MagazIN 314

МАГАЗИН Година V * Број 314 * 17. децембар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

17.12.2017.

У овом броју: Званична потврда ситомаштба Спас у преквалификацији Ове године беу скијања Украс леве обале Ибра Покрени се за посао Наука у служби привреде Траје дело великана до данашњих дана Мали кораци који мењају свет

2

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 12 16 28 32 38 46 60

Привид демократије Мале богиње и даље прете Корак у другу деценију На репертоару Биоскопа „Кварт“ Спартак - Краљево Слога - Вршац Рибница - Нови Пазар Времеплов

66 70 78 86 88 90 92 94

3

4

МАГАЗИН 17.12.2017.

5

6

МАГАЗИН 17.12.2017.

7

8

МАГАЗИН 17.12.2017.

9

МАГАЗИН

17.12.2017.

Четрдесет друга седница Градског већа

10

ЗВАНИЧНА ПОТВРД - На седници од 24. новембра Влада Србије усвојила закључак којим се одобравају средства у износу од 24 милиона и 882 динара за доделу једнократне помоћи и спречавање даљег пада изузетно угроженог животног стандарда 840 грађана са подручја града Краљева. - Средства којима располаже град за једнократна материјална давања нису довољна за препознате потребе ових породица. – Једнократна помоћ у износу од 29.550 динара. - Гест Владе потврђује рачуницу да је угрожено исто толико породица, са најмање по четири члана, што води ка ставу о сиромаштву више хиљада суграђана

Г

одинама уназад, тек с времена на време, из појединих политичких кругова стиже оптужба да власт не предузима ништа како би се умањиле негативне последице транзиције то-

ком које је без посла, а и средстава за живот, остало више хиљада краљевачких породица. Замерке се углавном односе на изостанак било каквих активности да се интензивира запошља-

вање и смањи број оних који помоћ за преживљавање очекују од локалне самоуправе. Колико је ситуација тешка потврђује податак да је Влада Србије на седници од 24. новембра усвојила

закључак којим се одобравају средства у износу од 24 милиона и 882 динара за доделу једнократне помоћи и спречавање даљег пада изузетно угроженог животног стандарда 840 грађана са подручја града Краљева. Гест Владе Србије потврђује просту рачуницу да је угрожено исто толико породица, са најмање по четири члана, што води ка ставу о сиромаштву више хиљада суграђана. Ситуација је још озбиљнија ако се зна да највећи број социјално угрожених породица има знатно више чланова. Документ је усвојен на предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања које је задужено да средства пребаци на рачун краљевачког Центра за социјални рад, а да би свака од 840 породица примила 29.550 динара неопходно је

да се спроведе обимна процедура започета у тренутку кад је сигнал за узбуну дао Центар за социјални рад. Закључак Владе је повод да градоначелник Краљева др Предраг Терзић 12. децембра упути допис Градском већу са препоруком Центру за социјални рад да одобрена средства исплати према формираном списку. У образложењу препоруке упућене на адресу Центра за социјални рад потврђује се да се овој установи и локалној самоуправи у више наврата појединачно обраћао већи број грађана који месецима уназад немају никаква примања. Утврђено је да су то они за које је процењено да се, без обзира на неке индивидуалне разлике, са члановима породица налазе у стању социјалне потребе и да би им материјална подршка била драгоцена.

Имајући у виду да средства којима располаже град за једнократна материјална давања нису довољна за препознате потребе ових породица упућен је захтев Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за опредељивање новчаних средстава потребних за исплату једнократне новчане помоћи због угрожености већег броја грађана који живе на територији града Краљева. Центар за социјални рад је утврдио списак од 840 грађана којима је изузетно угрожен животни стандард па је Градско веће, препознајући тешку материјалну ситуацију и угрожен животни стандард ових суграђана, усвојило препоруку да Центар за социјални рад средства за доделу једнократне помоћи усмери на наведену категорију грађана по утврђеном слиску. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

ДА СИРОМАШТВА

11

МАГАЗИН

17.12.2017.

Нове могућности за запошљавање

12

СПАС У ПРЕКВА - Од 37 предлога пројеката у конкуренцији за расподелу средстава само девет. – Најквалитетнији пројекат „Oбука незапослених младих лица за запошљавање у складу са потребама дефицитарних занимања на подручју града Краљева“. – Краљеву 3,42 милиона динара или трећина укупних средстава. - Пројектом је планирано да се, до краја маја наредне године, двадесет младих са подручја града Краљева преквалификује за послове дефицитарног занимања заваривача. - Поред Канцеларије за младе партнери у пројекту су Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“, филијала Националне службе за запошљавање и предузеће „Радијатор инжењеринг“. - Апел свршеним основцима да се опредељују за дефицитарна занимања као што су заваривач, бравар, програмер компјутерских машина, компјутерског цртања и других

Н

а основу Закона о младима и предлога комисије за стручни преглед поднетих предлога за финансирање програма и пројеката од јавног интереса у областима омладинског сектора у саставу, министар омладине и спорта је донео одлуку о додели средстава којима се јединице локалне самоуправе подржавају у спровођењу омладинске политике. На конкурс је приспело 37 предлога пројеката од којих чак шеснаест није испуњавало тражене услове па је комисија, вреднујући посебно сваки од преосталих, утврдила да право на расподелу има девет поднетих од стране Ниша, Бечеја, Медвеђе, Краљева, Сомбора и београдских општина Савски венац, Земун, Палилула и Звездара. Највише поена, чак 86,5, припало је пројекту „Oбука незапослених младих лица за запошљавање у

складу са потребама дефицитарних занимања на подручју града Краљева“. За реализацију пројекта је одобрено три милиона и 420 хиљада динара, или три пута више од другопласираног Ниша, што представља више од трећине укупних средстава у оквиру јавног конкурса за подршку јединицама локалне самоуправе у спровођењу омладинске политике на локалном нивоу. Пројектом је планирано да се двадесет младих са подручја града Краљева преквалификује за послове дефицитарног занимања заваривача, а краљевачким предузећима пружи прилика да запосле исто толико радника. Поред Канцеларије за младе партнери у пројекту су Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“, филијала Националне службе за запошљавање и предузеће „Радијатор

инжењеринг“ које се више од десет година уназад, бави преквалификацијом у ово занимање и запошљавање у складу са плановима о проширењу производње. Иако се на евиденцији краљевачке филијале Националне службе за запошљавање налази одређен број заваривача то није довољно да надомести све који прилику за бољом зарадом траже у иностранству према коме су упућени квалификовани, стручни и искусни заваривачи са потребним сертификатима који омогућавају запослење у готово свим европским земљама. Локална привреда је оријентисана на оне који остану међу којима је „Радијатор“ ове године, због повећања обима производње, за запослење одабрао четрнаест који на најбољи начин могу да задовоље строге захтеве ове извозно

Фото: М. Радовановић

АЛИФИКАЦИЈИ

13

МАГАЗИН

17.12.2017.

оријентисане фирме. И док се као актуелна тема ових дана помињу бројне повољности које држава обећава како би задржала кадрове одређеног профила привреда очекује подршку у стварању услова да створи оне који су јој потребни уз обавезу да у предузећима проведу одређен број, десет до петнаест, година. Практична обука за завариваче у „Радијатору“ је и у ранијем периоду организована под контролом дипломираних машинских инжењера стручњака у овој области, а довољно искуства је добра гаранција да се, већ од почетка фебруара наредне године, у погонима овог предузећа нађе најмање двадесет младих људи спремних да се, након преквалификације, баве овим ни мало једноставним послом. И поред констатације да се занимање заваривача чини интересантним искуство директора и власника „Радијатор инжењеринга“ Радојка Јанића потврђује да, у сличним случајевима, тек петина оних који су се укључили у преквалификацију стекне довољно знања и прихвати запослење.

- То су увидели ових четрнаест који су дошли да раде, јер заваривач није више оно што је некада био. То је једно стручно занимање за које је потребно

14

доста знања, рада и труда, а они који се одлуче за њега могу даље стручно да се дограђују и раде на ЦНЦ машинама, да напредују и зарађују више него до сада. Оно што заваривачи зарађују у иностранству могли би и код нас, али нам држава не дозвољава да радимо на начин како се ради тамо. Како су заваривачи једна од најплаћенијих струка у занатству, и могу да нађу посао где хоће, морамо те људе да задржимо повећаним стимулацијама и личним дохоцима. Ја бих волео да се ових двадесет обуче и ако „Радијатору“ не буде било потребно требаће осталим привредним субјектима у Краљеву, па би било корисно да сви остану у овом граду који је запостављен, а о њему се не води рачуна. Због веома великих обавеза које се сваке године намећу привреди нисмо способни да функционишемо и повећавамо личне дохотке, иако настојимо да их повећавамо колико највише можемо, али се надам да ће у будућности већа продуктивност довестии до већих зарада – каже Јанић. Из „Радијатора“ стиже апел свршеним основцима да се опредељују за дефицитарна занимања као што су заваривач, бравар, програмер компјутерских машина, компјутерског цртања

Помоћ привреди Као партнер у пројекту Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ настоји да помогне у оквиру могућности којима располаже а помоћ се, у случају „Радијатор инжењеринга“, огледа у инфраструктурном опремању простора за лакши приступ погонима. У том смислу је и отпочела изградња пристуне саобраћајнице за директан прилаз кругу предузећа са Ибарске магистрале из правца „Аутотранспорта“, чиме се густо насељено подручје Грдице ослобађа опасности проласка тешких камиона за довоз репро материјала и одвоз готових производа. Иако је планирано да буду завршени пре истека ове календарске године радови ће бити настављени са првим лепим данима у пролеће наредне, а у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта потврђују да је разлог слегање терена након насипања делова на којима је вршено ископавање мимо пројектне документације. Опасност да дође до пуцања асфалта основни је разлог за инжињерски оправдану одлуку и одлагање завршних радова за пролеће кад ће бити завршен и мост преко канала на овом потезу. Из овог предузећа стиже потврда да ће и убудуће излазити у сусрет привредницима како би се заједничким решавањем проблема привреда вратила на место на коме је некада била, а које заслужује.

и других занимања која су потребна за рад на најсавременијим ЦНЦ машинама. И поред високог нивоа опремљености најсавременијим уређајима „Радијатору“ у овом тренутку недостаје дванаест техничара програмера за рад на овим и новим машинама, које треба да стигну до марта следеће године, како би се производни циклус обављао током све три смене. Из Националне службе за запошљавање стиже потврда да на евиденцији тренутно има педесет заваривача од којих је само двадесетак млађих од 35 година. У таквим околностима значајним за даљи рад сматра се степен мотивисаности и способности да обављају тешке и захтевне послове за које је неопходан висок ниво психофизичке способности. Иако је обука за вариоце веома скупа Национална служба за запошљацање је на захтев послодаваца спроводи кад год је то потребно. Тако је и током ове године организована тромесечна обука за коју је издвојено само деведесет хиљада динара по полазнику. Овај износ је намењен послодавцу који има обавезу да обезбеди ментора, са искуством од најмање дванаест месеци, и одређено лице прими у радни однос од најмање шест месеци. Из краљевачке филијале је упућен позив лицима заинтересованим за посао вариоца да се пријаве на време како би се што боље припремили за разговор са послодавцима. Улога ове службе огледа се у евидентирању незапослених и процени степена мотивације за обављање одговорног посла. Селекција се одвија кроз две фазе, прве у којој се пријављена особа информише о потребама радног места, а потом тестирања и разговора са послодавцем. Повољност се огледа и у податку да учествује у финансирању лекарског прегледа за оне који се одлуче да закључе уговор о раду са послодавцем. Планирано је да реализација пројекта траје шест месеци, од 1. децембра до 31. маја након чега ће бити познато да ли су, и у којој мери, остварени сви зацртани циљеви. Т. Радовановић

15

17.12.2017.

Дечје одмаралиште „Гоч“ у проблемима

МАГАЗИН

ОВЕ ГОДИНЕ БЕЗ СКИЈАЊА 16

- Локалне установе су колатерална штета политике. – Бивши руководиоци нису били способни да на прави начин примене адекватне механизме пословања и уговарања за продају смештајних капацитета.

– Смештајни услови у старом павиљону довољан алиби краљевачким основним школама да не шаљу децу на Гоч. - Последњих десетак година редовнији посетиоци Гоча су деца са простора Војводине него њихови вршњаци из Краљева и околине. - Уз добру жичару и реновирање хотела Гоч би био најпримамљивија и најдоступнија планина у централној Србији и прави хит за све љубитеље скијања. - И поред 52 запослена нема довољно извршилаца на радним местима домара, спремачица, кувара, конобара, сервирки и помоћног кувара. – Неосноване критике о јавашлуку. – У месецима кад није било гостију зараде запослених умањене за двадесет одсто, па је већина примала минималац

17

17.12.2017.

МАГАЗИН

18

У

ситуацији када је запошљавање главна тема које заокупљују највећи број Краљевчана, како оних који шансу за заснивањем радног односа траже први пут тако и других који су из било којих разлога у процесу транзиције остали без посла, нормално је очекивати да се користи свака, и најмања, шанса како би се обезбедила сигурна примања. Таква тренутно обезбеђују једино јавни сектор над којим потпуну контролу имају представници власти, па није необично да се у њиховом окружењу тражи прилика за решавање овог егзистенцијалног проблема. Искуство из последњих неколико година потврђује да је интензивније запошљавање у овој области приметно у времену промене власти о чему најбоље сведочи податак да је у Дечјем одмаралишту „Гоч“, након што су демократе 2012. године изгубиле власт на локалном нивоу, током само једног дана на неодређено време запослено петнаестак особа. То не би би-

ло необично да нису запослени на измишљена радна места на шта је, на једној од седница Скупштине града, упозорио одборник Српске радикалне странке Слободан Буђевац.

- Установа је, као и све друге, колатерална штета политике, не само садашње него много више из прошлости када су без икакве потребе на нека измишљена радна места примани нефункционални људи. Највећа експанзија у запошљавању дефинитивно је била када је 2012. пред промену власти, и у року од 24 сата, петнаестак људи примљено без икакве потребе. Нико није био из сфере угоститељства и маркетинга, па су примљени људи без адекватне стручне спреме, али уз дозволу политике и тадашњег градоначелника Краљева. Установа данас има проблема са маркетингом, јер нико није успео да лобира и то наметне као прву тему у својој стратегији – каже Буђевац. Ситуација у овој установи је била

знатно повољнија до 2008. године, а онда је појава светске економске кризе почела битније да утиче и на рад Дечјег одмаралишта „Гоч“. У овој установи нико не гаји илузију да је то једини разлог, јер ништа мање значајно није било ни понашање руководилаца који нису били способни да на прави начин примене адекватне механизме пословања и уговарања за продају смештајних капацитета. Резултат таквог односа је стагнација која доживљава врхунац почетком последње сезоне кад су готово сви капацитети празни. Тренутној ситуацији је у значајној мери кумовало понашање града који је дозволио да се уништи комплекс око Смучарског дома у чијем су власништву била два ски лифта и жичара. Велики дугови, и нерешено питање потраживања запослених, били су предмет судског спора након кога су, да би се измириле обавезе, распродавани поједини делови све док, после таба-

ча снега и два ски лифта, Гоч није остао и без услова да се оспособи жичара. И поред констатације да је могуће ставити је у функцију локална самоуправа је власнику стубова носача жичаре понудила откуп по цени старог гвожђа. Уверење да може остварити већу надокнаду довело је до одлуке да се посеку и тако уклони и последњи елемент који указује да је на овом простору могуће бављење зимским спортовима. Пред крај другог мандата на челу Асоцијације слободних и независних синдиката Дечјег одмаралишта „Гоч“ Буђевац оцењује да је тренутно стање последица постављања за руководиоце оних којима ту није место што је, свима који су провели довољно времена на овој планини, било јасно и пре него што су кола кренула низбрдо.

- Променом власти у граду у фирму долазе нови руководиоци који су, као и у другим, морали да се помире са оним што су затекли. Ако узмемо у об-

зир да је Демократска странка у једном дану, поред четрдесетак запослених на неодређено време и неколико под уговором, за стално запослила петнаестак нових радника неминовно је била појава проблема, поготово што нова радна места нису била систематизована па локална самоуправа није прихватила финансирање њихових зарада из својих средстава. Ни вршилац дужности директора није из струке, био је пред пензијом и није успео да се снађе, а није било ни разумевања неких кључних људи при општини да му дају подршку да неке ствари реши. Мандат је завршио после нешто више од годину дана, а кад је пропао конкурс дошла је директорка из установе која је била упозната са стањем и предложила да се на месту старог, који није имао употребну дозволу, гради нови павиљон – објашњава Буђевац. Стари павиљон за смештај деце је, као монтажни објекат са осмокревет-

ним собама и заједничким купатилом, грађен пре више деценија а услови које је пружао били су довољан алиби краљевачким основним школама да не шаљу децу на Гоч. Савремени објекат који је до 2005. био у власништву Угоститељско туристичке организације „Србија“ годинама је издаван у закуп све док 2014. године није пренет у власништво Дечјем одмаралишту „Гоч“. Од тренутка кад је, због градње новог објекта, у марту прошле године срушен стари павиљон на брду изнад некадашњег хотела више нема дечје граје. Иако су смештајни капацитети сведени на око 120 места установа је ове године пословала без губитка. У синдикату са нестрпљењем очекују завршни рачун за ову годину који треба да покаже колико је смањени капацитет утицао на пословање. Искуство из свих ранијих година потврђује да посета објектима Дечјег одмаралишта „Гоч“ варира од месеца до месеца. И поред тога иритира сазнање

19

20

МАГАЗИН 17.12.2017.

21

22

МАГАЗИН 17.12.2017.

23

17.12.2017.

МАГАЗИН

24

Слободан Буђевац

да су последњих десетак година редовнији посетиоци деца са простора Војводине него њихови вршњаци из Краљева и околине. Утисак је још неповољнији ако се зна да проблем није у установи која пружа задовољавајуће услове за рад са децом којој се гарантују мир и безбедност на безбедној планини ретке лепоте.

- Проблем је у директорима школа који воде децу на удаљене дестинације. Који су интереси свима је добро познато, али нико неће ништа да каже нити да се са ким замера. Није нормално да се иде на дестинације које су дупло скупље, као што су Златибор и Копаоник, а имамо општину која је осмислила установу за смештај краљевачке деце под повољнијим условима. Ми немамо капацитет да сместимо сву децу, али је срамота да из градских школа годинама не долази ни један ученик. Никога не окривљујем, али је логично да неко има интерес да води децу на другу страну, а не незагађену и безбедну планину до које деца са стране превале по 300 и 400 километара како би били наши гости. Гоч није довољно изрекламиран, а ни општина никако да одлучно крене и улаже да би то могло вишеструко да се врати. Несхватљиво је да не постоји ни један ски лифт, а уз добру жичару и реновирање хотела Гоч би био најпримамљивија и најдоступнија планина у централној Србији и прави хит за све љубитеље скијања – каже Буђевац. Идеја о градњи новог павиљона за смештај деце добила је зелено светло локалне самоуправе, а иако је грађевински део посла завршен није извесно кад би могао да прими прве госте. Разлог је спор са неизвесним крајем који инвеститор води са извођачем радова, па су највернији гости ове зиме запослени у Дечјем одмаралишту. И док траје убеђивање ко је у праву запослени страхују да би на суду могли да изгубе још један спор чиме би поред њих били оштећени и грађани Краљева. Градњом новог савременог спратног павиљона нису повећани капацитети, али су знатно побољшани

смештајни услови у дво и трокреветним собама са купатилима. И поред 52 запослена нема довољно извршилаца на радним местима домара, спремачица, кувара, конобара, сервирки и помоћног кувара. То је основни разлог што запослени на овим радним местима месечно остварују знатно већи број сати од предвиђених због чега им тешко падају критике које указују на јавашлук у установи. Буђевац потврђује да су најжешћи критичари они који су установу довели у овакво стање и закували чорбу коју су оставили запосленима. Са Гоча стиже информација како су запослени спремни да приме госте у сваком тренутку, а податак да у септембру и октобру није било гостију не брине превише, јер су то месеци кад је посета планини и ранијих година била слабија што је повод за бројне предлоге да се гости привуку нижим ценама од уобичајених. Три групе од по педесетак деце, и чланови једног културно уметничког друштва, једва да достижу три стотине посетилаца што није довољно за нормално функционисање у остваривању прихода. То је и разлог што су у свим месецима кад није било гостију зараде свих запослених умањене за двадесет одсто, па је већина примала минималац. Иако све што се дешава не зависи од њих запослени су свесни како нешто мора и да се отрпи, а да је онима који од примања у установи издржавају породицу најважније да имају посла.

- Предлагао сам да целе године идемо са ценом од хиљаду динара како би повећали попуњеност, јер би тако на годишњем нивоу направили промет од преко 70 милиона динара чистих пара, иако никад нисмо прешли 35 или 36, а моја рачуница показује да би изашли и на сто. За то нам је потребно још радника, али не на измишљеним радним местима. Проблема имамо и у маркетингу, па треба да се повећа број људи који раде на тим пословима, јер је то једна од најтежих и најделикатнијих делатности. Ја сам за то да се узму људи који имају нове идеје и планове, јер без

добрих планова не може ништа боље да се очекује. Реално је очекивање да капацитети буду попуњени, а попуњеност преко 70 одсто довољна је да будемо позитивни, чак и у плусу. До тада треба да се поради на маркетингу, примене нове стратегије, а директор искористи ауторитет и утицај на градску управу – каже Буђевац. Асоцијација слободних и независних синдиката Србије присутна је у Дечјем одмаралишту од 2010. године, а скоро 58 одсто запослених у чланству гарантује репрезентативност. У ситуацији кад се најважнијим сматра сигурно радно место, поготово оно које се финансира из буџета, запослени имају довољно разумевања за све проблеме, па су спремни да уложе максимум како ни један гост не би отишао са Гоча незадовољан. Досадашње искуство показује да таквих није било, а промене које је увео нови директор воде ка ставу да би ситуација у установи могла бити знатно повољнија. Основни услов је довољна попуњеност капацитета, а она у тренутној ситуацији зависи од стављања у функцију новоизграђеног павиљона. Иако нема гостију запослени не седе скрштених руку, па су сви ангажовани на одржавању објеката и стварање услова за пријем првих гостију. Првих неколико сантиметара снега ове године утицало је да се викендом зачује дечја граја. Није каква је у време попуњености капацитета, али наговештава боље дане. Да ради жичара, или бар ски лифт, било би и скијаша на Гочу који се сматра најатрактивнијом планином за оне који не могу да поднесу трошкове великих зимских центара. Сви капацитети за дочек Нове године су распродати, а прве групе деце су стигле 10. децембра. Пут је проходан и годинама уназад се уредно одржава и у најнеповољнијим условима али, каже Буђевац, они који одлучују нису свесни колики су потенцијали ове планине, па треба храбрости да уложе потребна средства и оспособе ски стазу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

26

МАГАЗИН 17.12.2017.

27

Сарадња Месне заједнице „Стара чаршија“ и Шумарске школе

МАГАЗИН

17.12.2017.

УКРАС ЛЕВЕ О

28

- Ученици завршног разреда Шумарске школе засадили осамдесет садница врбе и тополе поред пешачке стазе на левој обали Ибра на потезу од ресторана „Женева“ до Старог Јасена. – Сем што је предео учињен лепшим мања опасност од појаве клизишта. – На пролеће украшавање овог дела обале декоративним жбуњем. – Током наредних година наставак сарадње на различитим локацијама у граду. - Чланови Удружења „Омладинска радна акција“ спремни су да са првим лепим данима пролећа засучу рукаве и раскрче простор, а ученици Шумарске школе наставе са садњом различитих стабала.

– Акцијаши и млади са простора месне заједнице активни учесници велике акције под називом „Сто као један“

ОБАЛЕ ИБРА

29

30

МАГАЗИН 17.12.2017.

З

аштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера који спречавају њено угрожавање с циљем очувања биолошке равнотеже. Еколошка одбрана је мултидисциплина и треба да представља трајну обавезу свих чланова друштва, а мултидисциплинарност проистиче из чињенице да здравље, животна средина и социјални услови представљају комплекс области и проблема који су у сталној интеракцији. Са гледишта друштва брига о животној средини је приоритет од свеукупног значаја, а здрава животна средина је основ за очување људске егзистенције, здравог развоја друштва и битан фактор за ниво живота становништва. Све ово је повод за бројне активности на различитим новима, а једна је и сарадња ученика Шумарске школе са Месном заједницом „Стара чартшија“ која ових дана добија материјалну потврду. Она се огледа у садњи осамдесет садница врбе и тополе поред пешачке стазе на левој обали Ибра на потезу од ресторана „Женева“ до Старог Јасена. Мотив за садњу је жеља да се предео поред шеталишта учини лепшим, али и да се овај део обале заштити од клизишта. Активности ученика завршног разреда Шумарске школе, на смеру шумарски трхничар, на овом потезу представљају допринос на смањењу негативних ефеката климатских промена, а први корак је пошумљавање у најближем окружењу. Следећи се очекује од представника месне заједнице, а наставак ове јесени започете сарадње требало би да се реализује са првим пролећним данима када би, каже заменик директора Шумарске

школе магистар заштите животне средине Иван Мацан, ученици са смера пејсажне архитектуре леву обалу Ибра требало да украсе декоративним жбуњем и допринели промени изгледа амбијента који привлачи све више шетача. Неповољном околношћу сматра се недовољна површина за садњу нових стабала, па се од Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ очекује да крчењем корова и жбуња ослободи нове на којима би ученици ове школе обављали део практичне наставе и на најбољи начин допринели заштити животне средине у овом делу града. Заливање у јутарњим и поподневним часовима основни је задатак представника месне заједнице већ од првих лепих дана на пролеће, посебно током лета кад високе темпретуре и поред реке достижу четрдесетак степени на Целзијусовој скали. Врба и топола су хигрофилне биљке које воле влажна станишта, а по оцени стручњака обала реке представља оптималну средину што је и повод да баш ове врсте буду изабране како би промениле изглед читавог краја, а у Шумарској школи обећавају наставак сарадње на различитим локацијама у граду. Саднице потичу из школског расадника, а најзаслужнијим за реализацију овог интересантног пројекта оцењује се разредни старешина завршног разреда Милан Жарковић који је успоставио контакт са месном заједницом. Није без значаја ни податак да већина ученика овог смера долази из других средина у земљи, па се и акција садње стабала врбе и тополе поред реке сматра начином да допринесу средини у којој су провели школске дане.

- Простор поред реке у овом делу града није уређен, а жеља нам је била да на неколико стотина метара од Ресторана „Женева“ до Старог Јасена шетачима обезбедимо довољну хладовину током летњих месеци кад владају екстремно високе температуре. На овај корак смо се одлучили и због жеље да проширимо сарадњу са установама, организацијама и предузећима не територији града како бисмо урадили и нешто што није ушло у план и програм Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“, а што је у итересу грађана. Месна заједница се бави локалним комуналним прболемима, па ћемо следеће године наставити сарадњу са Шумарском школом како би уредили још неколико локација на простору месне заједнице, паркове око зграда, прилаз код Старог Јасена и тријангле у Грдичкој коси – каже председник Савета Месне заједнице „Стара чаршија“ Марко Матић. Чланови Удружења „Омладинска радна акција“ спремни су да спрвим лепим данима пролећа засучу рукаве и раскрче простор, а ученици Шумарске школе наставе са садњом различитих стабала. Да обећања нису без основа потврђују бројне друге активности младих са простора месне заједнице, али и акцијаша који су пре месец дана били активни учесници велике акције под називом „Сто као један“. Акција је на сто локација у сливу Западне Мораве организована са циљем да се очисте корита река, а радницима Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ остало је само да отпреме на депонију оно што су очистили млади овог дела града. Т. Радовановић

31

17.12.2017.

Повезивање науке и привреде поново у фокусу

МАГАЗИН

ПОКРЕНИ СЕ ЗА НАУКУ 32

- Осам стипендија и грантова по 600 хиљада динара за истраживања у области медицинских наука, фармације, биологије, хемије и мултидисциплинарна истраживања у овим областима. - Стипендије и грантови намењени су младим, талентованим научницима како би подстакли комерцијалну примену иновација на основу научних истраживања. - У оквиру програма „Покрени се за будућност“ и „Покрени се за посао“ додељено 385 стипендија, 700 стартaп грантова, и реализовано је 99 пројеката који су допринели развоју локалних заједница. - Компанија „Филип Морис“ је у последњих десет година на глобалном нивоу ангажовала више од 400 научника и стручњака, и уложила више од 3 милијарде долара, у научна истраживања и развој потенцијално мање штетних алтернативних дуванских производа намењених пушачима

33

34

МАГАЗИН 17.12.2017.

С

а циљем да допринесу развоју науке, и омогуће младим стручњацима да остваре лидерски потенцијал у земљи, компанија Филип Морис и Центар за развој лидерства трећу годину заредом реализују програм „Покрени се за науку“ који обезбеђује младим научницима укупно осам стипендија и грантова од по шест стотина хиљада динара за истраживања у области медицинских наука, фармације, биологије, хемије, као и за мултидисциплинарна истраживања у овим областима. Стипендије и грантови намењени су младим, талентованим научницима како би пројекте реализовали у Србији и подстакли комерцијалну примену иновација на основу научних истраживања што је кључни предуслов за убрзани економски развој земље. Програм „Покрени се за науку“ покренут је 2015. године како би подржао младе и талентоване научнике у Србији и помогао им у реализацији научних идеја, а ове године, поред фундаменталних научних истраживања, биће подржани и пројекти засновани на резултатима истраживања који имају за циљ повезивање научне заједнице са привредом. Менаџер регулаторних послова за југоисточну Европу из компаније „Филип Морис“ Тамара Станковић потврђује да Србија има велики потенцијал у области иновација, а њихова комерцијална примена заснована на повезивању науке и привреде један је од основних предуслова за убрзани развој, по узору на земље као што су Швајцарска, Финска, Израел или Немачка. Жеља компаније је да овим програмом допринесе стварању услова у којима млади перспективни научници могу да се професионално развијају у својој земљи. Компанија „Филип Морис“ је у последњих десет година на глобалном нивоу ангажовала више од 400 научника и стручњака, и уложила више од 3 милијарде долара, у научна истраживања и развој потенцијално мање штетних алтернативних дуванских производа намењених пунолетним пушачима. Тиме

је, каже Станковић, на свом примеру показала да спој научних постигнућа и привреде представља кључ за развој друштва у целини. Програм „Покрени се за науку“ представља наставак досадашњих улагања компаније „Филип Морис“ која су посвећена оснаживању младих и њиховом мотивисању да својим радом допринесу друштвеном, економском и научном развоју Србије. Компанија „Филип Морис“ кроз друштвено-одговорно пословање реализује програме подршке развоју локалне заједнице од 2004. године, који као резултат већ имају велики број идеја реализованих кроз друштвено-одговорне пројекте. Кроз програме се промовишу вредности као што су одговорност, залагање, солидарност, предузетничка култура, академска честитост, друштвени ангажман, транспарентност. До сада је у оквиру програма „Покрени се за будућност“ и „Покрени се за посао“ додељено 385 стипендија, 700 стартaп грантова, и реализовано 99 пројеката који су допринели развоју локалних заједница, негујући предузетничку културу и промовишући вредности попут одговорности, солидарности и друштвеног ангажмана. Стипендије за реализацију научног истраживања биће исплаћене добитницима у целости након званичне церемоније доделе, а најкасније 30 дана од дана потписивања уговора који стипендисте обавезују да квартално подносе кратак извештај о току, а након завршетка доставе завршни извештај о обављеном истраживању и добијеним резултатима. У случају одустајања од подржаног истраживања стипендисти су обавезни да врате стипендију у целости, али и да током истраживања поштују све законе Републике Србије и одговарајуће професионалне етичке кодексе. Конкурс за стипендије програма „Покрени се за науку“ траје до 1. априла 2018. године, а партнер компаније „Филип Морис“ у реализацији програма је организација „Центар за развој лидерства“. Т. Радовановић

35

36

МАГАЗИН 17.12.2017.

37

Факултет за машинство и грађевинарство

МАГАЗИН

17.12.2017.

НАУКА У СЛУЖ

38

- Опремом вредном милион евра Факултет за машинство и грађевинарство формирао најопремљенију лабораторију те врсте у југоисточном делу Европе. – Захваљујући најмодернијој опреми у својој класи, и стручном кадру, Факултету за машинство и грађевинарство омогућено учешће у различитим пројектима мерења и заштите од буке. - Математички модел развијен на факултету омогућава да се у свакој тачки простора поуздано одреди ниво буке и предузму одговарајуће мере заштите. – Пет година систематско мерење буке на четрдесет локација у Краљеву.

- Скоро деведесет посто мерних места црпе ниво буке који је изнад границе. – Највећа опасност од тешких камиона у центру града.

- Без развојних пројеката не треба очекивати бољи положај на тржишту

ЖБИ ПРИВРЕДЕ

39

МАГАЗИН

17.12.2017.

У

40

пис на факултет је значајна тема интересовања највећег броја средњошколаца и пре него отпочне последња година овог периода образовања. Код многих је дилема везана за избор занимања присутна до пред пријаву за пријемни испит а најчешће је резултат различитих фактора, у значајном броју и недовољне обавештености о могућностима које пружају одређени факултети. Прилику да се о условима уписа и студија упознају боље него на било који други начин у Краљеву већ три године заредом пружа Фестивал науке на коме је Факултет за машинство и грађевинарство Универзитета у Крагујевцу и ове, поред елементарних информација о условима уписа и студија, будућим студентима представио део опреме и могућности за бављење научно-истраживачким радом. На факултету се последњих пет година студенти усавршавају у оквиру два студијска програма, за машинство и грађевинарство, а озбиљно се размишља о проширењу понуде и асортимана услуга кроз студијски програм заштите на раду. Највеће интересовање посетилаца Фестивала науке у сали Медицинске школе привукао је робот, и прилика да се посредством камере виде на екрану, као делови платформе која омогућава да се, прикључењем механичке руке, извршавају различите операције и симулације неких механичких покрета које обављају машине у индустрији. Доцент др Бранко Радичевић потврђује да веома интересантно и перспективно подручје на факултету развијају професори и асистенти са катедре за аутоматско управљање, а колико је оно што су имали прилике да покажу било атрактивно на најбољи начин потврђују дугачки редови испред штанда Факултета за машинство и грађевинарство. Изложен је део опреме која се користи за мерење штетних супстанци у ваздуху, али и прецизни фонометар за мерење нивоа буке у животној средини. Опрема пружа широк спектар могућности што се показало довољно атрактивним у грађевинарству приликом пројектовања различитих фоно преграда, пре свега зидова, прозора врата и других елемената који се користе у овој области.

- Сви еколошки програми су врло интересантни, па смо кроз њих желели да повежемо свој интерес са захтевима будућих студената. У Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“ имамо будуће техничаре заштите животне средине са којима смо успоставили чврсту сарадњу, јер желимо да тој деци покажемо какве могућности имају бавећи се истраживачким радом. Радили смо врло озбиљне пројекте, а понос нашег факултета је „Хоризонт 2020“ који финансира Европска унија. Врло стручни и компетентни, најстручнији људи у тим областима, оцењивали су квалитет пројекта, ми смо један добили као носиоци, а у оквиру претходног факултет је добио опрему у вредности од милион евра и формирао најопремљенију лаораторију те врсте у југоисточном делу Европе. У Краљеву врло мало људи зна

да факултет има такву лабораторију која пружа услуге трећим лицима, а годишње уради око 200 пројеката – каже др Радичевић уз потврду да је посебно значајна при брзој и релативно јефтиној изради прототипова различитих компоненти што се у великом броју случајева потврдило као предност,посебно у време кад је врло важно изаћи на тржиште пре конкурентних произвођача. Др Радичевић посебно значајном оцењује лабораторију за мерење буке акредитовану код Акредитационог тела Србије, и методе за мерење буке у животној средини уз могућност проширења постојеће лепезе. Екипа стручњака који се бави решавањем проблема у овој области укључена је у државни пројекат развоја методологије и средстава за заштиту од буке који је ограничен на период од шест година, финансира га ресорно министарство а одобреним средствима је набављена најмодернија опрема за опремање лабораторије. Најзначајнији део је фонометар 2270, који се сматра најмодернијим у својој класи, захваљујући коме је Факултету за машинство и грађевинарство омогућено учешће у различитим пројектима мерења и заштите од буке. Један од највећих пројеката који је реализован у Србији је решавање проблема у Термоелектрани Колубара на чијем простору су мерени извори буке са циљем да се заштите три групације кућа са западне, северне и јужне стране. Посебно значајним оцењује се податак да је мерењем извора буке, на основу закона простирања звука, формиран математички модел као основа за карту буке и заштиту од ње у свакој тачки простора на коме се примењује. Пет година пре тога ниво буке на овом простору мериле су друге референтне институције, а занемарљива разлика од једног децибела у појединим тачкама приписивана је несигурности инструмената. Математички модел развијен на краљевачком Факултету за машинство и грађевинарство омогућава да се у свакој тачки простора дугог хиљаду триста и широком осам стотина метара поуздано одреди ниво буке и на основу тога предузму одговарајуће мере заштите. Реализација пројекта заштите од буке заснива се на предлозима о постављању довољног броја звучних баријера на подручју термоелектране почев од допремања угља, до котлова у којима се врши сагоревање, вентилатора, генератора, расхладне куле и других. На сваком извору који је оцењен као критичан предвиђене су детаљне мере заштите до нивоа радионичких цртежа који предвиђају колико који извор треба обложити изолационим материјалима како би се бука свела на разумну меру. Др Радичевић подсећа да стручњаци Факултета за машинство и грађевинарство пет година заредом у Краљеву врше систематско мерење нивоа буке на четрдесет локација. Ниво буке се мери пет пута у току 24 сата и за сваку позицију упоређује са вредностима прописа-

41

17.12.2017.

МАГАЗИН

42

ним за дан и ноћ, а резултати достављају локалној самоуправи и инспекторату за заштиту животне средине. Измерене вредности су основа за израду пројеката заштите за сваку локацију, а предлог заштите до нивоа главног пројекта урађен је за Основну школу „Димитрије Туцовић“ као најугроженију од свих које су биле предмет посебног интересовања стручњака у овој области. Пројекат предвиђа постављање довољно високе транспарентне баријере уклопљене у амбијент средине са делом са клупама који би био добра заштита родитељима док чекају децу. Висина баријере одређена је на начин да буду заштићене и учионице на спрату, а др Радичевић са довољно сигурности потврђује да би извођењем заштите уз поштовање свих препорука пројекта проблем буке за ову школу био решен у потпуности.

- Фрапантан је податак да скоро деведесет посто мерних места црпе ниво буке који је изнад границе, због чега смо се, као циљну групу, првенствено базирали на школске објекте и здравствене установе. Велики проблем су улице у центру града поред којих се налазе ти објекти и тешко камиони који туда пролазе. На прави начин нису урађене шахте, па сваки прелазак камиона преко њих узнемири, а буку стварају и спојнице на надвожњаку. Ниво буке је изнад дозвољених вредности посебно у зонама којима пролази транзитни саобраћај, а како је већина школа уз такве сабраћајнице и извођење наставе је угрожено. Зато се сваки појединачни случај посебно анализира, а на основу резултата мерења предлажу начини за заштиту – каже др Радичевић. Све већи број аутомобила на улицама је, као и свуда у свету, један од најзначајнијих узрочника повишеног нивоа буке, а како је аутомобилски саобраћај у осамдесет одсто случајева основни генератор значајним се оцењује став по коме се исплати улагати у решење овог проблема. Колико је поље деловања факултета у овој области широко показује позив на сарадњу чачанског предузећа „Унипромет“ које се бави производ-

њом звучних баријера на аутопутевима. Жеља да за производе добију сертификате који омогућавају извоз у велики број земаља широм света води ка потреби развијања производа заснованих на резултатима испитивања акредитоване лабораторије каква постоји на краљевачком Факултету за машинство и грађевинарство. Због чињенице да београдски „Институт за материјале“ може да обави само део испитивања, а остатак релевантне институције у иностранству, „Унипромет“ је изразио жељу да учествује у стварању грађевинских услова за рад лабораторије која испуњава све друге услове за реализацију оваквих пројеката, како опреме тако и потребног стручног кадра. Бољи познаваоци стања у овој области потврђују да додатни проблем представља чињеница да не постоји универзално решење за буку, па сваки звучни извор мора да се анализира посебно и на основу његових карактеристика тражи одговарајуће решење. Тема је заинтригирала др Радичевића до мере да је постала предмет истраживања у оквиру докторске дисертације под називом „Развој модела озвучивања за избор оптималних смеша звучно апсорпционих материјала“. Основни задатак у решавању проблема био је да се, анализом карактеристика појединачног звучног извора, дође до података на основу којих би се из базе материјала изабрали они који на најбољи начин утичу на заштиту од буке. Иако комерцијална мерења буке, због високих трошкова акредитације и одржавања опреме, достижу знатне изосе у Краљеву су трошкови сведени на минимум понајвише због чврстог уверења да је град партнер који треба да допринесе да се средства за лабораторију одржавају на потребном нивоу.

- За мерење буке у животној средини постоји око 35 мерних лабораторија, а најчешће су то заводи за јавно здравље који могу да врше једноставнија мерења. Наша предност је у томе да смо се специјализовали у једном сегменту и у

трену постигли највише, јер желимо да будемо препознатљиви по нечему. Свака лабораторија поседује одређену опрему помоћу које се врше истраживања јер је истраживачки рад, поред образовног процеса, једна од законских обавеза факултета. Резултати истраживања у појединим областима саставни су део научних радова на основу којих се добија одређен број поена што утиче на рејтинг факултета и положај на међународној листи – каже др Радичевић. Због тога се и на краљевачком факултету посебна пажња поклања истраживањима у различитим областима, од заштите животне средине преко информатике до топлотне технике и других које пружају услуге различитим привредним субјектима. Колеге са термодинамике и термотехнике су учесници у развојним пројектима „Радијатор инжењеринга“ што се сматра правим начином да се дође до потребних резултата који би обезбедили конкурентнији положај међу сличним компанијама. Дугогодишње искуство потврђује да без сарадње са науком у привреди не треба очекивати значајније, ни брже, побољшање а они који су то на време препознали већ су стварили значајну предност у односу на друге. Кључним за тренутно стање у домаћој привреди сматра се чињеница да после пропасти великих система у периоду транзиције мала предузећа нису достигла ниво на коме би могла да имају организовану одговарајућу развојну службу. Због тога се посебно значајним чини сарадња са „Унипрометом“ и потврда да би педесетак инжењера у овом предузећу требало да буде окосница нове развојне службе. Повод је уверење да без развојних пројеката не треба очекивати бољи положај на тржишту, посебно не на иностраном. Наука потврђује да у великом броју домаћих предузећа и даље недостаје логика да опстанак на тржишту и профит морају да се базирају на развојним пројектима, а њих нема без чврсте сарадње са науком.

T. Радовановић Фото: М. Радовановић

Др Бранко Радичевић

43

44

МАГАЗИН 17.12.2017.

45

Јубилеј Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић

МАГАЗИН

17.12.2017.

ТРАЈЕ ДЕЛО ВЕЛИКАНА

46

ДО ДАНАШЊИХ ДАНА

- Ђорђе Радић се сврстава међу најобразованије Србе деветнаестог века који је утемељио научну и образовну литературу у овој области, основао три стручне школе, и на више начина унапредио агрономију у Србији и Црној Гори. – Настава и практични рад у краљевачкој Ратарској школи организовани у складу са европским стандардима.

- Др Радић је увео писање годишњих извештаја о раду, школског лекара, дужност редарства међу ученицима, стручне екскурзије, а истицао значај телесног развоја и вежбања, као и хигијене. – Прва генерација матураната на Земаљској изложби у Будимпешти 1885. године. - Ратарска школа на Светској изложби у Анверсу освојила једну златну и три сребрне медаље, а на Светској изложби у Паризу 1889. године, златне медаље за оруђа за обраду земље и изложена жита, а сребрне за восак, вуну, мед, лан, конопљу, пасуљ, грашак, сочиво и воће

47

МАГАЗИН

17.12.2017.

П

48

ољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“ и Народни музеј су, поводом обележавања 135 година од оснивања ове школе у Краљеву, организовали програм посвећен оснивачу и првом управнику др Ђорђу Радићу, првом српском доктору пољопривредних наука чије име и дело, значајно за град и читаву Србију, полако бледи. Ђорђе Радић је био велики добротвор свога народа, који је отварао школе, просвећивао младе и старије пољопривреднике, објављивао стручну и популарну пољопривредну литературу, а након доктората и бројних стручних путовања, окренуо се модернизацији српских, пољопривредно заосталих села, чему је посветио читав свој живот. У програму под називом „Траје дело великана до данашњих дана“ учествовали су историчар, виши кустос краљевачког Народног музеја, Мирјана Савић, ученици Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ и Музичке школе Стеван „Мокрањац“. Централна тема програма је предавање настало као резултат истраживања подстакнутог потребом да се широј јавности представе живот, рад и утицај заборављеног великана, који је остварио немерљив утицај на утемељење пољопривреде у Србији и развој Краљева. Као први са звањем доктора пољопривреде Ђорђе Радић се сврстава међу најобразованије Србе деветнаестог века значајан што је утемељио научну и образовну литературу у овој области, основао три стручне школе, и на више начина унапредио агрономију у Србији и Црној Гори. Рођен је у породици православног свештеника Јована Радића, који је службовао у Великом Бечкереку, а након основне школе у родном месту, и гимназије у Оравици, Карловцима и Винковцима, пољопривредне науке је студирао у Колчавци код Прага, где је 1859. положио велики пољопривредни испит са оценом „одличан у сваком правцу“. Савић подсећа да је на позив кнеза Карла Шварценберга отишао на његово имање у Чешкој, да би се у пракси упознао са привредном организацијом.

- По кнежевој препоруци наставља усавршавање на имању чешког грофа Ту-

на у Кадену и великог војводе Албрехта у Пожунској жупанији а у Суботицу, где му је отац премештен за пароха, долази у јануару 1861. и у марту издаје прву књигу „Плуг од постанка његовог до данас“. Кратко време је боравио на имању грофа Чеконића у Жомољу, познатом по ергели расних коња, а обишавши Банат, Срем и Бачку, 1862. године долази у Нови Сад и, уз материјалну помоћ владике бачког Платона Атанацковића и великог жупана Светозара Кушевића, покреће илустровани лист за поље, башту и кућу „Сељак“. Први лист намењен Србима и Буњевцима врло брзо постаје веома тражен, па епископ Платон наставља да помаже Радићева стручна путовања и штампа његове књиге.

Oд 1862. до 1865. године Радић је, ради проучавања ратарства, воћарства, виноградарства, подрумарства, племенитих пасмина говеда и живинарства, обишао области данашње Аустрије, Швајцарске, Француске и Немачке, а Kраљевско мађарско министарство за земљорадњу дало му је семена свилене бубе да једне храни пајасевином, а друге храстовим лишћем. Одлучивши да примени стечена знања и искуства, у Новом Саду je 1863. године оформио огледно добро са свиленим бубама, домаћим и страним биљкама, модеран пчелињак и живинарник, упоредо радећи као професор у новосадској гимназији од 1864. до 1869. године. На позив кнеза Михаила, допутовао је у Србију 1865. да обиђе Београдски, Смедеревски и Крагујевачки округ, а следеће пропутовао средњу Немачку истражујући школски систем и пољопривреду. Радић је похађао стручне школе, међу којима и чувену академију у Хохенхајму, а на Бечком универзитету 1864. положио професорски испит „из природних наука и јестаственице“. Три године касније постаје први Србин који је докторирао на пољопривреди, стекавши докторат филозофије са пољопривредном расправом – каже Савић. Ђорђе Радић је, по налогу кнеза Михаила, присуствовао Светској изложби у Паризу 1867. године и наставио да обилази Француску, Белгију и Холандију ради истраживања цвећарства, сточарства

49

17.12.2017.

МАГАЗИН

50

и производње сира, а резултат путовања је неколико пробраних раса кокошака и гусака које је због приплода донео у Топчидер. Исте године је изашло из штампе његово дело „Вођа при газдовању српском народу“, посвећено кнезу Михајлу Обреновићу, написао је књигу „Домаћи живинарски лекар“, чије је издавање 1868. финансирао ђаковачки бискуп др Јосиф Јурај Штросмајер, а како је веома брзо распродата допуњена је и поново издата две године касније. На позив др Милована Спасића, једног од оснивача „Друштва за пољску привреду“, Радић 1869. године прелази у Србију где је постављен за првог секретара и уредника часописа „Тежак“ у коме је објавио десетине радова, због чега му је Српско пољопривредно друштво, поводом педесетогодишњице од издавања прве књиге, посветило читав број од 25. марта 1911. Оснивачима Друштва Миловану Спасићу и Арси Лукићу Радић је 1870. посветио књигу „Гајење пољских усева“.

- Упознат са агрономијом у најразвијенијим европским земљама, дошао је у Србију где затиче потпуно заосталу пољопривреду, због чега се до краја живота залагао за унапређење и модернизовање српских села. У Србију је увезао прве вршалице, гвоздене Бургове плугове и друге пољопривредне машине, а заслужан је за

интродукцију различитих сорти биљака које су се касније прошириле у производњи, за увођење племенитијих раса стоке, посебно говеда, оваца и живине. Радио је на укрштању аутохтоних врста са страним, израдио „Атлас гајених биљака Србије“, а континуирано преносио научне и стручне резултате у праксу. Ђорђе Радић је организовао Прву земаљску пољопривредну изложбу у Крагујевцу 1870. године, Другу земаљску пољопривредну изложбу у Топчидеру 1871, Другу земаљску пољопривредну изложбу 1872. у Крагујевцу и Прву земаљску живинарску изложбу 1905. у Београду. Немерљиви су његов просветно-педагошки значај у школству и пионирска улога у утемељењу до тада запостављене научне области. Био је оснивач, управник и професор стручних школа и аутор уџбеника из најразличитијих области пољопривреде – потврђује Савић. Истраживање недовољно познатих података о раду Ђорђа Радића потврђује да је држао предавања на Великој школи у Београду, а током 1871. издао чак пет књига, приручник „Све о пшеници“, намењен српским сељацима, „Воће“ и „Гајење пернате живине“, као и уџбенике „Мала земљоделска читанка“ и „Очење или калемљење воћака на спавајуће и ћерајуће око“, за ученике основних школа у Црној Гори. Следеће године је издата књига „Све о

51

52

МАГАЗИН 17.12.2017.

53

17.12.2017.

МАГАЗИН

54

кукурузу“, коју је наградило Друштво за пољску привреду, а „Очење или калемљење листом“ Министарство просвете Кнежевине Србије. Др Ђорђе Радић је један од оснивача и први управник Земљоделско-шумарске школе у Пожаревцу у којој је 1872. радио као професор. За српске школе у Аустро-Угарској написао је „Малу земљоделску читанку“, а 1875, на позив књаза Николе, као оснивач и први управник Земљоделске школе у Даниловграду, чију је традицију наставила школа у Бару, поставља темеље пољопривредном образовању у Црног Гори. Током рата против Турака премештен је на Цетиње где је написао књигу „Повртарство за школу и народ“, објављену 1878. у Панчеву, за коју му је Матица српска доделила новчану награду. У знак захвалности за све што је урадио, књаз Никола му је доделио чин племенског капетана. По повратку у Пожаревац 1878. Ра-

дић наставља да ради као професор, издаје лист „Сељак“ и пише књиге. Први део тротомног капиталног дела, приручника „Наука о земљоделствуРатарство“, написао је 1879. и за то добио награду Министарства финансија Кнежевине Србије. Други део књиге под називом „Ливадарство“ публикован је 1889, а трећи део „Градинарство“ 1900. године. Српско пољопривредно друштво га је 1882. наградило за књигу „Кромпир“ у којој је, на основу дводеценијског искуства, описао сто врста ове биљке. Кад су Краљевчани, након година молби надлежнима за отварање гимназије, а деценије за отварање пољопривреде школе, указом краља Милана1882. године добили дозволу за отварање Ратарске школе, на њено чело је постављен др Ђорђе Радић.

- Колики је значај дат тој школи на државном нивоу, сведочи чињеница да је непосредно пре отварања Мини-

старство финансија Краљевине Србије упутило Радића у Аустрију да обиђе тамошње школе сличног профила и да, у складу са европским стандардима, организује наставу и практични рад. Део наставних средстава и учила преузет је из пожаревачке школе, а нешто више од 12,12 хектара земље, које је школа имала на располагању, подељено је у 15 парцела на којима се гајило поврће, дуван, памук, детелина, зачинске биљке итд. Др Радић је заслужан за бројне образовно-васпитне иновације у краљевачкој школи, увео је писање годишњих извештаја о раду, школског лекара, дужност редарства међу ученицима, стручне екскурзије, истицао значај телесног развоја и вежбања, као и значај хигијене. На Земаљску изложбу у Будимпешти 1885. водио је прву генерацију матураната, а наредне генерације ученика ишле су на стручне екскурзије широм Србије. За потребе Школе, набавио је теглећу и приплод-

ну стоку и добијеним приплодом бернске расе награђивао одличне ученике. Захваљујући Ђорђу Радићу, краљевачка Ратарска школа постигла је изузетан међународни успех 1885. године, када је на Светској изложби у Анверсу освојила четири награде: једну златну медаљу за пшеницу „и остале стрмине“ и три сребрне медаље за вуну, кукуруз, пасуљ и „остала варива“. На Светској изложби у Паризу 1889. године, Школа је добила златне медаље за оруђа за обраду земље и изложена жита, као и сребрне медаље за восак, вуну, мед, лан, конопљу, пасуљ, грашак, сочиво и воће – подсећа Савић. Отварање Ратарске школе у Краљеву и лик и дело др Ђорђа Радића постали су својеврсни покретач развоја вароши и шире околине у индустријском, агрономском, културолошком и војном правцу, јер су ученици школе обучавани за резервне официре. Радићев углед у стручним круговима, али и

на двору Обреновића, посвећеност унапређењу Ратарске школе и изузетне организаторске вештине, довели су до прерастања вароши у град. Исте године кад је основана школа почиње са радом прва Фабрика пољопривредних справа и алата чији су власници били Срећко Васић и Аксентије Богдановић. Када је због несугласица власника престала са радом, Радић је одређен да надгледа стечај, с тим да део пољопривредних справа и алата припадне Ратарској школи. Са епископом жичким Савом Дечанцем Радић је 1891. године основао Жичку пољопривредну подружину и директно утицао на развој пољопривреде у селима из шире околине. Разлог лежи у чињеници да су наставници држали предавања, организовали течајеве, давали практичне савете сељанима, уступали стручну литературу и часописе, утицали на унапређивање сточарства, повртарства, пчеларства,

подучавали заинтересоване око узгоја свилене бубе, помагали око калемљења воћа, организовали изложбе итд. Због оданости династији Обреновић, Радић је био мета политичких противника двора, па је три пута пензионисан. Први пут је послат у пензију 1889, поново постављен за вршиоца дужности 1892-1893, а трећи пут именован за управника 1895-1897. године. Током Првог светског рата, када су 6. новембра 1915. Немци ушли у Краљево, Ђорђе Радић је, с обзиром да је говорио немачки и познавао немачку културу, помогао у преговорима и смањењу тражене контрибуције са 500 хиљада на десет пута мањи износ што је Краљево спасло рушења. Због тога, уместо дотадашњег Јовице Стојковића, постаје председник Општине Краљевске до окончања рата. Радић и након пензионисања активно ради, у неколико наврата као хонорарни професор, пише књиге и

55

17.12.2017.

МАГАЗИН

56

чланке и уређује листове, као што је 1890. био часопис „Домаћин“, у оквиру којег је као поклон претплатницимa штампана књига „Повртар“. Прво дело написано у Краљеву је књига „Јагода“, издата 1883. у Новом Саду, а Књижевни фонд Задужбине Илије М. Коларца 1895. је финансирао штампање до данас непревазиђеног дела „Познавање и нега цвећа“, са неколико стотина илустрација, латинским називима цвећа и списком коришћене литературе. Допринос проучавању живинарства дају још 49 чланака настала после 1868. и три књиге са истом темом, „Гајење пернате живине“, „Гајење и нега живине с привредног гледишта“ и „Гајење живине“ првенствено намењене сеоском привреднику. Радићево дело „О производњи раног поврћа у топлим лејама“ је одмах по изласку из штампе 1901. године изазвало велико интересовање, а у поправљеном и допуњеном изадању „О производњи раног поврћа у топлим, млаким и хладним лејама“ 1913. аутор истиче да ниједна српска пољопривредна књига није распродата у толиком броју у тако сразмерно кратком времену. Мирјана Савић подсећа да је у Краљеву написан приручник „Гајење пиварског јечма“, а да је књига „Ђубре и ђубрење“ у стручним круговима оцењена као пример како се на пријемчив начин може разложити комплексна тема. Задужбина Илије М. Коларца издала је Радићево дело „Наше отровне змије и биљке“ за коју је рецензију написао др Милан Јовановић Батут и потврдио да је аутор опробан практичан писац и познат учитељ у својој струци. Ђорђе Радић је више од тридесет година рада посветио прикупљању домаћих назива и падатака о воћу у српским крајевима, а резултате истраживања 1910. систематизовао у делу „Воћарство“, које је посветио краљу Петру Карађорђевићу.

- Пола века од објављивања прве књиге обележио је 1911. издавањем аутобиографије „Моја педесетогодишњица књижевнога и културнога рада на унапређењу српске пољске привреде“, а исте године штампана је и његова „Пољопривредна читанка за IV разред основних школа“. Широку лепезу истраживачког рада допуњују „Уземљавање и спремање поврћа за зимску употребу“, „Наше домаће птице у служби пољске привре-

де“ и „Штеточине на воћу и поврћу“. Многе од његових педесет књига доживеле су поновљена и допуњена издања. У пољопривредним листовима објавио је преко 560 чланака, а у календарима 31. Непроцењива је Радићева заслуга у области језика и лингвистике, јер је у циљу приближавања агрономије пољопривредницима, тешко преводиве појмове, успевао да прилагоди српском језику, учинивши их разумљивим слабо писменом становништву. Био је редован члан Српског ученог друштва, почасни члан Краљевско–српске академије наука и редован, дописни или почасни члан 117 научних и културних друштава, од којих 64 европских и 3 америчка. Добитник је 12 ордена од српских и страних владара, као и бројних признања за рад од научних установа. Радић припада групи првих селекционара и сматра се претечом хибридизације кукуруза, а радио је на селекцији јагода створивши две нове сорте, Краљица Наталија и Краљица Драга. Био је познавалац старогрчког и латинског језика, а говорио је мађарски, немачки, румунски, чешки и француски језик. Са супругом Јеленом имао је ћерку Даницу и сина Звездана, који је као двадесетогодишњак преминуо 1896. Био је кум Јосифу Маржику, првом школском лекару Ратарске школе у Краљеву. Након што је готово половину живота провео у Краљеву, где је и досегао професионални зенит, током једне од редовних шетњи улицама града, преминуо је од инфаркта 1922. и сахрањен у Краљеву поред сина – каже Савић. Краљевачка Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“ једина је те врсте у Србији и Црној Гори која, изузев прекида због ратова, континуирано ради већ 135 година. Ђорђе Радић се, као за то доба најобразованији човек у домену пољопривреде, сматра просветитељем српског села и комплетном личношћу, оспособљеном за научни, стручни, популарно-пропагандни, наставнички, организаторски и уређивачки рад. Аутори монографије о Ђорђу Радићу, називају га предводником у борби за осавремењивањем пољопривреде, утемељивачем пољопривредног школства и неуморним списатељем у области којој је посветио читав живот. Т. Радовановић

57

58

59

Арно Гујон: „Сви моји путеви воде ка Србији“

МАГАЗИН

17.12.2017.

МАЛИ КОРАЦИ КО

60

- Дубока везаност за Србију, и Србе на Косову и Метохији, није младалачки хир, авантура и пустоловина студената из Француске који желе да иду до Косова преко зиме. – На простору Косова и Метохије има српских породица са четворо и петоро деце, а док има деце има и наде.

- Хуманитарна организација „Солидарност за Косово“ је током претходних тринаест година организовала више од 43 конвоја хуманитарне помоћи у вредности од 3,5 милиона евра. - У сарадњи са Епархијом рашко-призренском финансирала је реновирање 27 школа, изградњу пет фарми и једне фабрике за пастеризацију воћа и поврћа. У школство, здравство и пољопривреду уложено више од милион и по евра. - Посејано семе кад тада никне, а будућност зависи од малих корака које свако прави сваки дан

Фото: М. Радовановић

ОЈИ МЕЊАЈУ СВЕТ

61

МАГАЗИН

17.12.2017.

Р

62

етки су случајеви кад је велика сала Дома Војске Србије испуњена до последњег места и недовољна да прими све који желе да присуствују неком од дешавања, а што је почетком минуле недеље била не би било чудно да није у питању промоција једне књиге. Никада у Краљеву, а вероватно ни у највећем броју места у Србији, промоцији књиге није присуствовало толико људи. Кривац за то је Арно Гујон који је још 2014. године написао књигу „Сви моји путеви воде ка Србији“, а са француског превео Милан Комненић. Ове године се у издању издавачке куће „Агапе“ појавило треће допуњено издање за које је аутор један део дописао на српском језику. Арно Гујон је познат као хуманитарац који већ тринаест година допрема помоћ становницима српских енклава на простору Косова и Метохије. До њих води пут дуг две хиљаде километара што није спречило овог необичног Француза да у јужну српску покрајину допреми помоћ чија вредност премашује пет милиона евра. Последњи долазак у Краљево био је прилика за подсећање да је овај град годинама био само једна етапа на путу од Француске до Косова и Метохије, а сваки пут и прилика за потврду да до краја путовања чека још вијугав пут и проблеми са царином у Јарињу. Хуманитарни конвоји, поготово они који крећу из тако удаљених крајева, представљају својеврсну трку са временом, понајвише због волонтера који су принуђени да узму одмор како би превалили неколико хиљада километара па после само седам дана хитају да се што пре врате на радна места и друга за која их везују обавезе. Тоне и тоне играчака, одеће, обуће, школског прибора и других потрепштина неопходних становницима српских енклава довољан су мотив и награда за све муке на путу на коме нема места за туризам.

- Годинама сам се питао шта има у Краљеву које сам упознао тек 2010. године. Тада сам четрнаест дана ишао пешке од Београда до Газиместана, а то је био мој начин да се солидаришем са Србима на Косову, да им покажем на делу да мислим на њих. Био сам са групом

младих Срба, заједно смо путовали пешке и тада сам упознао Србију. Једнога дана је било вруће, а ми уморни, и кад смо видели таблу на којој пише Краљево нисмо знали да је постављена десет километара испред града, што је значило још добра два сата хода. Био сам клонуо и уморан кад је један човек прошао аутом, поздравио нас и наставио даље. Вероватно је и он приметио да смо уморни, вратио се и поделио нам сокове којима смо се окрепили па почели да певамо. Стигли смо до Краљева уморни и срећни што смо успели да пребродимо још једну етапу. У том тренутку сам мислио о значају марша који нам је дао нешто симболично а, пошто смо били уморни и мислили да нећемо стићи до места на које смо кренули, тај гест нам је много значио исто као што нешто што је другима безначајно људима на Косову много значи и мотивише их да остану и опстану – каже Гујон. Није мали број оних у Србији, а много више у Француској и другим европским земљама, који се често упитају зашто је један млади Француз без српских корена одлучио да се ангажује за Србе на Косову, да научи њихов језик и да, након тога, повеже своју судбину са судбином Срба тако што се настанио у Београду. Одговор се налази у књизи која је представљена Краљевчанима, а главним кривцима су означени родитељи и податак да је Србија била и раније присутна у породици Гујон у којој су неговане традиционалне везе и пријатељство између српског и француског народа. Тако је било и током бомбардовања Србије 1999. године кад су дешавања на овим просторима постала главна тема у породици чији су чланови били сведоци стравичних лажи пласираних у француским медијима. Разлог лежи у настојању да се оправда бомбардовање, па је требало убедити Французе да НАТО води рат рат за добро, а не зло. Начин да се то постигне је демонизација Срба тако што ће бити представљени као ђаволи, а убијањем ђавола се увек чини добро. Онима који су се трудили да раздвоје истину од лажи није било тешко да схвате како је Србији учињена

огромна неправда, а да су информације пласиране на телевизији и радију лажне. Гујон сведочи да се 1999. године ишло толико далеко да су и по основним школама организоване дебате о бомбардовању, а професор историје бранио став да је бомбардовање медијске куће оправдано, јер емитује пропаганду. Противљење Гујона таквом ставу, и уверење да медијска кућа, каква год да је, не може бити војни циљ јер се убијањем новинара не чини хуманитарно дело, запретило је удаљењем са часа. Потврда да је био у праву стигла је неколико година касније кад се професор извинио и признао да је променио мишљење.

- Истина увек избија на површину и никад није касно, па је неки народи и људи чекају вековима. Много се тога на западу променило у вези дешавања у Србији и Косову и Метохији. И 2004. године, кад су ексремисти запалили све што је било српско на Косову и Метохији, кад смо гледали страховите призоре антисрпских погрома и видели људе и децу која напуштају домове, свима је постало јасно да је неколико година раније створена медијска слика била лажна, да нису сви вукови на једној страни а невина јагњад на другој, да смо патњу Срба сви игнорисали. У то време су сви осудили тај напад, и говорили о етничком чишћењу Косова, али нису урадили ништа. А шта вреди осуда ако иза те осуде не стоји ништа. Тада сам имао 19 година, био сам млад, неискусан, по мало бунтован, бруталан студент бесан на оно што се почетком 21. века дешава у срцу Европе. Био сам бесан што смо и ми Французи одговорни за ту ситуацију и што су сви окренули леђа и гледали на другу страну када су Срби страдали. Али сам био свестан да могу нешто конкретно и позитивно да учиним и зато сам са братом одлучио да оснујем хуманиратну организацију „Солидарност за Косово“. Наш први циљ је био да организујемо мали комби од шест кубних метара хуманитарне помоћи и кренемо пут Косова и Метохије. После неколико месеци мукотрпног рада успели смо да добијемо неколико

Арно Гујон

63

17.12.2017.

МАГАЗИН

64

донација, продавали колаче испред цркве у Греноблу, окупили пријатеље, породицу, организовали неколико предавања у Француској и изнајмили комби. Из данашње перспективе помоћ је била скромна, али је важнија од те помоћи наша намера да идемо тамо и покажемо, не само речима већ делима, нашу солидарност. Иако су нас дочекали на најлепши могући начин, што ме је обрадовало јер сам се питао како ће реаговати, хоће ли можда бити кивни на нас, увидео сам да су сељаци забринути, да нису толико расположени јер су дан пре нашег доласка били жртве Албанаца који су им украли неколико крава, нешто дрва и један трактор. Кад на ту крађу гледамо из Брисела и Париза, Београда или Краљева, то може да звучи безазлено, а кад сте на лицу места и сазнате да је тај трактор био једини који је цела заједница имала, који су сви заједно купили како би лакше обављали послове, да ће морати поново да секу дрва и да буде више дима по кућама, да су краве давале једино млеко за децу села, онда то доводи у питање живот тог села и тих људи – каже Гујон и подсећа да повећан број крађа током ове јесени представља нови удар на сваку од породица жртава, али и на целу заједницу што није ни безопасно ни безазлено. Већ прва посета српским енклавана на Косову и Метохији била је прилика за преиспитивање дотадашњих ставова и уверење да више није исти човек. На такав закључак упућује сећање на дане детињства када је, признаје, имао све што један дечак може да замисли, а српска деца на простору јужне покрајине ни сигурност да ће остати жива. Из тог периода потиче уверење да дубока везаност за Србију, и Србе на Косову и Метохији, није младалачки хир, авантура и пустоловина студената из Француске који желе да иду до Косова преко зиме. Био је то знак да ће овом простору, а у оквиру хуманитарне организације „Солидарност за Косово“ све своје потенцијале посветити Србима на Косову и Метохији. Тринаест година касније Арно Гујон је и даље присутан на просторима на којима је стекао много пријатеља и постао кум Миловану из Грачанице, човеку чи-

ја се животна прича не разликује од многих других из овог дела земље. Милован је имао само седам година кад је 1999. године, за само неколико сати, морао да напусти кућу, а у Косову пољу остави све што је имао, успомене и слике из детињства. И поред тога исти је као и други Срби са ових простора који се, достојанствени и храбри, ретко жале и говоре о својим проблемима.

- Једном кад смо се возили до Косова поља показао ми је огроман супермаркет са десне стране пута. Испод асфалта где су паркинг места остала је његова кућа, двориште, детињство. Ту је у миру живела једна српска породица и желела да живи и даље. Милован није напустио Косово и сада живи у Грачаници. Његова супруга је из Новог Сада, а дошла је да живи у Грачаници јер тамо желе да остану. Док има људи попут Милована на Косову и Метохији има наде. Ја нисам песимиста што се тиче ситуације на Косову и Метохији, чак сам и оптимиста због људи који су остали тамо. Има пуно породица са четворо и петоро деце, а док има деце има и наде – каже Гујон. Хуманитарна организација „Солидарност за Косово“ је током петходних тринаест година организовала више од 43 конвоја хуманитарне помоћи у вредности од 3,5 милиона евра. У сарадњи са Епархијом рашко-призренском фи-

нансирала је реновирање 27 школа, изградњу пет фарми и једне фабрике за пастеризацију воћа и поврћа. Иако је у школство, здравство и пољопривреду уложено више од милион и по евра у организацији не сматрају да су променили свет, али верују да су га учинили бар мало бољим. То је најбоље осетило 43 деце која су први пут отишла на море, стекли нова пријатељства и могли једном у животу да се осете слободном као и сва друга деца Европе. Арно Гујон подсећа да у животу не треба имати огромне и велике циљеве који не могу да се остваре, па треба ићи корак по корак имајући у виду да је сваки корак важан.

- Људи често захваљују на помоћи коју смо донели, а ја мислим да треба њима да се захвалим зато што су променили мој живот и поглед на свет, показали ми прави значај слободе и како се за њу треба борити. Да нисам упознао Србе на Косову и Метохији, централној Србији, Републици Српској, и где год да сам их срео, не бих био овде пред вама. Био бих у Паризу и Женеви и радио посао који доноси бољу плату и, у материјалном смислу, бољи живот али бих и даље трагао за смислом живота. Имам огромну срећу што сам тај смисао открио пре 13 година кад сам имао 19 година и упознао људе са којима сам и данас и везан. Књига говори о тим људима и сусретима, о томе како сам временом постао ваш а ви део мене. Током говора и разговора по Србији увек сам слао поруку која је уједно и централна нит моје књиге, а то је да будућност зависи од нас самих и, ако не можемо да је променимо у потпуности, можемо да утичемо на њу. Треба да будемо свесни да је сваки позитиван чин значајан ма колико у датом тренутку био скроман, безначајан попут конвоја од шест кубних метара 2004. године. Он ће кад тад имати ефекат и покренути ланац солидарности. Важан је зато што посејано семе кад тада никне, а будућност зависи од малих корака које свако од нас прави сваки дан – поручио је Гујон уверен да ће читање књиге многима помоћи да препознају мале кораке којима мењају свет око себе. Т. Радованоивић

65

Шта све (не)можеш у Србији када си грађанин?

МАГАЗИН

17.12.2017.

ПРИВИД ДЕ

66

- Знање грађана о институцијама, надлежности и улогама њених актера у демократским процесима, на веома ниском нивоу. - Грађани се институцијама, као што је заштитник грађана, обраћају само у крајњој нужди, а у лавиринту проблема чешће се ослањају на различите врсте веза и везица. - Без критичких медија, који сумњају у све што чују или виде око себе, нема ни развоја демократије а камоли грађанина који треба да буде у центру збивања. - Услов за постојање свега што се назива демократијом је постојање независних грађана, медија и грађанске иницијативе којих нема без довољно економски снажних појединаца. – Из српских медија ништа не може да се сазна јер је све о чему се пише, или говори, у сивој зони и потпуно нетранспарентно

МОКРАТИЈЕ

67

17.12.2017.

МАГАЗИН

68

И

ако су независне институције предуслов за настанак стабилног демократског друштва сама чињеница да постоје није довољна ако не функционишу и нису адекватан сервис потреба грађана. Београдски Центар за истраживање, транспарентност и одговорност неколико година уназад бави се питањем у којој мери грађани знају ко су, и чему служе, институције и да ли се одлучују на некакав вид ангажмана како би унапредили своје и животе својих суграђана. Досадашње искуство потврђује поражавајућу чињеницу да је знање грађана о институцијама, надлежности и улогама њених актера у демократским процесима, на веома ниском нивоу. Закључак је резултат истраживања које потврђује да сваки пети није у стању да каже каква је улога народног посланика у односу на улогу локалног одборника или градоначелника. Пракса показује да се грађани ин-

ституцијама, као што је заштитник грађана, обраћају само у крајњој нужди, а да се у лавиринту проблема чешће ослањају на различите врсте веза и везица. Срж проблема огледа се у чињеници да институције номинално постоје на папиру, али систем у великом броју случајева не функционише, па је појединац принуђен да се ослони на лична познанства и везе чиме се отвара огроман простор за корупцију и друге видове криминалних радњи. Поражавајућим се оцењује податак да грађани немају поверење у кључне институције, али и да је тренд неповерења у институције све већи. У истраживању се посебно апострофирају Народна скупштина и посланици, а то није последица рада институција у последњих неколико година, него разарања од настанка вишестраначја у Србији. Краљевачко искуство потврђује да

грађанин генерално слабо користи могућност обраћања институцијама уколико не мора, јер најчешће наилази на ћутање због кога се проблеми не решавају онако како би требало. У таквим околностима настоји да пронађе други начин за решавање или да, због егзистенцијалних проблема на које је највише фокусиран, и не размишља о својим правима, личним и грађанским слободама и не користи пун капацитет оних која му припадају. Неизоставни елемент успостављања демократског друштва су независни и слободни медији који се у данашње време, по многима, чине немоћним због уверења да никад нису били у тужнијој ситуацији. Иако би основни задатак требало да им буде постављање питања у име грађана, који их читају, гледају или слушају, све је чвршће уверење да медији у Србији то не раде па грађани немају поверења у њих. Разлог лежи у уверењу да се,

уместо потреба и очекивања публике, баве потребама и очекивањима партије на власти. У ситуацији када се критички оријентисани новинари третирају као непријатељи ништа бољи третман нема ни њихова публика која се сматра политичким опонентима. Све то, по уверењу учесника форума под називом „Шта све (не)можеш у Србији када си грађанин?“, није добро јер без критичких медија, који сумњају у све што чују или виде око себе, нема ни развоја демократије а камоли грађанина који треба да буде у центру збивања. Одговор на питање ко су грађани, и шта значи бити грађанин у 21. веку, полази од концепта грађанства насталог у тренутку кад је у Средњем веку средња класа почела да се бави трговином и богати, а са богатством стиче и политичку моћ која се кроз историју људског рода увек везивала за новац. У данашње време кад грађанин нема

новац политички је обесправљен простом чињеницом да је доведен у ситуацију да свашта ради за 300 евра колико се процењује да у Србији износи просечна плата. У ситуацији када се егзистенција породице веже за толико пара, а коруптивним или било каквим другим незаконитим радњама гомилају милиони, није тешко купити стотине појединаца који немају никакву политичку снагу и који су сведени на фолклор. Они се у време изласка на изборе претварају у гласачку машинерију спремну да прода глас за нешто мало пара, или пакет хране, као што је то био случај у појединим ситуацијама. У таквим околностима оправданим се сматра питање које су снаге спремне да освоје слободу каква је установљена у демократском свету. Онај коме егзистенција зависи од три стотине евра, или много мање, нема много жеље да се бори јер је уплашен и препуштен сам себи. Нема савезника ни у

невладином сектору, за који учесници трибине сматрају да је по целој Србији махом истребљен и изглобљен, а нема ни слободних медија на које би могао да се ослони. Кад много интересовања за њега не показује ни Европска унија борба против система се своди на одлазак у иностранство и покушај да се, ако не обезбеди сигурнија егзистенција, бар удаљи од суморне свакодневице која га окружује у земљи. Примењено на Краљево то значи да из овог града потиче највећи број бораца против система, јер је баш ова средина оцењена као водећа по броју оних који одлазе без много жеље да се врате. Због тога је тако обесправљених све мање па се, сем изолованих покушаја, не може очекивати значајнији утицај на промену актуелне ситуације. Поглед уназад потврђује да историја даје интересантан путоказ и потврђује да оснаживање малог човека од фараонског Египта, где је један човек

69

70

МАГАЗИН 17.12.2017.

71

17.12.2017.

МАГАЗИН

72

контролисао и новац и информације, замењује раслојавање у коме се, у периоду између седамнаестог и деветнаестог века, формира средњи сталеж до двадесетог и двадесет првог у коме се први пут појављује најнижи слој. Опредељење различитих слојева за учешће у политичком животу у први план ставља значај две ствари, добре информисаности и довољно сопственог новца да се одбије понуда политичких активиста од килограма шећера и исто толико макарона. Начини да се обичан човек учини што слабијим су различити, а трибина одржана у Краљеву потврђује да се то чини систематским уништавањем значајних чинилаца снаге једног друштва. У конкретном случају мисли се на образовање и мала и средња предузећа којима је, различитим смицалицама, онемогућен развој. Услов за постојање свега што се назива демократијом је постојање независних гра-

ђана, медија и грађанске иницијативе којих нема без довољно економски снажних појединаца. Како их још нема у довољној мери страхује са да би све што се дешавало последњих деценија могло да се настави и у будућности са још тежим последицама јер је то, по уверењу учесника форума, једини константи процес који се одвија у држави од краја Другог светског рата. Значајним за оснаживање грађана сматра се информисање путем слободних и независних медија. Поглед на медијску сцену Србије потврђује да се већина становника ове земље информише преко конвенционалних медија, највише телевизије и јефтине дневне штампе која се не сматра превише објективном и професионалном. Иако подаци о присуству на друштвеним мрежама потврђују активности великог броја појединаца ближи истини је став да се највећи број грађана информише преко ковенционалних ме-

дија од којих се најквалитетнији не могу похвалити значајним тиражима. Анализа онога што се може видети на телевизији потврђује како у земљи готово да нема проблема, па се изјаве највиших представника власти сматрају потврдом привида демократије. Бољи познаваоци прилика у овој области склони су ставу да грађани Србије ни не знају како изгледају слободни медији, а поређење са другим земљама потврђује одвијање два сасвим супротна процеса. Добра потврда је однос америчких медија према последњем председнику државе који је најутицајнијим забранио улаз у Белу кућу. Уместо да се осете пораженим удружили су се и формирали фронт пред којим је морао да устукне и Доналд Трамп који је, уместо преко конвеционалних медија, морао да се пресели на друштвене мреже и преко њих комуницира са бирачима. Ситуација у Србији је дијаметрално

супротна јер су конвенционални медији, сем пар изузетака, под строгом контролом представника власти, па су критички настројени морали да потраже простор на друштвеним мрежама. Све то јасно указује на став да грађани у таквој ситуацији и не могу да знају како изгледају слободни медији. Инцидентне ситуације деведесетих година прошлог века подгревале су наду да би након демократских могло да дође и до промена односа према медијима, али се није догодило ништа значајније. У веома компликованој ситуацији најгоре су се снашли сами грађани, јер већина није способна ни да разуме шта се дешава, понајвише због извештавања медија који сведоче о привиду демократије. Сликовитије описано, велика количина најразличитијих информација упоређује се са распродајом у робној кући у којој се сви гурају, а нико никога не препознаје, док је на поду гомила различите робе, читај ин-

формација, по којима сви газе. Управо тако су на наједноставнији начин описани српски медији из којих готово ништа не може да се сазна јер је све о чему се пише, или говори, у сивој зони и потпуно нетранспарентно. Добра потврда су различите врсте интервјуа који, уместо да открију најчешће још више сакрију оно што је битно и све више збуњују оне којима су информације намењене. Звог микса трачева у функцији популизма и пропаганде грађани немају превише поверења у медије, понајвише због уверења да се у њима, и поред привида да се нешто решава, не решава ништа. Они који се сматрају довољно објективним, професионалним и спремним да се ухвате у коштац са конкретним проблемима који оптерећују живот највећег броја грађана имају мале тираже, или су ограничени на кабловске системе, а самим тим не могу да имају знатнији утицај на открива-

ње негативних појава. Уверење да би ситуација била другачија кад би се поправио положај медија води ка ставу да је један од битних интереса грађана постојање слободних медија. Колико су слободни на најбољи начин потврђује понашање Регулаторног тела за електронске медије које је пред последње изборе потврдило да неће пратити рад електронских медија током предизборне кампање. То што грађани Србије немају снагу да утичу на понашање једног оваквог тела један је од основних разлога што се извештавање о понашању током предизборне кампање оцењује неравноправним. Податак да је једној групацији људи допуштено да контролишу јавни сервис, и од њега направе своје огњиште, потврђује уверење да су медији постали оружје искључиво једне политике. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

73

74

МАГАЗИН 17.12.2017.

75

Актуелна епидемиолошка ситуација

МАГАЗИН

17.12.2017.

МАЛЕ БОГИЊЕ

76

И ДАЉЕ ПРЕТЕ У

последњих седам дана је на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистровано више од сто нових случајева малих богиња тако да, од почетка октобра до 15. децембра, достигао 525 од којих је сто шездесет шест лабораторијски потврђено у Институту Торлак, што је за половину више од прошлонедељног броја. Најмлађа оболела особа је узраста два месеца, најстарија 60 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година а већина је, чак 90 одсто, била невакцинисана, непотпуно вакцинисана или непознатог вакциналног статуса. Од укупног броја оболелих трећина је била хоспитализована или је хоспитализација у току, а од тежих компликација малих богиња упала плућа регистрована је код 56 особа што је два пута више него пре само седам дана. Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра и до 15. децембра на овој територији су регистроване 244 оболеле особе. Од почетка новембра епидемије су пријављене и на територији града Београда, где је регистровано сто седам оболелих, у Краљеву 94, Нишу четрдесет три и Бујановцу два оболела, а од почетка децембра на територији општина Велика Плана пет и Бојник дванаест оболелих. У Тутину је пријављена породична епидемија малих богиња са петоро оболелих, а по један лабораторијски потврђен случај регистрован је у Суботици и Крушевцу, по три у Прешеву

и Новом Саду, а два у Врању и Смедеревској Паланци. Од 9. октобра на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести који укључује пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени и епидемиолошки надзор, вакцинацију невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица. У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ на територији целе земље интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година. Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике. Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ стиже информација да ће и даље, са развојем актуелне епидемиолошке ситуације, предлагати мере у складу са законским и подзаконским актима, стручним ставовима, препорукама Светске здраваствене организације, из којих је проистекао и усвојени план одстрањивања морбила у Србији. Т. Радовановић

77

Годишња изложба чланова Фото-кино клуба „Краљево“

МАГАЗИН

17.12.2017.

КОРАК У ДРУ

78

- Фото-кино клуб Краљево обележио десет година постојања изложбом на којој је 35 аутора приказало четрдесетак фотографија. – Међународни карактер јубиларне изложбе. - Радови неколицине чланова клуба уврштени међу сто најбољих фотографија Србије. – Следећа година година фотографије. - Наредне активности предавања, радионице и изложбе као прилика да се окупе љубитељи фотографија који заслужују и желе да се друже са члановима клуба. - Давнашња жеља покретача иницијативе о формирању клуба везује се за почетак рада кино секције

УГУ ДЕЦЕНИЈУ

79

К

МАГАЗИН

17.12.2017.

онстатација да све што траје пет година заслужује пажњу на најбољи начин се потврђује у раду Фото кино клуба „Краљево“ који је у септембру ове године закорачио у другу деценију рада. Десетогодишњи јубилеј је повод за изложбу фотографија чланова клуба на којој је, у Галерији Удружења ликовних и примењених уметника „Владислав Маржик“, приказано четрдесетак фотографија тридесет пет аутора. Председник клуба Владан Маринковић посебно истиче да су пропозиције ауторима пружале максималну слободу, па их ревијални карактер јубиларне изложбе није ограничавао по питању теме, а ни формата фотографија. Изложба као таква даје пресек стваралаштва чланова клуба током године на измаку који се огледа у темама обрађеним на минијатурама, али и

80

фотографијама великог формата. Како није било ни посебних захтева по питању опреме приметна је шароликост од галеријски стандардно постављених радова испод стакла до других које се битно разликују. Значајним за окупљање великог броја аутора показале су се друштвене мреже као добар вид комуникације и са члановима који одавно не живе у Краљеву. Тако су и за ову изложбу радови пристигли са различитих крајева света, од Канаде до Новог Зеланда, па је јубиларна изложба добила и међународни карактер. Посебан квалитет огледа се у чињеници да међу излагачима има аутора који су дипломирали на одсеку фотографије различитих високошколских установа, али и самоуких различитих година старости и образовања.

Отварање изложбе је прилика за подсећање да је клуб пре нешто више од десет година основала група од десетак заљубљеника у фотографију који су се окупили у просторијама краљевачког Народног музеја. Током првих десет година одболовао је све болести и прерастао у здраво удружење које заузима значајно место у овој области. Најбоља потврда квалитета су радови неколицине чланова клуба уврштени међу сто најбољих фотографија Србије. Ово је добар повод за размишљање да се успостави чвршћа сарадња са Туристичком организацијом Краљева у настојању да се овај крај што боље промовише и позиционира на туристичкој мапи Србије. Ма колико да су различите околности утицале на активност и број чланова који је, као и код сличних варирао,

клуб је успео да задржи језгро око кога су се окупљали љубитељи фотографије. А то је, каже Маринковић, и био основни циљ постављен пре више од десет година током којих је, зависно од различитих околности, скоро сваке органзована по једна изложба овог типа. Рад клуба карактеришу успони и падови, али и бројне активности као што су специјализоване радионице, заједнички излети и дружења.

- Занимљиво је да клуб наставља традицију некадашњег Фото кино клуба „Жика Чукулић“, а поред Краљевчана на изложбама је окупљао ауторе из Крагујевца, Врњачке Бање и Рашке. Клуб је од почетка био место где су се окупљали заљубљеници у фотографију без обзира да ли су школовани или самоуки, професионалци или аматери. Углавном је то било место за размену

информација, дружење и разноразне активности. С обзиром да је ово јубиларна изложба, којом обележавамо десет година постојања клуба, покренута је иницијатива чланова да цела следећа буде година фотографије и да имамо пуно активности, предавања, радионица, изложби као прилика да се окупе љубитељи фотографија који заслужују и желе да буду са нама, а тренутно нису заступљени овде – каже Маринковић. Десетогоришњи рад обележен је честим променама седишта клуба које се од Народног музеја преко Културног центра „Рибница“, Дома технике и Културног центра „Евергрин“ наставило до тренутног у Хајдук Вељковој улици. Давнашња жеља покретача иницијативе о формирању везује се за почетак рада кино секције. Први покушај од

пре неколико година, када је организована адекватна радионица, није успео да окупи довољан број спремних да се упусте у авантуру стварања покретних слика. Идеја о томе и даље постоји, а у клубу верује да би могла да се отелотвори у неком наредном периоду. Добар повод лежи у ставу да је Краљево шесту годину престоница краткометражног филма у овом делу света и место окупљања значајних аутора од крајњих граница запада до Далеког истока. Последњих неколико година део средстава за основне активности обезбеђује се на конкурсу којим локална самоуправа учествује у суфинансирању пројеката удружења грађана. И то је један од повода за уверење да би у наредном периоду требало очекивати нове активности и знатно већи број чланова од садашњег. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 17.12.2017.

83

84

МАГАЗИН 17.12.2017.

85

МАГАЗИН

17.12.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

86

Деда Мраз и компанија Нова година само што није стигла, а на Северном полу је завладала епиде-

мија грипа па је Деда Мраз у великом проблему, јер је свих 92 хиљаде вилењака добило опасну кијавицу која их је приковала за кревет. Зато се као проблем посебне врсте јавља питање ко ће му помоћи да направи играчке за децу широм света? Добри дека нема дилему, мора да крене у потрагу за витамином који ће помоћи његовим другарима да оздраве како би спасли дух Божића и Нове године. Деведесетпетоминутну породичну авантуру у 2Д формату синхронизовану на српски језик, по сопственом сценарију, је режирао Алан Чабат а уз њега главне улоге тумаче још Голдшифтех Фарахани и Пио Мармаи, у српској верзији Никола Којо, Јелена Томашевић и Бојан Перић. Филм се приказује до 20. децем-

бра, а пројекције почињу у 17,30 сати.

Star Wars: Последњи Џедај

За осми наставак серијала „Ратови звезда“ под називом „Последњи Џедај“ сценарио је написао, и филм режирао, Рајан Џонсон. Последња епизода наставља причу започету у филму „Буђење Силе“, а посетиоцима се пружа прилика да поново виде Марка Хамила, Кери Фишер, Адама Драјвера, Дејзи Ридли, Џона Бојегу, Оскара Ајзака, Лупиту Њонго, Домнала Глисона, Ентонија Денијелса, Гвендолин Кристи и Ендија Серкиса. Нови чланови екипе укључују оскаровца Бенисија Дел Тора, номиновану за Оскара Лору Дерн и талентовану нову наду Кели Мари Трен. Наредбом 66 Џедаји су скоро уништени, а неколицина преживелих боре се за добро протерани у изгнанство, или се крију. Али не и Џекс Пејвен који

као усамљени герила ратник задаје ударце Империји уз помоћ групе под именом Виплеш, тајној побуњеничкој ћелији која се крије дубоко у нивоима планете. Џекс има можда најопаснију мисију, да испрати једног од вођа покрета отпора на сигурно, јер је од велике важности а мета је атентата. То је веома ризичан посао, али су он и дружина спремни да се супроставе Империји и у својој летелици Фар Ренџеру целој Империјалној флоти. Галаксијом путују вести да је мрачни Сит изгубио дуел на смрт од младог борца за слободу, али Џекс открива језиву, непогрешиву и злокобну, истину да је Дарт Вејдер жив и да неће одустати док му не види крај. Реј је закорачила у један већи свет у „Буђењу Силе“, а наставиће епско путовање с Фином, Поом и Луком Скајво-

кером у следећем поглављу саге „Ратови звезда“. И док епској научнофантастичној борби светле и тамне стране силе нису могла да се одупру ни глумачка имена као што су Иан МекГрегор, Лајам Нисон, Натали Портман, Кристофер Ли, Семјуел Л. Џексон, Френк Оз и Хајден Кристенсен. Светска претпремијера филма је заказана за 9. децембар у Лос Анђелесу, а Србија је међу ретким земљама у свету која има привилегију да пре истека прве половине децембра представи најпознатију сагу. За филм који траје пуна два и по сата сценарио је, уз Џорџа Лукаса, писао Рајан Џонсон који је и режирао ову акциону авантуру. Филм се приказује до среде 20. децембра а пројекције почињу у 19,30 и 22 сата.

87

88

МАГАЗИН 17.12.2017.

Спартак - Краљево 74:86

89

90

МАГАЗИН 17.12.2017.

Слога - Вршац 77:89

91

92

МАГАЗИН 17.12.2017.

Рибница - Нови Пазар 0:3

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 10. И 16. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

17.12.2017.

17. децембар

94

497. п. н. е. — Храм на Римском форуму је посвећен богу Сатурну; годишњица овог догађаја се се обележава као Сатурналије.

1531. — По наређењу папе Клемента VII, у португалској престоници Лисабону установљена инквизиција.

1538. — Папа Павле III из римокатоличке цркве искључио енглеског краља Хенрија VIII, који се претходно прогласио поглаварем Англиканске цркве.

1583. — Војска Ернеста Баварског је у Келнском рату поразили војску Гебхард фон Валдбурга у опсади Годесберга.

1903. — Браћа Вилбур и Орвил Рајт извела први успешан лет авионом у историји ваздухопловства. Њихова летјелица „Флајер I“ над пешчаним динама близу места Кити Хок у Северној Каролини, у САД, узлетела четири пута, задржавши се у ваздуху најдуже 59 секунди.1908. — После победе Младотурске револуције, одржана прва седница парламента Отоманског царства.

1926. — У државном удару у Литванији, војска је збацила демократски изабраног председник Казиса Гринијуса и на његово место поставила Антанаса Сметону.

1939. — У заливу Ла Плата код Монтевидеа у Другом светском рату потонуо немачки бојни брод „Адмирал Граф фон Шпе“, који је претходно био оштећен у бици с британским крстарицама. Капетан брода Ханс Лангсдорф потом извршио самоубиство.

1948. — У покушају да поново успостави власт у Индонезији, која је 1945. прогласила независност, Холандија напала Индонезију, њене трупе упале у

главни град Џакарту и ухапсиле председника Сукарна и друге индонежанске лидере. Споразумом у Хагу 1949. Холандија признала суверенитет Индонезије.

1960. — Војници одани етиопском цару Хајле Селасију су угушили покушај државног удара који је почео 13. децембра.

1973. — Арапски екстремисти убили 32 особе на аеродрому у Риму, када су бацили бомбу на авион компаније „Пан Америкен“ и из митраљеза изрешетали зграду терминала.

1983. — Привремена ирска републиканска армија је детонирала аутомобил-бомбу испред робне куће Херодс у Лондону, убивши шест особа и ранивши још око 90.

1983. — У дискотеци у Мадриду у пожару погинуле 83 особе.

1985. — Војна влада Уганде и припадници герилаца потписали мировни уговор којим су поделили власт и окончали готово петогодишњи грађански рат.

1989. — У Румунији избиле масовне демонстрације против диктаторског режима Николае Чаушескуа, у којима је погинуло око 1.000 људи. Немири који су почели у Темишвару и Араду потом захватили Букурешт и проширили се на целу земљу. Чаушеску и његова жена Елена ухваћени у бегу 22. децембра, осуђени на смрт и стрељани.

1989. — Прва епизода Симпсонових Simpsons RoasWng on an Open Fire је емитована у САД.

1990. — На првим демократским изборима у Хаитију за председника изабран популистички свештеник Жан Бертран Аристид.

1991. — Савет министара Европске заједице је усвајањем нове Деклара-

ције о Југославији одлучио да призна независност свих југословенских република које прихвате критеријуме за признавање нових држава у источној Европи и СССР-у.

1992. — Скупштина Републике Српске на Палама изабрала Радована Караџића за првог председника Републике Српске.

1995. — Вођа делегације Републике Српске на мировним преговорима у Дејтону Слободан Милошевић одбио да посланицима Скупштине РС поднесе извештај о мировним преговорима на којима је постигнут споразум о окончању рата у БиХ.

1996. — Побуњеници перуанског левичарског герилског покрета „Тупак

Амару“ заузели јапанску амбасаду у Лими, запретивши да ће побити 490 талаца ако власти Перуа не ослободе из затвора 300 припадника њиховог покрета.

1997. — Мински центар УН објавио да у Босни и Херцеговини има још 750.000 до милион нагазних мина и да је током 1996. и 1997. од експлозија мина повређено око 1.000 људи, међу њима велик број деце.

1999. — Немачки, амерички и источноевропски званичници закључили историјски споразум о надокнади за принудан рад за време нацистичке Немачке, 54 године после Другог светског рата.

2000. — У Женеви одржана конференција о новом програму заштите права глумаца и њиховог рада у филмској и ТВ индустрији, музичким спотовима и на Интернету, којој су присуствовали делегати из око 90 земаља.

2000. — У Сава-центру у Београду одржава премијера цртаног филма Кирику и вештица, чија синхронизација је прва српска званична биоскопска син-

хронизација.

2001. — Наоружани командоси упали у Националну палату на Хаитију, у Порто Пренсу и убили два полицајца и два пролазника пре него што је полиција успела да заузме зграду.

2002. — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.

18. децембар 218. п. н. е. — У бици код Требије у Другом пунском рату картагински војсковођа Ханибал је нанео тежак пораз римској војсци.

1398. — Кублај кан је променио назив свог царства у Јуан, означивши званични почетак династије Јуан у Кини и Монголији.

1398. — Татарски војсковођа Тимур Ленк заузео је индијски град Делхи.

1642. — Абел Тасман је постао први Европљанин који је допловио до Новог Зеланда.

1777. — У САД је прослављен први Дан захвалности, чиме је прослављена недавна америчка победа над британским генералом Џоном Бергојном у бици код Саратоге у октобру.

1787. — Њу Џерзи је постао трећа америчка држава која је ратификовала устав САД.

1865. — Ратификацијом 13. уставног амандмана у САД је укинуто ропство.

1903. — Америчко-панамским уговором зона Панамског канала је стављена под контролу САД уз годишњу ренту.

1916. — Победом Француза завршена је десетомесечна битка код Вердена у Првом светском рату, у којој су обе стране имале огромне губитке погинуло је 543.000 Француза и 434.000 Немаца.

1935. — Едвард Бенеш је изабран за председника Чехословачке, четири дана после оставке првог шефа те државе Томаша Масарика.

1940. — Вођа нацистичке Немачке Адолф Хитлер наредио је у Другом светском рату Врховној команди Вермахта да припреми инвазију на СССР

према тајном плану под шифром „Операција Барбароса“.

1970. — У Италији је ступио на снагу закон о разводу брака, упркос противљењу Римокатоличке цркве.

1972. — САД су у Вијетнамском рату почеле масовно бомбардовање Ханоја које је трајало непрекидно 12 дана и ноћи.

1972. — Стенли Берет је пробио звучни зид на земљи, возећи аутомобил на ракетни погон брзином већом од 1000 km/h на писти у Калифорнији.

1989. — Европска економска заједница и Совјетски Савез су потписали споразум о трговини и економској сарадњи.

1993. — У Загребу обновљен рад Српског привредног друштва Привредник укинутог 1946. године.

1999. — Председница Шри Ланке Чандрика Кумаратунга повређена је у експлозији бомбе у којој је погинуло 33 и рањено 137 људи. Власти у Коломбу оптужиле тамилске сепаратисте за подметање бомбе.

2000. — У Бриселу су обновљени преговори о сукцесији бивше СФР Југославије, након што су нове југословенске власти одустале од става да је СР Југославија једини наследник бивше државе, који је тврдо заступао бивши председник СРЈ Слободан Милошевић. Преговори су успешно завршени у мају 2001.

2003. — Скупштина Косова усвојила је у начелу Закон о сарадњи са Трибуналом у Хагу. Хашки трибунал осудио је босанског Србина Драгана Николића, званог Јенки, на 23 године затвора. Он је признао кривицу за ратне злочине почињене над муслиманским заробљеницима у логору Сушица код Власенице, чији је командант био у лето 1992.

19. децембар 1154. — На енглески престо дошао Хенри II, први владар династије Плантагенет. Учврстио је краљевску власт и ограничио власти барона и судску власт цркве, због чега је дошао у сукоб са Кантерберијским надбискупом То-

95

17.12.2017.

МАГАЗИН

96

масом Бекетом, који је по његовом налогу убијен 1170. Започео је освајање Ирске 1171.

1793. — Генерал Наполеон Бонапарта добио је прву значајну битку када је од Енглеза преузео Тулон.

1842. — САД су признале независност Хаваја, али амерички утицај остао је доминантан. Хавајска острва су анектирана 1898, а 31. августа 1959. постала су 50. држава САД.

1863. — Енглески проналазач Фредерик Волтон патентирао је у Лондону подни прекривач - линолеум.

1905. — Усвојен је први Устав Црне Горе, „Никољдански устав“, којим је држава конституисана као уставна монархија.

1941. — После неуспеле офанзиве на Москву у Другом светском рату, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом.

1944. — Ослобођена је Подгорица у Другом светском рату.

1946. — У Индокини избио рат између војске под вођством Хо Ши Мина и француских колонијалних трупа.

1950. — Савет НАТО-а именовао америчког генерала Двајта Ајзенхауера врховним командантом снага НАТО у Европи. Ајзенхауер је био један од најзначајнијих савезничких команданата у Другом светском рату и председник САД 1952. и 1956.

1958. — Председник САД Ајзенхауер упутио, први пут у свету, божићне честитке преко сателита.

1965. — Са 54,5 процената гласова бирача Шарл де Гол је победио на председничким изборима у Француској Франсоа Митерана.

1971. — Филм„ Паклена поморанџа“, редитеља Стенлија Кјубрика, премијерно приказан у Лондону.

1972. — Јужнокорејски танкер „Јужна звезда“ испустио више од сто хиљада тона нафте поред Омана. Капсула васионског брода „Аполо 17“ спустила се у Тихи океан. Тиме је окончан амерички програм „Аполо“ летова на Месец са људском посадом.

1984. — Британски и кинески премијери Маргарет Тачер и Џао Цијанг

потписали су у Пекингу споразум према којем Хонгконг од 1. јула 1997, после 99 година британске управе, прелази под суверенитет Кине.

1991. — Република Српска Крајина прогласила Книн за главни град, а Милан Бабић, дотадашњи председник владе, преузео је функцију председника Републике. Тиме су уједињене две територијално неповезане јединице у Хрватској под контролом Срба - Крајина и Српска област Славонија, Барања и Западни Срем. РСК је престала да постоји у августу 1995, када су хрватске снаге заузеле те територије, а око 250.000 Срба избегло је у Босну и СР Југославију.

1995. — Први војници из Русије стигли у Босну где ће се укључити у мисију очувања мира (ИФОР), која је по одлуци Савета безбедности УН поверена снагама НАТО.

1997. — Сингапурски путнички авион „Боинг 737-300“ срушио се близу индонежанског града Палембангаре. Несрећу није преживео нико од 104 путника и чланова посаде.

2001. — У социјалним немирима који су захватили Аргентину на хиљаде људи широм земље опљачкало је око 100 самопослуга. Протести у којима је погинуло више од 20, а рањено преко 100 људи, избили су када је влада најавила да ће увести строже економске мере како би отплатила страни дуг од 132 милијарде долара.

2002. — Хрватска влада усвојила је Резолуцију о приступању ЕУ. Словенија добила нову владу чији је премијер Антон Роп.

2004. — У недељу, на дан Светог Николаја Мирликијског, почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке „Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.

20. децембар 69. — Војска одана римском војсковођи Веспазијану је ушала у Рим и збацила цара Вителија.

1192. — Аустријски војвода Леополд V је заробио енглеског краља Ричарда Лављег Срца приликом његовог

повратка у Енглеску након склапања мира са Саладином.

1522. — Сулејман Величанствени је у опсади Родоса прихватио предају преосталих Витезова са Родоса, којима је дозволио да се евакуишу.

1582. — У Француској прихваћен Грегоријански календар.

1860. — Јужна Каролина је постала прва савезна држава која је покушала да се отцепи од САД.

1912. — У Лондону почела мировна конференција Турске и балканских земаља, после победе балканских савезника и освајања готово свих турских поседа у Европи. Конференција завршена потписивањем Лондонског мировног уговора 30. маја 1913, којим се Турска одрекла европских провинција до линије Енос-Мидија, али су сукоби балканских савезника око разграничења водили у нови рат.

1915. — Последње аустралијске трупе су евакуисане са Галипоља.

1917. — Основана је Чека, прва совјетска тајна полиција.

1924. — Адолф Хитлер је пуштен из затвора Ландсберг.

1945. — Карл Ренер изабран за првог председника аустријске Друге републике.

1951. — У Ајдаху је почела с радом прва експериментална нуклеарна електрана која је производила електричну енергију.

1960. — Основан Фронт националног ослобођења Јужног Вијетнама, комунистичко политичко крило антиамеричких герилских снага Вијетконг.

1970. — Под притиском радничких немира и штрајкова у Пољској, оставку поднео шеф владајуће Пољске уједињене радничке партије Владислав Гомулка. Наследио га Едвард Гјерек.

1971. — Председник Пакистана Ага Мохамед Јаја Кан поднео оставку после пораза пакистанских трупа у рату са Индијом у Источном Пакистану и предао власт Зулфикару Али Бутуу.

1986. — У највећим демонстрацијама од почетка Културне револуције у

Кини, преко 30.000 студената протестовало у Шангају тражећи демократске слободе.

1987. — У судару филипинског ферибота Доња Паз и једног танкера, најтежој мирнодопској несрећи на мору, преживело је 24 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота.

1989. — САД почеле инвазију на Панаму с 12.000 војника, којима се придружило још толико америчких војника стационираних у Панами, ради збацивања бившег америчког штићеника, премијера Мануела Антонија Норијеге.

1990. — Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварнадзе, кључна личност совјетских реформи које су довеле до окончања Хладног рата, поднео оставку упозоривши Парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи.

1991. — Председник реформске владе СФРЈ Анте Марковић поднео оставку због опструкције реформског програма Савезне владе коју су спроводили републички политички лидери. Марковић није хтео да прихвати савезни буџет који је назвао ратним буџетом. После његове оставке реформе заустављене, а Југославија се убрзо распала.

1992. — У Југославији одржани превремени савезни, републички и локални избори. На изборима за председника Србије Слободан Милошевић у првом кругу победио Милана Панића. Представници опозиције указали на бројне неправилности и манипулације током избора.

1995. — Амерички авион „боинг 757“ са 164 путника и члана посаде, који је летео од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије. Несрећу преживело четворо људи и један пас.

1996. — У Београд допутовала комисија ОЕБС на челу с бившим премијером Шпаније Фелипеом Гонзалесом како би испитала регуларност локалних избора у Србији пошто је, под притиском иностране јавности и свакодневних протеста широм Србије, председник Слободан Милошевић

био присиљен да прихвати арбитражу ОЕБС.

1998. — Американка нигеријског порекла Нкем Чукву родила осморке, што је био први такав познат случај. Најмања беба умрла седам дана касније.

1999. — Португалија је вратила Макао Кини.

1999. — На основу оптужнице Међународног суда за ратне злочине, СФОР ухапсио генерал-потпуковника Војске Републике Српске Станислава Галића, команданта Сарајевско-романијског корпуса од октобра 1992. до маја 1994. Галића 5. децембра 2003. Хашки трибунал осудио на 20 година затвора због злочина против човечности над цивилима у Сарајеву од 1992. до 1994.

2001. — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о слању Међународних безбедносних снага за помоћ Авганистану под командом Велике Британије, као подршку привременој антиталибанској влади.

2002. — У Немачкој, на основу потернице Интерпола, ухапшена власница пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафина Милановић и изручена Београду, где је оптужена за проневеру око 19 милиона марака.

21. децембар 69. — Веспазијан прихваћен за римског цара чиме је окончана политичка криза започета уклањањем Нерона 68. године (Година четири цара).

1124. — Ламберто Сканабеки је постап папа под именом Хонорије II. 1781. — Аустријски цар Јосиф II Едиктом о толеранцији признао слободу вероисповести и одузео католичкој цркви положај државне цркве.

1881. — У Београду основано Друштво новинара Србије, једно од најстаријих у Европи. У Београду тада излазила 22 листа и часописа. Председник првог Управног одбора Друштва био српски писац Лаза Костић, тада уредник „Српске независности“.

1920. — Рудари рудника Крека код Тузле се придружују генералном штрајку рудара Словеније. Штрајк ће

97

17.12.2017.

МАГАЗИН

98

да прерасте у крвави оружани сукоб, познатији као „Хусинска буна“.

1937. — У Холивуду одржана премијера филма Волта Дизнија „Снежана и седам патуљака“, првог целовечерњег цртаног филма у филмској историји.

1941. — Формирана I пролетерска НОУ бригада у Рудом.

1948. — У Ирској потписан закон о конституисању Ирске Републике. Ирска 1949. прогласила пуну независност од Уједињеног Краљевства и иступила из Комонвелта.

1958. — Генерал Шарл де Гол изабран за првог председника Пете републике.

1967. — Луј Вашкански, први човек којем је пресађено срце, умро у јужноафричком граду Кејптауну 18 дана после операције.

1968. — Лансирана је мисије Аполо 8 из свемирског центра Кенеди, која је одвела своју посаду по први пут у Месечеву орбиту.

1972. — Источна и Западна Немачка потписале уговор о добросуседским односима и успоставиле дипломатске везе, формално окончавши непријатељство које је трајало више од две деценије. Тиме отворен пут и за међународно признање Источне Немачке.

1973. — У Женеви отворена прва мировна конференција посвећена Израелу и његовим арапским суседима. У раду конференције учествовали Јордан, Израел, Египат, САД, СССР и Уједињене нације.

1979. — У Уједињеном Краљевству потписан мировни уговор којим су окончани седмогодишњи герилски рат у Родезији и 15-годишња побуна против британске круне.

1988. — Авион америчке компаније „Пан Ам“ на линији Лондон-Њујорк експлодирао изнад шкотског места Локерби. У несрећи погинуло свих 259 људи у „боингу 747“ и 11 на земљи. Либија касније оптужена да је одговорна за тај терористички акт.

1990. — Влада Албаније наредила уклањање свих Стаљинових статуа и свих симбола који носе његово име.

1993. — Председник Русије Борис

Јељцин распустио Министарство безбедности, бивши КГБ, јер га није благовремено упозорило на опасан развој догађаја у земљи и рекао да институцију која је деценијама застрашивала грађане није могуће реформисати.

1997. — У другом кругу председничких избора у Србији, на које је изашло 50,98 одсто бирача, победио, с 59,23 одсто гласова, Милан Милутиновић, кандидат коалиције Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и Нове демократије. Његов ривал Војислав Шешељ добио 37,57 одсто гласова.

2001. — Председник Аргентине Фернандо де ла Руа поднео оставку после жестоких сукоба демонстраната и полиције у највећим социјалним немирима у историји Аргентине и пошто је перонистичка опозиција одбила да му да подршку.

2007. — Естонија, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка почеле да примењују одредбе Шенгенског споразума на копненим и поморским границама.

22. децембар 640. — Арапи муслимани заузели Александрију, две године после почетка инвазије на византијски Египат.

1790. — Руске трупе под командом Александра Суворова од Турака преузеле град Исмаил, важну луку у делти Дунава.

1894. — Француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус осуђен на доживотну робију на основу лажне оптужбе да је Немцима продавао војне тајне и послат у затвор на Ђаволска острва у Француској Гијани. Под притиском јавног мњења рехабилитован 1906.

1917. — У Брест-Литовску у Првом светском рату почели мировни преговори сила Осовине и нове руске владе, успостављене Октобарском револуцијом.

1942. — Амерички бомбардери напали главни град Бурме Рангун, који су у Другом светском рату окупирали Јапанци.

1956. — Последњи британски и француски војници напустили египатски лучки град Порт Саид по завршетку Суецког рата.

1968. — Северна Кореја, после 11 месеци заробљеништва, ослободила 82 члана посаде америчког шпијунског брода „Пуебло“.

1975. — После двадесеточасовне опсаде седишта ОПЕЦ у Бечу, палестински терористи с таоцима одлетели авионом, који им је уступила Влада Аустрије, у правцу Блиског истока.

1988. — Јужна Африка, Куба и Ангола у Уједињеним нацијама потписали споразум којим је Намибија, последња колонија у Африци, добила независност. Та бивша немачка колонија од Првог светског рата била под управом Јужне Африке.

1989. — У страху од побуњеног народа, председник Румуније Николае Чаушеску са супругом Еленом хеликоп-

1994. — Премијер Италије Силвио Берлускони, због оптужби за корупцију, поднео оставку седам месеци пошто је дошао на чело коалиционе конзервативне владе, 53. од Другог светског рата.

1996. — Герилци перуанског левичарског покрета „Тупак Амару“ ослободили 225 талаца у јапанској амбасади у Лими, а задржали 140.

2000. — Светска здравствена организација упозорила на могућност ширења болести „лудих крава“ ван Европе. Болест која се сматра вероватним узроком нове варијанте смртоносне Кројцфелт-Јакобове болести мозга код људи, откривена 1986. у Великој Британији.

2002. — На неуспелим председничким изборима у Црној Гори највише гласова, преко 80 одсто, освојио кандидат Демократске партије социјалиста Филип Вујановић.

2009. — Србија је поднела кандидатуру за чланство у Европској унији.

2016. — завршена Битка за Алеп након 4 године,5 месеци и 3 дана.

23. децембар тером побегао из Букурешта, чиме је окончана његова 24-годишња диктаторска владавина. Брачни пар ухваћен и три дана касније стрељан у месту Трговиште.

1990. — Лидер синдикалног покрета „Солидарност“ Лех Валенса преузео, после изборне победе, дужност председника Пољске. Сабор Хрватске усвојио нови Устав којим је Република Хрватска проглашена за националну државу хрватског народа.

1993. — Јужноафрички парламент састављен од белаца окончао еру апартхејда, изгласавши већином од 237 према 45 Прелазни устав земље, што је омогућило одржавање првих сверасних избора у Јужној Африци. Алина Фернандес Ревуелта, кћерка председника Кубе Фидела Кастра, напустила Кубу и добила политички азил у САД.

1588. — Током заседања Скупштине сталежа у дворцу Блоа, по налогу француског краља Анрија III, убијене су вође католичке Лиге војвода од Гизе, његов брат Луј и кардинал од Гизе. Кардинал Бурбонски ухапшен је и до краја живота био је у заточеништву.

1832. — Француска је заузела Антверпен и присилила Холандију да призна независност Белгије.

1861. — Турска је прихватила уједињење Влашке и Молдавије, Дунавских кнежевина под њеним суверенитетом, у једну државу под називом Румунија.

1920. — Француска и Велика Британија су одобриле конвенцију којом су утврђене границе Сирије и Палестине.

1943. — Врховна команда савезничких снага за Средоземље и Национални комитет ослобођења Југославије постигли су у Другом светском рату споразум о прихватању југословенских избеглица и њиховом пребацивању у северну Африку.

1948. — У Токију су погубљени бив-

ши јапански премијер Хидеки Тоџо и још шесторица бивших високих функционера, које је Међународни војни суд осудио на смрт због злочина против човечности у Другом светском рату.

1949. — донето је Упутство о оснивању и раду радничких савета 1963. — На грчком путничком броду „Лаконија“, захваћеном пожаром после експлозије у северном Атлантику, погинуло је 128 људи, а 908 је спашено пре потонућа брода 29. децембра.

1964. — Веома снажан циклон на Цејлону (Шри Ланка) проузроковао је смрт најмање 2.000 људи.

1972. — У земљотресу који је погодио главни град Никарагве Манагву погинуло је 7.000 људи.

1989. — САД су ојачале своје трупе од 24.000 војника у Панами са још 2.000 да би савладале неочекивано јак отпор присталица бившег панамског премијера генерала Мануела Антонија Норијеге.

1990. — Словенци су се на плебисциту изјаснили за издвајање из СФР Југославије.

1994. — Република Српска и босанска влада у Сарајеву, уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера, потписале су четворомесечно примирје које ће ступити на снагу 1. јануара 1995.

1995. — У индијском граду Дабали, северно од Њу Делхија, у пожару који је избио у свечаној сали за време школске забаве живот је изгубило 538 људи, међу којима највећи број деце између пет и 14 година.

2000. — На првим парламентарним изборима у Србији након одласка са власти Слободана Милошевића почетком октобра, убедљиву победу однела је Демократска опозиција Србије.

2001. — Нигеријски државни тужилац, Бола Иге, убијен је у својој кући у месту Ибадан у југозападној Нигерији.

2003. — У експлозији на налазишту природног гаса, на југозападу Кине, погинула је најмање 191 особа, а око 16.000 људи је евакуисано.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs