MagazIN 311

Година V * Број 311 * 26. новембар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

МАГАЗИН

Краљевски

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

26.11.2017.

У овом броју: У ишчекивању седнице Скупштине града Новапромена састава Шанса у јавно приватном партнерству Разговор глувих телефона Правилник камен спотицања Конкурентност науке, истраживања и иновација Пресудна помоћ државе Дужна почаст жртвама Трагови у времену

2

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 14 16 26 34 38 44 46 50

Епидемија се не стишава Фудбалска академија Коковић Живе књиге о насиљу Једна у десет милиона На репертоару Биоскопа „Кварт“ Краљево - Монтана 2003 Слога - Тамиш Рибница - Ниш Времеплов

58 60 68 74 84 86 88 90 94

3

4

МАГАЗИН 26.11.2017.

5

6

МАГАЗИН 26.11.2017.

7

8

МАГАЗИН 26.11.2017.

9

МАГАЗИН

26.11.2017.

Тридесет девета седница Градског већа

10

У ИШЧЕКИВАЊУ СЕДНИ - Утврђени елементи за плаћање пореза на имовину у следећој години. – Само један кандидат за директора јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. – У првих девет месеци ове године буџетски суфицит премашио 258 милиона динара. – Више од 23 милиона за отплату главнице дуга финансирано из текућих прихода и примања. – Укупни приходи за скоро пет милиона већи него у истом периоду прошле године. – Поновљен конкурс за избор начелника и заменика начелника Градске управе. - Усвојен Правилник о организацији и систематизацији радних места у Градској управи, Јавном правобранилаштву, стручним службама и посебним организацијама града Краљева

рва тема тридесет девете седнице Градског већа било је разматрање Нацрта одлуке о изменама и допунама Одлуке о утврђивању елемената пореза на имовину за територију града Краљева којом је дефинисано ново разграничавање зона на основу којих се дефинишу обавезе грађана. Увидом у приспелу документацију Комисија за спровођење конкурса за избор директора Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ утврдила је благовремено приспеће само једне пријаве и констатовала да кандидат испуњава постављене услове па је, на основу провере свих параметара састављена ранг листа са најбољим резултатом и каднидатом коме је

П

утврђена просечна оцена три. Од одборника Скупштине града се очекује да на првој наредној седници, у четвртак 30. новембра, потврди кандидатуру и за директора предузећа именује досадашњег вршиоца ове дужности дипломираног инжења саобраћаја Ивицу Богојевића. Извештај о реализацији Одлуке о буџету града за период од почетка јануара до краја септембра ове године потврђује да је остварен укупни приход од 2.122.497.797,05 динара, што износи 67,39% планираних средстава. У истом периоду укупни расходи и издаци достигли су 1.886.538.151,50 динара, што потврђује да је остварен буџетски суфицит од 258.253.882,52 динара, односно фискални од

259.618.487,62 динара. Град је у периоду јануар - септембар имао и издатке за отплату главнице дуга у износу од 22.294.236,97 динара, који су у целости финансирани из текућих прихода и примања. Према усаглашеном стању података из главне књиге трезора града Краљева и Управе за трезор остварени су укупни приходи, примања од нефинансијске имовине, задуживања и примања од финансијске имовине од 2.123.862.402,05 динара, или 62,52% у односу на планирана средства што је, упоређењу са истим периодом претходне године, више за 4,82 милиона динара или за 0,23%. У извештајном периоду са подрачуна извршења буџета расходи и издаци су непосредно извршавани за директ-

Фото: М. Радовановић

ИЦЕ СКУПШТИНЕ ГРАДА

11

26.11.2017.

МАГАЗИН

12

не кориснике буџетских средстава, а индиректним буџетским корисницима су, у оквиру планираних апропријација из Одлуке о буџету за ову годину, трансферисана на подрачуне код Управе за трезор. Укупно опредељена средства буџетским корисницима утврђена су у висини до 64% планираних, а према усаглашеним подацима са корисницима укупни консолидовани расходи и издаци реализовани су у износу од 1.886.538.151,50 динара или 54,89% у односу на укупно планиране. После именовања вршиоца дужности начелника Градске управе поништен је конкурс за избор особе која би на најбољи начин обављала ову фунцију, а повод су низ погрешних потеза процедуралне природе који су претили да угрозе валидност целог поступка. Предлог јавног конкурса за попуњавање положаја начелника и заменика начелника Градске управе

заснован је на подацима и обавезама радника на овим местима, а у складу са Правилником о организацији и систематизацији радних места у Градској управи, Јавном правобранилаштву, Служби за буџетску инспекцију и Служби за послове заштитника грађана града Краљева. Кандидати за свако од ових радних места могу бити сви пунолетни држављани Србије под условом да нису правноснажно осуђивани на казну затвора од најмање шест месеци, а да им раније није престајао радни однос у државном органу, односно органу локалне самоуправе, због теже повреде дужности из радног односа. Рок за подношење пријава истиче петнаестог дана од оглашавања у дневним новинама „Политика“, а Конкурсна комисија ће све учеснике, чије потпуне пријаве буду стигле благовремено, обавестити о месту, дану и времену када ће се обавити провера знања и вештина, Чланови Градског већа су усвојили

Правилник о организацији и систематизацији радних места у Градској управи, Јавном правобранилаштву, стручним службама и посебним организацијама града Краљева, којим се уређују унутрашње организационе јединице и њихов делокруг, руковођење, називи и описи радних места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број запослених за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад. У ред докумената која је, непосредно по усвајању, требало мењати и допуњавати уврштено је решење о распоређивању буџетских средстава месним заједницама као индиректним корисницима буџета за 2017. годину. Решењем које је на последњој седници донело Градско веће утврђује се распоред коришћења средстава месним заједницама у укупном износу који достиже безмало седамнаест милиона динара.

Од шест чланова новоформираног Савета за очување културног и историјског наслеђа града Краљева два су представници локалне самоуправе и по један Историјског архива, Завода за заштиту споменика културе, Народног музеја, Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ и Градске управе. Решењем о образовању и именовању председника и чланова Савета за очување културног и историјског наслеђа потврђено је да су то Радоје Томашевић, Сретен Јовановић, Весна Милојевић, Сузана Новчић, Предраг Терзић, Иван Милуновић и Драган Викторовић. Задаци Савета су да разматра иницијативе за постављање споменика поднете Градском већу, даје мишљење о оправданости иницијативе о постављању споменика и упућује га организационој јединици Градске управе надлежној за послове урбанизма ради сачињавања нацрта одлуке и обавештава подносиоца иницијативе о

исходу иницијативе. У поступку разматрања иницијативе за постављање споменика, Савет прибавља стручна мишљења организационих јединица Градске управе надлежних за послове урбанизма, за послове финансија и послове органа Града, као и стручна мишљења Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“, Завода за заштиту споменика културе, Народног музеја, а по потреби и других установа из области културе чији је оснивач град Краљево, цркви и верских заједница. Решењем Одељења за пореску администрацију утврђене су просечне цене квадратног метра одговарајућих непокретности за плаћање пореза на имовину у следећој години. На територији града је, у зависности од комуналне опремљености и опремљености јавним објектима, саобраћајној повезаности са централним деловима града, односно са радним зонама и другим садржајима у насељу, утврђе-

но шест зона а у складу са тим и просечне цене квадратног метра непокретности по којима ће становници Краљева следеће године плаћати порез. Посебним решењем Машинско-техничкој школи „14. октобар“ одобрено је коришћење три и по милиона динара средстава текуће буџетске резерве за финансирање деблокаде текућег рачуна до које је дошло након судског спора са извођачем радова „Техномаг проинг“ д.о.о. по основу изведених а неплаћених радова из пројекта „Енергетска ефикасност у јавним зградама“, који је финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Немачке развојне банке Kfw. Још два милиона динара одобрено је за потребе измирења трошкова насталих закључењем вансудских поравнања за исплату штете физичким лицима, као и за потребе измирења трошкова насталих у поступку извршења. Т. Радовановић

13

МАГАЗИН

26.11.2017.

У четвртак шеснаеста седница Скупштине града

14

НОВА ПРОМЕ - Нови састав Скупштине града након писмених оставки одборника Владимира Савића и заменика председника Скупштине града Александра Протића. - Разматрање одлуке о реализацији буџета за првих девет месеци ове године на деветом месту листе приоритета за седницу локалног парламента. – Промене у управним, надзорним одборима јавних предузећа и школским одборима. – Окончан поступак избора директора Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, чека се потврда Скупштине града овод за шеснаесто окупљање одборника од конституисања последњег сазива Скупштине града, заказано за последњи дан новембра, је обиман дневни ред за који је предложено двадесет седам тачака. Да ли ће предложена верзија

П

дневног реда бити и коначна зависи од седнице Градског већа дан пре заседања локалног парламента што је најчешће повод за разматрање нових предлога. Непуну годину и по дана од конституисања Скупштина града ће доживети још једну промену, а повод су

писмене оставке одборника Владимира Савића и заменика председника Скупштине града Александра Протића о којој ће бити речи у оквиру друге тачке дневног реда. Потписи 29 одборника владајуће већине довољан су разлог да кандидат за попуну овог ме-

ЕНА САСТАВА ста буде Владимир Мимовић са Изборне листе „Александар Вучић-Србија побеђује. Предлогу одлуке о постављању кабловских инсталација на стубовима јавног осветљења дат је приоритет у односу на утврђивање елемената пореза на имовину и давању сагласности на Статут Спортског центра „Ибар“. Од одборника Скупштине града очекује се да потврде решења која је у претходном периоду донело Градско већа а којима је потврђена сагласност одлукама надзорних одбора Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ и Јавног енергетског предузећа „Топлана“ о расподели добити па ће се, уколико нека од предложених не буде повучена са дневног реда, разматрање одлуке о реализацији буџета за првих шест месеци ове године наћи тек на деве-

том месту листе приоритета. Усвајање извештаја о раду Јавног правобранилаштва увод је у доношење два значајна решења у овој области, прво којим се утврђује престанак функције јавног правобраниоца, због истека четворогодишњег мандата, и другог којим се иста особа одређује за обављање ове дужности у наредном четворогодишњем периоду. Међу документима која су већ прошла проверу Градског већа, али је за пуноважност неопходна већинска подршка Скупштине града, је и решење о именовању директора Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“. Дневни ред предвиђа да се изабере пре него што се иста особа разреши фунције вршиоца дужности што отвара простор одборницима опозиције за жестоке критике баш као што је то сличним по-

водом бивало и раније. Друга половина дневног реда посвећена је кадровским питањима у надзорним одборима Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“, Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, јавних предузећа „Градско стамбено“ и „Путеви“ и Јавног енергетског предузећа „Топлана“, као и Надзорног и Управног одбора Народног музеја. Након разрешења досадашњих чланова и именовања нових биће промењени састави школских одбора Електро-саобраћајне техничке школе „Никола Тесла“ као и основних „Вук Караџић“, „Доситеј Обрадовић“, „Светозар Марковић“ и „Петар Николић“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

26.11.2017.

МАГАЗИН

16

Међународна сарадња Рашког управног округа

ШАНСА У ЈАВНО ПРИВАТНОМ ПАРТНЕРСТВУ

Фото: М. Радовановић

чи- Привредни субјекти округа Сибиу током ове године остварили промет од 6,7 милијарди евра што је рекорд у последњих четврт века. - На плате 120 хиљада запослених утрошено око милијарду и по евра. – За последњих седам година број становника Сибиуа повећан за седамдесет хиљада. - Убрзаном развоју у великој мери доприноси међународни аеродром преко кога је током прошле године на разлите дестинације отпремљено више од пола милиона путника, али и аутопут који овај део Румуније повезује са Мађарском и даље са западним деловима Европе. – Стопа незапослености и криминал сведени на нулу. – Сибиу један од најбогатијих округа на територији Европске уније

17

еђународна сарадња се сматра све значајнијом активношћу представника локалних и окружних власти, посебно она са земљама чланицама Европске уније. Повод је покушај да се заједничким напорима што лакше дође до средстава из фондова Европске уније а после Марибора, са којим је током године потписан протокол о сарадњи на овом плану, Краљево је угостило представнике румунског града Сибиу. Домаћин румунске делегације, у којој су били председница истоименог округа Даниела Кампеан, одборници Едуард Велман, Кристина Дорис Банкиу и Александру Турку, председник

МАГАЗИН

26.11.2017.

М

18

Привредне коморе Георге Алдеа, власник фабрике „Боромир“ Мирчеа Урехе и власница Медицинско-спортске клинике „Ариа“ др Мариа Киоалн, био је начелник Рашког управног укруга Небојша Симовић. Посета представника града и округа Сибиу одговор је на мајски боравак Краљевчана у овој средини кад је потписан документ о сарадњи у различитим областима од којих се посебно значајним оцењује заједнички наступ пред фондовима Европске уније, а боравак у Краљеву и Врњачкој Бањи оцењен је као прилика за конкретизацију појединих делова споразума. Значајним за даљу сарадњу оцењу-

је се статус округа Сибиу у румунској администрацији и податак да представља владу Румуније преко које се успоставља међународна сарадња, али и чињеница је један од најбогатијих не само у Румунији него на територији целе Европске уније. То у значајној мери утиче на чињеницу да је стопа незапослености достигла нулу, а Симовић потврђује да је иста ситуација и у области криминала. Централна тема првог дана разговора била је сарадња у области туризма за шта на територији Рашког округа постоје велики потенцијали. - Кад смо били у посети граду Сибиу обишли смо једну врсту спортског

центра у оквиру кога је био и затворен базен, па размишљамо да у наредном периоду затворен базен и неке друге пројекте увежемо у јавно приватно партнерство. Поред спортске хале у Краљеву се, као страна инвестиција, гради тржни центар па би то, кроз страно улагање у оквиру јавно приватног партнерства, могли постати затворени базен и спортско село на Гочу, што би омогућило да на бржи начин дођемо до средстава која су потребна за изградњу тако капиталних објеката – потврдио је Симовић. Наспрам гостију из Румуније за истим столом већ првог дана су се нашли заменик начелника и шеф Одсека

општих послова Рашког управног округа Милоје Кундовић, вршилац дужности директора Привредне коморе Рашког и Моравичког округа Звонко Туфегџић, заменица градоначелника Краљева Марица Мијаиловић, директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ Александар Несторовић, директор Спортског центра „Ибар“ Зоран Кнежевић и руководилац Службе за управљање пројектима и локално-економски развој Мирјана Продановић са сарадницима. Жеља представника установа из области културе да ојачају сарадњу са румунским колегама повод је за саста-

нак са представницима Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Краљевачког позоришта и Музичке школе „Стеван Мокрањац“, а домаћина да госте упозна са делом историје овог краја за посету Манастиру Жича. Део туристичке понуде обухвата и здравствени туризам што је повод за посету Матарушкој Бањи и разговоре о могућности улагања у ову област, а потврда да у Краљеву има успешних привредника који извозе на страна тржишта за обилазак предузећа „Корали“. Мајски боравак Краљевчана у Румунији био је прилика за упознавање начина на који је организован сеоски туризам, а посета Лопатници да се

19

26.11.2017.

МАГАЗИН

20

покаже како функционише у локалним условима. Гостима је предочен податак да на територији Рашког округа послује више од две хиљаде предузећа, и дупло већи број предузетника, а да се најзначајнији потенцијали и приврдне активности везују за област металне и дрвне индустрије, пољопривреде, туризма и трговине. - После Београда смо највећи произвођачи меса и месних прерађевина, а у области производње воћа и поврћа веома значајно заступљени у овом делу земље. Што се тиче дрвне индустрије, поред потенцијала које имамо у шумама, имамо и значајну прераду која иде широм Европе а после Београда смо прва туристичка дестинација, јер имамо два туристичка места прве ка-

тегорије, Врњачку Бању и Копаоник. Значајни су здрваствени, бањски и планински туризам, а значајније смо кренули и у развој сеоског – потврдио је Туфегџић. У хвалама нису заостајали ни гости из округа Сибиу чији су привредни субјекти током ове године остварили промет од 6,7 милијарди евра што је рекорд у последњих четврт века. На плате 120 хиљада запослених у округу утрошено је око милијарду и по евра, а град и округ су међу првих пет у Румунији по нивоу бизниса и зараде. Са 420 хиљада становника округ се у последњих петнаест година, због интензивирања бизниса подстакнутог страним инвестицијама, сматра малом Швајцарском. Посебно импресивно делује пода-

так да је током последњих седам година број становника Сибиуа повећан за седамдесет хиљада, а да је међу њима највише младих и брачних парова који насељавају породичне куће на периферији града и селима. Овако убрзаном развоју у великој мери доприноси међународни аеродром преко кога је током прошле године на различите дестинације отпремљено више од пола милиона путника, али и аутопут који овај део Румуније повезује са Мађарском и даље са западним деловима Европе. На три универзитета настава се одвија на немачком, енглеском и румунском језику, а гости из Румуније потврђују да из овог града још нико није отишао незадовољан. Посебно место у разговорма посвећено је представљању пројекта затво-

реног базена чија је реализација отпочела у пролеће прошле године, али се није далеко одмакло од раскрчивања терена на коме би требало да отпочне ископ. Задатак да нови спортски објекат приближи Румунима прихватио је директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Александар Несторовић који је и сам учествовао у креирању пројекта. Простор на десној обали Ибра је последњих пет година добио значајну улогу у граду због чега је инвестирано у изградњу спортске хале и затвореног базена. Изградњом хале простор је постао атрактиван за улагање, па су Чеси инвестирали у градњу ритеил центра поред спортске хале што се сматра првим кораком ка озбиљном ширењу града са друге стране реке где је сме-

штено насеље од скоро 40 хиљада становника. Иако на овом простору преовладава индивидуална градња Несторовић подсећа да се планира и градња објеката за колективно становање. - Хала је озбиљан објекат који прима 3.500 до 4.000 гледалаца и спада међу три најлепша у Србији овог типа. Изградња базена је кренула, већ смо урадили земљане радове, и то је инвестиција која ће у будућности бити приоритет града Краљева. То је озбиљан објекат од 6.500 хиљада квадрата који у саставу, поред базена за ватерполо, има базен за децу и све пратеће садржаје потребне да се задовоље потребе посетилаца оваквог типа објекта. Објекат је пројектован са озбиљним материјалима, и техником која опслу-

жује базен, због чега се цена креће око седам милиона евра па представља једну од најозбљнијих инвестиција у граду. Цео комплекс је занимљиво смишљен, а уз халу и базен планира се изградња великог парка тако да ће бити тотално промењена слика овог дела града који претендује да постане најлепши. Базен је нешто где видимо могућност стратешког улагања са неким од партнера, а град тражи начин како да заокружи целу инвестицију како би могао да изврши комлетну изградњу. Изградњом базена и хале отвара се будућа инвестиција у спорт тако да је и то начин да се, без много улагања, на најбржи начин дође до сарадње на вишем нивоу – подсетио је Несторовић.

21

МАГАЗИН

26.11.2017.

Након представљања пољопривредних, туристичких и привредних потенцијала Рашког округа, и посете Врњачкој Бањи, представнике румунске делегације је примио градоначелник Краљева др Предраг Терзић, а сусрет у градској кући био је прилика за подсећање на обилазак Гоча са краљевачке и врњачке стране и разговоре на тему улагања у планински туризам и спортско село на овој планини. Други дан посете прилика је за боље упознавање са привредним и туристичким потенцијалима по површини највеће јединице локалне самоуправе у Србији, посету Матарушкој Бањи и Жичи, као и значајнијим привредним субјектима. Састанку су присуствовали заменица градоначелника Марица Мијаиловић, помоћник Никола Радевић, чланови Градског већа Гордана Стојковић и Александар Цветковић, вршилац

22

дужности начелника Градске управе Јелена Бекчић Луковић и директорка Туристичке организације Краљево Ана Миросављевић. Начелник округа разговоре са гостима из Румуније оцењује успешним уз напомену да има довољно капацитета и воље да се односи унапређују на заједничку корист.

Рашки округ Рашки округ се простире на 3.923 квадратна километра, а по површини се издваја Краљево као највећа јединица локалне самоуправе у Србији. Центар округа је смештен између Коридора десет и једанаест са којима треба да буде повезан будућим аутопутем од Прељине до Појата. Кроз ово подручје пролази важна регионална саобраћајница која Београд, преко Краљева и Новог Пазара, повезује са

Црном Гором, а на територији града је и важно железничко чвориште. Значајним за развој целог краја оцењује се војни комплекс, у оквиру кога су изграђени објекти Аеродрома „Морава“, коме предстоји конверзија у цивилно војни како би се обезбедио почетак одвијања цивилног саобраћаја. У кругу пречника сто километара овом делу гравитира око шест стотина хиљада становника, на простору оивиченим двоструко већим има их скоро два милиона, а постојећа инфраструктура и отварање цивилног аеродрома омогућавају развој пројекта карго логистичког транспортног центра. Према подацима пописа становништва из 2011. године на територји округа живи 309 хиљада становника, а по броју се издвајају градови Краљево и Нови Пазар који имају преко сто хиљада становника, док остале општине имају око тридесет.

На подручју округа је лоцирано више од педесет основних школа, а услови за средње стручно образовање омогућавају наставак студија на високо образовним установама, државним и приватним факултетима. На подручју града Краљева простире се слив три важне реке, Ибра, Западне Мораве и Груже, а цело подручје је богато подземним и термоминералним изворима који погодују развоју бањског туризма, уз могућност за производњу електричне енергије. Један од најважнијих туристичких центара Србије је Врњачка Бања, са традицијом дужом од 150 година, која је, према подацима из 2015. године, угостила више од 175 хиљада туриста и остварила 562 хиљада ноћења. Други важан туристички центар је Копаоник са највишим врхом од 2.017 метара, 25 ски лифтова и 22 километра стаза које могу да прихвате 35 хиљада

особа на сат што значи да једновремено може да скија између 12 до 14 хиљада скијаша. Парк природе Голија је, као резерват биосфере, под заштитом Унеска, а важним планинама сматрају се Гоч и Столови које карактерише нетакнута природа. Поред манастира Жиче и Студенице богатство кутурно историјксих споменика употпуњују Градац, Сопоћани, Ђурђеви ступови, Црква Светог Марка у Новом Пазару и други, а важним потенцијалом оцењује се и сеоски туризам који се посебно развија на подручју Рудна и Богутоваца. Према подацима из ове године приведни потенцијал чини 13.700 активних привредних субјеката од којих десет хиљада предузетничких радњи и око три хиљаде предузећа при чему су најважнији партнери у спољнотрговинској размени Немачка, Босна и Хе-

цеговина, Италија и Турска. Привреда се ослања на сектор малих и средњих предузећа, а у значајније субјекте убрајају се „ГИР“ који производи намештај од масивног дрвета, прерада дрвета и производња намештаја у Новом Пазару, „Далас“ из Тутина, као и краљевачки „Радијатор инжењеринг“ и „Амига“ из области машинске индустрије. Привредне потенцијале допуњавају краљевачки „Корали“ па „Интерклима“, „Меркур“, „Вода Врњци“ и други из Врњачке Бање. На основу потенцијала округа и структуре земљишта у области пољопривредне производње су као значајни идентнификовани сточарство, производња воћа и сточне хране. На територји округа је регистрованих 28.173 пољопривредних газдинстава, а значајним се оцењује прерада млека и меса, откуп и извоз замрзнутог воћа. Т. Радовановић

23

24

МАГАЗИН 26.11.2017.

25

Градоначелник Краљева на градилишту у Адранима

МАГАЗИН

26.11.2017.

РАЗГОВОР ГЛУВ В

26

- У Адранима у току радови на изградњи 825 метара дуге канализационе мреже. - У овој години уложено десет милиона што са двоструко већим из претходних година чини мање од половине укупне вредности у износу од 86 милиона динара. – У водоводну мрежу уложено 46 милиона динара. – Неосноване оптужбе Одборничке групе Локални фронт. - Понуда Електропривреда Србије за снабдевање Краљева алектричном енергијом за јавну расвету није разматрана јер је за 333 хиљаде динара виша од процењене у процесу јавне набавке. Најповољнија понуда Хрватске електропривреде од 66.245.000 динара. - Електропривреда Србије крива што није добила јавну набавку за испоруку електричне енергије за јавну расвету. – Обе понуде писане на истом месту, а конципиране на начин да посао добије Хрватска електропривреда

ВИХ ТЕЛЕФОНА

27

28

МАГАЗИН 26.11.2017.

29

ешавање комуналних проблема један је од основних задатака локалне самоуправе, а колико се у Краљеву озбиљно прилази овоме послу сведочи велики број реализованих инвестиција међу којима и значајне у Адранима током последње две године. Ово је потврдио градоначелник Краљева др Предраг Терзић приликом обиласка радова на изградњи канализационе мреже у овом месту и подсетио да је у водоводну мрежу уложено 46 милиона динара, обезбеђених посредством Канцеларије за јавна улагања Владе Републике Србије, а значајна средства уложена су и у реконструкцију зграде Основне школе „Драган Маринковић“. У току су радови на изградњи 825 метара канализационе мреже, а у инвестицију вредну 86 милиона динара ове године је утрошено десет тако да је укупно улагање достигло тридесет милиона. Градоначелник подсећа да ће, кад инвестиција буде реализована у потпуности, свим мештанима Адрана, поред квалитетне воде за пиће, бити решени и проблеми које су до сада имали са канализацијом.

МАГАЗИН

26.11.2017.

Р

30

Комуникација са одборницима Посета Адранима прилика је за осврт на конференцију за медије Удружења Локални фронт на којој је, према градоначелнику, изнет низ неистина везаних за одборничко питање постављено на једној од недавних седница Скупштине града. Покушај да се провери оправданост трошкова за поједине уговоре који су везани за Кабинет градоначелника повод је за одборничко питање са ким се потписују уговори за специјализоване услуге и да ли је буџетски инспектор контролисао рад корисника буџета. Како ни након месец дана није стигао очекивани одговор фронтовци су, сходно Закону о доступности информација од јавног значаја, поверенику за заштиту информација од јавног значаја и заштиту података о личности упутили притужбу на рад градоначелника. Да се погледи на исту ствар разликују потврђује др Терзић и подсећа да је тражена информација припремљена 9. октобра и упућена на адресу одборнице Локалног фронта Маријане Тодоровић наведене у захтеву за приступ информа-

цијама од јавног значаја. - Она није била на тој адреси и због тога је поштар оставио извештај о приспећу пошиљке како би се у назначеном року јавила и преузела пошиљку, а пошто се није јавила пошиљка је враћена. Након тога је реаговала и републичка заштитница за информације од јавног значаја тако да смо опет послали документа цију и она се вратила са назнаком да је на тој адреси лице непознато. Све смо урадили да преузме документацију, документација је код мене и само не знамо на који начин да је доставимо тим људима – каже др Терзић уз потврду да садржи све уговоре о делу које је градоначелник града Краљева потписао у наведеном периоду. Поред списка лица са којима су потписани за увид су припремљени и сви уговори којима се потврђује због којих су послова за потребе Градске управе биле ангажоване поједине особе. Све што се дешавало у вези одговора на одборничко питање указује како даље трагање за начином да се достави тражена документација потврђује да не постоји довољан степен комуникације градских челника са одборницима Скупштине града.

Проблеми са струјом Велико интересовање јавности изазвала је одлука да Јавно предузеће Електросрбија буде елиминисано из одлучивања о томе ко ће наредне године снабдевати Краљево струјом за јавну расвету, а још више иритира податак да је у процесу јавне набавке тај посао поверен Хрватској електропривреди. На прву вест о овоме стижу различите информације, како о поступку јавне набавке тако и о износу дуга који Краљево има према Електропривреди Србије. Да све није онако како се представља у штампи потврђује градоначелник др Терзић и подсећа да је локална самоуправа у јуну ове године расписала јавну набавку за куповину електричне енергије потребне за јавну расвету, а да су услуге понудила два овлашћена снабдевача струјом, Електропривреда Србије и Хрватска електропривреда. Вредност електричне енергије за јавну расвету процењена је на 66.666.667 динара, а како је цена Електропривреде Србије била за 333 хиљаде динара виша у поступку јавне набавке није ни разматрана па је као најповољнија прихваћена понуда Хр-

ватске електропривреде од 66.245.000 динара. - Да је Електропоривреда Србије дала понуду која је до пет процената виша у односу на понуду Хрватске електропривреде имали су могућност да се позову на клаузулу заштите домаћих произвођача и добили би посао. Да ли је продати струју у износу од 67 милиона динара мало, и да ли је лош посао добити 67 милиона динара од потрошача који је ликвидан? Чини ми се да је одлука ЕПС у нескладу не само са економском, већ и са елементарном логиком. Дакле, кривица је Електропривреде Србије што није добила јавну набавку за испоруку електричне енергије за јавну расвету граду Краљеву – каже др Терзић и демантује наводе медија да се за до сада утрошену струју дугује 45 милиона динара. Краљевачка рачуница потврђује да је дуг три пута мањи, и да износи свега 14 милиона динара, а жеља да се у најкраћем року исплате заостала потраживања спречена је одлуком Електропривреде Србије о резервном снабдевању које подразумева цену струје знатно већу од регуларне. То је, каже градоначелник, основни разлог што дуг није могуће пла-

тити одмах, па остаје да се причека на почетак примене буџета за наредну годину којим ће бити планирана и средства за ову намену. Ко је у праву показаће време, а да у поступку конкурисања за испуруку струје у наредној години није све чисто потврђује сумња да су обе понуде писане на истом месту и да их је неко конципирао на начин да посао добије Хрватска електропривреда. Довољан разлог за сумњу је податак о истим грешкама у обе понуде и потврда да су стигле да на адресу Јавног предузећа за планирање и изградњу „Краљево“ које не постоји већ скоро годину дана. Податак да је јавну набавку расписало Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“ пред део јавности доноси дилему да ли се ради о случајности или је понуду писао неко ко је у дослуху са лицем из другог предузећа. Није без значаја податак да понуда Електропривреде Србије за испоруку енергије не би могла да буде прихваћена ни да је била једина, јер је понуђена цена више од процењене у јавном позиву. Т. Радовановић Фото: НМ. Радовановић

31

32

МАГАЗИН 26.11.2017.

33

Незадовољство запослених у градској администрацији

МАГАЗИН

26.11.2017.

ПРАВИЛНИК КАМЕН С

34

- Због непоштовања процедуре доношења Правилника о организацији и систематизацији радних места у Градској управи, Јавном правобранилаштву, стручним службама и посебним организацијама града Краљева синдикална организација запослених у органима града сматра неоснованим и непотпуним. – Још једном занемарен став синдикалне организације. – Усвајање спорног акта није усамљен чин самовоље. – Након медија обраћање управном инспектору ресорног министарства

Фото: М. Радовановић

СПОТИЦАЊА

35

оследња седница Градског већа изазвала је незадовољство запослених у локалној администрацији, а повод је усвајање Правилника о организацији и систематизацији радних места у Градској управи, Јавном правобранилаштву, стручним службама и посебним организацијама града Краљева који синдикална организација сматра неоснованим и непотпуним. Замерке су упућене пре свега на процедуру доношења и непоштовање законских одредби које прецизно дефинишу начин усвајања овог акта. Синдикална организације је од предлагача добила предлог овог документа како би се о њему изјаснила у року од 15 дана, а пре седнице Градског већа заказане за 21. новембар. Непоштовање процедуре огледа се у констатацији да је предлог правилника, са пратећом документацијом, достављен члановима Градског већа два дана раније без изјашњења синдикалне организације упућеног на истеку законског рока, а на дан одржавања седнице. У таквим околностима члано-

МАГАЗИН

26.11.2017.

П

36

ви већа нису могли на време да буду упознати са мишљењем синдиката које им је прочитано тек током седнице. - Није испоштована процедура зато што у изради акта о систеамтизацији постоје две фазе, припремни поступак, са описом радних места и разврставањем, и коначан. Припрема се ради на начин што се непосредном руководиоцу унутрашње организације даје да опише радна места, а да у случају гашења послове пребаци на друга како локална самоуправа не би трпела, и да би сви били задовољни. Међутим, то није урађено. Од 6. новембра, кад смо добили наведени акт, вршилац дужности начелника Градске управе није консултовала непосредне руководиоце, па је синдикална организација преко свог одбора тражила изјашњење од неколико њих који су потврдили да уопште нису консултовани. Доставили су нам мишљења која смо проследили послодавцу 21. новембра кад је истицао рок, а како уз документацију члановима Градског већа није достављено и ми-

шљење није испоштована процедура усвајања акта – каже председник синдикалне организације запослених у органима градске администрације Иван Петровић који је на седници Градског већа указао на пропусте. Став синдиката искристалисан је на седници Скупштине запослених, којој је присуствовало 120 радника, због чега је са посебним незадовољством примљена оцена вршиоца дужности начелника Градске управе како представља лично мишљење председника. И поред констатације да је на седници Градског већа један од чланова потврдио како мишљење синдикалне организације није обавезујуће, па је спорни правилник ипак усвојен, у синдикату верују да би исход гласања можда био другачији да су и остали на време имали увид у њега. Синдикална организација је и пре покретања поступка за усвајање новог правилника о систематизацији указивала на потребу да се доношење одлуке одложи за 15 до 20 дана како би у потпуности била испоштована проце

дура. С обзиром да то није учињено замерке се упућују и на адресу градоначелника који није уважио предлог синдикалне организације, па је усвојен правилник који би у наредном периоду могао да буде тема интересовања и других органа у држави. Петровић потврђује да се синдикална организација у конкретном случају бавила само процедуром доношења, а не и садржином правилника у коме се бројне ставке сматрају спорним јер садрже низ неправилности због којих би највише могли да трпе грађани. Податак да су новим актом угашена сва радна места на којима су извршиоци били запослени на одређено време отвара низ проблема везаних за обављање послова којима су се бавили, посебно што ће поједини бити приморани да се баве и онима које систематизација није предвидела. Престанак радног односа никад није пријатан, а искуство градске администрације потврђује да неколицини радника после истека претходног није

продужен шестомесечни уговор. - Ми смо немоћни у том делу, јер кад истекне уговор не можемо да утичемо на послодавца да га продужи, али ћемо морати на неки начин да заштитимо и те запослене. Кад Градско веће није прихватило мишљење и изјашњење синдиката на прес конференцији смо затражили помоћ медија, а следећа могућност је подношење пријаве Управној инспекцији при ресорном министарству. Сигуран сам да ће управни инспектор писати предлог да се донесе нова систематизација и испоштује процедура – каже Петровић. Чињеница да су у ситуацији, која се чини превише спорном чланови Градског већа могли да реагују, и скидањем са дневног реда седнице одложе доношење правилника о систематизацији, у синдикату оцењују још једним видом самовоље и кршења закона. Без детаљније анализе садржаја правилника пажњу привлачи податак да предлог доставља заменик начелника, што се такође сматра спорним јер је ово обавеза начелника Градске

управе. Све је последица бројних неправилности у поступку избора новог након што је, пре истека мандата, дужности разрешен дотадашњи начелник Градске управе. Иако се погледи на исту ствар разликују време треба да покаже ко ће у надмудривању имати више стрпљења и познавања прописа, синдикална организација или Градско веће, а проблеми би, према ставу синдикалне организације, могли да се појаве врло брзо јер по новој систематизацији у појединим службама, као што су заштитник грађана и буџетски ревизор, поред руководиоца нема радника који би се бавили административно техничким пословима. Петровић подсећа да усвајање овог акта није једини вид самовоље доносиоца одлука који, и поред упозорења на неправилности, усвајају акта не обазирући се на последице које могу да произведу. Све ово, каже Петровић, појачава правну несигурност, како запослених тако и грађана Краљева. Т. Радовановић

37

МАГАЗИН

26.11.2017.

Експозе премијерке Ане Брнабић (21)

38

КОНКУРЕНТНОСТ НАУКЕ, ИС Многи наши факултети су препознати у свету по одличном квалитету најбољих студената, али им недостаје интензивнији рад са привредом и учешће у међународним пројектима. - Закон о платама у јавним службама који треба да усклади висину плата са захтевима и значајем посла који се обавља. - Посебан изазов за спорт у Републици Србији у наредном периоду биће унапређење амбијента/услова који могу допринети да број освојених медаља буде већи, а резултати још значајнији. - Ради уједначавања развоја јединица локалне самоуправе наставиће се и финансирање пројеката изградње, опремања и одржавања објеката спортске инфрастурктуре у најнеразвијенијим општинама. - Систем школског спорта омогућава деци да се бесплатно баве спортским активностима

ТРАЖИВАЊА И ИНОВАЦИЈА напређење конкурентности науке, истраживања и иновација у функцији привредног развоја биће свакако један од приоритетних циљева Владе Републике Србије и комплементарно је са приоритетом на дигитализацији који Влада има. За реализацију овог циља неопходна је реформа научних института и промена начина финансирања научно-истраживачке делатности. Планирамо детаљну евалуацију института као и израду Стратегије паметне специјализације којом ће бити идентификоване приоритетне области развоја Србије засноване на знању. Процес израде стратегије паметне специјализације започет је састављањем међуресорног радног тела и почетком рада на Мапи пута научноистраживачке инфраструктуре. Стратегија

У

паметне специјализације и резултат евалуације института директно ће утицати на реформу и будућност научноистраживачких института у Републици Србији. На темељу тих активности и њихових резултата, донећемо план реорганизације института са концептом комбинованог финансирања - институционалног и пројектног. Многи наши факултети су препознати у свету по одличном квалитету најбољих студената, али им недостаје интензивнији рад са привредом и учешће у међународним пројектима. Треба да учимо на примерима Факултета организационих наука (ФОН) у Београду и Факултета техничких наука (ФТН) у Новом Саду, али и на примерима Биосенс института у Новом Саду и Института за физику у Београду, који сууспели да обезбеде значајна

средства из међунардних фондова и постигну светски признате резултате. Морамо подстаћи двосмерну мобилност и омогућити нашим научницима који су у иностранству лак повратак у Србију на факултете и институте, без великих административних препрека. Раст квалитета високог образовања учиниће да Србија опет буде привлачна за наше стручњаке из иностранства и повећаће шансе за њихов повратак у Србију, али и за то да студенти из иностранства долазе на усавршавање у Србију. Унапредићемо и поједноставићемо систем вредновања и признавања иностраних диплома. У завршној фази је и израда Акционог плана за спровођење Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2016. до 2020. године.

39

МАГАЗИН

26.11.2017.

Давање наставницима статуса који заслужују

40

Какви ће људи ученици постати након што заврше школу и шта ће даље радити, првенствено зависи од њихових породица, али у огромној мери и од њихових наставника. Образовање неће бити боље ако само укључимо савременију опрему, боље учионице и наставне материјале. Основни стуб образовања су наставници који користе сва та средства и обликују карактер и понашање својих ученика. Због тога ниједну реформу које планирамо у области образовања не можемо остварити без пуне подршкеи укључености наставника. Ускоро доносимо Закон о платама у јавним службама који треба да усклади висину плата са захтевима и значајем посла који се обавља. Морамо више улагати у обуку наставника и наградити оне који су до сада похађали семинаре и усавршавали се. Квалитет образовног система у највећој мери зависи од знања и оспособљености запослених и зато је неопходно улагати у

наставнике. Потребно је вратити у моду речи попут увиђавности, посвећености послу, толеранцији, симпатији према слабима.

Побољшање квалитета и доступности спорта Спорт нас увек чини поносним и представља једну од области која нам континуирано доноси позитивне резултате. Како би ти резултати наставили да се нижу, изузетно је важно да константно улажемо у модернизацију спорта и учинимо га доступним свим сегментима друштва. У том смислу, потребно је да наставимо да унапређујемо спортску инфраструктуру у свим деловима Србије, као и да ефикасно применимо (нови) Закон о спорту који предвиђа низ мера да спорт буде доступан и приступачан. Посебан изазов за спорт у Републици Србији у наредном периоду биће унапређење амбијента/услова који могу допринети да број освојених медаља буде већи, а резултати још значајнији. Упериоду од 2014. до данашњег дана освојена

је101 медаља. Поређења ради, за четрнаест година - од 2000. до 2014. - освојено је укупно 117 медаља, што значи да је само за ове три године освојено 46,33% од укупног броја медаља (218) освојених од 2000. до данас. Врхунски спорт (олимпијски и параолимпијски) ће засигурно остати један од важних фокуса. На Олимпијским и Параолимпијским играма у Рију освојено је рекордних 17 медаља. Са 2017. годином почео је нови олимпијски циклус током којег се акценат ставља на развојне програме који ће бити финансирани ради постизања врхунских резултата кроз велики број међународних такмичења. У периоду пред нама настојаћемо да очувамо епитет земље спорта и наставићемо да награде за освојене медаље исплаћујемо у рекордном року, за разлику од неког претходног периода када су на освојене и заслужене награде спортисти чекали и до годину и по дана. Иако се успеси у спорту мере бројем освојених медаља, не смемо заборавити да улажемо у све сегменте спорта, који до тих медаља доводе. Због тога ћемо се посебно бавити омасовљењем спор-

та, стварањем бољих услова за развој спорта деце и омладине и промоцијом рекреативног спорта, имајући при том у виду принцип равномерне регионалне развијености. Усредсредићемо се на унапређење система спорта у једницама локалне самоуправе, унапређење здравс твене заштите спортиста и спортских стручњака, посебно малолетних учесника у спорту, као и на спречавање негативних појава у спорту, као и на борбу против допинга и насиља и недоличног понашања на спортским приредбама. Развој спортске инфраструктуре, који је претходна Влада поставила на прави пут, биће и даље један од наших кључних задатака. Наставићемо да улажемо у реконструкцију Омладинско-спортског центра „Караташ“, као и у наставак изградње Националног ватерполо тренинг-центра у Врњачкој Бањи. Да је децентрализација спорта била важна претходној, као што ће бити важна и овој Влади, говори почетак реализације изградње 53 инфраструктурна пројекта у 33 јединице локалне самоуправе средствима ИПА фондова (у вредности 4.750.000 евра). Током мандата претход-

не Владе, изграђена је Атлетска дворана у Београду, први објекат затвореног типа за атлетику, као и атлетски стадиони у Новом Пазару, Вршцу и Крушевцу. Ти објекти су изграђени по свим стандардима за одржавање међународних такмичења. Такође, изграђена је спортска хала у Бојнику на коју се чекало од 1998. године, а оспособљен је за употребу и гимнастички центар у Костолцу. У 2017. години спроведени су поступци за уговарање радова на спортским објектима у више јединица локалне самоуправе, као што су, између осталих, Зрењанин, Сремска Митровица, Ивањица, Жабари, Мионица и Димитровград. Реализација тих објеката очекује се у наредном периоду што ће допринети децентрализацији спорта. Ради уједначавања развоја јединица локалне самопураве наставиће се и финансирање пројеката изградње, опремања и одржавања објеката спортске инфрастурктуре у најнеразвијенијим општинама. Посебан програм формулисан је кроз пројекте који се односе на прилагођавање спортских објеката особама са инвалидитетом, што ће у наредном пе-

риоду бити један од приоритета. Такође, изградња националних тренинг-центара за више спортова један је од циљева којима се обезбеђују не само бољи услови за тренинге националних спортских репрезентација, већ и за омасовљење спорта усмерено на децу и младе. Систем школског спорта, који годишње бележи повећање деце учесника за 15%, наставићемо да негујемо, јер омогућава деци да се бесплатно баве спортским активностима. Један од приоритета у наредном периоду биће и финансирање великих међународних спортских манифестација, јер се Република Србија већ показала као одличан домаћин и организатор великих међународних такмичења. Остварени су позитивни финансијски резултати који сведоче да су са становишта тржишта спортски догађаји исплативи и економски одрживи. Велика је корист од организације међународних такмичења, како у погледу промоције наше државе и градова организатора такмичења, тако и у погледу финансијске добити остварене од спортског туризма.

41

42

МАГАЗИН 26.11.2017.

43

Почетна фаза развоја старт-ап фирми

МАГАЗИН

26.11.2017.

ПРЕСУДНА ПО

44

- Софтверска индустрија у Србији је по иновацијама позната и далеко ван граница земље. - У две хиљаде компанија запослено шест хиљада особа. - Све је израженија потреба за више дипломираних стручњака из области информационих технологија, јер је глобална потражња за високообразованим кадровима за компјутерске науке већа од понуде. - У последњих десет година број отворених предузетничких радњи у Србији опао за трећину, а однос отворених и угашених фирми са десет према један на три и по према један. - Старт-ап фирме су највећи генератори запошљавања еномирани светски стручњаци, које је у Београду окупио међународни семинар „SEE MIKTA – Иновације и предузетништво“, потврђују да старт-ап предузетници у Србији могу да буду успешни на глобалном нивоу, и привуку велике инвестиције, уколико се фокусирају на развој софтвера и производа који праве велике промене у животима грађана и реша-

Р

вају бројне досад нерешене проблеме. Стручњаци оцењују да је за стварање повољног екосистема за развој стартуп заједнице кључна подршка државе, а похвале српском ИТ сектору биле су повод за низ корисних сугестија. На скупу који су организовали Национална алијанса за локални економски развој и амбасаде земаља МИКТА платформе, Мексика, Индонезије, Тур-

ске, Кореје и Аустралије, са циљем размене најбољих светских искустава и пракси у развоју старт-ап фирми, др Рајнхард Шол из Међународне телекомуникационе уније је указао на чињеницу да је софтверска индустрија у Србији по иновацијама позната и далеко ван граница земље. У прилог томе иде чињеница да је чак шест хиљада особа различитог профила за-

послено у две хиљаде компанија, а иако тај број стално расте све је израженија потреба за још више дипломираних стручњака из области информационих технологија, јер је глобална потражња за високообразованим кадровима за компјутерске науке већа од понуде. Семинар је отворио амбасадор Турске у Србији Танжу Билгич, а о мексичким искуствима у креирању повољног пословног окружења и предузетничког друштва учесницима говорио амбасадор ове земље Марко Антонио Гарсија. Значај развоја предузетничке културе, подстицајне регулативе, укључивања искусних предузетника као ментора почетницима, а посебно лакшег приступа новцу за улагање јер је мало ко спреман на ризик финансирања старт-апа, тема је излагања директора Старт-ап алијансе Кореје Лим Јунг Вока који посебно истиче неопходност да држава покрене програм финансијске подршке старт-ап фирмама у раној

фази као што је то урадила Кореја, која има и Министарство за мала и средња предузећа и старт-ап. Колико је потребно да обезбеди да локални инкубатори, акцелератори и venture capital фондови којих је све више, финансирају даљи развој потврђује податак да је на 120 милиона долара уложених у овој земљи до сада добијено више од три стотине успешних старт-ап компанија. Један од нових извора финансирања су велике корпорације, као што су Samsung NEXT, које путем улагања, менторства, техничке и стручне подршке, или обезбеђивања простора за рад, помажу малима да развију производе, са могућношћу да их касније и купе. Директор Samsung NEXT-а Феликс Петерсен је изнео неколико неуобичајених предлога владама. Иако су старт-ап иницијативе добре, као и иницијативе за развој е-управе, кључно је да цене закупа простора буду ниске, а још важније да предузетници раде на

месту које је „кул за живот“, рекао је Петерсен. Да ће иницијативе попут пореског ослобођења у првој години пословања, реформе система паушалног опорезивања, као и израда регистара непореских намета и процедура, бити први кораци у стварању повољног пословног окружења за старт-ап и помоћ да се подстакне иновативност и креативност младих у Србији сматра и председник Извршног одбора Националне алијансе за локални економски развој Дејан Ђокић уз подсећање да је, у последњих десет година, број отворених предузетничких радњи опао за трећину, а однос отворених и угашених фирми са десет према један на три и по према један. То је посебан мотив за жељу да се такав тренд преокрене, јер су старт-ап фирме највећи генератори запошљавања, а статистике развијених земаља показују да они првих пет година повећају број запослених и до шездесет одсто. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

МОЋ ДРЖАВЕ

45

У сусрет Дану ослобођења Краљева

МАГАЗИН

26.11.2017.

ДУЖНА ПОЧА

46

- Повлачење немачке групе армија „Е“ из Грчке у околини Краљева бранило 25 до 30 хиљада војника са већим бројем моторних возила. - У тешким дводневним бојевима око Краљева убијено 750, а заробљено 300 Немаца, као и велики ратни плен. - Завршне борбе за ослобођење интензивно су вођене 42 дана, јер је немачки мостобран био ослоњен на тактички јаке висове са јаким немачким снагама, минским пољима и бункерима, због чега је на сектору Краљева створен веома тежак фронт. – Током борби за ослобађање Краљева погинуло је 357 бораца Црвене армије. – Пред Спомеником ослободиоцима Краљева и ове године венци и цвеће у знак сећања на све који су изгубили животе у борбама за ослобођење града

Фото: М. Радовановић

АСТ ЖРТВАМА

47

невни листови Борба и Политика су 30. новембра 1944. године објавили Ратни извештај Врховног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије за претходни дан у коме се потврђује да је Краљево ослобођено од окупационих снага, а да се јединице војске приближавају Чачку. У извештају се наводи да јеу тешким дводневним бојевима око Краљева убијено 750, а заробљено 300 Немаца, као и велики ратни плен, а да се у рукама ослободилаца налази и важна ибарска пруга. Председник краљевачког Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ др Милан Матијевић подсећа да је још у другој половини октобра 1944. године, скоро цела Србија са Београдом била ослобођена, а да су Краљево и даље браниле јаке немачке војне снаге. - Како је одступни правац према Београду био онемогућен, штаб немачких армија „Е“ отпочео је са преформирањем јединица ради успешног повлачења долином Ибра. Ради обезбеђења повлачења

МАГАЗИН

26.11.2017.

Д

48

ове групе армија из Грчке, немачке војне снаге су, по наредби Врховне команде Вермахта, у Краљеву успоставиле јак мостобран којије бранила 7. СС брдска дивизија „Принц Еуген“, чије су јединице биле распоређене на јужном делу од Ковача до Милочаја где је распоређен 13. СС пук 7. С дивизије. На источном делу мостобрана, од Ковача до Врбе, распоређен је 14. СС пук 7. СС дивизије, од Врбе до Витановца 749. пук 117. дивизије, а на југоисточним падинама Котленика распоређена је борбена група „Бургемајстер“. На мостобрану Краљево почетком новембра 1944. године укупно је било распоређено 47 батаљона, од којих 29 борбених, осам батаљона родoва и служби, седам за одржавање реда, осигурања, осматрања и обавештавања, један батаљон „Фелд жандармерије“, три „Ландесшицен“ батаљона, тринаест артиљеријских дивизиона, са противтенковским и противавионским дивизионом. Немачке војне снаге у одбрани мостобрана у Краљеву и околини бројале су од 25 до 30 хиљада војника са већим бројем моторних

возила, а концентрација војне силе, нарочито на линији Врпска ада – Метикоши – Трешњари –Крушевица –Лојаник,условила је да завршне борбе за ослобођење Краљева буду за ослободилачке јединице тешке, непрекидне и исцрпљујуће у сталном додиру са непријатељским јединицама – каже др Матијевић. Из правца Врбе до Шумара нападале су јединице 4. бригаде и јединице из састава Црвене армије, а положаје на линији Шумари – Ковачи – Трешњари припадници 1. и 4. батаљона 4. бригаде и 1. и 6. батаљона 6. бригаде 2. пролетерске дивизије којима је придодата батерија топова Црвене армије. До зоре 22. новембра 4. бригада је сузила обруч опсаде на линију лево од пута Врба – Краљево, а са западних прилаза Краљеву дејстовала је 3. српска бригада из правца Прогорелица, форсирала Ибар и прешла на десну обалу реке у правцу села Матаруге па је, у ноћи између 28. и 29. новембра, штаб 34. немачког армијског корпуса наредио хитно извлачење јединица из долине Ибра и из Краљева.

Крајем октобра и током целог новембра на овом простору је скоро сваки дан падала киша, па је Ибар, због нараслог нивоа воде од јаких јесењих кишаза више од 1,5 метра, био тежак за форсирање јер се разлио, замутио и протицао великом брзином. Форсирајући Ибар из правца Кованлука и Рибнице у Краљево су у зору 29. новембра ушле јединице 4. пролетерске црногорске бригаде. У форсирању је из правца ушћа реке Рибнице у Ибар прво кренуо 1. батаљон чији су борци, повезани у живи ланац, прешли на леву обалу реке и формирали мостобран. Одмах за њима преко порушеног ибарског моста пребацивање је вршио 3. батаљон, па су борбе у граду вођене до поноћи 29. новембра. У борбама за ослобођење Краљева учествовао је и Партизански одред „Јово Курсула“, под командом Гојка Остојића и комесара Ранка Пешића, који је са борцима 4. црногорске бригаде истога дана ушао у Краљево и преформиран у посадни батаљон Команде места. Завршне борбе за ослобођење интензивно су вођене

42 дана, јер је немачки мостобран био вешто замишљен и ослоњен на тактички јаке висове са јаким немачким снагама, минским пољима и бункерима, због чега је на сектору Краљева створен веома тежак фронт. - У борбама око Врбе до Краљева немачка војска је имала 495 мртвих, 265 рањених и 300 заробљених војника и официра. У Краљеву је заробљено око 600 вагона из којих је вршен претовар у вагоне узаног колосека који су у композицијама одвожени према Чачку, Ужицу, Вишеграду, а преко Сарајева и даље према Аустрији. Губици 4. пролетерске црногорске бригаде и партизанских једница изнели су 45 погинулих и 106 рањених бораца, а у време борби за ослобађање Краљева погинуло је 357 бораца Црвене армије – каже др Матијевић. У Новом селу су сахрањена 52 борца Црвене армије, у Доњем Грачацу осам, а Подунавцима једанаест. Највише их је, чак 156, заувек остало у Врби, у Ратини је сахрањено 36, у Ковачима два, а Сирчи четири. Црвеноармејци су страдали на

широком фронту око Краљева, а др Матијевић подсећа да је деветнаест сахрањено у Трговишту, 59 у Витановцу, седам у Витковцу и три у Чукојевцу. После три и по године окупације дочек Народноослободилачке војске у Краљеву обележен је цвећем и сузама радосницама. Већ следећег дана по ослобођењу у центру града је одржан митинг поред споменика српским ратницима изгинулим у балканским и Првом светском рату после кога су војска и народ исказали достојно поштовање стрељаним у Лагеру Железничке радионице октобра 1941. године где је говорио командант 4. пролетерске црногорске бригаде потпуковник Блажо Јанковић. У знак сећања на подвиге током борби за ослобођење у Краљеву, испред моста преко Ибра, изграђен је „Споменик ослободиоцима Краљева“, рад краљевачког архитекте Александра Васиљевића. На њега ће и ове године, 29. новембра на Дан ослобођења Краљева, бити положени венци и цвеће у знак сећања на све који су изгубили животе у борбама за ослобођење града. Т. Радовановић

49

In memoriam: Стево Суша (2)

МАГАЗИН

26.11.2017.

ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ

50

- Хомогена партијска организација у Краљеву је у време Резолуције Информбироа једнодушно подржавала Централни комитет партије и председника ФНРЈ Јосипа Броза Тита. - У свим предузећима су постојали планови за повлачење, а у рудницима и за потапање јама уколико дође до продора агресора. - Квалитете ратних планова обезбеђивао је опстанак становништва, а хапшења и слање на Голи оток је било неопходно. - Изолација оних који су подржавали Стаљинову политику била је нужна, јер би у супротном земља доживела судбину суседних које су деценијама после тога остале под директном контролом Совјетског Савеза. - Партија се определила за нужну изолацију како би се избегао грађански рат између оних који подржавају Тита и других који су решење видели у савезу са Стаљином Стево Суша

51

Фото: М. Радовановић

рвих година после Другог светског рата у време немаштине и опасности од крађа омладинци су, док још није било војске, патролирали по граду, а дугогодишњи скојевски стаж био је довољна препорука да и Стево Суша буде примљен у партију. Железничка радионица је прерасла у „Фабрику вагона“ у којој су једна за другом формиране синдикална и омладинска организација, потом фабрички комитет партије. Поред железнице у Краљеву је првих поратних година радила тек по која занатска радионица. Фабрика авиона је била уништена до мере да није било могуће поновно покретање производње па су партијски активисти, посебно они најмлађи, током викенда обилазили околна села и вршили различите поправке у домовима мештана, оштрили секире, мотике и крампове, поправљали шпорете и плугове, некад и по који дреш посебно пред сезону вршидбе. Довољна награда била је храна и по неко пиће уз народно весеље до касних вечерњих сати. Радници и сељаци наставили су сарадњу започету у најтежим годинама рата када су ови други у знатној мери доприносили да се лакше поднесе терет окупације. Војницима партије тешко је 1948. године пала објава Резолуције Информбироа која је Сушу затекла на одслужењу војног рока у гардијској јединици. Скори повратак учвршћује сазнање о хомогеној партијској организацији у Краљеву која је једнодушно подржавала Централни комитет и

МАГАЗИН

26.11.2017.

П

52

председника ФНРЈ Јосипа Броза Тита. Краљево се показало изузетно хомогеном средином, а првим присталицама Информбироа показали су се они који су због својих ставова напуштали војну службу. Напредног омладинца је већ почетком 1949. године пут водио према партијској школи у Крагујевцу у којој је више од 70 полазника из различитих делова Србије изучавало историју и припремало се за нове значајне задатке. Отреситијем од осталих Суши је пре завршетка Обласни комитет партије поверио да се врати у Краљево и организује сечу шуме на Гочу, јер се дрво показало као добар извозни производ, па су где год је то било могуће формирани шумски комбинати, а у њима политодели са задатком да се политички ангажују на окупљању људи како би помогли у раду. Поред дрвосеча формиране су радне бригаде са запрегама за извлачење и транспорт дрвене грађе до најближе железнице, али и пробијању путева кроз шуму. - Одрастао сам у шумском крају а Живота Пирић кога сам ту затекао помогао да се снађем док смо пробијали пут од Новог Села до врха Гоча. После само два или три месеца послали су ме у Параћин, где је било седиште Полит одела за Јужни Кучај, да преузмем дужност од Драгише Гајића који је постао секретар за финансије Обласног комитета у Крагујевцу. Шумском газдинству Јужни Кучај припадали су Бор, Бољевац, Деспотовац, Свилајнац, Петровац на Млави, а ми организовали сечу дрвета и исхрану радника, а

имали екипу од петнаестак најквалитетнијих старих инжењера који су одређивали шта може да се сече. Није тачно да је, како се данас прича, сва шума посечена без реда. Провео сам тамо годину и по дана и знам добро како се радило, а секли смо дрва за целулозу и шинске прагове које смо извозили за Немачку, Данску, Шведску, Италију – прича Суша. За данашње време готово несхватљивим се чини ентузијазам са којим се приступало сваком послу због чега је обиман месечни план рада, иако само уз помоћ дугачке тестере и секире, реализован за петнаестак до двадесет дана. У време преостало до краја месеца сваком раднику се пружала шанса за одлазак кући на заслужени одмор. Због оскудне механизације товари дрва транспортовани су до најближе железничке станице коњским и воловским запрегама све док није формирано предузеће „Шумтранс“ у коме је био одређен број заплењених немачких камиона. Квалитет дрвне грађе још у шуми су контролисали стручњаци фирме која купује и посебним чекићем маркирали сваки трупац. У време оскудице најразличитијих роба извозило се све што је могла да произведе тек обновљена југословенска привреда, а посебна пажња се посвећивала енергентима. Због тога је и Суша добио задатак да преузме дужност секретара Ревирског комитета Сењско-ресавских рудника након што је партијска организације у овом крају распуштена, јер се највећи број њених

чланова одлучио да подржи Резолуцију Информбироа. - Цела Источна Србија се масовно изјашњавала за Информбиро. Срески и општински комитети су се тако изјашњавали због страха од руских трупа које су до наших граница стигле кроз Бугарску, Мађарску и Румунију. Информбировци су подржавали Стаљина, а у Бору и Зајечару формирали одреде и чете за борбу против Тита и партије. Имали смо доста проблема са њима посебно кад током ноћи упадну, покупе сланину и храну и позивају људе са сече да им се придруже. Цео Обласни комитет у Зајечару се изјаснио за Информбиро, а само секретар Живан Васиљевић остао веран Титу и партији. Зато Централни комитет за секретара доводи Милана Степановића Матроза из Сремске Митровице. Међу људима је владало велико неповерење, па је морало да се мења комплетно руководство, а ја сам морао да прикупим људе из Краљева, Крушевца, Параћина, Ћуприје и Светозарева да бих формирао нову партију. Инжењери су углавном били Словенци, а једини доктор у том крају је лечио и стоку и

53

54

МАГАЗИН 26.11.2017.

људе. Ноћу сам силазио са рударима у јаме, разговарао са њима и примао их у партију, а ујутру сви заједно у кафану. Тако смо стварали нову партију и више у руднику нисмо имали никога ко је роварио. Вредно се радило, у партију смо примали нове људе, стари су се масовно враћали, а од оних који су се изјашњавали за Информбиро неки су побегли преко границе прича Суша. О периоду Информбироа и данас постоје различите приче. Као добар познавалац прилика и савременик догађаја који су обележили један део историје Стево Суша сведочи о припремама за рат који је претио са граница суседних земаља, Мађарске, Румуније и Бугарске. У свим предузећима су постојали планови за повлачење, а у рудницима и за потапање јама уколико дође до продора агресора. Квалитете ратних планова обезбеђивао је опстанак становништва, а хапшења и слање на Голи оток је било неопходно, чврсто је уверен Суша. Изолација оних који су подржавали Стаљинову политику била је нужна, јер би у супротном земља доживела судбину суседних које су деценијама после тога остале под директном контролом Совјетског Савеза. Партија се, објашњава Суша, определила за нужну изолацију како би се избегао грађански рат између оних који подржавају Тита и других који су решење видели у савезу са Стаљином. У време великих превирања на ивици новог грађанског рата последњег дана децембра 1950. године Стево Суша је у Параћину ступио у брак са Олгом Златановић из породице солунског борца и раднице локалне фабрике штофова. Са по једним ћебетом и јорганом понетим од куће младенци су старим џипом стигли до смештаја у једној од службених просторија у руднику. Тек кад им је курир из мензе донео храну схватили су да немају ни прибор за јело, а први кућни есцајг биле су алуминијумске кашике и виљушке. Прву годину брака обележио је заједнички боравак у болници на опоравку од запаљења плућа

- За први мај организујемо уранак на Пасуљанским ливадама. Свако је донео шта има, а рудари кажу да су презадовољни јер нешто овако никад нису доживели. Формирао сам и Планинарско друштво „Јаворак“, које је било једно од највећих у Србији, а кад су 1951. године са Калемегдана на Копаоник премештани посмртни остаци Јосипа Панчића Планинарски савез Србије је преузео обавезу да то организује. У Београду је формиран штаб у коме је био наш Коча Јончић, а кад је преко Теразија кренула колона мени јаве да дођем из рудника у Лапово. Дошао сам са 26 рудара у униформама да би сви заједно продужили према Рудници. Сем колског није било другог пута према врху Копаоника и Сувом Рудишту до кога су у сменама рудари изнели сандук са посмртним остацима – прича Суша. Политички рад био је много више од сувопарних говора и више се манифестовао кроз дружење са омладином. Након формирања планинарског друштва сазнање да се и две трећине дана током месеца проводило у шуми водило је ка потреби за градњом планинарског дома на извору Грзе. Све је било много једноставније него данас, а од прве идеје до рализације било ког пројекта никада није било потребно превише времена. Показало се то и приликом изградње Планинарског дома Добре воде на Гочу коју је великим делом подржавао пуковник УДБЕ, и активни планинар, Краљевчанин Коча Јончић. До врха планине још није било пута па се материјал за градњу, уз помоћ Шумског газдинства „Гоч“, превозио уским колосеком Рижине железнице. - Нисам ја био само партијски радник и политичар. Најмање то. Задатак ми је би окупљање људи око конкретних задатака. Редовно смо Обласном комитету подносили извештаје о томе колико се урадило у току дана, а дирекција је преко одговарајућег министарства увек пратила извршење плана – каже Суша. Након завршетка још једне партиј-

ске школе пред Сушом је био нови изазов на месту секретара Обласног комитета у Крагујевцу. Честе селидбе са једног на друго место нису представљале велики проблем за младог човека без обавеза. Након рођења кћери, која је представљала велико освежење у изразито мушкој породици, дошло је време да се скраси на једном месту и коначно посвети занату за који се школовао. Због тога је од секретара општинског комитета партије и затражио да настави рад у „Фабрици вагона“. Случај је хтео да баш код њега сретне Матроза који је у међувремену постављен за директора „Магнохрома“. Није требало много убеђивања да се тројица људи договоре, а Суша истог тренутка упути ка „Магнохрому“ у чијем су га бироу већ чекала позната лица. - Они зову у биро, а ја хоћу да идем на монтажу да радим. Тако одем у радну бригаду за монтажу друге ротационе пећи. Завршимо монтажу, а 27. новембра 1952. године пуштамо у рад нову ротациону пећ. Кад је почела индустријска производња синтер магнезита пребаце ме у машинску радионицу да формирам калупе за опеке, а касније и групу од двадесетак ученика који су у „Магнохрому“ учили занат. Четири сата дневно су проводили у занатској школи, а четири на пракси. Сваки је имао радно место и цела генерација је изведена под мојим руководством. У „Магнохрому“ сам радио све до избора за одборнике у рану јесен 1955. године. На Сењаку ме кандидују и изаберу за одборника, а приликом конституисања скупштине општине и за председника уместо Добрице Ристовића који је отишао у пензију. Противио сам се да опет улазим у политику, јер никад нисам радио у општини и не знам шта је то општина. Кад сам преузео дужност имао сам 27 година, а ванредно лепо су ме примили општинска администрација и свих 49 одборника – каже Суша. T. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 26.11.2017.

57

Актуелна епидемиолошка ситуација малих богиња

МАГАЗИН

26.11.2017.

ЕПИДЕМИЈА СЕ

58

- Од почетка октобра до 24. новембра на територији Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистровано је укупно 238 случајева малих богиња, од којих је 63 лабораторијски потврђено у Институту Торлак. - Од укупног броја оболелих 37 одсто било хоспитализовано или је хоспитализација у току, а од тежих компликација малих богиња код 21 оболеле особе је регистрована упала плућа. - Најмлађа оболела особа има само два месеца, најстарија 48 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година од којих већина, или више од деведесет одсто, није вакцинисана, непотпуно је вакцинисана или непознатог вакциналног статуса нститут за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ потврђује да је од почетка октобра закључно са 24. новембром ове године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистровано укупно 238 слу-

И

чајева малих богиња, од којих је 63 лабораторијски потврђено у Институту Торлак. Најмлађа оболела особа има само два месеца, најстарија 48 година, а највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година од којих већина, или више од

деведесет одсто, није вакцинисана, непотпуно је вакцинисана или непознатог вакциналног статуса. Последње информације из Института потврђују да је, од укупног броја оболелих, 37 одсто било хоспитализовано или је хоспитализација у току, а од тежих компликација малих богиња

Е НЕ СТИШАВА код 21 оболеле особе је регистрована упала плућа. Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра, а до последњег радног дана минуле недеље на овој територији је регистровано 156 оболелих особа. Од почетка новембра епидемије малих богиња пријављене су и на територији града Београда, где је регистровано 32 оболелих, града Краљева где је било 38 оболелих и два случаја у општини Бујановац. Почетком друге половине новембра Институт Торлак је доставио лабораторијску потврду случаја малих богиња из Суботице, за који је пријаву сумње пријавио Завод за јавно здравље у овом граду. Шест дана касније Институт Торлак је доставио лабораторијске потврде за два случаја малих богиња, код једне особе из Прешева и једне особе из Бојника, за које су пријаве сумње доставили заводи за јавно здравље из Врања и Лесковца, а дан

касније лабораторијски је потврђено постојање обољења код пет особа у Нишу. Институт за јавно здравље из овог града је истог дана пријавио епидемију малих богиња на својој територији са двоје оболелих, као и болничку епидемију са троје оболелих на Клиници за дечије интерне болести Клиничког центра Ниш. Завод за јавно здравље Нови Пазар је 24. новембра Институту за јавно здравље Србије доставио пријаву породичне епидемије малих богиња у Тутину где је регистровано двоје оболелих. Од 9. октобра на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести који подразумева пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени и епидемиолошки надзор, вакцинација невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица. У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др

Милан Јовановић Батут“ на територији Србије се интензивно спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених дванаест месеци до навршених четрнаест година. Из Института стиже препорука да, имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије. Са развојем актуелне епидемиолошке ситуације Институт ће предлагати мере у складу са законским и подзаконским актима, стручним ставовима, препорукама Светске здравствене организације, из којих је проистекао и усвојени план одстрањивања морбила у Србији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59

60

МАГАЗИН 26.11.2017.

Знаменити Краљевчани: Ђорђе Коковић (4)

- Од Обале Слоноваче до Бразила. – После 22 победе у исто толико утакмица отказ у бразилском Атлетику. - У академији ангажовано тридесет тренера из Србије од којих десетак Краљевчана. - Програм кинеске владе подразумева изградњу педесет хиљада фудбалских терена до 2050. године. - Почасни професор и саветник за фудбал на факултету у Шангају. - За последње две и по године двадесет семинара кроз које је прошло преко две и по хиљаде кандидата. – Задатак да се до истека уговора у септембру 2018. године часови физичког васпитања у Шангају обоје фудбалом. - Политика једног детета кинеску децу направила размаженом. - У Бразилу се фудбал игра из страсти, у Африци због преживљавања

Ђорђе Коковић

Фото: М. Радовановић

ФУДБАЛСКА АКАДЕМИЈА КОКОВИЋ

61

оравак у Обали Слоноваче трајао је тек неколико месеци, а окончан у новембру исте године кад су у овој земљи кулминацију доживљавали немири изазвани захтевима побуњеника за смену председника државе. На мети су били сви представници државног естаблишмента, па и председник фудбалског клуба као шеф Кабинета председника државе. Као и приликом доласка у ову афричку земљу он је Коковићу гарантовао одлазак кад војска више не буде могла да држи под контролом главни град Абиџан. У тренутку кад је, након издаје у врху војног руководства, запретила опасност да град за неколико дана падне у руке побуњеника Коковић се, са обећаном авионском картом у рукама, једним од последњих авиона из овог града, почетком децембра 2010.

МАГАЗИН

26.11.2017.

Б

62

године упутио према Паризу, а потом кући. Већ почетком наредне године стигао је нови позив из Кине, овога пута са жељом да припреми репрезентацију Шангаја за Свекинеске спортске игре 2013. године. Повод је био лош резултат са претходних, па се неко у овом месту досетио како би његова помоћ била драгоцена да се понове успеси из неког од ранијих периода. Четворогодишњи уговор обавезивао је фудбалског стручњака да са четири селекције, женским сениорским и кадетским тимовима који први пут учествују на Свекинеским спортским играма, као и две мушке селекције играча млађих од 21 и 17 година, освоји по једно прво, друго и треће место. Са места техничког директора ка циљу је водио низ тренинга и пријатељских утакмица од

2011. до јесени 2013. године, а колико је потез руководства клуба био добар потврђује успех који се огледао у једној победи, два друга и једним трећим местом, што је више од очекиваног. Истек уговора је прилика за повратак кући, али планирани одмор ни овога пута није трајао превише. Кривац је бивши фудбалер Црвене звезде, и бројних тимова са простора Европе и Јужне Америке, Дејан Петковић Рамбо који је, по завршетку фудбалске каријере у Бразилу, једну сезону провео у Шангај Шанхоа. Кад је почетком 2014. преузео место техничког директора клуба Атлетико Паранаенсе из Курићибе у бразилској провинцији Парана сетио се да би му, као недовољно искусном у тренерском раду, од користи био некадашњи комшија из Шангаја коме је поверио рад са млађим

категоријама играча. - Ја заљубљен у бразилски начин играња пристанем не питајући да ли има плата и после само три дана сам у Бразилу где се, у периоду од јануара до априла, пре почетка такмичења у оквиру прве лиге, играју регионалне. Парана има своје првенство у коме се такмичи 14 клубова прве, друге и треће лиге и аматерски клубови са територије ове провинције. Пошто је први тим учесник лиге шампиона Јужне Америке Рамбо води Б тим у регионалној лиги, а ја се укључујем у рад. Опредељење клуба је било да играчи Б тима не могу да буду старији од 19 година, па са том децом играмо сениорску лигу по који пут појачани неким од играча првог тима који има жути картон, па тренер не може да рачуна на њега али му је потребан континуитет

играња. За нас је играо један од некада најпознатијих светских играча Адриано, кога бразилска публика обожава па га је тридесетак хиљада гледалаца на стадиону поздрављало бурним аплаузом. У позним годинама већ је имао 120 кила, па је више био атракција него играч који може да нам помогне. Ми дођемо до полуфинала и у клубу су сви задовољни, а у мају ФИФА у Цириху организује највећи турнир за играче до 21 године на који је позван и Атлетико. Морали смо да се склонимо из Курићибе зато што је шпанска репрезентација закупила наш камп због припрема за светско првенство у Бразилу 2014. На турниру смо играли финале са Бенфиком која је само месец дана пре тога изгубила Лигу шампиона од Барселоне. Победимо изванре-

дан тим са 1:0 и освојимо пехар, а после три дана одемо на други турнир у Швајцарској, после пет још један у Немачкој. Са 22 победе у исто толико утакмица освојимо сва три турнира, а пауза у бразилском првенству је прилика да од клуба затражимо дозволу да останемо у Европи како би део времена провели код куће – сећа се Коковић. Три дана пред повратак у Бразил са великим изненађењем је примљена вест да су обојица добили отказ. Иако ни до данас није јасно чиме се руководило руководство клуба при одлучивању све је извесније да су разлог недовољно јасни односи са Рамбом чију је цену морао да плати и Коковић и заувек се опрости са Бразилом. Изненађење је већ кад се зна да је Рамбо Петковић, који се касније вратио и по-

63

64

МАГАЗИН 26.11.2017.

почасни професор и саветник за фудбал. Тренутно је главна преокупација да вршим едукацију наставника физичког васпитања у свим основним и средњим школама и факултетима у Шангају, а за последње две и по године завршио сам двадесет семинара кроз које је прошло преко две и по хиљаде кандидата које обучавам да до септембра 2018. године часове физичког васпитања обојимо фудбалом. Везани смо за Министарство просвете и настојимо да фудбал приближимо дечјој популацији, јер у Кини никад нису постојали часови физичког васпитања. У школама имају час који траје 35 минута, али деца немају никакве активности и за то време ради ко шта хоће па седе, леже или читају. Уводимо фудбал у школе да би ова популација могла да стекне нормалне моторне навике, јер је политика једног детета у Кини кинеску децу направила размаженом. Једно дете у породици значи да су сви чланови усредсређени на њега, па су деца толико размажена да је то за наше појмове несхватљиво. Предсеник Кине је то препознао и рекао да је бављење спортом приоритет за омладину, па би требало да се уведе прво у основне, а потом и у све друге школе – каже Коковић. Деценије рада на пет континената прилика су за стицање толико потребног искуства и потврду става да се фудбал у Бразилу игра из страсти, у Африци због преживљавања а у Кини, где нема традицију, тек почиње да улази у културу, менталитет и карактер народа. Добра потврда је сазнање да су до скора професори у овој земљи заговарали тезу да је бављење спортом погрешно. Колико је овакво уверење учвршћено у кинеском друштву најбоље потврђује податак да највећи проблем представља покушај да се у супротно убеде професори који се и даље противе бављењу спортом, а разлози томе су различити и тешко схватљиви највећем броју оних који у ову земљу долазе из других делова света. Школски систем је конципиран тако да деца од поласка у школу са се-

дам година до завршетка факултета готово да немају минута слободног времена како би се бавили било чим сем да буду у школи од осам ујутру до четири поподне, након чега су упућени на израду великог броја тестова и домаћих задатака. У ситуацији кад изостаје довољна доза физичке активности мала је утеха податак да су деца изузетно образована. Цех оваквог образовног система плаћа колективни спорт у коме ова земља, и поред толиког броја становника, нема значајнијих успеха. Врхунски резултати остварују се у појединачним спортовима јер број становника омогућава селекцију најбољих којима се од најранијег детињства, у камповима у којим остају целог живота, поклања посебна пажња. Свакоднени тренинзи пре и после подне стварају успешне спортисте, а трпи масовни спорт који је на ниском нивоу као и интересовање за њега. У таквим околностима податак да се број посетилаца фудбалских утакмица временом повећава више је резултат модног тренда у овој земљи него традиције. Посета је посебно изражена у великим градовима, у којима су стадиони испуњени до последњег места, а повод је све већи број светски познатих фудбалера који прилику за добром зарадом налазе у кинеским клубовима. Фудбалски стручњаци су једнодушни у оцени да је у таквим околностима тешко очекивати значајнији напредак, јер куповином играча светског калибра само јача мали број најбогатијих клубова што је основа става да у будућности треба применити другачију стратегију, и уложити значајна средства у развој омладинског спорта како би Кина, која обилује талентима, у будућности могла равноправније да се носи са фудбалерима овог дела света, Кореје, Јапана или Аустралије. Податак да су отпори присутни и у породицама основа је става о потреби бар још десетак година за учвршћење основе на којој почива фудбал, од школе до професионалних клубова, како би се међу младима по популарности приближио кошарци.

Т. Радовановић

стао директор Викторије, уживао изузетну популарност у овој јужноамеричкој земљи о чему најречитије сведочи податак да је при сваком изласку на улицу био суочен са бројним обожаваоцима спремним да му искажу поштовање и пожеле да се фотографишу са њим. Колико је Коковић оставио дубок траг у Кини сведочи нови позив из ове далекоазијске земље. Кривац је један од бивших ученика, из периода рада у Шангају током припреме екипе Шенхоа за Свекинеске спортске игре, који је у међувремену преузео тренерску позицију клуба Гуиџо Рене, а учинило му се како доказани фудбалски стручњак може да ојача сигурност у раду. После само неколико месеци, у септембру 2015. године, Коковићево име поново је тема разговора у Шангају. Повод је жеља једног кинеског бизнисмена да отвори фудбалску академију и назове је по Коковићу. Резултат договора је трогодишњи уговор са шангајском Џуџу спорт компанијом у оквиру које „Коковић академија“ покрива 13 од 17 дистрикта у Шангају. У академији је ангажовано тридесет тренера из Србије од којих десетак Краљевчана задужених за реализацију програма кинеске владе о развоју школског фудбала у који је укључена изградња педесет хиљада фудбалских терена до 2050. године, Први четворогодишњи програм развоја школе у Шандунгу био је повод да на половини реализације буде истакнут захтев за новим који би обухватио период од десет наредних година. Колико се у овој земљи сваком послу прилази студиозно, и све планира на дуги рок, потврђује захтев да се, иако ни десетогодишњи програм развоја није завршен, приступи изради новог за период од сто година. Довољно искуства у овој бласти, и озбиљан приступ раду, повод је за закључак да у тренутним околностима тако нешто није у стању да направи ни Коковић, нити било ко ко се бави овим спортом. - Прве године смо правили програме за рад са децом од седам година до одласка на факултет, а ја сам на једном

65

66

МАГАЗИН 26.11.2017.

67

Међународни дан борбе против насиља

МАГАЗИН

26.11.2017.

ЖИВЕ КЊИГЕ

68

- Према извештавању медија у 2017. години је, од стране члана породице или партнера, убијено најмање 23 жене, а истраживања о насиљу према женама показују да свака друга бар једном у животу доживи неки облик родно заснованог насиља, а свака трећа физичко насиље. - Европске мреже против насиља који потврђују да је жртвама насиља у Србији доступно 257 лежајева, а недостаје још 458. - Србија је ратификовала Конвенцију Савета Европе за спречавање и борбу против насиља према женама, деци и у породици и преузела обавезу да обезбеди њену примену. – „Живе књиге“ у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, вршњачка едукација у Гимназији

Е О НАСИЉУ

69

70

МАГАЗИН 26.11.2017.

71

периоду од 25. новембра до 10. децембра сваке године обележава се „16 дана активизма против насиља над женама“ као део глобалне кампање коју, са циљем подизање свести и преузимања акција за сузбијање насиља над женама, обележава 1.700 организација у више од сто држава. У склопу кампање се организују различите активности, а знаменитости у градовима осветљавају наранџастом бојом, као званичном бојом кампање, која симболизује светлу и оптимистичну будућност ослобођену од насиља над женама. Обележавање овог дана је прилика да женске организације проговоре о проблемима са којима се жене суочавају, изнесу податке који указују на величину овог проблема, али и да дају предлоге за решења. Кампањи „16 дана активизма против насиља над женама“ придружило се и краљевачко Удружење „Феномена“ као део Мреже југозападне Србије против насиља према женама, коју чине још женске организације посвећене борби против насиља према женама, деци и насиља у породици, „Импулс“ из Тутина, „Дамад“ из Новог Пазара, „Форум жена“ Пријепоља и „Женски центар“ Ужице. Све заједно на овај дан упућују апел представницима државе и локалне самоуправе да обезбеде одрживе услуге за жене жртве насиља, сигурне куће, СОС телефоне и доследну примену закона. Према извештавању медија у 2017. години је, од стране члана породице или партнера, убијено најмање 23 жене, а истраживања о насиљу према женама показују да свака друга бар једном у животу доживи неки облик родно заснованог насиља, а свака трећа физичко насиље. Доступне студије и извештаји указују на неповољну ситуацију у Србији у погледу нивоа доступности места у сигурним кућама у односу на број становника. Најбоља потврда су подаци Европске мреже против насиља који потврђују да је жртвама насиља у Србији доступно 257 лежајева, а недостаје још 458. У оквиру Мреже жене против насиља функционишу специјализовани СОС телефони за психолошку и правну

МАГАЗИН

26.11.2017.

У

72

подршку жртвама, која је заснована на доступности, поверљивости и анонимности као основним принципима рада. Ове активности немају никакву, или имају спорадичну и недовољну, финансијску подршку локалних самоуправа што доводи у питање одрживост услуге. Република Србија је 2013. године ратификовала Конвенцију Савета Европе за спречавање и борбу против насиља према женама, деци и у породици, познатију као Истанбулска конвенција, и тиме преузела обавезу да обезбеди њену примену. Почетак акције „16 дана активизма против насиља над женама“, Удружење „Феномена“ је искористило да организује уличну акцију дељења информативних летака и најави планиране активности у наредних шеснаест дана. Први подаци указују на појачано интересовање суграђанки, а организатори акције потврђују значај чињенице да највише интересовања показују млади. Сем уличне акције поделе промотивног материјала, који указује на видове и начине препознавања насиља у породици и над женама, 28. новембра ће у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, у оквиру „Живе библиотеке“, жртве породичног насиља проговорити о својим искуствима са овом девијантном појавом. Живе књиге су жене које су биле дискриминисане на различите начине, а циљ акције је да се грађани упознају са предрасудама, стереотипима и дискриминацијом жена. Последња у низу активнсти је вршњачка едукација у Гимназији у оквиру пројекта „Нулта толеранција на родно засновано насиље“ намењена ученичком парламенту ове школе са циљем да укаже на опасност родно заснованог и свих других облика насиља како би млади на време могли да га препознају и да му се супроставе. Програмска асистенткиња Удружења „Феномена“ Слађана Луковић подсећа да у Краљеву већ десет година са успехом функционише СОС телефон доступан женама жртвама породичног насиља током 24 сата дневно. На број 069 33 55 706 за мање од месец проте-

клих дана примљено је пет позива што потврђује повећану спремност жена да затраже један од видова помоћи које пружају волонтерке СОС телефона. Посебан вид комуникације су консултације путем електронске поште, а искуство показује да се, поред жртава насиља, јављају сестре, мајке или родбина особа које трпе породично насиље. Телефони 26 СОС служби у Србији током претходне године су зазвонили 12 хиљада пута што на најбољи начин потврђује размере различитих облика насиља над женама и у породици. Слађана Луковић потврђује да је од 1. јуна, када је почела примена Закона о спречавању насиља у породици, до 15. новембра изречено преко десет хиљада мера што указује да се повећао број пријављивања насиља у породици. - Закон доноси мере, али је на националном нивоу мали број кривичних пријава и процесуираних случајева. У јуну и јулу и у Краљеву се види пораст броја пријава насиља полицији, и изрицање хитних мера, али немамо податке колико је израђено планова мера заштите за жене који је потребно урадити након што насилник добије хитну меру удаљења из стана. Искуство показује да се углавном пријављује прогањање или физичко насиље. Најмање је случајева психичког, јер се најспорије препознаје, а жене нису упознате са кругом моћи и контроле које насилник примењује – каже Луковић. Од како је пре неколико месеци расписан конкурс за пријем волонтерки спремних да се укључе у рад службе СОС телефона, активности су обогаћене новим идејама које треба да помогну да ефекти буду далеко значајнији. Према новом Закону о спречавању насиља у породици групу за кординацију чине представници тужилаштва, полиције, Центра за социјални рад и других, а у „Феномени“ се надају да би могла бити укључена и нека од организација цивилног друштва које се баве овим проблемима. Т. Радовановић Фото:: М. Радовановић

73

74

Тамара Роговић

МАГАЗИН 26.11.2017.

Одрастао човек у телу детета: Тамара Роговић (1)

ЈЕДНА У ДЕСЕТ МИЛИОНА - Са четири године, без ичије помоћи, савладала ћирилицу и латиницу и почела да чита новине. - Интересовање за медицину подстакнуто првим сазнањима из анатомског атласа на руском језику. - Специфични начин учења заснован на фотографском памћењу. – Прво акрилно платно са седам година. – Самостална изложба у дванаестој. – Резултат сарадње са краљевачким сликаром Зораном Китићем нулта слика Тамаре Роговић. - Тамара припада реткој групи генијалне деце у свету којима посебна структура мозга омогућава да усвајају знања другачије од остале, рано се изражавају у некој од области стваралаштва, могу да ураде исто што и одрасла едукована особа, и пре осталих из генерације постају стручњаци различитог профила. – Бруцош са четрнаест година

75

одатак да је Тамара Роговић уписала постдипломске студије сликарства на универзитету у Единбургу пре него што је постала пунолетна повод је за посебну пажњу животу који је отпочео двадесетак дана након што су, крајем марта 1999. године, прве крстареће ракете НАТО снага пале на територију Србије. У време кад се основним проблемом сматрала егзистенција мало ко је њеној у породици тада размишљао о дешавањима која ће бити нешто јаснија много година касније. Сећања на тај период освежава мајка Љиљана потврдом да је Тамара још као беба увек била мирна, разумна и исказивала посебан однос према спољашњем свету из кога је црпила бројне информације, а да је тога мало ко из окружења био свестан. Да је већ са четири године, без ичије помоћи, савладала ћирилицу и латиницу родитељи су схватили у тренутку кад су је затекли да чита новине. Сем задовољства што дете показује боље резултате него друга из окружења ни овај податак није прихватан као нешто посебно неуобичајено сем чињеница да јој бројне околности иду у прилог. Осврт на период детињства потврђује да Тамара ни у једном тренутку није исказивала незадовољство, склоност према свађи и негирању било чега. Све што се дешавало у најближем окружењу на својеврстан начин би претварала у информације на онову којих би могла да донесе паметан одговор. Мајка потврђује да је увек била део тима, никад својеглава или несигурна, нити потенцирала своје вредности на непримерен начин. - Увек је била другачија. Имала је шест година кад сам отишла у школу да оправдам час старије ћерке, а први долазак на велики школски одмор био је повод за жељу да је упишем у неку нормалну школу. Имала је осећај да јој смета агресија и никад се није сналазила у било чему што није одраз интелекта. Могла је да ћути јако дуго, могла је да прича, а њен разговор је увек имао садржину, увек си знао да има неке информације и разуме свет око себе. Кад је пошла у први разред учитељ је увек издвајао, и био пун похвала за

МАГАЗИН

26.11.2017.

П

76

то што је радила, она је била његов сарадник а друге мајке су звале Тамару да питају шта им деца раде, јер им увек објективно каже. Била је различита, комплетна и ишла убрзаније, јер је још као првак била пуна различитих информација и знала више од остале деце. Речник јој је био богатији, реченице обликованије, није доносила погрешне закључке него би прерадила информације и узимала у обзир све пре него би доносила закључке. Увек су је више занимале интелектуалне игре него тривијалне теме које немају будућност. Била је део тима док год је то било потребно, није било дечје размажености па се радо уклапала у све што се дешава тако да није могла да остане недоречена. Није постављала имагинарна дечја питања него је радо усисавала стварност, давала максимално тренутку, увек ишла на нешто ново и била одрастао човек у телу малог детета – каже мајка. Свест о томе учвршћивала се од трећег разреда основне школе кад јој је, признаје Тамара, постало јасно да влада већом количином знања од било кога из генерације. Добра потврда је почетак разговора на различите теме на које вршњаци по правилу нису имали адекватан одговор. Од тренутка кад је научила да чита расло је интересовање за медицину подстакнуто првим сазнањима из анатомског атласа на руском језику. Иако савладавање школског градива ни у једном тренутку није представљало проблем, понајвише због специфичног начина учења заснованог на фотографском памћењу, школске обавезе су увек биле у првом плану па не изненађује да до завршетка није имала ни једну оцену мању од највише. Снови везани за бављење медицином почели су да се распршују у тренутку кад је Тамара први пут дошла у контакт са сликарством. Жеља да по нешто нацрта постојала је и раније и увек била везана за још јачу да то што је направила поклони некоме. - У школи сликања сам први пут добила приступ уметничким материјалима и са седам година урадила прво акрилно платно, па верујем да ме је за

касније рад определио баш тај контакт са овом сликарском техником и материјалима. Била сам срећна јер сам са седам година имала велико платно и акрил, па верујем да је тада почео мој живот, јер се начин на који васпитачи данас образују децу превише везује за бојице и фломастере што представља извесно ограничење. Зато мислим да је моје интересовање за ову област почело када сам узела четку, акрилне боје и платно, па и данас најрадије радим са њима - каже Тамара и значајним оцењује догађај из 2006. године кад настаје нешто што у породици сматрају нултом сликом. Те године је на централном градском тргу реализован пројекат у оквиру кога су најмлађи Краљевчани били у ситуацији да стварају заједно са већ афирмисаним сликарима којима је пружена могућност да поделе знања са будућим уметницима. Сећање на тај догађај потврђује нагомилавање креативне енергије додатно ојачане сазнањем да се дели са потврђеним уметником, а Тамари је, приликом одређивања распореда, запао Зоран Китић уз чију помоћ је настао акварел познат као нулта слика. Посебну мотивацију учвршћивало је сазнање да овакве ситуације у сликарству нису честе, понајвише због уверења о доминантном егу уметника који онемогућава заједнички рад на једном пројекту. Још значајнијим сматра се спремност уметника да део знања и искуства подели са неким толико млађим. - Претпостављам да је овај почетак за мене јако важан, па сам се касније, кроз школе за децу, увек враћала на то колико сликар не треба да буде себичан и колико то није присутно код нас. За мене је све то било природно. У почетку сам најчешће радила репродукције, а иако су у том периоду наставнице скренуле пажњу да имам посебан таленат за мене је било значајно да сам то умела да урадим. Осећала сам се слободно док сликам и, из године у годину, све више желела и осећала потребу да се изразим кроз то. Све више сам улазила у свет уметности, читала о уметницима и уметничким правцима. Могла сам да учим и није ми

77

78

МАГАЗИН 26.11.2017.

79

80

МАГАЗИН 26.11.2017.

било тешко да савладавам чак и ствари које ме нису интересовале. Моје слободно време је сликање, читање о сликарству и историји уметности – каже Тамара. Почетно интересовање за медицину потиче из породице, а засновано је на дивљењу према родитељима чији је професионални рад везан за ову област. Прва сазнања о начину на који функционише људско тело воде ка ставу да представља најсавршенији сат на свету, па је и то све до једанаесте године била основа чврстог става да ће породица бити богатија за још једног лекара. Преокрет који је настао на корак пред тинејџерско доба многима би се чинио нормалним за тај узраст. поготово што није необично да до коначне одлуке дете често мења интересовања за поједине професије. Све чвршће уверење да је уметност једини пут који особу посебног сензибилитета чини срећном сматра се значајним и због чињенице да је на том узрасту мало ко схвата довољно озбиљно. На промену става требало је да утиче прва самостална изложба слика у холу Мултимедијалног центра „Кварт“ у коме је дванаестогодишња Тамара изложила тек двадесетак радова из богатог сликарског опуса. И поред позитивних критика многима је, чак и стручњацима из ове области, било тешко да године старости повежу са дотадашњим радом. Неколико година касније, током усавршавања у Паризу, Тамара ће сазнати да припада реткој групи генијалне деце у свету којима посебна структура мозга омогућава да усвајају знања другачије од остале, рано се изражавају у некој од области стваралаштва, могу да ураде исто што и одрасла едукована особа, и пре осталих из генерације постају стручњаци различитог профила. Све то, каже Тамара, нема много везе са талентом који се у спорту може обликовати тренингом. Да је тако потврђују први акрили

настали без икаквог тренинга. Иако су први радови у школи сликања били слике мртве природе, песјажа или репродукције познатих уметника, Надежде Петровић или Ван Гога, свака је употпуњена делом сопствене имагинације. Зато није било необично да почетно препознатљив пејсаж неког од реномираних уметника добије сасвим нов изглед који води ка суреализму као правцу којим се и данас највише бави. Можда је баш то било разлог неразумевања околине неспособне да разуме и повеже рад са годинама, па је у појединим ситуацијама посебно тешко деловало уверење да то слика неко други. - После прве самосталне изложбе схватам да ми за уметност треба више времена него што имам, а како никад нисам површно учила то ми у петом и шестом разреду одузима доста времена, јер је пре почетка рада на слици потребан период припреме, потпуног психичког одмора и опуштености. У таквим околностима дани ми нису били довољни, јер сам хтела да сликам више него што је то време дозвољавало – прича Тамара. Програм акцелерације за талентовану децу пружа могућност да се седми и осми разред основне школе заврше током једне школске године, а Тамара је прва која је до мале матуре стигла по том основу чврсто решена да, као најбољи ђак неограничених потенцијала, упише Уметничку школу. То је успела након пријемног испита у јуну да би, након уверења да је све стављено у божје руке, у октобру постала студент Департмана уметности Државног универзитету у Новом Пазару. Вишегодишње сликарско искуство, и осећање да поседује довољно знања и потенцијал да учи брже од других, допринели су учвршћивању сигурности и самоувереност којом је пријемни испит савладала без посебне припреме. Довољном се сматрало свакодневно сликање које је обележило последњих неколико година

живота. - За екстремно талентовану децу постоје посебни програми на факултету, а тиме што је постала средњошколац Тамара је стекла право да конкурише за упис на факултет уметности. Ми тада нисмо знали, нико из министарстава културе и образовања није имао да нас подучи, јер ни данас не знају да у Србији уопште постоје генијална деца позната као child prodigy каква се јављају на десет милиона људи. У свету деца завршавају факултете са десет година, а Тамара је једина у држави која то није знала да препозна и која у својим законима још увек нема овај термин, јер не зна да то постоји. Ако и знају није унесено у правилнике, па таква деца нису равноправна са осталом јер се не води довољно рачуна о том квалитету – прича Тамарина мајка Љиљана. И док другови из генерације којој припада похађају осми разред основне школе Тамара је са четрнаест година на факултету и студијама које представљају ново искуство. Ма колико су колеге знатно старије најчуднијим се сматра уверење да се у уметничком смислу осећа равноправном и коначно може да комуницира са околином на том нивоу. - На факултету се коначно осећам равноправно, али и да ипак могу још да напредујем. Професори изгледају јако изненађено када кажем да имам четрнаест година, а чудно је и то кад знате више од свог професора. Мој рад је увек био моје лице и, у зависности од периода, представљао здравог уметника. Када кажете да иза тог рада, тог цртежа или слике, стоји дете од четрнаест година то је увек било чудно. Ми тек сада чујемо од министра просвете да се различитости цене. То што се све просечно сматра идеалним, а друго је оптерећујуће, разлог је што нису имали посебне програме за децу са посебним потребама, нити за генијалну децу – каже Тамара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81

82

МАГАЗИН 26.11.2017.

83

84

МАГАЗИН 26.11.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“

Вау вау звезда Боди је тибетански мастиф од којег се очекује да буде следећи сеоски чувар стада веселих оваца, али он нема страст према преузимању те улоге од оца Кампе. Све се мења кад с неба падне радио и он чује музику Ангуса Скетергуда, па одлучи да живот посвети музици. Боди ће тиме привући пажњу Линукса, главног непријатеља његовог села, који у њему види начин како да дође у село. Бади мора да спаси породицу и пријатеље, а притом не жели да одустане од свога сна. Деведесетоминутну породичну анимирну авантуру у 2Д и 3Д формату, по ценарију који је написао са Денисом Бредлијем, режирао је Еш Брендон, а гласове анимирним јунацима позајмили су Урош Јовичић и Бојан Миливојевић. Филм се приказује до среде 29. новембра, а пројекције почињу у 18,30 сати.

Предграђе Добитници награде Оскар, браћа Коен и Џорџ Клуни, доносе напету криминалистичку мистерију смештену у предграђе, где се најбоље и најгоре људске особине одражавају кроз дела на око мирних и обичних суседа. Субурбикон је мирна, идилична приградска заједница с приступачним кућама и уредним травњацима...Савршено место за подизање породице, а у лето 1959. године управо то je учинила породица Лоџ. Али, мирна спољашност скрива узнемирујућу стварност, јер атмосфера заправо прикрива узнемиравајућу истину саткану од издаје, преваре и насиља. Ово је прича о људима сa манама који чине лоше ствари. По сценарију који су написали Џоел и Итан Коен филм је режирао Џорџ Клуни, а тумачење главних улога поверио Оскар Ајзаку, Мету Дејмону, Џулијен Мур и Џошу Бролину. Криминалистичка драма са елементима мистерије траје 104 минута,

приказује се до 29. новембра, а пројекције почињу у 20 сати. Лига правде Подстакнут поновном вером у човечанство и инспирисан Суперменовим несебичним чином, у суочавању с највећим непријатељем до сада, Брус Вејн тражи помоћ новооткривене савезнице Дајане Принс, а Бетмен и Wonder Woman морају да пронађу тим суперљуди како би отклонили нову претњу. Упркос формацији коју чине хероји Бетмен, Wonder Woman, Аквамен, Сиборг и Флеш, можда ће бити прекасно да се планета спаси од напада катастрофалних размера. Акциону авантуру са елементима фантазије у 2Д и 3Д формату, која траје тачно два сата, режирао је Зак Снајдер. Сценарио су написали Крис Терио и Џос Ведон, а главне улоге тумаче Гал Гадот, Бен Афлек, Езра Милер, Џејсон Момоа, Хенри Кавил... Филм се приказује до среде, а пројекције почињу у 22 сата.26. новембар

85

86

МАГАЗИН 26.11.2017.

Краљево - Монтана 2003 55:79

87

МАГАЗИН

26.11.2017.

Слога - Војводина 86:92 Слога - Тамиш 70:73

88

89

МАГАЗИН

26.11.2017.

Рибница - Ниш 3:2

90

91

92

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 26. НОВЕМБРА И 3. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН

26.11.2017.

26. новембар

94

1703. — У дводневној „Великој олуји“ у јужној Енглеској погинуло је најмање 8.000 људи. 1865. — Објављена је књига Луиса Керола „Алиса у земљи чуда“ 1880. — Велике силе су присилиле Турску да Црној Гори преда Улцињ, који су Црногорци заузели у рату од 1876. до 1878. 1914. — У Првом светском рату експлодирао је британски ратни брод „Булворк“, док је у њега укрцавана муниција. Од 750 чланова посаде преживело је само њих 12. 1918. — Велика народна скупштина у Подгорици је одлучила да се са престола збаце Петровић-Његоши и да се краљевина Црна Гора присједини краљевини Србији. 1922. — Отворена је гробница фараона Тутанкамона, коју је у Долини краљева код Луксора открио енглески археолог Хауард Картер. Картер и лорд Карнавон били су први људи који су ушли у гробницу после више од 3.000 година, када је у њу положен фараон. 1940. — Немци су у окупираној Варшави у Другом светском рату почели да ограђују део града од којег су направили гето за око пола милиона пољских Јевреја. 1941. — Шест јапанских носача авиона у великој тајности испловило ка америчкој луци Перл Харбор. 1942. — У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, а 54 делегата су изабрала Извршни одбор АВНОЈ-а са др Иваном Рибаром на челу.

1949. — У Индији је прихваћен устав којим је Индијска Унија постала република у оквиру британског Комонвелта. Устав је ступио на снагу у јануару 1950. 1965. — Француска је лансирала први вештачки сателит. 1967. — Народни ослободилачки фронт прогласио је у Адену Народну Републику Јемен (Јужни Јемен), након 128 година британске колонијалне владавине. 1978. — Ирански верски лидери и политичари, у настојању да оборе шаха Резу Пахлавија, прогласили су генерални штрајк који је парализовао живот у Ирану. 1979. — Међународни олимпијски комитет гласао је да се, после 21 године одсуства, Кини обнови чланство у тој организацији. 1986. — Од иранске ракете која је пала у ирачки главни град Багдад у Ирачко-иранском рату погинуло је 48 цивила. 1987. — Тајфун је на Филипинима разорио око 14.000 кућа, погинуло је 270 људи. 1990. — Савет безбедности УН је одобрио мировни план за Камбоџу. 1993. — Први генерални штрајк у Белгији после готово пола века парализовао је привреду и саобраћај и приморао владу на преговоре са синдикатима. 1998. — У заједничкој декларацији током посете кинеског председника Ђанга Цемина, Јапан је изразио дубоко кајање због акција које је предузео у Кини у Другом светском рату. 2000. — Бивши председник СР Југославије Слободан Милошевић је на

ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије поново изабран за председника партије. Милошевић је у јуну наредне године изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу. 2001. — Непалски краљ Ђанендра објавио је ванредно стање у земљи након тродневних немира, током којих је убијено најмање сто људи, а које су изазвали припадници маоистичког герилског покрета у покушају да свргну монархију са власти.

2009. — Радикалка Гордана Поп-Лазић на седници скупштине Србије гађала ципелом председавајућу Гордану Чомић.

27. новембар 1095. — Папа Урбан II је на сабору у Клермону позвао европске витезове у Први крсташки рат. 1879. — Француска скупштина из Версаја премештена у Париз. 1895. — Шведски фабрикант и проналазач динамита Алфред Нобел написао је у Паризу тестамент којим је велико богатство завештао за развој науке и књижевности и борцима за мир. Нобелова награда додељује се сваке године, почевши од 1901. 1912. — Шпанија установила протекторат над Мароком. 1919. — У Нејију после Првог светског рата Бугарска потписала споразум којим је Добруџа припала Румунији, источна Тракија Грчкој, а градови Димитровград, Босилеград и Струмица Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. 1926. — Ахмед Бен Зогу потписао у Тирани уговор са Италијом којим је Албанија стављена под италијански протекторат. 1940. — У Румунији профашистичка “Гвоздена гарда” убила више од 60 сарадника избеглог краља Карола II, међу којима бившег премијера Николаеа Јоргу. 1940. — Немачка у Другом светском рату анектирала француску покрајину Лорену. 1941. — Последње италијанске јединице предале се савезничким снагама у тврђави Гондер у Етиопији. Савезници заробили 23.000 италијанских војника. 1942. — Французи у Другом светском рату потопили већи део ратне флоте у тулонској луци како би спречили да бродови падну у руке Немцима, који су управо ушли у Тулон. 1968. — Припадници југословенске војске и полиције угушили масовне демонстрације Албанаца на Косову и Метохији на којима је захтевано да та покрајина Србије добије статус републике. Демонстрације одржане на Дан

заставе, државног празника Албаније. 1970. — Другог дана свог путовања по земљама Азије и Океаније, прерушени колумбијски сликар покушао је ножем убити папу Павла IV. 1978. — У градској већници Сан Франциска, бивши градски супервизор Ден Вајт је убио градоначелника Џорџа Москона и геј политичара Харвија Милка. 1989. — У експлозији у ваздуху колумбијског “боинга 727”, који је летео на линији Богота-Кали, погинуло свих 107 путника и чланова посаде. Претпоставља се да је у авиону била бомба. 1990. — Министар финансија Џон Мејџор изабран је за шефа Конзервативне странке и премијера Уједињеног Краљевства, након оставке Маргарет Тачер. 1991. — Маса у Пном Пену напала номиналног лидера Црвених Кмера Кије Сампана, који је евакуисан у Бангкок да не би био линчован. 1991. — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање мировних снага у Југославију. 1996. — У јеку протеста због крађе гласова на локалним изборима у Србији власти прекинуле рад Радија Б92, Радио Индекса, две најслушаније београдске радио-станице које су стално и детаљно извештавале о грађанском протесту. Радио-станице наставиле рад 5. децембра. 1996. — У експлозији гаса у руднику угља у кинеској провинцији Шанси погинуло више од 90 рудара. 1997. — У сукобима српских снага безбедности и косовских Албанаца код места Србица и у селу Резниће погинула два полицајца и један Албанац, четири полицајца повређена. 2000. — Агенција Уједињених нација за сиду објавила да је од почетка пандемије сиде пре 20 година од те болести умрло више од 21 милион људи широм света. 2000. — Норвешки краљ Харалд V отворио, у западној Норвешкој, најдужи тунел за друмски саобраћај на свету. Тунел дугачак 16.900 метара потукао рекорд Ст. Готард тунела у Швајцарској, који је пуштен у промет 1980, а дугачак је 16.300 метара.

95

26.11.2017.

МАГАЗИН

96

2001. — НАСА је саопштила да је свемирски телескоп Хабл открио атмосферу планете удаљену од Земље 150 светлосних година. То је први пут да је атмосфера планете која се налази ван Сунчевог система директно опажена. 2001. — У Русији је званично отворен Каспијски нафтоводни систем, кроз који се транспортује казахстанска нафта у луку код Новоросијска на обали Црног мора. 2004. — Духовни поглавар православних хришћана васељенски патријарх Вартоломеј I преузео је у Ватикану од папе Јована Павла II посмртне остатке Светог Хризостома и Светог Грегорија. 2005. — У француском граду Амијену обављена је прва трансплантација лица. 2006. — У Спомен-подручју Јасеновац, у присуству највиших хрватских званичника, отворен Образовни центар и Меморијални музеј са новом поставком о жртавама усташког логора смрти. 2006. — Парламент Канаде је одобрио предлог премијера Стивена Харпера којим су Квебечани добио статус „засебне нације унутар Канаде“. 2009. — Експлозија бомбе у возу који је саобраћао између Москве и Санкт Петербурга је избацила воз из колосека и изазвала смрт 28 особа и повреде 96 особа.

28. новембар 587. — Франачки краљ Гунтрам је потписивањем споразума из Анделоа признао Хилдеберта II за краља Аустразије. 1443. — Искористивши лажно писмо султана Мурата II, Скендербег је постао господар Кроје. 1520. — Португалски морепловац Фердинанд Магелан упловио у Пацифик, прошавши из Атлантског океана кроз мореуз који сада носи његово име. 1821. — Панама прогласила независност од Шпаније и придружила се Колумбији. 1830. — У Београду на Ташмајдану

у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије. Турци су након тога продали своја имања Србима и напустили Београд. 1830. — Владика Петар II Петровић Његош је лишио титуле гувернадура Вуколаја Радоњића. 1905. — Ирски националиста Артур Грифит основао у Даблину партију Шин Фејн, чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије. 1920. — У Краљевини СХС одржани су први избори за Уставотворну скупштину. Највише гласова добили су демократе освојивши 92 од 419 мандата и радикали са 91 мандатом, а изненађење су приредили комунисти са 50 посланичких места. Жене, војници и официри, као и припадници националних мањина, нису имали право гласа. 1950. — У Београду је основан Музеј позоришне уметности Србије. 1962. — Група усташких терориста напала Представништво ФНРЈ у Бад Годесбергу, у близини Бона, који је тада био главни град Западне Немачке. Овом приликом рањено је двоје службеника амбасаде - Момчило Поповић и Стана Довган. Момчило Поповић, преминуо је 13 дана касније у болници у Бону, а потом је проглашен за народног хероја Југославије. 1954. — Ернесту Хемингвеју додељена Нобелова награда за књижевност. 1960. — Мауританија добила независност од Француске. 1964. — У Хановеру основана “Натионалдемократисцхе Партеи Деутсцхландс” (НПД). 1971. — Припадници палестинске терористичке организације Црни септембар убили су јорданског премијера Васфија ел Тела у Каиру, где је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији. 1975. — Фретилин (Револуционарни фронт за независност Источног Тимора) прогласио је независност од Индонезије и оснивање Демократске републике Источни Тимор. 1979. — Новозеландски авион DC-

10 је ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживео нико од 257 путника и чланова посаде. 1986. — Одржана званична прослава отворења височке дворане утакмицом између РК Босна (Високо) и РК Борац (Бања Лука). 1987. — Приликом пада јужноафричког авиона “Боинг 747” у Индијски океан близу Маурицијуса погинуло је свих 160 путника и чланова посаде. 1989. — Индијски премијер Раџив Ганди дао оставку после пораза на изборима. 1994. — Норвежани на референдуму одбили да се прикључе Европској унији. 1996. — Генерал Ратко Младић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 25. јула 1995, формално је смењен с места команданта Главног штаба Војске Републике Српске. Младић је на том месту био од 12. маја 1992. 2000. — Украјински политичар Олександер Мороз јавно је оптужио председника Леонида Кучму за учествовање у убиству новинара Георгија Гонгадзеа. 2002. — 200-милионити туриста посетио Ајфелов торањ. 2004. — У експлозији гаса у руднику угља Цхењиасхан на северу Кине живот је изгубило 166 рудара. 2005. — Израелски медији саопштиле главне тачке државног плана израелске политичке партије Кадима 2008. — Покренута РТС Дигитал, прва српска искључиво дигитална телевизија.

29. новембар 1777. — Сан Хозе, Калифорнија је основан као el Pueblo de San José de Guadalupe. Ово је прво цивилно насеље или pueblo у овом делу Калифорније. 1781. — Брод са робовима Зонг баца живи товар у море да би полагао право на осигурање. 1830. — Новембарски немири избијају у Пољској. 1847. — Витман масакр: Др. Маркус Витман, његова жена Нарциса и

још њих петнаесторо су убијени и тиме почињу Индијански ратови. 1864. — Индијански ратови:: Сенд Крик масакр - волонтери из Колорада предвођени пуковником Џоном Чивингтоном масакрирају најмање 400 припадника Чејена и Арапахоа у Сенд Крику, Колорадо. 1872. — Индијански ратови: Модок рат почиње Битком Изгубљене Реке. 1877. — Томас Едисон демонстрира свој фонограф по први пут. 1890. — Меиџи устав ступа на снагу у Јапану и први Дијет се састаје. У Вест Поинту у у, Америчка Морнаричка академија је победила Академију копнене војске са 24:0 у првој утакмици америчког фудбала између армијске и морнаричке акадеије. 1915. — Ватра уништава већину зграда на Острву Свете Каталине у Калифорнији. 1929. — Амерички адмирал Ричард Берд постаје прва особа која је прелетела Јужни пол. 1941. — На Кадињачи се одиграла битка између ужичког Радничког батаљона и немачких окупационих снага. Изгинули су сви борци Радничког батаљона, штитећи одступницу Врховном штабу који се повлачио из Ужица ка Санџаку. 1943. — У Јајцу је одржано Друго заседање АВНОЈ-а, на ком је одлучено да се Југославија изгради на федеративном принципу. 1944. — Други светски рат: Албанија је ослобођена од немачке окупације. Алфред Блалок и Вивијен Томас врше прву операцију (на човеку) да би исправили синдром плаве бебе. 1945. — Званично проглашена ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија), што је означило крај монархистичког уређења у Југославији. Овај дан се прослављао као Дан Републике до 2003. 1947. — Генерална Скупштина Уједињених нација је изгласала поделу Палестине између Арапа и Јевреја. 1950. — Корејски рат: Севернокорејске и кинеске трупе наређују повлачење снага Уједињених нација из Северне Кореје.

1952. — Корејски рат: Амерички председник Двајт Ајзенхауер испуњава обећање из кампање тиме што путује до Кореје да би видео шта може да се учини да се прекине конфликт. 1961. — Меркур-Атлас 5 је лансиран са Еносом (шимпанзом) (летелица је облетела Земљу два пута и срушила се недалеко од обале Порторика). 1963. — Амерички председник Линдон Џонсон је успоставио Воренову комисију да истражи атентат на председника Џона Кенедија. 1963 – Five minutes after takeoff from Montreal, Trans-Canada Air Lines Flight 831 crashed, killing all 118 people aboard. 1963. — Канадски DC-8 на лету лету 831 се срушио, убивши притом свих 118 особа у авиону. 1965. — Лансиран је канадски сателит Alouette 2 . 1967. — Вијетнамски рат: Амерички министар одбране Роберт Мекнамара објављује своју оставку. 1975. — Бил Гејтс први пут користи име „Micro-so|“ (за микрорачунарски софтвер) у писму Полу Алену. 1981. — Недалеко од обале острва Санта Каталине, 43-годишња Натали Вудсе дави несрећним случајем. 1982. — Совјетска инвазија Авгани-

стана: Генерална скупштина Уједињених нација доноси Резолуцију Уједињених нација 37/37, по којој совјетске снаге треба да се повуку из Авганистана. 1987. — Корејски Боинг 707 у ком се налазило 155 путника експлодирао је изнад тајландско-бурманске границе. 1990. — Заливски рат: Савет безбедности Уједињених нација доноси Резолуцију Савета безбедности УН 678, по којој се омогућује војна интервенција на Ирак уколико та нација не повуче своје снаге из Кувајта и не ослободи све стране таоце до 15. јануара 1991. 1992. — Денис Бирд из Њујорк Џетса постаје парализован због повреде врата током фудбалске утакмице против Канзас Сити Чифса.

30. новембар 1609. — Галилео Галилеј је по први пут посматрао и направио цртеже Месеца путем свог телескопа. 1700. — У бици код Нарве шведске трупе краља Карла XII победиле надмоћнију руску војску Петра I. У бици погинуло око 10.000 Руса и 600 Швеђана. На исти дан 1718. Карло XII, шведски “краљ ратник”, симбол

97

26.11.2017.

МАГАЗИН

98

националног јунаштва, погинуо при нападу на Норвешку. 1782. — Велика Британија и САД потписале примирје и тиме завршен Амерички рат за независност. 1830. — У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије. 1838. — Мексико објавио рат Француској, која је три дана раније окупирала град Веракруз. 1853. — Русија у Кримском рату уништила турску флоту у бици код црноморске луке Синопе. 1872. — У Глазгову одиграна прва фудбалска утакмица две репрезентације, Енглеске и Шкотске. Меч завршен резултатом 0:0. 1939. — Више од 20 совјетских дивизија нападом на Финску почело совјетско-фински “Зимски рат”, окончан мировним уговором у марту 1940, којим је Финска принуђена да се одрекне Карелијске превлаке и града Виборг на истоку земље. 1967. — Протекторат Јужне Арабије и Федерација Јужне Арабије састављена од 17 султаната, стекли независност после 128 година британске колонијалне владавине и формирали Јужни Јемен, која је на исти дан 1970. добила назив Народна Демократска Република Јемен. 1975. — Афричка држава Дахомеј променила назив у Народна Република Бенин. 1995. — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио одлуку да 31. јануара 1996. буде окончана троипогодишња мировна мисија у Босни и Херцеговини. 1996. — Око 150.000 људи протестовало на улицама Београда због поништења изборне победе опозиционе коалиције “Заједно” на локалним изборима. Влада и побуњеници у афричкој држави Сијера Леоне потписали споразум о окончању шестогодишњег грађанског рата. 1999. — Путнички брод с 302 путника преврнуо се близу источне кинеске обале. Несрећу преживеле 22 особе.

2000. — У Пјонгјангу се срели рођаци из Северне и Јужне Кореје, који су близу педесет година били раздвојени. 2002. — Турска је укинула 15 година дуго ванредно стање на југоистоку државе, чиме је завршена ера сукоба турских снага и курдских сепаратиста, током којих је погинуло око 30.000 особа.

1. децембар 1640. — Португал после устанка којим је збачена шпанска власт поново стекла независност. Две седмице касније војвода од Брагансе крунисан за португалског краља под именом Жоао IV. Шпанија независност Португала признала тек 1668. 1821. — Доминиканска Република, која обухвата две трећине источног дела карипског острва Хаити, тада познатог као Хиспањола, прогласила независност од Шпаније. 1822. — Оснивач бразилског царства Дом Педро крунисан за првог цара Бразила под именом Педро I. 1835. — Ханс Кристијан Андерсен објавио своју прву књигу бајки. 1903. — Приказан први вестерн филм „Велика пљачка воза“. 1906. — У Паризу отворен биоскоп „Омнија Пате“, прва дворана у свету наменски изграђена за приказивање филмова. 1918. — Одлуком данског парламента Исланд стекао независност. У Београду проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом. 1941. — Црногорски НОП одред за операције у Санџаку, под командом Арса Јовановића, извршио напад на италијански гарнизон у Пљевљима. После тешких борби партизани су били приморани да се, уз тешке губитке, од око 500 погинулих и рањених, повуку из Пљеваља. (види Пљеваљска битка) 1971. — У Карађорђеву, на седници Председништва Савеза комуниста Југославије, смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске, носилаца

политике тзв. масовног покрета. Уследиле чистке у политичким и привредним врховима у Србији, Словенији и Македонији, чиме је спречен покушај политичких и привредних реформи у СФРЈ. 1976. — Ангола постала чланица Уједињених нација. 1981. — У највећој несрећи у историји југословенског ваздухопловства, авион „DC-9 super 80“ љубљанског „Inex-Adria авио-промета“ ударио у планину у близини Ајачија на Корзици. Погинуло свих 178 путника и чланова посаде. 1988. — Беназир Буто постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље. 1989. — Михаил Горбачов као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом II о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана. 1991. — На референдуму у совјетској републици Украјини надмоћна већина бирача изјаснила се за независност од СССР. 2000. — Лидер Партије националне акције Висенте Фокс Кесада инаугурисан за председника Мексика, чиме је окончан 71 годину дуг период владавине Институционалне револуционарне партије. То је био први пораз те партије од 1929. 2001. — У два напада палестинских

бомбаша-самоубица у Јерусалиму погинуло 10 Израелаца, а у експлозији аутобуса у Хаифи убијено њих 30. У нападима повређено преко 200 особа. 2002. — За председника Словеније изабран дотадашњи премијер у више мандата Јанез Дрновшек.

2. децембар 1254. — Краљ Сицилије Мафред победио у бици код Фође папску војску и задржао своје краљевство. 1804. — Папа Пије VII у Паризу крунисао Наполеона Бонапарту за цара Француске. 1805. — Наполеон у бици код Аустерлица, познатој као „битка три цара“, са 75.000 војника победио руску и аустријску војску, које су изгубиле 70.000 од 95.000 људи. 1823. — Председник САД Џејмс Монро у Конгресу САД објавио документ, Монроову доктрину, којим је прокламована изолационистичка политика САД. У том тренутку усмерена против интервенционистичких намера Свете алијансе европских сила према бившим шпанским и португалским колонијама у Јужној Америци, та политика касније под геслом „Америка Американцима“ добила јако национално обележје. 1848. — Аустријски цар Фердинанд I абдицирао у корист свог синовца

Франца Јозефа I. 1852. — У Француској проглашено Друго царство с царем Шарлом Лујем Наполеоном III Бонапартом. 1901. — Амерички проналазач Кинг Кемп Џилет патентирао први ножић за бријање с двоструком оштрицом. 1942. — На универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут демонстрирана нуклеарна ланчана фисија. 1950. — Одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла у састав Етиопије као аутономна област. 1954. — Сенат Сједињених Америчких Држава изрекао јавни прекор сенатору Џозефу Макартију због његовог свирепог понашања током истражног поступка против хиљада људи који су били осумњичени да су комунисти. 1971. — Совјетски васионски брод без људске посаде “Марс III” спустио се на Марс. Од шест емирата у Персијском заливу, Абу Дабија, Дубаија, Шарџе, Аџмана, Ума ал Кајвајн и Фуџејра основана федерација Уједињених Арапских Емирата. 1972. — У пожару који је избио током музичког фестивала у јужнокорејском главном граду Сеулу погинуло најмање 50 особа. 1982. — Хирург Вилијам де Врис на клиници Универзитета Јута у америчком граду Солт Лејк Сити применио прво вештачко срце од полиуретана. Пацијент, пензионисан зубар Барни Кларк, живео с тим срцем 112 дана. 1990. — После уједињења Немачке, коалиција десног центра канцелара Хелмута Кола однела убедљиву победу на првим свенемачкима изборима од 1932. 1994. — Филипински ферибот с више од 600 путника потонуо у Манилском заливу после судара с теретним бродом. Живот изгубило 140 особа. 1998. — СФОР у Бијељини ухапсио Радислава Крстића, активног генерала Војске Републике Српске, и предао га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Хашки суд оптужио Крстића за

геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995. и осудио га 2. августа 2001. на 46 година затвора. 2001. — Највећа енергетска компанија у САД, корпорација Енрон, поднела молбу њујоршком суду за заштиту од банкрота. То је био највећи банкрот у историји САД, а изазвао је велики удар на финансијским тржиштима широм света. 2003. — Трибунал у Хагу изрекао казну од 27 година затвора Момиру Николићу, првом официру ВРС који је признао кривицу за учешће у убиству преко 7.000 муслимана у Сребреници у лето 1995.

3. децембар 1912. — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату. Рат настављен 3. фебруара 1913, а ново примирје успостављено 23. априла, када су обновљени и мировни преговори у Лондону. 1944. — У Атини избио грађански рат између Владе, коју је подржавала Уједињено Краљевство, и Фронта националног ослобођења. Мир постигнут на конференцији у Варкизи 12. фебруара 1945, када су се представници Владе и ЕАМ-а споразумели да плебисцитом буде одређен облик владавине у Грчкој. 1989. — После пада Берлинског зида у Источној Немачкој оставке поднели лидер Јединствене социјалистичке партије Немачке Егон Кренц и сви чланови партијског Политбироа и Централног комитета владајуће партије. 1993. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Анатолиј Карпов. 1995. — Бивши председник Јужне Кореје Чун До Хван ухапшен под оптужбом да је одговоран за масакр у граду Квангџу у мају 1979, када је војска убила више од 200 демонстраната. 2005. — У Београдском Дому омладине основан је локални огранак Викимедијине задужбине (Wikimedia Founda~on) - Wikimedia Србије и Црне Горе, као пети огранак у свету.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs