Д формату, која траје сто осам минута, заједно су режирали Адриен Молина и Ли Ункрих који потписује сценарио за овај филм. У српској верзији гласове главним јунацима позајмили су Никола Брун, Марко Марковић, Бојан Жировић, Гоца Тржан, Добрила Илић, Милан Антонић, Срђан Чолић, Санела Милошевић, Оливера Катарина, Катарина Гојковић, Тијана Дапчевић. Филм се приказује до 10. јануара, а пројекције почињу у 18 сати.

Легенда о коловрату

У 13. веку монголске ратне хорде и њихов вођа Бату Кан контролисали су већину света, а како су се кретали ка Европи Монголи су нападали преостале руске кнежевине које су им се нашле на путу. Ипак, њихове планове квари мали одред снажних јунака на челу са мистериозним храбрим ратником. Филм доноси очаравајућу причу о легендарној борби из богате руске историје у којој 17 неустрашивих ратника брани земљу од хиљада добро обучених војника, па је „Легенда о коловрату“ прича о храбрости, издржљивости и пожртвованости за своју земљу. Филм који траје три минута мање од два сата, по сценарију Дмитрија Палтсева и Дмитрија Рајевског, режирали су Џаник Фајзијев и Иван Шурковетскиј, а главне улоге тумаче Иља Малаков, Алексеј Серебрјаков и Александр Илин. Филм се приказује до 10. јануара у пројекцијама чији је почетак заказан за 20 сати.

Велика игра

„Велика игра“ је истинита прича о покер принцези Моли Блум, која је водила целу деценију најексклузивније илегалне игре. Моли је била скијашица која је, након неуспешне квалификације за Олимпијске игре, постала конобарица али је, незадовољна обичним послом, покренула илегалну коцкарницу коју су посећивали славни глумци и значајне личности са Вол Стрита, а њени играчи су били филмске звезде, познати спортисти, пословни људи и руска мафија. Моли је успешно водила посао све док јој усред ноћи на врата нису упали агенти Федералног истражног бироа, а једини савезник је био адвокат Чарли Џефи који је открио да је Моли много више од онога што се писало о њој. Арон Соркин је сценарио за биографску драму писао по књизи Моли Блум и режирао филм који за двадесет минута премашује два сата, а главне улоге поверио Џесики Частеин, Идрис Елби, Кевину Костнеру, Мајклу Сери, Крису О’Дауду. Филм се приказује до 10. јануара, а пројекције почињу у 22 сата.

91

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 7. И 13. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

7.1.2018.

7. јануар

92

1598. — на руски престо је ступио Борис Годунов, после смрти Фјодора I, последњег цара из династије Рјурикович.

1610. — Италијански астроном и математичар Галилео Галилеј открио је Јупитерове месеце Ио, Европу, Ганимед и Калисто, данас познате као „галилејски месеци“.

1764. — SICULICIDIUM, покољ Секеља у Мадефалви 1785. — Џон Џефрис и Жан Пјер Бланшар први су прелетели канал Ламанш балоном напуњеним загрејаним ваздухом.

1789. — на првим председничким изборима у САД победио је вођа из Рата за независност Џорџ Вашингтон. Поново је изабран 1792., а 1796. је одбио да се кандидује.

1807. — Велика Британија је прогласила блокаду Француске и земаља савезница француског цара Наполеона I Бонапарте.

1872. — Изашао је први српски позоришни лист Позориште, који је покренуло Српско народно позориште у Новом Саду. Лист је излазио до 1908.

1920. — Трупе белоармејаца руског адмирала Александра Колчака предале се код Краснојарска.

1927. — успостављена је редовна трансатлантска телефонска веза између Лондона и Њујорка.

1946. — западне силе су признале Аустрију у границама из 1937.

1953. — председник САД Хари Труман је објавио да је у САД израђена хидрогенска бомба.

1979. — Камбоџански побуњеници

су, уз помоћ вијетнамских снага након двонедељне опсаде, заузели Пном Пен и срушили владу Црвених Кмера Пола Пота. Сматра се да је за време режима Црвених Кмера од априла 1975. у Камбоџи убијено или умрло од глади и исцрпљености између милион и два милиона људи.

1990. — Криви торањ у Пизи је први пут после 800 година свог постојања затворен за туристе ради рестаурације.

1992. — Авион Југословенске народне армије оборио је код Новог Марофа у Хрватској хеликоптер с посматрачима Европске заједнице. Погинуло је свих пет људи у хеликоптеру. Хеликоптер није имао дозволу за прелет.

1993. — Муслиманске снаге под командом Насера Орића, су у српском селу Кравица убили преко 40 људи. Све куће су попаљене.

1997. — У Алжиру је, у експлозији бомбе коју су у аутобус подметнули исламски екстремисти, погинуло најмање 13 и рањено око сто људи.

1998. — Ослободилачка војска Косова, која се прогласила одговорном за серију напада на полицијске станице на Косову и Метохији, преузела је одговорност и за терористичке акције у Македонији, иако је македонско Министарство унутрашњих послова демантовало повезаност ОВК с бомбашким нападима у Македонији.

1999. — Сенат САД почео је суђење у поступку смене (импичмент) председнику САД Билу Клинтону, прво после више од 130 година против актуелног шефа државе. Клинтон је био оптужен за кривоклетство и опструкцију правде у афери са бившом

приправницом у Белој кући Моником Луински.

2002. — француски модни креатор Ив Сен Лоран повукао се из света високе моде. Модну кућу основао је 1962., а прославио се 1966. колекцијом првих смокинга за жене који су постали модни хит.

2002. — приликом ложења божићног бадњака у градском парку у Беранама, у Црној Гори јаке полицијске снаге спречиле су сукоб између при-

сталица Српске православне цркве и непризнате Црногорске православне цркве и ухапсиле више лица.

8. јануар 1297. — Италијански племић Франческо Грималди, прерушен у фрањевца, је заузео тврђаву Монако.

1679. — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал открио је водопаде Нијагаре.

1807. — Српски устаници су у Првом српском устанку заузели Београдску тврђаву у коју су се Турци склонили након заузимања Београда 12. децембра.

1815. — Америчка војска на челу са генералом Ендруом Џексоном је поразила британску војску у бици код Њу Орлеанса током Америчко-британског рата.

1881. — Основана је Народна радикална странка, прва политичка странка у Србији.

1889. — Статистичар Херман Холерит је патентирао табеларну машину.

1923. — Након извештаја Репарационе комисије крајем 1922. да Немачка касни са испорукама угља на име ратне одштете Француској и Белгији, француске и белгијске трупе ушле су у Рурску област. Криза је споразумно решена средином 1924, а у јулу 1925. Французи су почели да евакуишу трупе из Рура.

1926. — Абдул Азиз ибн Сауд постао је краљ Хеџаса, а назив земље промењен је у Саудијска Арабија.

1959. — Генерал Шарл де Гол постао је први председник Пете републике Француске.

1959. — Фидел Кастро је тријумфално ушао у Хавану и постао нови кубански вођа.

1973. — Амерички и северновијетнамски преговарачи Хенри Кисинџер и Ле Дук То обновили су у Паризу преговоре о окончању Вијетнамског рата.

1998. — Арапски терориста Ремзи Ахмед Јусеф осуђен је на доживотну робију, као организатор подметања експлозива 1993. у Светски трговински центар у Њујорку, када је погинуло шесторо људи. Две зграде Центра са пре-

ко сто спратова срушене су 11. септембра 2001. у самоубилачком терористичком нападу са два отета авиона.

2002. — У Албанији је у 117. години умрла Цхериме Хасан Барди једна од најстаријих Албанки и једна од неколико особа на свету које су живеле у три века.

2003. — Скупштина Црне Горе изабрала је нову републичку владу чији је премијер Мило Ђукановић.

2003. — Након неколико напада на припаднике америчких војних снага, у Кувајту је објављен религиозни проглас који забрањује убијање не-Муслимана, чиме су ојачани постојећи закони.

2006. — У Турској је 14 лица заражено вирусом птичијег грипа Х5Н1.

9. јануар 1792. — миром у Јашију, којим је окончан руско-турски рат, започет у августу 1787, Русија проширила своју границу до Дњестра.

1793. — Француз Жан Пјер Бланшар извео први лет балоном изнад северноамеричког континента.

1804. — испред манастира Моравица Турци убили српског архимандрита Георгија Ђорђевића Хаџи-Ђеру, народног првака у рудничком крају. Шест дана потом почела „сеча кнезова“, што је убрзало избијање Првог српског устанка.

1878. — у српско-турском рату српска војска ушла у Ниш, а Турци наредног дана предали тврђаву и варош, чиме је окончана турска управа у том граду. Борбе трајале 25 дана, а одлучујућа била победа Браничевске бригаде на Чегру.

1942. — у Петровграду, Кикинди и другим местима у Банату Немци у Другом светском рату стрељали 150 комуниста и симпатизера партизана. Истог дана мађарске окупационе власти почеле масовно хапшење и убијање Срба с друге стране реке Тисе. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стрељано 60 Срба.

1945. — почело искрцавање америчких трупа у Другом светском рату на највеће филипинско острво Лузон.

93

7.1.2018.

МАГАЗИН

94

Борбе окончане 15. августа капитулацијом јапанских снага.

1953. — потонуо јужнокорејски путнички ферибот, живот изгубило 349 особа.

1962. — СССР и Куба потписали трговински споразум на основу ког је Куба добијала робу по повлашћеним, ниским ценама. Уговор престао да важи 1991.

1978. — У Ирану је почела Исламска револуција у којој је годину дана касније збачен са власти шах Реза Шах Пахлави.

1992. — реагујући на одлуку босанских муслимана и Хрвата да затраже признање суверене Босне и Херцеговине од Европске заједнице, Срби прогласили Републику српског народа у БиХ и саопштили да је та република федерална јединица Југославије.

1996. — чеченски побуњеници заузели болницу и узели најмање 2.000 талаца у дагестанском граду Кизљар. Побуњеници тражили прекид рата у својој држави.

1996. — обустављен ваздушни хуманитаран мост за Сарајево, највећи ваздушни мост у историји ваздухопловства после совјетске блокаде Берлина. Током три и по године рата у Босни, обављено 13.000 хуманитарних летова којима је допремљено више од 160.000 тона помоћи.

1999. — приликом хапшења, припадници СФОР убили босанског Србина Драгана Гаговића, оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине почињене у рату у Босни.

2002. — САД укинуле санкције на продају оружја Југославији, уведене 1996.

2002. — влада САД покренула истрагу о стечају мултинационалне електродистрибутерске компаније „Енрон“, највећем банкротству у историји САД.

10. јануар 49. п. н. е. — Гај Јулије Цезар изговорио „Коцка је бачена“ и прешао реку Рубикон, по једној варијанти данашња речица Фиумицино у горњој Италији, по другој Писатело код Равене, граница између Италије и Галије,

што је означило ново раздобље у историји Римског царства, почео грађански рат против Помпеја и Сената који је завршен увођењем Цезарове диктатуре. Припадници републиканске опозиције убили Цезара 44. п. н. е.

1356. — на државном сабору у Нирнбергу прихваћен главни део Златне буле цара Карла IV, великог уставног закона немачке царевине, који је у својим основама трајао до 1806.

1863. — у Лондону отворена прва линија подземне железнице у свету.

1882. — почео херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустроугарске, као одговор на увођења закона о војној обавези и регрутовања. Устанак, који је потајно подржала Црна Гора, угушен после неколико месеци.

1889. — Француска успоставила протекторат над Обалом Слоноваче.

1920. — у Женеви изабрано веће Лиге народа које су чинили Француска, Италија, Јапан, Велика Британија. Касније чланице Већа постале Немачка и СССР. Због политичког неуспеха Лига народа престала да постоји 1939, мада је формално укинута 1946, када је у Лондону одржана прва седница Генералне скупштине Уједињених нација.

1922. — Артур Грифит постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије.

1927. — премијерно приказан неми научно-фантастични филм Метрополис аустријског режисера Фрица Ланга.

1934. — у Немачкој погубљен Маринус ван дер Лубе пошто је проглашен кривим за паљење Рајхстага 27. фебруара 1933.

1969. — Шведска као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом.

1996. — Израел пустио из затвора стотине Палестинаца неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали.

1997. — Арнолдо Алеман постао председник Никарагве у првој демократској и мирној смени власти у модерној историји те земље.

1997. — током антивладиних про-

теста у Софији демонстранти пробили полицијски кордон, упали у зграду Парламента и демолирали је.

2001. — бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991. и 1992. током рата у Босни. Уз гаранције Владе Србије у септембру пуштена да се брани са слободе, а у октобру 2002. признала кривицу.

2002. — израелски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у Рафи, после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.

11. јануар 1569. — У Енглеској је, под патронатом краљице Елизабете I, у катедрали светог Павла у Лондону први пут организована лутрија. Приход је коришћен за обнову утврђења, лука и других јавних радова.

1811. — Скупштина свих народних старешина у Србији основала је у време Првог српског устанка прва попечитељства (министарства). Министар просвете постао је најученији Србин тог времена, ректор Велике школе у Београду Доситеј Обрадовић.

1843. — Аустријски цар Фердинанд I је у време највећег успона Илирског препорода забранио употребу илирског имена, посебно у „новинама и јавним списима“.

1882. — Нападом устаника на пандурску станицу у Улогу почео устанак у Херцеговини против аустроугарске окупације.

1886. — У Њујорку је почео први шаховски меч за првака света између Вилхелма Штајница и Јохана Цукерторта, који је добио Штајниц резултатом 10:5, уз пет ремија. Титулу је одбранио 1889. и 1892. у мечевима против Михаила Чигорина, али је 1894. поражен од Емануела Ласкера. Написао је „Уџбеник модерног шаха“, који се сматра основом модерне шаховске стратегије.

1919. — Румунија је анектирала Трансилванију која је била у саставу Аустроугарске монархије до њеног рас-

пада 1918. Миром у Тријанону 1920. Трансилванија је формално додељена Румунији.

1922. — Први пацијент излечен инсулином од шећерне болести је постао 14-годишњи Канађанин Леонард Томсон.

1923. — Војске Француске и Белгије су окупирале Рурску област како би присилиле немачку Вајмарску републику да плати одштету за Први светски рат.

1942. — Јапанци су у Другом светском рату заузели Куала Лумпур.

1946. — Уставотворна скупштина у Тирани је прогласила Народну републику Албанију.

1962. — Под снежном лавином, која је у перуанским Андима затрпала село Хуаскаран, живот је изгубило више од 3.000 људи.

1970. — Армија Нигерије је после 32 месеца борби у грађанском рату у којем је погинуло милион и по људи, угушила побуну сецесиониста у провинцији Бијафра. Вођа побуњеника генерал Чуквуемека Одумегву Оџукву напустио је земљу дан после пада Оверија, главног града Бијафре.

1989. — Испред Скупштине Црне Горе одржан је масовни митинг грађана на којем је затражено смењивање државног и партијског руководства. Под великим дводневним притиском демонстраната то руководство је поднело оставке, а на политичку сцену Црне Горе ступила је група младих комуниста на челу с Момиром Булатовићем и Милом Ђукановићем.

1992. — Референдум за територијалну и политичку аутономију Албанаца у Македонији[1] 1998. — Наоружани нападач, исламски фанатик, убио је најмање 22 и ранио 51 шиитског муслиманског верника током молитве у џамији у пакистанском граду Лахор.

2000. — Председник Алжира Абделазиз Бутефлика донео је општу амнестију за припаднике Исламске армије спаса и за узврат затражио распуштање њихове организације.

2001. — Влада Бурундија и побуњенчка група Хуту, једна од две етничке мањине, постигли су договор о

95

повлачењу својих трупа из Демократске Републике Конго.

2006. — Вулкан Огастин на Аљасци еруптирао два пута, што је прва његова ерупција од јануара 1986.

МАГАЗИН

7.1.2018.

12. јануар

96

812. — Изасланици византијског цара Михаила I Рангабеа склопили мир у Ахену с франачким царем Карлом Великим, после више од деценије рата Византије и Франачког царства. Један од узрока рата било је то што је римски папа, потраживши ослонац у Франачком царству, крунисао Карла Великог.

1906. — Почео Царински рат између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије 1932. — Хети Каравај, демократа из Арканзаса, постала прва жена изабрана у Сенат САД.

1953. — Скупштина СФРЈ усвојила нов Устав. Укинуто Веће народа и формирано Веће произвођача, чиме је изгубљено национално обележје институционалне скупштинске структуре.

1964. — У Занзибару, месец дана пошто је земља стекла независност, збачен са власти султан и проглашена република с председником Абеидом Карумеом. Четири месеца касније Занзибар се ујединио с Тангањиком у Танзанију.

1969. — Објављен први албум британске рок групе Лед зепелин.

1977. — Израелци су масовним демонстрацијама изразили протест због одлуке Француске да пусти на слободу Абу Дауда, вођу палестинских терориста који су 1972. извршили масакр над израелским атлетичарима на Олимпијским играма 1972. у Минхену.

1981. — Почела са емитовањем америчка ТВ сапуница „Династија“.

1990. — Румунски председник Јон Илијеску саопштио да је Комунистичка партија Румуније стављена ван закона.

1991. — Конгрес САД одобрио председнику Џорџу Бушу употребу војне силе да би присилио ирачку армију да напусти Кувајт.

1992. — Влада Алжира дан после

оставке шефа државе Шадлија Бенџедида одложила другу рунду парламентарних избора, образложивши то „немогућношћу настављања изборног процеса“. На изборима водио исламски Фронт националног спаса. Исламисти се прихватили оружја и у наредним годинама убијено више десетина хиљада Алжираца.

— Референдум за територијалну и политичку аутономију Албанаца у Македонији[1] 1993. — Комесаријат Уједињених нација за избеглице саопштио је да је 1992. у свету било више од 18,5 милиона избеглица. Број избеглица пове-

ћан за 3,5 милиона у односу на 1991, од чега три милиона расељено и избегло са територије Југославије.

1996. — Прве руске јединице у саставу ИФОР стигле у Босну и Херцеговину, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата.

1998. — 19 европских држава потписало документ о забрани клонирања људских бића. У Београду почео штрајк Градског саобраћајног предузећа. Први пут у стогодишњој историји јавног превоза на београдске улице није изашло ниједно возило ГСП. Штрајк трајао шест

дана.

2006. — У стампеду, за време ритуалног каменовања ђавола задњег дана Хаџа на Мини, Саудијска Арабија, погинула 362 ходочасника.

2010. — У земљотресу на острву Хаити погинуло око 316.000 особа.

13. јануар 532. — У Константинопољу је избио устанак Ника против цара Јустинијана.

1842. — Приликом повлачења из авганистанског града Кабула, британске трупе од 9000 војника масакриране су у Кибер Пасу.

1854. — Јапански шогун Токугава Ијесада потписао је први трговински уговор којим су за САД отворене неке јапанске луке. Касније су потписани уговори с Великом Британијом, Русијом, Француском, чиме је Јапан прекинуо политику изолованости и почео да се укључује у међународне односе.

1898. — Француски писац Емил Зола је под насловом „Оптужујем“ објавио у листу „Л’Орор“ отворено писмо председнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију

због наводног одавања војних тајни Немачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора.

1910. — Емитован је први радиопренос опере уживо из њујоршке Метрополитен опере, Леонкавалови „Пајаци“ и Маскањијева „Кавалерија рустикана“.

1915. — У граду Авецано у централној Италији у земљотресу је погинуло 30.000 људи.

1935. — на плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припајање Немачкој.

1963. — у војном удару је убијен први председник Тогоа, Силванус Олимпио, и војска је на власт довела Николаса Границког, који је од 1961. био у избеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом власт је преузео потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема.

1972. — војска је у Гани збацила цивилну владу председника Едварда Акуфа Ада, а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг.

1985. — приликом пада воза у провалију, око 250 километара источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено.

1991. — На светском првенству у аустралијском граду Перту југословенски ватерполисти освојили су златну медаљу. Југославија је први пут постала првак света у ватерполу у Мадриду 1987.

1993. — на основу одлуке немачког Уставног суда обустављен је судски поступак против бившег председника Демократске Републике Немачке Ериха Хонекера. Суд је закључио да процес против 80годишњег Хонекера, тешко оболелог од рака представља повреду људског достојанства. Хонекер је након 169 дана проведених у истражном затвору емигрирао у Чиле где је умро у мају 1994.

2001. — у земљотресу у Салвадору погинула је 701 особа и 3.883 је рањено, а 160.598 стамбених објеката је уништено, озбиљно оштећено или затрпано земљом.

97

98

МАГАЗИН 7.1.2018.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs