MagazIN 315 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година V * Број 315 * 24. децембар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

24.12.2017.

У овом броју: Подршка раду јавних предузећа Политичка и финансијска децентрализација Праве уместо лажних диплома За лепши и чистији град За њих није било места Озбиљна игра Пут до безготовинског плаћања Крај сна о скијашком рају Фонд за исплату све тањи Деда Мраз стигао из Норвешке

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 14 18 24 32 36 44 46 56 60

Путевима Црвене Ранке Мале богиње не посустају Историја малог човека Вече моде, стила и гламура На репертоару Биоскопа „Кварт“ Иза браве 106 особа Краљево престоница кик-бокса Раднички - Слога Радивој Кораћ - Краљево Времеплов

66 70 72 78 80 82 84 90 92 94

МАГАЗИН 24.12.2017.

Четрдесет трећа седница Градског већа

МАГАЗИН

24.12.2017.

ПОДРШКА РАДУ ЈА

- Планирано је да се током године оствари приход у износу који за десетак одсто премашује три милијарде динара и расходи од 3.362.218.690 што потврђује процену да би планирани дефицит у истом проценту премашио сто милиона динара. - Тридесет милиона динара за градњу затвореног базена, осамдесет за павиљон Дечјег одмаралишта „Гоч“, двадесет за завршетак радова на изградњи дечјег вртића на Берановцу и сто за набавкуЛЕД светиљки и система за надзор и управљање за улично осветљење града. – Трећина буџета за инфраструктурне пројекте

Фото: М. Радовановић

АВНИХ ПРЕДУЗЕЋА

еднице Градског већа пред крај године оријентисане су на предлог докумената за последњу седницу Скупштине града а четрдесет осма по реду, окарактерисана као ванредна, пре разматрања нацрта буџета за наредну годину, била је прилика за доношење одлуке о оснивању Центра локалних услуга ради успостављања, развијања и пружања услуга социјалне заштите из надлежности локалне самоуправе. Као установа из области социјалне заштите, која обавља делатност пружања услуга социјалне заштите, Центар је образован за обављање социјалне заштите без смештаја за стара лица и лица са посебним потребама, дневне бриге о деци и других видова без смештаја. Градско веће је донело одлуку о измени одлуке о јавном задуживању града ради финансирања капиталних инвестиција којом тридесет милиона динара усмерава за градњу затвореног базена, осамдесет за павиљон Дечјег одмаралишта „Гоч“, двадесет за завршетак радова на изградњи дечјег вртића на Берановцу, са уређењем терена и изградњом спољашњих инсталација и сто милиона динара за набавка ЛЕД

МАГАЗИН

24.12.2017.

светиљки и система за надзор и управљање за улично осветљење града. Одлуком о буџету за наредну годину утврђују се приходи и примања, расходи и издаци града, њено извршавање, начин финансирања дефицита, управљање дугом, коришћење донација и права и обавезе корисника буџетских средстава. Планирано је да се током године оствари приход у износу који за десетак одсто премашује три милијарде динара и расходи од 3.362.218.690 што потврђује процену да би планирани дефицит у истом проценту премашио сто милиона динара. Кадровски план у Градској управи, Јавном правобранилаштву, службама за буџетску инспекцију и заштитника грађана потврђује да је 15. децембра ове године у Градској управи на неодређено време било запослено 240 особа, на одређено време због повећаног обима посла још шеснаест и два у Кабинету градоначелника. Планом за наредну годину предвиђа се да на неодређено време буде запослено 246 извршилаца, а да се број ангажованих на одређено време због повећаног обима посла и у Кабинету градоначелиника повећа за по једног.

У овој служби током наредне године треба очекивати и четири приправника, три са високом и једног са средњом стручном спремом. У Градском јавном правобранилаштву је запослена једна особа, а у наредној години се не планира запошљавање као ни у буџетској инспекцији и на пословима заштитника грађана. Програмом уређења грађевинског земљишта планирано је да у наредној години за инфраструктурне пројекте буде уложена траћина средстава градског буџета од чега 180 милиона динара за сталне трошкове, 58,5 за специјализоване услуге, 353,3 текуће поправке и одржавање, 535 зграде и грађевинске објекте и 73 милиона за обезбеђивање земљишта. Пред члановима Градског већа нашли су се и програми пословања јавних предузећа за наредну годину. Летимичан поглед на програме потврђује да су најиздашнији у образлагању планова били у Јавном комуналном предузећу „Водовод“ чији се финансијски план и програм рада у наредној години протежу на 223 странице текста. Оно што се у наредној години планира у Јавном комуналном предузећу „Пи-

јаца“ тешко може да се пореди са претходним, јер је стало само на 83 странице. У напорима да образложи све планиране активности следи Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта коме је за то требало 74 странице, а Градском стамбеном „Краљево“ седамдесет. Много не заостају ни „Чистоћа“ и „Топлана“ са шездесет три и шездесет две, док се на зачељу налазе „Путеви“ чији је план рада у наредној години стао на 53 странице. Градско веће је усвојило предлог одлуке за спровођење конкурса за избор директора Јавног комуналног предузећа „Путеви“ и решење о давању сагласности на одлуку надзорног одбора овог предузећа о расподели добити за које се очекује подршка одборника на последњој седници Скупштине града у овој години половином наредне недеље. Теме последње седнице Градског већа биле су комунално уређење града, кућни ред у стамбеним и стамбено пословним зградама, одређивање простора на којима је дозвољено јавно окупљање, раскопавање јавних површина, техничко регулисање саобраћаја и одређивање накнаде за заштиту и

унаређење животне средине. Нераспоређени износ средстава за суфинансирање јавног информисања од јавног интереса од скоро седам стотина хиљада динара припао је подносиоцу пројекта „Немањићи – залог наде у наше трајање“ који је поднела Телевизија Краљево и Ибарске новости, а по 75 хиљада динара одобрено је Кошаркашком клубу „Полет“ и Фудбалском клубу „Рибница“, првом за одржавање турнира за особе са инвалидитетом а другом за одржавање турнира поводом 45 година постојања клуба. Одлука о усвајању Локалног акционог плана за борбу против корупције сведочи да опасност од ове девијантне појаве прети и у локалној средини, па представља превентивни антикорупцијски механизам и механизам за увођење начела доброг управљања и добре управе у рад органа и служби града Краљева и других органа јавне власти који на локалном нивоу задовољавају потребе и интересе локалног становништва и локалне заједнице. Предлог плана заснован је на идентификовању нормативних, институционалних, организационих и практичних

ризика за настанак корупције и на спровођењу мера за њихово отклањање, односно на отклањању узрока за настанак корупције, злоупотреба и неправилности и отклањању лошег управљања у најширем смислу речи. Сврха овог документа, његовог усвајања, ефикасне примене, конзистентног праћења и мерења ефеката јесте да град Краљево учини отпорнијим и осетљивијим на коруптивне ризике који постоје у оквиру у ком локална самоуправа остварује своје надлежности, односно да у перспективи утиче на смањење корупције. Годишњи план расхода за услуге социјалне заштите учешће града у износу од 12,9 милиона динара од којих је 800 хиљада намењено помоћи у кући, 600 личним пратиоцима деце, по 500 за становање уз подршку и прихватилиште а по 300 хиљада за персоналну асистенцију и предах смештај. Решењем о измени и допуни решења о распоређивању буџетских средства индиректним корисницима буџета месним заједницама за 2017. годину утврђен је распоред коришћења у укупном износу од 16,997 милиона динара. Т. Радовановић

Градски одбор Демократске странке у Краљеву

МАГАЗИН

24.12.2017.

ПОЛИТИЧКА И ФИНАНСИЈСКА ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА

- Политичка и финансијска децентрализација начин да се побољша стање у земљи. - Уштедама у буџету, код само два директна корисника, могуће је обезбедити пет стотина милиона динара и уложити у развој. – Месним заједницама приход од пореза на непокретности остварен на њиховом подручју. - Променом односа према заједничким парама, и утицају политике на трошење, грађанима би се омогућило да остваре неотуђиво право располагања сопственим средствима. - Из приградских насеља све више људи долази у град, па ће за десетак година бити празна, а на неколико километара од града да имамо старачка насеља без подмлатка

Вукомир Митровић

Фото: М. Радовановић

настојању да покаже како је озбиљна странка која, сем што критикује власт, предлаже и решења за одређене проблеме Демократска странка пред крај године указује на неопходност политичке и финансијске децентрализације као једном од начина да се побољша стање у земљи. На локалном нивоу то чини Градски одбор у Краљеву чије ставове везане за промену закона о финансирању приградских и сеоских месних заједница тумачи председник Вукомир Митровић. Демократе заступају став да се у Краљево и даље не улажу значајнија средства а то мало што се на различите пројекте троши из градског буџета тешко може да им да одредницу капиталних, поготово што се реализацијом између 50 и 55 одсто не може утицати

МАГАЗИН

24.12.2017.

на развој града. Ово је пре само две недеље био повод за потврду да је уштедама у буџету, код само два директна корисника, могуће обезбедити пет стотина милиона динара и уложити у развој. Како ни као много пута раније нема реакције на било који предлог опозиције из редова демократа стиже препорука челницима локалне самоуправе да у процесу промене статута града предвиде члан који ће дозволити приградским и сеоским месним заједницама да се порез од имовине, који се остварује на овој територији, врати и омогући грађанима да одлучују како ће бити потрошен и који ће се пројекти финансирати овим средствима. Ово се на путу према Европској унији чини значајним кораком у правцу политичке децентрализације као супротности тре-

нутном стању у коме мали број локалних политичара доноси одлуке о трошењу пара из заједничке касе. Демократе верују да би се променом односа према заједничким парама, и утицаја политике на трошење, грађанима омогућило да остваре неотуђиво право да располажу сопственим средствима. Први корак требало би да буде скупштинска одлука којом се месним заједницама дозвољава враћање новца од пореза на непокретности након чега следи информација о количини прикупљених средстава на које могу да рачунају у реализацији различитих инфраструктурних пројеката. - Кад добију информацију са грађанима доносе одлуку који ће се пројекти финансирати тако што ће сви са територије месне заједнице гласати за списак пројеката, а онда на референду-

му тако што гласа свако ко је платио порез. Локална самоуправа је дужна да процени сваки пројекат који се предложи и на основу тога ће се добити износ, а грађани ће одлучити шта ће се финансирати. Први који је то урадио је Шабац и то се показало феноменално у 24 месне заједнице, па у следећој години планирају да спроведу процедуру у свих шездесет – каже Митровић. Рачуница демократа показује да се од пореза на имовину у буџет града слије три стотине милиона динара што би значило да 66 посто оних из ужег дела могу да располажу са више од 150 милиона. Податак да месне заједнице добију 19 милиона за текуће одржавање, и 30 до 40 преко пројеката, води ка ставу да би, преласком на нови начин финансирања, могле да располажу и са пет пута више средстава.

Податак да неке месне заједнице имају мали број становника, па је и приход од пореза на непокретност мали, демократама није довољан аргумент за тврдњу да би се новим начином финансирања учинила неправда према њима. Зато га сматрају лошим изговором за одбијање предлога с обзиром на чињеницу да се на овом простору остварује приход и по основу других обавеза грађана. Растерећење буџета по демократама отвара нове могућности за додатне субвенције оним месним заједницама које немају довољно становника ни прихода од непокретности. - У приградским насељима још увек имамо завидан број становника, а овако ћемо им омогућити да остану на својим имањима, да развијају своје бизнисе и да што мање њих долази у цен-

тар. Из приградских насеља све више људи долази у град, па ће за десетак година бити празна, а на неколико километара од града да имамо старачка насеља без подмлатка и нико није заинтересован да финансира у свом крају – каже Митровић. Позитивно искуство Шапца је повод за позив председницима савета месних заједница да локалној самоуправи што пре поднесу захтев за покретање процедуре. Како је буџет за наредну већ креиран, а усвајање се очекује на седници Скупштине града наредне недеље, неопходно је да до почетка последњег месеца наредне године председници савета месних заједница имају правно припремљено све што је потребно за спровођење референдума, и добију средства за финансирање. Т. Радовановић

У Краљеву формиран Градски одбор Народне странке

МАГАЗИН

24.12.2017.

ПРАВЕ УМЕСТО ЛА

АЖНИХ ДИПЛОМА

- Први Градски одбор Народне странке формиран у Краљеву. - Народна странка нова организација коју чини спој искуства и нове енергије. - Међу члановима Народне странке има оних који имају политичко искуство, али не и таквих који се могу сматрати нечасним по било ком питању. – Странку чине грађани Краљева који су одлучили да преузму судбину у своје руке, да не ћуте и јадикују него да се посвете решавању проблема које имају. - Избори у Србији сваких дванаест до петнаест месеци. - Сваки избори су, у политичком смислу, ванредно стање, у ванредном стању не функционишу нормално институције, а не функционише нормално ни привреда. - Ванредно стање одговара искључиво онима који имају монопол над власти

МАГАЗИН 24.12.2017.

ародна странка је основана пре мање од два месеца и представља најмлађу политичку организацију у Србији што је основ за опредељење да према политичкој сцени корача споро, али сигурно. Повереништва странке формирана су широм земље, првенствено у местима у којима има довољно честитих и одговорних људи да се формирају одбори странке са пуним институционалним капацитетом. У време кад је, због специфичних животних услова и околности, тешко формирати огранке опозиционе странке показало се да је Краљево у потпуности спремно што је било довољно за одлуку Председништва Народне странке да први Градски одбор буде формиран баш у овој средини. Радни део Оснивачке скупштине био је прилика да се конституише највиши орган странке на локалном нивоу, изаберу председник и потпредседник Градског одбора који ће до неких наредних избора водити Стефан Станчић уз помоћ Верице Милановић. Свечани део скупштине био је прилика за окупљање чланова и симпатизера, али и обраћање председника странке Вука Јеремића који потврђује да се разговарало о ситуацији у овом делу Србије, целој земљи и плановима за Београд што је добра прилика за потврду да Народна странка не прави разлику између појединих делова земље. Податак да је у реновираној сали Краљевачког позоришта примећено присуство познатих лица са краљевачке политичке сцене, бивших чланова мање или више популарних странака, прилика је за потврду да је Народна странка нова организација коју чини спој искуства и нове енергије, а уверење да у Краљеву преовлађује нова енергија није довољно због чињенице да се ни један озбиљан посао не може почети без икаквог знања и искуства. Јеремић потврђује да међу члановима Народне странке има оних који имају политичко искуство, али не и таквих који се могу сматрати нечасним по било ком питању. Градски одбор у Кра-

љеву је оцењен као врло посебан, али и одбор који ће у историји странке остати убележен као прво формиран. Оснивачка скупштина је прилика за потврду да су чланови странке грађани Краљева који су одлучили да преузму судбину у своје руке, да не ћуте и јадикују него да се посвете решавању проблема које имају. Изјава актуелног председника Србије да неће бити ванредних парламентарних избора међу народњацима се чита другачије, а повод је уверење су изјаве председника најближе супротном. - Не формирамо одбор само због избора, већ што желимо да се изградимо као странка у свим деловима Србије, а ја се надам да ће овде у Краљеву Народна странка итекако бити спремна за парламентарне изборе кад они буду расписани и колико год често буду расписивани, а то је у Србији сваких дванаест до петнаест месеци. Сваки избори су у политичком смислу ванредно стање, у ванредном стању не функционишу нормално институције, а не функционише нормално ни привреда. Са сталним расписивањем избора имате стално ванредно стање које одговара искључиво онима који имају монопол над власти и никоме другом, ни грађанима, ни институцијама ни економији, и то је један од важних разлога због чега Србија има најнижу стопу привредног раста у целој Европи – каже Јеремић. Уверење да се у Краљеву измишљају виртуелне фирме и радна места, а реалност показује да се грађани свакодневно суочавају са отказима, добар је повод да потпредседица Градског одбора Верица Милановић потврди како је од српске привреде остало само „П“, у Краљеву ни толико што на најбољи начин потврђују празни локали у строгом центру града, док деца, рођаци и пријатељи напуштају град уморни од чекања и надања. То је основни разлог за одлуку да се посвети решавању проблема на локалу, а да се купљене дипломе, незнање и нерад замене знањем, искуством и радом. Т. Радовановић

Косово - У последњих неколико година процес преговарања о Косову се води у Бриселу, али на веома нестручан начин. Нестручан је јер је начињена серија очигледних уступака албанској страни, а за узврат није добијено апсолутно ништа. Дали сте телефонски број, судство на северу покрајине и Трепчу, а добили обећање које се зове Заједница српских општина. То сте добили пре 1.670 и кусур дана и још се хвалите да то обећање није исуњено. Ја се надам да тим путем нећемо наставити, јер је то пут предавања једне по једне ингеренције наше државе на Косову. Данас је, нажалост, ситуација таква да је мање више све предато осим једне важне ствари, а то је чланство у Уједињеним нацијама које такозвано Косово не може да оствари без сагласности Савета безбедности у коме Русија чврсто држи нашу страну. Ја не знам какав је био садржај разговора актуелног државног врха у Москви, али немам поверења у то како они тај посао воде јер, гледајући како су преговарали у Бриселу последњих неколико година, мислим да има разлога да будемо забринути.

МАГАЗИН

24.12.2017.

Европска унија

- Пут ка Европској унији не зависи само од нас, то више зависи од Европске уније. Прошло је време кад је чланство у Европској унији важило за све, и позивница важила за све, па су се људи опредељивали да ли желе или не желе да иду тим путем. Данас не постоји тај степен ентузијазма и политичке воље да се примају нови чланови и тога треба да будемо свесни. Говорећи о европском путу морамо пре свега бити рационални, шта је достижно, шта је могуће и шта је за нас у таквој констелацији најбоље. Мислим да је за нас најбоље да покушамо да створимо друштво које је уређено по европским стандардима и критеријумима, јер је то добро за грађане ове земље. Са овом влашћу сваким даном се удаљујемо од европских стандарда и критеријума, и идемо у погрешном правцу. Најбољи доказ за то је што Европа за 2020. планира да нам поново уведе визе, односно неку врсту лаког визног режима за који смо мислили да је питање прошлости. Не планирате да неком уведете визе ако тај неко почиње да се приближава вашим критеријумима. У Србији се, бојим се, дешава супротно и то је једна од ствари коју треба да преокренемо. Треба радити на променама како би ова земља изгледала сличније друштвима Европе. Да ли ће то на крају пута значити чланство зависи од много фактора, не само од наше воље и опредељења наших грађана већ и од геополитичких околности у свету на које Србија тешко може да има одговор.

Вук Јеремић

Година успеха у Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“

МАГАЗИН

24.12.2017.

ЗА Л Е П Ш И И Ч

- Од фебруара наредне године значајне новине треба очекивати и при решавању проблема повећаног броја возила у најужем центру града и паркирања. – Наплата паркирања путем СМС порука. – Поново „паук“ на улицама Краљева. – Два нова блоковска паркинг простора. - Цена паркирања 39 динара по сату у првој зони, с тим да је време ограничено на два сата. - Дневна карта 160 динара а повластице за станаре из најужег дела града. – Седам година до нове депоније за одлагање отпада. Едукација грађана један од примарних задатака, али и обавеза, „Чистоће“ као друштвено одговорног предузећа. - Заштита животне средине један од приоритетних задатака и током наредне године. - Комуналне услуге у Краљеву најниже на територији Србије

Фото: М. Радовановић

ЧИСТИЈИ ГРАД

рај календарске године је прилика за сумирање резултата рада јавних предузећа и прављења планова за наредну, а свих седам са територије Краљева минуле недеље је прошло проверу Градског већа. Посебно интересантним сматрају се планови Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ које, као веома комплексно, обавља пет различитих комуналних делатности. Поред основних, у које се убрајају комунална хигијена, одржавање зелених површина, паркинг сервис, погребне и зоохигијенарске услуге, у делокруг рада спада и низ посебних а све, за разлику од других јавних предузећа, у многоме компликује организацију пословног процеса. Радна јединица Комунална хигијена се бави чишћењем и прањем улица и других градских површина у настоја-

МАГАЗИН

24.12.2017.

њу да увек буду беспрекорно чисте, а у делокруг рада спада одржавање урбаног мобилијара, али и изношење и депоновање смећа које је отежано због чињенице да су судови за прикупљање и средства рада стари просечно 19 година. Како су одржавање застарелих возила и поправка кварова све скупљи неопходним се сматра куповина нових аутосмећара и занављање судова за прикупљање отпада. Ма колико да у „Чистоћи“ размишљају и о сепарацији отпада реализацију амбициозних планова у великој мери онемогућавају тренутни начин рада и цена услуга. Чишћење и одржавање јавних зелених и рекреационих површина око стамбених и пословних објеката обавеза је Радне јединице Зеленило која је од ове године богатија за низ појединачних делова ситне механизације

неопходне да се на време изврше све радне обавезе. Значајан удео у раду „Чистоће“ представљају погребне услуге и одржавање гробаља а и једно и друго се чине најнезахвалнијим делом посла, у првом реду због великих површина које треба одржавати, али и због неповољне статистике која не иде у прилог. Због чињенице да расположиви број радника није довољан како би се велике парцеле одржавале правовремено, и на адекватан начин, све је присутније уверење о потреби израде пројекта за уклањање зелених површина са старог гробља како би се елемент одржавања свео на минимум. Директор „Чистоће“ Ивица Богојевић очекује да средства за реализацију пројекта обезбеди из неког од европских фондова а да трава, по угле-

ду на Марибор, буде замењена белом ризлом постављеном преко пластичне фолије. Озбиљну реконструкцију захтева и дотрајала ограда око гробља а средства се, уз подршку Завода за заштиту споменика културе, очекују од ресорног министарства и европских фондова. Услов је постојање адекватног пројекта што је први задатак предузећа током наредне године. После више од две деценије коначно је легализован простор новог гробља на Барутани, током ове је почело проширење а наставиће се и у наредном периоду. Прва фаза проширења је завршена, ускоро почиње друга, а планира се израда пројекта којим би била уређена гробна места на каскадама падине која се простире према ромском насељу из индустријског ком-

плекса. Реализација плана је део превентивних активности пре него што се донесе решење о избору нове локације за гробље. Иако је зоохигијеничарска служба активна током 24 сата дневно много пута се показало како представља једну од најнезахвалнијих у оквиру комуналног предузећа. Основни проблем је хватање паса луталица на шта се троше значајна финансијска средства, а иако је у једном тренутку дошло до смањења њиховог броја на улицама нагли пораст се поклопио са почетком приватног азила за псе у Новом селу. Ефикаснијем раду службе у значајној мери доприноси ново возило за превоз, али и дуваљке за успављивање пре него буду допремљени у азил који може да прими 75 паса. Капацитет није довољан за повећан број луталица

који шетају градским улицама, а „Чистоћа“ није у могућности да сопственим средствима врши проширење у складу са европским стандардима. Већ од фебруара наредне године значајне новине треба очекивати и при решавању проблема повећаног броја возила у најужем центру града и паркирања. - Почели смо да уводимо наплату путем СМС технологије. Набавили смо опрему која је потребна, спровели јавну набавку за софтвер, радили на обележавању терена, а ових дана потписујемо угворе са мобилним оператерима. Припремили смо све, а остаје да примимо одређени број радника што је један од разлога због којих каснимо, јер смо желели да кренемо како треба. На овим пословима је ангажовано укупно седам радника, од

МАГАЗИН

24.12.2017.

којих је шест на одређено време, а да би покрили ужу градску зону потребно је 22. Тај број сигурно нећемо моћи да запослимо, па настојимо да прерасподелимо људе и покријемо што већу површину. Очекујемо да то буде финансијска инјекција за предузеће која ће омогућити да радимо на осавремењивању технологије рада, део усмеримо на набавку камиона смећара, а планирамо велику инвестицију у паркинг службу која се зове „паук“ – каже Богојевић. До почетка реализације преостаје да се заврши пројекат и уређење простора за одлагање возила, али и купо-

вина одговарајућег возила за превоз аутомобила паркираних на местима где то није дозвољено. Ма колико мера била непопуларна сматра се неопходном због жеље да се уведе ред и, уз присуство припадника саобраћајне полиције, санкционише бахато понашање возача. Повољност пружа савремена технологија која омогућава да се одговарајућа одлука о уклањању непрописно паркираних возила донесе и без присуства саобраћајног полицајца на терену. Све већи број аутомобила на улицама у непосредној је вези са проблемом паркирања, а годинама уназад

присутна идеја о градњи блоковских паркинг простора све је ближе реализацији. У „Чистоћи“ планирају да се изграде два таква, једно на простору између Омладинске и Улице цара Лазара, након што буду регулисани имовинско правни односи са власницима нелегалних објеката, други поред леве обале Ибра. Нов систем наплате паркирања вршиће се у свим попречним улицама од почетка до краја Улице октобарских жртава, а посебне повластице предвиђене су за станаре са овог подручја. Основни разлог за то је да се дестимулише долазак возилима у сам центар

града, а стимулише коришћење алтернативних видова превоза. Да се мисли на грађане потврђује податак да цена паркирања износи 39 динара по сату у првој зони, с тим да је време паркирања у односу на другу ограничено на два сата, а да им се пружа могућност куповине дневних карата по цени од 160 динара. Од службе која има најмање трошкове очекују се позитивни ефекти пословања, а остварена средства би добро дошла за улагања у друге комуналне делатности које нису толико профитабилне. Чини се да је највећи проблем Краљева депонија до које од центра града

води кривудав пут дуг осам километара. Годинама уназад присутна је идеја о градњи регионалне депоније, за потребе неколико локалних самоуправа, а тренутна ситуација не даје довољно оптимизма да би могла бити завршена у неколико наредних година. - Са министарством смо у комуникацији и заједнички тражимо решење како да премостимо тај период, а да не преоптеретимо грађане неким додатним наметима. Ако не будемо имали овде депонију морамо да покријемо трошкове транспорта и депоновања на другу локацију, а вероватно и трошкове сепарације и

сабијања. Нелогично је да сав отпад иде на депонију, чак и оно што може да се искрости за прераду. Већ смо прилично ушли у ризичну зону и депонија, под оваквим условима, неће моћи да издржи седам година па треба да реагујемо на време да не би настао проблем. Примарна сепарација се већ врши у Ковачима и Рибници, а желимо да је у наредних три до четири године проширимо и на друга приградска подручја да грађани на лицу места одвајају картон и пет амбалажу. И по граду планирамо постављање судова за одређену врсту отпада, под-

МАГАЗИН

24.12.2017.

земне контејнере којима би решили проблем прљавштине око постојећих који нису довољног капацитета. Већ имамо два али не функционишу јер „Чистоћа“ није набавила возило које би могло да их одвози – каже Богојевић. Ограничен капацитет градске депоније и опасност да пре формирања регионалне буде угрожено одлагање комуналног отпада води ка потреби секундарне селекције оног који буде допремљен. Партнер се тражи међу ромском популацијом која је и ранијих година била заинтересована за ову врсту посла, а корист би могле да имају и једна и друга страна. Радује податак да је решен проблем одлагања стакла и папира који долазе из јавног сектора. Посебно значајном у овој области сматра се едукација грађана што је један од примарних задатака, али и оба-

веза, „Чистоће“ као друштвено одговорног предузећа. Богојевић подсећа да је едукација почела, да је оријентисана према најмлађим становницима и ученицима основних школа, а да ће заштита животне средине бити један од приоритетних задатака и током наредне године. Амбициозни планови за не тако далеку будућност подразумевају проширење услуга прикупљања комуналног отпада и на подручја на којима то није чињено, замену судова за сакупљање у центру града и укључење у систем примарне селекције још пет хиљада корисника. Основа за амбициозне планове су добри пословни резултати остварени током ове године и повећање прихода у готово свим сегментима делатности овог предузећа. - Добро смо се организовали и по-

чињемо да се бавимо послом на прави начин, а трудимо се да све добро испланирамо како не би имали прблеме. Суштина је надзорисање посла, па сам потрошио доста енергије да покажем како предузеће треба да функционише, да неко то посматра, а резултати се виде. Мислим да су и грађани задовољни, а свако ко нам се обрати у року од десет дана добије тражену информацију. Планирамо да се уведе и бесплатни контакт телефон где ће грађани моћи да се обрате за помоћ, а идеја је да уведемо систем да сваки буде информисан шта и како може да очекује од нас. И даље имамо велики пробелем са одвожењем шута, јер је за то потребан посебан трактор па се услуга наплаћује, а ни инспекције не успевају да лоцирају све грађане који се неодговорно понашају. Други велики

проблем је бацање пепела у контејнере, па онај који има жар не смемо да испразнимо јер може да запали камион. Врућ или млак суд, и наговештај да садржи нешто топло, не узима се, а тридесет посто пластичних контејнера је већ изгорело – каже Богојевић. Сви напори да се уведе ред у изношење комуналног отпада по који пут онемогућавају неодговорни грађани, међу њима и власници новоотворених трговинских и других објеката који не поштују одлуку Одељења за урбанизам, грађевинарство и самбено-комуналне делатности о издвајању картонске амбалаже. Није редак случај ни да се у уличним кантама за отпатке, намењене првенствено пролазницима, нађе и одређе наколичина отпада из околних продавница. И поред свих проблема, и обима посла, цене комуналних услуга у Кра-

љеву су најниже на територији Србије, па не остављају ни мало простора да се из зараде улаже у повећање квалитета. Ако се томе дода неодговорност грађана у измиривању обавеза према „Чистоћи“ онда је јасно за што је донета одлука о утужењу неодговорних платиша који сваке године онемогуће куповину једног камиона. Тек неколико месеци на челу предузећа довољно је за оцену о консолидацији редова и бољем праћењу прихода како би у наредном периоду и грађани знали где иде сваки динар који плаћају овом предузећу. Резултат уштеда огледа се у куповини по једног погребног и возила за зоохигијену, ситне механизације за одржавање парковских површина а ускоро стижу дувач лишћа, трактор са приколицом и ротациона косачица за обраду већих површина.

Током наредне године у „Чистоћи“ очекују три нова ауто смећара и једну цистерну како би се поправила просечна старост возила на прагу четврте деценије. Појачана контрола запослених подразумева нов систем праћења уз помоћ ГПС, као и низ нових процедура како би се тачно знало ко шта ради и за шта одговара. Боља реализација током године створила је услове да „Чистоћа“, међу првима у Србији, исплати седам милиона динара солидарне помоћи свим радницима и смањи кредитно задужење за пет милиона. Све то потврђује да би 266 запослених на одређено време, о велики број ангажованих преко омладинске задруге, у наредном периоду могли да очекују и даље побољшање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.12.2017.

Божићна посланица београдског надбискупа и митрополита Станислава Хочевара

редрага браћо и сестре, драги сви ви слушаоци и гледаоци наших медија, поштовани сви пријатељи Свете ноћи! Неописива Тајна Божића, који је уједно и ненадмашив историјски догађај рођења Бого-Човека Исуса из Назарета, и који свеколику историју дели на оно „пре Христа“ и „после Христа“, извор је бесконачних надахнућа, размишљања, ставова и одлука. Још више то вреди за ово наше време, с увек новим, с увек све силнијим изазовима живота. Божји Син се управо зато и отеловио и постао човек да би расветлио овај наш живот и дао му праву вредност и прави смер развоја! Зато све вас, браћо и сестре, у овим данима божићног славља поздрављам с посебном пажњом и љубављу. Посматрајући догађања нашег времена не могу да се одупрем снази оне поруке светих јеванђеља, која казују како за догађај Исусовог рођења није било места у свратиштима (уп. Лк 2, 7).

Једноставно речено, то је изгледало овако: господари бројних конака, гостионица и кућа у Витлејему, увидевши да је Марија из Назарета трудна и да је непосредно пред порођајем, сви до једног су јој казали: Тебе не примамо! Тако је за њу остало само једно место, место под широким небом, место на витлејемским пољанама. Тамо су пастири – ти презрени житељи оног времена – напасали овце и на тим пољанама заједно са својим овцама и ноћили. Њима – пастирима – презреним и одбаченим у тадашњем друштву, придружио се у тој заиста Светој ноћи и Онај који је хтео да постане „грех“ за читаво човечанство, да би то исто човечанство поново могло да буде примљено од Небеског Оца. Та чињеница, предрага браћо и сестре, да Бого-Човек Исус не може да се роди у нашим људским пребивалиштима, стварни је почетак, односно опомена пред најдраматичнијим дога-

ђањима у историји човечанства. Али запитајмо се јесу ли она заиста тако драматична. Не желим ли можда ја да им у овим свечаним празничним данима придодам некакву „празничну“ драматичност да би наше емоције постале јаче и дубље? Треба одмах рећи: ми људи, који смо због источног греха и наших личних грехова увек сумњичави, желимо одмах, већ у првом тренутку надолазеће спознаје, да одбацимо све оно што би могло да нас уздрма у нашем ставу или га било како поремети. Покушајмо зато, браћо и сестре, да увидимо само неке најуочљивије истине овог догађаја. Исус из Назарета, који управо има да се роди, није, дакле, само један од нас! Није само један од толике угрожене деце – како некада, тако и данас! Исус из Назарета је Вечни Божји Син, којег Свето писмо и Црква сасвим утемељено називају и „Прворођеним“ и „Јединорођеним“. Зашто Га тако називамо? Не само

Фото: М. Радовановић

ЗА ЊИХ НИЈЕ БИЛО МЕСТА…

24.12.2017.

МАГАЗИН

зато, предрага браћо и сестре, што је Он Вечна Очева Реч, коју Отац из читаве вечности изговара у најсавршенијој унутрашњој срећи и Љубави! По тој истој Речи створено је, наиме, баш све, све што је створено! Предивно каже Свети Јован, јеванђелиста и највољенији Исусов апостол: У Њему – дакле у Бого-Човеку, у Исусу из Назарета – све стоји! Само у Њему све, што год постоји, има своје бивство, своје постојање, своју усправност, своју моћ и своју снагу! Само зато је овај свет – али пре свега ми људи, упркос толиким нашим глупостима – увек тако постојан, јак и отпоран! У историји човечанства – тако изричито тврде света писма – нема и неће бити другог ИМЕНА по којем, у којем и за које бисмо били створени! Да нема „другог Имена“ надаље значи да нема другог мерила свега постојећег и неће бити никаквог другог Спаситеља свега што постоји. Он, само и једино Он, наш је Спаситељ, наш Откупитељ и стуб нашег живота. Када, дакле, Свето писмо каже да за Њега – за Исуса – није било места у свратишту, тиме изриче изнад свега важну и велику констатацију, тако силну тврдњу да бисмо над њом сви морали добро да се замислимо! Јер ми људи, нажалост, не откривамо правовремено оне најважније, најистинитије, најсуштинскије стварности. Мотамо се око толиких несуштинских чињеница, а ону средишњу стварност – често несвесно – одбацујемо… Зар се то не открива и у данашњем свету?! Погледајмо само наш друштвени живот, погледајмо целокупне односе у породици човечанства; наш однос према створеном свету! Колико је само реклама свуда у свету… за уживање, за поседовање, за владање, за буђење личних амбиција. Ко пак нас, браћо и сестре, упућује на оно суштинско, на оно средишње, на оно безусловно? Ево зашто се и данас не говори много о суверености људског бића, него се радије говори о правима жена да одбаце живот… Ево зашто се ни данас не говори о средишњем месту породице за опстанак живота, него се радије на сва звона оглашавају сви облици супститута за породицу. Човечанство, поготово западне елите, толико се боре да нигде у јавности не буде поменут Бог, а потом ти исти људи чине све да би сами били свеприсутни у медијима! И ту није крај свих наших невоља, јер не дајемо оном Првом и Једином прâво, то јест средишње место. У свим заједницама и друштвима у којима Бого-Човек Исус нема више средишње место, тамо – што је последица – нико и ништа нема своје право место или улогу. У таквим световима да-

нашњег менталитета могу да буду једнако одбачена тек зачета деца, мигранти, избеглице и сви они који немају високи друштвени положај, сиромаси, као и националне и верске мањине, старије и немоћне особе! И не само то: колико је данас оних који би тако волели да склопе „нормалан брак, али – зато што је он у јавности тако страшно обезвређен – толики млади људи остају сами у сузама јер немају кога да загрле у искреној љубави и немају коме да повере богатство своје унутрашњости. Чак и за „нормалан и у Цркви склопљени брак данас има све мање места… Предрага браћо и сестре! Наш начин и наш духовни интензитет слављења Божића постаје, дакле, лакмус-папир наше цивилизације. Начин слављења Божића указује на то каква ће бити наша будућност! Стога ћемо учинити све, а управо на то и позивам себе и вас, предрага браћо и сестре, да нађемо места за Бого-Човека Исуса и у свом разуму и у свом срцу! Да нађемо за Њега места у свим нашим жељама, плановима и одлукама; да нађемо за Њега места у нашим породицама, насељима, друштву и политици. Није, наиме, довољно само речима исповедати да се Он историјски родио: Он треба да се роди сада и овде – у нашим срцима, у нашим међусобним односима, у конкретној друштвеној правди, у правом помирењу међу нашим народима и државама, у тражењу правог начина управљања читавим човечанством. Будући да је Тајна Отеловљења и Рођења Бого-Човека Исуса стуб сваког људског и друштвеног живота, сигурно ћемо тој Тајни посветити довољно времена, довољно својих снага разума, душе и тела! Узећемо довољно времена за размишљање, молитву, слављење светих тајни и међусобне сусрете. И као што се Он родио „за све“, „за сав народ“ – како каже Свети Лука (Лк 2, 10) – тако нећемо ни ми више делити људе на наше и ваше, на оно „ми“ и „они“. Јер сви желимо да будемо Једно у Бого-Човеку Исусу Христу. По Њему будимо сви срећни, благословени и пуни наде! Да, нека слављење Божића буде аутентично и честито, па тако и срећно и благословено! С Њиме, по Њему и у Њему година 2018. биће засигурно угодна, успешна и у свему благословена! Христос се роди – ваистину се роди! Примите, дакле, сви благослов Божји, благослов Оца и Сина и Духа Светог. Амен У Београду, 22.12.2017. + Станислав Хочевар, београдски надбискуп и метрополит

МАГАЗИН 24.12.2017.

Нови приступ смањењу ризика од природних катастрофа

- Природне катастрофе се не могу спречити али се њихове последице могу умањити, посебно кад су у питању људски животи и материјална добра, ако се на време приступи евакуацији и адекватним мерама заштите. - На територији Краљева је присутан константан ризик од поплава, како од вода првог реда тако и бујичних потока. - Републички хидрометеоролошки завод је 2014. године правовремено указао на потенцијалну опасност, а у локалним условима се није учинило готово ништа како би се дочекала на прави начин. - Краљево је најдаље отишло у успостављању система цивилне заштите, посебно кад су у питању ризици од природних катастрофа

Фото: М. Радовановић

ОЗБИЉНА ИГРА

одатак да је од 2000. године, услед природних катастрофа, погинуло око милион људи широм света, док је последице истих осетило преко две милијарде, а причињена материјална штета и губици мере се у милијардама долара, повод је за појачане напоре да се, превентивним деловањем, ублаже нове евентуалне последице. У том смислу организују се различите врсте едукација и размена искуства са одговорним лицима из различитих средина у свету које су осетиле сву силину природних катастрофа. Настојање да се пође корак даље у смањењу последица је радионица коју је претходне недеље организовало Одељење за послове цивилне заштите Градске управе, у сарадњи са Канцеларијом за управљање јавним улагањима и Амбасадом Краљевине Холандије, са циљем да се представи концепт „Озбиљних игара“ и истраживање могућности за примену у Краљеву, како би се унапредила спремност на одговор по питању катастрофа, посебно поплава. Као домаћин семинара компанија „FloodCom“ је представила концепт који се користи у Холандији, а размењена су искустава у области управљања ризицима од поплава у две земље. Руководилац Одељења за послове цивилне заштите Градске управе града Краљева Здравко Максимовић корисним сматра искуства приступа решавању проблема поплава у Холандији која је развила различите моделе укључивања заједнице, и свих главних актера, у којима се посебно значајним сматрају комуникација и координација активности током поплава, али и кад само запрете. Нови приступ у понашању омогућава да се предупреде негативне последице, а правовремена и одговарајућа комуникација и координација акција на терену да допринесе спашавању људи и материјалних добара. Географски положај Краљева између две реке извор је потенцијалне опасности од поплава у појединим деловима године а у Холандији, где се највећи део површине земље налази испод нивоа мора, готово свакодневно.

МАГАЗИН

24.12.2017.

Колико су искуства других драгоцена, посебно кад су у питању комуникација и координација активности, на најбољи начин потврђују догађаји из 2014. године кад су изостали. Стечена искуства су повод за закључак да је током поплава две године касније ситуација била знатно боља, а штете знатно мање. И поред чињенице да се природне катастрофе не могу спречити све је чвршћи став да се њихове последице могу умањити, посебно кад су у питању људски животи и материјална добра, ако се на време приступи евакуацији и адекватним мерама заштите. Податак да је на територији града Краљева присутан константан ризик од поплава, како од вода првог реда тако и бујичних, довољан је разлог да се темама координације и комуникације посвети посебна пажња. Разлог више је податак да је Републички хидрометеоролошки завод 2014. године правовремено указао на потенцијалну опасност, а да се у локалним условима није учинило готово ништа како би се дочекала на прави начин. Максимовић подсећа да су водотокови првог реда у надлежноста државе, а другог реда у надлежности локалне самоуправе. Искуство из претходних година потврђује да бујични потоци не изазивају поплаве широких размера, али се од њих тешко брани јер у кратком периоду, од десетак минута до пар сати, наносе огромне штете инфраструктурним објектима, пре свега путевима и мостовима. Није без значаја податак да се најчешће догађају у руралним и слабо насељеним деловима, често и без становништва, па се поставља питање оправданости знатних улагања у обимне радове на заштити. Неповољном се сматра и чињеница да у локалној средини не постоји јавно предузеће које би се бавило овим пословима због чега се посебно значајним оцењује удруживање градова и општина из слива Западне Мораве као основе на којој се размишља о формирању регионалног предузећа за одржавање водотокова другог реда. У друштву још није искристалисан довољан ниво свести о потреби заједничке одбране и укључивању грађана,

републичких и локалних институција, војске и жандарамерије. Иако се комуникација са државним институцијама оцењује добром, не постоји систем насипа дуж Мораве па све што се ради, и што ће се радити, иде у правцу да се уреди ток реке, поготово у деловима у којима меандрира. На подручју града угрожено је између четири и пет хиљада хектара, на коме нема посебно значајних привредних објеката, али су последњих двадесетак година на њему грађени бројни индивидуални стамбени објекти. - Ми треба да се определимо да ли хоћемо да живимо са природом, или да уђемо у борбу са природом. Пример Холандије потврђује да враћају природи оно што је њено, па су одустали од градње насипа. Браниће се тако што неће правити објекте у плавном подручју, а оно што је направљено ће да пресељавају. Посебно је питање колико ми можемо да направимо нова стамбена насеља и колико би то људи прихватили – каже Максимовић. Полазници радионице су повереници цивилне заштите и запослени у јавном предузећима који се баве овом проблематиком, а предавачи трочлана екипа која је пре пет година осмислила концепт заштите па, након што га је прихватила холандска влада, искуства везана за координацију и комуникацију преносе локалним заједницама других земаља. У Одељењу за послове цивилне заштите очекују позитивне ефекте радионице, поготово након сазнања да је слична у Грчкој дала добре резултате, али и да искуства буду примењена и у другим градовима и општинама из слива Западне Мораве. Неспоран је податак да је Краљево најдаље отишло у успостављању система цивилне заштите, посебно кад су у питању ризици од природних катастрофа. Значајним у ланцу едукације сматра се Центар за обуку цивилне заштите на Рудну и формирање мреже повереника и јединица цивилне заштите опште намене. - Стимулишемо и невладин сектор, пре свега добровољна ватрогасна друштва, а трудимо се колико толико да са

Здравко Максимовић

24.12.2017.

МАГАЗИН

малим буџетом анимирамо што више људи да се бави овим пословима. Најбитније је да смо ушли у школе и предшколске установе, а то ћемо наставити да радимо са програмима предавања и вежби цивилне заштите. Најбоља обука грађана иде преко деце, а тако се стварају нове генерације са новом културом и опхођењем према овој материји. Ове ствари не можемо да решимо преко ноћи, јер знамо какво је наслеђе нашег односа према цивилној заштити и неким општим друштвеним добрима. Последњих двадесет до тридесет година смо их занемарили, лако се одрекли свега и препустили случају мислећи да нам се неће десити, а онда нам се десио земљотрес, пожари, поплаве и клизиште, а све ће више да се дешавају као последица климатских промена. Нико се није научио на туђим грешкама. Трудимо се колико можемо, а како није све у крупним инвестицијама и машинама више верујем у људе и

природу, него насипе, булдожере и грађевине – каже Максимовић. Поплаве које су причиниле огромне штете у пролеће 2014. биле су сигнал за другачији приступ борби против елементарне непогоде, првенствено са становништвом угрожених подручја, а сем обуке људства дефинисане су најкритичније тачке, путеви евакуације и места прихвата. Резултат је био видљив мање од две године касније кад је шест сати пре наиласка поплавног таласа издата наредба о евакуацији становништва што је било довољно да се људство и имовина склоне на сигурно место. - После дугог времена први пут имамо људе спремне да волонтерски ураде нешто за град, ватрогасце, поверенике цивилне заштите и удружења грађана. То се на најбољи начин потврдило у акцији „Сто као један“ кад су изашли и чистили приобаља река. И даље имамо проблема у руралним подручјима јер су у питању пре

свега старачка домаћинства, а како је тешко брзо реаговати покушавамо преко школа које функционишу на сеоским подручјима, и грађана који могу нешто да ураде, допремо и до њих. Бољи смо него што смо били, а надам се да ће једног дана и наша деца умети да цене све што смо до сада урадили. По први пут имамо дефинисане карте ризика на територији града Краљева које показују да су најкритичније тачке дуж читавог тока Мораве, и у гледићком крају, а у студеничком и гочком кад су у питању пожари чији је изазивач човек. Заштитним бедемом је осигуран најосетљивији део у Грдици, где је највећи број стамбених објеката, а био је најкритичнији због највишег нивоа а најнижег терена због чега је и при мањем расту долазило до поплава – каже Максимовић. Искуство стечено у оквиру радионице је само два дана касније било тема састанка координатора цивилне заштите из градова и општина слива Западне

Мораве. Шести у низу од потписивања протокола о заједничком наступу у борби против природних катастрофа повод је за ново подсећање о потреби потпуне посвећености решавању проблема при чему се очекује веће учешће институција. Колики се значај у Холандији придаје координацији активности и комуникацији у време природних катастрофа најбоље сведочи податак да се ова материја подробно анализира и изучава на високошколским установама. Значај размене искустава у овој области показује пример Краљева коме је, на великом скупу Програма Уједињених нација за развој у Опатији, додељено признање за укључивање грађана и невладиног сектора у област смањења ризика од природних катастрофа. Прилика да се представе искуства пружена је и на Светској конференцији у Бриселу у организацији Светске банке, а ново признање је потврда посве-

ћености због повезивања градова и општина из слива Западне Мораве у јединствен фронт за одбрану од поплава. Окупљање добија на значају кад се зна колике административне процедуре у свих седамнаест локалних самоуправа успоравају пут до крајњег циља. - У исто време је потписан и протокол за слив Колубаре, па нам је дата улога визионара кад је у питању однос према ризицима. Морамо да се усмеравамо према ономе што имамо, а бројни су ограничавајући фактори на путу до успеха. И држава постаје свесна зато што је природа тера на то, па је и предлагач нацрта новог закона прихватио нашу сугестију у борби против природних катастрофа препозна удружење градова и општина – каже Максимовић. Корак даље очекује се већ наредне године уз подршку владе Јапана која је понудила помоћ, па се у том периоду очекује долазак једног волонтера из ове далеке азијске земље који ће то-

ком две наредне године преносити стечена искуства, а домаћинима пружити прилику да аплицира за део недостајућих средстава. Слична сарадња већ пола века постоји са различитим земљама у свету, а Јапанци први пут успостављају директну са једном јединицом локалне самоуправе. Радионица одржана у Краљеву још једна је прилика за подсећање да се поплаве могу очекивати у сваком тренутку, а да земљотрес не бира ни време ни место на коме ће се појавити. Најбољи одговор на сваку врсту опасности увек је превентива, не ретко и права информација као основа за адекватну реакцију. У том смислу се и огледа значај комуникације и координације активности свих фактора заштите, па се и од становништва очекује приснији однос са повереницима цивилне заштите и указивање на могуће начине решавања проблема у конкретним ситуацијама. Т. Радовановић

МАГАЗИН 24.12.2017.

Промена потрошачких навика грађана

МАГАЗИН

24.12.2017.

ПУТ ДО БЕЗГОТОВИ

- Поред картица и мобилних телефона средство за плаћање све могуће врсте „геџета“, па и сатови или наруквице који би, путем нових технологија, били повезани са рачуном. - Дигитални шалтери на аутобуским станицама, факултетима и другим местима. – Најбоље оцењена идеја има широки обухват, спроводива је и одржива и истовремено утиче на смањење готовине у оптицају и сиве економије, а посебно доприноси финансијској инклузији младих. - Електронски читачи картица на зеленим пијацама. - Подстицање безготовинских плаћања важан део Националног програма за сузбијање сиве економије последње време све је израженије инсистирање да се развој безготовинског друштва и сузбијање сиве економије базира на подстицању грађана да плаћају електронски, добију повраћај средстава кроз такозване лојалти програме, као и да држава помогне ширењу мреже дигиталних шалтера за прихват електронског плаћања. Идеја која, уместо великих регулаторних промена, ставља акценат на промену потрошачких навика проглашена је

најбољом у финалу студентског такмичења Cashless Case Challenge 2017. Студенти београдског Факултета организационих наука, окупљени у тим под називом „Contactless warriors“, Марија Демировић, Јелена Поповић и Александар Ђуканов, предложили су да средство за плаћање не буду само картице и мобилни телефони већ све могуће врсте „геџета“, па и сатови или наруквице који би, путем нових технологија, били повезани са рачуном. Тако

би, кроз програме скупљања бодова, могли би да се остваре значајне уштеде и види директан бенефит безготовинског плаћања, док би држава подстакла отварање дигиталних шалтера на местима где их још нема, на аутобуским станицама, факултетима и другим местима. Ова идеја је оцењена као најбоља јер задовољава све постављене критеријуме, има широки обухват, спроводива је и одржива и истовремено утиче на

смањење готовине у оптицају и сиве економије, а посебно доприноси финансијској инклузији младих, истакнуто је у образложењу жирија након финалног дела такмичења у просторијама ICT Hub – Playground у Београду. Такмичење Cashless Case Challenge 2017 је део едукативне кампање у Години борбе против сиве економије коју су, у трагању за најбољим студентским идејама које могу да допринесу развоју безготовинског друштва у Србији, организовали Министарство финансија и Национална алијанса за локални економски развој, уз покровитељство компаније Mastercard и у партнерству са Societe Generale банком, Факултетом организационих наука и студентском организацијом Case Study Club. Директор у компанији Mastercard за тржишта Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине Јелена Ристић потврђује да су сви предлози који су стигли током Cashless Case Challenge такмичења показали да такмичари добро разумеју локално финансијско тржиште и утицај технологија на успостављање безготовинског друштва. Посебно позитивним оцењује се што студентски радови по-

кривају области које су финансијски и пословни сектор већ издвојили као кључне за развој, као што су већи степен терминализације трговачких локација, али и да имају неке свеже идеје које се базирају на модерним технологијама. Друго место припало је екипи „Sgen“ с београдског Економског факултета са интересантном апликацијом усмереном на студентску популацију, која би омогућила да у кафићима електронски размене и поделе плаћање рачуна, а треће тиму „24h“ са Факултета организационих наука и идеји за увођење јефтинијих мобилних електронских читача картица на зеленим пијацама који не морају да буду умрежени с касом док би њихову набавку финансирао град или држава. Председник Извршног одбора Societe Generale банке, и председавајући Савеза за фер конкуренцију у Националној алијанси за локални економски развој, Горан Питић подсећа да је подстицање безготовинских плаћања важан део Националног програма за сузбијање сиве економије, јер електронске трансакције омогућавају да буду

евидентиране и видљиве пореским органима и када рачун није издат. Учесници конкурса су показали високу свест о штетности сиве економије по грађане и привреду, а посебно о могућностима које нове технологије пружају у решавању овог проблема. Резултат је низ квалитетних идеја, међу којима су увођење ПОС терминала на шалтере државних институција, развој плаћања путем QР кода, увођење електронских читача као конкуренције ПОС терминалима и развој различитих мобилних апликација за електронска плаћања. У периоду од 6. новембра до 5. децембра на конкурс се пријавило шеснаест трочланих тимова са девет факултета широм Србије, а главна награда за првопласирани је плаћена стручна пракса за сваког члана у трајању од шест месеци у компанији Mastercard, Societe Generale банци и Националној алијанси. Награда за све чланове три првопласирана тима су таблет рачунари, промотивни и други поклони, а наградним фондом предвиђена је и промоција радова пет најбољих тимова на сајту uzmiracun.rs. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

ИНСКОГ ПЛАЋАЊА

Знаменити Краљевчани: Мирко Милашиновић (1)

МАГАЗИН

24.12.2017.

КРАЈ СНА О СКИЈАШКОМ РАЈУ

- После четири деценије уклоњени и последњи елементи система који је требало да претвори Гоч у скијашки рај. – Два ски лифта и жичара дуга 1.300 метара дело малог броја ентузијаста окупљених око Мише Миленковића. – Златне руке Мирка Милашиновића. – Четири године рада од зачетка идеје до завршетка жичаре. – Велика помоћ новосадске „Неопланте“ краљевачке „Фабрике вагона“ и рудника угља из Ушћа. – Проблеми пред пуштање у рад првог ски лифта. – Монтажа стубова жичаре уз помоћ војног хеликоптера. – Сваки комад гвожђа постаје нов ако се добро очисти и офарба. - Нема посла који не може да се заврши ако постоји вођа који ће да обједини и мотивише људство

Мирко Милашиновић

Фото: М. Радовановић

24.12.2017.

МАГАЗИН

риближавање зиме међу младима је прилика за размишљање о зимским спортовима, у Краљеву и околини понајвише о скијању. Тако је било одувек, па и половином седамдесетих година прошлог века кад се међу љубитељима зимских спортова профилисала екипа спремна да се од врха Гоча пешице, са скијама преко рамена, упути до Велике ливаде око које је било посебно погодних терена за скијање. Окосницу су чинили краљевачки стоматолози Момчило Божовић и Љубо Николић, уз њих Љубиша Лазовић, Јоца Опачић и нешто млађи Мирко Милашиновић који открива део непознатих чињеница везаних за реализацију идеје о претварању Гоча у скијашку Меку. Повод је сазнање да је током ове године уклоњен и последњи траг активности заливених огромном количином ентузијазма и зноја заљубљеника у зимске спортове које је предводио Миша Миленковић. Одлазили су скијаши повремено и на Копаоник, али је близина Гоча била

основа идеје на којој се базирала жеља да постане скијашки центар који би, сем Краљевчана, окупљао и љубитеље зимских спортова из околних градова. Даље од осталих гледао је Миленковић коме је, више од храбрости да се ухвати у коштац са свим изазовима, недостајало довољно спремних да га следе. Била је недеља, сунчан дан са доста снега који је измамио на планину већ поменуту екипу као и Миленковића познатог међу Краљевчанима као врсног планинара. Први сусрет са њим био је прилика за почетак приче уређења скијашких стаза са ски лифтовима и жичаром која је четири деценије касније уклањањем и последњег стуба жичаре, доживела неславан крај. Скијашким ентузијастима није требало много времена да прихвате идеју о волонтерском ангажовању у радовима чији је обим било ко могао и да претпостави. Први корак био је оснивање Смучарског клуба „Гоч“ у чијем се председништву, међу једанаест

равноправних чланова уз већ поменуте и дипломираног машинског инжењера Раке Милосављевића и архитекте Микија Рашковића, нашао и Милашиновић. Само један састанак у просторијама краљевачког представништва новосадске „Неопланте“ био је довољан за усаглашавање ставова и јединствену подршку идеји о стварању услова да Гоч постане стециште смучара са широког простора око Краљева. Први корак била је градња мале смучарске стазе и ски лифта који је повукао прве смучаре у јануару 1980. године. У време кад је ентузијазам био покретач бројних значајних акција није било посебно тешко формирати екипу људи различитог профила спремну да се упути у авантуру са неизвесним крајем. Пројекат ски лифта направили су инжењери Рака Милосављевић и Јован Јефтић, а Милашиновић кренуо у потрагу за деловима који би могли да се искористе на најбољи начин. Било

је у то доба у кругу „Фабрике вагона“ доста челичних елемената зараслих у траву, а трагање за њима поткрепљено је уверењем да сваки комад гвожђа постаје нов ако се добро очисти и префарба. Да све није ишло као по лоју сведоче бројни проблеми, посебно онај пред пуштање лифта у рад за шта је част требало да припадне председнику општине Зарији Мартиновићу. - Лифт је покретао мотор снаге једанаест киловата преко редуктора који је обезбедила „Фабрика вагона“. У суботу поподне смо пробали лифт око кога се скупило много народа жељног да се што пре докопа врха планине. Снага мотора се преносила преко спојнице велике као точак од колица, а кад је маса почела неконролисано да се хвата за сајлу гума је почела да се цепа, па смо морали да зауставимо лифт и скидамо све што је правило проблем како би га оспособили за сутрашње отварање. Љубиша Лазовић је имао „шкоду“ са гепеком, па натоваримо све и кренемо до Савића у Карађорђе-

вој улици да поправљамо. Останемо до пола ноћи да наварим четири сегмента на оне металне фланше за гуму да размак буде врло мали како би, кад мотор крене, систем могао да покрене сајлу. Скоро целу ноћ смо провели у радионици, а у зору монтирали на лифт, јер Зарија Мартиновић долази у осам – сећа се Милашиновић. Углед који је Миша Миленковић уживао у Краљеву, и много даље од њега а посебно у „Неопланти“ био је довољна гаранција за решавање свих проблема који би се испречили у рађању скијашког центра. Уверење да ски лифт није довољан уколико љубитељи скијања немају место на коме би се одморили и окрепили, можда и преноћили, било је довољно за жељу да се изгради погодан објекат довољне величине. То је био повод за градњу Смучарског дома на коме су, углавном као физички радници, ангажоване особе на одслужењу казне за различите прекршаје у краљевачком затвору. По про-

јекту Микија Рашковића градња је почела током летњих месеци, а међу првима завршен дневни боравак који је „Магнохром“ даривао великим камином. Капацитет малог ски лифта није могао да задовољи потребе свих који су желели да бар викенд проведу на скијању па је са друге стране стазе, уз ивицу шуме, ускоро постављен још један. Ширио се и Смучарски дом па је дограђен део са собама па је на Гочу, поред Краљевчана, било све више скијаша из Трстеника и Крушевца, а организована су прва такмичења. Када су поред новог хотела, изграђеног на месту некадашњег Планинарског дома „Добре воде“, завршени спортски терени читав амбијент је добио другачији изглед. Уверење да нема посла који не може да се заврши ако постоји вођа који ће да обједини и мотивише људство, било је довољно да се, кад је број скијаша прерастао капацитете ски лифтова, донесе одлука о градњи велике

МАГАЗИН 24.12.2017.

24.12.2017.

МАГАЗИН

жичаре на Гочу. За локацију је изабран простор којим је до Другог светског рата ишла траса пруге којом је са врха Гоча транспортована дрвена грађа. У време кад локомотива није била у могућности да савлада тако велики успон празни вагони су до врха планине извлачени, а натоварени спуштани, уз помоћ мотора са редуктором и сајле пречника 36 милиметара. Одлука да баш ту буде постављена жичара мотивисан је жељом да се избегне дуго путовање до врха планине путем који није пружао довољан степен безбедности. Колико се озбиљно пришло послу потврђује податак да су се мерења геометра само за који степен разликовала од оних из периода кад је на овом локалитету постојала пруга. - Кад смо почели мерење у шуми ништа се није познавало, јер је стаза зарасла у шипраг. Приликом обиласка терена пронашао сам део вагонета са осовином зарасло у земљу и поред њега парче првобитне са којом су извлачени вагони. Кад сам измерио пречник потврдило се да се у потпуности поклапа са прорачунима инжењера конструктора жичаре. При конструкцији транспортних средстава за људе владају ригорозна правила и контроле, па је сваке године сајла морала рендгенски да се снима и шаље у Ниш како би добила атест, а после десет година да се замени новом – каже Милашиновић. Док су шумски радници крчили педесетак метара широку стазу у близини жичаре дуге 1.300, са висинском разликом од 350, метара волонтери Скијашког клуба су бетонирали фундамент за шеснаест стубова носача. И поред изузетно неповољне конфигурације терена никоме није било тешко да готово све послове, па и допремање бетона врши мануелно. Стубови су по пројекту двојице чланова председништва, и помоћ њихових колега, направљени у „Фабрици вагона“, а точкови жичаре изливени у „Ливници“ пре него су допремљени у „Оштрачницу“ у којој их је на коначне димензије доводио Мирко Милашиновић уз помоћ четворице колега.

Једанаест чланова председништва Смучарског клуба су са великом пажњом посматрали рад жичаре на Копаонику и бележили сваки од детаља који би помогао да гочка ради на најбољи начин. Искуства су преточена у пројект при коме се уважавало и мишљење мајстора чији је задатак биода направе оно што инжењери конструишу. Као и много пута пре тога потврђена је вредност тимског рада чији су се коначни резултати видели тек након скоро четири године. Углед Мише Миленковића био је довољна гаранција да Ибарски рудници из Ушћа обезбеде мотор снаге 75 киловата са редуктором, и посебним упуштачем за стартовање, који није био у у потреби а могао да задовољи потребе жичаре. Кад је скоро све било готово испоставило се да недостају два зупчаника, конусни и тањирасти, са зубима дебелим по пет сантиметара како би излазну снагу редуктора пренели до точка преко кога је пребачена сајла. Да ништа није препуштено случају потврђује постојање посебног уређаја који искључује мотор у случај да спадне сајла, али и мотора марке „мерцедес“ са задатком да обезбеди сигуран транспорт скијаша у случају да нестане струје која покреће главни мотор. - „Фабрика вагона“ нема машине да уради тако велике зупчанике, а ни нико у окружењу сем „14. октобра“ из Крушевца. Миша је снабдевао сухомеснатим производима Крушевац, а и „14. октобар“, па су прихватили да реше проблем, а ја сам додао кружни лим да не избацује уље кад се подмазује. На врху брда је изграђена погонска станица, а при дну затезна, па је требало још да се намонтирају између седам и осам метара дуги стубови жичаре тешки по тону и по. Мишо је добио одобрење армије да се монтирају уз помоћ хеликоптера из Ниша, јер другог решења нема а кад је дошао и слетео доле код хотела, прецизно су дефинисана задужења сваког члана тима за опслуживање. Кад почне да се спушта стуб поставимо га на шрафове уграђене у постамент, а мој задатак је био да хитро

усртчим уз степенице поред стуба и откачим сајлу – каже Милашиновић. Од погонске станице на врху брда један по један монтирани су стубови све док један, њишући се, није закачио подебелу јелу и одломио је као да је танка осушена грана. Потенцијална опасност по све који су учествовали у овом подухвату била је повод за опсежне мере заштите, коришћење заштитних шлемова и рукавица које је требало да заштите од статичког електрицитета на дну стуба какав се јавља у сличним ситуацијама. Узбуђење се није стишавало све до тренутка док возач хеликоптера није највио паузу због одласка на аеродром у Лађевцима како би допунио резервоар. Иако је постављање носећих стубова завршено до поподневних часова јулског дана мајсторе је чекао још велики део посла везан за монтирање осталих елемената жичаре. Повољност се огледа у чињеници да „Ливница“ није испоручила све делове одједном, па се на Гоч одлазило кад је било довољно онога што је још требало монтирати. Под контролом пројектаната послове је завршавало неколико мајстора, по правилу мање од десет, па је до завршетка посла требало још доста времена. - Миша смо сви слушали. Био нам је идол и представљао светињу у том послу. Водио је посао беспрекорно и потврдио моје виђење да свуда треба да постоји способан вођа. Имао је књижицу Смучарског клуба „Гоч“ број један, ја број два, али то није била никаква привилегија при извршавању обавеза. Једном приликом сам закаснио на састанак у подруму „Неопланте“ и наишао на закључана врата. У продавници је радила жена која је јавила Мишу да сам мало закаснио, а кад ми је поручио да се вратим кући морао сам то да учиним јер нисам на време извршио наређење о тачности – каже Милашиновић коме је Миленковић доделио епитет златне руке. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.12.2017.

24.12.2017.

МАГАЗИН

Додељена помоћ Фондације „Анђелко Савић-Петар Богавац“

ФОНД ЗА ИСПЛ – Износ једнократне финансијске помоћи из Фондације „Петар БогавацАнђелко Савић“ најбољим ученицима краљевачких средњих школа из године у годину све мањи. – По 8,5 хиљада динара добило 158 ученика на основу успеха у школи, талената и резултата у спорту. – Од наредне године четири пута већи износ средстава у фонду. – Док трају радови на реконструкцији објекта „Задужбине“ на располагању само половина средстава. – Исплату једнократне финансијске помоћи помогли јавна предузећа „Пијаца“, „Топлана“ и „Водовод“

очи дана када православни верници славе крсну славу Светог Николу, најбољи и талентовани ученици средњих школа са територије града Краљева традиционално добијају једнократну финансијску помоћ из Фондације „Анђелко Савић-Петар Богавац“ која се сматра једном од најуспешнијих и најстабилнијих, јер ни у једном тренутку од оснивања није имала проблема у раду. Пету годину заредом износ помоћи се смањује, па је са 19, 18, 15 и 10,5 претходне износ ове смањен на 8,5 хиљада динара како

би новац добили сви који су испуњавали услове конкурса. Разлог лежи у чињеници да су средства од закупа пристизала само првих осам месеци након чега је отпочела детаљна реконструкција објекта који је издат другом закупцу. Од почетка наредне године очекује се четири пута већи приход али ће, док трају радови, Фондација моћи да рачуна само на половину новца намењеног за исплату једнократне новачне помоћи најсиромашнијим и талентованим ученицима краљевачких школа. Право на исплату ове годи-

не је остварило 158 средњошколаца по основу резултата остварених у редовној настави, талената и успеха у спорту. Пригодној свечаности у Свечаној сали зграде Градске управе претходио је парастос на старом краљевачком гробљу где је др Милан Матијевић подсетио на делове из тестамента Анђелка Савића који је, у време када се приближавао крају овоземаљског живота, сву покретну и непокретну имовину завештао краљевачкој омладини, старима и изнемоглима.

Фото: М. Радовановић

ЛАТУ СВЕ ТАЊИ 57

24.12.2017.

МАГАЗИН

- Немајући своје деце, хоћу да се сетим сиромашне деце мога родног места Краљева. У другом реду сетићу се изнемоглих стараца и старица у Краљеву о којима се у првом реду брине сама та општина. Кад моја жена Татија умре, све своје имање непокретно припашће Фонду Анђелка Савића, трговца и жене му Татије, који ће се образовати у Краљеву – записано је у тестаменту којим је 14. септембра 1924. године сву непокретну имовину завештао граду кога је највише волео. И после 93 године, уочи крсне славе краљевачког добротвора помиње се његово и име супруге Татије. О завештаној имовини као добар домаћин стара се Фондација „Анђелко Савић – Петар Богавац“, а о фондацији као драгоценом наслеђу брину највиши представници градских власти. - И угледни угоститељ Ранко Вељовић, који је више година радио у „Задужбини“, придружио нам се у испуњавању жеља из тестамента добрих и племенитих Краљевчана. Данас

напомињем и име Петра Богавца, успешног трговца, оснивача краљевачке Привредне банке и сенатора који је такође имовину завештао Краљеву – истакао је др Матијевић уз подсећање да су отпочели радови на реконструкцији зграде „Задужбине“ којом ће да се сачува изглед овог привредног објекта и повећају приходи да би се, према жељи задужбинара, употребили за добротворне намене. Фондација „Петар Богавац-Анђелко Савић“ основана је у децембру 1997. године са циљем да помаже талентованим ученицима и њиховим родитељима, али и да сачува сећање на двојицу краљевачких добротвора који су своју имовину и богатство завештали младим Краљевчанима. Фондација је од оснивања даривала преко хиљаду ученика овдашњих средњих школа који су сваке године подсећани да памте овај дан и кад постану успешни помогну некоме како би био настављен ланац доброчинства. Жеља добротвора да помогне онима којима је помоћ најпотребнија била

је повод Скупштини општине Краљево да оснује фонд у који се, поред дела из градског буџета, сливају средства од закупа локала које је граду оставио Анђелко Савић. Као успешан трговац и индустријалац Савић је имао непокретну имовину у Краљеву и Крушевцу и фабрике у Београду. Имовина се из године у годину увећавала, а како није имао потомство са супругом Татијом је одлучио да све покретно и непокретно након смрти остави општини која би приход од имовине користила за бригу о младима, старима и изнемоглима. Татија Савић је дуго живела, а умрла 1941. године, па је задужбином руковао тадашњи закупац Хотела „Париз“, хотелијер Милан Јовичић. Реактивирањем задужбине испуњава се жеља задужбинара да се сваке године на дан његове крсне славе помене подушје њему и супрузи. Иако смањен износ помоћи се сматра значајним у време кад се све већи број Краљевчана суочава са проблемима у обезбеђењу довољне количине

средстава намењених школовању деце. У име награђених захвалила се ученица четвртог разреда Гимназије Тамара Савић позивом свима који то могу, да следе пример Анђелка Савића и Петра Богавца јер, улажући у младе улажу у будућност града. - Желим да се, у име добитника новчане награде Фондације „Анђелко Савић - Петар Богавац“, захвалим свим појединцима, институцијама и донаторима који су допринели да се и ове године испуни завештање задужбинара. Награда нам служи као подстицај за даљи успех и напредак. Оно што је још значајније од ове новчане награде свакако је сатисфакција и сазнање да и данас има појединаца који цене знање, труд и таленат. Познати Краљевчани, индустријалац Анђелко Савић и банкар Петар Богавац, сву своју имовину су оставили граду који су волели и његовој омладини. То је гест који нас обавезује, али који је данас незамислив. Зато бих искористила ову прилику и да позовем све оне који то могу да прате

њихов пример јер, улажући у нас, улажу у будућност. Хвала Фондацији, а на нама је да овакву подршку оправдамо и да у будућности допринесемо развоју и успеху нашег Краљева – поручила је она. Интересовање за помоћ превазилази могућности фонда, а од оних који су ове године остали без ње очекује се да се до наредног Светог Николе потруде и остваре што боље резултате у настави и ваннаставним активностима. Онима који по природи посла годинама присуствују скромној свечаности ни ове године није промакло да модератор сваки пут понавља исте речи нобеловца Иве Андрић записане у „Знаковима поред пута“ у којима подсећа да човек вреди онолико колико је другима потребан. То, и подсећање да се још памти изрека „Добро чини и добру се надај“ допринело је да у Србији буде добротвора чија се доброчинства дуго памте. Такви су у Краљеву били Петар Богавац и Анђелко Савић, веома богати људи чије богатство није отргло њихове душе већ су обилато помагали

другима, нарочито младима и сиротима. - Морамо да извршимо завештање Анђелка Савића и Петра Богавца у коме се каже да из тих средстава помажемо добре и талентоване ученике из сиромашних слојева грађана Краљева. Ово је начин да помогнемо да сутра вратите то на неки други начин, кроз резултате рада и нове успехе на спортским или културним такмичењима – рекао је председник Управног одбора Фонда Ненад Марковић уз захвалност закупцу који је обезбедио део средстава и директорима јавних предузећа „Топлана“, „Пијаца“ и „Водовод“ који су помогли да се обезбеди довољно за све ученике који испуњавају услове конкурса. Пригодна свечаност отпочела је извођењем химне „Боже правде“ коју је отпевао награђени ученик Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Милош Лазовић, а у краћем уметничком програму учествовали су и други ученици ове школе. Т. Радовановић

Претпоследњег викенда у години

МАГАЗИН

24.12.2017.

ДЕДА МРАЗ СТИГА

АО ИЗ НОРВЕШКЕ

- Новогодишњи пакетићи за тридесет осморо деце ратних војних инвалида стигли из Норвешке, а за више од 150 из породица киднапованих и несталих лица са Косова и Метохије из Шкотске. – Изостао најављени долазак високих представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и полагање венца на споменик погинулим борцима у ратовима вођеним између 1991. и 1999. године. – Тема разговора са представницима локалне самоуправе обећане повластице из сфере комуналних делатности

24.12.2017.

лађима од десет година мало значи податак да је Деда Мраз, као и Божић Бата, измишљен лик који доноси поклоне на Бадње вече, Божић или на дан Светог Николе, у западној култури, или Нову годину у источноевропским државама. Верзије и име овог лика варирају међу различитим културама, религијама и народима, а порекло датира из старих религија германских и словенских народа чијим су покрштавањем веровања комбинована са ликом хришћанског епископа Николе. Уобичајена представа Деда Мраза на Западу је да је он старији брадати човек обучен у црвени капут, чији је

МАГАЗИН

дом на Северном полу, а лети са саоницама које вуку ирваси са торбом пуном поклона за добру децу. Руска варијанта Деда Мраза нема ирвасе и саонице, а као његов пратилац и помоћник узима се лик Сњегурочке. Све ово мало је важно онима који су се почетком викенда нашли под кровом зграде Градске управе где су, што није тако честа појава, дочекали Деда Мраза који је донео поклоне са далеког севера. Традиционална подела новогодишњих пакетића деци ратних војних инвалида била је прилика за потврду да Деда Мраз заиста живи на далеком северу. Овога пута огледа се у лику Владе Ружића из Матарушке

Бање који годинама живи у Ослу где је успео да организује Краљевчане и прикупи средства за куповину поклона којим је даривано тридесет осморо деце ратних војних инвалида. Иако нико од донатора није био у ситуацији да присуствује подели у Удружењу ратних војних инвалида верују да ће захвалница која им је уручена на север Европе путовати истим каналима као и поклони према деци. Право на новогодишњи пакетић овог удружења имају сва деца старости до десет година, а председник Војислав Вукашиновић са посебним задовољством истиче податак да га је стекло и троје рођених ове године. Но

вогодишњи пакетићи су подељени трећу годину заредом, а традиционална акција је само једна у низу којима се, на различите начине, пружа помоћ породицама више од 140 чланова. Пригодну свечаност донекле је умањило разочарање због одсуства најављених министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, помоћника задуженог за особе са инвалидитетом Биљане Барошевић и државног секретара Ненада Нерића, па су представници удружења морали да се се задовоље разговорима са градоначелником Краљева и његовим помоћником за социјана питања. Вукашиновић потврђује да су тема раз-

говора биле активности током године на измаку са посебним акцентом на обећање локалне самоуправе о повластицама овој категорији грађана у области комуналних делатности. Одсуство високих представника министарства образложено је здравственим проблемима као последицом недавне саобраћајне незгоде, што је утицало и на одлуку о одустајању од полагања венаца погинулим борцима на Тргу Јована Сарића. Разлог да се радују имала су и деца из породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији коју је организовала краљевачка канцеларија истоименог удружења. Новогодишњи

пакетићи су десету годину заредом стигли из Шкотске, а дистрибуирани уз помоћ Блајтвуд Србија, филијале хуманитарне организације Бјатвуд кер, у сарадњи са хришћанском хуманитарном организацијом протестанске баптистичке организације „Љуби ближњега свога“. У Удружењу породица киднапованих и несталих лица са Косова и Метохије потврђују да је више него поклони за више од 150 деце значајно сазнање да нису заборављена и да неко мисли о њима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 24.12.2017.

Едукативна радионица „Црвена Ранка и Ракијски Бонтон“.

МАГАЗИН

24.12.2017.

ПУТЕВИМА Ц

РВЕНЕ РАНКЕ

- Српска шљивовица се, по квалитету и присуству арома, изједначава са сингл малт вискијем и француским коњаком. - Најквалитетније ракије, оне које имају најузбудљивији ароматски комплекс а чувају се као породични накит, производе се од аутохтоних сорти шљива. - Не постоји организован, институционални напор да се сачувају аутохтоне сорте шљива, а ни Србија на светској мапи врхунских алкохола. - Уколико нестану аутохтоне сорте пожегаче, црвене и плаве ранке, тургуље, трноваче, капавца и метлаша Србија ће бити заувек избрисана са мапе јаких алкохолних пића

дружење „Црвена Ранка“ основано је ради остваривања циљева из области заштите и обнављања аутохтоних сорти шљиве Црвена Ранка и Пожегача, унапређења и развоја туристичких, еколошких и тржишних услова као и критеријума за развој и стандардизацију производње ракије са Гледићких планина. Програмске циљеве удружење остварује кроз заштиту интереса произвођача шљиве Црвена Ранка и осталих заинтересованих на пољу унапређења и развоја села са Гледићких планина, а посебни акценат и приоритет даје развоју туризма и промоцији идеје „Царским Друмом – Путевима Црвене Ранке са Гледићких планина“. Безброј пута је истицано да се српска шљивовица по квалитету и присуству арома изједначава са сингл малт вискијем и француским коњаком. Иако то тврде најзначајнији ауторитети у

МАГАЗИН

24.12.2017.

Србији нико не говори да наведене чињенице важе искључиво за шљивовице од аутохтоних сорти воћа. У Удружењу „Црвена Ранка“ потврђују да се најквалитетније ракије, оне које имају најузбудљивији ароматски комплекс а чувају се као породични накит, производе од баш од таквих сорти. Аутохтоне шљиве које столећима успевају на овим просторима развиле су специфичан однос са земљиштем и климом, али се не уклапају у оно што модерна економија, гладна за већим, тежим и бујнијим, зове исплативост. У потрази за што већом зарадом, зарад нових сорти које немају ни приближан ароматски потенцијал као ракијске, масовно се одбацују ови воћни драгуљи, па не постоји организован, институционални напор да се сачувају, а ни Србија на светској мапи врхунских алкохола. Ово су само неки од разлога због

којих је Удружење „Црвена Ранка“, у просторијама Регионалне привредне коморе, организовало Едукативну радионицу „Црвена Ранка и Ракијски Бонтон“. Радионицу су држали амбасадори српске шљивовице, и уредници блога „Ракија“, Илија Маловић и Зоран Радоман, а Удружење „Црвена Ранка“ је јединствени догађај, који промовише национално пиће шљивовицу као светски бренд, искористило да изврши упис нових чланова. Настојање да се ракија представи онима којима је национално пиће отпочело је са млађим које, као необуздане, највише подсећају на дотадашње ракијско искуство. У том правцу је усмерено подсећање шта је ракија, како би се учесници учврстили у предрасудама које полако нестају пред њиховим очима. Радионица пружа прилику за упознавање како маргинализовано пиће,

као шљивовица један од седам великих светских алкохола, постаје светски тренд што је закључак после поређења сличних карактеристика у укусу, мирису и боји које подсећају на бурбон или коњак. Све је чвршће уверење да ће, уколико нестану аутохтоне сорте пожегаче, црвене и плаве ранке, тургуље, трноваче, капавца и метлаша, Србија бити заувек избрисана са мапе јаких алкохолних пића. Дегустација у другом делу уводи квалитетније и старије ракије, и охрабрује полазнике да осећају мирис у свим његовим варијететима и да га повежу са стварима из природе, воћем и зачинима, али и да се полако уводи и субјективни осећај који нема општи еквивалент. У овој фази први пут су поменути многи утисци који ће постати део основног вокабулара за опис ракије.

Мирис као елемент цене ракије, начини уживања у њему, како се мирише ракија, шта открива мирис и због чега треба охрабрити муштерију да сачека са дегустацијом, само су фазе практичне радионице о откривању слојева мириса, начину презентације ракије кроз мирис, разговор са муштеријом о овом аспекту. Општи закључак прве фазе едукативне радионице потврђује да аутохтоне сорте доприносе очувању традиционалних брендова који неће постојати без њих, Шумадијске ракије, Гледићке ракије, Итебејске шљиве, Рановачке ракије, Хомољске траварице и Бајинобаштанске клековаче. Следећа етапа радионице као најбитнији уводи појам укуса, инсистира на точку укуса и показују се искуства Америке и Шкотске, али других земаља које пеку шљивовицу. Радионица је прави начин за ин-

формацију о разлици између брзог испијања и концентрисаног дегустирања, али и дегустирања као теме за друштво које дође у ресторан, а које се везују за ракијско путовање. То је и прилика за одговор на питање због чега треба пити српску шљивовицу, а не неку другу, али и за теоријско предавање и дегустацију типичних ракија од Пожегаче и Ранке до Трноваче „Ракија“ је портал који промовише бренд српска ракија, јер је опште познато да ни једно велико јако алкохолно пиће није стекло милионе обожаваоца широм света пре него што је изборило простор и поштовање у сопственој култури. Портал постоји четири године и до сада је стекао запажено име и поштовање међу припадницима ракијске сцене Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

24.12.2017.

Актуелна епидемиолошка ситуација

МАЛЕ БОГИЊЕ д почетка октобра, закључно са 22. децембром ове године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистрована су укупно 603 случаја малих богиња што потврђује појава 88 нових случајева у односу на претходу недељу. У истом периоду је у Институту Торлак лабораторијски потврђено 201, или 35 случајева више него пред крај претходне недеље. Потврђено је да нема битних одступања у старосној структури, па је и даље најмлађа оболела особа узраста два месеца, а најстарија 60 година, и да је највећи број оболелих у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30

година. На снази је и податак да највећи број оболелих особа, чак деведесет одсто, није вакцинисана, непотпуно је вакцинисан или је непознатог вакциналног статуса. Од укупног броја оболелих трећина је била хоспитализована, или је хоспитализација у току, а од тежих компликација малих богиња упала плућа је регистрована код 73 оболелих особа или седамнаест више него седам дана раније. Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра и до 22. децембра на овој територији су регистроване 254 оболеле

особе. Од почетка новембра епидемије су пријављене и на територији града Београда, где је број оболелих за седам дана са сто седам порастао за 27, у Краљеву са 94 на 116, Нишу са 43 на 58. У Бујановцу су регистрована два оболела, а од почетка децембра на територији општина Велика Плана пет, Смедеревска Паланка два и Бојник дванаест оболелих. У Тутину је пријављена породична епидемија малих богиња са петоро оболелих, а лабораторијски је потврђен по један случај обољевања у Суботици, Крушевцу, Чачку, Ужицу, Бору, Лесковцу и Шапцу, по три у Прешеву и Новом Саду, а два у Врању. У Здравственом центру „Студени-

НЕ ПОСУСТАЈУ ца“ је потврђено да је протеклих месец и по дана, у Краљеву од малих богиња оболео 151 пацијент. Међу њима су 2 лекара, 11 медицинских сестара и 6 немедицинских радника, али је епидемиолошком анкетом доказано да је већина оболелих инфицирана ван радног времена. И поред тога, захваљујући пожртвованом ангажовању лекара, медицинских сестара и техничара, у овој установи се рад обавља несметано, сви пацијенти су адекватно збринути, а предузимају се све неопходне мере за спречавање ширења болести у условима проглашене епидемије. Од 9. октобра на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Срби-

је у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести који укључује пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени и епидемиолошки надзор, вакцинацију невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица. У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ на територији целе земље интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година. Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног

надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике. Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ стиже информација да ће и даље, са развојем актуелне епидемиолошке ситуације, предлагати мере у складу са законским и подзаконским актима, стручним ставовима, препорукама Светске здраваствене организације, из којих је проистекао и усвојени план одстрањивања морбила у Србији.

Изложба „Ево гроба од мојега двора“ у Заводу за заштиту споменика културе

МАГАЗИН

24.12.2017.

ИСТОРИЈА МА А

Изложба о негришорским надгробним споменицима под називом „Ево гроба од мојега двора“ Катарине Грујовић Брковић промовише вредно културно наслеђе овог места, а припремљена је у оквиру пројекта „Хитни конзерваторски радови и презентација надгробних споменика на сеоском гробљу у Негришорима“ код Лучана. - Надгробни споменици као камене књиге које говоре о животу једног краја. - Последња изложба са овом темом организована пре више од две деценије, па народ није довољно информисан о вредности коју имају споменици и споменички комплекси. - Нова фаза у раду Завода за заштиту споменика културе који брине о непокретном културном наслеђу на територији 25 општина

АЛОГ ЧОВЕКА

24.12.2017.

МАГАЗИН

бичај обележавања гробаља потиче из далеке прошлости, а заснован је на дубоко укорењеном веровању да се дух преминулог сели у дрво или у камен. Због тога су први надгробни споменици били прављени од дрвета да би се касније, због дуготрајности, све више користио камен. За надгробне споменике у драгачевском крају карактеристично је да су грађени од пешчара, а посебно су интересантни због изузетно богате орнаментике која на специфичан начин сведочи о веровању народа да представљају нову кућу за душу умрлог. То је један од разлога за уверење да би све што је користио за живота покојник треба да понесе у други свет, па је настало орнаментисање споменика алатом који је користио, док су женски украшавани предметима из свакодневног живота, представама преслица,

корпи са плетивом, карлицама и осталим што је представљало живот жене у том периоду. - Зато се ови споменици поетично морају назвати камене књиге јер говоре о читавом животу једног краја, од тога где смо са антрополошке тачке гледишта, колико је преминули имао година, чиме се бавио, како и због чега је умро. Све то нам говоре врло богати епитафи лепо украшени орнаментима који описују читав живот занатлије, војника, жене домаћице, млађе деце. Орнаментика није ту само да украси. Она има другу функцију и значење. Тако можемо видети велики број крстова који нису само хришћански симбол, јер означавају душу покојника. Ту је велики број геометријских мотива као што су спирале, цик-цак мотиви, розете које говоре о вечитој спирали и даљем наставку живота. Говоре о нади да се живот наставља и после смрти.

Често су присутне зооморфне представе, најчешће голуб са грожђем који је још из античког периода до данас представљао душу покојника. О загробном животу доста говоре боје, најчешће плава, црвена, бела, црна, жута. Плава и црвена представљају боју заштите, јер је постојао страх од душа умрлог па се морало некако и заштитити, а плава боју неба, атмосфере вечности и наде живих у трајање живота после смрти – рекла је отварајући изложбу „Ево гроба од мојега двора“, у новом простору Завода за заштиту споменика културе, етнолог, виши кустос Народног музеја у Чачку Ивана Ћирјаковић. Драгачевски надгробни споменици сведоче о својеврсној уметности овога краја, јер је орнаментика коју носе јединствена у читавом Моравичком округу. Сагледавање вишеслојности и оно-

га што говоре, од антрополошке до уметничке стране, води ка ставу да о вредностима која заслужују да што чешће буде приказана јавности. Ово посебно добија на значају кад се зна да је последња са овом темом организована пре више од две деценије, па се намеће закључак да народ није довољно информисан о вредности коју имају споменици и комплекси као што је комплекс у Негришорима. Због тога се јављају различити проблеми, међу њима и они везани за сеоске мајсторе који на свој начин, из најбоље намере да сачувају успомену на најближе сроднике, на неприкладан начин покушавају да их одржавају па, без дозволе Завода за заштиту споменика културе као једино надлежног, фарбају бојама које нису предвиђене за то. Да би се то избегло неопходним се сматра што боље информисање јавности о вредности споменика, а један је и изложба у Кра-

љеву чија се вредност огледа у очувања изузетно вредног гробља и едукацији народа да не чини то што чини. Аутор изложбе, магистар етнологије и антропологије Катарина Грујовић Брковић, подсећа да су надгробни споменици на простору Драгачева изузетно специфични и у научној јавности познати као драгачевски тип споменика. Настали су у оквиру клесарске школе која је постојала на овом простору током деветнаестог века под вођством једног од најпознатијих каменорезаца Драгослава Чикириза који је тај занат подигао на виши ниво. Клесари тог доба нису се задовољавали ранијим облицима споменика и декоративним елементима, па су у њих почели да убацују врло занимљиве, специфичне декоративне елементе и текстове. - У периоду 19. века почињу да се сусрећу споменици на којима се у обиљу декоративних елемената чита мно-

го историјских и етнографских података, а у ликовним представама начин живота становника Драгачева. Драгачевски тип споменика је прихваћен на ширем подручју, па се среће и на територији Краљева, Чачка и других општина и градова. Уметничка вредност се огледа у надахнућу којим су радили, а из представе војника или занатлије може се прочитати све о њиховим животима, уз текст који даје основне информације када и где је рођен и умро, ко му подиже споменик. На лику читате антрополошке карактеристике, начин одевања, гардеробу и алате које су користили. Са ових споменика читамо историју малог човека. Имамо велике споменике који су постављени у центру градова и општина, подизани у част великих и значајних битака, а ово је историја обичног српског човека, сељака који су живели у селу и бавили се пољопривредом –

24.12.2017.

МАГАЗИН

каже ауторка. Изложба о негришорским надгробним споменицима под називом „Ево гроба од мојега двора“ Катарине Грујовић Брковић промовише вредно културно наслеђе овог места, а припремљена је у оквиру пројекта „Хитни конзерваторски радови и презентација надгробних споменика на сеоском гробљу у Негришорима“ код Лучана. Материјал од кога су исклесани набављан је у оближњем селу, где су постојала два мајдана из којих се вадио мекан и за обраду погодан драгачевски пешчар. Мајстори каменоресци изузетних занатских вештина и уметничких склоности обликовали су споменике вештим рукама исказујући на њима дубоко поштовање и одајући почаст прецима. Испуњени бројним де-

коративним елементима, и надахнути текстовима који славе покојника, споменици се сматрају изузетним уметничким делима што је и био разлог да се, у оквиру пројекта који је финансирало Министарство културе и информисања, изврши конзервација неколико највреднијих. Лош квалитет пешчара довео је до њиховог распадања услед атмосферских падавина што је заустављено изведеним радовима и тиме окончана прва фаза реализације пројекта, а предстоје даљи радови на њиховој заштити. Стиховима са једног споменика ауторка изложбе је покушала да скрене пажњу шире јавности на надгробне споменике као вредно културно наслеђе, јер споменици потврђују континуитет насељавања овог подручја,

представљају део националног идентитета због чега се намеће потреба о појачаној бризи. Сем законске то је и морална обавеза чијим се испуњењем исказује поштовање и одаје почаст прецима. Изложба је последња у широкој лепези разноврсних активности реализованих ове године и прва која отвара нову фазу у раду Завода за заштиту споменика културе који брине о непокретном културном наслеђу на територији 25 општина са подручја Рашког, Моравичког, Расинског и Златиборског округа. Њом отпочиње излагачки програм за 2018. годину у новом простору који ће служити за излагачку делатност, промоције културног наслеђа, радионице, семинаре, презентације, округле

столове и друге активности које се везују за заштиту непокретног културног наслеђа. У Заводу за заштиту споменика културе верују како ће прилику да стекну нова знања из ове области пружити Краљевчанима, али и колегама из других завода, релевантних институција и међународне заједнице кроз неке међународне пројекте. Један од њих је „Креативна Европа“, који организује Министарство културе и информисања, у који је са партнерима из иностранства укључен и краљевачки Завод. Излагачки програм и програм рада очекују се већ почетком јануара наредне године након чега ће према ресорном министарству бити упућен захтев да определи средства за финансирање годишњег програма активности.

- Ове године смо добили озбиљна финансијска средстава Министарства културе и информисања и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и урадили бројне конзерваторске захвате и радове на споменицима на нашој територији. Кренули смо са ревитализацијом и конзерваторским радовима на ужичком граду, и успешно завршили прву фазу једног капиталног пројекта. Министарство је финансирало и друге пројекте, почетак конзерваторских радова цркве Стара Павлица у Брвенику, на старом купатилу у Јошаничкој Бањи, на пиргу и подруму у Студеници и мосту у горњој испосници, а општинама Ивањица и Ариље конзерваторско рестаураторске радове на тврђави Градина и Трешњевица. Министарство за рад,

запошљавање, борачка и социјална питања издвојило је средства за санацију и наставак радова на Споменику Попина у Врњачкој Бањи, Споменику борбе и победе у Чачку, Спомен костурници у Прељини, Споменику жртвама фашистичког терора у Конареву и Копаоничким партизанима у Рашки – потврдио је директор Завода за заштиту споменика културе Иван Милуновић. Вредност бројних пројеката премашује износ од четрдесет милиона динара трансферних средстава са нивоа републичких власти, па се очекује да ће активностима богату годину наследити нова у којој се очекују озбиљнија средства за ревитализацију и конзервацију већег броја споменика са територије под ингеренцијом ове установе. Т. Радовановић

Новогодишњи поклон дамама Краљева

МАГАЗИН

24.12.2017.

ВЕЧЕ МОДЕ, СТИ

- Пројекат удружења „Дете у срцу“, који је препознат као подршка модном предузетништву, окупио је на једном месту младе дизајнере одеће и накита који су се већ позиционирали као модни бренд, али и бројне друге који воле и прате модна збивања у земљи и свету. - „Дете у срцу“ још једном потврђује да је организатор најексклузивнијих и најгламурознијих дешавања немењених грађанима Краљева и околине. - Председнику удружења Дејану Пантићу „Оскар популарности“ као продуценту и менаџеру године у категорији организација културно-забавних дешавања ексклузивном простору Хотела „Турист“ овог децембра је одржано друго по реду „Вече моде, стила и гламура“ у организацији удружења грађана „Дете у срцу“ које је приредило још један новогодишњи поклон дамама Краљева. У препуној сали на првом спрату посетиоцима је пружена изузетна прилика да, поред модних ревија, ужива-

ју у богатом уметничком програму у којем су учествовали Балетска школа „Art Denis Kasatkin“, учесник такмичења „Никад није касно“ Радослав Мијатовић, танго плесачи и млада Пинкова звезда Игор Павловић. Пројекат удружења „Дете у срцу“, који је препознат као подршка модном предузетништву, окупио је на једном месту младе дизајнере одеће и накита

који су се већ позиционирали као модни бренд, али и бројне друге који воле и прате модна збивања у земљи и свету. Креаторка Наташа Жупац из Врњачке Бање представила је модни бренд, свечане хаљине из колекције под називом „Пауново перо“ и бајковитим приказом оставила без даха готово све који су прохладне децембарске вече-

ИЛА И ГЛАМУРА ри пожелели да сазнају шта се ново дешава у свету моде. Ништа мање атрактивна није била ни колекција младе београдске креаторке Јасне Николић која је дипломирала на Факултету за дизајн у Милану. Будући да су јој знање преносили врхунски предавачи, међу којима су и бројни еминентни дизајнери, схватила је колико су стил и начин одевања важни у свакодневном животу, па је то преточила у креације које су испраћене овацијама посетилаца. Јасна је оснивач модног бренда који носи њено име иза којег стоје две модне ревије на београдској Недељи моде, а њени модели су намењени женама које уживају у елеганцији и префињености. Добра потврда овог става види се у настојању да је фокус ставила на откривена женска рамена и звонцарама које су се, након дужег времена, вртиле у моду. Ревија једног од најпрепознатљивијих и најбоље позиционираних жен-

ских модних брендова „P.S. fashion“ побрала је симпатије публике која није могла да остане равнодушна ни на оно што је, у оквиру Етно стила „Горјанац“, представила крагујевчанка Сузана Горјанац која је промовисала рукотворине из своје радионице. На другој „Вечери моде, стила и гламура“ представљен је ексклузиван накит од рондираног сребра и Swarovski кристала компаније „Леверис“ која је 2016. године награђена као најбољи продавац овог ексклузивног накита у Европи, а ревији је присуствовала власница и директорка „Левериса“, Марија Буторовић из Београда. Одушевљење публике изазвали су малишани удружења „Дете у срцу“ међу којима су биле и учеснице такмичења за „Прву малу даму Краљева“ а у оквиру посебне модне ревије носили моделе дечијег бутика ELLE из Краљева. Организатор је по завршетку официјелног дела програма за све присут-

не обезбедио бесплатну дегустацију вина врхунског квалитета Винарије „Грабак“ из Врњачке бање, а власник винарије Милош Јовановић је представио лепезу винских укуса. Удружење грађана „Дете у срцу“ још једном потврђује да је организатор најексклузивнијих и најгламурознијих дешавања немењених грађанима Краљева и околине којима се пружа посебна прилика да присуствују, и уживају, догађајима који нису уобичајени у овој средини. У прилог томе говори и скорашња награда „Оскар популарности“ која је председнику удружења Дејану Пантићу додељена као продуценту и менаџеру године у категорији организација културно-забавних дешавања. Награда је уручена почетком ове недеље на догађају који се двадесету годину заредом одржава у београдском Позоришту на Теразијама, једном од најеминентнијих културних установа у Србији. T. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

24.12.2017.

Фердинанд

Од редитеља Карлоса Сандана, који је креирао омиљене светске хитове „Рио“ и „Ледено“ доба, стиже „Фердинанд“, филм о великом бику са још већим срцем. Након што су га људи погрешно доживели као разуздану звер, Фердинанда заробљавају и одводе од куће. Одлучан да се врати породици, он окупља тим крајњих супротности и креће на невероватну авантуру. Прича о Фердинанду доказује да предрасуде не смеју да постоје и да бику као он не треба судити по изгледу. У оригиналној поставци филма, за који су сценарио написали Манро Лиф и Роберт Лосон, глас главном јунаку Фердинанду позајмљује Џон Сина, а уз њега ту су и Кејт Мек Кинон, Ђина Родригез и Ентони Андерсон. У српској варијанти главне ликове тумаче Александар Радојичић, Тамара Крцуновић, Нигор, Ивона Рамбосек и Срђан Чолић. Породична авантура у 2Д и 3Д формату траје 108 минута, приказује се до 27. децембра, а пројекције почињу у 18 сати.

Деда Мраз и компанија Нова година само што није стигла, а на Северном полу је завладала епидемија грипа па је Деда Мраз у великом проблему, јер је свих 92 хиљаде вилењака добило опасну кијавицу која их је приковала за кревет. Зато се као проблем посебне врсте јавља питање ко ће му помоћи да направи играчке за децу широм света? Добри

дека нема дилему, мора да крене у потрагу за витамином који ће помоћи његовим другарима да оздраве како би спасли дух Божића и Нове године. Деведесетпетоминутну породичну авантуру у 2Д формату синхронизовану на српски језик, по сопственом сценарију је режирао Алан Чабат а уз њега главне улоге тумаче још Голдшифтех Фарахани и Пио Мармаи, у српској верзији Никола Којо, Јелена Томашевић и Бојан Перић. Филм се приказује до 27. децембра у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Star Wars: Последњи Џедај За осми наставак серијала „Ратови звезда“ под називом „Последњи Џедај“ сценарио је написао, и филм режирао, Рајан Џонсон. Последња епизода наставља причу започету у филму „Буђење Силе“, а посетиоцима се пружа прилика да поново виде Марка Хамила, Кери Фишер, Адама Драјвера, Дејзи Ридли, Џона Бојегу, Оскара Ајзака, Лупиту Њонго, Домнала Глисона, Ентонија Денијелса, Гвендолин Кристи и Ендија Серкиса. Нови чланови екипе укључују оскаровца Бенисија Дел Тора, номиновану за Оскара Лору Дерн и талентовану нову наду Кели Мари Трен. Наредбом 66 Џедаји су скоро уништени, а неколицина преживелих боре се за добро протерани у изгнанство, или се крију. Али не и Џекс Пејвен који као усамљени герила ратник задаје ударце Империји уз

помоћ групе под именом Виплеш, тајној побуњеничкој ћелији која се крије дубоко у нивоима планете. Џекс има можда најопаснију мисију, да испрати једног од вођа покрета отпора на сигурно, јер је од велике важности а мета је атентата. То је веома ризичан посао, али су он и дружина спремни да се супроставе Империји и у својој летелици Фар Ренџеру целој Империјалној флоти. Галаксијом путују вести да је мрачни Сит изгубио дуел на смрт од младог борца за слободу, али Џекс открива језиву, непогрешиву и злокобну, истину да је Дарт Вејдер жив и да неће одустати док му не види крај. Реј је закорачила у један већи свет у „Буђењу Силе“, а наставиће епско путовање с Фином, Поом и Луком Скајвокером у следећем поглављу саге „Ратови звезда“. И док епској научнофантастичној борби светле и тамне стране силе нису могле да се одупру ни глумачка имена као што су Иан МекГрегор, Лајам Нисон, Натали Портман, Кристофер Ли, Семјуел Л. Џексон, Френк Оз и Хајден Кристенсен. Светска претпремијера филма је заказана за 9. децембар у Лос Анђелесу, а Србија је међу ретким земљама у свету која има привилегију да пре истека прве половине децембра представи најпознатију сагу. За филм који траје пуна два и по сата сценарио је, уз Џорџа Лукаса, писао Рајан Џонсон који је и режирао ову акциону авантуру. Филм се приказује до среде 27. децембра, а пројекције почињу у 22 сата.

Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

24.12.2017.

ИЗА БРАВЕ

Припадници Министарства унутрашњих послова су, у сарадњи са надлежним тужилаштвима, у више одвојених акција у претходних неколико дана због постојања основа сумње да су починиле кривична дела тешке крађе, крађе и разбојништво, ухапсили 106 особа. Акције припадника полиције усмерене су на сузбијање имовинских деликата, а реализоване на територији полицијских управа Београд, Ваљево, Бор, Врање, Зајечар, Зрењанин, Јагодина, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Лесковац, Нови Пазар, Нови Сад, Пожаревац, Приjепоље, Смедерево, Сремска Митровица и Чачак Ухапшени су осумњичени да су у претходном периоду извршили више од две стотине тешких крађа, крађа и разбојништава, а у редовном поступку поднете су кривичне пријаве против још 37 особа. Припадници Министарства унутрашњих послова у Краљеву су ухапсили двадесетшестогодишњег А.З. коме се ставља на терeт извршење пет тешких крађа и покушај да то уради још девет пута. Сумња се

да је А.З. у претходних годину дана у насељеним местима у околини Краљева обијао куће из којих је крао новац, прехрамбене производе, племените метале и друге предмете чија се вредност поцењује на око три стотине хиљада динара. Припадници полиције су, по налогу надлежног тужилаштва, поднели кривичну пријаву у редовном поступку против једног малолетника због постојања основа сумње да је починио два кривична дела тешка крађа. Полиција је приликом претреса стана у коме живи осумњичени пронашла предмете кривичног дела, четрнаест ловачких ножева и поломљени стартни пиштољ, који су украдени из једне продавнице риболовачко-пиротехничке опреме. По налогу надлежног тужилаштва поднета је и кривична пријава у редовном поступку против двадесетдеветогодишњег мушкарца због основа сумње да је починио кривично дело крађа, а осумњичени је ухапшен непосредно након што је украо металне шине недалеко од погона Ливнице. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

106 ОСОБА

Првенство Србије у фул контакту

МАГАЗИН

24.12.2017.

КРАЉЕВО ПРЕСТО

- У новој спортској дворани у Рибници одржано Првенство Србије у А и Б класи у дисциплини фул контакт на коме су снаге одмерили кадети и сениори. - Најзаслужнији за одржавање престижног такмичења су вишеструки шампиони и победници бројних међународних такмичења Марија Јевђић и Бата Миленковић, оснивачи Кик бокс клуба „Слога“ од кога се очекује да већ наредне године Краљеву врати статус престонице кик бокса. – Србија по резултатима у овој години друга земља у свету. - Тринаест медаља на Првенству Европе за јуниоре и кадете, а седам златних, две сребрне и четири бронзане медаље на првенству сениора. - Кик бокс проглашен за најуспешнији неолимпијски спорт у Србији и један од пет најуспешнијих по броју освојених медаља на првенствима Балкана, Европе и света

Фото: М. Радовановић

НИЦА КИК-БОКСА

ако се сматра да је кик-бокс, као борилачки спорт, настао у Сједињеним Америчким Државама има индиција да је то било у Јапану на основама бокса, каратеа, теквондоа, кунг фуа и других више или мање познатих дисциплина. Ручне технике и гард преузети су из бокса, а ножне које се разликују од школе до школе доведене су до савршенства. Док се за овај спорт везују бројне заблуде, од оних да окупља силеџије до тога да није за жене, бољи познаваоци потврђују да развија и тело и дух, да су борци доста опуштени и прилично ментално јаки, а са том снагом иде и физичка, а основни циљ борца је да надвладају противника бољом техником, брзином и снагом уз максималну сигурност, толеранцију, поштење и част. У кик-боксу се разликује неколико дисциплина, лајт-контакт, фул-контакт, лоу-кик и К-1. Карактеристика лајт-контакта је да нема удараца у главу, а како се може ударати и рукама и ногама, сматра се да је најсличнији каратеу. Иако је фул-контакт за нијансу грубљи,

МАГАЗИН

24.12.2017.

није дозовољено ударати испод појаса, а може се ударати рукама и ногама, али не и цеваницама. У лоу-кику је дозвољено ударање испод појаса и цеваницама, због чега је нешто грубљи, а најгрубљи је К-1 где су дозвољени ударци коленом па се сматра да представља мешавину са тајландским боксом. Званична такмичења на националном и интернационалном нивоу организују се у седам дисциплина, лоу кик, фул контакт, К-1, лајт контакт, семи контакт, аерокикбоксинг и музичке форме, а у Србији у организацији Кик бокс савеза искључиво у дисциплинама лоу кик, фул контакт, К-1 и лајт контакт, док су остале, такозване „меке дисциплине“, више заступљене на европским и светским такмичењима на којима су најбројнији представници Велике Британије, Русије, Француске, Хрватске, Италије, Белгије... У мушкој конкуренцији такмичења се одвијају у дванаест тежинских категорија од 48 до 91 килограм и више, мува, бантам, перо, лака, велтер, полусредња, средња, лакотешка, полуте-

шка, тешка и супертешка, док су жене разврстане у седам, од 45 до 70 и више килограма тежине, бантам, перо, лака, средња, лакотешка, тешка и супертешка. Према Такмичарском правилнику Кик бокс савеза Србије, у сениорској конкуренцији постоје две класе, Б и А. Право наступа у Б класи имају такмичари са највише 15 мечева на званичним јуниорским и сениорским првенствима, а у А класи они са више од тог броја. На свим аматерским такмичењима и у свим категоријама борбе се одржавају у три рунде од којих свака садржи два минута активног времена сем за пионире, кадете и јуниоре за које траје 1,5 или 2 минута са одмором од једног између рунди. Меч у рингу води судија, а ударце такмичара бодују још тројица са стране. Један поен доноси сваки правилно изведен ударац одговарајућом снагом и дозвољеном ударном површином. У лоу-кик дисциплини дозвољени су ударци руком и ногом у пределу бутине, струка и главе, а такмичари носе

Борислав Пелевић

24.12.2017.

МАГАЗИН

заштитну кацигу, гуму за зубе, суспенсор, штитник за цеванице и „папуче“ које штите рис стопала. Код фул контакта дозвољени су ударци руком и ногом, али само у пределу струка и главе, а такмичари се боре у панталонама и користе исту заштитну опрему као и у дисциплини К1, али без „папуча“, у којој су дозвољени ударци руком и ногом у пределу бутине, струка и главе, и коленом у исте ударне површине. Део онога што пружа овај спорт Краљевчани су могли да виде током минулог викенда кад је у новој спортској дворани у Рибници одржано Првенство Србије у А и Б класи у дисциплини фул контакт на коме су снаге одмерили кадети и сениори. Елиминационе борбе отпочеле су у преподневним сатима а финалне, које је отворио градоначелник Краљева др Предраг Терзић са члановима спортског клуба деце са сметњама у развоју „Световид“, у касним поподневним. На краљевачком рингу су се појавили такмичари из тридесет једног клуба, а председник Кик-бок савеза и Светске кик-бокс федерације Борислав Пелевић већ наредне године очекује учешће двоструко већег броја кад буде организовано првенство у најпопуларнијим дисциплинама К1 и лоу-кик. Најзаслужнијим за одржавање престижног такмичења у Краљеву, првог после две деценије, оцењени су вишеструки шампиони и победници бројних међународних такмичења Марија Јевђић и Бата Миленковић, оснивачи Кик бокс клуба „Слога“ од кога се очекује да већ наредне године Краљеву врати статус престонице кик бокса. Добар повод за очекивање је организација првенства коју Пелевић оцењује највишом оценом, али и квалитетне борбе које су приказане током једног дана. Иако је Кик бокс клуб „Слога“ само један од 156 сличних у земљи активности на почетку рада дају довољно повода за оптимизам који дели и Божидар Пелевић. - Ми смо по резултатима тренутно друга земља у свету и ја сам врло задовољан тиме. Репрезентација је јако добра, а ове године смо остварили два

можда највећа успеха у историји кикбокса у Србији, тринаест медаља на Првенству Европе за јуниоре и кадете у Скопљу, а седам златних, две сребрне и четири бронзане медаље а на првенству сениора у Будимпешти и тиме потврдили да делимо другу позицију са Русијом што је велики успех у конкуренцији 158 земаља у свету. Задовољан сам односом државе, јер је министар Вања Удовичић прогласио кик-бокс за најуспешнији неолимпијски спорт у Србији и за спорт који је међу пет најуспешнијих по броју освојених медаља на првенствима Балкана, Европе и света – каже Пелевић. Српске такмичаре у овом спорту и следеће године очекују значајна такмичења, Првенство Европе у Словачкој за сениоре, а за јунире и кадете у Риминију у Италији. Сваком од њих претходе озбиљне припреме које се одвијају у два циклуса, крајем августа и почетком септембра за јуниоре и кадете, а за сениоре у октобру. Више од две деценије уназад најбоље место за то је Митровац на Тари који, на 1.100

метара надморске висине, пружа идеалне услове за техничке и тактичке припреме. Повод за оптимизам је уверење да ће оснивачи новог клуба у Краљеву, у коме је годинама уназад ситуација била изузетно лоша, направити добре резултате води ка ставу да ће за наредне две или три године играти веома важну улогу у кик-боксу, а подршка градоначелника Краљева добра је основа за подршку кандидатури за организацију великог државног првенства у знатно популарнијим дисциплинама кик бокса, лоу кик и К1. Као председник светске федерације Пелевић не крије задовољство чињеницом да је кик-бокс аплицирао за пријем у породицу олимпијских спортова. Иако је први корак пријем у Међународни олимпијски комитет, не значи да ће аутоматски бити уврштен у званични програм наредних Олимпијских игара. Пелевић верује да би и то могло да се догоди након два следећа олимпијска циклуса. Т. Радовановић

МАГАЗИН

24.12.2017.

ККК Раднички - Слога 78:76

МАГАЗИН

24.12.2017.

Радивој Кораћ - Краљево 38:59 Краљево - Партизан 1953 61:89

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 17. И 24. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

24.12.2017.

24. децембар

1777. — Џејмс Кук је открио Божићно острво, данашње Киритимати. 1814. — САД и Велика Британија потписале мир у Генту у Белгији, окончавши рат из 1812. 1838. — Под притиском Русије и политичких противника у Србији кнез Милош Обреновић прихватио „Турски устав“ којим је ограничена апсолутна кнежева власт. 1865. — У месту Пуласки у америчкој држави Тенеси основана расистичка организација белаца „Кју-клукс-клан“. 1871. — Премијера Вердијеве опере „Аида“ одржана у Каиру, месту где се и одиграва радња драме. 1914. — Немачки авион бацио једну бомбу на Довер, у Првом светском рату, што је био први напад из ваздуха у историји Велике Британије. 1914. — Почело је Божићно примије у Првом светском рату. 1924. — Албанија је постала република. 1942. — На немачком експерименталном полигону у месту Пенеминде извршена успешна проба нове ракете „земља-земља“ „ФЗГ76“, касније познате као „V-1“. 1943. — Амерички генерал Двајт Д. Ајзенхауер у Другом светском рату именован за команданта Врховног штаба савезничких експедиционих снага за инвазију на окупирану Француску. 1944. — У Новом Саду изашао први број дневног листа на мађарском језику „Сабад Вајдашаг“, који је у септембру 1945. променио назив у „Мађар

со“. 1951. — Проглашено Уједињено Краљевство Либија са емиром елИдризом као сувереном. У септембру 1969. краљ Идриз свргнут у војном удару под вођством Муамера Гадафија, који је потом прогласио републику. 1989. — Свргнути премијер Панаме, генерал Мануел Норијега, склонио се пред америчким окупационим трупама у дипломатско представништво Ватикана у Панама Ситију и затражио политички азил. 1994. — Исламски терористи приликом отмице француског путничког авиона у Алжиру убили две особе и узели за таоце њих 239. 1995. — На парламентарним изборима у Турској највише гласова освојила исламистичка Партија просперитета, што је била прва изборна победа исламиста у 72-годишњој историји секуларне Турске. 1996. — Током грађанског протеста у Србији због фалсификовања резултата локалних избора јаке полицијске снаге интервенисале у центру Београда да би раздвојиле присталице председника Србије Слободана Милошевића и опозиционе коалиције „Заједно“. Пред почетак митинга из пиштоља тешко рањен Ивица Лазовић, члан Српског покрета обнове. 1997. — Муслимански фундаменталисти у два масакра убили 59 цивила у Алжиру. 1999. — „Мали принц“, дело Антоана де Сент Егзиперија проглашено за књигу века у Француској. 2000. — Током четвородневне побуне у затворима у Турској убијено 28 људи.

25. децембар 350. — Римски цар Констанције II у Наису (данашњем Нишу) натерао узурпатора Ветраниона да се одрекне царског положаја и затим га конфинирао на имање у Прусу у Малој Азији. 800. — Папа Лав III у Риму крунисао франачког владара Карла Великог за римског цара. Карлово царско крунисање сматра се за почетак Светог рим-

ског царства (немачке народности) које ће постојати све до 1806. године. 1000. — Крунисан први угарски хришћански краљ Стефан I Угарски. 1066. — У Вестминстерској опатији у Лондону нормански војвода Вилијам I, освајач крунисан за краља Енглеске пошто је код Хејстингса потукао војску Харолда II, последњег саксонског краља. Од 1070, када је Вилијам освојио целу земљу, Нормани почели да се стапају с покореним Англо-сасима у енглеску нацију. 1741. — Шведски физичар Андерс Целзијус објавио скалу од 100 степени за мерење температуре. 1745. — У Дрездену потписан мировни уговор којим је окончан Шлески рат Аустрије и Пруске. 1914. — У Првом светском рату на Западном фронту ступило на снагу незванично „божићно примирје“ када су британски и немачки војници обуста-

вили паљбу, изашли из ровова и срели се на „ничијој земљи“. 1926. — Јапански регент, принц Хирохито, наследио престо Јапана после смрти оца цара Јошихита. Хирохито умро 1989. 1932. — Британски краљ Џорџ V упутио први пут божићну поруку нацији преко радио-таласа. 1941. — Јапанска армија у Другом светском рату окупирала Хонгконг после 17 дана опсаде. 1942. — Немци у Београду стрељали српског композитора, диригента и музиколога Војислава Вучковића, професора музичке школе „Станковић“ и диригента Београдске филхармоније, сарадника многих листова и часописа, једног од покретача и главних уредника „Недељних информативних новина“. 1973. — Највећи дневни тираж новина „Политика“ 1974. — Циклон готово уништио аустралијски град Дарвин. 1979. — Совјетске трупе ушле у Авганистан, у првој војној интервенцији СССР ван Варшавског пакта, да би подржале владу Бабрака Кармала. У рату, из којег се повукао после 10 година, СССР изгубио 27.000 војника. 1991. — Михаил Горбачов поднео оставку на место председника СССР-а и предао дужност Борису Јељцину. 1997. — На Куби, први пут после три деценије, јавно прослављен Божић. Председник Фидел Кастро прогласио тај дан празником у част папе, који је у јануару 1998. посетио Кубу. 2000. — У пожару у једној дискотеци у кинеском граду Љаојангу живот изгубило 311 људи. 2001. — Више од 540 људи погинуло у сукобима побуњеника и војске Бурундија приликом заузимања побуњеничког уточишта у шуми Тенга у близини главног града Буџумбуре. 2003. — У атентату на пакистанског председника Первеза Мушарафа у Равалпиндију најмање 14 пролазника погинуло, а 46 повређено. 2016. - Руски авион Ту-154 са 92 путника и чланова посаде пао је у Црно море; нико није преживео.

26. децембар 1351. — У току рата између Хабсбурговаца и Швајцараца грађани Цириха су победили у бици код Детвила против војске Хабсбурговаца и њихових савезника. 1805. — Француска и Аустрија потписале, у Пожуну, (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове победе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку которску и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу. 1825. — У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају I избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији. 1874. — Феликс де Блохаузен постао премијер Луксембурга. 1898. — Пјер и Марија Кири открили први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум. 1908. — Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији. 1922. — Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио први део свог „Писма конгресу“, касније познатог као „Лењинов тестамент“, у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу „тестамента“, који је написао 4. јануара 1923. Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије. 1941. — Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур прогласио је филипинску престоницу „отвореним градом“. Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града. 1943. — Британска Краљевска ратна морнарица је у Другом светском рату потопила „Шарнхорст“. 1968. — У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири ауто-

24.12.2017.

МАГАЗИН

номија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово. 1971. — У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветерана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци. 1975. — Летом на линији МоскваАлма Ата, Тупољев Ту-144 је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају. 1989. — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с Јоном Илијескуом на челу, дан после погубљења Николае Чаушескуа. 1990. — Скупштина Словеније прогласила самосталност те републике, након плебисцита 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу. 1991. — У Алжиру су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962. 1994. — Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсељу ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста. 1998. — Бивши лидери Црвених Кмера Кије Сампан и Нуон Чеа предали су се камбоџанској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи. 1998. — Српске снаге безбедности на Космету почеле су напад на подручју места Подујево, након што је у селу Обранџе убијен један Србин. 2000. — У пожару у дискотеци у кинеском граду Лиојангу живот је изгубило 311 људи. 2001. — Израелски министар одбране Бенџамин Бен-Елизер изабран је за председника Лабуристичке партије.

2003. — У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 30.000 људи.

27. децембар 1831. — Енглески природњак Чарлс Дарвин испловио бродом „Бигл“ из Плимута. 1882. — Указом краља Милана Обреновића о одобрењу Трговинског споразума и Конзуларне конвенције са САД, успостављени дипломатски односи Србије и САД. 1927. — Један од вођа Октобарске револуције и први шеф совјетске дипломатије Лав Троцки искључен из Комунистичке партије пошто је у политичким сукобима победила фракција Јосифа Стаљина. Троцки потом протеран из СССР-а и убијен у Мексику 1940. по Стаљиновом налогу. 1945. — У Вашингтону основан Међународни монетарни фонд. 1945. — Кореја подељена на две државе - Северну и Јужну Кореју. 1948. — Власти Мађарске ухапсиле римокатоличког кардинала Јожефа Миндсентија због антикомунистичког деловања. 1949. — Холандска краљица Јулијана потписала документ којим је Индонезија добила независност после више од три века холандске колонијалне управе. 1956. — Флота УН почела чишћење Суецког канала који су Египћани онеспособили током Суецког рата, потопивши у њему већи број бродова. 1969. — Либија, Судан и Уједињена Арапска Република су постигли договор о стварању војног, политичког и економског савеза. 1972. — Аустралија обуставила војну помоћ Јужном Вијетнаму и тиме окончала учешће у Вијетнамском рату. 1979. — Совјетски војници су заузели Таџбегову палату изван Кабула и убили авганистанског председника Хафизулу Амина и елиминисали његову елитну гарду. 1985. — У истовременим нападима палестинских терориста на путнике испред шалтера израелске авикомпаније

„Ел Ал“ на аеродромима у Риму и Бечу убијено 16 људи, међу њима и један нападач, а повређено више од 100. 1989. — Египат и Сирија после 12 година прекида обновили пуне дипломатске односе. 1995. — Француска извршила пету у серији нуклеарних проба у Јужном Пацифику, што је изазвало осуде широм света. 1996. — У Руанди почело прво суђење за геноцид учесницима масакра над 800.000 припадника племена Тутси 1994. 1996. — Бивши премијер Шпаније Фелипе Гонзалес саопштио да је Комисија ОЕБС-а утврдила да је коалиција „Заједно“ победила на локалним изборима у 13 градова у Србији и у девет београдских општина. Потести грађана у Србији, који су тражили признавање изборних резултата, настављени упркос интервенцији полиције. 1998. — На северу Косова, после

краткотрајног примирја, обновљени сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца. 1998. — Ирак саопштио да не признаје зоне забрањеног лета које је после Заливског рата 1991. Запад успоставио изнад севера и југа те земље и почео серију сукоба с америчким снагама. 2000. — Већина Руса за личност века изабрала вођу Октобарске револуције Владимира Иљича Лењина. 2000. — Кина и Куба у Хавани потписале протокол о јачању војне сарадње. 2001. — На општим изборима у Замбији, трећим општим изборима у тој земљи од стицања независности, гласачи сатима чекали да гласају. 2007. — Бивша пакистанска премијерка Беназир Буто убијена је у терористичком нападу у Равалпиндију, Пакистан.

28. децембар 457. — Мајоријан је крунисан за цара Западног римског царства и признат од папе Лава I. 484. — Аларих II је наследио свог оца Еуриха као краљ Визигота. 1065. — Освећена је Вестминстерска палата, која је грађена у периоду од 1045. до 1050. по налогу краља Едварда Исповедника. 1768. — Таксин Велики је крунисан за краља новоуспостављеног краљевства Тхонбури. 1836. — Шпанија признала независност Мексика, који су шпански конквистадори освојили 1526, разоривши државу Астека. 1846. — Ајова је постала 29. савезна држава САД. 1869. — Вилијем Семпл из Охаја патентирао жвакаћу гуму. 1879. — У удесу путничког воза на линији Единбург-Данди у Шкотској, који се сурвао у реку када је попустио мост преко којег је прелазио, погинуло 90 људи. 1895. — У париском ресторану „Гран кафе“ браћа Луј и Огист Лимијер организовала прву филмску пројекцију. Приказани кратки филмови о изласку радника из фабрике, железничкој станици с путницима и возом који јури. Дан рођења кинематографије. 1908. — У земљотресу који је разорио Месину, други по величини град на италијанском острву Сицилији, погинуло више од 75.000 људи. 1920. — У крви је угушена Хусинска буна, штрајк рудара рудника Крека. 1942. — Јапански авиони у Другом светском рату бомбардовали индијски град Калкуту. 1943. — Након жестоких осмодневних урбаних борби, канадска 1. пешадијска дивизија је заузела италијански град Ортону. 1948. — Током вишемесечних социјалних немира и насиља у Египту убијен премијер Нокраши-паша. 1950. — У Корејском рату, кинеске трупе прешле 38. паралелу. 1959. — У Винчи код Београда пуштен у рад први нуклеарни реактор у Југославији.

1962. — У Мозамбику, португалској колонији у Африци, основан Фронт за ослобођење Мозамбика, под чијим је вођством земља после дуготрајне борбе стекла независност 1975. По стицању независности избио грађански рат Фрелима и ривалског покрета Ренамо, који је трајао готово две деценије. 1966. — Кина извршила пету нуклеарну пробу. 1968. — У нападу на аеродром у Бејруту израелски командоси уништили 13 арапских авиона. 1973. — Амерички председник Ричард Никсон је потписао Закон о угроженим врстама. 1974. — У земљотресу који је разорио села у пакистанској планиској области Каракорум погинуло око 5.200 људи. 1989. — Бивши први секретар Комунистичке партије Александер Дупчек изабран за председника парламента Чехословачке, вративши се после две деценије на политичку сцену. 1989. — Литванија постала прва држава Совјетског Савеза у којој је уведен вишепартијски политички систем. 1992. — Инфлација у Југославији постигла светски рекорд, 19.810,2 одсто за ту годину. 1995. — На Аеродром „Београд“ слетела три транспортера НАТО с трупама из састава мировних снага Уједињених нација за Босну и Херцеговину. 2000. — Влада Црне Горе усвојила Платформу за редефинисање односа Србије и Црне Горе на основу које би те две федералне јединице Југославије требало да постану суверене и независне државе. 2001. — Европска унија објавила списак организација које се сматрају терористичким, посебно наводећи радикалне баскијске сепаратисте, и групе у Северној Ирској и Средњем истоку. 2003. — У Србији одржани ванредни парламентарни избори. Тадашња владајућа Демократска странка освојила свега 37 (од 250) посланичких места, а највише посланичких места освојиле опозиционе Српска радикална странка (82) и Демократска странка

Србије (53). 2011. — Делујући на основу информације да курдски борци прелазе границу у покрајини Сирнак, два турска авиона F-16 су грешком отворили ватру на групу сељака, убивши 34 особе.

МАГАЗИН

24.12.2017.

29. децембар

1170. — Надбискуп Томас Бекет убијен по налогу енглеског краља Хенрија II пред олтаром Кентерберијске катедрале. 1721. — Французи окупирали острво Маурицијус у Индијском океану. Острво 1810. потпало под британску власт, а независност стекло 1968. 1890. — Амерички војници код „Рањеног колена“ у Јужној Дакоти масакрирали више од 200 Индијанаца из племена Сијукс, међу њима велики број жена и деце. 1911. — Револуционарна привремена скупштина за првог председника Кине изабрала Сун Јат Сена, чиме је после више од три миленијума укинута монархија. 1914. — Почела битка код Сарикамиша у Првом светском рату, у којој је много слабија руска војска нанела тежак пораз турској армији. Турци изгубили 77.000 од 95.000 војника. 1920. — Влада Краљевине СХС је Обзнаном забранила рад Комунистичкој партији Југославије. 1937. — Слободна Ирска Држава је замењена са новом државом названом Ирска, заједно са увођењем новог устава. 1940. — Немачко ваздухопловство извело најтеже бомбардовање Лондона у Другом светском рату, које је британској престоници нанело највећа разарања од „великог пожара“ 1666, када су уништене четири петине града. 1944. — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у Будимпешту. 1973. — Филипински диктатор Фердинанд Маркос наставио да влада по окончању другог пред-

седничког мандата, иако по Уставу није могао поново да буде биран. На основу ванредног стања које је завео 1972. владао декретима док у побуни 1986. није збачен са власти. 1989. — Парламент Чехословачке за шефа државе изабрао чешког писца Вацлава Хавела, дугогодишњег дисидента под комунистичким режимом, који је као „државни непријатељ“ провео пет година у затвору. Хавел наследио Густава Хусака који је претходно под притиском јавности поднео оставку. 1992. — Скупштина Југославије изгласала неповерење првој Влади СР Југославије и сменила премијера, српског бизнисмена из САД Милана Панића. За вршиоца дужности премијера именован потпредседник Владе Радоје Контић. Смењивање Панића уследило после његових сукоба с председником Србије Слободаном Милошевићем око спровођења мировне политике према бившим југословенским републикама. 1996. — Влада Гватемале и вође герилског покрета потписали споразум којим је после 36 година званично окончан последњи и најдужи грађански рат у Централној Америци. 1998. — Вође Црвених Кмера извињавају се због геноцида у Камбоџи за вријеме седамдесетих који је узео више од један милион живота. 1999. — У невремену које је захватило више европских земаља живот изгубило око 130 људи. 2000. — Министар одбране Русије Игор Сергејев потписао документ којим се дозвољава обука иранских официра у Русији. 2001. — У Кабулу први пут патролирале авганистанске и британске трупе, што је била проба за мировне операције. 2001. — Око 300 људи погинуло, најмање 120 повређено, у пожару који је изазвао ватромет у

трговинском центру у Лими, главном граду Перуа.

30. децембар 1460. — Ричард, војвода од Јорка је убијен, а његова војска је уништена у бици код Вејкфилда у Рату ружа. 1803. — Бивша француска колонија Луизијана, коју је исте године француски цар Наполеон I продао Американцима, ушла у састав САД. Тиме скоро удвостручена тадашња територија САД. 1853. — САД су купиле од Мексика око 77.000 km² земље јужно од реке Џајла и западно од Рио Грандеa за 10 милиона долара. 1886. — Немачка и Португалија потписали споразум којим су одређене границе између Анголе и немачке Југозападне Африке, данас Намибије. 1903. — У пожару у чикашком позоришту „Ириквои“ погинуло је 588 особа. 1915. — Немачка подморница код Крита у Првом светском рату торпедовала британски путнички брод „Персија“. Погинуло 330 од 501 путника и члана посаде. 1922. — Званично основан Савез Совјетских Социјалистичких Република, стварањем конфедерације Русије, Белорусије, Украјине и Транскавкаске Федерације. 1933. — Припадник румунске организације „Гвоздена гарда“ је убио премијера Јона Дуку. На место премијера дошао профашиста Георге Тартареску, који је потом Румунију приближио силама Осовине. 1933. — Грчки краљ Ђорђе II је прогласио намесништво и оставио грчки трон упражњеним. 1947. — Румунски краљ Михај абдицирао под притиском комуниста који су потом прогласили Народну Републику Румунију. 1988. — Премијер Југославије Бранко Микулић и његова влада поднели оставку због бројних критика да Влада није у стању да ре-

ши економску кризу у земљи. 1990. — Власти Албаније први пут дозволиле Јеврејима исељавање у Израел. 1991. — На састанку у главном граду Белорусије Минску лидери Заједнице независних држава, настале после распада СССР, нису успели да се договоре о заједничкој војсци, па је свим бившим совјетским републикама препуштено да формирају сопствене оружане снаге. 1993. — Израел и Ватикан, после два миленијума углавном непријатељских односа римокатоличке цркве и Јевреја, потписали споразум о међусобном признавању и успостављању пуних дипломатских односа. 1997. — Кина и Јужна Африка потписале споразум о успостављању дипломатских односа 1. јануара 1998. 2000. — Генерал Омар ел Башир други пут изабран за председника Судана и обећао да ће наставити напоре за успостављење мира у земљи у којој је око два милиона људи погинуло у сукобима у грађанском рату или умрло од глади. 2000. — У серији бомбашких напада у близини Маниле на Филипинима који су се десили у року од неколико сати, убијене су 22 особе и повређено је још 100. 2002. — Председнику Србије Милану Милутиновићу истекао мандат. Функцију вршиоца дужности председника Србије преузела председница Скупштине Србије Наташа Мићић. 2006. — Бивши ирачки председник Садам Хусеин је обешен пошто га је Специјални ирачки суд прогласио кривим за злочине против човечности. 2016. — Српски бизнисмен Богољуб Карић се вратио у Србију након скоро 11 година у егзилу, претходно га суд ослободио свих оптужби.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs