Magazin 316 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година V * Број 316 * 31. децембар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

31.12.2017.

У овом броју: Уста пуна барута Мало разумевања за предлоге опозиције Ускоро електронска скупштина Велики почетак у Краљеву У сусрет јубилеју Тешки камиони као земљотрес Станови за припаднике безбедносних снага Значајно смањен број незапослених

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 16 22 30 38 50 54 58

Време шерифа са Гоча Прва жртва малих богиња Игранка без престанка Време мира и несебичности На репертоару Биоскопа „Кварт“ Иза решетака још 52 особе Празник атлетике у долини Мораве Времеплов

64 76 78 83 88 92 94 98

МАГАЗИН 31.12.2017.

Седамнаеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

31.12.2017.

УСТА ПУНА БАРУТА

Фото: М. Радовановић

- Четири нова одборника у Скупштини града. - Одустајање од индустријске зоне у близини Аеродрома „Морава“ није политичко већ стратешко питање од кога зависи даљи развој града. – Изражена сумња опозиције у обећања о страним инвестицијама и запошљавању више хиљада радника. – Иступање представника владајуће коалиције оцењено као политички маркетинг. - Суштина преваре доведена до непрепознатљивости. - Новогодишњи празници код неких људи изазивају појачану нервозу. – Планирани дефицит у наредној години 190 милиона динара. - Од пореза се очекује скоро две милијарде, а од државе 746 милиона динара. - Средства намењена развоју сеоског туризма добијају власници истих објеката, а нема података колико је улагањем отворено нових радних места у овој области. - Куповина пластичне јелке у Београду кошта колико улагање Краљева у подстицај запошљавања, а њено кићење колико издвајање за медије

ако је повод за последњу седницу Скупштине града у календарској години усвајање буџета за наредну он се на седамнаестој по реду, од конституисања половином прошле године, нашао тек на четвртом месту приоритета. О томе сведочи дневни ред који је већином од 31 гласа подршке и 16 уздржаних усвојен десетак минута након почетка седнице. До тада је без примедби усвојен записник са претходне седнице одржане 30. новембра, предлози одборничких група Локални фронт о разрешењу председника Комисије за борбу против корупције и Ивица Дачић – Социјалистичка партија Србије о расподели добити из 2014. за покриће губитака из претходне године. У истом периоду одбијен је предлог Одборничке групе Покрета Двери да се у дневни ред уврсти усвајање Породичне декларације. Прва тачка дневног реда посвећена је попуњавању упражњених одборничких места након што су оставке на ову функцију поднели Бранислав Сеничић, Владимир Савић, Александра Окошановић Угреновић и Александар Протић.

МАГАЗИН

31.12.2017.

Одборнички мандат у Скуштини града потврђен је Николи Ђукићу са Изборне листе Александар Вучић – Србија побеђује, Николи Аџићу са Изборне листе Група грађана Локални фронт, Александру Милојевићу са Изборне листе Група грађана Староседеоци Краљева и околине и Радовану Марушићу кандидату са изборне листе Др Војислав Шешељ – Српска радикална странка. Оцењена као приоритетна одлука о оснивању Центра локалних услуга није привукла посебну пажњу одборника колико она која се односи на измену одлуке о задуживању ради финансирања капиталних инвестиција, иако је садржана на мање од две куцане странице. Више од три сата расправе изазвао је предлог да се од 230 милиона динара кредита 30 утроши за изградњу затвореног базена, 80 за градњу павиљона Дечјег одмаралишта „Гоч“, 28 за завршетак радова на изградњи дечјег обданишта на Берановцу и 100 за набавку ЛЕД светиљки и система за надзор и управљање за Краљево. Жестоки критичари били су одборници опозиционих странака, а повод је

одустајање од градње индустријске зоне у близини Аеродрома „Морава“ која је пре само годину дана била повод за задуживање. Одустајање од реализације овог пројекта је оцењено великом грешком што је повод да председник Скупштине града Ненад Марковић устврди како доношење неочекивано прераста у главну политичку тему која ће да засени и расправу о буџету за наредну годину. Представницима власти посебно смета што су главни критичари одустајања од градње индустријске зоне одборници који су пре само годину дана били главни критичари идеје о задуживању да би била изграђена. Одустајање од првобитне идеје подстакнуто је намером страних инвеститора, из Немачке и Турске, да граде производене погоне на имању Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ и „Аутотранспорта“ и у њима запосле неколико хиљада људи. Опозиција сматра да одустајање од индустријске зоне није политичко већ стратешко питање од кога зависи даљи развој града. Подсећања одборника владајуће већине и опозиције на ставове од пре годину дана потврда су вели-

ке подељености по питању односа према отварању аеродрома што је у директној вези са индустријском зоном у његовој близини. Полазећи од податка да се толико година касни са пуштањем у рад за цивилни саобраћај, и различити подаци о томе када би то могло да се догоди, повод су за сумњу да би слично могло да се догоди и са обећаним страним инвестицијама и запошљавањем толико хиљада радника. Покушаји представника владајуће већине, чије је ставове најжешће бранио председник Скупштине града, да увере у супротно оцењени су као политички маркетинг баш као и обећања крајем 2015. у сврху предизборне кампање следеће године. Иступ председника Скупштине града оцењен је бахатим понашањем што је додатно заоштрило ситуацију у којој преовладавају реплике и одговори на њих. Опаска да се вештина политичара огледа у томе да расправу о суштини проблема скрене у другу страну упућена је на дресу председника Скупштине који је је с времена на време, прилично често, био у ситуацији да напусти место председавајућег како би одоговорио на на-

паде опозиције. Председник Одборничке групе Покрета Двери подсећа да је суштина преваре доведена до непрознатљивости, а одборничке групе напредњака Вукман Ракочевића да се без потребе диже превише буке можда и због тога што новогодишњи празници код неких људи изазивају појачану нервозу. На то ко је шта говорио пре годину дана покушавали су да укажу Иван Матовић, Драган Весовић, Јован Нешовић, Вукомир Митровић и Вукман Ракочевић. Подсећање да је отварање аеродрома услов за развој туризма, долазак бројних гостију у Матарушку и Богутовачку Бању и зимовање на Гочу, а да од обећања о пуштању у цивилни саобраћај још нема ништа довољно је за заључак шефа Одборничке групе Староседеоци Краљева и околине да једино остаје грудвање и прављење Снешка Белића. Позив директору Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Краљево Александру Несторовићу да пружи појашњење онемогућило је стриктно поштовање Пословника о раду

Скупштине града који је током године усвојен консензусом шефова свих одборничких група. Да је због дијаметрално супростављених ставова атмосфера постала усијана на најбољи начин одражава став заменика шефа одборничке групе напредњака Милоша Милишића садржан у подсећању да се обраћање појединих одборника најбоље може описати рок метафором о устима пуним барута. Уверавање да пренамена кредита не значи и ново задуживање није битније утицала на смиривање ситуације и одборнике опозиције како би ублажили оштрицу критике која није посустајала све до паузе која је потрајала више од једног сата. Наставак седнице отворен је излагањем градоначелника Краљева др Предрага Терзића који подсећа да разлика између планираних прихода буџета који за 239 милиона премашује три милијарде и расхода од 3,433 милијарде потврђује планирани дефицит од 190 милиона динара. У приходе је урачунато и 116 милиона динара неутрошених средстава из ранијег периода и 120 ми-

31.12.2017.

МАГАЗИН

лиона динара кредита, а у расходе и 45 за отплату дуга. Од пореза се очекује скоро две милијарде динара а приход од републике у износу од 746 милиона динара. Подстицајима за развој пољопривреде намењено је 70,5 милиона, а податак да је прошле године за куповину сто противградних ракета кратког и средњег домета из текуће буџетске резерве утрошено три милиона динара повод је да у буџету за наредну за то буде планирано четири милиона динара. Колико је куповина противградних ракета била оправдана на најбољи начин потврђује податак да су само током јуна ове године испаљене 72. Из средстава текуће буџетске резерве исплаћене су надокнаде противградним стрелцима износом који се изједначава са оним који стиже из републичких органа, па су за наредну годину и ови трошкови планирани буџетом. Четрдесет милиона динара намењено је улагањима у спорт, седам стотина хиљада за развој омладинске политике, а планирана су и средства за рад Савета за родну равноправност. Осим обавезе да финансира здравствену заштиту у буџету града за наредну годину планирана су средства за финансирање неколико лекара, а након две године кад је осам и седам милиона динара усмерено на подстицај развоја сеоског туризма седам милиона је планирано и у наредној години. Заштити животне средине намењено је 23 милиона потребних за сервисирање значајних активности у које се убраја изношење смећа из делова градског подручја у којима нема контејнера за прикупљање. Десетоминутно излагање градоначелника било је довољно за потврду да је буџет пројектован у складу са приходима, а да су значајна средства намењена улагањима у кутуру и рад Центра локалних услуга. Пре него се прешло на расправу одборник Јован Нешовић је још једном покушао да образложи два амандмана којима се тражи преусмеравање средстава са мање важних на друге позиције. Сличан предлог је одбијен и пре годину дана, а одборничка већина није имала довољно разумевања за њих ни

ове. Почетак расправе о предлогу буџета повод је за потврду да средства намењена развоју сеоског туризма добијају власници истих објеката, а за претходне две године нема података колико је улагањем петнаест милиона динара отворено нових радних места у овој области. Владајућој већини је замерено што предлог буџета није објављен на званичном веб сајту града, а није било ни јавне расправе о њему. Потврду изречену током последњег квартала ове године да ће током наредне бити отворено неколико хиљада нових радних места покушао је да оспори одборник Јован Нешовић. Разлог да сумња у то је податак да у буџету нису планирани приходи од пореза на њихове плате који би, у случају да само шест месеци две хиљаде раника прима минималац, достигли педесет милиона динара. Одборник Социјалдемократске партије Србије Милован Смиљковић сматра да је буџет за наредну годину реалан, рационалан и функционалан, а исто мишљење дели и заменик шефа Одборничке групе Српског покрета обнове Драгиша Радевић. Одборници Покрета Двери сматра да развојни буџет подразумева значајнија улагања у подстицај запошљавања, али и да износ од петнаест милиона динара за суфинансирање јавног информисања од јавног интереса није довољан да оно буде квалитетно, а први човек Староседелаца Краљева и околине Иван Матовић да одборници владајуће већине ни сами не верују у оно што говоре и да се руководе оним што су сазнали из медија који преносе ставове највиших представника власти. Још горим се сматра сумња да у то верују. Одборницима Социјалистичке партије Србије је замерено што не присуствују седници Скупштине града, а креаторима буџета што нису решили проблем финансирања приградског и градског превоза због чега би ускоро могао да уследи ребаланс буџета и плаћање додатних шездесет милиона актуелном превознику. И овај део седнице обележиле су бројне реплике и одговори на њих, али

и опаска др Зорана Чворовића да куповина противградних ракета није у складу са законом јер је у надлежности државе, а не локалне самоуправе. Став је поткрепљен одлуком надлежних органа који су слично понашање других локалних самоуправа оценили противзаконитим. Одборник Локалног фронта Никола Аџић подсећа да куповина пластичне јелке у Београду кошта колико улагање Краљева у подстицај запошљавања, а њено кићење колико издвајање за медије. Критика опозиционих одборника потврђује се у ставу Ивана Матовића да се суштина буџета за наредну годину огледа у преживљавању до следећих избора, да је буџет из године у године исти и не подстиче отварање нових радних места. Шеф одборничке групе Локални фронт Предраг Воштинић подсећа да је за реалиазцију буџета одговоран градоначелник Краљева, што је добар разлог да буде присутан током читаве раправе по овој тачки дневног реда, па због тога нема оправдања за изостанак. Двадесетак минута пре 17 сати гласовима 32 одборника, уз 15 уздржаних, одлучено је да седница буде продужена до окончања расправе по свим тачкама дневног реда, а први човек Одборничке групе Покрета социјалиста Александар Ерац измамио је аплаузе опозиције тврдњом да ове године неће бити организованог дочека Нове године на Тргу српских ратника због опозиције која ни на овој седници није пропустила да подсети на значајна средства потрошена прошле године. До полусатне паузе тек неколико минута посвећено је предлогу годишњег плана расхода за услуге социјалне заштите. Оштрица критике опозиције није отупела ни током скоро сат и по расправе о предлогу Програма уређивања грађевинског земљишта за наредну годину који је образложио директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта и демантовао информацију да је град одустао од индустријске зоне у близини Аеродрома Морава. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Четрдесет четврта седница Градског већа

МАГАЗИН

31.12.2017.

МАЛО РАЗУМЕВАЊА ЗА ПРЕДЛОГЕ ОПОЗИЦИЈЕ

- На основу извршених анализа и стручног разматрања може се констатовати да је вода за пиће из мреже градског водовода у току октобра и новембра била хигијенски исправна. - Количина суспендованих честица ПМ10 у октобру изнад граничних вредности дванаест, а у новембру чак седамнаест дана. – Прихваћен амандман Одборничке групе „Локални фронт“. – Одбијена већина предлога опозиционих одборника и странака

еђу двадесет тема које су се нашле на дневном реду последње седнице Градског већа у овој години две прве су посвећене разматрању извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије. Прва тачка двевног реда посвећена је извештају Завода за октобар, а друга за новембар ове године. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у току октобра узорковао 147 узорака воде за пиће из мреже градског водовода и 20 узорака сирових вода са црпних станица, а битних одступања није било ни у новембру у коме је анализирано 148 узорака воде за пиће из градског водовода и 16 са црпних станица. Узорци су анализирани на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед три пута недељно, а сви из мреже градског водовода били су бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је узоркована вода за анализу на фенолне материје из реке Ибар. Сви узорци су анализирани спектро-фотометријском методом, у октобру пет а у новембру четири пута, којом је утврђено да количина фенолних материја није прелазила МДК вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа и стручног разматрања може се констатовати да је вода за пиће из мреже градског водовода у току октобра и новембра била хигијенски исправна. Квалитет ваздуха утврђује се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксира и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, олова, кадмијума и цинка, а

МАГАЗИН

31.12.2017.

подручје на коме се спроводи мониторинг је централна урбана зона и насеље Рибница. Мерењима је утврђено да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпор-диоксида и азотдиоксида у току октобра и новембра биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. У исто време средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима у октобру су биле испод максималнмо дозвољених на мерним местима Завод за јавно здравље, Скупштина града и Рибница, а изнад на мерном месту Пљакин шанац током три дана између 17. и 19. октобра. Ситуација се у новембру променила, па су биле испод максимално дозвољених у Рибници, а изнад на мерним местима Завода за јавно здравље и Скупштина града по један и у Пљакином шанцу три дана. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 у октобру су биле изнад граничних вредности дванаест, а у новембру чак седамнаест дана на мерном месту Полицијска управа. Измерене средње двадесетечтворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, никла, кадмијума и арсена у току октобра биле су испод граничних, а у новембру су само вредности арсена током једног дана премашиле граничну вредност. Последња седница Скуштине града у овој години повод је да Градско веће разматра два предлога за допуну дневног реда, и више амандмана, један на предлог одлуке о задуживању града, три на предлог одлуке о буџету за наредну годину и два на предлог одлуке о изменама и допунама одлуке о комуналном уређењу. Заменик шефа Одборничке групе „Ивица Дачић – Социјалистичка партија Србије“ Бојана Бајровић

МАГАЗИН

31.12.2017.

предложила је да се дневни ред Скупштине града допуни разматрањем предлога решења о давању сагласности на одлуку Надзорног одбора ЈКП „Пијаца“ о расподели нераспоређене добити из 2014. за покриће губитака из претходне године, а Двери - Покрет за живот Србије усвајање Породичне декларације под називом „Град Краљево – заштитник породице“. Повод је податак да је током претходне у Србији рођено најмање беба у протеклих сто година, а да је број становника у последњих десет смањен за 385 хиљада што потврђује да годишње нестане општина величине између 35 и 40 хиљада становника. Додатни мотив је податак да просечна породица у Србији има једно дете, да просечна старост становништва стално расте, а да ста-

рост мајке приликом рођења првог детета износи тридесет година. Слику неповољнијом чини сазнање да је прошле године склопљено хиљаду бракова мање него једну раније, да становништво статистички гледано умире од болести које се могу спречити и да породица, као основна јединица друштва, има право на заштиту државе и друштва. Предлог ове одборничке групе је оцењен као правно могућ, али се по њему не може поступити будући да декларација предвиђа финансијска чињења чији обим није дефинисан. Одборик Јован Нешовић предлаже да се 30 милиона динара намењених изградњи затвореног базена замени са 50 потребних за откуп земљишта за изградњу индустријске зоне у зони Аеро-

дрома „Морава“, а разлика надомести из средстава намењених замени постојећих ЛЕД сијалицама. Нешовић предлаже и да се изврши прерасподела средстава намењених за услуге по уговору, а три милиона преусмере на опште услуге локалне самоуправе чиме би се повећао износ за специјализоване услуге, скраћене студије оправданости реализације пројекта „Краљевград“ и Аеродром „Морава“ Лађевци и развој туризма на планини Гоч. Градско веће сматра да први амандман није могућ јер су средства за изградњу градског базена већ коришћена, па није могуће умањити ставку за 30 милиона динара. Није могућ ни други јер је развој сеоског туризма уређен одговарајућим правилником док

за субвенционисање приватних малих и средњих предузећа и занатских радњи није створен правни основ. Предлог за измену буџета има и Александар Ерац који предлаже да се увећа износ за плате, додатке и накнаде запослених, као и социјални допринос на терет послодавца, а умање издаци за сталне трошкове, машине и опрему и специјализоване услуге. Градско веће сматра да амандман није правно могућ, јер је укупна платна маса пројектована у складу са дозвољеним нивоом укупних средстава за плате. Два амандмана на Одлуку о комуналном уређењу града предложила је Одборничка група „Локални фронт“, а у Одељењу за послове града сматрају да их не треба прихватити јер је прав-

но могуће да се кроз заузеће јавне површине регулише и област извођења културног, уметничког или артистичког програма. Локални фронт сматра да треба изменити и део Одлуке о одређивању простора на коме није дозвољено јавно окупљање, а у Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности сматрају да је правно могућ и да се може прихватити тражена измена. Разматрана су три захтева за извођење радова на неколико објеката и предлога решења о расподели средстава за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања којим се са 60 хиљада динара подржава реализација пројекта „Жене и предузетништво“. Пред члановима Градског већа на-

шли су се предлози решења о именовању чланова Савета за заштиту и унапређење животне средине, давању сагласности на Програм обављања димничарских услуга и План чишћења и контроле димоводних и ложишних објеката и уређаја и ветилационих канала и уређаја од стране Јавног предузећа Градско стамбено за наредну годину. Разматране су понуде за доделу локација за постављање покретних тезги на јавним површинама за продају кокица, кестења и друге зрнасте робе, индустријски пакованог сладоледа и апарата за точење сладоледа, затим књига, новина, часописа и уметничких слика, производа старих и уметничких заната и производа домаће радиности. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Председник Скупштине града Краљева: Ненад Марковић

МАГАЗИН

31.12.2017.

УСКОРО ЕЛЕКТРОНСКА СКУПШТИНА

- Набавком таблета уштедела би се знатна средства која се троше на штампање материјала за седнице. – За 110 копија пред сваку седницу утрошене тоне папира и велика количина тонера. - Прелазак на нови начин рада, уз уштеде у материјалу, обезбеђује и бољу ефикасност. - Прелазак на нов начин рада већ у првој половини наредне године само је корак ка испуњавању обавезе које предстоје свим локалним самоуправама у Србији. - Колико је рад локалног парламента упристојен на најбољи начин потврђује податак да је председник скупштине изрекао свега три или четири опомене од којих две себи због кршења пословника. - Динар је за годину дана три одсто ојачао у односу на евро, одлука о повећању плата је донета, а до краја наредне године очекује се још једно повећање. - Народ још увек није заборавио и неће никада да опрости онима који су разрушили индустрију и уништили државу

Ненад Марковић

едамнаест седница Скуштине града од конституисања половином јуна прошле године довољно је за осврт уназад и сумирање резултата које председник Ненад Марковић оцењује позитивним. Добра основа је претходни четворогодишњи период током кога је постављена добра основа за наставак парламентарног живота, а рад упристојен до мере која ни мало не подсећа на нека ранија времена. И поред бројних одлука значајних за квалитетно функционисање града изостала је најављена реконструкција велике сале за одржавање седница, па завршетак радова по пројекту из 2010. предстоји током наредне године. Прозори и стакла су замењени, а следи постављање нових столова са електричним напајањем неопходним да од 2019. године отпочне електронско вођење седница. Једна по једна отклањају се дилеме по питању опремања, због великих трошкова одустало се од куповине одборничких јединица па као опција остаје набавка таблета чијим би се коришћењем уштедела знатна средства која се троше на штампање материјала за седнице. Ако се зна да је за сваку неопходно направити 110 копија, а тежина материјала за седницу по једној премашује по који пут три килограма, јасно је да се током мандата троше тоне папира и велика количина тонера за штампаче и копир апарате. Кад се узме у обзир амортизација опреме за копирање и рад на припреми материјала јасно је да прелазак на нови начин рада уз уштеде обезбеђује и бољу ефикасност. Њој треба да допринесе и нови софтвер који, након провере функционалности у Панчеву и Лесковцу, треба да буде прилагођен свакој од локалних самоуправа које га буду користиле. Нов начин рада у значајној мери олакшава рад председавајућег, посебно при одређивању приоритета у редоследу пријављивања за дискусију, реплику, обраћање шефа одборничке групе или рекламирање повреде Пословника о раду. Очекује се да транспарентнији буде и сам поступак гласања, а прелазак на нов начин рада већ у првој половини наредне године само је корак ка испуњавању обавезе које предстоје свим локалним самоуправама у Србији.

МАГАЗИН

31.12.2017.

- Знам да ће сала, као благи амфитеатар са посебним местом за новинаре и камере, бити много лепша. Одустали смо од ускопојасних микрофона на столовима одборника, јер то појефтињује читав систем а онемогућава да се у директном телевизијском преносу говорник види с лица. Инвестиција од око 14 милиона динара за реконструкцију сале је неопходна, може да се исплати само кроз уштеду у трошковима папира, а предвиђена је буџетом за наредну годину – каже Марковић уз потрду да локални парламент прати ритам рада Градског већа и извршне власти. Искорак у односу на претходни мандат огледа се и у могућности да одборници амандманима значајније утичу на доношење неких одлука, па је елиминисана могућност да буду одбачене примедбе које у датом моменту нису преточене у амандмане који постају саставни део одлуке. Да рад парламента улази у мирније воде потврђује и прихватање предлога опозиционих одборника који су у ранијем периоду, ма какви били, по правилу одбијани. Повод за ово је уверење да сви заједно доприносе остваривању интереса грађана и да, кад је он у питању, не треба да буде великих неспоразума. Колико је рад локалног парламента упристојен на најбољи начин потврђује податак да је председник скупштине изрекао свега три или четири опомене од којих две себи због кршења пословника. - Приоритет у раду је пристојност и усмереност ка теми о којој се прича је, са малим искорацима које настојим да толеришем. Доказ је да никад није било увреде као у републичкој скупштини где се јављају на сваких сат времена, па су седнице досадне. Заједно смо донели Пословник о раду, а покрећемо иницијативу за измену статута града као најбитнијег документа који доноси скупштина. Оно што смо предложили у складу је са законом, а и опозиција ће имати могућност да изнесе своје предлоге, па ћемо све размотрити члан по члан и видети шта је прихватљиво а шта није. Пре две године је највљена промена Закона о локалној самоуправи, па смо је чекали како би иницирали промену ста-

тута. То се не дешава па ћемо морати овако, јер не можемо више да чекамо, због битних ствари које произилазе из Закона о планирању и изградњи, а када буду извршене промене ускладићемо статут са законом – каже Марковић. Иако нема посебно дефинисаних термина за одржавње седница, седамнаест од конституисања скупштине потврђује да је ухваћен добар ритам. Опредељење да се седница не заказује док не буде обезбеђен довољан број тема за разматрање на најбољи начин потврђује дневни ред који најчешће садржи више од тридесет тачака. Последња седница била је прилика да се разматрају планови рада јавних предузећа за наредну годину, поразговара о пренамени кредитних средстава, донесу одлуке о комуналном уређењу и техничком регулисању саобраћаја. Значајним се чини усклађивање планова јавних предузећа, посебно кад је у питању раскопавање улица због чега је потребно променити режим саобраћаја. Колико је то значајно најбоље потврђује овогодишњи пример радова у Улици Зелена гора који су каснили баш из тих разлога. Седнице Скупштине града су прилика за сагласност јавним предузећима о расподели добити у циљу покривања губитака из ранијих периода што је случај каквих нема много у Србији. И док многа од њих не исплаћују зараде запосленима краљевачка послују позитивно због чега се сврставају у ред успешнијих у земљи. Настојања опозиције да се покрену активности које дају позитивне резултате у другим срединама не наилазе на плодно тле у Краљеву. Разлог за то је, каже Марковић, податак да Краљево представља по површини највећу локалну самоуправу на територији Србије због чега су опредељена највећа трансферна средства са републичког нивоа у износу од 746 милиона динара. - Трудимо се да равномерно расподелимо тај новац. Нас оптужују да радимо по 150 и 200 метара пута и то је тачно, али свуда, па нисмо отишли у моје село и урадили три километара, а све друге запоставили. Због тога можемо да одемо у та села где је прва реакција што сте дошли за 200 метара, а следећа хај-

31.12.2017.

МАГАЗИН

де да се договоримо којих су то 200 метара пута за који имају пројекат и дозволу. Интервентно делујемо у сређивање путева, мало радимо са војском, а мало са Јавним предузећем „Србијашуме“ које користи путеве а улаже колико год може. Врло ретке су месне заједнице које би имале икакве домове да нисмо у њих уложили знатна средства, а настављамо да радимо свих ових година – каже Марковић. Реализација скупштинских одлука огледа се у инфраструктурном опремању појединих делова града, посебно приградских насеља као што су Чибуковац и Адрани у коме је за проширење водоводне и канализационе мреже утрошена значајна сума из републичких фондова. Завршетак канализационе мреже очекује се у Ратини, кад буду регулисани имовинско-правни односи и решен проблем уклањања експлозивних средстава заосталих након бомбардовања Совљака у првој половини 1999. године. Највећи проблем Ушћа и Матарушке Бање се везују за снабдевање здравом пијаћом водом. У Ушћу је формирана водна заједница са седам стотина прикључака, али је одржавање система отежано због мале количине средстава прикупљених од потрошача чији су погледи упрти према јавном комуналном предузећу које се бави дистрибуцијом воде. Велика сметња је менталитет корисника и нередовно измиривање обавеза за утрошену воду због уверења да би прикључењем на градски водовод то могло бити избегнуто. Водном заједницом управља месна заједница, па је елиминисано право локалне самоуправе да преузме контролу док се сви чланови не усагласе. Корак ка решењу проблема огледа се у предлогу одлуке о преузимању сеоских водовода, а председник Скупштине града организацију јавне расправе по том питању најављује баш у Ушћу. Проблем представља и чињеница да месна заједница нема право да утужује дужнике, па се једним од решења сматра преношење управљачких права на локалну самоуправу и могућност принудне на-

плате. - Паралелно покушавамо да радимо нов пројекат водовода за Ушће и да конкуришемо за средства Европске уније да градимо потпуно нови водоводни систем. Ако се то све заврши и добијемо новац 15 посто ће да се прикључи, а остали неће док им не цркне пумпа. Пре три године сам био на збору са 300 људи у Матарушкој Бањи. Тад је била актуелна идеја о формирању водних задруга али се отишло у другом правцу, да покушавамо да доведемо воду али не знамо кад ћемо, јер не можемо да обећамо икао знамо да је стигла главна цев за воду. Годину дана је прошло а они су и даље на интерном водоводу који нема решене имовинско правне односе, јер је њиме управљало Природно лечилиште у стечају. Кад бисмо развили секундарну мрежу морали би да плате прикључак као свуда где се шири градска мрежа, а њима је боље да не плаћају воду него да плаћају. Тражили смо алтернативно решење, али га нису прихватили, а вода која је стигла и ту стоји најбоље сведочи о менталитету људи – прича Марковић. Један од нерешених проблема из претходног мандата везује се за телевизијске преносе седница Скупштине града. Иако око тренутног решења постоје различита мишљења преовладава став да услуге три телевизијске станице нису адекватно решење. Кочницу представља важећа одлука и потписани уговори, који се по многима чине спорним, па се као решење разматра могућност тендера или конкурса након што стигне одговор на питање да ли је ова услуга подложна поштовању Закона о јавним набавкама. Повољност јавних набавки је могућност избора извршиоца који понуди најнижу цену, а у Скупштини града провејава уверење да би цена у случају изабраног могла да се одреди по сату преноса. У случају да не дође до договора не одбацује се ни идеја директних преноса преко интернета. Бољем информисању до краја првог квартала наредне године треба да допринесе нови сајт града редизајниран у складу са законима и прописима који регулишу рад локалне самоуправе.

Неизоставна тема бројних разговора у граду је запошљавање, а додатно подстакнута жељом два значајна страна инвеститора који су најавили отварање неколико хиљада нових радних места. Уверен да ће обећања бити реализована председник Скупштине града супротне тврдње из различитих кругова оцењује злонамерним. - Ја желим да дође и Таип и Леони. Таип купује имовину из стечаја, а како се то није десило почетком децембра реално је очекивати у другом покушају. Скинута је владина забрана на земљишту Пољопривредне школе, ради се измена Плана генералне регулације, па се надам да ћемо локацијску дозволу имати у марту. Ако од најављених пет хиљада радних места у првом налету буду две и то је значајно, јер се буџет највише ослања на приходе од пореза на зараде, а од две хиљаде људи драстично се осети као изворни приход града. Очекујемо много лепих ствари, а о неким не причамо јер не желимо да се истрчавамо иако има озбиљних наговештаја директних донација. Да не мислим да ће бити боље не бих се бавио политиком. Кад сам почео време је било катастрофално, а отимало се и рукама и ногама. Народ то још увек није заборавио и неће никада да опрости онима који су нам разрушили индустрију и уништили државу. Сада покушавају да се врате, хвала Богу неуспешно и неће се у догледније време вратити док год има људи који мисле слично председнику државе и влади – каже Марковић. Приближавање нове године и значајних празника у јануару прилика је за честитку грађанима Краљева и поруку о потреби мало више вере, наде и стрпљења, јер је то оно што недостаје. Повод за оптимизам је податак о стабилности динара који је за годину дана три одсто ојачао у односу за евро, одлука о повећању плата је донета, а до краја наредне године очекује се још једно повећање. На адресу оних за које се верује да су урушили систем послата је јасна порука да, иако се боре за повратак на власт, то неће успети поново. Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.12.2017.

Најмлађа странка на политичкој сцени Србије

МАГАЗИН

31.12.2017.

ВЕЛИКИ ПОЧЕТАК У КРАЉЕВУ

- Краљево представља трусно подручје, али не због земљотреса већ због енергије и промена које ће кренути управо из овог града. – Власт има за циљ да политику огади грађанима Србије и свима који су паметнији, способнији и бољи од њих, који би боље знали да воде државу, градове и општине. - Храбри људи увек успеју у својим намерама и достигну циљеве које су зацртали. - Иако се у Србији тешко живи, у медијима се ствара лажна слика о успесима који се постижу. – Снага и моћ коју режим исијава као тигар од папира. – Као мост између грађанских и традиционалних вредности у земљи, Народна странка је политичка снага која има јасно дефинисану идеологију и посвећује јој посебну пажњу

Стефан Станчић

31.12.2017.

МАГАЗИН

- Сав народ нам се налази у мраку. Полако, све очи су се привикле и као хипнотисани гледамо тамо где нам прикажу светлост. То није прави пут, нити тако треба живети. Док се надамо свитању мрак полако прелази у таму и све је теже снаћи се у овим тешким временима. Нама је потребна светлост. Светлост за све нас. Заслужили смо је – речи су којима је отпочео свечани део Оснивачке скупштине Градског одбора Народне странке у Краљеву, као првог у земљи. Радни део скупштине био је прилика да се конституише Градски одбор који чине предузетник Стефан Станчић, дипломирани правник Верица Милановић, дипломирани политиколог Урош Балтић, инжењер информатике Радован Вукомановић, пуковник у пензији Милош Ђокић, доктор биотехничких наука Бобан Јашовић, електротехничар Бојан Пановић, инжењер архитектуре Мирослава Ружичић, дипломирани музички педагог Владимир Савић, инжењер информатике Предраг Станковић и просветни радник у пензији Предраг Факин. Свечани део Оснивачке скупштине прилика је за подсећање на атмосферу са предизборних скупова током минуле и свих претходних година, и потврду да је пред народњацима тежак пут са циљем да до сваког становника стигне светлост која ће пробудити наду у боље сутра, вратити веру у људе и показати прави пут. Да тај посао одмах започну чланови Градског одбора у Краљеву указали су поверење председнику Стефану Станчићу и потпредседници Верици Милановић. Пригодној свечаности у сали Краљевачког позоришта присуствовали су председник Народне странке Вук Јеремић, потпредседници Мирослав Алексић и Здравко Понош, члан Председништва Јован Нешовић, потпредседник Извршног одбора Лазар Ђуровић, генерални секретар странке Стефан Јовановић и бројни гости међу којима и представници краљевачких опозиционих странака и удружења. Уобичајено је да скупови ове врсте отпочну интонирањем државне химне и обраћањем истакнутих чланова странке

по утврђеном распореду заснованом на хијерархији. Политичко искуство Верице Милановић повод је за потврду да су свим досадашњим активностима национални и друштвени интерес били испред политике, а да је право на различито мишљење и неслагање са ставовима актуелне власти прилика да се искаже на културан и цивилизован начин. - У Краљеву то не може да се примени. Није лако бити фин. Тешко је бити фин док вам непрестано говоре да не верујете сопственим очима, него ономе што вам кажу, а док вам вређају интелигенцију непрестано вас брукају. Краљевачки функционери и Краљево су најмање једном месечно тема код Зорана Кесића и Ивана Ивановића. Брукају нас и с правом нам се смеје цела Србија, а нама у Краљеву више ништа није смешно. Ово што причају о виртуалним радним местима нема везе са реалношћу, јер у Краљеву људи сваког дана остају без посла, а они који остају на радним местима живе у непрестаном страху да су следећи. Ти људи нису параноични, тај страх влада јер владајућа коалиција говори да ће остати без посла ако не буду слушали и радили како им се каже. У Краљеву, које је некада имало гиганте, на прсте једне руке можете да избројите привреднике. Локали у самом центру града су празни, а наша деца, рођаци и блиски пријатељи, уморни од чекања и надања, свакодневно одлазе из града и земље. Ја сам мајка троје деце и немам права ни да чекам, ни да се надам, а и нећу. Мора се нешто урадити, јер нам неће бити боље док на чело не дођу људи који имају знања, снаге и воље да неке ствари промене. Хоћемо да купљене дипломе, незнање и нерад заменимо знањем, искуством и радом. Знања имамо, искуства имамо и воље имамо. Уз вашу помоћ урадићемо све, али ће требати времена и рада јер су велику штету направили – рекла је Милановић уз обећање да неће посустати на путу до потврде да Краљево представља трусно подручје, али не због земљотреса већ због енергије и промена које ће кренути управо из овог града.

Иако је појава сваке нове политичке опције прилика за окупљање незадовољних, како оних који нису успели да остваре интересе у политици тако и других, скупови слични оснивачкој скупштини прилика су за потврду да је испред свих општедруштвени. Ово мишљење дели и Стефан Станчић и у први план ставља поразну чињеницу да у Краљеву ништа не ради, нема посла, а ни развоја и просперитета. У таквој ситуацији није необично да, у потрази за бољим животом, прво одлазе млади, па Краљево заузима неславно прво место на листи градова које напуштају без превише жеље да се врате. Даљи привредни развој везује се само за стране инвеститоре а њих годинама уназад нема, народњаци верују због неодговарајуће инфраструктуре коју треба да обезбеди локална власт. - Наша визија није да Краљеву вратимо стари сјај, наша визија је да Краљево заблиста као никада до сада. Желимо ми пуне баште кафића, али не у току радног времена, желимо пет нових хотела, јер убудуће туристе нећемо имати где да сместимо, желимо да се млади школују у свом граду, да имају где да остану а они који се школују ван свог града да имају где да се врате. Желимо да обезбедимо услове за нормалан живот у селима, да пољопривредницима вратимо достојанство и углед, да не уче децу да беже у град. Желимо да пензионери уживају у својим тешко стеченим и онако малим пензијама, да себи приуште бању, летовање, зимовање, а не да плаћају рачуне својој деци и унучићима – поручио је Станчић. Уверење да део Србије у долини Западне Мораве из године у годину све више стагнира и пропада, због чега се тренд одласка из ових крајева убрзава, прилика је за оштре критике упућене на адресу представника власти. По Алексићу они имају за циљ да политику огаде грађанима Србије и свима који су паметнији, способнији и бољи од њих, који би боље знали да воде државу, градове и општине. Није изостала ни критика медија који се сматрају заговорницима пропаганде режима који је довео највећи део народа у стање хипнозе.

Верица Милановић

31.12.2017.

МАГАЗИН

Способним да пробуди из дубоког сна сматра се Вук Јеремић који је постигао значајне резултате на међународном политичком плану и ушао у историју као Србин који је председавао Генералном скупштином Уједињениха нација. Уверење како је могао да изабере део света у коме би на много лакши начин могао да гради професиналну каријеру, а изабрао да се врати у земљу и да се бори за њу, народњацима је довољно да стану иза њега и крену у промене на боље. Критике нису поштеђени ни локални политичари којима се замера на активностима које изазивају негативне коментаре на друштвеним мрежама, али и што за више од пет година на власти нису успели да привуку ни једну значајнију инвестицију, чак ни да пусте у рад толико пута помињани Аеродром „Морава“ у коме су створени готово сви услови за одвијање цивилног саобраћаја. - Што вас више буду нападали знајте да ћете више вредети, више ће се плашити вас. Немате разлога никог да се плашите и треба да идете уздигнутог чела кроз Краљево јер сте часни људи, имате на челу партије часног, поштеног човека

који има резултате иза себе и треба да понудите Краљеву другачију политику. Ми ћемо то понудити целој Србији и сигуран сам да ће народ то временом препознати и кренути за нама, али ми морамо бити упорни и истрајни. Зато пробајте да што више људи просветлите, да им отворите очи и кажете да крену правим путем, овим који сте вечерас овде осветлили. Чека нас велики посао, рад и труд, али мислим да ћемо успети. Морамо бити храбри, а храбри људи увек успеју у својим намерама и достигну циљеве које су зацртали – поручио је Алексић. Чини се да су присутни у сали са посебни интерсовањем чекали да им се обрати лидер Народне странке Вук Јеремић који је у први план ставио чињеницу да ће у историји остати забележено како је први градски одбор формиран баш у Краљеву. Није без значаја подсећање да се у наредном периоду од њега очекује значајан учинак у настојању да се освоји власт и да би у будућности могао да задржи примат једног од најјачих у земљи. Оцена актуелног стања у земљи не разликује се много од оцене других опози-

ционих првака да, иако се у Србији тешко живи, у медијима се ствара лажна слика о успесима који се постижу. - Траже од нас да не верујемо сопственим очима, него њима. Од јуче траже још горе. Кажу, погледајте кроз прозор па видите сопственим очима, зар не видите да је сваким даном у Србији све боље. Они траже да сопственим очима видимо оно што они хоће. То не би ни било толико страшно да дан пре тога човек који је то изговорио не каже да због њега чисте снег на улицама у Москви. То је разлог да се човек забрине. Кад би то рекао неко са стране ви бисте били забринути за стање таквог човека, а кад би вам рекли да се тај човек апсолутно пита за све у Србији онда је то разлог за велику бригу. Мени је драго што смо се скупили у оволиком броју јер ће требати апсолутно сваки човек у овој сали, па и пет пута више од тога, да би изашли на крај са несрећом која нас је задесила. Посао пред нама је ни мање ни више него суштински променити стање у Србији. То звучи као немогућа мисија, али само на први поглед јер је та снага, та моћ коју овај режим исијава тигар од папира.

Уколико буде једна цигла извучена из тог зида тај зид нема темеље, тај зид нема људску, интелектуалну и политичку солидност и стабилност да се на дуге стазе одржи. Јако је тешко извући прву циглу, али треба копати сваким даном на сваком месту. Уверен сам, а верујем и већина у руководству дели моје мишљење, да је у борби која нам предстоји потребно проширити фронт опозиције и направити напор да би се постигао што је могуће већи степен јединства свих правих опозиционих актера. Без те синергије, без јединства, биће јако тешко извући ту прву циглу, а што је пре будемо извукли то ћемо пре доћи у прилику да мењамо Србију и да је обликујемо онако како Србија и будуће генерације наше земље заслужују - – нагласио је Јеремић. Народна странка је окаратерисана као политичка снага која, за разлику од значајног броја других, има јасно дефинисану идеологију и посвећује јој посебну пажњу. Сматра се и мостом између грађанских и традиционалних вредности које постоје у земљи, а нису супростављене па представљају две стране истог

новчића. Уверење да нема успешне нације без јаких и слободних појединаца, али ни оствареног и успешног појединца ван контекста колективитета коме припада, довољно је за потврду да Народна странка представља грађанске и националне вредности, верује у људска права колико и у врхунску важност националних интереса. Зато и није политичка опција која само сагледава проблеме у друштву, већ покушава да искористи знање и тражи решење за све што се дешава у међународном глобалном контексту који се сматра неизбежним оквиром. - Нама подршка ни са истока ни са запада неће доћи сама од себе, а није немогуће придобити је уколико се добро познајете. Али, против режима који влада на харачки и разарачки начин ћемо морати сами да се изборимо. Њега неће срушити споља. Њега морамо раздрмати изнутра а онда, кроз мудар дипломатски приступ, учинити да га споља не спашавају. Решење је овде, и у нашој спремности и смелости да се суочимо са дубоко погрешним моделом владавине економије, образовања, лечења, културе и свега другог са чим се у овој земљи

суочавамо. Ја сам одлучио чврсто и непроменљиво да остајем овде, да се борим са вама за бољу будћност моје и ваше деце, за једину земљу коју имам, коју сви овде волимо и због које се овде вечерас налазимо - нагласио је Јеремић означавајући формирање првог градског одбора великим почетком за Народну странку. Иако нису експлицитно потврдили народњаци се озбиљно припремају за ванредне парламентарне изборе на пролеће наредне године. Добар повод је изјава председника Србије Александра Вучића да избора највероватније неће бити што је, имајући ранија искуства, посебан мотив да верују супротно. Народњацима до тада предстоји стварање широке и стабилне партијске инфраструктуре, градских,општинских и месних одбора што је повод за позив присутнима на скупштини да узму учешћа у ширењу идеја Нородне странке како би заједничким снагама што пре осветлили Србију и учинили је пристојним местом за живот. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 31.12.2017.

Драгана Бикић

МАГАЗИН 31.12.2017.

Јавно предузеће Градско стамбено Краљево

У СУСРЕТ ЈУБИЛЕЈУ - Иако је од оснивања 1959. године више пута мењало име Јавно комунално предузеће Градско стамбено Краљево је лепезу делатности увек ширило додавањем нових. – Осим становима за социјално становање предузеће управља и са 95 посто некретнина у власништву града, 64 пословна простора, 104 гараже и четири стана за издавање. – Нове делатности димничарске услуге и одржавање зграда за колективно становање. – Катастрофално стање великог броја зграда за колективно становање, попуцали кровови, оронуле фасаде, дотрајали лифтови, енергетска ефикасност на веома ниском нивоу. – Градско стамбено као спона између грађана и локалне власти. - Потреба што мањег ослањања на буџет, а све више тржишну оријентацију и склапање уговора са трећим лицима

31.12.2017.

МАГАЗИН

ад је након Другог светског рата интензивирана градња зграда за колективно становање у друштвеној својини јавила се и потреба да неко води рачуна о њиховом одржавању, па је 1959. године формирано Стамбено предузеће Краљево. Предузеће се од оснивања бавило станоградњом и одржавањем станова и то је увек била основна делатност, без обзира како су се касније мењала пословна имена. Прва промена настала је 1973. кад постаје Предузеће за комунално-стамбену привреду, урбанизам, пројектовање и изградњу, следеће Комунално предузеће Комуна у оквиру кога послује Организација удруженог рада за стамбене послове. Већ 1975. године предузеће се трансформише у Самоуправну интересну заједницу становања и као такво егзистира до 1990. Од кад је 2006. године трансформисано у Општинску стамбену агенцију

осим имена промењена је и делатност, па примарна није одржавање стамбених зграда које су, након откупа станова половином деведесетих година прошлог века, постале приватно власништво. Од тренутка кад су власници станова почели да показују мањи интерес за одржавање зграда и заједничких просторија, предузеће је принуђено да се преоријентише на социјално становање у складу са одговарајућим законом усвојеним 2005. године. Трансформација је везана за формирање Републичке агенције за становање а због донација која долазе у Србију. Жеља локалне самоуправе да се укључи у ове процесе основа је за формирање одговарајуће агенције која преузима пројекте изградње на локацији Берановац, где је 2008. и 2009. године изграђено 136 станова. Општинска стамбена агенција егзистира

до прошле године када је промењен Закон о јавним предузећима, па примарна делатност новог Јавног предузећа Градско стамбено Краљево није само управљање социјалним становима већ и са 95 одсто некретнина у власништву града. Поред станова за социјално становање на Берановцу укључује сличне у Улици Зеке Николајевића, 64 пословна простора, 104 гараже и четири стана за издавање у власништву предузећа. Овоме треба додати бригу и о становима у Стадионској улици за које се тек очекује потписивање уговора. Директорка предузећа Драгана Бикић потврђује да се ради о озбиљној имовини која је предузећу поверена на чување и одржавање, а и средсвима од закупа која се сливају у градску касу. Добра пословна политика свих претходних руководних гарнитура најзаслужнија је што се предузеће од

оснивања није одрицало ни једне делатности па је богатој лепези, по потреби, увек додавана по која нова, од прошле године димничарске ускуге и одржавање зграда. И док је потреба за одржавањем зграда почела да јењава деведесетих година прошлог века димничарску делатност нико није организовано обављао пуне три деценије, па се једна од кључних по Закону о комуналним делатностима свела на двојицу приватних извршилаца. Да формирање овако значајне службе у оквиру предузећа није ни мало једноставно најбоље сведоче примери локалних самоуправа који потврђују да је за то потребно најмање три године током којих је неопходно обезбедити стручне кадрове за обављање посла. Ово се чини посебно проблематичним ако се зна да не постоје образовне институције које едукују кадар за обављање димничарских услуга.

Прилика да се служба формира на квалитетан начин су искуства сличних предузећа у другим градовима, а значајним се оцењује податак да је Градско стамбено, као једно од само дванаест у земљи, укључено у Одбор за обављање димничарске делатности Привредне коморе Србије. Иницијална средства од два и по милиона динара из градске касе довољна су за куповину једног теретног возила, дела опреме и потребних алата, а планом за наредну предвиђена је набавка преосталог средствима предузећа. Опрема укључује инструменте за очитавање димног броја, ротационе сајле за механичко уклањање и чишћење смоле у димњацима, разне усисиваче за честице одређене снаге, циркулационе високо притисне пумпе и друго што је потребно. Предстоји набавка одговарајућег софтвера за рад службе, потом запошљавање и едука-

ција кадрова који желе да се баве овим послом, а до заокружења поступка чека се уредба Владе Србије којом се дефинишу услови које треба да испуни предузеће за сваку комуналну делатност посебно. Искуство од почетне идеје до данас сведочи да је оснивање димничарске службе покренуто у правом тренутку. Иако процене стручњака потврђују да је потребно ангажовање четири димничара у Градском стамбеном нису седели скрштених рука, па је и пре заокружења активности за формирање службе, ангажовањем постојећих пред почетак грејне сезона извршена контрола 35 школских објеката у зградама матичних школа и истурених одељења. - У више наврата смо, у пратњи машинских инжењера, извршили преглед и контролу димњака, а димничар кога смо ангажовали очистио је димњаке и котлове који су сада под нашом

МАГАЗИН 31.12.2017.

МАГАЗИН

31.12.2017.

контролом. Не журимо, свесни смо одговорности коју смо преузели, и полако газимо ситним корацима док не утврдимо градиво и видимо како то раде друге колеге. Ове године смо очистили школе, а од наредне године намеравамо да проширимо услугу и на стамбене зграде, индивидуална домаћинства, породичне куће и све којима треба ова врста услуге. Идеја је била да ове године ангажујемо локалне димничаре, а за убудуће требају нам млади које можемо да запослимо како би радили под контролом инжењера стручних за котлове. Сезона димничарских радова траје од априла до октобра, а максималне

ефекте од рада целе службе очекујемо кад се максимално буде укључила локална самоуправа – каже Бикић. Иако закон обавезује локалне самоуправе да формирају димничарске службе постојање у само петнаестак одсто њих довољно је за уверење о потреби да ресорно министарство изврши додатни притисак на све остале. Разлог лежи у чињеници о негативним последицама које може да произведе нередовна контрола димњака због чега радује податак да је успостављена сарадња са школама. Проблем Краљева огледа се и у чињеници да након земљотреса, који је погодио град у новембру 2010. године,

није извршена контрола свих димњака иако постоји основана сумња да добар број њих није саниран. Брине сазнање да су у зградама за колективно становање димњаци власништво свих станара, а колико се поједини понашају неодговорно потврђује податак да има и зазиданих. Није без значаја ни податак да грађани нису довољно информисани о обавезама које имају према згради у којој поседују станове. То је само један од повода због кога су у овом јавном предузећу приступили различитим видовима информисања, уз помоћ постера, Фејсбук странице и веб сајта, али и организацијом предавања за

управнике зграда. - Озбиљно радимо овај посао и озбиљно се бавимо овом проблематиком, јер без озбиљног ангажовања свих нас не можемо да направимо озбиљан посао и доведемо град у ред. Зграде су грађене педесетих и седамдесетих година прошлог века и за њих време као да је стало, а пропадале су јер их двадесет до тридесет година нико није сређивао. Због тога има примера где није довољно текуће већ им је потребно инвестиционо одржавање, санација крова и фасада које су оронуле и отпале. Цела зграда је приватно власништво, а ми немамо никакав приступ

док нас неко не ангажује да водимо бригу и вршимо текуће инвестиционо одржавање. Од 150 регистрованих стамбених заједница имамо 35 уговора, а верујем да постоји добар проценат неопредељених за које не знамо како одржавају зграде. Закон је утврдио обавезу власника да одвајају средства за одржавање, а проблем се решава на три адресе. Треба оформити стамбену заједницу и на скупштини изабрати управника као извршни орган који ће да је представља. Скупштина доноси одлуку колико ће новца по стану месечно да определи за текуће одржавање и, ако изабере

наше предузеће, добије образац који треба да попуни и поднесе захтев да њихова заједница уђе у систем нашег одржавања – каже Бикић. Следи комисијски пријем зграде и евидентирање тренутног стања у својеврсни здравствени картон као основ за израду програма одржавања зграде који треба да има свака стамбена заједница. Искуство потврђује да је у претходном периоду највећи проблем представљало прикупљање новца за одржавање зграде од власника станова. Уласком у систем Градског стамбеног свака зграда добија подрачун на коме се складишти новац за одржава-

МАГАЗИН

31.12.2017.

ње, а предузеће преузима обавезу да га прикупља од станара. Није без значаја ни могућност да се, у случају недовољне количине пара за извођење радова, одређена врста дотира средствима предузећа а надомести кад буде прикупљен од власника станова. Током наредне године очекује се доношење неколико одлука које регулишу начин ангажовања професионалних управника, али и увођење принудних у случајевима да не буду изабрани од стране скупштине станара. Одлукама треба да буде регулисан износ надокнаде за професионалног управника, али и минималног за текуће и инвестиционо одржавање. Како у првом кругу није било довољног интересовања већ у наредној години очекује се нова обука за управнике. Да лиценцирање не иде очекиваним темпом најбоље потврђује податак да је довољан степен стручности за обавља-

ње овог посла потврђен код четири кандидата од којих су два запослена у Јавном предузећу Градско стамбено. Закон који регулише ову материју у примени је већ годину дана, а рок за формирање стамбених заједница истекао је 1. марта ове године. Ресорно министарство је било прилично флексибилно и дозволило да поступак потраје до краја године, па би ускоро требало очекивати именовање принудних управника у свим стамбеним заједницама које га нису изабрале. Колико је адекватно одржавање зграда за колективно становање значајно најбоље потврђује податак да се у Краљеву налазе у стању које се оцењује катастрофалним. Кровови с у

пропали, фасаде оронуле, енергетска ефикасност на веома ниском нивоу. - Деца се возе у небезбедним лифтовима који су дотрајали, па већи део захтева озбиљан ремонт и замену свих кључних делова, а деведесет посто станара у згради и не зна ко одржава лифт у који се улази као у градски превоз. Лифт мора месечно да се сервисира, да се преконтролише и замени ако нешто фали, а једном годишње обавезна је контрола од стра-

не независне институције које се тиме баве, а за највећи број лифтова у Краљеву то није учињено. За зграде које одржавамо ми смо одоговорни, без обзира кога смо ангажовали за сервисирање и екстерну ревизију, па вршимо редовну контролу и имамо континуитет бриге о људима који користе лифтове, јер свако од нас мора одговорно да ради свој део посла и води бригу о делу за који је надлежан. Прилично добро разумемо власнике, али их не оправдавамо, јер морају да буду свесни обавеза у чијем испуњавању можемо само да им помогнемо. Предузеће доживљавам као спону између грађана и локалне власти, неког ко треба да пренесе бриге и проблеме грађана локалној самоуправи, пре свега градоначелнику,

да обавести у каквим условима живе људи што се зграда тиче – каже Бикић. Податак да стамбена заједница нема могућност кредитног задуживања за финансирање значајнијих инвестиционих радова на згради повод је за размишљање о формирању посебног фонда у буџету града из кога би се кредитирали или субвенционисали. Добра потврда је пример Шапца у коме фонд успешно функционише пуних седам година током којих су обновљене фасаде великог броја зграда. Скромним средствима од два милиона динара Градско стамбено је спремно да финансира санирање крова једне зграде, а знатно већим средствима фонда отвара се могућност радова на много других. Тежиште приче премешта се на активности које су у јавном предузећу реализоване током ове године, а чији се пун ефекат очекује у наредној. Годи-

на дана примене закона оцењује се довољним за припрему и приближавање грађанима информацијама о делатностима којима се бави. Приближавање обележавања шестодеценијског јубилеја прилика је за потврду да Градско стамбено има чиме да се похвали, а колико је свих ових година уживало углед најбоље сведоче старији суграђани који се сећају на који је начин Самоуправна интересна заједница становања одржавала зграде у којима живе. Драгана Бикић подсећа на основни циљ враћања предузећа на старе стазе као лидера у одржавању целокупног стамбеног фонда у граду, али и чињеницу да је то будућност предузећа. Значајним се сматра потреба што мањег ослањања на буџет а све више тржишну оријентацију и склапање уговора са трећим лицима. Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.12.2017.

Станари Доситејеве улице на ивици стрпљења

ТЕШКИ КАМИОНИ

МАГАЗИН

31.12.2017.

- Недавни земљотрес у околини Кнића додатно узбудио становнике дела насеља у Доситејевој улици. - Нема званичних и поузданих података када би могли бити елиминисани поводи за бригу. – Иако је планиран завршетак до краја године радови на рашчишћавању терена за прву зграду нису ни почели. – Разлог за одлагање радова чести избори. - Пројекат урбане регенерације овог дела града, чија је вредност процењена на осам милиона евра, пре седам година најављен као највећи инвестициони подухват и значајна развојна шанса града. - Новој владајућој гарнитури није било довољно скоро шест година да ствар покрене са мртве тачке. - Првобитна вредност радова процењена на осамнаест милиона евра од којих је десет изгубљено због лењости, неспособности, несналажења или лоше политичке воље локалних власти

И КАО ЗЕМЉОТРЕС

ако се тема урбане регенерације дела насеља у Доситејевој улици, оштећеног у земљотресу који је погодио Краљево почетком новембра 2010. године, помиње тек с времена време за становнике овог дела града представља највећи проблем који оптерећује свакодневни живот. Повод за појачан страх је недавни земљотрес у околини Кнића који су са посебним страхом дочекали становници овог насеља забринути због могућности да додатно оштети станове који ни у оваквим условима не пружају довољан степен безбедности. Становници овог дела града сведоче да узнемирење по који пут изазове и пролаз тешких камиона кроз улицу који сваки пут подсећају на бесану ноћ између 2. и 3. новембра 2010. године. И поред бројних обећања који се везују за почетак радова највише незадовољства изазива податак да се стално одлаже, још више да нема

МАГАЗИН

31.12.2017.

званичних и поузданих података када би могли бити елиминисани поводи за бригу. Страхове највећег броја становника овог дела града дели и одборница Демократске странке у Скупштини града Зорица Стаменковић потврдом да највећи проблем урбане регенерације представља кашњење чији се разлози виде на републичком, али и ликалном нивоу. Према подацима којима располаже град је одавно требало да рашчисти локацију за прву зграду и измести све прикључке за воду, струју и гас. Са завршетком посла се дуго каснило понајвише због проблема везаних за избор извођача радова који треба да изврши измештање електро инсталација. Према непотврђеним информацијама проблем представљају и водови кабловске телевизије постављани на бандере, оџаке и кровове. - Почетак радова најављен је за новембар, што значи да је извођач изабран на тендеру требало да почне са земљаним радовима и ископавањем темеља. Ништа од тога није урађено и вероватно остављају за пролеће, ако уопште дође до тога. Постоји и пар ставки где је закаснило Министарство грађевине, па смо пробили све рокове тако да је немогуће завршити пројекат до краја 2018. јер није још ни почео. Министарство би требало да упути захтев банци да се рокови пролонгира-

ју, а званични извештај који смо добили потврђује да то није учињено. Шта се у међувремену дешава не знамо, јер не можемо да дођемо до информација, а проблем је настао и због честих избора јер су нам стално мењали државног секретара у министарству коме је додељен тај пројекат. Нико није стигао да се упути до краја у пројекат, и одради радње које су потребне, па се бојим да је реализација на врло танком леду а не би било добро да пропадне. Иако нас градска власт убеђује да све иде по плану достављен нам је извештај у коме пише да није тако – каже Стаменковић. Кашњење у реализацији пројекта добар је повод да глас дигну и истакнути представници опозиционих странака у Скупштини града, међу првима шеф одборничке групе и председник Градског одбора Демократске странке Вукомир Митровић који подсећа да је пројекат урбане регенерације овог дела града, чија је вредност процењена на осам милиона евра, још пре седам година најављен као највећи инвестициони подухват и значајна развојна шанса града. По уверењу демократа заустављен је након промене локалне власти у мају 2012. године, а новој владајућој гарнитури није било довољно ни скоро шест година да ствар покрене са мртве тачке.

- То је најбоља оцена способности власти на локалном нивоу. Осам милиона евра утрошити у Краљеву кад је економска и социјална ситуација оваква у граду, а немате тим људи способних да реализују пројекат који 99 посто зависи од нас на локалу. То што мењају државне секретаре није битно. Документација постоји, па неко треба да ради, а нама треба шест година да се реализује пројекат вредан осам милиона евра. Ту нема оправдања, а власт показује да нема људе способне да спроведу у дело иоле озбиљан пројекат – каже Митровић уз подсећање да је првобитна вредност радова процењена на осамнаест милиона евра од којих је десет изгубљено због лењости, неспособности, несналажења или лоше политичке воље локалних власти. Још више брине податак да ни осам милиона евра иностраног кредита не може да се реализује, а један од разлога види се у јавном позиву за избор најповољнијег понуђача који тапка у месту због жалбе незадовољног учесника. У недостатку правих информација међу становницима овог дела града круже различите међу којим се посебно значајном сматрају све које се везују за банку која је одобрила средства и тиме обезбедила право да контролише читав ток реализације пројекта и

даје сагласност на промене у спорним ситуацијама. - То није био тендер у Србији и није могао да се спроведе на српски начин, него је морао да се испоштује међународни критеријум. Не можете на тендер да пошаљете документацију на ћирилици ако у условима пише да мора да буде на енглеском језику. Ако хоћемо да сарађујемо са Европом морамо да се разумемо и говоримо њиховим језиком. Није нам речено ни коју цену је понудио извођач. То се чува у тајности и не може нико да дође до информације, а можда је и банци засметала цена па су зато вратили на ревизију. Одговора банке нема а колико год за проток информација кривим локалну власт кривим и Министарство грађевине, јер све мора да иде преко њих. Мислим да немамо довољно храбре локалне политичаре који смеју да закуцају на врата у министарству, траже господина Лакићевића задуженог за овај пројекат и састану се са њим. Нажалост тако је, јер да има тако расположене особе досад је морало нешто да се покрене. Кад је 2011. кредит одобрен, а новац обезбеђен, банка је послала комисију која је обишла све станове, извршено је три анкетирања станара и није имало још много технички да се одради у протеклих пет го-

дина. Фалило је добре воље и комуникације између локала и републике – каже Стаменковић уз потврду да има станара који су одмах након земљотреса напустили потпуно разрушен стан на коме су напукли темељ и зидови, а купатило је потпуно уништено. Преко пута овог насеља годинама уназад налази се стовариште огрева, а грађани потврђују да сваки истовар камиона са угљем изазива потрес и појачава страх оних који нису имали где да оду. Иако је однос власти према решавању овог проблема добар повод опозицији да појача критику, у намери да утиче на промену стања, није далеко од истине уверење да велики број становника овог дела града Доситејеву улицу доживљава као политички полигон и прилику за скупљање политичких поена. Без одговора остаје питање чијих, једне или друге стране. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Ново насеље на локацији Воћареве ливаде

СТАНОВИ ЗА ПРИПАДНИК - Утврђена потреба за 1.340 станова. – На четири парцеле укупне површине 5,52 хектара преко сто хиљада квадратних метара станова бруто површине. – Променом урбанистичких планова зграде са приземљем и пет спратова. – Поред средстава која су током године по разним основама додељивала од министарстава привреде, просвете науке и технолошког развоја, правде и Канцеларије за јавна улагања Краљеву још педесет милиона динара што је знатно више него другим градовима сличне величине. – Паре за плаћање окончаних и других ситуација у инвестицијама које спроводи локална самоуправа раљево је један од шест градова који је изабран као средина у којој ће се градити велики број станова за припаднике безбедносних снага. Повод је податак да се овде налази седиште Друге бригаде Копнене војске, Центар Безбедносно-информативне агенције, Полицијска управа надлежна за град Краљево и општине Врњачка Бања и Рашка и један од четири одреда Жандармерије. Располо-

МАГАЗИН

31.12.2017.

живи подаци потврђују потребу за градњом 1.340 станова а локална самоуправа се, за разлику од других градова који су прелагали неколико локација, определила за једну дефинисану стратегијом развоја града и местом на коме би се градили ови станови. - Изабрали смо четири парцеле у Воћаревим ливадама у Рибници укупне површине 5,52 хектара. Према про-

мењеном генералном плану насеља Рибнице на овом подручју је дозвољен маскимални индекс изграђености 2,0 и спратност објеката 5 плус три, тако да је, према садашњим урбанистичким плановима, могуће израдити преко сто хиљада квадратних метара станова бруто површине. С обзиром да су пројекти за изградњу ових станова типски неопходно је променити урбанистичке планове. Наш план се налази на јавном

КЕ БЕЗБЕДНОСНИХ СНАГА зграда не прави за одређен број генерација већ период од више деценија. Градња великог броја станова на локацији Воћареве ливаде и насеље са неколико хиљада нових становника повод је за размишљање о градњи и других инфраструктурних објеката, пре свих реконструкцији постојеће амбуланте на овом простору. - И у том погледу очекујем помоћ републике која је, на последњој седници Владе, из текуће буџетске резерве за Краљево определила педесет мили-

Нова година Бројне критике које су, због непотребног трошења пара пред крај протекле године, упућене на адресу градских челника поводом организације дочека Нове године на Тргу српских ратника уз Кикија и Пилоте, основни је разлог што се ове одустало од сличне идеје.

она динара. Прошле године, а први пут после 2000. рачунајући и време земљотреса, добили смо 30 милиона динара, а ове још 50. Уз средства која смо током године по разним основама добили од министарстава привреде, просвете науке и технолошког развоја, правде и Канцеларије за јавна улагања то чини да су републичка давања према Краљеву највећа у односу на друге градове сличне величине. С обзиром да се не ради о наменским трансферима тај новац можемо искористити у оне сврхе у које је потребно – каже др Терзић. Лепо време на измаку године довољно је за жељу да се интензивирају радови на завршетку започетих инфраструктурних пројеката, или бар задржи довољан ниво како не би била угрожена динамика извођења. У време кад нема много простора за расипање педесет милиона динара са републичког нивоа добро дође за плаћање окончаних и других ситуација у инвестицијама које спроводи локална самоуправа Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић.

увиду па ћемо настојати да променимо спратност објекта тако да, поред приземља, обухвати још пет спратова чиме бисмо у потпуности припремили макар урбанистички локацију за изградњу објеката. Ту ће бити и других трошкова који се односе на изградњу саобраћајнице, а касније и друге инфраструктуре неопходне грађанима који ће живети на овом подручју – каже др Терзић. Значајним за власнике станова на овом простору сматра се градња нове зграде Основне школе „Свети Сава“ и њена величина за чију је потребу изражена сумња у ресорном министарству. Један од заговорника да школа буде мањег капацитета био је и сам министар што је било повод за захтев да се пројекат коригује и прилагоди стварним потребама. Уверење да се Рибница шири убрзаније него други делови града, а у складу са тим повећава и број деце основношколског узраста, основни је мотив за инсистирање представника локалне самоуправе како на капаците утиче уверење да се

МАГАЗИН 31.12.2017.

МАГАЗИН

31.12.2017.

Резултати рада Националне службе за запошљавање

ЗНАЧАЈНО СМАЊЕН Б - На евиденцији краљевачке филијале Националне службе за запошљавање на истеку године преко шеснаест хиљада лица која траже посао. – У Краљеву посао траже 10.893 особе, или десет одсто мање него пред крај прошле године. - Позитивним резултатима највише су допринеле различите финансијске и нефинансијске мере. - Значајан фактор при запошљавању представљају знања, вештине и претходно искуство. - Иако је на евиденцији незапослених десет посто мање лица него крајем прошле године нема података да ли су се, и где, запослили. – У наредној години три милијарде и 650 милиона динара за подстицај запошљавања на територији целе Србије и још 550 милиона за запошљавање особа са инвалидитетом

апошљавање је годинама уназад у Краљеву најзначајнија тема бројних разговора, како у круговима локалних званичника тако и приватним у различитим приликама. У њима се лицитира са бројем незапослених а подаци са којима баратају представници опозиционих странака на краљевачкој политикој сцене најчешће се разликују од оних који долазе из Националне службе за запошљавање. Приближавање краја године прилика је за сумирање резултата у различитим областима живота, па и у запошљавању, а из краљевачке филијале Националне службе за запошљавање стиже званична потврда успеха остварених од почетка године. Она се огледа у броју незапослених на

евиденцији ове филијале који пред крај године, на територији Краљева, Врњачке Бање и Рашке, премашује шеснаест хиљада. Подаци које је, представљајући резултате рада у овој години, изнела директорка филијале Снежана Прелић потврђују да се на евиденцији Националне службе за запошљавање налази 10.893 лица са подручја града Краљева, што потврђује да је у последњој години незапосленост на овом подручју смањена за десет одсто. Представљање резултата је и прилика за захвалност свима који су допринели да се смањи незапосленост, али и да се укаже на неискоришћене могућности којима би у наредној години треба-

ло посветити већу пажњу. У Националној служби за запошљавање потврђују да су позитивним резултатима највише допринеле различите финансијске и нефинансијске мере којима се бавила уз програм рада и Споразум о учинку закључен са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Није без значаја ни допринос локалне самоуправе која подстиче запошљавање средствима градског буџета, али ни она којима се финансирају различите пројектне активности. Подаци службе потврђују да су, у оквиру високе стручне спреме, и даље најтраженија занимања из области информационих технологија, специјали-

Фото: М. Радовановић

БРОЈ НЕЗАПОСЛЕНИХ?

31.12.2017.

МАГАЗИН

сти медицине, стручњаци из области машинства и грађевинарства који поседују адекватне лиценце за обављање одређених послова. Међу онима са средњом школом највише се траже заваривачи и оператери на ЦНЦ машинама, а потом и лица оспособљена за вршење различитих занатских услуга. Најмање шанси да у било којој варинјанти дођу до посла имају свршени ученици гимназије и економске школе, али је све више присутан став да нису само занимања то што опредељује потребу за радним местом, јер контакти са послодавцима потврђују да значајан фактор при запошљавању представљају знања, вештине и претходно искуство. Податак да у структури незапослених са евиденције Националне службе за запошљавање нема профила који су потребни тржишту рада основни је разлог за преквалификације кроз програме обуке у трајању од два или три месеца током којих кандидати стичу потребна знања и вештине за рад на одређеном радном месту, а у такве је током године на измаку било укључено више од педесет особа.

Реализација пројекта помоћи запошљавања теже запошљивих категорија становништва отпочела је претходне године уз помоћ Европске уније која је финансирала функционисање Центра за информисање и професионално саветовање, инсталирање самоуслужних радних станица, пројекте јавних радова, обука за тржиште рада, пројекте приправника и караване запошљавања. Локална самоуправа је подстицала запошљавање кроз пројекте реализоване са Развојним бизнис центром из Крагујевца, а Национална служба за запошљавање пружила стручну подршку у циљу информисања, мотивисања и селекције лица. Осим ових реализовани су пројекти обуке за виљушкаристе на територији ошптине Врњачка Бања и пројекат у сарадњи са Кока-колом и градом Краљевом. Иако је на евиденцији незапослених десет посто мање лица него крајем прошле године нема података да ли су се, и где, запослили што повећава сумњу да су се изгубили у начинима да се утврди број незапослених. - Подаци којима располаже Нацио-

нална служба за запошљавање су на основу пријава потреба за запошљавање које нам подносе послодавци иако по закону на то нису обавезни. Све остале податке можемо да преузмемо преко регистра обавезног социјалног осигурања тако да се подаци које износимо односе на број незапослених лица на евиденцији за запошљавање. Када говоримо о броју лица која се налазе на евиденцији, и о броју лица која су се запослила или чије смо запошљавање подстакли програмима и мерама у овој години, дефинитивно их је у ово време прошле године на евиденцији града Краљева било 12.700. Крајем новембра ове године у питању је 10.893 лица, а у свакој категорији теже запошљивих лица овај број је мањи – објашњава Прелић. Финансијска средства којима се подржавају активне мере запошљавања из године у годину се увећавају. Тако је током ове године у те сврхе утрошено две милијарде и 880 милиона динара којима треба додати пола милиона буџетских средстава намењених запошљавању особа са инвалидитетом.

Држава је за наредну годину определила три милијарде и 650 милиона динара за подстицај запошљавања на територији целе Србије и још 550 милиона за запошљавање особа са инвалидитетом. Од 97 милиона динара намењених Краљеву ове године је 94 уложено у подстицај самозапошљавања појединачним износима од по 180 хиљада динара за лица са евиденције незапослених, 220 за особе са индалидитетом и кориснике социјалне помоћи, а 200 за она која су на евиденцију доспела по основу технолошког вишка. Према подацима Републичког завода за статистику из трећег квартала ове године анкетна стопа незапослености у земљи износи 12,9 одсто, а на територији Западне Србије и Шумадије 13,7. За Краљево нема података, а планови за следећу годину нису познати јер се праве на основу анкетирања послодаваца које се врши пред крај сваке године, а ове у деведесет предузећа. Најава о доласку страних инвеститора у наредној години добра је основа за

припрему кадрова који су потребни за рад, првенствено у фабрици текстила за коју се очекује да почне са радом на локацији „Аутотранспорта“. И поред наговештаја и почетних разговора са представницима локалне самоуправе у Националној служби за запошљавање још нема потврде да је било ко затражио одређену квалификациону структуру, нити указао на потребу за преквалификацијом. Градоначелник Краљева др Предраг Терзић потврђује да је спреман захтев са карактеристикама десет лица које турски инвеститор тражи за позицију супервизора у будућој фабрици. - Биће расписан конкурс за избор ових лица, а касније ће обука ићи ка много већем броју запослених. При отварању ће то бити неколико стотина а касније, како се фабрика буде развијала, очекујемо да ће запошљавати више хиљада људи. О томе ће се детаљније разговарати са представницима компаније када буду дошли на финалне разговоре у Краљево, односно у оном тренутку када буду купили предузеће

„Аутотранспорт“. Турска компанија је основала предузеће са седиштем у Краљеву, а 29. јануара наредне године на јавном надметању ће, надам се, успети да купи „Аутотранспорт“ у стечају и да постане власник 12 хектара земљишта зграда и покретних ствари које се налазе на самом плацу – каже др Терзић. Наредна година најављује се као година великих инвестиција, и отварања нових радних места чији се број мери хиљадама, а поред турске Таипе на листи инвеститора је и немачка фирма Леони која производи каблове за аутомобилску индустрију. У првој половини децембра Влада Србије је поништила заштиту културно историјско амбијенталне целине Пољопривредно хемијске школе „Др Ђорђе Радић“, чиме је уклоњена последња препрека ка промени урбанистичких планова на овом подручју што омогућава да немачкој компанији буду издати локацијски услови, потом локацијска и на крају грађевинска дозвола. Т. Радовановић

МАГАЗИН 31.12.2017.

31.12.2017.

МАГАЗИН

Мирко Милашиновић

Знаменити Краљевчани: Мирко Милашиновић (2)

ВРЕМЕ ШЕРИФА СА ГОЧА - За затезање сајле коришћен незавршен булдожер са производне траке крушевачког „14. октобра“. – Први проблеми приликом монтирања корпи на сајлу. – Испадање сајле са носача главни узрок невоља са носећим стубом и додатног посла у трајању од месец дана. – Капацитет жичаре 1.200 особа на сат. - Жичара и два ски лифта радили су пуним капацитетом и једва успевали да задовоље потребу оних којима је пружена посебна прилика за скијање под повољним условима. – Жичара укључивана и у време првомајских празника. - Изненадна смрт покретача идеје о претварању Гоча у скијашки рај означила почетак краја скијалишта на овој планини. – Табач снега плаћен четрнаест хиљада немачких марака продат за три. – Два ски лифта и стубови жичаре на отпаду у Рибници

31.12.2017.

МАГАЗИН

а колико да су сви елементи жичаре подједнако битни чини се да је најважнија сајла која вуче корпе са скијашима, а једна таква је на Гоч стигла из Новог Сада. Новац за куповину обезбедила је „Неопланта“, а произвео новосадски „Новкабел“ чији су мајстори преузели обавезу да је поставе преко котурова на носећим стубовима. Да постављање сајле пречника 36 милиметара није ни мало једноставно потврђује податак да је од затезне станице према врху извлачио булдожер крушевачког „14. октобра“. Они који су тих дана боравили на Гочу могли су да се увере како је стигао директно са производне траке, и неофарбан, са образложењем да иде на испитивање маневарских способности у отежаним условима рада. Најзаслужнији за то је и овога пута био председник Смучарског клуба

„Гоч“ Миша Миленковић чији је углед био довољан да се преброди свака препрека. Помоћ „Фабрике вагона“ огледала се у дизалицама, са могућношћу дизања до висине од педесет метара, и руковаоцима тешких машина којима је било потребно неколико дана да заврше посао. Ако се зна да је ски стаза била дуга 1.300 метара, а жичара и мало дужа, није тешко израчунати колико је сајле требало да се спусти до дна и врати на врх. На затезној станици у дну стазе у радно стање је постављана уз помоћ тешких бетонских блокова које је подизао посебни ручни редуктор. Булдожериста „14. октобра“ извео је замашне радове на раскрчивању терена за ски стазу која је била посебно стрма у доњем делу према Сокољи. Колико је био спретан, уједно и опрезан, сведочи податак да је тешком ма-

шином управљао у стојећем положају спреман да у сваком тренутку искочи са ње уколико нешто крене нежељеним смером. Мирко Милашиновић подсећа да су се први значајнији проблеми јавили у тренутку кад је почела завршна фаза монтирања корпи на сајлу. - Качимо одозго на доле једну по једну, пусти се мотор за одређену дужину па искључи да се монтира друга корпа. Иако смо већ закачили знатан број приметим да се корпе не враћају назад, па кренем низ стазу да видим у чему је проблем. Отрчим низбрдо и видим да је испред погонске станице изваљен стуб. Због честог укључивања и искључивања мотора сајла је спала са котура, а корпе разбацане по шуми. Вичем одоздо да стану са радовима, али ме нико не чује, па покушавам да трчим уз брдо, али не може. Душа

ми у носу па више бауљам него што идем како бих што пре стигао и кажем да зауставе мотор. Читав дан смо изгубили док смо покупили разбацане корпе, али је већи проблем био што треба да вратимо стуб у вертикални положај. Морали смо да ископамо много земље да би исправили цео бетонски фундамент, затим да га залијемо новом количином бетона и учврстимо, а све је трајало скоро месец дана. Кад смо пустили корпе да раде први сам сео у једну да проверим како функционише жичара. Однео ме ђаво да са корпом уђем у круг на погонској станици, а кад је дрмнула у стуб могао сам да надрљам јер нисам довољно померио ноге у страну – сећа се Милашиновић. Обавеза да се постигне потребан степен безбедности повод је за ангажовање довољног броја људи на жи-

чари, на највишој и најнижој тачки али и на међустаници, спремних да у сваком тренутку зауставе рад мотора уколико се за то укаже потреба. Посебни искључивачи обезбеђивали су сигурност и онима који се не сналазе најбоље при силаску из корпи, па је сваки непредвиђен покрет аутоматски заустављао рад мотора. Да све незгоде није могуће предвидети показало се током једне од зима кад је на међустаници спала сајла са носача због чега је заустављена жичара са скијашима из Београда. Брзина кретања жичаре капацитета хиљаду и две стотине смучара на сат регулисана је помоћу седмостепеног упуштача, а снага мотора преношена преко редуктора, конусног и тањирастог зупчаника. Посебно узбуђење владало је на дан пуштања у рад кад се на Гочу оку-

пио велики број смучара из Краљева и околине, а стигао је и председник општине са сарадницима и бројним виђенијим људима из града који су посебно уважавали Миленковића. Жичара и два ски лифта радили су пуним капацитетом и једва успевали да задовоље потребу оних којима је пружена посебна прилика за скијање под повољним условима. Више од ниске температуре и снега који је обилато падао онима са мање искуства сметала је доста стрма стаза, поготово у доњем делу према Сокољи. Да жичара није намењена само смучарима сведочи податак да је по потреби пуштана у погон и током лепшег дела године, посебно у време првомајских празника кад је на Гочу организован традиционални уранак и велико народно весеље. - Долазила је Лепа Лукић и испред

31.12.2017.

МАГАЗИН

хотела певала на свечаности Смучарског клуба, а када је завршила народ хоће да се провоза на жичари. Крене возикање, навалио велики народ, а ми помажемо да уђу и изађу из корпи. Одједном почне олуја, стуштила се провала облака па се заустави жичара, а корпе пуне народа у летњим хаљиницама. Жичара је могла да се искључи на сваком стубу, а ја добијем информацију да је проблем на трећем од затезне станице. Киша лије као из кабла, а ја човеку у корпи добацим крај конопца који су ми дали Босанци ангажовани на извлачењу трупаца. Попењем се уз конопац и укључим, али морам да сиђем како би га онај у корпи откачио, јер не можемо заједно да се возимо. Како сам ставио конопац међу ноге почнем

да проклизавам, а он ми огуљи ноге скоро до коске. То што се десило било је повод за набавку бензинског мотора који би покретао жичару у случају да нестане струје – каже Милашиновић. Иако је Миша Миленковић био омиљен, и цењен, у свим круговима имао је одбојност према професорима физичког васпитања који се нису претерано укључивали у рад, али су заговарали организацију такмичења. И док су ентузијасти попут Миленковића и Милашиновића улагали максималне напоре да створе услове како би што већи број краљевачке деце зими долазило на Гоч чинило се да код других провејава лични интерес. Огледао се и у томе што су са децом одлазили на околне планине, Златибор и Копаоник,

понајвише да би добили дневнице. Чланови Председништва клуба су поред рада улагали и значајна материјална средства, изазивајући по који пут незадовољство чланова породица, и са стрепњом размишљали о времену кад неће бити у прилици да сачувају оно што су створили. Да је страх био оправдан показало се врло брзо након изненадне смтрти покретача идеје да Гоч постане скијашки рај. Миша Миленковић је умро за столом у великој сали Скијашког дома на Гочу, а његова смрт је означила почетак краја скијалишта на овој планини. Милашиновић подсећа да је на прву вест о смрти реговао импулсивно и наговестио катастрофу планине на коју од тада, а има више од десет година, ногом није крочио.

Стицајем околности на челу клуба га је заменио Јовица Гојић који због личних проблема није био претерано активан. Застој у раду био је повод за својеврстан пуч и смену комплетног руководства, а да о томе ни један од чланова није био обавештен. Да несрећа буде већа у томе су учествовали и појединци према којима је Миленковић имао највећи отпор. - Сад су они главни шерифи Гоча, а ми немамо ни правне ни било какве могућности да утичемо, и као да не постојимо. Жичара је једну сезону таљигала, а онда престала са радом јер није било пара да се, после десет година рада, замени сајла. Конобар и његова супруга који су радили у клубу нису примали плате па туже, а суд почне распродају имовине.

Мишо је својевремено за 14 хиљада марака купио табач снега у Италији, а пријатељи Јовице Гојића га шлепером довезли на Гоч бесплатно. Нови директор клуба Љубодраг Симић је био посредник у продаји и потпуно исправан табач оде за три хиљаде евра, са њим и моторне санке које купи неко са Голије. После су продата оба ски лифта и жичара и све је отишло на отпад у Рибници, а у Смучарском дому, са око стотину места у собама са два, четири или шест кревета, попуцали су сви радијатори иако је, док је Миша био жив све радило, а капацитети попуњени. За мене је све изненађење, једна велика енигма и сумња да је неко уплетен у мутне радње, па таква имовина оде због тричавих плата. Кад сам

сазнао да су стубови скинути пуцао сам у себи јер је то за мене био велики психолошки ударац, поготово кад сам чуо да нису нашли за сходно да одвију навртке па су секли завртње у бетонским фундаментима. Остао је само бетон и патрљци које су одрезали да не можеш више ништа да зашрафиш. Од тада не излазим на планину и надам се да, због бесомучног разваљивања свега што смо годинама радили, за живота моја нога неће да крочи на Гоч. Градоначелник није мрднуо прстом да спречи то расуло, а могла је и Скупштина града да се ангажује. Могли смо да скупимо паре и исплатимо те плате, а и ја бих дао да је неко тражио. Поента целе приче је да се све изграђивало за децу Краљева, а професори који су

МАГАЗИН 31.12.2017.

31.12.2017.

МАГАЗИН

узимали дневнице једва су чекали да се Миша помери са тог места – каже Милашиновић. Они који су градили жичару на Гочу сретну се по који пут како би освежили успомене на време великог заноса и ентузијазма каквог више нема, а сумња се да ће га икада и бити. Прилика да се изјадају једни другима по који пут доприноси смиривању. После много година провејава уверење да део кривице за све што се догађало пада на терет представника власти који су дозволили да се деси то што се десило баш као да је Гоч туђа планина. У једном тренутку су чак, сећа се Милашиновић, покушали да присвоје имовину клуба и укључе је у Спортски центар „Ибар“. Миленковић се успротивио и уз помоћ адвоката успео да оспори тужбени захтев локалне самоуправе, па се од тада променио однос према Гочу. - После свега не могу за њих ништа лепо да кажем, јер то што се дешавало као да никога није занимало, а тако нешто се нигде није ни догодило. Има једна књига „Скок са Гоча“ у којој смо описани сви ми који смо тамо радили. Да би Гоч опстао требало је да се купи само једна сајла а руководство обједини и одреди ко ће шта да ради, а не само да имаш топлу собу и да гле-

даш шта ће да ти падне. Од нас више нико не иде на Гоч. У објекту нема никога и не знам шта раде. Могуће је да скидају цреп са дома и ваде прозоре – каже Милашиновић. Ски стаза је зарасла у коров јер годинама није одржавана као у срећна времена кад је током лета кошена трава, а с јесени стаза припремана за зиму. Непроверене приче о кретању из почетка појачавају сумњу код оних који су уложили године рада како би на Гочу био створен скијашки центар. У време кад се уместо ентузијазмом све мери динаром, чешће и евром, мало је вероватно да би планина могла да се доведе и у приближно слично стање. И времена су се променила па нема више ни друштвених предузећа која би помогла, а и оно мало других привредних субјеката је у тешком стању. Нема ни људи од ауторитета који су уважавани до мере да им се помоћ нудила и кад нису тражили. Један је био Миша Миленковић, човек коме је у првом плану увек био заједнички интерес. Колико је то било цењено на најбољи начин потврђује однос генералног директора предузећа у коме је радио кад би, при сусрету са Миленковићем, скидао шешир и благо се наклонио. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 31.12.2017.

МАГАЗИН

31.12.2017.

Актуелна епидемиолошка ситуација

ПРВА ЖРТВА М д почетка октобра, закључно са 29. децембром ове године, на територији Републике Србије укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистрована је укупно 707 случајева малих богиња што потврђује појава 104 нових у односу на претходу недељу. У истом периоду је у Институту Торлак лабораторијски потврђено 272, или 71 случај више него пред крај претходне недеље, а потврђено је да нема битних одступања у старосној структури. Тако је и даље најмлађа оболела особа узраста два месеца, најстарија 60 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. На снази је и податак да највећи број оболелих особа, чак деведесет је-

дан одсто, није вакцинисан, непотпуно је вакцинисан или је непознатог вакциналног статуса. Од укупног броја оболелих 34 одсто је било хоспитализовано, или је хоспитализација у току, а од тежих компликација малих богиња упала плућа је регистрована код 91 оболелих особа или осамнаест више него седам дана раније. Клиника за инфективне и тропске болести у Београду је 27. децембра пријавила смртни исход код особе узраста 30 година из Београда, која није била вакцинисана. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа које је узрок првог смртног исхода од малих богиња регистрован у Србији после двадесет година.

Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра и до 29. децембра на овој територији су регистроване 269 оболелих особа. Од почетка новембра епидемије су пријављене и на територији града Београда, где је број оболелих за последњих седам дана порастао за 49 и достигао 193, у Краљеву са 116 порастао на 118, а Нишу са 58 на 82. У општини Бујановац регистрована су три оболела, а од почетка децембра на територији општина Велика Плана пет, Бор три, Смедеревска Паланка два и Бојник четрнаест оболелих. У Тутину је пријављена породична епидемија малих богиња са петоро оболелих, а лабораторијски је потврђен по један

МАЛИХ БОГИЊА случај обољевања у Суботици, Крушевцу, Чачку, Ужицу, Неготину, Власотинцу и Шапцу, по три у Прешеву и Врању, а пет у Новом Саду. У Здравственом центру „Студеница“ је раније потврђено да је за месец и по дана у Краљеву од малих богиња оболео 151 пацијент. Међу њима су 2 лекара, 11 медицинских сестара и 6 немедицинских радника, али је епидемиолошком анкетом доказано да је већина оболелих инфицирана ван радног времена. И поред тога, захваљујући пожртвованом ангажовању лекара, медицинских сестара и техничара, у овој установи се рад обавља несметано, сви пацијенти су адекватно збринути, а предузимају се све неопходне мере за спречавање ширења болести у условима проглашене епидемије.

Од 9. октобра на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести који укључује пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени и епидемиолошки надзор, вакцинацију невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица. У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ на територији целе земље интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година. Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност,

остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике. Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ стиже информација да ће и даље, са развојем актуелне епидемиолошке ситуације, предлагати мере у складу са законским и подзаконским актима, стручним ставовима, препорукама Светске здраваствене организације, из којих је проистекао и усвојени план одстрањивања морбила у Србији. Т. Радовановић

31.12.2017.

МАГАЗИН

Новогодишња журка за најмлађе

ИГРАНКА БЕЗ ПРЕСТАНКА

- Поред повећане пажње усмерене према старијим и социјално угроженим лицима са простора Месне заједнице „Стара чаршија“, на ред дошли и најмлађи. – Средствима месне заједнице обезбеђено стотину новогодишњих пакетића. - Богат културни програм и дружење са деда Мразом и Весељком. - За петнаест најугроженијих породица обезбеђена хуманитарна помоћ у виду пакета хране и средстава за хигијену. – Богат програм активности и у новој години. – Чланови клуба америчког фудбала „Краљевске круне“ уручили новогодишње поклоне најмлађим пацијентима Опште болнице „Студеница“ који због болести неће моћи да проведу Божић и Нову годину са својим породицама

МАГАЗИН 31.12.2017.

раљево је један од српских градова који може да се похвали како има део познат као Стара чаршија, што на најбољи начин потврђује дугу историју која датира из периода пре коначног ослобођења од вековног ропства под Турцима. Истоимена месна заједница са осам и по хиљада пунолетних грађана уписаних у бирачке спискове на пет бирачких јединица, и још скоро толико млађих од осамнаест година, представља највећу на територији града Краљева. Простире се од леве обале Ибра до Ратарског имања и дела Карађорђеве улице до раскрснице зване „Пампула“. Насеље постоји скоро два века, а покрива део града од Трга Светог Саве према западу укључујући Симкине ливаде, Борачко насеље и Карађорђеву улицу до затвореног пружног прелаза у Улици војводе Мишића. Настало је после пропасти Карађорђевог устанка, и турског спаљивања новог Карановца подигнутог на простору Пљакиног шанца, кад су Срби ново насеље померили према западу. О томе да је Стара чаршија настала у другој половини деветнаестог века

МАГАЗИН

31.12.2017.

постоје поуздани подаци о чему сведоче и надгробне плоче у порти Цркве Свете Тројице. Простор истоимене месне заједнице покрива знатно ширу територију и у смеру од истока ка западу обухвата део града између Ложионице и дела Ибарске магистрале која овај део града одваја од Јарчујака, а са севера према југу од Хигијенског завода до Ибра. Савет Месне заједнице „Стара чаршија“ сматра се најактивнијим на подручју града Краљева о чему сведоче бројне активности у које се убраја и најновија усмерена према најмлађим категоријама становника. Уверење да су до сада, због повећане пажње усмерене према старијим и социјално угроженим лицима, били запостављени повод је да се у последњим данима ове године по други пут организује дружење под називом „Игранка без престанка“ на које су и овога пута позвани малишани са простора месне заједнице за које је, уз богат културни програм и дружење са Деда Мразом и Весељком, уприличена подела стотину новогодишњих пакетића. Пакетићи идентичне садржине на-

мењени су деци млађој од седам година из свих делова територије месне заједнице, а на основу информација чланова Савета месне заједнице прикупљених на терену. Председник Савета месне заједнице Марко Матић потврђује да је, поред новогодишњих пакетића за децу, за петнаест најугроженијих породица сопственим средствима обезбеђена хуманитарна помоћ у виду пакета хране и средстава за хигијену. - Водили смо рачуна да помоћ добију лица којима је најпотребнија, па смо је усмерили према старачким домаћинствима водећи рачуна о равномерној територијалној заступљености, а и о здравственом стању становника. Од раније имамо базе података Црвеног крста и знамо добро социјални статус наших грађана, а повремено га проверавамо у оквиру Комисије за социјална питања која обилази терен. Тако је помоћ уручена и суграђанки која има 93 године а живи сама – каже Матић и подсећа да ће Савет месне заједнице и у наредној години наставити са активностима којима се стварају бољи услови за живот грађана.

Претпразничне активности Градског одбора Јединствене Србије

ВРЕМЕ МИРА И НЕСЕБИЧНОСТИ Јединствена Србија је давно као основни циљ дефинисала сталну борбу за бољи живот свих грађана без обзира на националну, верску и сваку другу припадност, а који ће се остваривати учешћем у власти од локалног до републичког нивоа. Партиципирањем у власти у градовима и општинама у Србији, Јединствена Србија инсистира на активном, системском социјалном програму, по чему је и постала препознатљива. Облици социјалне помоћи и заштите за који се залаже Јединствена Србија укључују бесплатан градски превоз за пензионере и ученике, бесплатан превоз до Београда грађанима који за то имају потребе услед здравствених проблема, једнократну помоћ од 200 евра у динарској противвредности за сваку новорођену бебу и исто толико месечно за свако четврто дете до његовог пунолетства. У програмске циљеве убраја се запошљавање једног брачног друга, уколико је обоје незапослено најкасније 15 дана од склапања брака, као подршка очувању породице и борби против беле куге. Помоћ породицама огледа се у бесплатним уџбеницима за ученике основних школа и бесплатно летовање на мору за ученике који завршавају четврти и осми разред основне, а за матуранте средњих у Грчкој. Део програма који председник странке Драган Марковић Палма реализује у Јагодини укључује подршка развоју социјалног живота мештана са сеоског подручја изградњом или реконструкцијом домова културе у циљу превенције миграција становништва из села ка граду Приближавање Нове године повод је да се активирају и чланови Градског одбора Јединствене Србије у Краљеву који су организовали традиционалну акцију поделе новогодишњих пакетића члановима најугроженијих породица. Средства за куповину су обезбедили чланови одбора, а у акцију прикупљања помоћи, у складу са могућностима, укључени су и остали чланови и симпатизери вођени жељом да усреће најмлађе чланове најугроженијих породица.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Разлог да се радују пред крај године су имали и пацијенти на Дечијем и Одељењу дечје хирургије Опште болнице „Студеница“ којима су поклоне уручили чланови Клуба америчког Фудбала „Краљевске круне“, у оквиру традиционалне хуманитарне акције којом овај спортски колектив пред новогодишње празнике обрадује болесну и повређену децу. Акција популарних „Круна“ организује се годинама уназад са циљем да болесној деци олакша боравак у овој здравственој установи и улепша празнике онима који због болести неће моћи да проведу Божић и Нову годину са својим породицама. Поклоне су уручили чланови најмлађе селекције Краљевског клуба и дружили се са најмлађим пацијентима, а захвалност дародавцима изразили су представници Опште болнице и Градског већа. Поред примарног циља подршке болесној деци „Краљевске круне“ акцијама сличној овој промовишу у јавности емпатију и друштвену одговорност, у нади да се у хуманитарне и друштвено одговорне акције укључи што више спортских и других организација.

МАГАЗИН 31.12.2017.

МАГАЗИН

31.12.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Фердинанд Од редитеља Карлоса Сандана, који је креирао омиљене светске хитове „Рио“ и „Ледено“ доба, стиже „Фердинанд“, филм о великом бику са још већим срцем. Након што су га људи погрешно доживели као разуздану звер, Фердинанда заробљавају и одводе од куће. Одлучан да се врати породици, он окупља тим крајњих супротности и креће на невероватну авантуру. Прича о Фердинанду доказује да предрасуде не смеју да постоје и да бику као он не треба судити по изгледу. У оригиналној поставци филма, за који су сценарио написали Манро Лиф и Роберт Лосон, глас главном јунаку Фердинанду позајмљује Џон Сина, а уз њега ту су и Кејт Мек Кинон, Ђина Родригез и Ентони Андерсон. У српској варијанти главне ликове тумаче Александар Радојичић, Тамара Крцуновић, Нигор, Ивона Рамбосек и Срђан Чолић.

Породична авантура у 2Д и 3Д формату траје 108 минута, приказује се до 3. јануара, а пројекције почињу у 18 сати.

Џуманџи: Добродошли у џунглу Од тренутка кад четворосредњошколаца открију стару видео игру, за коју никад раније нису чули, биће увучени у забавни свет џунгле и постати аватари према сопственом избору. Спенсер ће постати штреберски истраживач, спортиста Фриџ прави Ајнштајн, популарна девојка Бетани ће се претворити у средовечног професора, а крхкаМартапостатинеустрашиваратница. КадоткријудасеЏуманџинеигра, већпреживљава, забава ће се претворити у нешто друго. По сценарију Криса МекКене и Ерика Сомерса стодеветнаестоминутну акциону авантуру са елементима комедије режирао

је Џејк Кесден, а главне улоге тумаче Двејн Џонсон, Џек Блек, Кевин Харт и Ларен Гилан. Филм се приказује до 3. јанура у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Коко Упркос деценијској забрани музике у његовој породици, Мигел сања да постане успешнимузичарпопутњеговогидола, ЕрнестаделаКруза. Уочајничкимнастојањима да докаже таленат, Мигел ће се наћи у задивљујућој и шареној Земљи мртвих уследнизамистериознихдогађаја. Успутће упознати шармантног преваранта и заједно кренути на узбудљиво путовање не би ли сазнали праву истину која стоји иза Мигелове породичне историје. Синхронизовану породичну авантуру у 2Д и 3Д формату, која траје сто осам минута, заједно су режирали Адриен Молина и

Ли Ункрих који потписује сценарио за овај филм. У српској верзији гласове главним јунацима позајмили су Никола Брун, Марко Марковић, БојанЖировић, ГоцаТржан, ДобрилаИлић, МиланАнтонић, СрђанЧолић, СанелаМилошевић, ОливераКатарина, Катарина Гојковић, Тијана Дапчевић. Филм се приказује од 4. до 10. јануара, а пројекције почињу у 18 сати.

Легенда о коловрату У 13. веку монголске ратне хорде и њихов вођа Бату Кан контролисали су већину света, а како су се кретали ка Европи Монголисунападалипреосталерускекнежевине које су им се нашле на путу. Ипак, њихове планове квари мали одред снажних јунака на челу са мистериозним храбрим ратником. Филм доноси очаравајућу причу о легендарној борби из богате руске

историје у којој 17 неустрашивих ратника брани земљу од хиљада добро обучених војника, па је „Легенда о коловрату“ прича о храбрости, издржљивости и пожртвованости за своју земљу. Филм који траје три минута мање од два сата,по сценарију Дмитрија Палтсева и Дмитрија Рајевског, режирали су Џаник Фајзијев и Иван Шурковетскиј, а главне улоге тумаче Иља Малаков, Алексеј Серебрјаков и Александр Илин. Филм се приказује од 4. до 10. јануара у пројекцијама чији је почетак заказан за 20 сати.

Велика игра „Велика игра“ је истинитапричаопокер принцези Моли Блум, која је водила целу деценију најексклузивније илегалне игре. Моли је била скијашица која је, након неуспешнеквалификацијезаОлимпијскеигре,

постала конобарица али је, незадовољна обичнимпослом,покренулаилегалнукоцкарницу коју су посећивали славни глумци и значајне личности са Вол Стрита, а њени играчи су били филмске звезде, познати спортисти, пословни људи и руска мафија. Моли је успешно водила посао све док јој усред ноћи на врата нису упали агенти Федералног истражног бироа, а једини савезник је био адвокат Чарли Џефи који је откриодајеМолимноговишеодоногашто се писало о њој. Арон Соркин је сценарио за биографску драму писао по књизи Моли Блум и режирао филм који за двадесет минута премашује два сата, а главне улоге поверио Џесики Частеин, Идрис Елби, Кевину Костнеру, Мајклу Сери, Крису О’Дауду. Филм се приказује између 4. и 10. јануара, а пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН 31.12.2017.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

31.12.2017.

ИЗА РЕШЕТАКА

ЈОШ 52 ОСОБЕ

Појачана контрола за време празника Из Полицијске управе Краљево стиже потврда да ће припадници полиције, поводом наступајућих новогодишњих и божићних празника, предузети низ превентивних и репресивних активности у циљу очувања стабилног јавног реда и мира и повећања безбедности у саобраћају. Припадници полиције ће обављати појачане патролне и позорничке активности на обезбеђењу јавних скупова и у близини угоститељских објеката где ће бити организована новогодишња слављa. За време празника, припадници саобраћајне полиције обављаће појачану контролу саобраћаја, са посебним акцентом на прекршаје вожње под утицајем алкохола, вожње недозвољеном брзином и неисправност светлосносигналних уређаја. Грађанима је упућен апел да не ремете јавни ред и мир и не угрожавају безбедност других грађана изазивањем и учествовањем у тучи и паљењем пиротехничких средстава, а нарочито пуцањем из ватреног оружја.

Фото: М. Радовановић

рипадници Министарства унутрашњих послова су током неколико последњих дана, у сарадњи са надлежним тужилаштвима, ухапсили 52 особе које се сумњиче да су починиле кривична дела тешке крађе, крађе и разбојништво. У више одвојених акција на сузбијању имовинских деликата ухапшени су осумњичени који се терете да су у претходном периоду извршили више од сто ових кривичних дела, а кривичне пријаве су, у редовном поступку, поднете против још 21 осумњиченог. Полицијске акције су спроведене на територији полицијских управа Београд, Бор, Зајечар, Крагујевац, Краљево, Лесковац, Нови Сад, Панчево, Пирот, Пожаревац, Пријепоље, Прокупље, Смедерево, Сомбор и Ужице. Припадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву су ухапсили двадесетогодишњег Р.К. због сумње да је починио кривично дело тешка крађа. Он се сумњичи да је обио просторије Културно-уметничког друштва „Абрашевић“, одакле је украо техничке уређаје због чега је, уз кривичну пријаву, приведен Основном јавном тужилаштву у Краљеву.

31.12.2017.

Четрдесет седма Новогодишња атлетска трка у Мрсаћу

МАГАЗИН

ПРАЗНИК АТЛЕТИКЕ У ДОЛИНИ М О Р А В Е 94

- Јединство спорта, привреде и политике. - Трка је толики низ година опстала захваљујући мештанима овог поморавског села и бившим атлетичарима, од пре две године и граду Краљеву. – Сваке године све озбиљнија манифестација која очекује да достигне врхунац кад буде обележавала полувековни јубилеј. - Атлетска, фудбалска и шаховска секција у Мрсаћу формиране 1924. године. На Новогодишњој трци у Мрсаћу прве кораке направили бројни касније познати атлетичари, али и они који су већ стекли одређене позиције у овом спорту. – Међу учесницима и гостима атлетска легенда Фрањо Михалић, потом Дане Корица који је у овом месту боравио више пута, па Вера Николић, Данијел Темим, Рифат Зилкић, Амела Терзић и многа друга значајна атлетска имена са простора бивше Југославије и Балкана

31.12.2017.

МАГАЗИН

анифестација „Новогодишња атлетска трка Мрсаћ“, која се одржава од 1971. године, у некадашњој Југославији је имала обележје првог атлетског догађаја у календарској години, а деценијама је редовно била у календару такмичења Атлетског савеза Југославије. Њен оснивач Коста Коларевић осмислио је овај догађај по угледу на новогодишњу трку у Сао Паолу, а у новије време организацију манифестације је прихватило Удружењу грађана „Новогодишња трка Мрсаћ 1971“ чији представници кажу да је њен основни циљ да уједини спорт, привреду и политику. Мрсаћ и ове године, у уторак 2. јануара по четрдесет седми пут, очекује атлетичаре са простора целе Србије, али и суседних земаља, који ће одмерити снаге у неколико дисциплина у

мушкој и женској конкуренцији. Неколико дана пред трку председник удружења „Новогодишње атлетске трке Мрсаћ“ подсећа да је трка оволики низ година опстала захваљујући мештанима овог поморавског села и бившим атлетичарима, од пре две године и граду Краљеву. Помоћ у организацији пружају и различити спонзори, ове године Млекара Мегле и НИД из Тавника. Помоћ локалне самоуправе оцењује се значајном јер доприноси да трка сваке године добија карактеристике све озбиљније манифестације која очекује да достигне врхунац кад буде обележавала полувековни јубилеј. Промотер овогодишње трке је атлетичарка Јавора из Ивањице Ана Суботић, једини олимпијац у историји ивањичког спорта и учесник Олимпиј-

ских игара у Лондону која је, и поред испуњења олимпијске норме, из здравствених разлога морала да пропусти надметање најбољих светских атлетичара у Рио де Жанеиру. Током двадесет три године дуге спортске каријере учествовала је на бројним међународним такмичењима међу којима посебно место заузимају трке у Загребу, Подгорици, Истамбулу, Београду, Сарајеву, Софији, Аргети, Новом Саду, Нишу, Јапану и бројним европским земљама. Припреме за један од значајних европских маратона, Ротердаму, Бечу, Риму или Београду, основни је разлог за изостанак од наступа у Мрсаћу, а промотер трке најављује долазак великог броја других атлетичара, пре свега младих. Представник Савета Месне зајед-

нице Мрсаћ Мирослав Милићевић подсећа да се ово село налази са десне стране Западне Мораве на трећини пута који од Краљева води према Чачку. Од око хиљаду и пет стотина становника из пет стотина домаћинстава основну школу у овом месту похађа 51 ученик. Становништво се претежно бави пољопривредом, углавном сточарством чији се обим мери бројем од око хиљаду грла крупне стоке из двадесетак фарми које годишње понуде тржишту хиљаду тона млека, а посебно радује податак да су носиоци пољопривредне производње у овом месту млади људи. - До пре двадесетак година бавили смо се повртарством и били познати као извозници паприке парадајза и купуса, а 1985. године смо се братимили са месном заједницом Кошево 2, јер су

наши људи те производе продавали претежно у Сарајеву. Мрсаћ је село мирних, добрих, радних људи и јаких домаћинстава у коме је још 1924. формирано певачко друштво, атлетска, фудбалска и шаховска секција – каже Милићевић. Спортски дух се од тада ширио па је формирано и спортско друштво које је окупљало више различитих секција. Све оно што се на простору земље дешавало деведестих година прошлог века није заобишло Мрсаћ, па су неке активности изгубиле на интензитету али је остао спортски дух и фудбалски клуб који се и даље такмичи. У Мрсаћу су дубоко уверени да ће Новогодишња атлетска трка и после пола века наставити да се одржава, а добар повод је податак да су на њој прве кораке направили бројни касније познати

атлетичари, али и они који су већ стекли одређене позиције у овом спорту. Међу њима су атлетска легенда Фрањо Михалић, потом Дане Корица који је у овом месту боравио више пута, па Вера Николић, Данијел Темим, Рифат Зилкић, Амела Терзић и многа друга значајна атлетска имена са простора бивше Југославије и Балкана. Да трка опстаје толико година у значајној мери доприносе привредна друштва која на адекватан начин потврђују друштвену одговорност. Ове године то је Млекара Мегле, а разлог да помогне лежи у чињеници да у Мрсаћу има велики број коопераната који сваког дана испоруче око седам тона млека. T. Радовановић Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 31. ДЕЦЕМБРА И 6. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

31.12.2017.

31. децембар

1881. — У Србији је штампан први званични програм хемије за средње школе (ниже и више) у „Просветном гласнику“. 1911. — Марија Кири добила другу Нобелову награду за хемију за истраживање радиоактивних елемената. 1922. — Управу Српског привредног друштва „Привредник“ посетио је краљ Александар I Карађорђевић и прихватио се Привредниковог покровитељства 1945. — У саобраћај пуштен трећи пут обновљен железнички мост преко Саве код Београда. 1949. — Изабран први Раднички савет у фабрици цемента „Првоборац“ у Солину код Сплита. 1981. — У војном удару који је предводио поручник ваздухопловства Џери Ролингс у Гани оборена цивилна влада Хиле Лимана. 1983. — У војном удару у Нигерији свргнут председник Шеху Шагари, који је на власт дошао на изборима 1979, на којима је окончана 13-годишња војна владавина. Нови председник постао шеф војне хунте, генерал Мохамед Бухари. 1988. — Владе Индије и Пакистана склопиле споразум којим су се обавезале да неће нападати нуклеарна постројења у Пакистану, односно Индији. 1991. — Совјетски Савез је званично престао да постоји. 1994. — Пуштена у рад прва мрежа мобилне телефоније у Србији - Мобтел 1995. — Амерички инжењери завршили понтонски мост преко Саве, а потом амерички тенкови и трупе из састава снага УН за одржање мира ушли у Босну. 1996. — Широм Србије на стотине хиљада грађана, који су готово два ме-

сеца свакодневно протестовали тражећи признавање резултата локалних избора на којима је победила опозиција, окупили се на централним градским трговима да дочекају Нову годину. 1998. — Министри финансија Европске уније саопштили дефинитивне курсеве према којима ће националне валуте 11 земаља ЕУ бити мењане у евро кад јединствена европска валута 1. јануара 1999. буде званично пуштена у промет. 1999. — Председник Русије Борис Јељцин поднео оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао Владимира Путина, дотадашњег премијера. 2000. — Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Оман и Уједињени Арапски Емирати, чланице Савета за сарадњу у Заливу, потписале пакт о заједничкој одбрани по којем се напад на једну од земаља-чланица сматра нападом на све. 2001. — Пакистанске власти ухапсиле више од 20 чланова једне од две муслиманске милитантне групе, Лашкар е Таиба, коју је Индија оптужила за напад на Парламент, када је убијено 14 особа.

1. јануар 45. п. н. е. — Уводи се јулијански календар. 404. — Последње познато такмичење гладијатора се одржава у Риму. 439. — Објављен је Теодосијев законик, највећа збирка римског права дотада. 1526. — Хрватско племство је на сабору у граду Цетину изабрало за краља Фердинанда Хабзбуршког. 1600. — Шкотска почиње са употребом јулијанског календара. 1651. — Чарлс II крунисан као краљ

Шкотске 1673. — Почиње стална достава поште између Њујорка и Бостона. 1700. — Русија почиње да користи Јулијански календар. 1801. — Ступили су на снагу Закони о унији из 1800. којим су се Краљевство Велика Британија и Краљевство Ирска ујединили у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. 1801. — Ђузепе Пјаци је открио Цереру, прву познату патуљасту планету. 1803. — Данска је забранила увоз робова у Данске Западне Индије и постала прва земља која је забранила ропство. 1833. — Велика Британија је прогласила суверенитет над Фолкландским Острвима у Атлантику, која су пре тога била под шпанском колонијалном влашћу. 1861. — Снаге Бенита Хуареза су освојиле Сијудад Мексико. 1863. — Ступила је на снагу Прокламација о еманципацији (ослобођење већег дела робова у Сједињеним Државама) 1877. — Британска краљица Викторија I проглашена је царицом Индије. 1880. — У Србији су уведене обавезне метричке мере, мерна јединица за дужину постао је метар и званично су престале да важе мере попут аршина, лакта, педља. 1898. — Њујорк анексира земљу околних округа, чинећи тиме Град Већег Њујорка. Четирима почетним областима, Менхетну, Бруклину, Квинсу и Бронксу, се прикључује 25. јануара Стејтен Ајланд како би се створио модерни град од 5 области. 1899. — Шпанска власт над Кубом се завршава. 1901. — Нигерија постаје британски протекторат.

Државе Нови Јужни Велс, Викторија, Квинсленд, Јужна Аустралија, Западна Аустралија и Тасманија су основале аустралијску заједницу с Едмундом Бартоном као првим премијером, која је те године у статусу доминиона постала члан Британског Комонвелта. Одржана прва званична парада немих глумаца. 1902. — Прва Роуз боул утакмица се одиграва у Пасадени, Калифорнија. 1908. — По први пут, лопта је бачена на Њујоршки Тајмс Сквер да означи почетак Нове године. 1911. — Северна територија се одваја од Јужне Аустралије и пребацује се под управу Комонвелта. 1912. — Успоставља се Република Кина. 1925. — Назив главног града Норвешке Кристијанија (од 1674), промењен је у Осло. 1934. — Острво Алкатраз постаје амерички федерални затвор. 1934. — Нацистичка Немачка доноси „Закон за превенцију генетички оболелог потомства“. 1935. — Универзитет Бакнел осваја прву Наранџасту куглу 26-0 над Универзитетом Мајамија. 1937. — Анастазио Самоза постаје председник Никарагве. Прва Котон боул утакмица се одржава у Даласу, Тексас. 1939. — Бечки новогодишњи концерт се први пут одржава. 1942. — Представници 26 држава су потписали Декларацију Уједињених нација. 1945. — Бахавалбур држава издаје своје прве маркице. 1948. — Британске железнице се назионализују да би се створила Британска Железница. Енрико де Никола формално постаје председник италијанске републике, али одбија да буде кандидат за прве уставне изборе наредног маја. 1956. — Република Судан постиже независност од Египатске републике и Уједињеног Краљевства. 1958. — Ступио је на снагу уговор о оснивању Европске економске заједнице, познате као Заједничко тржиште,

који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија. 1959. — После двогодишњег герилског рата, на Куби је преузео власт вођа револуционарног покрета „26. јул“ Фидел Кастро, а диктатор Фулгенсио Батиста је побегао у Доминиканску Републику. 1960. — Република Камерун добија независност од Републике Француске и Уједињеног Краљевства. 1962. — Западна Самоа постиже независност од Новог Зеланда; име јој се мења у Независна држава Западне Самое. 1964. — Федерација Родезије и Њасаланда се дели на независне републике Замбију и Малави, и на Родезију којом управља Уједињено Краљевство. 1965. — Под вођством лидера покрета „Ал Фатах“ Јасера Арафата формирана је Палестинска ослободилачка организација. 1969. — Марјан Нгуаби званично постаје Председник Републике Конго. 1970. — Јуникс епоха почиње у 00:00:00 UTC. 1971. — Рекламе за цигарете постају забрањене на америчким телевизијама. 1973. — Краљевина Данска, Уједињено Краљевство и Република Ирска су примљене у Еворпску економску заједницу. 1976. — НБЦ уводи свој нови лого: апстрактно N. 1978. — Ер Индија Лет 855 Боинг 747 експлодирао и пао у море у близини обале Бомбаја, усмртивши 213 особа. 1979. — Званичне дипломатске везе су успостављене између Народне Републике Кине и Сједињених Америчких Држава, 30 година након оснивања Народне Републике Кине. 1981. — Република Грчка је примљена у Еворпску економску заједницу. република Палау достиже самоуправу; и даље није независна од САД. 1983. — ARPANET званично прелази да користи Интернет протокол, чиме настаје Интернет.

1984. — AT&T се дели на 22 независне јединице. Краљевина Шпанија и Република Португал су примљене у Европску економску заједницу. Султанат Брунеј постаје независан од Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске. 1985. — Направљен Интернетов Систем обласних имена (DNS - Domain Name System). Први Британски мобилни телефонски разговор је успоставио Ерни Вајз ка Водафону. 1986. — Аруба постаје независна од Курасаа, мада остаје у слободној асоцијацији са Краљевином Холандијом. 1987. — Град у Фробишеровом заливу, у канадским Северозападним територијама, мења своје име у Икалуит. 1988. — Настаје Евангелистичка лутеранска црква америке, чиме се прави највећа лутеранска деноминација у САД. 1992. — Џорџ Х. В. Буш постаје први Председник Сједињених Америчких Држава који се обратио Аустралијском парламенту. 1993. — Плишани развод: Чехословачка, основана 1918. године, дели се на Словачку Републику и Чешку Републику. Уведено јединствено тржиште у оквиру Еворпске економске заједнице. Радио телевизија Србије отпустила је више од 1.500 радника у Београду, међу којима је највише било новинара који су се супротстављали ратној пропагандној политици радија и ТВ, „говору мржње“, непоштовању професионалног кодекса и кршењу професионалних критеријума уређивачке политике. 1994. — У СР Југославији раст цена достигао је фантастичну цифру од 315.563.558%, цене су се у просеку повећавале 62% дневно, 2% на сат и 0,029% у минути. Северноамерички уговор о слободној трговини ступа на снагу. Запатистичка војска националног ослобођења започиње дванаест дана оружаног конфликта у Држави Чијапас. 1995. — У Босни је ступио на снагу

31.12.2017.

МАГАЗИН

100

четворомесечни прекид непријатељстава постигнут уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера. Светска трговинска организација ступа на снагу. Краљевина Шведска и републике Аустрија и Финска су примљене у Европску унију. 1996. — Курасао добија ограничену самоуправу, мада остаје у оквиру слободне асоцијације са Краљевином Холандијом. 1997. — Република Заир званично приступа Светској трговинској организацији, као Заир. 1998. — Пушење постаје забрањено у свим баровима и ресторанима у савезној држави Калифорнија. Исламски фундаменталисти су на западу Алжира масакрирали више од 400 људи, укључујући жене и децу, у најгорем насиљу током шестогодишњег терора оружаних исламистичких група. 1999. — Званично је пуштена у промет јединствена европска валута евро и око 300 милиона људи у 11 од 15 земаља Европске уније добило је исту валуту први пут од времена Римског царства. Грчка се, као 12. чланица, придружила 2001, а замена националних валута у евро почела је 2002. године 2000. — Уједињено Краљевство је званично укинула старе империјалне мере, као што су фунта (453,59 грама) и унца (28,35 грама) и увела европски мерни систем. 2001. — Први дан трећег миленијума. Први дан 21 века. 2002. — Евро је постао званична валута у 12 земаља Европске уније. Уједињено Краљевство, Шведска и Данска су једине чланице ЕУ које су задржале своје националне валуте. Република Кина званично приступа Светској трговинској организацији као Кинески Тајпеј. Заједнички уговор о надгледању под отвореним небом, првобитно потписан 1992. године, званично ступа на снагу. 2003. — Полицијске снаге ЕУ замениле су у Босни и Херцеговини међународне полицијске снаге УН, чиме је

почела прва заједничка одбрамбена и безбедносна акција свих 15 земаљачланица ЕУ. Луис Инасио Лула да Силва постаје председник Федералне Републике Бразил. 2004. — Первез Мушараф прима глас поверења да настави да буде Председник Исламске Републике Пакистана од Парламента и провинцијалних скупштина. 2007. — Бугарска и Румунија постале чланице Европске уније, а бугарски, румунски и ирски језик, постали званични језици Европске уније, уз 20 већ постојећих. 2011. — Нове регистарске таблице за моторна возила у Србији. Мађарска усвојила нови Устав и променила назив из Република Мађарска у Мађарска.

2. јануар 366. — Алемани су прешли залеђену Рајну у великим масама, извршивши инвазију на Римско царство. 533. — Меркурије је постао папа Јован II, први папа који усваја ново име при уздизању. 1492. — Гранада, последње маварско упориште у Шпанији, се предало пред краљем Фердинандом Арагонским чиме је окончана Реконкиста. 1757. — Велика Британија је заузела Калкуту у Индији. 1781. — Вирџинија је усвојила закон којим се одрекла својих западних територијалних претензика, чиме су створени услови да Мериленд ратификује Чланке Конфедерације. 1788. — Џорџија је постала четврта држава која је ратификовалае Устав Сједињених Америчких Држава. 1793. — Русија и Пруска су поделиле међу собом Пољску. 1799. — Трупе француског генерала Наполеона Бонапарте ушле у Сирију. 1815. — Лорд Бајрон се оженио Аном Изабелом Милбанк у Сихаму. 1818. — Основана британска Институција цивилних инжињера 1839. — Луј Дагер, француски проналазач и зачетник фотографије0, сни-

мио прву фотографију Месеца. 1859. — Ерастус Бидл издаје књигу The Dime Book of Prac^cal E^quette. 1860. — Објављено откриће планете Вулкан на састанку Академије наука з Паризу. 1870. — Почиње прављење Бруклинског моста. 1871. — Амадео I постаје краљ Шпаније. 1872. — Бригам Јанг ухапшен због бигамије (25 жена). 1882. — Џон Д. Рокфелер уједињује своје нафтне фирме у Standard Oil фондацију. 1889. — Народна скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка којим је у Србији уведена парламентарна демократија. 1890. — Алис Сенгер постаје прва жена у особљу Беле куће. 1900. — Џон Хеј објављује Политику отворених врата да промовише трговину са Кином. 1900. — Отвара се Чикаго канал. 1905. — Руско-јапански рат: Русија принуђена да Јапану преда лучки град Порт Артур. Јапанци су заробили руску флоту у луци тако што су потопили трговачке бродове и затворили улаз у луку. 1915. — Окончана петодневна битка код Сарикамиша у Првом светском рату, током које је руска војска нанела тежак пораз војсци Енвер-паше. Турци су изгубили 77.000 од 95.000 војника. 1917. — Краљевска банка Канаде преузима Банку Квебека. 1921. — Први религиозни радио пренос (KDKA AM у Питсбургу, Пенсилванија). 1921. — Отвара се ДеЈонг музеј у Голден Гејт парку у Сан Франциску. 1923. — Министар унутрашњих послова Сједињених Држава Алберт Фол даје оставку због Типот Доум скандала. 1929. — Канада и Сједињене Државе склапају план да сачувају Нијагарине водопаде. 1935. — Бруно Хауптман одлази на суђење због убиства Чарлса Линдберга млађег, сина авијатичара Чарлса Линдберга. 1941. — Други светски рат: Немач-

ко бомбардовање знатно оштетило Ландаф катедралу, саграђену 1290. на обали реке Таф у Кардифу, Велс. Америчка влада објавила Liberty ship, програм са циљем да се направи 200 товарних бродова. До краја рата, биће саграђено преко 2.700 бродова. 1942. — Други светски рат: Јапанске снаге заузимају Манилу. Америчка морнарица отвара базу за дирижабле у Лејкхерсту, Њу Џерзи. 1943. — Одступајући пред совјетском Црвеном армијом, Немци у Другом светском рату почели повлачење с Кавказа. 1946. — У немогућности да настави своју владу над Албанијом после Другог светског рата, краљ Зог је абдицирао, али је задржаво своје право на трон. 1949. — Луис Муњос Марин постао први демократски изабран Гувернер Порторика. 1955. — У Панами убијен председник, пуковник Хосе Антонио Ремон. Наследио га први потпредседник Хосе Рамон Гисадо, који је био на власти мање од две седмице. Оборен је под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен председник Ремон. 1957. — Сан Франциско и Лос Анђелес берзе се спајају. 1959. — CBS Radio укида 4 сапунице: Backstage Wife Our Gal Sunday, Road of Life и This is Nora Drake. лансиран први васионски брод ка Месецу, совјетска „Луна I“ без људске посаде. 1963. — Вијетконг је однео прву већу победу у Вијетнамском рату у бици код Ап Бака. 1967. — Др. Кристијан Барнард изводи другу успешну трансплантацију срца. 1971. — На фудбалском стадиону „Ајброкс парк“ у Глазгову погинуло 66 навијача када се, током утакмице Селтика и Ренџерса, срушио део трибине. 1974. — Ричард Никсон потписује акт по коме се смањује максимална брзина у САД-у на 55 миља на час како би се сачувао бензин током ОПЕЦ ембарга 1979. — Сид Вишос одлази на суђење за убиство Ненси Спанџен.

1980. — у Великој Британији почео штрајк радника у челичанама, први од 1926. Штрајк је прекинут 2. априла. 1981. — Питер Сатклиф, јоркширски трбосек, ухапшен. 1983. — Мјузикл Ени се изводи последњи пут после 2.377 представа на Бродвеју. 1991. — Шерон Прат Диксон је положила заклетву као градоначелник Вашингтон-а, поставши прва Афроамериканка на челу града те величине и важности. 1992. — Председници Србије и Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предивиђена демилитаризација зона у Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН; војни команданти у Хрватској прихватили су прекид ватре ради распоређивања 10.000 припадника мировних снага УН. Парагвај постаје чланица Конвенције у Берну, уговору о ауторским правима. 1993. — Лидери три ратне фракције у Босни се састају да дискутују о мировним плановима. 1994. — Више од 70 људи погинуло и најмање 670 рањено, током дводневних борби сукобљених исламских фракција у главном граду Авганистана Кабулу. 1998. — Власти Нигера ухапсиле бившег премијера Хаму Амадуа, под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен шеф државе Ибрахим Баре Маинасара. Русија почиње са циркулацијом нових рубљи како би се обуздала инфлација и промовисала самоувереност. 1999. — Брутална снежна олуја захвата Средњи запад САД, изазивајући 359mm снега у Милвокију и 487mm у Чикагу. У Чикагу, температуре достижу -25 °C, а пријављено је 68 смрти. 2002. — Леви Мванаваса постаје трећи председник Замбије. Перониста Едуардо Дуалде постао нови председник Аргентине преузевши тежак задатак да извуче земљу из

највеће економске и финансијске кризе у историји земље. То је био пети избор председника државе у периоду од две недеље. 2003. — Комитет за заштиту новинара, објавио да је у претходној години у свету убијено 19 новинара, што је најмањи број од 1985. године, од када се бележе њихова страдања. 2004. — Стардаст летелица успешно прошла поред комете Wild 2, узимајући узорак који ће да се врати на Земљу две године касније.

3. јануар 1777. — Америчка снаге под командом генерала Џорџа Вашингтона су поразиле британску војску у бици код Принстона. 1781. — Британске снаге су заузеле холандско карипско острво Свети Еустахије након неколико испаљених хитаца. 1795. — После пораза устанка Тадеуша Кошћушка Пруска, Аустрија и Русија склопиле тајни уговор о трећој подели Пољске. 1815. — Аустрија, Британија и Француска створиле војни савез против Пруске и Русије. 1868. — У Јапану укинута институција шогуна и почела „Меиџи обнова“. Цар Муцухито успоставио централну царску власт, спровео реформе по европском узору и отворио пут за брзи развој Јапана. 1919. — На Париској мировној конференцији, емир Фејсал I је потписао споразум са ционистичким вођом Хаимом Вајцманом о образовању јеврејске државе у Палестини и арапске државе у већем делу Блиског истока. 1924. — Енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту нашао саркофаг фараона Тутанкамона. 1925. — Бенито Мусолини је објавио да преузима диктаторска овлашћења над Италијом. 1961. — САД прекинуле дипломатске односе с Кубом. 1962. — Папа Јован XXIII екскомуницира Фидела Кастра. 1970. — у Бразавилу усвојен устав

101

31.12.2017.

МАГАЗИН

102

којим је Конго-Бразавил проглашен Народном Републиком Конго. 1977. — Међународни монетарни фонд одобрио Великој Британији око четири милијарде долара зајма за подршку британској валути. То је био највећи зајам у тридесетгодишњој историји ММФ-а. 1980. — Председник Југославије Јосип Броз Тито примљен у Клинички центар у Љубљани. Пошто операција на крвним судовима није успела, 3. фебруара му ампутирана нога. 1990. — Панамски генерал Мануел Норијега предао се трупама САД после 10 дана проведених у Ватиканској амбасади. Норијега потом депортован на Флориду, где му је суђено. 1990. — У железничкој несрећи на југу Пакистана погинуло 307 људи, када је експресни воз ударио у композицију теретног воза. 1993. — председници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2. 1994. — У Сибиру се срушио руски путнички авион Тупољев Ту-154, при чему је погинуло свих 124 путника и чланова посаде. 1996. — Представници међународних мировних снага у Босни саопштили да је у тој земљи, по завршетку рата, остало четири до пет милиона мина и да ће чишћење минских поља трајати око 30 година. 1997. — Широм Србије настављени масовни грађански и студентски протести, упркос јаким полицијским снагама које су 26. децембра 1996. почеле да спречавају протестне шетње. Протести почели у новембру 1996. због фалсификовања резултата на локалним изборима на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“. 2000. — На првим парламентарним изборима у Хрватској после смрти председника Фрање Туђмана убедљиво победила коалиција опозиционих странака, а одзив бирача био 80 %, највећи од 1990, када су одржани први вишестраначки избори. 2001. — Летонски супермаратонац Георг Јермолајев поставио светски рекорд у трчању на дуге стазе, претрчав-

ши 5.000 km за 888 часова и 42 минута. То је био Први светски рекорд у новом миленијуму. 2002. — Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан одобрио оснивање суда за ратне злочине током десетогодишњег рата у Сијера Леонеу. 2003. — У интервенцији полиције на смиривању уличних протеста у Каракасу, у Венецуели, између групе симпатизера и противника председника Уга Чавеса, погинуле најмање две особе, а 78 повређено.

4. јануар 1494. — Штампарија у Цетињу штампала прву књигу на српском језику, „Октоих првогласник“ Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија, једну од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви. 1717. — Енглеска, Француска и Холандија формирале Тројну алијансу да би се супротставиле амбицијама Шпаније у јужној Европи. 1797. — Француски генерал Наполеон I Бонапарта победио Аустријанце код Риволија у Италији. 1842. — У дворани Театра на Ђумруку војни капелмајстор Јосиф Шлезингер, капелник кнеза Милоша Обреновића, приредио први јавни концерт у Београду. 1885. — Др Вилијем Грант извршио прву успешну операцију слепог црева. 11936. — Часопис Билборд објавио прву топ листу поп музике. 1944. — Савезничке снаге у Другом светском рату почеле напад на немачке положаје на Монте Касину, дуж највишег дела Апенинског полуострва. У жестоким борбама разорен градић Касино и најстарији бенедиктински манастир, који је 529. подигао оснивач тог реда Свети Бенедикт од Нурсије. 1948. — Уједињено Краљевство признала Бурму као независну републику с првим премијером Такином Нуом. 1958. — Совјетски „Спутњик-1“, први вештачки сателит лансиран у октобру 1957, распао се и пао на Земљу. 1967. — Дорси су објавили свој први албум The Doors.

1973. — Покраден Музеј уметности у Монтреалу. Однете слике вредне два милиона долара, међу којима и једна Рембрантова, вредна милион долара. 1993. — Срби из Републике Српске и муслимани из Босне су одбили, на конференцији у Женеви, Венс-Овенов мировни план за Босну и Херцеговину. Преговори су супендовани, рат у Босни и Херцеговини је настављен још жешће. 1994. — Граду Фоча у Босни и Херцеговини после 500 година, по одлуци Скупштине Републике Српске, промењен назив у Србиње. 1995. — Домаћа и светска јавност оштро протестовале због тога што је држава преузела лист „Борба“ и притиска власти на остале независне медије. Тај независни београдски дневник био је приватизован почетком 90-их у време реформске владе Анте Марковића. 1998. — Шеф израелске дипломатије Давид Леви поднео оставку, рекавши да више не жели да се једини брине о питањима мира и социјалним проблемима у земљи. 2002. — Неколико људи изгубило живот у снежним олујама које су захватиле Грчку, Бугарску и Турску. Грчке и бугарске власти у најугроженијим регионима увеле ванредно стање. 2003. — Исламска милитантна група из заседе напала војни конвој у североисточном Алжиру и убила 43, ранила 19 војника, у најкрвавијем нападу на алжирске трупе у последњих пет година.

5. јануар 1834. — у Крагујевцу изашле „Новине сербске“, први српски информативан лист штампан у земљи, службено гласило кнежевине Србије. Први уредник био Димитрије Давидовић, оснивач „Новина сербских“ у Бечу. 1895. — Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген објавио да је пронашао x-зраке, касније по њему назване Рендгенски зраци. 1916. — Пред Медовским заливом у Албанији потонуо италијански брод „Бриндизи“ с јужнословенским исељеницима, добровољцима из Канаде и САД који су кренули да помогну Србији и Црној Гори у Првом светском рату. Погинуло 390 људи, 102 спасена. 1919. — Основана Немачка радничка партија, касније названа Националсоцијалистичка. У Берлину почео устанак предвођен комунистичком организацијом „Спартакистичка лига“ са Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом на челу. 1925. — Гувернер америчке савезне државе Вајоминг постала Нели Тејлор Рос, прва жена-гувернер у историји САД. 1935. — Основан „Ошишани јеж“ хумористичко-сатиричне, недељне новине. 1949. — на састанку у Москви владе СССР, Бугарске, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Румуније донеле одлуку о стварању Савета за узајамну економску помоћ ради организације и усклађивања дугорочног развоја земаља-чланица. Исте године СЕВ-у приступила Албанија, а 1950. Источна Немачка. Савет расформиран 1991. 1964. — Током посете Светој земљи папа Павле VI састао се у Јерусалиму с патријархом Атинагором I. То је био први сусрет поглавара две цркве од 15. века и прва посета римокатоличког поглавара Светој земљи. 1969. — СССР лансирао васионски брод „Венеру 5“ у правцу Венере, а пет дана потом и „Венеру 6“, који су до те планете стигли 16, односно 17. маја. 1976. — у Камбоџи у време режима Црвених Кмера проглашен нови Устав којим је назив земље промењен

у Демократска Кампућија. 1980. — САД уводи санкције према СССР због инвазије Авганистана. 1991. — Грузијске трупе су напале Цхинвали, чиме је почео Јужноосетијски рат из 1991-1992. 1993. — Танкер „Браер“ испустио 85.000 тона сирове нафте поред обала Велике Британије. 1996. — У Гази убијен палестински терориста Јахја Ајаш Инжењер, осумњичен за организацију низа самоубилачких терористичких напада у Израелу у којима је погинуло на десетине јеврејских цивила. Погинуо пошто је у његовим рукама експлодирао мобилни телефон. 1997. — Русија је повукла последње јединице Министарства одбране из Чеченије, привремено окончавши војну кампању против чеченских сепаратиста у тој републици. 1999. — САД продужиле економске санкције против Југославије, уведене у јуну 1998. због ескалације косовске кризе. 1999. — Београдски Фонд за хуманитарно право објавио податке према којима је 2.000 људи насилно изгубило живот током 1998. на Косову. 2003. — Тим који је предводио Мајкл И. Браун је открио Ериду, највећу познату патуљасту планету у Сунчевом систему, користећи фотографије снимљене 2003. у опсерваторији Паломар.

6. јануар 1066. — Крунисан је Харолд II, последњи енглески англосаксонски краљ. Погинуо је исте године код Хејстингса у бици против претендента на енглески престо норманског војводе Вилијама Освајача. 1148. — Војска Иконијског султаната је поразила крсташе у бици на планини Кадмус. 1322. — У манастиру Жича крунисан је српски краљ Стефан Дечански. 1492. — Краљ Фернандо и краљица Изабела победоносно су ушли у Гранаду, након што је њихова војска поразила Боабдила, последњег емира Гранаде, чиме је окончана реконкиста.

1579. — Потписана је Арашка унија католичких низоземских провинција против северних протестантских провинција. 1810. — Миром у Истанбулу Османско царство је предало Русији полуострво Крим и област Кубањ. 1816. — Император Александар I Романов је потписао наређење за протеривање исусоваца из Санкт Петербурга и Москве. 1832. — Након низа покушаја да у сарадњи са Аустријом збаце владике из династије Петровића, последњи гувернадур Вуколај Радоњић је протеран из Црне Горе. 1916. — Почела је Мојковачка битка у Првом светском рату у којој су Црногорци под командом сердара Јанка Вукотића одбили офанзиву знатно јачих аустроугарских снага и тиме омогућили српској војсци одступницу према Јадранском мору. 1916. - Поштански брод СС Бриндизи потонуо је након што је ударио у мину усмртивши 450 путника (углавном Црногорце) 1929. — Југословенски краљ Александар I Карађорђевић укинуо је Видовдански устав, распустио Народну скупштину и завео личну власт у држави. 1945. — Маршал Југославије Јосип Броз и шеф британске војне мисије Фицрој Маклејн су у Другом светском рату склопили споразум о успостављању ваздухопловне базе код Задра за потребе савезничког ваздухопловства у борби против немачких снага. 1978. — Круна Светог Стефана, првог хришћанског мађарског краља, коју су однели Американци после Другог светског рата, враћена је у Мађарску. 1995. — У провинцији Шанси на северу Кине погинуло је најмање сто људи у експлозији после судара два теретна воза натоварена тонама тринитротолуола. 2000. — Јаке полицијске снаге раздвајале су два скупа на Цетињу у Црној Гори где су Српска православна црква и самопрокламована Црногорска православна црква одржавале централно божићно славље на Бадњи дан.

103

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs