MagazIN 312

МАГАЗИН Година V * Број 312 * 3. децембар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

3.12.2017.

У овом броју: Потврђен нов састав парламента Ослободиоцима у славу Дан сећања - 14. октобар Жртва географског положаја Челични бедем одбране Квалитетнија расвета за мање пара Правно надмудривање без краја Топло гнездо на обали Ибра Трагови у времену

2

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 16 20 22 30 42 50 54 62

Награда која обавезује Расте број оболелих Обелели кровови Спиридонизам као путоказ На репертоару Биоскопа „Кварт“ Незаустављива еволуција фудбала Војводина - Рибница Медвешчак - Краљево Слога - Дунав Времеплов

70 76 78 80 86 90 96 90 100 102

3

4

МАГАЗИН 3.12.2017.

5

6

МАГАЗИН 3.12.2017.

7

8

МАГАЗИН 3.12.2017.

9

Шеснаеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

3.12.2017.

ПОТВРЂЕН НОВ САС

10

СТАВ ПАРЛАМЕНТА

- Оставке четири одборника Скупштине града. – Разрешен дужности заменик председник Скупштине града Александар Протић.

– Нови заменик председника локалног парламента Владимир Мимовић. – Трећи заменик председника за годину и по дана. - Више од сат расправе о предлогу одлуке о постављању кабловских инсталација на стубовима јавне расвете у власништву града.

– Оштре критике неоправданог трошење средстава за путовања у иностранство без видљивих ефеката. – Значајна средства потрошена на субвенционисање јавног градског и приградског превоза, концерт Аце Лукаса, мобилне телефоне, репрезентацију и поклоне

11

ако обиман дневни ред шеснаесте седнице Скупштине града није наговештавао богзна како бурну расправу, јер се скоро половина предложених тачака односила на кадровске промене у управним, надзорним и школским одборима, показало се да је остатак довољна основа опозиционим одборницима за жестоке критике свих потеза владајуће коалиције. Неуобичајеним се чини и значајна промена састава локалног парламента који је од последњег дана новембра остао са четири упражњена места. Присуство 48 одборника на почетку седнице било је довољно за рад и пуноправно одлучивање па је, пре преласка на предложени дневни ред, без примедби усвојен извод из записника са претходне седнице. Дан пре одржавања на седници Градског већа је подржан предлог Одборничке групе „Александар Вучић – Србија побеђује“ да се у предложени дневни ред уврсти тачка „Предлог одлуке о изменама и допунама Одлуке о постављању пло-

МАГАЗИН

3.12.2017.

И

12

вила на делу обале и водног простора на територији града Краљева“ и амандман на предлог одлуке о изменама и допунама Одлуке о постављању кабловских инсталација на стубовима јавног осветљења који су јавна својина града Краљева. То је било довољно да постане саставни део дневног реда који је, уз 39 гласова подршке и 12 уздржаних, усвојен петнаестак минута након времена одређеног за почетак седнице. Оставку на место одборника у Скупштини града до почетка седнице поднели су Владимир Савић, Бранислав Сеничић и Александра Окошановић Угреновић, а пред закључење и Александар Протић, који је раније поднео писмену оставку на место заменика председника Скупштине града па је престанак мандата подршком 45 одборника уз три против и три уздржана констатован само пет минута пре преласка на дневни ред. Процедура избора новог заменика потрајала је пола сата, јер је пре преласка на тајно гласање било неопход-

но изабрати петочлану комисију од одборника најбројнијих одборничких група. Након што су Локални фронт и Староседеоци Краљева и околине одустали од учешћа у комисији прилику су добили по један представник Српске радикалне странке и Покрета социјалиста. Расправа о предложеном кандидату напредњака била је прилика за подесећање опозиционих одборника да најјача политичка опција у локалном парламенту нема одговарајућу особу за вршење ове значајне дужности, јер од конституисања скупштине пре нешто више од годину и по дана трећи пут бира заменика председника Скупштине града. За опозицију је то потврда да ова функција није претерано атрактивна, али да представља добру одскочну даску за запослење у неком од јавних предузећа. И поред потврде да у наредном периоду на значајна места у највишим органима треба постављати младе људе није изостала критика и указивање да су за једну овакву неопходни мало више искуства и стручности од оне које посе-

дује предложени кандидат. Ма колико примедбе биле оправдане представници опозиције су свесни да то нема превише утицаја на одлучивање па је изношење и овога пута само добра прилика да се што чешће изађе за скупштинску говорницу и упуте речи критике на рад владајуће коалиције. Уз потврду представника Локалног фронта да неће гласати индикативна је примедба шефа одборничке групе Староседеоци Краљева и околине Ивана Матовића да на значајно место у највишем законодавном органу долази особа која за више од годину дана у овом високом дому није проговорила ни реч. Након паузе за сумирање резултата констатовано је како је 40 гласова подршке довољно да предложени кандидат Владимир Мимовић заузме место поред председавајућег председника Скупштине града Ненада Марковића. Неочекивано дуго, више од сата, трајала је расправа о предлогу одлуке о постављању кабловских инсталација

на стубовима јавне расвете у власништву града. Непосредан повод је амандман напредњака који су се, непосредно по стављању тачке на дневни ред, сетили да уложе амандман по коме се цена од три хиљаде динара по стубу смањује на две. И док опозиција сматра да се тако чини значајан уступак највећем кабловском оператеру владајућа већина заступа став да се умањењем надокнаде већем броју Краљевчана пружа прилика за приступ кабловским системима. Колико је разматрање ове проблематике било атрактивно најбоље потврђује иступање петнаестак одборника који су жестоко бранили дијаметрално супротне ставове. Иако у мањини о односуна укупан број много активнији су и овом приликом били одборници опозиције. До паузе у раду тек неколико минута пре истека четвртог сата педесетак минута је трајала расправа о изменама и допунама одлуке о утврђивању пореза на имовину у следећој години. Иступање Ивана Матовића било је прилика за подсећање да има локал-

них самоуправа у Србији које, у складу са законом, и не наплаћују ову врсту пореза и критику одборника Јединствене Србије због податка да су дану кад су у Јагодини гласали за укидање овог пореза у Краљеву дали подршку предлогу да се уведе. Замерке су упућене и на износ пореза уз подсећање да је првобитни смањен за половину, али је повећана основица што се није битније одразило на укупне обавезе оних који га плаћају. Предлог да се средства убрана на овај начин усмере у активности месних заједница није наишао на разумевање одборника владајуће већине, а расправу су обележиле бројне реплике и одговоре на њих. Статут Спортског центра „Ибар“ и одлуке надзорних одбора „Чистоће“ и „Топлане“ о расподели добити нису привукли посебну пажњу одборника колико извештај о рализацији буџета за првих девет месеци ове године. Градским челницима је замерено да су удвостручили утрошак планираних средстава за путовања посебно за од-

13

МАГАЗИН

3.12.2017.

лазак у Русију који је оцењен туристичким, јер након повратка и даље нема никаквих података о ефектима. Ово је била прилика за још једно подсећање на изостанак одговорности али и на чињеницу да се за јавни градски и приградски првоз троше значајна средсва јер локална самоуправа, и поред бројних обећања из ранијег периода, још није успела да реши овај проблем. Примедби је било и на десет хиљада евра утрошених на бесплатни концерт Аце Лукаса, репрезентацију и поклоне од 2,4 милиона динара, трошкови мобилних телефона. Примедба одборника Покрета Двери указује да трошкови за суфинансирање информисања од јавног интереса потврђују привилегован положај једне локалне телевизије. Податак да је у расподели добила знатно више средстава од других одборницима Двери смета због податка да је емитовање програма Телевизије Краљево последња два месеца искључено из мреже кабловског оператера због чега

14

сигнал не допире до гледалаца на седамдесет одсто територије коју покрива. Иступање одборника Данила Спа-

сојевића биће повод за оштар деманти ове медијске куће којим се потврђује да је искључен из програма због одлуке да не продужи уговор којим се оба-

Владимир Мимовић Владимир Мимовић је диломирао на Виској школи техничких струковних студија у Чачку на основним струковним студијама првог степена, студијски програм електротехника. Након завршених студија обавезно стручно усавршавање у предузећу Електромонтажа. У истом предузећу, посл е успешног стручног усавршавања, засновао је радни одсно на радном емсту референта продаје, на пословима припремања документације потребне за израду тендера и понуда. Поседује сертификат “Примена ФИДЦ услова уговора у Србији”.

везује да услугу плаћа шездесет хиљада динара месечно, уз обавезу да оператеру уступи добар део програма за рекламирање. Из ове медијске куће стиже потврда да и даље покрива велики део територије града која се простире на 68 месних заједница. Најжешћи критичари трошења средстава из градског буџета и овом приликом су били одборници Двери и Староседеоци Краљева и околине који подсећају на незавршену санацију последица земљотреса и реализацију започетих инфраструктурних пројеката. Извештај о раду јавног правобраниоца у прошлој години нова је прилика за критике упућене на рачун власти првенствено због доношења бројних одлука које су биле повод за покретање судских поступака окончаних на штету свих грађана Краљева, јер је надокнада тужиоцима исплаћивана из заједничке касе. Мала је утеха да велики број поступака води порекло из периода ранијих владајућих гарнитура, а посебно иритантно делује опаска да су

доносиоци таквих одлука данас чланови партија владајуће коалиције. Расправа је још једна прилика за подсећање на недостатак личне одговорности и упозорење да се ништа неће променити све док штету буду плаћали они који су најмање криви. Предлози решења о утврђивању престанка мандата јавног правобраниоца због истека мандата, па поновно именовање, потом избор директора Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, утврђивање решења о престанку функције вршиоца ове дужности и престанку мандата и имановању председника и два члана Надзорног одбора Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ одузели су толико времена колико је председнику Комисије за избор и именовање Вукману Ракочевићу било потребно да их образложи. Петнаестак минута пре 18 сати одборници су се сложили да наставе рад док не буде исцрпљен дневни ред, али и да се води обједињена расправа о више тачака дневног реда које се од-

носе на престанак мандата и именовање нових председника и чланова надзорних одбора у „Водоводу“, Чистоћи“, „Путевима“ „Градском стамбеном“, „Пијаци“ и „Топлани“. Исти поступак је примењен и при разматрању решења о разрешењу и именовању чланова школских одбора у Електро-саобраћајној техничкој школи „Никола Тесла“ и основним школама „Вук Караџић“, „Доситеј Обрадовић“, „Светозар Марковић“ и „Петар Николић“. Пре почетка гласања уследила је пауза док се не прикупи довољан број одборника владајуће коалиције за изгласавање свих предлога, а пре него што је у 18,36 председник Скупштине града Ненад Марковић означио крај шеснаесте седнице већином, која је премашивала четрдесет гласова подршке, усвојени су сви предлози, као и оставка на место у локалном парламенту на почетку седнице разрешеног заменика председниак Скупштине града Александра Протића. Т. Радовановић

15

Обележен Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату

МАГАЗИН

3.12.2017.

ОСЛОБОДИОЦ

16

- Венце на Споменик ослободиоцима Краљева положили представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Војске Србије, Полиције, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“ и других организација цивилног друштва.

- На дан кад је из Краљева истеран последњи немачки војник подсетили се малобројни грађани, претежно чланови организација које чувају традицију ослободилачких ратова. – Свечана академија под називом „Ослободиоцима у славу“. - У борбама за ослобођење Краљева погинуло је 357 црвеноармејаца и 45 партизанских бораца, а 106 их је рањено

ЦИМА У СЛАВУ

17

3.12.2017.

МАГАЗИН

18

д почетка октобра један за другим се нижу значајни датуми из историје Краљева од којих се неки у последње време обележавају са више одговорности него у ранијим временима. Последњи у низу је Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату као сећање на 29. новембар 1944. године када су, након вишедневних борби, у град умарширале партизанске и јединице совјетске Црвене армије. И ове године на истом месту на те дане су се подсетили малобројни грађани, претежно чланови организација које чувају традицију ослободилачких ратова. По устаљеном обичају обележавање дана кад су из града у јесен 1944. године протерани и последњи немачки војници отпочело је полагањем венаца на Споменик ослободиоцима Краљева у парку Пљакин шанац. Вен-

О

це су по традицији положили представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, аташе за културу Амбасаде Руске Федерације у Београду Алексеј Морозов, представници Војске Србије, Полиције, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“, удружења бораца и њихових породица, организација цивилног друштва, Кола српских сестара и политичких организација. Полагање венаца је прилика за подсећање да су 29. новембра 1944. године здружене јединице Народноослободилачке војске Југославије и совјетске Црвене армије прешле Ибар и заузеле делове града око порушеног моста. Уследиле су жестоке уличне борбе након којих је командант Друге пролетерске дивизије Средоје Урошевић известио како су у току претходног дана освојени сви прилази а потом, уз

садејство Руса, на јуриш заузет и град. У борбама за ослобођење Краљева погинуло је 357 црвеноармејаца и 45 партизанских бораца, а 106 их је рањено. Подсећање да је, после седамдесет три године од ослобођења, град увелико загазио у осму деценију живота у слободи повод је да заменица градоначелника Краљева Марица Мијаиловић укаже на опасност да сећање бледи, бројке се бришу, а стварна слика мути.

- Али не, вредност догађаја не да забораву да прекрије историју. Споменици, нема сведочанства и вечити подсетници, пркосе времену. Колективна свест о заслугама оних чији смо потомци буди савест. Да не бисмо изгубили слободу, не препуштамо се забораву. Дужни смо то свима онима који су радије живот дали за нашу слободу коју

не дамо да избледе они који су се против непријатеља за сваког од нас понаособ борили те давне 1944. Њих више нема. Оставили су нам своје животне приче да их преносимо и Бога молимо да наши потомци никада то не доживе. Станимо с поносом у име оних које данас помињемо и зарад оних због којих се ми данас боримо – изјавила је Мијаиловић честитајући грађанима Краљева 73. годишњицу слободе. Након полагања венаца у свечаној сали Градске управе организована је Свечана академија под називом „Ослободиоцима у славу“ на којој је о дешавањима с краја новембра 1994. године беседио др Милан Матијевић. У уметничком делу програма учествовали су Градски хор „Црвчанин“, ученици Музичке школе и глумци Краљевачког позоришта, а ученица пр-

вог разреда Гимназије Мина Максимовић прочитала првонаграђени литерарни рад на конкурсу Завичајног друштва „Краљево“ поводом 14. октобра прошле године. Краљево је крај Другог светског рата дочекало с црним барјацима на кућама, јер је фашистички окупатор под Грдичком косом стрељао више хиљада мештана и избеглица, а ликвидације су обављане и током читавог рата. Због тога се верује да у граду нема места које није натопљено крвљу његових житеља. Краљевчани су крај најстрашнијег догађаја у историји човечанства дочекали с радошћу, али и у болу и тузи за изгубљеним члановима породица, рођацима и познаницима. Све то намеће обавезу да се овај дан памти као дан победе добра над злим, светлости над тамом. Чини се како је то поново почело да се заборавља.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

сами нису дочекали. На овој симболичној узвисини град се већ годинама, последњих дана новембра, сећа оних који су своје највредније уткали у мир и спокој наше данашњице. А ми им, за узврат, подигли ово скромно обележје и назвали њиховим именом, Споменик ослободиоцима Краљева. Свима који су свесни шта слобода значи, који цене тај спокој живота у коме не размишљамо о томе хоће ли заиста сутра сванути нови дан, или ће нас прекрити вечна тама, хвала што пружају пример како се цени слобода, како се воли отаџбина, како се поштују жртве, како се проноси слава предака. У временима злим ми морамо да шаљемо поруку мира, ми морамо да живимо у миру, али да се увек сећамо ко нам је тај дар даривао. Зато смо данас овде, да захвалимо, да им пошту одамо, да их достојно представљамо и

19

Дан сећања - 14. октобар ктобарски тмуран дан. Корачам поред хладних камених скулптура. Под ногама шушти опало лишће. Опколило је хладан камен. Јесење шаренило безуспешно пркоси непрегледном сивилу. У глави ми одзвања „сто за једног“. Каква сурова размера. Какав страшан покушај да се живот претвори у број. Губим дах, седам на клупу. Поред мене старица. Испред нас окамењена шума која чува успомене. Руке су јој чудне, пуне неких квржица и чворова, грубе и тврде. У очима бол. „Чекала сам га раширених руку, да ми као и сваког дана, донесе нешто по повратку из фабрике“, почиње причу. Занемим од туге док старица показује чворнате руке које стежу комад платна и које нису сачекале „тату“. Које су истог дана у џепу крвавог сакоа, на овом истом месту, пронашле коцку шећера завијену у марамицу. Пуно сам слушала о злочину 14.октобра 1941. године у Краљеву. Сваке године се прича о њему. Прича се о неким бројевима, колико их је страдало тог дана. Загледам се у очи старице са којом седим. Не постоје бројеви. Страдао је у свакој породици само један. Један син, један брат, један унук, један сестрић...Страдао је тог дана само један „тата“. Зар је и важно? Да ли је важно колико? Колико чега? Колико рана, колико људи, колико суза? Колико девојчица без „тате“? То се не броји.Не интересује ме колико се малих, крвавих руку претворило у чудне, квргаве руке неке старице. Колико је очију остало без сјаја у једном тренутку. Број није битан. Бројке и чудне

МАГАЗИН

3.12.2017.

О

20

размере су их и однеле. Битна је чињеница да постоје. „Тог дана и небо је плакало“, завршава старица причу свог живота док у руци гужва пожутелу марамицу. „Небо не плаче“, промуцам, „људи плачу“. Зар то није довољно? Кажу: „На судњи дан вагаће се само сузе“. Која то вага може да измери тежину сузе? На чији рачун иду те сузе? Коме се додају, а коме одузимају? Тог октобра у Краљеву у свакој породици постојала је по једна девојчица са крвавим трагом вољеног бића на рукама. Касније, у скоро свакој породици, по једна сетна старица чворнатих руку, која је тражила свог „тату“ у ходницима сећања. Узимам старицу за руку и схватам зашто су пуне чворова и квржица, грубе и тврде. Те руке су сакупљале крв вољеног бића тог страшног дана. Загледам се још једном у њене плаве очи. Те очи су плакале тог дана. Плачу и даље. Њене сузе до данас нису извагане. Пољубим чворнату руку старице, помогнем јој да на хладан камен спусти четири каранфила и једну коцку шећера. „Било је тачно четири сата“, једва изговара док јој сузе теку низ образе, а она непомично гледа у „посечено“ камено стабло. Сузе „моје“ старице, сузе мајке која је изгубила дете у Сребреници или „Олуји“, сузе родитеља Тијане Јурић, сузе оца сиријског дечака који је изгубио тек започети живот на путу ка слободинемају мерну јединицу. Не бројите их, не вагајте их, не бришите их - оне падају у знак сећања!

Мина Максимовић

21

Седамдесет три године живота у слободи

МАГАЗИН

3.12.2017.

ЖРТВА ГЕОГРАФС

22

СКОГ ПОЛОЖАЈА

- Поред борби за ослобођење Београда, борбе за ослобођење Краљева биле најобимније, најтеже и најдуже трајале у оквиру завршних битака за коначно ослобођење Србије у Другом светском рату. - Најразорније савезничко бомбардовање у ноћи 11. августа усмртило више од 50 цивила. - Непријатељски губици при заузимању Краљева 320 мртвих, око 600 рањених и 100 заробљених. Плен 7 топова, два тенка, три камиона, 23 вагона разне муниције, 250 пушака, 155 митраљеза, 400 вагона и локомотива, уништена 4 топа и 30 моторних возила. - Већ 30. новембра 1944. године јединице НОВЈ заједно са народом, посебно породицама жртава, изашле су на лагерско гробље и одале пошту стрељанима

23

акон ослобођења града 1944. године, већ од 1945. године, Краљево сваког 29. новембра слави дан када је последњи припадник немачких окупационих снага у Другом светском рату заувек напустио овај град. Четрдесет пет дана борби за ослобођење града од окупатора, који је у њему боравио од пролећа 1941. године, сведоче колико је Краљево због географског положаја и важних комуникација било важно за све сукобљене стране кроз историју. Велике и тешке борбе којима се ослобађало од непријатеља у овом крају су водили Карађорђеви устаници када су 1805. године жестоко нападали турске трупе у Боју на Карановцу, а читав век касније Краљево је доживело продор српске војске која је 1918. године протерала последње аустроугарске војнике са ових простора. Сви ратови подразумевају велики број страдања, а Други светски је у Краљеву остао запамћен по најсуровијим траговима, а прва страдања везана су за злочин против човечности почињен у октобру 1941. кад је страдало цивилно становништво града и околине. Уследио је живот у страху испуњен сталним хапшењима, депортацијама у злогласне логоре, свакодневним вестима о погибијама рођака на фронту, или онима које су се дешавале услед неумитних ратних околности током година које су уследиле након најпогубније 1941. Већ 1943. године, као последица одмазде за губитке у рату, десила су се још два велика цивилна страдања на стратишту Сењак код Старог аеродрома и Ратарском имању на којима су у знатно мањем броју него октобра 1941. године страдали цивили. Неумитности смрти која је погађало цивиле, разарања и страдања Краљево није поштеђено ни последње ратне године након изненадног англоамеричког ваздушног напада. Највећи напади уследили су после заједничке стратегије усвојене на Техеранској конференцији, а од јуна до средине септембра у неколико напада, од којих је најразорнији био 11. августа 1944. го-

МАГАЗИН

3.12.2017.

Н

24

дине када су потпуно промашени војни циљеви, у Краљеву је страдао велики број цивилних жртава. Вардарско-моравском долином у јесен 1944. године из Грчке се повлачило око 350 хиљада немачких војника са намером да створе јединствен фронт са трупама које су се већ налазиле у Србији. Припадници Народноослободилачке војске у то време су се још налазили у Босни па су, стрепећи од стварања новог фронта, настојали да онемогуће, или бар успоре, повлачење Немаца. Подршку је требало да им пружи савезничка авијација која у појединим ситуацијама није била претерано прецизна, па су сем српских страдали и градови у Далмацији, Славонији и свуда где је претило груписање немачких трупа. Виши кустос краљевачког Народног музеја Силвија Крејаковић потврђује како је на Ускрс 5. априла 1944. године бомбардован Београд, а највећа страдања у историји са огромним бројем цивилних жртава претрпео је Лесковац. Циљ савезничке стратегије био је да се погоде важни комуникациони путеви, железница и све што је служило за транспорт немачке војске, гађана је фабрика авиона „Рождански“ у Београду, а како је прилично промашена страдао је читав Дорћол. Промашени су војни магацини у Нишу, а погођено и породилиште у овом граду. Краљево је прво савезничко бомбардовање доживело 22. јула када је, са циљем да се онеспособи и успори повлачење и транспорт муниције и непријатељске војске, гађана железничка пруга између Витановца и Краљева. У знатној мери су промашени војни циљеви, а погођени цивилни објекти, па се на мапи страдања уочавају погођене зграде у Улице војводе Путника, Обилићевој и ужем градском језгру, а 2. септембра је поновљен напад на Чибуковац. Најразорније је било бомбардовање у ноћи 11. августа када је, по писању окупационог листа „Ново време“, страдало више од 50 цивила. Погођена је католичка црква у којој су погинули жупник Рудолф Мациовшек и домаћица која је свирала клавир, а

оштећена је пруга између Витановца и Краљева, мост на Камиџори и више цивилних објеката. О погубним последицама савезничког бомбардовања после ослобођења се дуго ћутало, па историчари тек у новије време истражују злочине над цивилима као жртвама рата, а најпрецизније податке о страдалима нуде парохијски црквени спискови вођени у том периоду. На основу књига црква је издавала родбини изводе из књига умрлих, а у протоколима у којима су уписани и узроци смрти наводи се и бомбардовање из авиона. Иако се претпоставља да је савезничка авијација у реону Краљева дејствовала у више наврата поуздано се зна за три која су по броју жртава била најразорнија. Савезници су на Техеранској конференцији донели значајне одлуке, о подршци из ваздуха при ослобађању одређених делова окупиране територије, али и стварању интересних сфера и реаговању на њима. Конкретизоване су војне акције како би, стварањем јаких фронтова у Нормандији, северном делу Француске и Русији, Трећи Рајх био уздрман са три стране, па су Руси формирали чак 11 фронтова, Црвена армија продрла до Одре и Висле, а преко Црног мора на Балканско полуострво. Улога Црвене армије на територији Југославије договорена је између Стаљина и Јосипа Броза од 21. и 28. септембра 1944. у Москви, а после битака у Босни продором партизанских јединица створени су услови за заједничко дејство на простору Србије. Циљ ослободилаца је било пресецање линије повлачења немачке групе Армије Е из Грчке и груписање у јак фронт на територији Србије која је за Немце представљала кључ одбране Балкана. На овом простору Немци су током јула 1944. године имали готово 28 хиљада војника, а на мапи војних стратегија сукобљених снага Краљево је имало значајну улогу, па не чуди да су, поред борби за ослобођење Београда, борбе за ослобођење Краљева биле најобимније, најтеже и најдуже трајале у оквиру за-

25

МАГАЗИН

3.12.2017.

вршних битака за коначно ослобођење Србије у Другом светском рату. Борбе за ослобођење Краљева трајале су 45 дана, а почеле 16. октобра 1944. када су се код Чукојевца снаге Треће српске бригаде Народно-ослободилачке војске Југославије у садејству са јединицама 65. корпуса Црвене армије, сукобиле са СС дивизијом Принц Еуген. Истовремено са жестоким борбама које је Трећа српска бригада водила у реону села Витановац, Шумарице, Сирча, Борча Угљарево, Шеста српска бригада је јаким ударима против немачких снага деловала у Драгосињцима. Јединице 4. црногорске бригаде, у садејству Црвене армије, водиле су жестоке борбе на подручју Ратине и Врбе и ка Ћави, а у дејство је ступила и 23. пешадијска дивизија Црвене армије. На простору између Краљева и Рашке јединице Друге пролетерске дивизије су крајем новембра, током вишедневних борби, одбиле покушаје непријатеља да се пробију ка Краљеву. Претходну битку Трећа српска бри-

26

гада је водила у Матаругама, Матарушкој Бањи и Прогорелици, јер је туда водила пруга као важна железничка комуникација на правцу Краљево-Рашка битна за повлачење Немаца и транспорт муниције и трупа, а непријатељ се, пред налетом ослободилаца, повлачио рушећи за собом мостове и минирајући путеве. У ноћи између 28. и 29. новембра партизанске јединице, у садејству са трупама Црвене армије, прелазе Ибар и заузимају делове града око порушеног моста у близини места на коме се данас налази Споменик ослободиоцима Краљева, а дејствима Треће и Шесте српске и 4. црногорске бригаде, као и 1041. совјетског пука, почела је пресудна борба за град током борби у улицама које су водиле ка центру. Историјско сведочанство о борбама је извештај команданта 2. пролетерске дивизије потпуковника Средоја Урошевића који о борбама извештава Главни штаб: „Освојивши у току јучерашњег дана све прилазе граду наше јединице

су, у садејству Руса, прошле ноћи на јуриш заузеле Краљево. При директном нападу на Краљево нарочито су се истакли борци 4. пролетерске и 3. српске бригаде који су јуришајући прешли Ибар источно и западно од Краљева и у снажном налету наставили уличне борбе све до потпуног уништења непријатеља“. У дивизијском извештају који је уследио сутрадан 30. новембра забележено је: „Непријатељски губици при заузимању Краљева 320 мртвих, око 600 рањених и 100 заробљених. Плен 7 топова, два тенка, три камиона, 23 вагона разне муниције, 250 пушака, 155 митраљеза, 400 вагона и локомотива, уништена 4 топа и 30 моторних возила. Заплењени топови одмах су били окренути ка непријатељу и дејствовали су.“ Први дан у слободи био је 29. новембар, а већ 30. јединице НОВЈ заједно са народом, посебно породицама жртава, изашле су на лагерско гробље и одале пошту стрељанима о чему све-

дочи фотографија у музеју. Краљево је након ослобођења било пуно рушевина насталих током борби за ослобођење, али и савезничког бомбардовања. Стање на најбољи начин потврђују сведочења људи који су преживели рат и говорили како је град био разорен, а речитије од свега фотографије које документују у коликој су мери биле уништене куће цивила у Улици војводе Путника. За нешто више од три године, колико су немачке трупе провеле у Краљеву, страдао је велики број цивила, а подаци о свим жртвама рата још нису прикупљени. Током периода окупације, а и касније након ослобођења, дуго је владала неизвесност о судбини чланова породица бораца који су били ангажовани у борбама на другим фронтовима, или депортовани у немачке логоре. Још од Првог светског рата крајпуташи су подизани у славу оних за чије се гробове није знало где су, а неизвесност је дуго трајала и након Другог светског рата у граду са бројним удовицама које дуго нису зна-

ле за судбине својих мужева. Живот у Краљеву је донекле нормализован непосредно после октобарских догађаја 1941. године. Прорадила је градска пијаца, а чим је престала блокада поново дозвољено слободно кретање. Почеле су да стижу и строго контролисане прве дописнице из немачких логора, посебно војних у којима је тортура била блажа од коцентрационих у Аушвицу и Маутхаузену где су живот завршили и многи Краљевчани. Иако је највише жртава пало у лагерском стратишту октобра 1941. године истог месеца казнена експедиција починила је стравичне злочине у Сирчи где је забележен случај паљења куће са цивилима. У то време бомбардован је и манастир Жича, а о тешкој ситуацији након доласка бугарских трупа на Ратарско имање сведоче искази пензионера који су у време рата били деца. У потрази за храном деца су са металним посудама долазила до бугарских војника и узимали од њих остатак

дневних следовања. Суморну слику током окупације додатно је отежавао положај жена које нигде нису биле запослене, а биле принуђене да се на различите начине сналазе како би прехраниле децу куваним копривама. О тешким временима сведоче и бројни примери људске солидарности и комшијске слоге који су током рата спашавали многе животе. У сарадњи са хроничарем Душаном Јанићијевићем издата је публикација мањег обима о савезничком бомбардовању која сведочи о искуствима људи из тог периода. Историчари још истражују све аспекте живота у Краљеву након ослобођења од немачке окупације након 29. новембра 1944. године. Истраживања се односе на успостављање власти, ликвидације и личне освете, начин на који су људи проглашавани за народне непријатеље, како је вршена конфискација имовине, које су биле цивилне, а које војне жртве Другог светског рата. Т. Радовановић

27

28

29

3.12.2017.

МАГАЗИН

30

- Председник Републике Србије и врховни командант Александар Вучић одликовао 98. ваздухопловну бригаду Орденом за заслуге и безбедност трећег степена. - У време кад је пре 68 година формиран 198. ваздухопловни ловачки пук, чије светле традиције наставља 98. ваздухопловна бригада, Ратно ваздухопловство добила убојиту ваздухопловну формацију. - Стрељачки вод из састава бригаде, који је био ангажован у мултинационалној операцији на Кипру, пример је како се земља професионално и достојанствено представља у иностранству. - Припаднике јединице очекују модернизација авиона „орао“ и почетак преобуке на лаком вишенаменском хеликоптеру Х145. - У Србији никада више неће бити оних који ће владати а стидети се своје армије

Десет година 98. ваздухопловне бригаде

ЧЕЛИЧНИ БЕДЕМ ОДБРАНЕ

31

а аеродрому „Лађевци“ је, у уторак 28. новембра, свечано обележено десет година од формирања 98. ваздухопловне бригаде. Дану јединице присуствовали су изасланик председника Републике Србије министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић са члановима колегијума, претходни команданти 98. ловачко-бомбардерско авијацијског пука, 285. и 161. ваздухопловне базе, 119. хеликоптерског пука и 353. извиђачке авијатичарске јединице које су ушле у састав ове бригаде. Међу гостима су били представници Војно-безбедносне агнеције, Директората цивилног ваздухопловства, начелници Рашког и Моравичког управног округа, градоначелник Краљева, представници Безбедносно-информативне агенције, полицијских управа и штабова за ванредне ситуације Чачка и Краљева, општина Врњачка Бања, Трстеник, Кнић,

МАГАЗИН

3.12.2017.

Н

32

Лапово и Баточина, представници наменске индустрије и ремонтних завода, бораца и војних пензионера, Српске православне цркве, гости пријатељи јединице и љубитељи ваздухопловства. Након поздрава застави командант 98. ваздухопловне бригаде пуковник Дејан Васиљевић је постројене припаднике јединице подсетио на богато историјско наслеђе јединице постигнуте резултате рада од оснивања до данас уз потврду да је, у време кад је пре 68 година формиран 198. ваздухопловни ловачки пук чије светле традиције наставља ова бригада, Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана добила убојиту ваздухопловну формацију.

- На застави славне 98. ваздухопловне бригаде записане су и славне традиције 423. јуришног пука, хероја ослобађања Југославије од нацистичког окупатора, као и четвртог и седмог бомбардерског пука хероје априлског

рата 1941. године. Јединица је увек имала савремену ваздухопловну технику и високе борбене могућности а ту је и низ јединица које су, иако су се преселиле у историју, остале трајно надахнуће генерацијама српских ваздухопловних витезова. Красила нас је висока стручна и борбена оспособљеност, као и снажан колективни дух и несаломив борбени морал, како у миру тако и у рату и годинама искушења. Нажалост, историја се поновила 1999. године када је хероизам припадника 98. ловачког-бомбардерског авијацијског пука постао реалност, а херојство пилота, техничара и целокупног састава омогућио да као јединица ваздухопловства извршимо највише борбених летова. Све то нас надахњује и данас да високостручни, с богатом традицијом и огромним борбеним искуством и моралом, будемо челични бедем одбране слободе наше отаџбине. Данас, као и увек до сада, делимо судбину и економски тренутак свога

народа и државе. Објективно тешки услови, и ограничења у којима смо радили протеклих година, нису умањили наш допринос укупној моћи Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије. Одржали смо способност ватрене подршке снагама Копнене војске, достојно представљали земљу у иностранству и били смо активни учесници сваке акције помоћи цивилном становништву угроженом елементарним непогодама. Стрељачки вод из нашег састава који је био ангажован у мултинационалној операцији на Кипру пример је како се земља професионално и достојанствено представља у иностранству – потврдио је пуковник Васиљевић. Обележавање десетогодишњег јубилеја прилика је за подсећање да јединица тренутно бележи највећу исправност борбене технике од формирања у овом облику и да је, у периоду великих изазова и економске кризе, високим моралом и људским

квалитетом константно развијала оперативну способност. Због тога се од сваког припадника и у наредном периоду очекује да разуме ризике и одговорно део заједничког времена посвети очувању безбедности грађана и угледа републике Србије. У наредном периоду припаднике јединице очекују модернизација авиона „орао“ и почетак преобуке на лаком вишенаменском хеликоптеру Х145 који представља једног од најсавременијих у својој класи. Схватајући да је највећа вредност у људима, њиховом знању и одговорном приступу сваком задатку, пуковник Васиљевић указује на основни циљ у наредном периоду, очување достигнутих способности уз максимално могућу одрживост исправности технике, успешно овладавање новом техником којима се доприноси техничкој модернизацији бригаде и уздизању укупне моћи ваздухопловства и Војске Србије у целини.

Десетогодишњица постојања 98. ваздухопловне бригаде повод је да председник Републике Србије и врховни командант Александар Вучић ову јединицу одликује Орденом за заслуге и безбедност трећег степена који је команданту уручио министар одбране Александар Вулин и честитајући празник захвалио припадницима јединице што су часно служили и служе отаџбини.

- Ниједна јединица у српској Војсци не траје само онолико колико носи једно име, ни једну деценију или много више. Све српске јединице су уткане у једну, у Српску војску и наша вековна непрекинута традиција бораца за слободу уткана је у сваку од наших јединица. Зато вам ја данас не честитам јубилеј једне деценије, већ вам се захваљујем на вековном трајању и способности да се борите за слободу. Ни једна јединица у историји Српске војске, и никада Српска војска, није учинила ништа због чега би мора-

33

34

МАГАЗИН 3.12.2017.

35

МАГАЗИН

3.12.2017.

ли, или могли, да се стидимо. Храбри, поносни, обучени, способни, баш такви какви ви јесте, Српска војска је проносила славу свог оружја и свог имена, а суштину народа који је бранила и због кога је постојала, и због кога постоји, могла је сабрати у једној јединој речи – слобода. Слобода изнад свега, слобода као разлог постојања, слобода због које сте и ви данас овде, слобода због које сте примили орден, слобода због које сте заслужили орден. У временима која су иза нас, у временима ратова и сукоба у којима су велики и моћни мислили да од нашег народа и нашег имена могу да направе оно што мисле да је наша истина, времена ратова, времена сукоба, времена у којима је било страшно постојати, показали сте да не постоји задатак који не можете испунити, и да не постоји противник, нити непријатељ, ко-

36

ји не може после борбе са вама да погне главу у немом поштовању ваше храбрости и вашег знања. Зато вам не честитам јубилеј од десет година, од једне деценије, ја вам данас честитам векове трајања и непрекинуте борбе за слободу. Ако на овом нашем парчету земље, кога волимо и зовемо својом отаџбином, икада може бити трајног непрекинутог мира, онда ће га бити зато што је војска наше земље довољно храбра и довољно снажна, обучена и опремљена да ником не падне на памет да покуша да узнемири наш начин живота, да промени наше постојање и угрози будућност наше деце. Ако на овом парчету земље, кога толико волимо и кога зовемо својом, икада може бити трајног и дуготрајног мира, онда ће га бити зато што Војска Србије испуњава своје задатке и према будућности и успомени прошлости. Ако на овом

парчету земље, кога толико волимо и зовемо својим, икада може бити трајног и дуготрајног мира онда ће га бити зато што сте опремљени и обучени, зато што сте спремни и зато што ником неће пасти на памет да се са српском војском на било који начин сукоби. Захваљујући вама имамо право да се радујемо расту наше деце, њиховој радости, њиховој школи, њиховом смеху. Захваљујући вама и сваком дану који проведете у Војсци Србије, у коме постанете обученији и опремљенији, можемо да се надамо да ће нам деца корачати под слободним небом, не небом о коме одлучују и на коме владају велики и моћни, већ небом које припада нама зато што смо рођени под њим, зато што живимо и трајемо под њим. Не небом које морамо да бранимо као 1999. године, у време страшне НАТО агресије, већ небом слободним по коме лете наши авиони, под којим корачају наша деца, неуплашена од звука бомби и слика разарања и уништавања. Захваљујући вама и вашој способности да претрајете, и да се борите против надмоћнијих, снажнијих и богатијих али не и борбенијих, данас можемо да кажемо да смо изборили своје право да сами одлучујемо о себи, па и право да будемо војно неутрални, а војну неутралност ће велики и моћни поштовати само онолико колико ми будемо били и велики, моћни, обучени и опремљени и, изнад свега - колико будемо волели своју зе-

мљу – рекао је министар Вулин посебно наглашавајући да у Србији никада више неће бити оних који ће владати а стидети се своје армије, нити оних који ће владати а да неће бити поносни на сваког од припадника Војске Србије. Празник јединице припадницима бригаде честитали су начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић, команданти Специјалне бригаде, Мешовите антитерористичке бригаде, Треће и Четврте бригаде Копнене вој-

се, Бригаде везе, 126. бригаде Војин, бивши комаданти јединице као и бројни привредни субјекти са којима 98. ваздухопловна бригада остварује дугогодишњу сарадњу. Свечаност је употпунио дефиле јединица бригаде, награђени су и похваљени најуспешнији припадници, одата је почаст погинулим и преминулим припадницима јединице, а гости су на крају свечаности били у прилици да погледају и изложбу средстава ратне

технике. Дан 98. ваздухопловне бригаде обележава се у знак сећања на 28. новембар 1949. године, када је формиран 98. ловачко-бомбардерски авијацијски пук, јединица са најдужом традицијом од свих које су ушле у састав данашње бригаде и најстарија формирана јединица у некадашњем Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани. Т. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 3.12.2017.

Нови живот аеродрома Одговарајући на новинарско питање када ће бити извршена коверзија аеродрома у Лађевцима у војно цивилни министар Вулин је потврдио да радна група, састављена од представника надлежних министарстава, ради на утврђивању мера потребних да се аеродрому удахне живот водећи рачуна да је пре свега војни и да као такав мора да задовољи потребе одбране земље. Све преко тога не спречава разговоре у настојању да се пронађе одговарајуће решење како би се помогло читавом крају. Министар Вулин потврђује да је, у том циљу, држава увек спремна да уложи новац у значајне инфраструктурне пројекте из области саобраћаја првенствено водећи рачуна о интересу одбране.

Пропадање војске Говорећи о тренутном стању у оружаним снагама министар подсећа да је период пропадања војске престао 2012. године.

- Период унижавања војске, разоружавања војске и гурања војске у запећак стида према нашој војсци је заувек престао. Првог јануара ће за десет про-

цената бити повећане плате, што је највише што је држава било коме могла да да, повећане су дневнице, обезбедили смо материјалне погодности за наше припаднике, кренули смо са пројектом масовне стамбене изградње за све припаднике безбедносног сектора, дакле све оне ствари које чине живот бољим. Променом Закона о војсци, који ће до краја године стићи у процедуру, омогућићемо да припадници војске остану дуже у армији, да дочекају и пензију што многи до сада нису могли из различитих разлога. Читав пакет мера значајно побољшава квалитет живота и материјални положај сваког припадника војске. Никада сваки припадник војске неће моћи да има тако велику плату да би могао да се пореди са најплаћенијим у земљи али, када погледате укупан однос друштва према њему, он мора да осећа да вреди живети и вреди радити за војску – нагласио је Вулин подсећајући на настојање армија да унапреди квалитет наоружања, да буде јача, савременија и развијенија. Одлуку о томе шта је потребно, да ли је и када потребно, како то урадити, којим типовима и борбеним средствима, треба да донесу представници струке.

39

40

МАГАЗИН 3.12.2017.

41

42

МАГАЗИН 3.12.2017.

Светиљке са живиним сијалицама одлазе у историју

КВАЛИТЕТНИЈА РАСВЕТА ЗА МАЊЕ ПАРА - Од укупно нешто више од девет хиљада светиљки у систему јавне расвете план за ову годину предвиђа замену 3.900 од којих је више од две хиљаде замењено пре истека последњег месеца.

– Током наредне две године, можда и раније, замена преосталих пет хиљада светиљки из система јавне расвете. - Нов управљачки систем у сваком тренутку обезбеђује адекватан мониторинг над комплетном јавном расветом. - Нови систем управљања омогућава да се подешава интензитет осветљења у појединим зонама, посебно током ноћи кад није неопходно да ради пуним капацитетом, а да се не умањи квалитет расвете. – Трошкови јавне расвете 140 милиона динара годишње. – Због преласка на резервно снабдевање трошкови ове године увећани за 25 милиона динара. – Годишња уштеда на јавној расвети довољна за реконструкцију једне улице

43

44

МАГАЗИН 3.12.2017.

валитетнија услуга, законска обавеза и настојање да се смање трошкови електричне енергије основни су разлози за доношење одлуке о замени новим светиљки које у систему јавне расвете користе живине сијалице. Није без значаја ни податак да се живине сијалице више не производе, па у систему јавне расвете дотрајала и прегореле није могуће заменити новим. Иако је идеја о преласку на нов начин осветљења присутна више година Скупштина града је тек пред крај претходне донела одговарајућу одлуку о томе, а средства за замену обезбедила буџетом за ову годину. У децембру прошле године је расписана јавна набавка за избор најповољнијег извођача, а замена постојећих лед светиљкама отпочела у септембру ове. Од укупно нешто више од девет хиљада светиљки план за ову годину предвиђа замену 3.900 од којих је више од две хиљаде замењено пре

К

истека последњег месеца. Радове изводи краљевачка Електромонтажа са подизвођачима, а у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ очекују да би планирани радови требало да буду окончани пре истека године. Према директору овог предузећа Александру Несторовићу довољан број екипа на терену гарантује да би уговорне обавезе у потпуности могле бити испуњене до половине овог месеца. Очекује се да током следеће године буде замењено и преосталих пет хиљада светиљки, а инсталиран и нов управљачки систем који у сваком тренутку обезбеђује мониторинг над комплетном јавном расветом, од квалитета напона до података о расветним телима која нису у функцији. Ово се чини посебно значајно након констатације да су у добром делу подручја града, понајвише у рубним деловима, сијалице јавне расвете укључене током видног дела дана што

изискује непотребне трошкове за утрошену електричну енергију. Узроци томе су различити, од оних техничке природе због неисправности уређаја који контролишу укључење и искључење до неприступачности опреми смештеној у трафостаницама Електропривреде Србије.

- У склопу уговора биће измештено више од двеста ормана за јавно осветљење који се налазе у трафостаницама. Седамдесетак је већ измештено у претходним годинама, а остатак ће сада тако да ће моћи да им се приступи и без обавезе да се контактира Електропривреда Србије – каже Несторовић уз потврду да ће дигитално управљање значајно допринети адекватнијем укључивању и искључивању светиљки. Осим тога нови систем управљања омогућава да се подешава интензитет осветљења у појединим зонама, посебно током ноћи кад није неопходно да ради пуним капацитетом, а да се не

45

3.12.2017.

МАГАЗИН

46

умањи квалитет расвете. И поред проблема који представљају неминовнсост у овако обимним подухватима у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта су задовољни динамиком одвијања радова, а указују на различите реакције грађана у деловима града у којима се већ примењује нов систем расвете. Различита конфигурација каблова на стубовима електричне расвете главни је кривац што су на појединим местима светиљке постављене ниже од претходних, па је и зона покривања мања. Због тога ће на таквим местима ускоро бити постављени нови носачи што ће допринети да коначни утисак не буде слабији од оног пре замене. Искуство из ранијег периода потврђује да трошкови јавне расвете достижу 140 милиона динара годишње, а ове су повећани за додатних двадесет до тридесет милиона од тренутка кад је ЕПС снабдевање прешло на резервно снабдевање. Повод је одлука локалне самоуправе да се снабдевање електричном енергијом за јавну расвету од половине године повери Хрватској електропривреди што је код Електропривреде Србије актуелизовало питање дуга из претходног периода због кога су укупни трошкови за утрошену струју премашили 160 милиона динара.

- Наш је циљ је да трошкове осветљења вратимо на пристојних 90 до сто милиона динара годишње, јер смо општина која је светиљке увела где год је могла, а свакодневно стижу нови захтеви да се одобри увођење јавног осветљења. Имамо ситуацију да је свашта осветљено, па мислим да смо град који највише сија. У Њујорку је само централни део осветљен, а ободна насеља нису, у Бронксу је осветљено свега десет одсто, а у Њу Џерсију само централне улице. Мислим да претерујемо кад инсистирамо на чињеници да у 21. веку неко нема осветљење, јер ако 140 милиона успемо да спустимо на сто то је уштеда од 40 милиона годишње колико кошта цена реконструкције једне улице у Краљеву – каже Несторовић. Вредност замена више од девет хиљада светиљки, измештање ормана из трафостаница и увођење система СКАДА

за контролисани рад јавне расвете износи 340 милиона динара. За планиране радове у овој години издвојено је 120 милиона, а у наредним се очекују донације из европских инвестиционих фондова које би, каже Несторовић, знатно олакшале позицију локалне самоуправе. У случају да се обезбеде та средства очекује се да комплетан посао буде завршен током наредне године, али би се у супротном продужио и на 2019. као што је првобитно планирано. Прве рачунице указују да ће се заменом живиних лед светиљкама већ у првој години коришћења остварити значајна уштеда и да ће се инвестиција, само по том основу, исплатити током неколико наредних година. Основ лежи у чињеници да се досадашње сијалице снаге између 150 и 300 вати замењују новима од 21 вата. У Краљеву и даље траје неизвесност везана за почетак реализације уговора по коме је обавезу да обезбеди електричну енергију за јавну расвету преузела Хрватска електропривреда. И док представници локалне самоуправе и Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта тврде да су поступак јавне набавке спровели у складу са одговарајућим законом министар енергетике је у медијима пласирао непроверене информације које се у знатној мери разликују.

- Наш посао је био да спроведемо јавну набавку до краја, а на отварању су се појавиле две понуде, једна ЕПС снабдевање а друга Хрватске електропривреде. ЕПС је за 33 хиљаде пробио претпостављену цену јавне набавке и самим тим себе дисквалификовао, па нисмо могли да узмемо у разматрање њихову понуду, а њима остаје да провере ко није урадио свој посао. Министар Антић каже да смо намерно променили снабдевача да би избегли дуговање. Од ребаланса буџета смо имали дуговање према ЕПС снабдевању и нисмо бежали од тога, од њих нисмо добили потврду због неких 20 хиљада динара разлике у неким сабирањима, а онда нам је стигла опомена због дуга. Сад због 20 хиљада динара који су се књишки загубили у неким сабирањима нисмо узели потврду код ЕПС да може-

мо да пређемо код другог снабдевача – каже Несторовић уз подсећање да су због тога трошкови повећани за 25 милиона динара. Према рачуници Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта град за утрошену струју у октобру дугује петнаест милиона динара. Рачун за новембар још није стигао па ће, пре него што буду измирене све обавезе према предузећу ЕПС снабдевање, морати да се изврши нови ребаланс буџета како би се обезбедила потребна средства. Неизвесност и даље траје, а повод су информације из Ваљева које се нашло у истој ситуацији јер, иако су дуговања измирена, и даље није добијена потврда о томе како би се прешло код другог снабдевача. И поред свакодневних контаката са одговорнима из Електропривреде Србије и даље нема помака, а у Краљеву стрепе и од тужбе коју би против града могла да поднесе Електропривреда Хрватске. Разлог лежи у податку да од потписивања уговора ове године, који важи до истека јуна наредне, још није почело преузимање струје од овог добављача.

- Нама ни у једном тренутку није одговарало да мењамо добављача. Краљево је један од три града у Србији који је најредовније плаћао јавну расвету, па није било разлога нити да бежимо нити да се ЕПС снабдевање одрекне снабдевања и 140 милиона динара годишње – каже Несторовић. Пред локалном самоуправом је задатак да до краја године реши проблем, исплати сва дуговања и потврду о томе добије од предузећа ЕПС снабдевање. У првој половини децембра очекује се ванредна седница Скупштине града на којој би требало да се усвоји још један ребаланс буџета, а у Јавном предузећу за уређивање грађевинског земљишта верују да режим резервног снабдевања неће бити укинут пре половине месеца. Сигурне потврде ни једне од могућих варијати нема, па представнивцима локалне самоуправе преостаје само да се надају да период режима резервног снабдевања електричном енергијом за јавну расвету потраје што краће. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 3.12.2017.

49

МАГАЗИН

3.12.2017.

Ко у клин, ко у плочу

50

ПРАВНО НАДМУДР - Да градски челници, вођени различитим поривима и интересима, доносе одлуке које нису у складу са прописима потврђује и последња седница Скупштине града. – Конкурс за избор начелника Градске управе поништен иако за то није било законског основа. – Комисија за избор начелника и Градско веће оглушили се о захтев синдиката, па је код учесника конкурса све увреженија сумња на могуће махинације.

– Наговештај покретања кривичне одговорности за лица која су спровела процес избора начелника Градске управе. – Две комисије за спровођење конкурса. – Жалба Градском већу и представка управном инспектору Министарства за државну управу и локалну самоуправу. – Правилник о систематизацији радних места резултат самовоље појединаца?

РИВАЊЕ БЕЗ КРАЈА ало ко је могао претпоставити да ће смена начелника Градске управе половином јула ове године бити иницијална каписла за појаву бројних проблема који се везују за избор новог. Још више брине све већи јаз у ставовима оних који воде политику локалне заједнице и других, међу којима и челника синдиката запослених у органима града, који указују на низ пропуста од тренутка доношења одлуке о разрешењу начелника Градске управе до расписивања конкурса за избор новог. Да нешто није у реду сведочи одлука о поништењу конкурса за избор начелника, на који се јавило чак осам кандидата, и расписивања новог који још није окончан а

М

на који је синдикат упутио бројне замерке. На сцени је и даље присутно правно надмудривање две стране, па неће бити чудо ако процес избора начелника Градске управе, баш као и смена претходног, буде предмет новог судског спора са неизвесним исходом. Да градски челници, вођени различитим поривима и интересима, доносе одлуке које нису у складу са прописима потврђује и последња седница Скупштине града на којој је годишњи извештај јавног правобраниоца био повод за бурну расправу, а судске одлуке добар повод опозиционим одборницима да представницима власти упуте жестоке критике због уверења да партијске и личне интересе ставља-

ју изнад закона. Мало светла на поступак избора начелника Градске управе баца представник једне од заинтересованих страна, председник синдикалне организације запослених у органима града Иван Петровић, подсећањем да је вршилац ове дужности именован пре окончања поступка због чега је конкурс морао да буде поништен иако за то није било законске основе. Оправдање да је то учињено због немогућности једног члана да учествује у раду комисије у синдикату сматрају недовољно адекватним основом за понишетње конкурса, а замерке упућују и на форму решења о томе у коме, сходно Закону о општем управном поступку, недоста-

51

3.12.2017.

МАГАЗИН

52

ју елементи којима се потврђује формална исправност.

- Решење не садржи законски основ и образложење везано за поништење конкурса, а ни поуку о правном леку нити упутство о правном средству што је један од битних услова за поништавање, па долазимо у проблем. Сад је поново расписан конкурс, али је замењен члан комисије, па ћу због свега искористити сва правна средства да се решење поништи, чак и покретањем управног спора. По Закону о општем управном поступку органу који је донео такво решење подноси се жалба на основу кога би, по службеној дужности, решење морало да се поништи јер има веома битне недостатке. Уколико се решење поништи први конкурс се наставља у делу где је био прекинут, а проблем је у томе што је конкурсна комисија учесницима вратила документацију иако је поднет захтев да то не чини, јер ће бити поведен судски поступак па треба да се чува до окончања – каже Петровић потврдом да су се и комисија за избор и Градско веће оглушили о захтев, а има индиција да ни документација појединих учесника није била исправна јер недостају

поједина акта, па је код учесника конкурса све увреженија сумња на могуће махинације. У оваквим околностима између редова се може прочитати наговештај покретања кривичне одговорности за лица која су на овај начин спровела процес избора начелника Градске управе. Учесницима новог конкурса одређен је рок од петнаест дана, од дана објављивања, да доставе валидну документацију на основу које би комисија, након што утврди ко од кандидата испуњава услове, у року од наредних петнаест требало да спроведе изборни поступак утврђивањем стручности на основу провере познавања Закона о запосленима у локалној самоуправи, Закона о локалној самоуправи и Закона о финансирању локалне самоуправе. Процедура избора предвиђа да се сачини ранг листа, а имена три најбоље пласирана кандидата доставе Градском већу како би била изабрана особа која на најбољи начин може да обавља ове послове. Конкурс би још једном могао да буде поновљен уколико ни један од кандидата не испуња-

ва услове или на тестирању, по оцени комисије, не покаже довољно знања за обављање послова начелника Градске управе. У синдикату потврђују да након решења о поништењу конкурса није донето и решење о разрешењу надлежне комисије али је формирана нова па, формално правно постоје две. Све што се дешава повод је за жалбу синдикалне организације поднету Градском већу и најаву представке управном инспектору Министартства за државну управу и локалну самоуправу. Податак да је учесницима поништеног конкурса враћена документација повод је за подсећање да је тиме извршено кривично дело повреде права за подношење правног средства. Иако је у центру пажње синдиката запослених у градској администрацији избор начелника Градске управе још се није стишала бура коју је изазвало усвајање правилника о систематизацији радних места. Сем што су упућене бројне замерке на процедуру усвајања није без значаја ни податак да би до краја године морао да се промени због усклађивања са уредбом која де-

финише каталог радних места у јавном сектору. До тада је, каже Петровић, могао да се користи и стари правилник о систематизацији и ма колико да се нови повезује са одлуком о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне администрације то није довољан разлог због чега се све више у први план ставља самовоља појединаца. Због тога синдикат најављује пријаву Управној инспекцији од које се очекује предлог о усвајању новог правилника уз стриктно поштовање уредбе и других прописа. У синдикату потврђују да градски челници немају довољно разумевања за интересе запослених, а примедбе синдиката на доношење незаконитих решења приписују личном ставу председника. Да није тако потврђује Правилник о раду синдикалне организације усвојен у јуну ове године којим су тачно дефинисане надлежности председника и других органа синдиката.

- С обзиром да сам лице које потписује сва акта и заступам интерес запослених, по потреби и самоиницијативно, такво питање не би поставио неко ко је извршио увид у на-

ведени акт. Синдикат би требало да се искључи из тога да ли је нешто политичко питање или не, па мислим да је оваква реакција вршиоца дужности начелника Градске управе вид политичког додворавања, можда незнања или необавештености. Зато на све што се дешава гледам више као на неко правно надмудривање, а вршилац дужности начелника више као нешто лично – каже Петровић. Законом који је ступио на снагу у децембру прошле године дефинисан је рад Градске управе, начин пријема у радни однос, интерни и јавни конкурс, чак и разврставање радних места намештеника и службеника. Уверење да се послодавац није бавио актима који се односе на ову материју основни је разлог за став синдикалне организације у процесу усвајања спорне систематизације и других решења која се тичу радно правног статуса запослених чије интересе штити. Све што се дешавало од усвајања спорних докумената потврђује последња седница Скупштине града на којој је главна тема била одсуство било какве одговорности доносиоца одлука

које су предмет судских процеса који се по правилу завршавају на штету локалне самоуправе. Последице се огледају о милионским сумама које се исплаћују из градског буџета, а терет обавеза индиректно пребацује на леђа свих грађана Краљева. Став који заступа синдикат запослених у органима града обележио је и последњу седницу локалног парламента која потврђује да терет на леђима грађана неће бити мањи све док се не покрене питање појединачне и личне одоговорности доносиоца одлука које нису у складу са законима. Није необично да синдикат буде скрајнут и елиминисан из одлучивања, и поред указивања на незаконит рад, и доношења одлука које директно утичу на материјално правни положај запослених. То је повод за захтев за веће учешће у свим процесима тим пре што су и поједини функционери чланови организације основане да би бранила интересе свих запослених, па и оних који још нису учлањени у ову организацију. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

53

Нове могућности куповине у малопродајном центру „Нест“

МАГАЗИН

3.12.2017.

ТОПЛО ГНЕЗДО

54

НА ОБАЛИ ИБРА

- Нови малопродајни објекат прилика за запошљавање стотинак Краљевчана. - Испод крова објекта вредног 3,5 милиона евра смештено је једанаест продајних јединица робе широке потрошње, гардеробе, различитих хемијских производа и других, а неће мањкати ни простори са забавним садржајима. - Под истим кровом „Макси“, „Интерспорт“, „Топ шоп“, „Ваикики“, „ДМ“, „Тако“, „Дајхман“ и „Нефа“.

– Радови на градњи малопродајног објекта отпочели у марту ове године. - Пуштањем у рад оваквог објекта Краљево постаје атрактивна дестинација и за купце из других средина. – Отварање каснило само осам минута

55

56

МАГАЗИН 3.12.2017.

57

58

МАГАЗИН 3.12.2017.

оловином октобра прошле године најављена је жеља предузећа RC Reinvest RSB да на простору између спортске дворане и ОМВ бензинске пумпе у Рибници изгради објекат малопродајног центра површине пет хиљада квадрата у коме би, у просторима различите намене, било упослено стотинак Краљевчана. Први корак ка реализацији значајног инвестиционог подухвата било је повезивање ове локације са Улицом Николе Поповића и реконструкција саобраћајнице у коју је ово предузеће, изградњом укрсног места, уложило 60 хиљада евра. Завршетком радова створени су улови за лакши приступ паркингу испред спортске дворане, али и локацији на којој је за почетак грађевинске сезоне у марту ове године најављен почетак изградње. Компанија RC Reinvest послује у земљама Европске уније, Чешкој, Румунији и Бугарској, а градњу малопродајног објекта у Краљеву започела је у склопу пилот пројекта који се реализује у Србији. Почетак радова отпочео је последњег дана марта ове године кад су тешке грађевинске машине приступиле рашчишћавању терена за градњу на коме је ових дана пуштен у рад објекат сличан онима какви постоје у околним градовима. Из компаније је потврђено да ће под истим кровом бити значајан малопродајни објекат трговинског ланца „Макси“, али и бројни други ритејлери какви се срећу у сличним парковима. Због честих промена законске регулативе током претходне године дуго се чекало на добијање свих дозвола за градњу што је код инвеститора изазвало одређену дозу страха који је отклоњен ангажовањем представника локалне самоуправе. Крајем јануара ове године заокружене су све административне процедуре и добијене грађевинске дозволе за објекат и приступне саобраћајнице. У компанији потврђују задовољство због разумевања локалне самоуправе која је препознала важност инвестиције и на адекватан начин пропратила све активности инвеститора од

П

куповине земљишта до почетка градње. Испод крова објекта вредног 3,5 милиона евра смештено је једанаест продајних јединица робе широке потрошње, гардеробе, различитих хемијских производа и других, а неће мањкати ни простори са забавним садржајима. Значајним се чини довољно велики паркинг испред спортске дворане који ће свим посетиоцима малопродајног центра омогућити једноставан и сигуран приступ овој дестинацији. Из локалне администрације је стигла порука да Краљево пуштањем у рад оваквог објекта постаје атрактивна дестинација и за купце из других средина, а однос власти према инвеститору на најбољи начин потврђује спремност да се и другима докаже одговорним и спремним за пружање адекватних услова за рад. Директор компаније која послује у земљама Европске уније Михал Аугустин пуштање у рад малопродајног центра у Краљеву искористио је да изрази захвалност представницима локалне самоуправе, Рашког управног округа и Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта који су подржали реализацију пројекта.

- Велико ми је задовољство што данас имам прилику да отворим први већи тржни центар у Краљеву и што ће Краљевчани имати прилике да купују у реномираним радњама у свом граду, а не као до сада у суседним градовима. До сада су сви овакви пројекти каснили два, три, четири, пет месеци, а данашње отварање касни свега осам минута – истакао је градоначелник Краљева др Предраг Терзић уз честитке инвеститору који је вредну инвестицију реализовао у најкраћем могућем року. Није без значаја податак да је под кровом малопродајног центра посао нашло стотинак Краљевчана, поред објекта из система „Макси“ у „Нест“ су се угнездили „Интерспорт“, „Топ шоп“, „Ваикики“, „ДМ“, „Тако“, „Дајхман“ и „Нефа“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59

60

МАГАЗИН 3.12.2017.

61

62

Стево Суша

МАГАЗИН 3.12.2017.

In memoriam: Стево Суша (3)

- Од половине педесетих година прошлог века, кад је први пут постао председник Скупштине општине Краљево, Суша је вршио низ изузетно одговорних дужности. - Локална самоуправа је доживљавала сталне трансформације у покушају да се пронађе најадекватнији модел управљања појединим организационим јединицама власти. – Здружено предузеће „Магнохром“ запошљавало 2 хиљада радника. - „Магнохром“ је шездесетих година био велика и светски позната фирма са великим бројем изузетних стручњака из различитих области. - Приврженост граду у коме је провео најлепше године живота Суша показивао ангажовањем у Подружници Београд Завичајног друштва Краљево

Фото: М. Радовановић

ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ

63

64

МАГАЗИН 3.12.2017.

окални избори у Краљеву 1955. године били су прилика да Стево Суша добије велико поверење бирача и обезбеди место међу 49 одборника у Скупштини општине, а на дан њеног конституисања је у 27. години, захваљујући једнодушној подршци свих одборника, постао и њен председник. Избор је, више од оптимизма и задовољства због указаног поверења и именовања на висок положај, донео страх због сазнања да није знао ништа о начину на који функционише једна локална самоуправа. Испоставило се да то и није био посебно тежак задатак, јер су сви запослени у управи срдачно прихватили новог руководиоца. Половина педесетих година прошлог века сматра се најпросперитетнијим периодом у историји града који је бележио интензиван индустријски развој. У време кад се тек формирао „Јасен“, који ће врло брзо преузети значајно место у југословенској привреди, већ доказани „Фабрика вагона“ и „Магнохром“ су добијали велике послове. Иако је од краја рата прошло тек нешто више од десет година последице су се још осећале у животу обичних грађана. Није било довољно пара, ни случајева да деца од куће носе дрва да би се у школи заложила ватра, а и општини је искључен телефон кад није плаћен рачун. Тешко је са дистанце од више деценија схватити проблеме оних са највишег државног нивоа који су дочекивали високе делегације из различитих земаља, а нису имали ни бензин за аутомобиле да их превезу. Основни проблем општинских руководилаца био је, баш као и данас, да се наплати порез и напуни буџет у време кад су се стварала прве занатске радионице. Већ пред крај педесетих започело је интензивније запошљавање у „Керамици“, „Електрону“, „Металу“, „Будућности“, „Јединству“, а у 18 мањих занатских услужних предузећа радило 1.108 нових радника што је био значајан број за град са тек нешто више од десет хиљада становника. Јачала је и трговина у „Стотексу“, „Ослобођењу“, „29. новембру“, „Гвожђару“, а општинска политика усмерена ка

Л

тражењу стручних и способних људи независно од тога да ли су били чланови партије или нису. О таквом времену са посебним одушевљењем говори Стево Суша. Много детаљније је о времену изградње, и вршења власти после рата, писао у књизи „Трагови у времену“, а бројним подацима и документацијом приближио битне догађаје из тог времена. А битним догађајима сматрају се и сусрети са председником Југославије Јосипом Брозом Титом. О њему, сведочи Суша, није ништа знао током целог рата. О подизању устанка у лето 1941. године шушкало се и у Краљеву, али не превише гласно, а тек по која информација стизала је и до сувише младог Стева да би се бавио озбиљним политичким питањима. У Краљеву се знало да је о њима највише говорио Мома Дугалић који је после рата проглашен за Народног хероја. Он и секретар комитета у Краљеву Кочовић деловали су у Ложионици, а отац их познавао иако није био партијски ангажован. Блиски сусрет са наоружаним људима догодио се у јесен прве ратне године кад су Стево и отац у Конареву сишли са воза који је саобраћао до Косовске Митровице. Отац је ратних година по околним селима вршио ситне поправке по домаћинствима, па је и торба пуна различитог алата у његовим рукама и тог дана била намењена раду код вредних домаћина у Врдилима.

- Кренемо према Врдилима, а горе на врх брда видимо неке људе. Из шуме излази један са брадом, шубаром и пушком и пита где ћемо. Отац каже код Драгољуба Анђелковића да радимо, а онај тврди да смо комунисти. Први пут сам тада чуо за комунисте о којима нисам знао баш ништа. Више од пола сата су нас испитивали док један није поверовао да идемо код брата од стрица Љубише Анђелковића, команданта Надибарске четничке бригаде. Кад смо стигли чика Драгољуб је закључио да каснимо, а кад је тата испричао да су нас задржали Љубишини четници рекао је да они ништа друго и не знају него да малтретирају поштене

људе. Поправљали смо неки дреш баш кад је са пратњом на ручак дошао Љубиша. Тад сам први пут упознао четничког команданта и први пут чуо да нас неко оптужује да смо комунисти. Кад сам отишао у гарду већ сам знао за Тита, јер смо као Скојевци пратили историју, а ја још у гимназији био на неким курсевима. Долази 22. децембар Дан ЈНА, а ми постројени у гардијској бригади. Припадао сам Другој гардијској бригади којом је командовао Гојко Медић. Зима језива, температура испод нуле, ми сви у строју, а ништа нам не говоре. Одједном се зачује команда мирно, поздрав на десно, окренемо се, а пред нама лепо обученим са пушкама у рукама појави се човек на великом белом коњу. Поред нас пролази човек са шубаром, подигнуте главе, и врши смотру гардијске бригаде. Ту сам први пут видео Тита – каже Суша. Гардијске јединице биле су смештене у близини резиденције председника државе који је и касније често пролазио кругом и сретао војнике међу којима се по који пут задесио и Суша. Прилика за сусрет било је касније у више наврата, а први непосредни догодио се након једног од конгреса Савеза синдиката. Стево Суша је био делегат Краљева, а након завршетка официјелног дела нашао се у делегацији која је требало да обавести председника Југославије о раду и усвојеним закључцима. До следећег сусрета дошло је у време док се налазио на месту генералног директора „Магнохрома“. Као члан Управног одбора Привредне коморе Југославије, истовремено и председник Савета за неметале, након једне скупштине којој су присуствовали директори свих значајнијих предузећа из Југославије још једном је формирана делегација коју треба да прими Тито. У делегацији југословенских привредника били су председник Привредне коморе Руди Колак, затим Анте Марковић, Ратко Свилар, директор крагујевачке „Црвене заставе“ Првослав Раковић, директор „Магнохрома“ Стево Суша, Гојко Убипарип из Јајца и

65

3.12.2017.

МАГАЗИН

66

многи други. Бројне одговорне функције у дугом периоду након тога биле су прилика за поновне сусрете са председником Југославије. Већ од половине педесетих година, када је први пут постао председник Скупштине општине Краљево, Суша је вршио низ изузетно одговорних дужности. Локална самоуправа је доживљавала сталне трансформације у покушају да се пронађе најадекватнији модел управљања појединим организационим јединицама власти. Након спајања срезова Жичког и Студеничког формиран је Срез Краљево, а први председник постао Суша. Није прошло много времена до спајања овог са новопазарским, а на челу заједничког поново је Суша. Непуне три године након тога нова организација предвиђа даље укруп-

њивање, овог пута срезова Краљева и Крушевца, што Сушу води ка месту председника новоформиране привредне коморе региона које покрива. Одлазак значајних људи на више функције прилика је за млађе да напредују, а након што је Ристо Јовановић добио значајну функцију у Београду Стево Суша се нашао на месту секретара комитета партије у краљевачком срезу.

- После само две године формирано је Здружено предузеће „Магнохром“, јер су Индустрији припојени и рудници, па је заједно било око 12 хиљада радника. Кад се директор тог предузећа Слободан Росић спремао за одлазак у Немачку на специјализацију требало је да се изабере нови генерални директор, а од мене траже да конкуришем. У међувремену сам ванредно

завршио Факултет политичких наука што је било довољно да комисија за избор, у којој су била два представника Радничког савета „Магнохрома“ и један Извршног већа Србије, донесе одлуку о мом избору – прича Суша. „Магнохром“ је у то време, друге половине шездесетих година, био велика и светски позната фирма са великим бројем изузетних стручњака из различитих области што је у многоме олакшавало рад новог генералног директора. Много већи проблем од Индустрије представљали су рудници на Косову, код Чачка, у Богутовцу, на Златибору... Истраживања налазишта, ископ руде и транспорт до фабрике за прераду у Краљеву била су основна преокупација генералног директора. Кад су исцрпена налазишта у до тада водећој Белој сте-

ни у Баљевцу требало је преоријентисати се на друга. Још у то време почело је размишљање о градњи Фабрике електротермичких производа, термоакумулационих пећи и цевних грејача, у чему се опет највише ангажовао Суша. Све се кретало у најбољем могућем правцу све до 1974. године кад су породични разлози приморали целу породицу да се пресели у Београд. Основни је био болест супруге Олге и немогућност да се на адекватан начин лечи у Краљеву. После рођења другог детета Олга је добила запаљење бубрега што је водило ка дијализи. У то време у Краљеву није било стручњака за бубрежне болести, нити дијализу, па је једини начин да се одржи у животу било пресељење у центар који је то могао да обезбеди.

Углед који је Стево годинама градио био је довољна пропусница да обезбеди услове за лечење, и продужење живота, а и запослење на месту потпредседника Привредне коморе Србије. Деца су већ била на факултетима кад је Суша, након осам година проведених у „Магнохрому“, заувек напустио Краљево за које је и после толико година проведених у Београду везан нераскидивим везама. Краљево је још од дечачких дана било његова главна окупација, а приврженост граду у коме је провео најлепше године живота показује и данас ангажовањем у Подружници Београд Завичајног друштва Краљево. Много више од онога што је испричао нашем репортеру током једноипосатног разговора Стево Суша је описао у

књизи Трагови у времену. Приказао је како се у Краљеву вршила обнова ратом разорене привреде док је активно учествовао у привредном животу и обављао извршне и руководне дужности у шумарству и рударству, посебно „Фабрици вагона“ и „Магнохрому“ дајући са сарадницима допринос привредном развоју града. Искуство стечено у привредним предузећима омогућило му је да буде изабран за обављање руководних дужности у значајним привредним организацијама, Среској привредној комори Краљева, затим у Привредној комори Југославије, Привредној комори Србије и другим домаћим и међународним асоцијацијама као што је Комитет за међудржавну сарадњу са Пољском. Т. Радовановић

67

68

МАГАЗИН 3.12.2017.

69

Још један успех туристичких посленика

МАГАЗИН

3.12.2017.

НАГРАДА КОЈА ОБАВЕЗУЈЕ

70

Фото: М. Радовановић

– Краљевчани најуспешнији од 125 учесника деветог Међународног сајма туризма и сеоског туризма одржаног између 24. и 26. новембра у Крагујевцу. - Статус једне од најуспешнијих туристичких организација у земљи пред запослене ставља нову обавезу да током наредне године одржи адекватан рејтинг. – На сајму представљен сеоски туризам у Краљеву, туристичка регија Рудно и скривени бисер сеоског туризма Лопатница. - Иако је победничку презентацију осмилио Игор Тешић успех је резултат тимског рада свих запослених у Туристичкој организацији Краљева

71

уристичка организација Краљева је као јавна установа основана са задатком да презентује, развија и промовише туристичке вредности локалне средине израђује планове и програме развоја туризма, усмерава и координира активности носилаца туристичке понуде, припрема и израђује пропагандно-промотивни материјал, промовише град на домаћим и међународним туристичким сајмовима, организује туристичке и друге манифестације, сарађује са другим туристичким организацијама у земљи и иностранству, формира и развија јединствени информативни систем у туризму. Прилика за то су бројни сајмови туризма у земљи на којима учествују локалне туристичке организације, а резултати остварени у овој години сведоче да се краљевачка сврстава у ред најуспешнијих у земљи. Доказ су бројне награде од којих се значајнијим сматрају оне на Међународном фестивалу туристичких публикација „Кофер слова“ у Крушевцу, на коме се педесет туристичких организација надметало у де-

МАГАЗИН

3.12.2017.

Т

72

вет категорија. Туристичка организација Краљева је освојила две награде, „Златни кофер“ у категорији „Једнолисна туристичка публикација“ и прво место за публикацију „Водич кроз Краљево“, а у категорији „Најоригиналнија туристичка публикација“ треће за „Градски туристички водич“. Краљевачки туристички посленици су се са сајма у Лесковцу вратили са две награде, првом за сувенир и трећом за филм и пропагандни материјал, а на Међународном сајму туризма у конкуренцији 83 излагача титулу свеукупног победника. Круном успеха у Туристичкој организацији сматрају последњу награду са деветог по реду крагујевачког Међународног сајма туризма и сеоског туризма одржаног између 24. и 26. новембра у хали Шумадија сајма. У конкуренција 125 излагача из земље и иностранства Краљевчанима је припала главна награда и титула свеукуппног победника. Повод за велико задовољство је уверење да је потврђен статус једне од најуспешнијих туристичких организација у зе-

мљи што пред запослене ставља нову обавезу да током наредне године одржи адекватан рејтинг. Овогодишњи успеси су повод за обећање да ће и у наредном периоду трагати за начинима како да адекватно представе туристичке потенцијале овог краја каквих је мало у Србији. Међународни сајам туризма и сеоског туризма је у Крагујевцу окупио бројне излагаче, националне, регионалне и локалне туристичке организације, туристичке агенције које су представиле обједињену понуду за зимску сезону, хотелијере, туристичке центре, бањска лечилишта, сеоска домаћинства, винарије и друге. Значај награде је већи ако се зна да је и по неколико локалних самоуправа наступило заједнички, а да су иза Краљевчана остали туристички дивови какви су Златибор, Војводина, Београд, Ниш, Чачак... туристичке организације из Црне Горе, Грчке, Босне и Херцеговине, Македоније и Бугарске. Током три сајамска дана стручни жири, у којем су били представници над-

лежних републичких институција и локалних туристичких организација, изабрао је најуспешније излагаче, а последњег сајамског дана додељене су награде у категоријама, најуспешнија промоција, nајуређенији излагачки простор и најбољи промо материјал.

- Поред нас је било још 125 излагача из земље и иностранства, а наш тематски наступ био је прилика да представимо сеоски туризам у Краљеву, туристичку регију Рудно и скривени бисер сеоског туризма Лопатницу. Имали смо јако запажен штанд опремљен у етно стилу који је нон стоп био пун посетилаца. Имали смо и двадесетоминутни наступ на бини где смо приказали два нова спота о Рудну и Лопатници, а пригодним програмом показали да одмор на селу не мора бити само обичан одмор. То се допало и стручном жирију, како наш штанд тако и целокупни наступ, па су одлучили да Туристичка организација Краљева понесе ласкаву титулу свеукупног победника на сајму и награду за најбољу презентацију – каже директорка Туристичке организаци-

је Ана Миросављевић. Укупном утиску знатно су допринели Домаћинство Милошевић са Рудна, Музичка школа „Стеван Мокрањац“ и солисткиња Тијана Вујовић. Ана Миросављевић потврђује да награда обавезује и представља подстрек да се са истим ентузијазмом настави и наредне године и Краљево врати на место које му припада на туристичкој мапи Србије. Снимање промотивних спотова помогли су Одељење цивилне заштите, локалне телевизије и други локални медији уступањем дела материјала потребног за израду. Иако је победничку презентацију осмислио Игор Тешић успех је резултат тимског рада свих запослених у Туристичкој организацији Краљева који за наредни период обећавају још више креативности и маште у настојању да промовишу град на најбољи могући начин.

- Посебно задовољство нам је причинило то што је награда стигла од струке, од стране наших колега, и због тога смо посебно поносни. Показали смо да овај град има потенцијала и да, поред

запослених у Туристичкој организацији, има сјајну Музичку школу, одлична сеоска домаћинства и вредне домаћине који знају да покажу оно са чиме располажу. То је био случај са Вилом „Селена“, а има и много других домаћинстава које смо промовисали на овом сајму. Поделили смо много промотивног материјала, а посетиоци су се заустављали на нашем штанду јер су били одушевљени понудом и Рудна и Лопатнице. Надам се да ћемо у наредној години све подићи на виши ниво, иако је тешко добити већу награду од ове – каже Тешић. У Туристичкој организацији значајним сматрају податак да су њихов штанд посетили државни секретар у Министарству за државну управу и локалну самоуправу Жикица Несторовић и помоћник министра за туризам Рената Пинџо што је повод за уверење да би њихово одушевљење наредне године могло бити преточено у стимулативна средства којима би се програми Туристичке организације Краљева подигли на виши ниво. Т. Радовановић

73

74

МАГАЗИН 3.12.2017.

75

Актуелна епидемиолошка ситуације

РАСТЕ БРОЈ ОБО

д почетка октобра закључно са 1. децембром на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистрована су укупно 322 случаја малих богиња, од којих је 77 лабораторијски потврђено у Институту Торлак. Најмлађа оболела особа је узраста два месеца, најстарија 60 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година од којих је већина, чак 91 одсто невакцинисана, непотпуно вакцинисана или непознатог вакциналног статуса. Од укупног броја оболелих трећина је била хоспитализована или је хоспитализација у току, а од тежих компликација малих богиња упала плућа регистрована је код 25 особа. Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра и до 1. децембра на овој тери-

МАГАЗИН

3.12.2017.

О

76

торији су регистроване 194 оболеле особе. Од почетка новембра епидемије су пријављене и на територији града Београда, где је регистровано педесет оболелих, у Краљеву 62 оболела, Нишу седам и Бујановцу два оболела. У Тутину је пријављена породична епидемија малих богиња са троје оболелих, а по један лабораторијски потврђен случај малих богиња регистрован је у Суботици, Прешеву, Бојнику и Великој Плани. Од 9. октобра на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести који укључује пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени и епидемиолошки надзор, вакцинацију невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица. У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ на територији целе земље интензивно се

спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година. Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике. Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ стиже информација да ће и даље, са развојем актуелне епидемиолошке ситуације, предлагати мере у складу са законским и подзаконским актима, стручним ставовима, препорукама Светске здраваствене организације, из којих је проистекао и усвојени план одстрањивања морбила у Србији. Т. Радовановић

ОЛЕЛИХ

77

МАГАЗИН 3.12.2017.

ОБЕЛЕЛИ К

78

КРОВОВИ

79

Одрастао човек у телу детета: Тамара Роговић (2)

МАГАЗИН

3.12.2017.

СПИРИДОНИЗАМ КАО ПУТОКАЗ

80

- Надреализам захтева зрелост која се достиже после четрдесете и педесете године живота, кад се дође до одређеног интелектуалног нивоа, и има довољно претходних искустава и знања. – Надреализам је много више од уметности, то је филозофија. - Професори на факултету тешко прихватају чињеницу да је четрнаестогодишња девојчица, која носи крстић око врата, боља од осталих студената.

- Кад не могу на адекватан начин да вреднују рад професори спутавају брже напредовање. – Особе окарактерисане као child prodigy имају другачије путеве сазнања и учења, баш као и Пикасо који је напустио студије кад је био на другој години.

- Осећање да се увек може и брже и боље основна је карактеристика свих припадника веома ретке child prodigy популације. – Током једног лета више од 150 деце кроз „Taš Art School“ било у прилици да на јединствен начин праве прве кораке у уметности

Тамара Роговић

81

Фото: М. Радовановић

82

МАГАЗИН 3.12.2017.

ад се са четрнаест година, и десеткама из свих предмета, заврши прва година факултета и стигне на прославу мале матуре сопствене генерације најмање што може да изрази неупућени посматрач је чуђење. За оне који познају Тамару Роговић то је само нормални след догађаја који ће младу уметницу одвести у свет далеко од града у коме је, на великом платну акрилним бојама, направила прве потезе четкицом. Лагана шетња кроз прву годину факултета, на коме је из подебелих књига требало савладавати теме из предмета као што су психологија и социологија, резултат је способности да лако савладава и материју која је не интересује посебно. У таквим околностима није необично да су резултати остварени у два главна предмета, цртање и сликање, и поред велике разлике у годинама били испред осталих студената. Тамара потврђује да ју је рад увек представљао као зрелог уметника, због чега је највећем броју оних који су имали контакт са њеним радом било тешко да то што виде повежу са њеним годинама. Већ на првој години студија посебан начин сенчења допринео је да цртежи личе на оне које је правио Албрехт Дирер, што је било добра основа за даље истраживање рада овог уметника и учвршћивање посебног стила. За почетак студија везује се и први контакт са надреализмом који изазива посебно интересовање као основу даљег изучавања овог правца.

- Надреализам не можете да радите ако нисте савладали све претходне технике. Не можете ни да почнете, а кад почнете доказујете колико сте стварно добри. Морате да имате многе компоненте личности да би уопште почели, јер надреализам захтева зрелост која се достиже после четрдесете и педесете године живота, кад дођете до одређеног интелектуалног нивоа, а имате претходна искуства и знања, јер је надреализам много више од уметности. То је филозофија. Када имате петнаест година а радите нешто што се не усуђују сликари са четрдесет и више, поготово код нас где је уметничка средина недовољно информисана и

К

развијена, долази до тренутка кад и професори на факултету тешко прихватају да је девојчица, која носи крстић око врата, боља од осталих и јача у неким областима, поготово у надреализму – прича Тамара. Уверење да се током једне године постигне колико за десет код других довољно је за нелагодан осећај због односа средине у којој се тешко прихвата толика разлика. Иако није необично да уметници буду сујетни, однос средине је у кратком периоду промењен до мере која утиче на формирање става како није најбоља за даљи развој. Овоме је у знатној мери допринело на учвршћивање уверења да ни професори не могу на адекватан начин да вреднују рад, па спутавају брже напредовање. Жеља да ка врху крене дужим корацима повод је за потрагу за новом средином у којој би се осећала равноправно са другима и развијала у складу са могућностима чије је границе тешко одредити. Податак да је надреализам настао у Паризу појачава жељу да се са њим боље упозна баш у овој средини, поготово након изненадне могућности која се појавила након познанства са уметником који је сопствени стил градио у сарадњи са Салвадором Далијем. Спиридон Митић се убраја у ред најконтроверзнијих уметника које је имала Суботица у којој је упамћен као наставник српско-хрватског језика у једној основној школи. Немиран уметнички дух га је, стицајем околности, довео до шпанског сликара, а том приликом је направљена фотографија на којој непревазиђени Дали око врата носи Спиридонову слику. Овај моменат је Митића убацио у светску орбиту у којој се мешају имена знаменитих са именима оних чија се платна могу видети у галеријама Париза, Лондона, Њујорка...

- Преко заједничких пријатеља долазим до уметника који је радио са Далијем, па добијем прилику да одем и радим неко време са њим и упознам се са техником коју примењује у раду на сликама. што је уметницима врло важно. Дали је једна од главних фигура у

надреализму, а време проведено у Паризу, где је са Спиридоном настала серија заједничких слика, представља непроцењиво искуство. Поновио се моменат из периода кад сам имала седам година, и кад сам са старијим сликарем направила заједничку слику. Провела сам са њим неко време и слушала приче о Далијевом животу и ономе што му је показивао. Имала сам могућност да стварам у његовом атељеу и уђем у свет који ми није био потпуно јасан. Посебно импонује податак да сам једина особа којој је Спиридон пренео део знања и искуства на чему сам му неизмерно захвална. Дали је користио уље, акрил и неке друге супстанце, а Спиридон формирао сопствени стил али задржао елементе рада са њим. То је и даље надреализам али се разликује од Далијевог – каже Тамара. Искуство рада са Спиридоном потврђује да формат слике није превише важан за реализацију одређене идеје, па су у раду оба уметника присутне слике различитих формата, од минијатура до других које премашују димензије једног метра. Као релативно млад правац модерне уметности надреализам је предмет посебног интересовања и истраживање улоге жена у њему, мање као објекта на сликама других а више као аутора који у надреализам интуитивно уносе нову емоцију и видну разлику у сензибилитету. Кад неко има само шеснаест година то није ни мало једноставно, а искуство Тамаре Роговић потврђује да је највећу баријеру све време стварао велики раскорак између година и онога што приказује на платнима. Била је видљива и код Спиридона при првом сусрету са њеним сликама, али је искусни уметник врло брзо проценио веома изражен феминистички сензибилитет. Све заједно значајно је утицало на одлуку да прими Тамару у свој дом и, отварајући нове видике, усмери у правцу који следи и данас.

- Овладала сам техником и бојама, схватила како функционишу, а слике које смо радили заједно су јако интересантне јер показују два различита сензибилитета у одличном споју. Кад

83

84

МАГАЗИН 3.12.2017.

два уметника раде на једној слици то је компликовано, поготово кад су у питању женски и мушки сензибилитет, па иако слика одражава исту енергију приметне су две различите стране. Спиридон је у надреализму задржао елементе фигурације, а ја нежни женски колорит и мотиве са надградњом коју сам стекла у месецима заједничког рада. Отворио ми је врата атељеа као никоме пре тога, јер наши уметници нису могли да дођу до њега, нити да се упознају са техникама које примењује у раду. Годинама је био прилично затворен, и окренут Далију, све док није схватио да је рука одраслог човека заробљена у телу малог детета. Био је то повод за жељу да неко настави стил који је изградио а по себи назвао спиридонизам – каже Тамара. У биографији перспективне уметнице биће забележено да јој се у једном тренутку, можда случајно а можда не, пут укрстио са путем контроверзног уметника. Резултат је био неочекивана размена енергија током неколико месеци заједничког рада, након чега је свако кренуо даље својим путем обогаћен новим искуством. Сем посете бројним музејима и галеријама боравак у Паризу је Тамари пружио прилику да, као гост, изложи неколико радова из богатог опуса на изложби у Српском културном центру, али и за схватање да је околни свет много већи и да има много тога што може бити инспирација у даљем раду.

Paris college of Art је реномирана образовна установа у коју на једно од девет места сваке године покушава да се упише више стотина кандидата који долазе из свих крајева света. Тамарина апликација била је довољна да заинтригира деканку факултета, понајвише због сазнања да долази једна од ретких особа child prodigy капацитета које су у ранијем периоду биле тема посебне пажње преточене у низ научних радова. Можда је и то повод да већ у првом контакту потврди колика је част радити са особом изванредних могућности. Крај прве половине прошле године обележн је уписом на факултет у коме се посебна пажња поклања особама каква је Тамара. Први дани на факултету прилика су за потврду да је child prodigy врста звања које особу таквих могућности прати целог живота из чега произилази закључак да Тамара и после завршеног факултета није само сликарка, већ child prodigy сликарка.

- Почињем четворогодишње студије, али се деси да ме она више пута пита да ли ми ово уопште треба, јер оно што студенти почињу да уче ја већ добро знам. Разлог је сазнање да child prodigy има другачије путеве сазнања и учења, баш као и Пикасо који је напустио студије кад је био на другој години. Кад схватите да немате више шта да научите у овој средини поставља се питање даљег опстанка, иако је у Паризу требало да будем одмах на трећој години по-

што сам овде завршила две. Врло брзо се потврдило да на овом колеџу немају одговарајући програм за особе мог капацитета, па су ме упутили на универзитет који има посебне програме и искуства у раду са мени сличнима – каже Тамара. Осећање да се увек може и брже и боље основна је карактеристика свих припадника веома ретке child prodigy популације. Зато наставак усавршавања пружају само мастер или докторске студије. Дилема да ли кренути на једну или другу страну подстакнута је сазнањем да су докторске студије више усмерене на теоријска истраживања која воде ка звању доктора филозофије. Жеља за практичним радом и даљим усавршавањем у овој области повод је опредељења за мастер студије сликарства као највишем степену у ликовној уметности. Први сусрет са сликарским платном и акрилним бојама кад је имала само шест година основа је става да то представља прекретницу у животу и почетак пута коме се не назире крај. Са таквим сазнањем Тамара је одлучила да покрене сопствену школу и најмлађе полазнике уведе у свет уметности на начин који се много година раније показао исправним. Било је то пре одласка у Париз кад је у Београду, на Калемегдану, реализовала пројекат под називом „Taš Art School“. Током лета, суботом и недељом, кроз школу је прошло више од 150 деце која су били у прилици да на јединствен начин праве прве кораке у уметности.

- Ја сам добила прилику да будем уметник тако што сам са шест година имала платно и акрилне боје, јер да сам почела цртајући чича Глише, не користећи ум, мој потенцијал би био ограничен. Кад видим да деца фломастером цртају лептириће долазим до закључка да слободу добију тек кад узму четкицу, боје и платно. Интересантно је, и корисно, било гледати како дете користи платно и боју. Иако има потпуну слободу највећом четкицом, са грчом у покрету, црта минијатуру јер је навикнуто на оловку и фломастер којима црта линију. Са друге стране кад почињу рад четкицом то је психолошки сасвим другачије јер није ограничено, па настаје фантастичан моменат кад дете схвати како може да промени површину. Циљ пројекта је био да свако дете добије шансу и слика, а у том процесу се открије много младих талената, деца боље упознају себе, буду задовољнија, срећнија и боље креирају свој свет. У оваквим околностима дете не мора бити талентовано, битно је да има слободу јер то помаже у развоју ума и кративности. И даље сам убеђена да из рада фломастером и бојицама не можете видети таленат детета који долази до изражаја тек кад узме у руке четкицу и боје – каже Тамара. Т. Радовановић

85

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

3.12.2017.

Вау вау звезда

86

Боди је тибетански мастиф од којег се очекује да буде следећи сеоски чувар стада веселих оваца, али он нема страст према преузимању те улоге од оца Кампе. Све се мења кад с неба падне радио и он чује музику Ангуса Скетергуда, па одлучи да живот посвети музици. Боди ће тиме привући пажњу Линукса, главног непријатеља његовог села, који у њему види начин како да дође међу становнике. Бади мора да спаси породицу и пријатеље, а притом не жели да одустане од свога сна. Деведесетоминутну породичну анимирну авантуру у 2Д и 3Д формату, по ценарију који је написао са Денисом Бредлијем, режирао је Еш Брендон, а гласове анимирним јунацима позајмили су Урош Јовичић и Бојан Миливојевић. Филм се приказује до среде 6. децембра, а пројекције почињу у 18 сати.

Стиг’о ћале

У наставку светског хита из 2015. године, отац и очух удружили су снаге како би својој деци приредили незабораван Божић. Међутим, њихов однос биће пред великим изазовом када Дастијев отац, мачо и шмекер старе школе, и Бредов преемотивни тата Дед стигну таман на време да празнике претворе у општи хаос. Стоминутну комедију је по сценарију, који је написао са Брајеном Барнсом, режирао Шон Андерс, а главне улоге тумаче Марк Волберг, Вил Фарел, Мел Гибсон и Џон Лајтгоу. Филм се приказује до 6. децембра у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Убиство светог јелена

Нови психолошки трилер редитеља Јоргоса Лантимоса, мајстора црне комедије, под називом „Убиство светог јелена“, доноси причу о покушају тинејџера да бриљантног хирурга уведе у своју дисфункционалну породицу. Цењени кардиолог има наизглед савршену супругу, породицу и живот, али је код њега нешто необично, најбољи пријатељ му је тинејџер коме купује необично скупе дарове, говори чудно, а између њега и супруге се осећају суптилне тензије. Јоргос Лантимос је сценарио за хорор драму са елементима мистерије написао са Ефтимисом Филипоуом, а главне улоге поверио Никол Кидмен, Алисији Силверстон и Колину Фарелу. Филм траје један минут преко два сата, приказује се до половине недеље, а пројекције почињу у 22 сата.

87

88

МАГАЗИН 3.12.2017.

89

Најважнија споредна ствар на свету

МАГАЗИН

3.12.2017.

НЕЗАУСТАВЉИВА ЕВОЛУЦИЈА ФУДБАЛА

90

- Фудбал је један од најпрофитабилнијих бизниса у свету. - Оно што играч пије и једе, и како спава, много је битније него шта ради на тренингу.

- У Енглеској и Немачкој је фудбал део живота породица које суботом и недељом цео дан проведу на стадиону. – Уместо некадашњих пет до шест играчи на једној утакмици претрче између десет и четрнаест километара. - Данас је мало неуких тренера и тренера који добију утакмицу срећом, а стручност је доведена до перфекције. - Публика неће да гледа досадне утакмице и бункер систем. - У највећим светским клубовима ауторитет великих играча изнад тренеровог. - Роналдо више времена проведе на снимању реклама него на тренинзима, јер је то у интересу клуба и профита

91

роз читаву људску историју постојала је потреба за надметањем, а најбољи пример су олимпијске игре због којих су прекидани и ратови. Ипак, тек крајем деветнаестог века свет је добио игру која ће на свим континентима постати главна забава мушког дела популације. Тако је у 20. веку фудбал доживео експанзију, а почетком 21. постао један од најпрофитабилнијих бизниса на свету. И док теоретичари покушавају да одговоре на питање зашто је тако долазе до закључка да се лепота фудбала крије у једноставности и податку да је за игру потребна само машта и мало креативности. Податак да се фудбалска игра непрестано развија најбољу потврду доживљава на светским првенствима која доказују да се у периоду од само четири године, укупно гледано, знатно промени. Искуство фудбалског стручњака Ђорђа Коковића, стечено у раду са различитим узрастним категоријама на пет континената, потврђује све већи уплив науке у фудбалску игру. Добра потврда овог става огледа се у

МАГАЗИН

3.12.2017.

К

92

чињеници да је седамдесетих година прошлог века стручни штаб фудбалског тима чинило тек неколико људи, тренер и један до два помоћника. У данашње време најпознатији фудбалски стручњаци руководе штабовима од по двадесетак људи међу којима су нутриционисти и психолози, а због броја утакмица који на годишњем нивоу достижу и шездесет, највише се баве опоравком играча. У таквим околностима приоритет није припрема играча за такмичење, него опоравак оних који играју две или три утакмице недељно, што је пренапорно, па се велика пажња поклања свеукупном режиму живота сваког појединца због чега је оно што играч пије и једе, и како спава, много битније него шта ради на тренингу. Као нутриционизам помаже и статистика која потврђује колико је, и којим интензитетом, сваки играч трчао, колико је пута имао контакт са лоптом и слично па се, на основу појединачних праве анализе за поједине групе играча, потом и цео тим, што је задатак професионалаца који су тај део по-

сла довели до перфекције.

- У стручним штабовима се налазе људи који воде рачуна о индивидуалној припреми играча, па ни један Роналдо не тренира са екипом него има кондиционог тренера који ради само са њим, а то су искуства НБА лиге од пре тридесет година. Кад сам играо у Филаделфији гледао сам кошаркашки тим од десет играча са десет тренера поред њих. Свако има свог тренера, а то долази и у фудбал у коме се врти много велики новац, па су и услови за рад у фудбалским кампови и центрима у којима се селектирају играчи, далеко бољи него икада. То су обрасци и шеме са којима сам се сусретао и у Америци кад је уговор безбол играча био десет милиона долара због маркетинга, промоције и интереса великих спортских компанија и бизнисмена. Ако један клуб купи Роналда за сто милиона долара после месец дана ће само од продаје његових дресова да поврати уложено у трансфер, а касније мултипликује зараду. Најинтересантнији је ипак феномен

у Енглеској и Немачкој где фудбал постаје део живота породица које суботом и недељом иду на утакмицу и цео дан проведу на стадиону – каже Коковић. Еволуција фудбалске игре потврђује да се игра некада базирала на техници, потом на брзини и снази играча, да би данас била изражена њихова комбинација. Због тога се озбиљним играчем не сматра појединац који није спреман на велику трку током свих деведесет минута игре. И док су у нека не тако давна времена везни играчи највише трчали, шпицеви спринтали а дефанзивни улазили у највише дуела, сада су улоге готово изједначене. Фудбал је еволуирао па се утакмица претвара у мајсторство 22 играча, укључујући и голмане чијем се раду некада није посвећивала посебна пажња, па није ни морао да зна да игра ногом што је днас, у врхунском клубу, назамисливо. Добра потврда је потез доказаног стручњака Гвардиоле који је из Манчестер ситија отпустио репрезентативца Енглеске који зна да игра ногом. Био је то шок за све који не по-

знају фудбал, али сасвим логично за тренера коме треба голман који зна да игра са екипом. Пресудним за успех сматра се податак да играчи, уместо пет до шест, на једној утакмици претрче између десет и четрнаест километара, због чега се научним методама испитују капацитети сваког у психолошком и у моторичком смислу. Добра потврда је став да највећи светски клубови на пре потисивања уговора врше детаљну проверу могућности играча како би били сигурни да у сваком тренутку може да задовољи захтеве стручног штаба.

- УЕФА и ФИФА су направили највећи напор у едукацији тренера. Учествовао сам у пројекту ФИФА под називом Футуро, 1, 2 и 3, кад су схватили да развој фудбала зависи од струке и да ће да унапреде фудбалску игру, и заинтересују популацију, једино ако стручњаци буду спремни да прате фудбалску еволуцију. Данас је мало неуких тренера и тренера који добију утакмицу срећом. Сад је стручност доведена до перфекције, а селекција најбољих тренера на свету највидљивија је у Енгле-

ској. У време кад је пре двадесетак година Антић водио Барселону вођство од 4:0 на полувремену није било довољно за победу, па је утакмица изгубљена са 5:4. Кад сам га питао да ли је могао да сачува резултат одговорио је потврдно, али би то значило да после утакмице мора да се врати одакле је дошао, јер публика неће да гледа досадне утакмице и бункер систем. Стадиони у Енглеској и Немачкој су пуни због тога што сви тимови играју нападачки и атрактивно, а гледалац неће да дође на утакмицу на којој му је досадно – каже Коковић. Свуда на планети тренер је одговоран за резултат, а најбоља потврда је податак да после значајних неуспеха никад није смењен неко од кључних играча, а остао шеф стручног штаба. Колико се ситуација у фудбалу мења потврђује податак да је ауторитет тренера био неприкосновен и да су сви на нижим позицијама у хијерархији клуба морали слепо да га слушају. Тренутна ситуација у светском фудбалу потврђује да је, у највећим клубовима,

93

МАГАЗИН

3.12.2017.

ауторитет великих играча изнад тренеровог. Добра потврда је податак да Роналдо више времена проведе на снимању реклама него на тренинзима, јер је то у интересу клуба и профита, што непосредно утиче на његов ауторитет и позицију у клубу. Због тога тренери морају да буду добри психолози и избегавају конфликте са великим звездама у клубу, јер то може да буде кобно по наставак каријере у одређеној средини. Разлог је, каже Коковић, проста чињеница да тренер власнику клуба не доноси паре већ их троши. Паре доносе играчи због којих гледаоци долазе на утакмице јер нико то не чини због тренера, макар био и Гвардиола. Основ уверења да ситуација у српском фудбалу није ружичаста огледа се у ставу да је у последњој деценији прошлог века судбину земље, која се распала на више делова, поделио и спорт. Негативном тренду није могао да се одупре ни фудбал, а мала утеха је став познавалаца стања у овој области по којима се српски, кад је у питању тех-

94

ника, пореди са бразилским. Најбоља потврда је појава великог броја талентованих играча који су успели да обезбеде сигурну позицију у највећим светским клубовима. Таленту који је неоспоран од распада земље, почетком последње деценије прошлог века, није погодовало то што није било услова за рад толико потребан за остваривање значајних резултата.

- До скора није било клубова који су имали иоле озбиљне услове за тренажни процес, нити озбиљне фудбалске школе. Није било клубова који су могли да играју ноћне утакмице по врућини, па је донет пропис по коме сви морају да имају рефлекторе. Ситуација се побољшава, али је интересантно и питање стручног кадра. Некада су сви фудбалери Слоге били запослени и играли фудбал. Данас млади људи напуштају средње школе да би играли, кад заврше играчку каријеру немају избора а једини начин да остану у клубу је да буду тренери. Зато имамо хиљаде школица фудбала где преживљавају а даља едукација,

иако могућа, није организована иако је А, Б или профи лиценца само полазна основа за даљу надградњу. Као и за сваки други занат тако и за тренерски човек треба да буде талентован. Ми сада имамо конкуренцију талентованих и неталентованих тако да су се у тој мешавини побркале све вредности, па имате неког ко уопште није талентован да се бави тренерским послом, а добије много бољи посао од онога ко је талентован. То је резултат поремећеног система вредности у спорту, као и у друштву, тако да нећемо скоро да се извадимо из ове ситуације ако се поново не успостави систем да најбољи буду на местима која им припадају, а они мање добри на другим – каже Коковић. Податак да талента има довољно, а да ни стручност није спорна, води ка ставу да би и посете утакмицама биле значајније кад би фудбалска организација учинила додатни напор да среди стање у овој области. Повод за бројне инциденте на домаћим теренима, због којих клубови који учествују у међуна-

родним такмичењима плаћају велике казне, је толерантан став фудбалске организације према виновницима изгреда због којих пристојни људе који воле фудбал да долазе на утакмице. Добар део одговорности лежи и на клубовима који нису способни да се одупру утицају навијачких група, па се у круговима стручњака све више наглашава став о дефинисању посебне професије фудбалског навијача који су плаћени за то што раде. Није тајна да се финансирају из клупских буџета, као ни то да наносе штету клубу па је оправдана сумња како то доноси корист одређеној групи људи. После бројних ексцеса које су у ранијим деценијама на фудбалској сцени правили енглески навијачи понашање на утакмицама је у овој земљи регулисано законом који предвиђа ригорзне казне за све изазиваче нереда. Ма колико да је то произвело позитиван ефекат у домаћим условима још није утицало на потребу о промени свести, прво код оних који доносе прописе а после и оних који

треба да обезбеде адекватну примену.

- Ја сам убеђен да фудбал на овим просторима никад неће да умре, али ће варирати од доброг до лошег. Иако сам и охрабрен последњим утакмицама Црвене звезде и Партизана успех је очекиван, јер сам Звезду гледао и у много лошијем издању. Фудбал ће да живи онолико колико будемо спремни да уредимо односе у овој области како би били на много вишем нивоу. Решење за то је приватизација у којој је све одавно измишљено, па не морамо да измишљамо ништа. Радује и добра атмосфера у репрезентацији која је увек била проблем. Муслин је направио добру атмосферу, па играчи финкционишу као тим – каже Коковић. Искуство зачетника новог приступа фудбалу, и оснивача прве фудбалске школе у Краљеву, сведочи да је „Бубамара“ настала на препад, и пре него што су противници ове идеје схватили шта се дешава, па је било исувише касно да је руше. Краљево је, каже Коковић, познато по паланачком менталитету по коме треба рушти све

што је добро. Колико је идеја о покретању школе фудбала била оправдана сведочи податак да је из ње потекао велики број играча који су наступали за највеће домаће клубове, Црвену звезду и Партизан, али и репрезентацију Србије. То је довољан повод за став да се „Бубамара“ сврстава у ред успешнијих фудбалских школа у земљи. Иако број талентоване деце није, а верује се ни да неће ни бити, споран „Бубамара“, као једна од десетак фудбалских школа у граду, обитава у условима који се сматрају катастрофалним јер се нису променили од почетка деведесетих година прошлог века. Најнижи рејтинг Слоге која је, с прага Прве лиге седамдесетих година, дошла у позицију да се такмичи са сеоским клубовима потврђује став да Краљево у скорије време неће имати извеснију перспективу у овом спорту, понајвише због финансијске ситуације. До промене на боље о фудбалу ће да се прича само позивањем на догађаје из прошлости. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

95

МАГАЗИН

3.12.2017.

Војводина НС Семе - Рибница 3:0

96

97

МАГАЗИН

3.12.2017.

Медвешчак - Краљево 59:43

98

99

МАГАЗИН

3.12.2017.

Слога - Дунав 69:57

100

101

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 3. И 9. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

3.12.2017.

3. децембар

102

1694. — У Енглеској усвојен закон према којем ће Парламент бити биран сваке треће године.

1910. — У Паризу први пут приказана неонска лампа коју је изумео француски физичар Жорж Клод.

1912. — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату. Рат настављен 3. фебруара 1913, а ново примирје успостављено 23. априла, када су обновљени и мировни преговори у Лондону.

1944. — У Атини избио грађански рат између Владе, коју је подржавала Уједињено Краљевство, и Фронта националног ослобођења. Мир постигнут на конференцији у Варкизи 12. фебруара 1945, када су се представници Владе и ЕАМ-а споразумели да плебисцитом буде одређен облик владавине у Грчкој.

1952. — Густа магла која је Лондон прекривала наредна четири дана узроковала смрт тровањем сумпор-диоксидом великог броја људи.

1962. — Едит Спарлок Сампсон ступила на дужност судије у општинском суду у Чикагу, као прва црнкиња на месту судије у САД.

1967. — Јужноафрички хируг Кристијан Барнард у болници „Гроте Шур“ у Кејптауну први пут у историји медицине извршио трансплантацију срца. Пацијент Луис Вашкански потом, са срцем једне 25-годишње девојке страдале у саобраћајној несрећи, живео 18 дана.

1971. — Почео индијско-пакистански рат због Кашмира, завршен 17. децембра победом Индије и одвајањем Бангладеша, дотад Источног Пакистана, у посебну државу.

1975. — У Лаосу власт преузели ко-

мунисти и прогласили крај 600 година старе монархије.

1984. — У граду Бопал у Индији око 4.500 људи умрло, 500 ослепело, а 50.000 отровано гасом исцурелим из фабрике пестицида „Јунион карбајд“.

1989. — После пада Берлинског зида у Источној Немачкој оставке поднели лидер Јединствене социјалистичке партије Немачке Егон Кренц и сви чланови партијског Политбироа и Централног комитета владајуће партије.

1993. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Анатолиј Карпов.

1995. — Бивши председник Јужне Кореје Чун До Хван ухапшен под оптужбом да је одговоран за масакр у граду Квангџу у мају 1979, када је војска убила више од 200 демонстраната.

1997. — У главном граду Канаде Отави представници 122 земље потписали Конвенцију о забрани противпешадијских мина. Неколико земаља, међу којима САД, одбиле да се прикључе споразуму.

2005. — У Београдском Дому омладине основан је локални огранак Викимедијине задужбине (Wikimedia FoundaYon) - Wikimedia Србије и Црне Горе, као пети огранак у свету.

4. децембар 1110. — Крсташи су освојили Сидон.

1154. — Николас Брекспир, први и једини Енглез који је биран за папу, устоличен за поглавара римокатоличке цркве као Хадријан IV. 1639. — Енглески астроном Џеремаја Хорокс обавио прво посматрање проласка Венере.

1563. — Одржано је последње заседање Тридентског концила.

1791. — Изашао први број британског „Обзервера“, најстаријег недељног листа у свету.

1829. — Британци у Индији забранили обичај спаљивања удовица приликом спаљивања њихових мужева на посмртној церемонији.

1841. — Представом „Смрт Стефана Дечанског“ Јована Стерије Поповића у бившем складишту царинарнице на Сави у Београду отворено “Позориште на Ђумруку“. Штампан први позоришни плакат и наплаћиване улазнице. Организатори позоришта били глумац и редитељ Атанасије Николић и драмски писац Јован Стерија Поповић.

1943. — Председник САД Теодор Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и турски председник Мустафа Исмет Инени у Каиру разматрали заједничке акције у оквиру антихитлеровске коалиције. Турска, међутим, одбила да објави рат Немачкој.

1974. — У близини главног града Шри Ланке Коломба срушио се холандски авион „DC-8“. Погинули сви путници и чланови посаде, њих 191.

1977. — На југу Малезије погинуло 100 особа приликом пада авиона који је отела јапанска терористичка група „Црвена армија“. Диктатор Жан-Бедел Бокаса крунисао се за цара Централноафричког царства. Трошкови церемоније крунисања износили колико и четвртина националног производа земље.

1980. — У авионској несрећи близу Лисабона, за коју се сумња да је последица саботаже, погинуо премијер Португала Франсиско Са Карнеиро.

1991. — Отмичари ослободили по-

следњег Американца, новинара Терија Андерсона, који је као талац у Либану провео 2.454 дана. Припадници исламског џихада киднаповали Андерсона 16. марта 1985.

1995. — Министри иностраних послова Европске уније на састанку у Бриселу суспендовали санкције Југославији, уведене 1992. због умешаности Владе Југословије у рат у Босни и Херцеговини. Први војници НАТО, претходница трупа за примену Дејтонског мировног споразума, слетели у два авиона на сарајевски аеродром.

1998. — Последњи борци Црвених Кмера“ предали се армији Камбоџе, чиме је после две деценије окончана борба тог маоистичког покрета против Владиних снага.

2001. — Израелска војска ушла у неколико палестинских градова на Западној обали и заузела међународни аеродром у Гази.

5. децембар 1766. — Лондонска аукцијска кућа „Кристи“ одржала је прву аукцију.

1917. — Делегације Совјетске Русије и сила Осовине потписале су примирје у месту Брест-Литовску у Белорусији. Мировни уговор, којим је Русија била присиљена да се повуче из Финске, Летоније, Естоније, Литваније, Пољске и неких подручја Турске и да Немачкој плати ратну одштету од шест милијарди златних марака, потписан је 3. марта 1918.

1931. — Храм Христа Спаситеља у Москви у Москви је уништен по налогу Јосиф Стаљина.

1933. — Конгрес САД ратификовао је амандман 21. Устава САД којим је укинута прохибиција, уведена у јануару 1920. на основу 18. уставног амандмана.

1934. — Жене су у Турској добиле право гласа.

1945. — Током вежби пет америчких бомбардера полетело је из ваздушне базе у Флориди и никада се нису вратили. Претпоставља се да је „Изгубљена ескадрила“, како су названи, не-

стала у „Бермудском троуглу“.

1952. — Основан Музеј Николе Тесле у Београду 1962. — САД и СССР су постигли договор о сарадњи у космичким истраживањима у мирољубиве сврхе.

1977. — Египат је прекинуо односе са Сиријом, Либијом, Алжиром, Ираком и Јужним Јеменом, арапским земљама које су се успротивиле започетом мировном процесу између Египта и Израела.

1978. — У Ирану је избио талас протеста, који су против шаха Резе Пахлавија подстакле исламске верске вође. Производња нафте је, због штрајкова, смањена готово на половину.

1993. — Градоначелник Беча рањен је у својој кући у експлозији писмабомбе. То је било пето писмо-бомба послато у току три дана новинарима, свештеницима и другим особама које су имале неку везу са имигрантском групацијом у Аустрији.

1995. — Чланице НАТО-а одобриле су упућивање 60.000 војника у Босну ради очувања мира постигнутог Дејтонским споразумом. Највећа операција савеза од његовог оснивања 1949. спроведена је под називом „Заједнички подухват“. Армија Шри Ланке заузела је Џафну, град на истоименом полуострву, који је пет година био главно упориште тамилских побуњеника.

2001. — Авганистанске вође договориле су се о формирању пост-талибанске владе, коју ће предводити Паштун Хамид Карзај.

2006. — Телеком Србија купио 65% државног капитала Телекома Српске за 646 милиона евра, чиме је за 179 милиона евра надмашио понуду Телекома Аустрија. Уговор о купопродаји потписан је 19. јануара 2007.

6. децембар 1492. — Кристифор Колумбо открио острво Хиспањола, сада подељено између Хаитија и Доминиканске Републике.

1507. — Немачки картограф Мартин Валдземилер објавио прву гео-

103

3.12.2017.

МАГАЗИН

104

графску карту новог континента, којем је дао назив Америка, према имену италијанског морепловца Америга Веспучија.

1768. — Изашло је прво издање енциклопедије „Британика“.

1774. — У Аустрији на снагу ступио Едукативни статут Јохана фон Фелбигера, први државни образовни систем у свету.

1792. — Вође жирондинаца у Француској револуцији донеле одлуку да изведу на суд краља Луја XVI. Револуционарни суд га потом осудио на смрт и краљ 1793. погубљен на гиљотини.

1865. — Робовласништво у САД је званично укинуто када је ратификован Тринаести амандман на Устав САД.

1877. — Амерички проналазач Томас Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерсију демонстрирао први звучни снимак, песму „Mary Had a Little Lamb“.

1907. — У једној од најтежих несрећа у рудницима САД погинуо 361 рудар у руднику угља код места Монона у Западниј Вирџинији.

1916. — Немачке трупе у Првом светском рату ушле у румунску престоницу Букурешт.

1917. — Фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија. Финска је од времена руског цара Александра I губила територије, а после Наполеонових ратова 1809. постала руско велико војводство. У судару француског брода „Мон Блан“ натовареног експлозивом, укључујући 5.000 тона тринитротолуола, с белгијским бродом „Имо“, у луци града Халифакс у Канади, погинуло више од 1.500 људи, око 8.000 повређено и велики део града разорен.

1921. — Велика Британија потписала мировни споразум са Ирском, према којем је успостављена Ирска Слободна Држава као чланица Британског комонвелта.

1938. — Француска и Немачка потписале споразум о неповредивости међусобних граница, који су Немци поништили у Другом светском рату.

1941. — Други светски рат: У Бици за Москву почела противофанзива Цр-

вене армије против Немаца, који су стигли на 25 km од Москве. До краја фебруара 1942. немачке трупе померене на 200 километара од Москве.

1961. — У конгоанској провинцији Катанга избиле тешке борбе снага Уједињених нација и Катанге.

1970. — Пољски лидер Владислав Гомулка и немачки канцелар Вили Брант у Варшави потписали споразум о нормализацији пољско-немачких односа. Брант том приликом на коленима пред спомеником погинулим херојима устанка у Варшавском гету одао пошту жртвама немачког нацизма.

1971. — Индија признала Бангладеш, бивши Источни Пакистан, а Пакистан узвратио прекидом дипломатских односа са Индијом.

1978. — Шпанци на референдуму изгласали нов Устав, према којем је Шпанија дефинисана као уставна монархија с парламентарном демократијом.

1989. — Слободан Милошевић на седници Скупштине Србије проглашен за председника Председништва Србије, после референдума на којем је добио 86 одсто гласова. У најгорем масовном убиству у историји Канаде убица усмртио 14 студенткиња и ранио још 13 особа на Универзитету у Монтреалу и потом се убио.

1991. — почеле са радом Оружане снаге Украјине.

1992. — Хинду екстремисти уништили џамију у Ајођи на северу Индије, коју су, како се верује, муслимански освајачи изградили у средњем веку на згаришту великог хинду храма. У једномесечним сукобима хиндуса и муслимана погинуло око 2.000 људи.

1997. — Руски транспортни авион „Антонов Ан-124“ који је носио два борбена авиона, срушио се на стамбено насеље близу Иркутска. Погинуло је 85 људи.

1999. — Суд Уједињених нација за ратне злочине у Руанди осудио на доживотни затвор Џорџа Рутаганду, лидера наоружаних група Хутуа, за геноцид почињен 1994. у Руанди.

2000. — Београдски центар Института друштвених наука за економска истраживања објавио анализу према којој 60 одсто становника у Србији спада у категорију сиромашних, док је богатих пет одсто.

2001. — Услед раскола у тадашњој владајућој коалицији ДОС, председник Скупштине Србије и функционер ДСС-а Драган Маршићанин поднео оставку, а за новог председника изабрана Наташа Мићић, посланик тада владајућег ДОС-а.

7. децембар 574. — У Цариграду је Тиберије II Константин проглашен за савладара психички болесног цара Јустина II. 1787. — Делавер је постао прва америчка држава која је ратификовала Устав САД.

1869. — Амерички одметник Џеси Џејмс је извршио прву потврђену пљачку банке у Галатину у Мисурију.

1877. — Избила је Тополска буна када су два батаљона народне војске одбила да положе заклетву кнезу Милану Обреновићу.

1914. — Народна скупштина Краљевине Србије усвојила је у Нишку декларацију о уједињењу Јужних Словена у заједничку државу.

1917. — САД су у Првом светском рату објавили рат Аустроугарској.

1941. — Други светски рат: Јапански авиони напали су америчку поморску базу у Перл Харбуру на Хавајима и уништили велики број авиона и бродова, што је убрзало одлуку САД да се укључе у Други светски рат. Други светски рат: Уједињено Краљевство је у Другом светском рату објавило рат Мађарској, Румунији и Финској, земљама које су као чланице Тројног пакта учествовале у агресији на СССР.

1946. — Скупштина ФНР Југославије донела је закон о национализацији којим су обухваћена сва већа приватна предузећа. Тиме је ликвидиран и инострани капитал, који је у индустрији и рударству предратне Југославије учествовао са око 50 одсто.

1949. — Чанг Кај Шек је на острву Тајван (Формоза), где је са остацима своје војске побегао након пораза од Народнослободилачке војске Кине, прогласио државу и установио владу.

1965. — Васељенски патријарх Атинагора и папа Павле VI укинули су међусобну екскомуникацију две цркве којом је 1054. почео раскол двеју хришћанских цркава.

1970. — Убедљива победа на изборима у Источном Пакистану Авами лиге, поборника аутономије Бенгала (касније Бангладеш), довела је до дубоке кризе између Источног и Западног Пакистана, која је наредне године ескалирала у грађански рат.

1971. — Совјетска васионска капсула почела је да шаље радио и телевизијске сигнале са Марса.

1974. — Кипарски председник архиепископ Макариос III тријумфално је дочекан на Кипру који је напустио 15. јула 1974. после државног удара. Преврат на Кипру организовали су грчки официри, али нису успели да задрже власт.

1975. — Индонежанска армија је ушла у Источни Тимор где је, након укидања тровековне португалске колонијалне власти, избио грађански рат.

1988. — Совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у УН унилатерално смањење совјетских трупа, тенкова, борбених авиона и артиљерије. У земљотресу у Јерменији погинуло је више од 25.000 људи, 12.000 је повређено, а пола милиона остало без домова. Уништено је десет одсто јерменске индустрије.

1992. — Влада Индије забранила је фундаменталистичке покрете после нереда у којима је погинуло најмање 400 Хиндуса и Муслимана. Током нереда разорена је џамија у Ајођи.

1995. — Сонда с америчког васионског брода Галилео је ушла у атмосферу Јупитера и 75 минута слала податке пре него што се распала.

1996. — Председник Алжира Лиамин Зеруал озаконио је својим потписом уставне реформе којима се забрањују политичке партије засноване на религији.

105

1997. — Након неуспелих избора у септембру, у Србији су поновљени избори за председника Републике на којима поново ниједан кандидат није добио потребну већину гласова. У други круг су ушли кандидати Социјалистичке партије Србије Милан Милутиновић и Српске радикалне странке Војислав Шешељ, а за председника је 21. децембра изабран Милан Милутиновић.

1999. — Америчко удружење дискографских кућа је поднело тужбу против Напстера, мреже за размену података због кршења ауторских права.

2001. — У грађанском рату у Авганистану Талибани су предали своје последње упориште Кандахар.

МАГАЗИН

3.12.2017.

8. децембар

106

1524. - Франциско Ернандез де Кордоба је основао град Гранаду, најстарији хиспански град на копну западне хемисфере.

1854. — Папа Пије IX прогласио догму о безгрешном зачећу Богородице.

1863. — Британски боксер Том Кинг постао први светски шампион у тешкој категорији победом над Американцем Џоном Хинаном.

1914. — Британска флота је поразила немачку флоту у бици код Фокландских острва.

1922. — Парламент Северне Ирске изгласао одвајање од Ирске Слободне Државе и останак унутар Уједињеног Краљевства.

1925. — Објављена књига Адолфа Хитлера „Мајн кампф“, у којој је изложена концепција „Новог поретка“ и расне супремације Немаца.

1941. — САД и Уједињено Краљевство објавиле рат Јапану, дан после јапанског напада на америчку базу у Перл Харбору на Хавајима. Немачка и Италија, у складу са обавезама из Тројног пакта, објавиле рат САД. ::: Јапан је истовремено извршио инвазију на Малају, Тајланд, Хонгконг, Филипине и Холандску источну Индију. ::: Почетак интернирања београдских Јевреја у новоосновани логор Сајмиште.

1949. — Генерална скупштина Уједињених нација од светских сила тражила да признају независност Кине после бекства Чанг Кај Шека на Тајван.

1954. — Српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик. Закључено да је народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један језик с два изговора, да су оба писма, ћирилица и латиница, равноправна и да језик има заједнички правопис.

1966. — Споразум о забрани нуклеарног оружја у свемиру потписало 28 земаља, укључујући СССР и САД.

1966. — Приликом хаварије грчког трајекта „Ираклион“, који је потонуо током невремена код острва Милос, погинула 234 путника и чланова посаде.

1974. — Грађани Грчке на референдуму великом већином гласали за републику, против рестаурације монархије.

1980. — У Њујорку убијен бивши члан групе „Битлс“ Џон Ленон. Убио га ментално поремећени обожавалац Марк Дејвид Чепмен, касније осуђен на доживотни затвор.

1991. — Лидери Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава. Тиме престао да постоји СССР.

1991. — ФК Црвена звезда је савладала Коло Коло са 3:0 у финалу Интерконтиненталног купа.

1995. — У Лондону почела дводневна конференција на којој је, уместо женевске мировне конференције за СФРЈ, основан Савет за спровођење мира. У раду конференције учествовали министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација. Шведски дипломата Карл Билт именован за представника међународне заједнице у Босни.

2000. — У Отави одржан први светски самит посвећен култури и уметности, на којем је основана Међународна федерација агенција за подршку умет-

ности.

2002. — Поновљени председнички избори у Србији нису успели због недовољног одзива бирача, 45,17 %. Највише гласова освојио лидер Демократске странке Србије и председник Југославије Војислав Коштуница, 57,66 %.

9. децембар 536. — У Готском рату источноримски војсковођа Велизар освојио Рим од Острогота.

1824. — У Перуанском рату за независност снаге јужноамеричког револуционара Симона Боливара поразиле шпанску армију у бици код Ајакуча што је било пресудно за стицање независности Перуа.

1905. — У Дрездену изведена премијера опере једночинке „Салома“ Рихарда Штрауса, компоноване према причи Оскара Вајлда. Публика се згражавала над скаредношћу представе. Француска је донела декрет о одвајању државе од цркве.

1917. — Турске трупе у Првом светском рату Британцима предале Јерусалим, који је под турском доминацијом био од 1517.

1941. — Кина у Другом светском рату објавила рат Јапану, Немачкој и Италији.

1961. — Афричка држава Тангањика стекла независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом Њеререом. На исти дан 1962. Тангањика постала република.

1967. — Николаје Чаушеску постао је председник Румуније.

1978. — Одиграна је прва утакмица женске професионалне кошаркашке лиге (WBL). Играла је екипа Chicago Hustle против Milwaukee Does-а.

1985. — Бивши председник Аргентине, генерал Хорхе Рафаел Видела, и његов следбеник, члан војне хунте, адмирал Емилио Масера, осуђени на доживотну робију због учешћа у рату против градске гериле и политичких противника, током којег је нестало 9.000 људи.

1985. — Генерална скупштина Ује-

дињених нација једногласно прихватила резолуцију којом се сви акти тероризма осуђују као криминал.

1987. — Протестима на подручју Газе почела Прва интифада, побуна Палестинаца против израелске окупације Западне Обале и Јерусалима.

1990. — Лех Валенса, бивши лидер синдиката „Солидарност“, победио на председничким изборима у Пољској.

1990. — На првим вишестраначким изборима у Србији након 45 година владавине комуниста, победила Социјалистичка партија Србије, бивши комунисти, а за председника Србије изабран лидер те партије Слободан Милошевић.

1992. — Поштујући санкције УН против Југославије, Светска фудбалска федерација забранила југословенској репрезентацији да учествује у квалификацијама за Светско првенство у САД 1994.

1994. — Партија Шин Фејн, политичко крило Ирске републиканске армије, први пут после више од 70 година почела мировне разговоре с Владом Велике Британије.

1995. — Врховни суд Пољске потврдио победу Александра Квасњевског на новембарским председничким изборима и одбацио жалбу присталица његовог пораженог ривала Леха Валенсе.

1996. — УН одобриле примену дуго одлаганог споразума са Ираком о продаји ограничених количина нафте за храну, чиме се Ирак вратио на светско тржиште нафте први пут од инвазије на Кувајт 1990.

1999. — Власти Србије осудиле председницу Лиге албанских жена, песникињу Фљору Бровину, на 12 година затвора. Фљора Бровина пуштена на слободу 2000, по одласку Слободана Милошевића са власти.

2000. — Југославија и бивша југословенска република Словенија успоставиле дипломатске односе.

2002. — Америчка авионска компанија Јунајтед ерлајнс поднела захтев за банкрот, највећи у историји авио-индустрије.

107

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs