MagazIN 310 by Kraljevski MagazIN

Краљевски

Година V * Број 310 * 19. новембар 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

19.11.2017.

У овом броју: Ваздух никад чистији Предузетничко образовање Ефекти борбе против сиве економије Лакше до средстава Помак видан, али недовољан Живот преточен у књиге Злочин против истине Чувари угледа, части и достојанства Болест савременог доба

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 16 22 24 30 36 42 48 52

Епидемија не јењава Школа фудбала у фабрици Трагови у времену На репертоару Биоскопа „Кварт“ Размена кративности, знања и искуства Месец великих успеха Планинари на Врановцу Златибор - Слога Раднички - Рибница Времеплов

52 60 70 76 78 84 88 90 92 94

МАГАЗИН 19.11.2017.

Тридесет осма седница Градског већа

МАГАЗИН

19.11.2017.

ВАЗДУХ НИК

АД ЧИСТИЈИ

- Вода за пиће из мреже градског водовода у току септембра била хигијенски исправна. - Решењем Градског већа поништен конкурс за попуњавање положаја начелника и заменика начелника Градске управе објављен на интернет сајту града Краљева и дневном листу Политика 5. октобра ове године. – Нови састав Савета за заштиту и унапређење животне средине. - Неопходно да се у судском поступку између Јавног правобранилаштва града Краљева и Републичког државног правобранилаштва уреде односи поводом уписа јавне својине на град Краљево право коришћења за све објекте и земљиште које користи сада Дом здравља. - Разматране жалбе, захтеви и приговори грађана на одлуке различитих органа градске администрације

биман дневни ред на коме се нашло чак 25 тачака, или шест пута више него на претходној, основни је разлог што је 38. седница Градског већа, на дан кад Српска православна црква и верници обележавају Ђурђиц, почела већ у седам сати. Једном у месецу, који пут и ређе, прва тема којом се баве чланови Градског већа је разматрање извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће из градског водовода и праћењу квалитета ваздуха и извршеним мерењима имисије, овог пута за септембар текуће године. Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље је у току септембра испитивао 137 узорака воде за пиће из мреже градског водово-

МАГАЗИН

19.11.2017.

да и 13 са црпних станица. Из мреже градског водовода на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед аназирано је 135 узорака, а два на периодични физичко хемијски преглед. Резултати анализе потврђују да су сви анализирани узорци били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је узоркована вода за анализу на фенолне материје из реке Ибар и утврђено да у свим испитаним узорцима, анализираним четири пута спектрофотометријском методом, ове вредности нису прелазиле МДК вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Тако се, на основу извршених анализа и стручног разматрања, може констатовати да је

вода за пиће из мреже градског водовода у току септембра била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксира и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, олова, кадмијума и цинка, а подручје на коме се спроводи мониторинг је централна урбана зона и насеље Рибница. Испитивање показује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпор-диоксида и азотдиоксида у току септембра биле испод граничних и толерантних, а црног дима испод мак-

симално дозвољених, на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица биле су испод граничних на мерном месту Полицијска управа, као и тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. Чланови Градског већа сагласили су се са Статутом Спортског центра „Ибар“ који је Управни одбор ове установе усвојио пре месец дана и усвојили нацрт решења о давању сагласности на Одлуку о расподели добити Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ и Јавног енергетског предузећа „Топлана“. Решењем Градског већа поништен је конкурс за попуњавање положаја

начелника и заменика начелника Градске управе објављен на интернет сајту града Краљева и дневном листу Политика 5. октобра ове године. Решењем се обавезује Градска управа града Краљева да сачини нов нацрт решења о расписивању конкурса, као и текст конкурса, и достави га Градском већу 15 дана од дана постављења вршиоца дужности начелника Градске управе 8. новембра. Чланови Градског већа су на претходној седници без много размишљања усвојили решење о постављењу вршиоца дужности начелника Градске управе супротно Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе који

предвиђа да се, уколико службеник на положају није постављен, јавни конкурс за попуњавање положаја оглашава у року од 15 дана од постављења вршиоца дужности. Избор начелника и заменика начелника Градске управе повод је за образовање комисије са задатком да утврди мерила и критеријуме, које ће се стручне оспособљености, знања и вештине проверавати у изборном поступку и начин њихове провере, а да по истеку рока за подношење пријава на јавни конкурс, прегледа све приспеле пријаве и поднете доказе и састави списак кандидата међу којима се спроводи изборни поступак. Задатак трочлане комисије је да спроведе изборни поступак само међу кандида-

19.11.2017.

МАГАЗИН

тима који испуњавају оглашене услове, а по окончаном изборном поступку састави листу од највише три кандидата који су најбоље испунили мерила прописана за избор и достави Градском већу. Промене у ресорним задужењима чланова Градског већа и промене лица запосленог на пословима Канцеларије за младе повод су за разрешење осам чланова Савета за заштиту и унапређење животне средине и именовање девет нових. Скупштина града Краљева је децембра 2013.године донела одлуку о оснивању Дома здравља „Краљево“, а решењем градоначелника формирана Радна група за преглед деобног биланса Здравственог центара „Студеница“ у циљу раздвајања на Дом здравља и Општу болницу. Како Радна група није дала мишљење, а директори потписали деобни биланс у коме локална самоуправа није учествовала,

градоначелник је решење ставио ван снаге и формирао нову Радну групу са задатком да прегледа документацију везану за деобни биланс и да мишљење за поделу непокретне имовине која се односи на објекте и земљиште. Након прибављеног изјашњења Управног одбора Здравственог центра „Студеница“, Управног одбора Дома здравља „Краљево“ и изјашњења Јавног правобранилаштва Радна група је донела предлог решења па је неопходно да се у судском поступку између Јавног правобранилаштва града Краљева и Републичког државног правобранилаштва уреде односи поводом уписа јавне својине на град Краљево право коришћења за све објекте и земљиште које користи Дом здравља, а све у складу са усвојеним деобним билансом Здравственог центра „Студеница“ Краљево са стањем на дан 31.12.2012. године.

Градско веће је донело решења о отуђењу три катастарске парцеле, две ради озакоњења бесправно подигнутих објеката и једно ради формирања грађевинске парцеле, а разматран је и предлог закључка о отпису потраживања по основу јавних прихода која град Краљево има према Друштву за производњу уља Рафинерија нафте акционарско друштво Београд, „Галеника“ а.д. Београд, Друштву за одржавање зграда д.о.о. Београд. Пре него се прешло на расподелу пара из градске касе чланови Градског већа су разматрали извештај о раду Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима на територији града Краљева за првих шест месеци ове године и донели одговарајући закључак о усвајању. Спортски клуб „Световид“ окупља 34 деце са сметњама у развоју узраста од шест до седамнаест година. Како се смисао учествовања у спортским ак-

тивностима огледа и у потреби да имају услове за рекреацију, одржавање здравља и нормални психофизички развој решењем Градског већа им је одобрен износ од сто хиљада динара што је само половина потребне суме. Другу половину обезбедили су њихови родитељи и донатори. Захтевом за доделу средстава се обратио и „AMSK GTC racing – KV“ за подмирење дела трошкова организације промо трке, а Градско веће је одобрило износ од осамдесет хиљада динара на име учешћа града Краљева у финансирању трошкова у области мото спорта. Исти износ додељен је ОКК „Слога Елите“ за подмирење трошкова организовања традиционалног кошаркашког турнира, а педесет хиљада динара Аикидо клубу „Ас“ Краљево за подмирење трошкова организовања међународног семинара. Одлуком о постављању оптичких каблова на стубовима јавне расвете

који су у својини града Краљева уређује се начин и поступак постављања телекомонуникационе мреже и друге електронске комуникације, као и питање накнаде коју ће плаћати заинтересовани кабловски оператери. Стубови јавног осветљења који су предмет постављања оптичких каблова налазе се у улицама прве зоне, Обилићевој, Југ Богдановој, Хероја Маричића, Олге Јовичић, Хајдук Вељковој, Војводе Путника, Димитрија Туцовића, Пљакиној, Зелена Гора, Карађорђевој од Улице Олге Јовичић до Зелене Горе, Улици Олге Милутиновић, као и свим осталим улицама друге зоне са територије града. Ваздушно вођење оптичких каблова по стубовима јавног осветљења није дозвољено у улицама најужег центра града, Омладинској, Милоша Великог, Цара Лазара, Цара Душана, 4. краљевачки батаљон и Октобарских жртава, а постављање оптичких кабло-

ва у улицама прве зоне ограничено је до тренутка њиховог реконструисања кад су кабловски оператери обавезни да инсталације водова положе подземно. Накнада за конституисање службености пролаза оптичких каблова по стубовима јавног осветљења утврђена је у фиксном износу и то за прву зону три хиљаде динара без пореза на додату вредност за постављање по стубном месту, а за другу зону половина те суме. Градско веће се сагласило са захтевом Спортског центра „Ибар“ да закључи уговор о закупу пословног простора испод западне трибине у новој спортској хали, као просторија за вежбање број четири и пет, и свлачионице са купатилом, а разматрано је и тринаест жалби, захтева и приговора грађана на одлуке различитих органа градске администрације. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 19.11.2017.

Експозе премијерке Ане Брнабић (20)

ПРЕДУЗЕТНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

- Планирано је да се предузетничко образовање уведе од петог разреда основне школе. - До краја године предстоји усвајање Националног оквира квалификација, који ће представљати основу за даљу реформу образовања и планирање кадрова. - Увођење информатике као обавезног предмета од петог разреда основне школе био је један од приоритета претходне Владе и Министарства просвете, науке и технолошког развоја. - У циљу анимирања деце за учење програмирања, роботике и аутоматике, у преко 340 школа су обезбеђени роботи за учење, и тај пројекат ћемо наставити. - Србија се налази на самом зачељу листе земаља по способности да привуче и задржи таленте. - Факултети у Србији и даље уписују студенте према квотама које не одговарају потребамa тржишта

МАГАЗИН 19.11.2017.

редузетништво је неопходни елемент развоја. Оно је више од наставног предмета, оно је став, начин и однос према животу. Наш стратешки развој мора бити заснован на људском капиталу, на поседовању предузетничке компетенције што већег броја чланова наше заједнице, а усвајање те компетенције мора објединити сва три образовна пута: формални, неформални и информални. Предузетничка компетенција препозната је као једна од осам вештина неопходних за живот и рад у друштву знања (поред основне научне и технолошке писмености, дигиталне компетенције, знања страног језика и сл.). Млади морају препознати прилике и осмислити сратегије да их искористе те прилике. Тако ћемо имати генерацију људи спремних да преузму одговорност и креирају своја радна места. Планирано је да се предузетничко образовање уведе од петог разреда основне школе и то кроз међупредметно повезивање и укрштање садржаја из различитих области, а у циљу реализовања идеја и њихове презентације, што би омогућило младима да се боље профилишу и одаберу будуће занимање уз висок ниво самопоуздања. Такође ће бити омогућено документовање активног ученичког учешћа у радном процесу у компанијама и креирање националне базе података о интересовањима младих који ће бити усклађени са потребама привреде. Методологија националног модела обезбедила би смањивање стопе незапослености младих до 25 година, као и могућност покретања сопственог бизниса или наставка универзитетског школовања. Дуално образовање у високом образовању огледало би се у подстицању пројектног дуалног образовања где факултет истовремено има и улогу истраживачког института и улогу компаније, ради валоризације студентских пројеката. Сарадња факултета са компанијама омогућила би студентима реализацијупројектних идеја као и њихово касније запошљавање у њима, али и отварање сопствених компанија по исствима стеченим током студија. До краја године предстоји нам и усвајање Националног оквира квалификација, који ће представљати основу за даљу ре-

форму образовања и планирање кадрова.

Модернизација образовања и дигитална писменост Као што је већ поменуто, ИТ сектор је један од највећих нето извозника у Србији са јаким потенцијалом за будући раст. Увођење информатике као обавезног предмета од петог разреда основне школе био је један од приоритета претходне Владе и Министарства просвете, науке и технолошког развоја и у томе смо успели. Настава ће се спроводити по модерним наставним плановима који ће захтевати од ученика да науче основе програмирања, кодирања и коришћења модерних софтвера, али и алгоритамско, аналитичко размишљање које ће их оспособити за сваки позив који изаберу у будућности. Нама је битно да сваки ученик има прилику да стекне знања о информационим технологијама јер је дигитална писменост део основне писмености данас у свету. Јачањем информатичких програма и капацитета у школама спремамо генерације у Србији за време у коме живимо. У циљу анимирања деце за учење програмирања, роботике и аутоматике, у преко 340 школа су обезбеђени роботи за учење, и тај пројекат ћемо наставити. Свих 1.750 матичних објеката школа започеће нову школску годину као део Академске мреже Србије (АМРЕС). Предстоји нам изузетно захтеван и сложен посао кроз изградњу локалне рачунарске мреже ушколама. Улагања у ту мрежу су процењена на око милијарду и 200 милиона динара, али ће она донети велику добит за школе и подићи квалитет наставе. У току је поступак набавке рачунара који ће бити упућени у најугроженије школе. Успоставили смо и контакт са друштвено одговорним компанијама које ће донирати између 800 и 1.000 рачунара. Након успостављена телекомуникационе инфраструктуре, кренућемо са увођењем различитих сервиса и већом применом ИКТ-а у школама. Од 1. септембра 2017. године почиње имплементација електронског дневника који ће бити огледно коришћен у 200 школа, а омогућиће родитељима да путем интернета у сваком тренутку имају увид у резултате,

19.11.2017.

МАГАЗИН

присуство на настави и успехе своје деце. Тиме ћемо постићи олакшано извештавање и управљање процесима образовања, подизање нивоа дигиталне зрелости школа, припрему школа за коришћење дигиталних наставних садржаја и омогућићемо аналитику учења. У следећој години планирамо да пустимо сервис е-Библиотка, да успоставимо виртуелну учионицуи да омогућимо да све заинтересоване стране (синдикати, запослени, родитељи…) буду упознати са извештајима које се подносе управним одборима установа. Наставићемо са интензивним радом на побољшању инфраструктуре за ИТ у школама тако да на часу информатике сваки ученик може самостално да ради на једном рачунару. Привреда је препознала значај увођења информатике у образовање и то су многе компаније доказале донацијама рачунарске опреме. Хтела бих да нагласим и одличан пример интернет платформе „Петља“ која пружа могућност ученицима да интерактивно уче

програмирање, док наставницима даје приступ разноврсним примерима и наставним материјалима. Обезбедићемо и едукацију за наше старије суграђане. Започећемо пројекат обуке за коришћење рачунара и основних средстава интернет комуникације у домовима за старе. То ће им омогућити да лакше комуницирају са својом породицом и пријатељима, али и да искористе све друге погодности које им нове технологије могу пружити.

Дигитално компетентни наставници и предавачи из праксе Подједнако важан услов за развој дигиталне писмености ученика јесу дигитално компетентни наставници који бе зстраха и отпора користе ИКТ-за наставу, администрацију и стручно усавршавање. Министарство просвете је усвојило „Оквир дигиталних компетенција наставника“ и од септембра почи-

ње обука директора, наставника и стручних сарадника на три нивоа дигиталне зрелости. Такође, израдићемо моделе за вредновање дигиталне зрелости школа и усвојити планове њиховог развоја. Планирамо покретање истраживачког фонда за професоре и сараднике на факултетима за развој ИТ студијских програма, где ће се стручњаци из ИТ индустрије укључити у наставни процес, пре свега за пренос стручних знања и вештина студентима, као и подршку у реализацији стручне праксе. Ту се пре свега мисли на свршене студенте техничких факултета који раде у предузећима и који желе да се ангажују као сарадници у настави и предавачи на својим матичним факултетима.

Побољшање квалитета високог образовања У светлу реформе високог школства, у последњих годину дана пове-

ћан је број запослених и обезбеђен је додатни простор за техничке факултете који су један од кључних фактора у дигитализацији друштва. Уписне квоте за следећи уписни рок ове јесени повећане су за преко 20% у односу на претходну годину. У последњих 10 година наши средњошколци и студенти освојили су преко 200 медаља на међународним такмичењима знања, чиме су показали да могу да буду конкурентни и на глобалном нивоу и да наше школе и факултети могу да парирају најбољим светским школама, где велики број наших студената похађа наставу. Ипак, морамо признати да ти веома добри резултати нису показатељ успешности целокупног образовног система у Србији, нити представљају могућности којима сви грађани и грађанке имају једнак приступ. Са друге стране, Србија се налази на самом зачељу листе земаља по способности да привуче и задржи таленте. Наставићемо улагање у младе таленте кроз рад Фонда за младе та-

ленте Републике Србије, који је до сада стипендирао 21.253 ученика средњих школа и студената за студије у земљи и иностранству. Иако је од 2014. године успостављен позитиван тренд раста броја стипендиста, изузетно је важно да подршка младим талентима буде усаглашена са потребама тржишта рада како бисмо те младе људе задржали у нашој земљи. Факултети у Србији и даље уписују студенте према квотама које не одговарају потребама тржишта. Управо због тога велики број младих је већ при упису осуђен на немогућност проналажења посла по завршетку факултета. Кључно је променити начин финансирања факултета новим законом који ће омогућити да се факултети финансирају по моделу заснованом на перформансама, а не на основу броја студената које упишу. Потребно је повећати број студената на смеровима за којима постоји потражња у привреди. Неопходно је обавезно учешће привреде у формулисању курикулума и подстицање студената да раде на свом

усавршавању и ван факултета. Нови Закон о високом образовању предвиђа увођење менаџера на факултетима у циљу побољшања пословања, транспарентности и боље организације ресурса. Такође, увођењем могућности да стручњаци из привреде гостују као предавачи на факултетима, омогућиће се боље повезивање са привредом и стицање практичних знања. У циљу равномерног регионалног развоја и омогућавања приступа високом образовању свим грађанима неопходно је повећати улагања у универзитетске центре ван Београда, али и у високе школе које су распрострањене у целој Србији. Претходна Влада је започела капиталне инвестиционе пројекте који се тичу побољшања инфраструктуре у високом образовању. Будућа Влада наставиће тим путем. Побољшањем квалитета високог образовања ћемо појачати и привреду у тим местима и тако омогућити младима да развијају успешне каријере у својим родним местима.

Трећина грађана не уме да препозна исправан фискални рачун

МАГАЗИН

19.11.2017.

ЕФЕКТИ БОРБЕ ПРОТИ

- Подршка становништва борби против сиве зоне и даље веома висока и достиже 90 процената. - Две трећине сматра да пословање мимо закона није оправдано, а сваки други грађанин верује да ће проглашење 2017. и 2018. годинама борбе против сиве економије помоћи њеном сузбијању. - Нешто мало изнад петине грађана изразило спремност да пријави радњу или кафић у којима не добије рачун. - Трећина послодавaца и даље запошљава раднике на црно. - Незаинтересованост, избегавање непријатних ситуација и страх од губитка посла и даље најчешћи разлози зашто грађани не учествују у борби против сиве зоне страживање Националне алијансе за локали економски развој потврђује да готово сваки трећи грађанин Србије не уме да препозна исправан фискални рачун, а готово шездесет одсто сва плаћања обавља искључиво готовином и тако „храни“ сиву економију. Све то указује на потребу континуиране едукације и мотивисања грађана да одговорним понашањем при куповини допринесу њеном сузбијању.

Потпредседник Савеза за фер конкуренцију Националне алијансе за локални економски развој Владимир Типсаревић је напредстављањуистраживања истакао да је подршкастановништваборбипротивсиве зоне и даље веома висока и достиже 90 процената, дветрећинесматрадапословање мимо закона није оправдано, а сваки други грађанин верује да ће проглашење 2017. и 2018. годинама борбе против сиве економијепомоћињеном сузбијању. И по-

ред охрабрујућих наговештаја и даље је присутан проблем спремности да се учествује у тој борби што потврђује податак да је само нешто мало изнад петине грађана изразило спремност да пријави радњу или кафић у којима не добије рачун, а трећина послодаваца и даље запошљава раднике на црно. Међу њима су и неки од 27 одсто радникакојипризнајудадео,илицелуплату, примају на руке. Истраживање показује да је,у односу на

фебруар ове године, са 60 на 64 порастао проценат грађана уверених да је држава одлучна да сузбије сиву зону и да је сива економија у последњих годину дана са 48 смањена на 51 одсто, алисунезаинтересованост, избегавање непријатних ситуација и страх од губитка посла и даље најчешћи разлози зашто не учествују у борби против сиве зоне. Виши вођа пројекта немачке развојне сарадње „Реформа јавних финансија“ др БиргерНере каже да истраживањаставова грађана и привреде, које Национална алијанса спроводи у партнерству с Немачком развојном сарадњом у оквиру пројекта „Подршка Влади Србије у сузбијању сиве економије“, дајусликуоефектимапримене Националног програма за сузбијање сиве економије и едукативне кампање. Подаци ће, каже он, бити важни и за израду нове анализе обима сиве економије у Србији на којој се ради, а колики је помак остварен могло би бити познато до краја године. Добром вешћу сматра се податак о порасту броја грађана којипрепознајудајеиздавањерачуназаконскаобавезапродавца, и потврда да је платио порез, што је главни

мотив зашто траже рачун. Овоме је у значајној мери допринела наградна игра „Узми рачун и победи“, у којој је учествовало 37% становника што је превазишло сва очекивања, а готово четири пута је надмашен резултат Словачке. Истраживање показује да би у овом тренутку више од трећине грађана учествовало у другом циклусу наградне игре, који се очекује почетком наредне године, док 27 одсто још није одлучило. Поредјачањасвестиозначајуузимања рачуна, Национална алијанса ставља акценатнаедукацијуоважностибезготовинских плаћања која омогућавају да трансакције буду евидентиране и видљиве пореским органима чак и када рачун није издат. Зато је са Министарством финансија, и уз подршкукомпанијеMastercardиSociete generale банке, покренуто студентско такмичење Cashless Case Challenge 2017 за најбоље идеје за развој безготовинског друштва. Cashless Case Challenge, као студентско такмичење за најбоље идеје које могу да допринесуразвојубезготовинскогдруштва у Србији, организује Национална алијанса за локални економски развој у сарадњи са

Министарством финансија у оквиру националнекампање „Годинаборбепротивсивеекономије“. Организацијутакмичењасу подржали компанија Mastercard, Societe Generale банка, Факултет организационих наука и Case Study Club. Такмичаритребадапредложепрактична решења и активности које могу да се спроведу на нивоу државе, као кораци ка успостављањубезготовинскогдруштва, односно системаукојемсемањекористикеш а више безготовинска плаћања, било да се ради о платним картицама, е-банкинг и мбанкинг платформама, електронском новцу или другим алтернативама. Овакав системјемањеподложансивојекономији, јер свака електронска трансакција остаје убележенаионемогућавапословањеусивој зони и утају пореза. ИстраживањекојејезапотребеНационалне алијансеспровеоIpsosStrategicMarkePng показало је и да грађани добро препознајуштајесиваекономија, акаонајчешћиобликистичураднацрно. Готовочетвртина не зна ко је надлежан за сиву економију, а 29% каже да су то Министарство финансија и Пореска управа. Т. Р.

Фото: НАЛЕД

ИВ СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ

МАГАЗИН

19.11.2017.

Нови подстицаји за мала и средња предузећа

ЛАКШЕ ДО - Велика конкуренција за учешће у програму за подстицаје малим и средњим предузећима. - У првој фази само пет српских компанија добило бесповратну финансијску помоћ у износу од педесeт хиљада, а једна у другој фази милион и шест стотина хиљада евра. - До средстава најлакше долазе фирме која се баве информационим технологијама, грађевинарством и пољопривредом. - Сваки појединачни пласман, који се буде реализовао из наведеног програма, биће покривен гаранцијом Европског инвестиционог фонда у висини од 50%. - Клијентима омогућено повлачење кредита за обртна средства на рок дужи од уобичајеног и без чврстих средстава обезбеђења. - Једним уложеним евром у облику државних гаранција за мала и средња подузећа, створила би се додатна вредност између 20 и 30 евра

СРЕДСТАВА егионална привредна комора Mоравичког и Рашког управног округа је током недеље била домаћин привредницима са овог простора како би им, у оквиру Инфо дана под називом „Програми Европске уније за мала и средња предузећа“, били представљени програми и финансијски инструменти Европске уније за подршку COSME и Хоризонт 2020 и могућности за њихову примену у Србији, као и услуга Европске мреже предузетништва које олакшавају приступ овим програмима. Србија је укључена у програм Хоризонт од 2014. године, а COSME од 2016. године од када сва предузећа и институције у земљи равноправно са другим из земаља Европске уније могу да учествују у коришћењу средстава. На ску-

пу је посебно представљен инструмент за мала и средња предузећа, као потпрограм Хоризонта 2020, који омогућава да аплицирају самостално. Самостални саветник у Центру за евроинтеграције Јована Станојевић потврђује да је конкуренција за учешће у програму велика, а да је у првој фази само пет српских компанија добило бесповратну финансијску помоћ у износу од педесет хиљада, а једна у другој фази милион и шест стотина хиљада евра. Иако равноправно могу да учествују сва предузећа искуство сведочи да до средстава најлакше долазе фирме која се баве информационим технологијама, затим грађевинарством и пољопривредом. UniCredit Banka Srbija се прикључила COSME програму, потписавши уго-

вор о гаранцији са Европским инвестиционим фондом у укупном износу од 100 милиона евра. Ово финансирање је омогућено путем гаранције за финансирање дуга уз подршку финансијских средстава Европске уније у оквиру ЛГФ инструмента за јемство кредита који је прописан Уредбом Европске уније, Европског парламента и Савета за успостављање Програма за конкуретност компанија и малих и средњих предузећа. Програм је намењен малим и средњим предузећима са циљем пружања подршке стратегији за одржив и свеобухватан раст. У сврху испуњења наведених циљева, програм подразумева и гаранцију која је финансирана од стране Европске заједнице, а коју спроводи Европски инвестициони фонд.

МАГАЗИН

19.11.2017.

Главна предност овог програма је у томе што ће сваки појединачни пласман, који се буде реализовао из наведеног програма, бити покривен гаранцијом Европског инвестиционог фонда у висини од 50%, тако да се клијентима омогућава повлачење кредита за обртна средства на рок дужи од уобичајеног и без чврстих средстава обезбеђења. Мала и средња предузећа могу користити средства за финансирање трајних обртних средстава и инвестиција у основна средства уз учешће клијента од пет одсто. Највећи износ кредита је 150 хиљада евра, или 18,5 милиона динара, са роковима отплате за обртна средства од 37 до 42, а инвестиције 61 до 84 месеца. Обезбеђење кредити за трајна обртна средства су менице клијента, а за клијенте чији годишњи обрт не прелази милион и по евра и менице свих повезаних лица као и менице власни-

ка. Кад су у питању инвестициони кредити потребне су менице клијента и хипотека на предмету финансирања, а за клијенте чији годишњи обрт не прелази милион и по евра и менице свих повезаних лица, као и власника. Поред презентације начина конкурисања за поједине програме, од стране представника стручних служби Привредне коморе, представници банака су додатно појаснили начине повлачења средстава кредита и обезбеђење гаранција за одређене кредите и подстицајна средства која могу користити. - Што се тиче мреже предузетника то је могућност повезивања кроз комору Србије где им се обезебеђују потенцијални купци и добављачи зависно од потребе предузећа. Кроз пројекте је доста велики број предузећа у региону користио неповртана подстицајна средства, а доста кредитне линије уз каматну стопу која је

била знатно већа, што је зависило и од ризика земље, али је значајно пала – каже вршиоц дужности доректора Регионалне привредне коморе Звонко Туфегџић. Представник UniCredit банке за корпоративно банкарство за регион западне, централне и јужне Србије Никола Ђоковић подсећа да је UniCredit група за ову сврху одобрила више од две милијарде евра од којих је у централној и западној Европи пласирано око 750 хиљада у којима Србија учествује са 20 посто. - Кроз програм Европске уније клијенти могу да финсирају обртни капитал на дужи рок, како капитал тако и инвестиције, с тим да смо кроз те линије обезбедили неопозиву гаранцију која покрива повучене износе кредита. То аутоматски значи да клијенти могу лакше да дођу до средстава и ако немају своја средства обезбеђења попут хипотеке или неке друге залоге.

Поред инвестиционих кроз позајмни програм можемо да пласирамо и краткорочне кредите за трајна обртна средства, до три и по године, без икаквих средстава обезбеђења. Ово је интересантно за оне клијенте и бизнис моделе којима је ефекат инвестиционог циклуса дужи. Податак да је InnovFin програм намењен финансирању инвестиција иновативног карактера, где клијент може да дође до средстава без додатних средстава обезбеђења, а треба да прође кроз процедутру провере способности, води ка ставу да се више одлучују за COSME програм понајвише због једноставније процедуре и реализације. Није без значаја податак да камате нису лимитиране, зависе од рејтинга и кредитне способности сваког клијента па се, у зависности од висине захтева и кредитне способности, крећу између 0,5 и 1 посто. COSME програм Европске уније за

конкурентност предузећа, и малих и средњих предузећа, са буџетом од 2,3 милијарде евра у периоду 2014-2020. године пружа подршку која се огледа у олакшаном приступу изворима финансирања, подршци интернационализације и приступу страним тржиштима, стварању повољног пословног окружења за развој конкурентности и подстицању културе предузетништва. Споразумом између Европске уније и Србије, потписан 10. новембра 2015. године у Бриселу, потврђено је учешће наше земље у Програму конкурентности малих и средњих предузећа COSME до 2020. године. Један од главних циљева програма је унапређење приступа финансијским средствима у различитим фазама животног циклуса предузећа од оснивања и раста до промене власника. Инструмент за кредитне гаранције у оквиру COSME програма треба да се

обезбеде гаранције и контра-гаранције финансијским институцијама, како би могле да обезбеде више финансирања путем зајмова и лизинга за мала и средња предузећа. Очекује се да програм у оквиру ове компоненте омогући приступ финансијама од 220 до 330 хиљада малих и средњих предузећа из расположивих средстава вредности између 14 милиона евра и 21 милион евра. Програмом ће се пружити гаранције малим и средњим предузећима у износу до 150 хиљада евра, чиме ће бити омогућен лакши и бољи приступ изворима ризичног капитала, а очекује се да ће имати велики значај за привреде земаља, јер би се једним уложеним евром у облику државних гаранција за мала и средња предузећа, створила додатна вредност између 20 и 30 евра. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 19.11.2017.

Иван Петровић

МАГАЗИН 19.11.2017.

Годину дана на челу синдикалне организације

- Запослене у градској администрацији брине сазнање да последњих година није урађено ништа како би радник добио повољнији положај, почев од услова рада до месечне зараде које у просечном износу представљају најмање у земљи. - Накнаде за топли оброк и регрес садржани у кеофицијенту за израчунавање зарада, па запосленом са већом платом припада већа накнада за топли оброк. - Велики број запослених не зна шта стоји у Колективном уговору и Правилнику о систематизацији радних места. Запослени у органима локалне самоуправе, и њихови представници у синдикалној организацији, са посебном пажњом очекују нови Колективни уговор од кога се очекује да им обезбеди знатно већа права. – Запослени са средњом школом више од две трећине плате поједе за време рада

Фото: М. Радовановић

ПОМАК ВИДАН, АЛИ НЕДОВОЉАН

индикални лидери се у локалним условима не сматрају посебно значајним личностима, а није необично да буду непознати и члановима организација на чијем се челу налазе. Председник синдикалне организације запослених у органима града Краљева Иван Петровић привукао је пажњу јавности у тренутку кад се, без позива, појавио на седници Градског већа како би указао на неправилности у поступку одређивања максималног броја запослених у Градској управи. Све што се дешавало на тој седници било је повод за промену пословника о раду овог органа којим се присуство убудуће дозвољава само особама које су за то добиле позив. Иван Петровић је на функцију председника синдикалне организације ступио у новембру прошле године, непун месец дана пре ступања на снагу Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалних самоуправа по коме се запосленима сматрају службеници, намештеници и функционери. По одлуци владе из 2015. године

МАГАЗИН

19.11.2017.

Градска управа града Краљева је имала право да на неодређено време запосли 271 лице од 1.865 максимално запослених у јавним предузећима, установама и градској администрацији. Ове године је донета одлука о запошљавању 245 особа мање, али је после исправљања грешке укупан број сведен на 1.765 међу којима је и око 244 од максимално 250 колико на неодређено време може да запосли Градска управа. Иако се број запослених одређује на основу укупног броја становника са територије града, и неких других фактора, све чешће је присутно упозорење како није довољан за нормално функционисање локалне самоуправе, а добра потврда је податак да и поред природног одлива пуних пет година није било запошљавања на неодређено време. У синдикалној организацији подсећају да им одлука о максималном броју запослених, и поред законске обавезе, пре усвајања није достављена на изјашњење што је било повод за реакцију председника на седници Градског већа.

Ситуацију додатно усложњава дилема да ли је у таквим околностима требало дати сагласност на Правилник о систематизацији радних места који, на предлог начелника Градске управе, усваја Градско веће. - Синдикална организација је против начина усвајања тог акта па се, с обзиром да није достављен синдикату на изјашњење, поставља питање његове основаности јер није донет у складу са законом. Градоначелник је обећао да се убудуће неће радити без изјашњења синдиката, а Правилник о систематизацији је донет без изјашњења синдиката незаконито и ступио на снагу следећег дана иако мора да прође осам дана од дана објављивања у Службеном листу града. Градоначелник је обећао добру сарадњу а кад су се радиле одлуке о максималном броју запослених, Кадровски план за Градску управу и Одлука о Градској управи, које се тичу материјално правног положаја запослених, скинуте су са дневног реда седнице Градског већа да би после недељу дана биле поново постављене а да синдикату нису достављене

на изјашњење – каже Петровић који спорним сматра и одлуку о измени пословника о раду Градског већа. Податак да представља 260 запослених сматра се довољним за право да присуствује бар седницама на којима се одлучује о њиховом положају. Измена пословника се сматра спорном и због искључења јавности која је могућа само у случају проглашења ванредног стања, државне или војне опасности. Улога синдиката огледа се у настојању да утиче на доношење значајних одлука у складу са законом, а да у Градској управи то често није случај потврђује и смена начелника Милоша Петровића коју у синдикату сматрају неоснованом. Овакав закључак темељи се на ставу да је смењен на основу разлога који нису засновани на закону који регулише поступање у оваквим случајевима. Иако је градоначелник овлашћен да оцењује рад службеника на положају он то није урадио, нити је извршио ванредно оцењивање, па је, по председнику синдикалне организације, неосновано тврдити да ли је ло-

ше радио. Градско веће је и поред тога донело решење о разрешењу због чега се бивши начелник обратио надлежним органима, па се коначна одлука очекује након завршетка судског поступка. Петровић подсећа да се и управни инспектор обраћао Градском већу указивањем да је наведено решење незаконито, и да га треба га одбацити као неосновано, али су се чланови при одлучивању оглушили о тај предлог. Брине податак да ће, након што суд донесе коначну одлуку, због смене начелника Градске управе и два начелника одељења, цех још једном платити грађани Краљева, јер ће обавезе по правоснажном решењу морати да буду исплаћене из градске касе. - Све изазива правну несигурност код грађана јер смо имали по два начелника одељења, и два руководиоца са истом платом, па долази до неоснованог трошења буџетских средстава и нарушавања угледа Градске управе. Они су премештени у друга одељења, а код једног је проблем што то није урађено по закону и на радно место са истим звањем.

Код једног смо имали незаконито решење, јер није вођен поступак којим је утврђена тежа повреда радне обавезе, а образложења за смену су била нејасна и контрадикторна па не могу да коментаришем – каже Петровић уз напомену да је синдикална организација увек спремна да изађе у сусрет и даје правне савете везане за тумачење закона. Колико је на такав начин изведена смена начелника Градске управе постала генератор нових проблема потврђује поништење конкурса за избор новог на последњој седници Градског већа иако о интересовању за ово место сведочи податак о пријави осам кандидата Закон предвиђа да се вршилац дужности начелника Градске управе именује уколико се не постави начелник, уз обавезу да конкурс за избор новог буде расписан у року од петнаест дана. У краљевачком случају се пошло обрнутим редом, па је вршилац дужности именован иако није окончан већ расписан конкурс због чега је касније морао, да буде поништен и читав поступак поновљен.

19.11.2017.

МАГАЗИН

Запослене у градској администрацији много више брине сазнање да последњих година није урађено ништа како би радник добио повољнији положај, почев од услова рада до месечне зараде које у просечном износу представљају најмање у земљи. Иако Закон о платама предвиђа да се на запослене примењује уредба из 2012. године она није поштована већ је градоначелник на основу ње донео одлуку иако, по Закону о локалној самоуправи, може да доноси само решења, правилнике и закључке па се она сматра неуставном. Одлуком су дефинисани коефицијенти на основу којих се израчунава зарада, а иако се основни сматрају уредним додатни су умањени за запослене са високом стручном спремом. Реакција синдикалне организације је изостала јер би се промена знатно одразила на примања запослених са средњом стручном спремом који имају најмање плате. У таквој ситуацији чека се усвајање новог закона од кога се очекује да ели-

минише постојеће нелогичности, посебно оне везане за исплату накнаде за топли оброк и регрес јер су садржани у кеофицијенту за израчунавање зарада, па запосленом са већом платом припада већа накнада за топли оброк. У синдикалној организацији и ово сматрају неуставним због чега се више пута обраћала Уставном суду, али је захтев увек одбијан. - Иако се топли оброк и регрес не опорезују кад улазе у коефицијент за зараду постају опорезиви. Кад би се прогласило неуставним лоше би се одразило на буџет Србије и зато се и ради нов закон који ће предвидети посебно издвајање за топли оброк и регрес, а средња стручна спрема која је тренутно повлашћена задржаће исти износ зараде. Зарада запослених са средњом стручном спремом креће се око тридесетак хиљада динара, са вишом до 45, а највећа плата је око 50 хиљада динара која је нешто увећана за руководиоце. Проблема има и са условима рада, а недостају нам кадрови, првенствено

правници и економисти. Сваки запослени је могао да изнесе мишљење о Колективном уговору, јер сва акта која се тичу рада синдиката иду на изјашњење запослених што представља помак и враћање на време када су се питали запослени, а не појединци – каже Петровић. Положај запослених у градској администрацији не разликује се много од запослених у јавним предузећима и установама што води ка ставу о потреби много рада да би се побољшао. Негативним се оцењује став да велики број запослених у овој области и не зна шта стоји у Колективном уговору и Правилнику о систематизацији радних места. Годину дана на челу синдикалне организације повод је за задовољство радом у напорима да се побољша положај запослених, а почетни резултати указују на потребу да се, у комуникацији са представницима послодавца, у будућности обезбеде знатно бољи услови за рад свих запослених.

Податак да Народна скупштина у кратком року усвоји велики број закона пред синдикалног функционера ставља обавезу да буде добро упознат са свим одредбама. Петровић признаје да значајну помоћ у прибављању потребних информација, неопходних за решавање проблема, пружају савремене технологије, а од доброг правника се очекује да у маси постојећих препозна закон којим може да реши проблем. Иако је статус синдикалних организација знатно промењен у односу на период од пре неколико деценија задржани су видови помоћи чланству у ванредним условима за породицу. Основ је синдикална чланарина и проценат од реализације уговора са већим фирмама који представљају изворне приходе синдикалне организације. У синдикату важном сматрају комуникацију са послодавцем, посебно у случајевима доношења значајних одлука за које је и по закону потребно заједничко учешће у раду. До са-

да ниво комуникације није на потребном нивоу због чега не изенађују негативне реакције инициране погрешно протумаченим ставовима. Запослени у органима локалне сампоуправе, и њихови представници у синдикалној организацији, са посебном пажњом очекују нови Колективни уговор од кога се очекује да им обезбеди знатно већа права. Неизвесност траје до потписивања након кога би требалода га поштују и послодавац и запослени. Доста се очекује од најављеног усвајања новог Закона о платама који треба да дефинише посебно износ зараде, а посебно топлог оброка и регреса, што тренутно није могуће јер су садржани у коефицијенту за израчунавање зарада. Податак да накнада за топли оброк по закону износи 20 одсто од бруто зараде у републици, која је процењена на 70 хиљада динара, довољан је за просту математику која потврђује да износи 14 хиљада динара. Ако се томе дода месечни износ регреса од шест хиља-

да, а укупна сума одузме од плате запосленог са средњом школом, долази се до поразног закључка да више од две трећине плате поједе за време рада. Све води ка ставу да је бројне од ових проблема требало решавати много раније како би се елиминисало незадвољство запослених и побољшао квалитет рада. Међу упућенима је присутно уверење да ће коефицијенте за исплату свака локална самоуправа утврђивати по закону и колективном уговору, а исплаћивати према могућностима буџета. Од нових прописа се очекује и враћање плата за износе колико су умањени претходних година. У таквим околностима синдикалне организације помно прате сва дешавања у области поштовања права радника и настоје да, благовременом реакцијом, утичу на доношење адекватних решења како не би били принуђени да остварење права траже пред другим органима. Т. Радовановић

19.11.2017.

МАГАЗИН

Др Милан Матијевић

Са добитником Октобарске награде: Др Милан Матијевић (2)

- Краљево је још од времена Милоша Обреновића било познато као једно од пет сајамских места у Србији где се трговало стоком и другим производима. - Шездесетих година прошлог века је било срамота за младог човека ако не ради. - Краљево никада није имало значајну особу на истакнутом месту у државној администрацији. - Пољопривредно-прехрамбени комбинат Краљево није заживео због помањкања финансијских средстава, па је више представљао збир постојећих капацитета и начина рада него оно што су захтевали нове технологије и развој. – Загревање воде за потребе Кланице у Ратини помоћу старе локомотиве. - Најповољнија привредна ситуација била од 1968. до 1988. године, а „Јасен“ од железнице није могао да добије онолико вагона колико је било потребно за извоз робе. - Капитал иде тамо где може максимално да заради, а Краљево се није показало таквом средином

Фото: М. Радовановић

ЖИВОТ ПРЕТОЧЕН У КЊИГЕ

ред седницу Савеза економиста Србије у Матарушкој Бањи 1980. године Милан Матијевић је добио задатак да, као председник Извршног савета оштине, припреми уводно излагање на тему „Мала привреда и могућности њеног развоја на подручју општине Краљево“. Како је излагање било шире од очекиваног, а тема у то време оцењена значајном, излагање је преточено у књигу са истим називом. Био је то увод у серијал од седамнаест књига колико је др Матијевић написао до данас. Занимање за привредне теме водило је истраживању различитих активности што је резултирало издавањем књиге „Краљевачки панађури“ мотивисане сазнањем да је Краљево још од времена Милоша Обреновића било познато као једно од само пет сајамских места у Србији где се трговало стоком и другим производима. Податак да се привредни развој града базирао на занатству био је основа за књигу „Краљевачки еснафи“ у издању Историјског архива, а значај угоститељства за озбиљно издање на

МАГАЗИН

19.11.2017.

350 страница под називом „Краљевачке кафане“. Привредни развој је у уској вези са развојем банака и различитих штедионица које су биле тема истраживања преточеног 2000. године у књигу „Новчани заводи и банке у Краљеву“. Анализа егзодуса 1941, и утицај стрељања хиљада цивила у октобру те године на приведни развој града, потврђује да је Краљево изгубило велики број стручњака различитог профила и стручне радне снаге у коју је улагано деценијама пре тог догађаја. Структура стрељаних по годиштима, квалификацијама, месту рођења и запослења 2006. је нашла место у књизи „Краљево их није заборавило“. - Било је доста спора, јер је у то време покренута акција да се врши ревизија и да се докаже ко је тачно стрељан. Ја сам био против те тезе због тога што је стрељању претходила полицијска рација, људи дизани из кревета и хватани на улицама, па нису имали документацију. Таоце су узимали из возова узаног колосека који су довозили избеглице из Сарајева и возова нор-

малног колосека са избеглицама из Хрватске и са Косова. Ту сам претрпео доста велике критике, али сам остао при своме – каже др Матијевић и подсећа да је Краљево почело да се развија одмах после Првог светског рата. Са новим технологијама у град су дошли бројни стручњаци и радници којима је требало обезбедити простор за становање, па су једна за другом настајале колоније у Краљеву које су постале тема истоимене књиге. Као релативно мало индустријско место Краљево је имало четрнаест колонија, насеља која су грађена ван урбанизованог дела града без уличне инфраструктуре. Др Матијевић потврђује да га је посебно интересовао развој занатства, а дневник занатлија био је основ књиге назване „Традиција занатске славе у Краљеву“ у којој је обрађен период од времена кад је сазидана црква до данашњих дана. Интересовање за развој шумарства и дрвне индустрије на овом подручју открива податке из доба аустроугарске опупације 1915. године

кад је, због експлоатације својеврсне прашуме на Гочу, до ове планине изграђена пруга узаног колосека чији је историјат описан у књизи „Гочка пруга“ објављене 2015. године. Др Милан Матијевић је аутор више монографија краљевачких предузећа, међу којима Јавног енергетског предузећа „Топлана“, издате поводом обележавања четрдесете годишњице рада, и две за потребе Регионалне привредне коморе, прва 2015. под називом „Регионална привредна комора Краљево“ и друга „Педесет година са привредом“ шест година касније. Рад у предузећима са високим степеном ризика од пожара био је повод за посебну пажњу овој проблематици због чега је у два мандата обављао дужност председника Добровољног ватрогасног друштва Краљево чији је рад током седам деценија постојања описан у монографији „Добровољно ватрогасно друштво Краљево“. Дугогодишње ангажовање у Друштву за неговање традиције ослободилачких ратова „Јово Курсула“ резултирало

је књигом „Краљевачки споменици солунцима у славу“, која је након 2009. доживела два издања, а функција председника друштва прилика да, поводом две стотине година од рођења Јована Курсуле, са професорком Иваном Ђоковић Хасановић пише књигу посвећену овом српском јунаку. - Волео сам спорт и дуго био у атлетици, а неки спортски радници су ме замолили да напишем књигу „Споменар краљевачког бокса“ на чијој је промоцији било 111 присутних у просторијама Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“. Дугогодишњи рад у атлетици повод је за рад на рукопису „Краљевачка атлетика“ који управо завршавам, а имам и пројекат „Век железнице у Краљеву“ који је у поступку рецензије. Има још много интересантних тема о којима може да се пише, јер је у Краљеву било доста успешних предузећа која су дала велики допринос привредном развоју града. Транзиција је доста тога уништила, па сам покушао да направим пројектни задатак за писање

монографије „Транзиције краљевачке привреде“, али не могу да дођем до довољно података, па чекам нека боља времена – каже др Матијевић. Списатељско искуство потврђује како је пре почетка рада на свакој новој књизи неопходно направити добар план, па онда кренути у потрагу за документима у архивима, другим књигама, старим новинама и часописима, а добар извор података су разговори са учесницима догађаја који су предмет обраде. Летимични осврт на период од пре пола века сведочи како је шездесетих година било срамота за младог човека ако не ради. У време кад у Краљеву није било довољно радне снаге велики број радника је долазио са села и додатно се обучавао пре укључења у процес производње. Основа развоја били су средњорочни планови који су дефинисали потребе за градњом нових производних капацитета, запошљавања и преласка на нове технологије. Највећа пажња је посвећивана индустријској производњи у

МАГАЗИН

19.11.2017.

настојању да се умање проблеми у пољопривреди. Ма колико се у појединим моментима тврдила добра сарадња са државним органима Краљево никада није имало значајну особу на истакнутом месту у државној администрацији. Међу реткима је др Миленко Мојсиловић који је, са позиције председника Самоуправне интересне заједнице за здравствено осигурање, помогао да се заврши старачки дом у Матарушкој Бањи и формира службу дијализе у Краљеву. Значајним за развој града сматрају се председници општине Миле Јанић и Зарија Мартиновић чији се допринос огледа у премештању „Аутотранспорта“ из Рибнице у Шеовац. У Краљево као среско место долазио је руководни кадар из других општина и после краћег задржавања настављао ка Београду. Да није увек све текло као по лоју сведоче промашени пројекти у какве се убраја Пољопривредно-прехрамбени комбинат Краљево који није заживео понајвише

због помањкања финансијских средстава, па је више представљао збир постојећих капацитета и начина рада него оно што су захтевали нове технологије и развој. Пропале су Кланица и Фабрика сточне хране у Ратини, јер је за даљи рад требало ангажовати знатна средства па се бољим решењем сматрао престанак рада него нагомилавање трошкова који не дају резултате. Основни проблем Кланице био је недостатак енергане, па је једно време за загревање воде коришћена стара локомотива. И док су поједини делови „Фабрике вагона“ успешно одолевали свим изазовима тржишта у „Магнохрому“ је направљен Рутнер који је створио доста нових проблема. Са скоро пет хиљада радника „Каблар“ је имао градилишта у различитим деловима земље, посебно Приштини и Новом Пазару, а као престижном предузећу поверена му је градња ексклузивног насеља у Новим Бановцима. - Најповољнија привредна ситуације била од 1968. до 1988. године, а „Ја-

сен“ од железнице није могао да добије онолико вагона колико је било потребно за извоз робе. Зато су по целој Србији скупљани вагони како би нам били стављени на располагање за извоз робе. Онда је настала светска економска и банкарска криза која је условила недостатак финансијских средстава, а дошло је и до промене технологије и нове индустријске револуције коју нисмо могли да пратимо, па су нам капацитети застарели тако да ни један не може да се користи јер страни инвеститори траже гринфилд и градњу на отвореном пољу где хала, која захтева нови процес, никне за три месеца. Краљево је имало привредну структуру тешких инвестиција, а између тих кругова празан простор јер није развијана пратећа индуструје па, у једном богатом крају, нисмо имали ништа од прехрамбене индустрије. Ни у машинској индустрији нисмо имали неки производ широке потрошње, а за један вагон смо три пута морали да узмемо кредит, да се набави матери-

јал и крене производња, други пут да се она додатно кредитира, а трећи пут за продају. Много се рачунало да ће транзиција да поврати капитал и реши питања, било је и превара и брзог богаћења, а без финансијских средстава није ништа решено – каже др Матијевић. На ровиту ситуацију додатно је негативно утицала промена концепта власти. Извршене су концентрација и централизација капитала, нарочито банкарског који је мало зарађивао у свету па изазвао финансијску кризу која је многе, посебно економски слабије, довела у ситуацију у којој нису могли да обезбеде средства за финансирање производње. Капитал иде тамо где може максимално да заради, а Краљево се није показало таквом средином. Зато се и најновији наговештаји о покретању текстилне индустрије у круговима бољих познавалаца прилика у овој области примају са доста резерве, понајвише због ниске акумулативности ове привредне гране. Осим тога

текстилна индустрија тражи велике серије због чега су Кинези, са огромном производњом и ниским фиксним трошковима, успели да угрозе и деценијама уназад водеће у свету француску и енглеску текстилну индустрију. Доктор економских наука указује на промену врсте инвестирања, јер страни инвеститори више не наступају аутономно на тржишту па траже од државе да обезбеди субвенције, ослободи пореза и гарантује сигурност. Нелогичност је приметна и у Сједињеним Америчким Државама из којих, и поред тридесет одсто незапослених, капитал бежи према деловима света у којима се више зарађује. Покушаји да се у Краљеву направи стратегија привредног развоја свели су се на објављивање једне књиге која се бави овом проблематиком и ту се стало, па је све увреженије мишљење да нема јасног става о томе у ком правцу кренути даље. - Као економиста са дугогодишњим искуством у привреди мислим да је требало више да радимо на питањима

реиндустријализације и ослонимо се на оне привредне гране које смо имали до сада и где смо задржали нешто од кадрова. Требало је да останемо у металском комплексу, наменској и индустрији неметала, а дограђујемо са прехрамбеном индустријом јер је ово велико потрошачко подручје. Уместо тога кренуло се у мало екстензивније привређивање за које је тешко наћи инвеститора и кредитора – каже др Матијевић. Довољно је доказа да је овогодишња Октобарска награда стигла у праве руке, а да је предлог Завичајног друштва Краљево био пун погодак. Др Матијевић верује да су чланови Комисије за награде и признања Скупштине града схватили значај његовог дугогодишњег рада, имали у рукама књиге које је написао, а ценили и допринос развоју спорта. Резултат је једногласна одлука о додели награде чији је новчани део већ уложен у штампање књиге „Век железнице у Краљеву“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Трибина Удружења породица киднапованих и несталих лица

МАГАЗИН

19.11.2017.

ЗЛОЧИН ПРО

ОТИВ ИСТИНЕ

- Са трибине у Краљеву чланови Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији 1998. и 1999. године шаљу поруку да никада неће заборавити најрођеније који су пре, током и након оружаних сукоба на овим просторима пострадали невини само зато што су били Срби. - Породице настављају истрајну борбу за разоткривање судбина више од 570 киднапованих Срба чија се имена и даље налазе на листи несталих. – Увод у трибину документарни филм Ранка Ђиновића под називом „Универзум бола“, који пружа хронолошки приказ трагичних догађаја на овим просторима и страдања Срба. - Филм намењен међународној заједници и онима који ће се препознати у почињеним злочинима. – Злочинци познати, казне изостале

осле Ниша, Косовске Митровице и Грачанице Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији 1998. и 1999. године у Краљеву је организвало трибину под називом „Имамо право на истину“. Поред чланова породица страдалих трибини су присуствовали архијерејски заменик епископа жичког протојереј ставрофор Љубинко Костић, председница Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији Верица Томановић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Вељко Одаловић, заменик тужиоца Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије Миољуб Виторовић, председник Удружења „Космет страдалника“ Наташа Степановић, помоћник градоначелника Краљева Марко Матовић, начелник Рашког управног округа Небојша Симовић и заменица секретара Скупштине

МАГАЗИН

19.11.2017.

града и председница Локалног тима за борбу против трговине људима Лидија Павловић. Након што је минутом ћутања одата пошта свим киднапованим и несталим лицима пре, за време и након окончања ратних операција на простору јужне српске покрајине, одата је и захвалност Међународном комитету Црвеног крста који је подржао пројекат Удружења породица киднапованих и несталих лица, секретару Покрајинског Црвеног крста Драгиши Лузанићу, секретару општинског Црвеног крста Краљева Радмили Добрић, представницима Јавног предузећа „Косово“ Обилић, Јавног предузећа „Површински копови Косово“ Обилић и свима који су претходних година били уз породице у настојању да умање бол и патњу чланова породица. Са трибине у Краљеву чланови удружења шаљу поруку да никада не-

ће заборавити најрођеније који су пре, током и након оружаних сукоба на Косову и Метохији пострадали невини само зато што су били Срби. Осим што чувају успомену на њих породице настављају истрајну борбу за разоткривање судбина више од 570 киднапованих Срба чија се имена и даље налазе на листи несталих, као и борбу за правду да се процесуирају и казне сви који су породице завили у црно. Краљево је одабрано за место одржавања трибине и због чињенице да је град, поред Матарушке и Врњњачке Бање, Крушевца и Крагујевца, раширених руку примио десетине хиљада прогнаних косметских Срба, међу њима и неколико хиљада чланова породица киднапованих, несталих и убијених који су уточиште нашли у овим срединама. Они који су пре скоро две деценије ту нашли сигурност, а срца трајно оставили у завичају где су

остале кости њихових најмилијих, не траже много. Док мисле о томе шта им се догађало од када су их последњи пут видели траже правду за жртве, јер имају право на истину. Као увод у трибину приказан је документарни филм првог председника Удружења породица киднапованих и несталих на Косову и Метохији Ранка Ђиновића под називом „Универзум бола“ који пружа хронолошки приказ трагичних догађаја на овим просторима и страдања Срба, а намењен је међународној заједници и онима који ће се препознати у почињеним злочинима. На трибини је потврђено да су углавном познати починиоци злочина над Србима, али да су изостале казне. Обимна докуменатција из тог периода је однета са мисијама које су биле на Косову и Метохији 1999. и 2000. године, и није враћене истражним органи-

ма да би се потврдиле бар неке сумње о страдању најближих чланова породица. У региону се као нестало води више од десет хиљада лица, од тога 1.664 са простора Косова и Метохије од којих 547 лица српске и неалбанске националност и још тридесетак у поступку верификације. Радна група којом председава Међународни комитет Црвеног крста покушава да дође до што више података и то је једини механизам који није престао са радом од проглашења независности Косова. Над породицама које скоро две деценије траже своје најмилије, врши се злочин против истине, изложене су различитим притисцима и манипулацијама, а посебно иритира податак да је из затвора у Србији својевремено пуштено више од две хиљаде Албанаца. И баш због тога неопходно је што

више казивања и сведочанстава сличних ониима која су приказана у филму „Универзум бола“ како би допрла до светских метролопа и оних који ће се препознати у злочинима. Посебно је тешко што после толико година нема одговора нити правде за жртве, а иако су починиоци били доступни правосудним органима нико није одговарао јер су их представници неких ранијих власт пустили из затвора, па данас представљају перјанице квази државе. Мало наде да ће починиоци ипак одговарати за тешке и монструозне злочине пружа косовски Специјални суд. Документарни филм се завршава поруком да потрага никад неће престати, као и податком да је до сада идентификовано и предато 367 тела страдалих Срба на Косову и Метохији, а да се трага за још 547 несталих. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 19.11.2017.

МАГАЗИН

19.11.2017.

Лекари обележили сећање на заштитнике Козму и Дамјана

ЧУВАРИ УГЛЕДА, ЧАСТИ И ДОСТОЈАНСТВА

- Домаћин овогодишње славе је Служба за унутрашње болести Опште болнице „Студеница“, чији су запослени дали максимални професионални и људски допринос напорима да се колико год је то могуће очува, побољша и унапреди здравље бројних суграђана. – Следеће године педијатријска служба домаћин лекарске славе. - Свети Козма и Дамјан су лекарску професију узвисили до небеских висина, а данашњим лекарима постали пример који свако од здравствених радника треба да следи. - Светли мантили говоре о елитној чистоћи, јер онако како човек споља изгледа требало би да изгледа и изнутра

19.11.2017.

МАГАЗИН

раљевачки здравствени радници 14. новембра традиционално обележавају своју славу, Свете враче Козму и Дамјана, што је било повод да се и ове године окупе у великој сали Хируршког блока Опште болнице „Студеница“ како би од светих бесребреника лекара затражили силу и благослов божији да искористе дар који имају и професију за коју су се определили обављају успешно и са љубављу. Обележавање славе је увек нова прилика за подсећање на дела својих заштитника, и поштовање које уживају у народу због ширења хришћанства и здравствених услуга без надокнаде. Угостили су здравствени радници представнике локалне самоуправе, Рашког управног округа и друге, и оку-

пљени око славског колача пажљиво слушали речи свештеника који је пренео честитке епископа жичког Јустина и свештеника града Краљева уз жељу да буду живи и здрави још много година. - Сви анђели града Краљева налазе се данас у овој вашој болници. Ваши светли мантили говоре о вашој елитној чистоћи као што каже у Светом писму „Уста говоре од сувишка срца, јер онако како човек споља изгледа требало би да изгледа и изнутра“ – речи су свештеника уз захвалност здравственим радницима који излазе у сусрет Краљевчанима који долази у болницу због себе или неког свог. Жеља да остану тако блистави и лепи, упамет здрави и духовно обогаће-

ни, основ је подсећања да је сваки човек чудотворац у свом занимању. Захваљујући томе постоји и установа у којој су запослени и у којој свакога дана чине чуда лечећи болесне и немоћне. Домаћин овогодишње славе је Служба за унутрашње болести Опште болнице „Студеница“, чији су запослени дали максимални професионални и људски допринос напорима да се колико год је то могуће очува, побољша и унапреди здравље бројних суграђана. - Негујући традиције славе бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, који су били исцелитељи и заштитници лекарске професије, Интернистичка служба се потрудила да

припреми ову скромну свечаност. У томе смо имали помоћ лекарских удружења, као што су Српско лекарско друштво и Синдикат лекара и фармацеута, фармацеутских кућа Хемофарм, Фајдер и Алкалоид, а Ресторан АС је припремио ову лепу закуску, тако да смо имали обимну подршку пријатеља. Желим вам свима да будете здрави, да наш српски народ буде здрав, да имамо што мање посла. Једино педијатрима и неонатолозима желим да имају што више посла, да се однегује што више здравих беба у свим нашим српским земљама – поручио је начелник службе Јордан Петровић. Уз жељу да се сви који се лече у здравственим установама што пре

опораве и оздраве присутнима је упућен позив да се, уз добро здравље и много среће, расположени, насмејани и ведри, окупе на истом месту и следеће године када ће домаћин славе бити педијатријска служба. Свети Козма и Дамјан су лекарску професију узвисили до небеских висина, а данашњим лекарима постали пример који свако од здравствених радника треба да следи. Учитељи хуманости, посвећености и свих врлина које треба да прате ову професију поставили су задатак да генерације нових здравствених радника, вођени њиховим идеалима као светим циљевима, чувају углед, част и достојанство професије. Оно што су пре 1.700 година запо-

чели свети врачи данас настављају лекари у новим условима који захтевају стицање нових вештина уз нову медицинску опрему и остварење само једне жеље, да што више људи буде здраво. Владика Николај Велимировић је записао да су „Свети Козма и Дамјан, браћа по телу, родом из Азије, сијали су добрим делима, па добише од Бога дар исцељења и дароваше здравље душама и телима, лечећи сваку слабост и сваку немоћ“. После смрти су, сходно Божјем откровењу, сахрањени у месту Фереману а како су сма трани чудотворцима народ је до данас наставио да их призива у болести и невољи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Светски дан борбе против дијабетеса

МАГАЗИН

19.11.2017.

БОЛЕСТ САВРЕМЕНОГ ДОБА

- Дијабетес је једна од најчешћих болести савременог доба, а према проценама Међународне федерације за дијабетес у свету болује око 300 милиона људи. - Број оболелих расте изузетно великом брзином, а уколико се овакав тренд настави за 20 година ће број оболелих премашити 430 милиона. – У Србији 710 хиљада оболелих од шећерне болести. - На сваког оболелог долази по једна особа која не зна да има дијабетес. - У тренутку откривања дијабетеса типа два код приближно трећине болесника је присутна једна или више касних компликација, ангина пекторис, инфаркт миокарда, мождани удар, дијабетесно стопало, ретинопатија, неуропатија или нефропатија. - Мале промене у стилу живота, укључујући усвајање правилног начина исхране, повећање физичке активности и одржавање нормалне телесне тежине, смањују ризик за настанак дијабетеса више од половине

ветски дан борбе против дијабетеса од 1991. године се обележава 14. новембра а иницијативу су, као одговор на све већи број оболелих од шећерне болести широм света, покренуле Међународна дијабетолошка федерација и Светска здравствена организација. Овај датум је изабран у част рођендана Фредерика Бантинга који је, заједно са Чарлсом Бестом, први изложио идеју која је у октобру 1921. године довела до открића инсулина. Генерална скупштина Уједињених нација је у децембру 2006. усвојила Резолуцију о дијабетесу, а Светски дан борбе против дијабетеса, који се обележава широм света, је уврштен у званични календар ове организације. Светски дан борбе против дијабетеса обележава се у преко 160 земаља чланица Уједињених нација, под окриљем Међународне федераци-

МАГАЗИН

19.11.2017.

је за дијабетес, и представља светску кампању која за циљ има скретање пажње на проблем дијабетеса у свету. Дијабетес је једна од најчешћих болести савременог доба од које, према проценама Међународне федерације за дијабетес, у свету болује око 300 милиона људи. Како број оболелих расте изузетно великом брзином све је увреженије мишљење да ће се, уколико се овакав тренд настави, за 20 година број оболелих премашити 430 милиона. Највећи пораст очекује се у земљама у развоју, којима припада и Србија у којој, према расположивим подацима од шећерне болести болује око 710 хиљада становника што чини око осам одсто од укупног броја. Забрињава податак да половина припада категорији радно способног становништва па, због велике учесталости и бројних компликација који га прате, дијабетес

намеће велики економски терет свим националним здравственим системима и читавом друштву. Тип 2 дијабетеса, који чини преко 90% оболелих од шећерне болести, у Србији се сваке године у просеку дијагностикује код 16 хиљада особа, а нешто чешће се открива код особа женског пола и после четрдесете године живота. Овај тип дијабетеса више није толико редак ни код млађих особа, гојазне деце и адолесцената, али због благе симптоматологије, често годинама, протиче неопажено па велики број дијабетичара ни не зна да је оболео. Због тога се сматра да на сваког оболелог долази по једна особа која не зна да има дијабетес. Болест се у највећем броју случајева открива кад су присутне компликације, као што су болести срца и крвних судова, болести ока, бубрега и нервног система, које

значајно утичу на квалитет живота оболелих и главни су узрок привремене, или трајне, онеспособљености и превремене смрти. Према подацима Регистра за дијабетес у Србији већ у тренутку откривања дијабетеса типа два код приближно трећине болесника је присутна једна или више касних компликација, ангина пекторис, инфаркт миокарда, мождани удар, дијабетесно стопало, ретинопатија, неуропатија или нефропатија. Због великог броја оболелих од дијабетеса, и високе учесталости озбиљних компликација које прате ову болест, дијабетес је један од водећих јавно-здравствених проблема у свету. Ипак, охрабрује чињеница да се применом превентивних интервенција, добром контролом болести и унапређењем квалитета здравствене заштите, оболевање и умирање од ди-

јабетеса може смањити. Релативно мале промене у стилу живота, укључујући усвајање правилног начина исхране, повећање физичке активности и одржавање нормалне телесне тежине, смањују ризик за настанак дијабетеса више од половине. Иако је број особа са типом 1 дијабетеса вишеструко мањи у односу на оболеле од типа 2 то не умањује његов значај, посебно ако се зна да је једно од најчешћих хроничних обољења у детињству, па се деца од најранијег периода живота лече инсулином. Према подацима Регистра за дијабетес у Србији од овог типа дијабетеса годишње оболи приближно 157 деце узраста до 14 година, а највећи број њих дијагностикује се у пубертету. Оваква учесталост сврстава Србију у ред земаља умереног ризика оболевања од типа дијабетеса који се за сада још увек не

може превенирати, а фактори спољашње средине за које се сматра да су покретачи процеса деструкције ћелија које прозводе инсулин, још увек су предмет истраживања. Шећерна болест представља групу метаболичких поремећаја који се одликују поремећајем лучења инсулина, његовим недостаком или поремећајем дејства инсулина, а најчешће се ради о удруженом дејству оба поремећаја. Саветовалиште за дијабетичаре при Служби опште медицине краљевачког Дома здравља постоји од 2004. године од када је, према здравственим картонима, регистровано око три хиљаде случајева. Саветовалиште ради средом у преподневним часовима, а пацијенти долазе по препоруци изабраног лекара, самоиницијативно, или по препоруци специјалисте.

МАГАЗИН 19.11.2017.

Специјалиста опште медицине др Стојанка Ратковић потврђује да се у Саветовалишту сваком пацијенту посвећује довољно времена и пажње указивањем на грешке у односу према сопственој болести, значају принципа здравог живота и исхране који се односе на избор, начин спремања и састав хране коју користе. Подједнако значајним сматрају се физичка активност, учестаност мерења висине шећера у крви и, уколико је потребно, корекција или сигнализирање за промену терапије. Искуство показује да пацијенти долазе у Саветовалиште по одређеном ритму и препорукама, а уколико има потребе то може да буде и много чешће. - Сврха долажења је превенција и спречавање развоја болести због компликација које дијабет носи са собом. Компликације могу бити акутне и хроничне, а поготово брину хроничне јер су проблем не само за пацијента као индивидуу него и за целокупно здравство и целокупно друштво. Ради се о веома озбиљним компликацијама које се тичу виталних органа, а могу да захвате мозак, очи, срце, бубреге, периферну циркулацију... Пацијенти много тога знају, а оно што нас брине је што многи од њих не препознају своје симптоме на време. Зато се прво суоче са компликацијом, а онда крећемо у исправљање онога што не ваља. Акценат читаве наше приче би био да се више ради на примарној превенцији, на откривању болести и ефикасном лечењу на време да до компликација уопште не дође, а ако дође да то буде што касније и да се оне јављају у што блажој варијанти – каже др Ратковић уз потврду да нема већег задовољства за лекара од оног кад пацијент дође са добрим резултатима, и правилно урађеним профилима, што је потврда доброг рада. Значајним се чини и податак да се тако ствара простор за нове пацијенте, али и да циљ здравствених радника није само да пацијенти долазе редовно, већ да се едукују и схвати суштину појаве и развоја болести да би, кад утврде високу вредност шећера у крви, знали зашто је до тога дошло и да узрок није увек исхрана. Значај рада у саветовалишту огледа се у едукацији пацијената да на време препознају симптоме, науче како да се понашају са дијабетом, како да живе са том болешћу, раде самоконтроле нивоа шећера и држе га под контролом. Здравствени радници потврђују значај малих промена у навикама којима се у педесет одсто случајева смањује ризик од настанка дијабетеса, али и на бројне факторе који утичу на појаву болести. Они се могу поделити у две групе, оне на које се може утицати и друге који обухватају наслеђе, вирусе и остало.

Значајним се чини податак да се на бројне факторе ризика за настанак шећерне болести може, и мора, утицати, пре свега на исхрану. Из овога проистиче настојање лекара у Саветовалишту да пацијентима објасне принципе правилне исхране и значај промена навика које се везују за физичку активност, гојазност и пушење као један од значајних фактора. Кад је у питању физичка активност посебно важним сматра се захтев за континуитетом уз прилагођавање сваком пацијенту. - Пацијентима саветујемо да буду физички активни зависно од година старости и неких других придружених болести, а оно што сви могу је пешачење, шетња од три до пет километара и, што је јако битно, да та активност буде континуирана. Што се исхране тиче саветујемо да се што мање користе концентровани шећери и масноће јер, када говоримо о дијабету, можемо говорити о поремећају метаболизма не само шећера него и поремећају метаболизма и масти и беланчевина. Због тога је јако битно да се у исхрани смање масноће, поготово због тога што сви наши пацијенти, осим повишених вредности шећера у крви, углавном имају повећани холестерол и триглицериде. Још један фактор ризика за настанак дијабетеса је гојазност, али правилном исхраном и физичком активношћу, која мора бити дозирана и прилагођена, ми ћемо решити и овај проблем. Додатни фактор јесте и пушење које утиче на крвне судове и индиректно на повећан број компликација од шећерене болести – каже специјалиста опште медицине др Нада Бојанић. Дијабетес се у стручним круговима оцењује као јако подмукла болест првенствено због тога што нема посебно изражену симптоматологију. Симптоми су углавном повећана жеђ, малаксалост, умор, због повећане жеђи ноћно мокрење, губитак у тежини, магла предо чима. Негативним ефектом се сматра чињеница да велики број оболелих углавном занемари те симптоме, или их припише неким другим разлозима а не повећаним вредностима шећера у крви. Због тога је посебно важно да се симптоми на време препознају због чега се пацијентима, пре свега старијим од 45 година, гојазнима или онима који у породици имају оболеле од шећерне болести, да бар једном у години провере вредност шећера у крви. Иако је дијабетес хронична неизлечива болест добром контролом гликорегулације може се држати под контролом, а пацијенти који држе болест под контролом могу да обављају свакодневне активности, да буду добри спортисти и успешни на радном месту, а жене да имају здрави потомство. Т. Радовановић

Месец дана након пријаве првог случаја малих богиња

МАГАЗИН

19.11.2017.

ЕПИДЕМИЈА

- Од почетка октобра регистровано 165 случајева малих богиња, од којих су 34 лабораторијски потврђена у Институту Торлак. -- Завод за јавно здравље Краљево је 14. новембра пријавио епидемију малих богиња на територији града, а до петка 17. новембра тај број је повећан на двадесет. – У Краљеву на снази апел родитељима невакцинисане деце да се јаве изабраном педијатру, или да самостално доведу децу на вакцинацију како би их трајно заштитили од ове болести нститут за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ потврђује да је од почетка октобра, закључно са 17. новембром ове године, на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистровано укупно 165 случајева малих богиња, од којих су 34 лабораторијски потврђена у Институту Торлак. Најмлађа оболела особа је узраста три месеца, најстарија 48 година, а нај-

већи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 20 година. Од укупног броја оболелих 36% је било хоспитализовано, или је хоспитализација у току, а од тежих компликација малих богиња код десет оболелих особа је регистрована упала плућа. Подаци о актуелној епидемиолошкој ситуацији малих богиња у Европи и Републици Србији потврђују да већина оболелих особа, чак 91 одсто, није била или је непотпуно вакцинисана, а

међу њима је и одређен број непознатог вакциналног статуса. Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра и до 17. овог месеца је регистровано 128 оболелих особа. Од почетка новембра епидемије малих богиња на територији града Београда је пријављено четрнаест оболелих, а у општини Бујановац два. Институт Торлак је 16. новембра доставио лабораторијску

А НЕ ЈЕЊАВА потврду случаја малих богиња, код особе из Суботице, за који је пријаву сумње доставио Завод за јавно здравље у овом граду. Завод за јавно здравље Краљево је 14. новембра пријавио епидемију малих богиња на територији града, а до петка 17. новембра тај број је повећан на двадесет. Епидемија је повод да од 9. октобра буду пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији целе земље, а све у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести који предвиђа пријаву сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију и лечење оболелих, здравствени и епидемиолошки надзор, вакцинацију невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица. У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година.

Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, препоручује се даље спровођење мера пооштреног надзора најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Србије. Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ стиже потврда да ће, са развојем актуелне епидемиолошке ситуације, предлагати мере у складу са законским и подзаконским актима, стручним ставовима и препорукама Светске здравствене организације, из којих је проистекао и усвојени план одстрањивања морбила у Србији. У краљевачком Заводу за јавно здравље до 16. новембра су пријављене 22 сумње на мале богиње од којих су четири одбачене након лабораторијских анализа. Поред петнаест лабораторијски потврђених, или

епидемиолошки повезаних, још три случаја су на испитивању, а врши се појачан надзор над више особа које су биле у котакту са оболелима и код којих се у наредном периоду може очекивати појава оболења. Завод за јавно здравље спроводи мере појачаног епидемиолошког надзора, испитивања и лабораторијске анализе, а Дечји диспанзер имунизацију одговарајућом вакцином све невакцинисане или непотпуно вакцинисане особе са подручја града. Опасност од ширења заразе повод је за поновљени апел родитељима невакцинисане деце да се јаве изабраном педијатру, или да самостално доведу децу на вакцинацију како би их трајно заштитили од ове болести. Здравствени радници поручују да се са сваким нововакцинисаним умањује опасност од ширења заразе, а вишим степеном имунитета сузбија епидемија. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Знаменити Краљевчани: Ђорђе Коковић (4)

МАГАЗИН

19.11.2017.

ШКОЛА ФУДБАЛА У ФАБРИЦИ

- Тридесет километара око фудбалског кампа нема ничега, зидови високи пет метара са бодљикавом жицом, а на улазу стражари. - После само три до четири месеца озбиљног рада прво место на првенству Кине за кадете. - Улагањем од десет милиона долара за четири месеца направљена 24 терена и реновирано све што је могло а направљено оно што недостаје. – На месту запуштене фабрике мали град са улицама под мермером и биљкама које не постоје нигде на свету. - Селектор Бора Милутиновић је националну селекцију Кине спремао за светско првенство у Јапану и Кореји. – Избор младих играча за олимпијску репрезентацију. – Под руководством Ђорђа Коковића Шангај Шанхоа вицешампион Свекинеских спортских игара. – У Обали Слоноваче две лопте за доброг фудбалера

Ђорђе Коковић

олазак у Ђинан додатно је подстакао жељу Ђорђа Коковића да Кинезима покаже како није узалуд превалио пут дуг неколико хиљада километара. И ма колико је био свестан искушења и проблема који би могли да се појаве у раду са особама из средине различитог менталитета није ни претпостављао да ће више него вербално сваки од фудбалских потеза морати да демонстрира практично. Разлог лежи у наизглед баналном уверењу Слободана Сантрача да је, током боравка у Америци, довољно савладао енглески језик па је обезбедио преводиоца који, на несрећу, никада пре тога није гледао ни једну фудбалску утакмицу. Можда је и због тога први тренинг личио на игру глувих телефона у којој се теже од Коковића сналазио преводилац. Није без значаја ни уверење да је фудбалски камп у Веифану од Ђинана удаљен пуних 350 километара, па је четириипосатно путовање било још једна прилика за преиспитивање ставова везаних за долазак у далеку азијску земљу. Објекти у којима је

МАГАЗИН

19.11.2017.

смештен власништво су спонзора клуба, компаније која се бави производњом и дистрибуцијом електричне енергије за потребе сто милиона људи у провинцији а поседује термо, хидро и атомске централе и остварује годишњи профит са бесконачним бројем нула. Камп је смештен у срушеним погонима за производњу струје, који су током кинеско-јапанског рата тридесетих година прошлог века направили Јапанци, а у којима су деценијама касније живели ђаци који су се школовали за рад у области производње електричне енергије. Кад су Кинези схватили да су школовали довољан број кадра у овој области за следећих педесет година одлучили су да баш на овомместу направе школу фудбала. - Кад сам 1999. године стигао разочарао сам се, јер је место личило на село које је неко с неба спустио усред кукуруза. Тридесет километара око кампа нема ничега,зидови високи пет метара са бодљикавом жицома стражари на улазу, као логор. Потписао сам уговор на четири године, добио

стан у кампу и почео рад са седамдесетак клинаца у три четири селекције које су радиле на песковитом терену. Псујем Сантрача преко телефона, јер немам са чим да радим, а он ме теши и каже како ће Кинези све да набаве јер ништа не раде на брзину. Направио сам четворогодишњи програм развоја, а кад је крајем децембра пао снег сви смо прешли на оство Хајнан, најјужнију тачку Кине са суптропском климом и температуром од тридесетак степени током целе године. На острву је предузеће имало базу са два терена, собама и рестораном, и ту останемо до 1. априла следеће године – лаже Коковић. У Кини у то време није било ничега што је указивало на стручни рад, јер се никада пре тога нису срели са професионалним, поготово не са омладинским селекцијама. Клуб није имао млађе категорије играча, а титула шампиона државе и победа у купу давали су нову тежину и обавезу да се озбиљније посвети раду са њима.

Прва фаза првенства Кине за кадете испод петнаест година била је повод за краткотрајни одлазак са острва и освајање првог места што је, после само три до четири месеца озбољног рада примљено као велико изненађење. Још веће је Коковића чекало по повратку у камп, а огледало се у податку да долази директор предузећа које спонзорише клуб са жељом да уложи знатна средства у стварање бољих услова за рад. У врема кад није било ни једног терена за иоле озбиљнији рад као гром из ведра неба деловало је питање шта треба обезбедити да школа буде најбоља у Азији. - Мислећи да се шали, ја наставим да се шалим па нацртам скицу школе и простор кукуруза. Нацртам квадрат димензија километар са километар а на њему четири фудбалска терена, од којих један са вештачком травом, и једну халу за рад зими што ће у наредне четири године бити приоритет да би били најбољи у Кини, а за остало да разговарамо након три четири године. У јуну долази управник школе и каже да је расписан оглас за пријем још деце уз услов да

родитељ плати пет хиљада долара за годишњу школарину. Пријави се пет стотина деце, а школа капацитетом не може даприми више од 200. Пет стотина родитеља моле, клече и подомићују, јер школа већ добија име у Кини. Изабрао сам стотинак бољих од осталих и у септембру почео да радим са270 клинаца због чега сам морао да набавим још двадесет тренера. Кинеска фудбалска федерација 2000. године организује зимску школу фудбала у Кванџуу са обавезом да сви клубови прве и лиге пошаљу по три селекције, од 15, 17 и 19 година. Камп за сваку групу траје 40 дана, а дођу 32 клуба. Преводилац је већ укапирао о чему причам, сваки дан имам састанке са тренерима,скицирам,објашњавам,раде дисциплиновано, али је претешко јер сами не знају ништа. У априлу се враћам и не могу да познам школу, па мислим да је аутобус промашио, јер је за четири месеца променила изглед. Тражио сам за четири године четири терена, а они првим улагањем од десет ми-

лиона долара направили 24, реновирали све што је могло и направили ново што је недостајало. Био је то мали град са улицама под мермером и биљкама које не постоје нигде на свету, а само једну су платили више од сто хиљада долара. Направили су фонтане,тениске терене и хале а школа служи као атракција у Кини. Остао сам до децембра 2002. и освојио све титуле за млађе категорије које могу да се освоје, а онда добио позив Фудбалске федерације Кине да организујем зимски камп за све млађе категорије и поставим темељ за рад са децом у Кини – каже Коковић коме је у раду помагао још један Краљевчанин, Бранко Вукићевић. Најпознатије име у свету кинеског фудбала тог времена био је селектор репрезентације Бора Милутиновић који је националну селекцију спремао за светско првенство у Јапану и Кореји. Четворомесечни зимски камп у организацији Фудбалске федерације,за узраст од 15, 17 и 19 година, био је добра прилика да се направи 112 видео записа са свих тренинга и објави књига

МАГАЗИН 19.11.2017.

са преко хиљаду страница која је свим клубовима у Кини послужила као стручна литература за рад. Куриозитет посебне врсте огледао се у жељи Боре Милутиновића да посети камп, проведе седам дана са полазницима и одржи неколико тренинга. Резултат захвалности за све што је учинио у раду са најмлађим категоријама фудбалера огледао се у позиву Коковићу да буде део националног тима наСветском првенству у Кореји где се Кина нашла у групи са Турском, Салвадором и Бразилом. Иако је селектор добио задатак да у три утакмице постигне само један гол после пораза од Турске и Салвадора са 2:0 и Бразила 3:0, мала су утеха две погођене стативе. Задатак Ђорђа Коковића био је да на зимском кампу изврши селекцију која је у оквиру Фудбалске федерације Кине названа „88 играча за Олипијаду“2008. у Пекингу. Од њих су изабрани најбољи за олипијску репрезентацију Кине коју је требало да води прослављени голман Црвене звезде Ратомир Дујковић. - Формирао сам четири тима по 22 играча а федерација шаље млађе категорије играча код нас јер имамо најбоље услове за рад. Вршим и допунску селекцију, а клуб купује младе играче из Кине што није постојало док нисам дошао у ову земљу. Направили смо генерацију која је три године била првак Кине, а гро играча наступао за репрезентацију. Клуб одлучује да сваке године, током зиме и лета, иде на турнеју ван Кине, па смо учествовали и на највећем турниру за млађе категорије у Барселони са 250 екипа где смо у полуфиналу изгубили на пенале од репрезентације Бразила. У лето 2002. године председник Фудбалске федерације Шангаја пита да ли бих желео да пређем у овај град, па у децембру постанем технички директор са задатком да спремим тим млађих од 19 година за Свекинеске спортске игре које се одржавају сваке друге године, а као циљ постављен улазак у финале. Наш камп је у клубу са десет беспрекорних травнатих терена, а Шанхоа је клуб на гласу који се сваке године бори за титулу. Услови су перфектни, радим са овим момцима, путујемо по свету и у Еглеској играмо са Ливерпулом, Евертоном, Вест Бромвич Албионом и све функционише како треба до 2005. кад се у финалу састају мој бивши клуб Шандунг и садашњи Шанхоа Шангај. Мој тим изгуби 1:0, али сам испунио задатак да игра финале до кога до тада никад није стигао – прича Коковић. Млади фудбалери Шанхоа су три пута освојили титулу првака Кине а 2006. године, кад је Коковић након истека четворогодишњег уговора, одлучио да се врати кући, од двадесет играча чак 14 је потписало професионални уговор са клубом.После успеха који је неколико година раније постигао Слободан Сантрач у Кини је већ радило десетак српских тренера, а Коковићева жеља да се окуша у новом послу, после година рада са млађим категоријама, била је да се опроба у раду са сениорима.

Прву шансу пружила је новосадска Војводина у којој је, после само неколико месеци одмора након повратка, као директор клуба, добио задатак да формира фудбалску школу. Две године у Војводини и неколико месеци у мађарском Кечкемету само су епизоде на путу према Обали Слоноваче у којој се нашао половином 2010. године. Случај је хтео да чачански бизнисмен Станимир Прелић Цане, спонзор који је тим Борца увео у Прву лигу 1994. године, ступи у контакт са афричким мисонарима који га прогласе за почасног конзула ове земље у Србији. Боравак у Обали Слоноваче био је прилика за познанство са шефом кабинета председника ове земље који је, као бивши фудбалер и председник клуба, пожелео да заједно формирају фудбалску академију. Прелић је уложио новац у куповину земљишта и, преко пријатеља, дошао до Коковића са предлогом да организује рад. - Мађарска ми је већ постала досадна и у фебруару 2010. одем да формирам академију. После 1:1 на домаћем терену први тим је, у оквиру Лиге шампиона Африке,играо реванш утакмицу са тимом из Судана. Стигао сам у уторак али, док чекамо да се председник са клубом врати у Абиџан да прецизирамо шта нам треба од услова за рад, они у среду изгубе са 5:1, у авиону смене тренера Италијана, а мени у петак повере да водим први тим, а почетак рада академије одложимо за извесно време. Од услова за рад немају ништа што личи на фудбалски терен. Постоји нека песковита земља и две пободене стативе са једне и друге стране, чак нема ни воде на терену него у току ноћи, кад је притисак мало јачи, напуне бурад да се играчи запљусну. Све утакмице првенства Обале Слоноваче играју се на три терена у Абиџану где у петак, суботу, недељу и понедељак долазе свих четранест клубова. Два терена су са вештачком травом а трећи травнати са педесет хиљада места на коме, поред репрезентације, у међусобним сусретима наступају два водеће клуба, Африка спорт и Африк мимоза. Тамо је фудбал смисао живота, а деца од ујутру до увече само играју фудбал, јер је то једини начин да породице изведу из сиромаштва. У школе иду само богати,а гро становништа је сиромашан и деца се само баве фудбалом. Испод сваког шумарка постоји фудбалска академија каквих у Абиџану, од два милиона становника, има више од сто. Сваког четвртка сам вршио селекцију кадета на коју дође између 300 и 500 деце са оним што су нашли да обују, а било је босих. Однели смо им контејнер опреме и седам стотина лопти, дресове за тренинге и друго у вредности од педесет хиљада евра, а каква је била ситуација у фудбалу ове земље сведочи податак да смо за једног доброг играча из друге академије дали две лопте. Један Француз је пре мене направио генерацију фудбалера и одвео у Белгију одакле их је продавао, а од интернационалца Дрогбе сви остали су потекли из Африк мимоза школе коју је основао – каже Коковић. Т. Радовановић

МАГАЗИН 19.11.2017.

Стево Суша 1927 - 20017

In memoriam: Стево Суша (1)

МАГАЗИН

19.11.2017.

ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ

- Краљево је на раскршћу важних путева и одувек представљало значајан железнички чвор, а у ратним условима је тај значај био и већи. – У јесен 1941. године у Краљеву је владао страх од поновне одмазде, а понестајало огрева и хране. – Стево Суша је са оцем обилазио села око Краљева и помагао да се поправи по који шпорет и пружи друга услуга у замену за мало брашна или друге хране. – Почетком септембра 1941. године Стеву недостајало само осам дана до услова за упис у Железничку занатску школу. - Прва локомотива оспособљена у Краљеву после ослобођења предата је као поклон београдском железничком чвору. - Била је уједно и прва која је прешла преко тек поправљеног моста на Камиџори срушеног пре повлачења Немаца из Краљева Стево Суша

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 19.11.2017.

астојање да се открију и међу знамените Краљевчане уврсте они који су на било који начин оставили траг у овој средини одвело нас је до Стева Суше који је почетком октобра ове године представио књигу „Трагови у времену“ и у њој описао бројне значајне догађаје из новије историје Краљева, али и порекло породице које датира из времена владавине цара Душана када је војвода Димитрије Суша са породицом живео у Сувом долу на Пештерској висоравни. Велики број српских породица на овом подручју носио је презиме Суша, а верује се да је то због сушне климе на широком подручју без довољно воде. Према турским пописима на овим просторима су вековима живели Срби све док у време Арсенија Чарнојевића нису кренули у неке сигурније крајеве и населили простор од Јужне и Западне Мораве до Лике, Кордуна, Далмације, па чак до Словеније. Суше су стигле и до Будима у Мађарској, тамо се населили, саградили цркву и формирали огромно насеље, а има података да је у то време у Мађарској живела веома богата трговачка породица Суша. У Архиву Хрватске чувају се документа која сведоче да је 1712. године породица Вучића Суше имала 24 члана Подаци које има наш саговорник сведоче да је његов деда Стево имао два брата, Сава и Марка, а сви се веома рано одселили у Америку и радили у рудницима. Стево је тамо оболео и умро, а Саво и Марко као добровољци за време Првог светског рата стигли на Солунски фронт. Ту су обојица погинули и сахрањени на српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну. Стевов син Дане је остао сам са мајком и чувао стоку код сељака док није стасао за школу, а после завршеног браварског заната почео да ради у железничкој радионици Грачац у којој је до почетка Другог светског рата догурао до пословође. Државна служба увек је, за разлику од осталих, пружала бројне повољности за угодан живот, па је Дане саградио и опремио кућу у којој је живео са супругом и четири сина, Стевом, Миланом, Илијом и Душаном. Сви су до ра-

та у Грачацу завршили основну школу, а најстарији Стево и два разреда гимназије. За школу удаљену око три километра од куће везују лепе успомене иако је одлазак до ње за малишане био напоран, поготово током изузетно јаких зима у овом крају. И поред тога ништа није посебно угрожавало солидан живот све док, непосредно пред почетак рата, ситуација није почела да се заоштрава и јављају први политички проблеми. Непосредно пред рат Грачацом су завладале усташе, али је њихова владавина прекинута врло брзо након што су их разоружали војници Краљевне Југославије који су одступали из Обровца. У овом делу земље владало је безвлашће све до доласка Италијана који су штитили српски народ од усташког зулума. У време кад је усташки поход на српски народ доживљавао експанзију јавили су се први наговештаји о неминовности још једне сеобе Срба из ових крајева. Опасност се јавила након све учесталијих хапшења, а међу првима је затворен Дане Суша који је ослобођен уз посредовање мужа најмлађе сестре своје супруге, по народности Хрвата. Опасност од поновног хапшења била је повод да, као радник железнице, буде премештен у Србију а запослење добије у Ужицу. - Мајка је била врло одлучна жена, а кад је отац написао писмо и тражио да напустимо све почели смо да се спремамо за одлазак са Јакшићима и Танкосићима. Имали смо две краве, коња и пчелињак од 15 кошница. Јуна 1941. године пшеница је већ класала, воће у огромном воћњаку добро родило, а мајка на питање комшија зашто идемо одговорила да је не интересује ништа друго до Дане и деца. Са пропусницама које је обезбедио теча Јуре Томичић кренемо са болесном бабом возом до Загреба, потом други према Земуну на граници Хрватске. У Винковцима воз стане, усташе иду од једног до другог купеа, узимају пропуснице и све истерују напоље. Код нас наста плач због страха шта би могло да се догоди, а теча који нас је пратио до границе са Србијом каже да не излазимо.

Врати нам пропуснице и крене са нама до Земуна где смо стигли касно увече. Пређемо у воз за Београд и касно узаним колосеком преко Лајковца стигнемо у Ужице – прича Суша. Присуство Немаца појачавало је страх код најмлађих чланова породице ма колико да је сазнање да се налазе у Србији стварало осећај сигурности. У то време још није било Црвеног крста, нити организација које би бринуле о избеглицама, па је у помоћ свима који су долазили још на станици пружало локално становништво. Тринаестогодишњаку се довољним чинило то што је породица на окупу, па је заборавио све муке које су их пратиле на путу према Србији. Није било много замерки ни на превише скроман привремени смештај, а прилика да заради по неки динар пружила се већ после неколико дана на истовару угљa. Краљево је на раскршћу важних путева и раније представљало значајан железнички чвор, а у ратним условима је тај значај био и већи. Зато је Дане и добио премештај у Ложионицу којој је био потребан већи број добрих пословођа. Спаковала се цела породица у вагон узаног колосека и од Чачка кренула према Краљеву све док воз није заустављен у близини Самаила где су партизани управо срушили мост преко речице. Два дана су сви путници провели у вагонима док није организован даљи превоз до Краљева и поновног привременог смештаја међу избеглицама из Словеније, Хрватске, Босне, са Косова и Македоније. До краја августа је Дане очекивао да би положај породице могао да се побољша, да се створе бар услови за одржавање хигијене и грејање пред зиму која се приближавала, а онда са најстаријим сином кренуо да тражи стан у Улици Доситеја Обрадовића у којој је било тек неколико кућа. - У близини је био огроман плац на коме је припремано градилиште за железничке станове, а како смо ишли улицом угледасмо једно мало уско двориште и старију жену у црнини. Пита где ћемо, а ми кажемо да тражимо смештај. Тата исприча све о доласку у Краљево, а она подиже мантил, изва-

19.11.2017.

МАГАЗИН

ди кључеве и каже, сине ево вам моја кућа. Она је Ужичанка која као калуђерица живи у Жичи а тек повремено је долазила да обиђе кућу у Краљеву. Услови за живот су, у односу на дотадашњи, били идеални, а пресељење нас је спасило јер је питање шта би се десило са нама јер је највећи број избеглица са којима смо били до тада отеран у лагер – прича Суша. Око Краљева се пуцало још почетком јесени, и навелико причало да су се партизани и четници организовали, па су Немци почели рацију. Прво су затворени радници Фабрике авиона, Железничке радионице и железничари које су директно са станице спроводили у лагер. Очев савет да не одлази од куће није био довољан да задржи тринаестогодишњака кад је приметио колону познатих људи које су спроводили Немци. Покушај да сазна нешто више о оцу остао је без успеха све док после два до три дана није кренуо према Ложионици и нашао га тамо. Ложионицом су руководили железничари Немци из Аустрије, а Дане и неколицина других се скривали у ложишту локомотиве. У кругу Ложионице велики број забринутих лица на којима се примећивала велика количина страха од депортације у Немачку - Једног дана дођем у Ложионицу и сазнам да је почело стрељање, а један од радника који се попео на водоторањ пао у несвест кад је видео шта се дешава. Неки Живко Алексић је побегао са стрељања и у Ложионици испричао шта се догодило. У Краљеву је завладао мук, а мада је било прича да су отерани негде било је јасно да су стрељани. И мене су потерали из куће док су скупљали таоце, а кад сам заплакао један официр ме пита колико имам година. Кад сам рекао отерао ме је кући и тако сам претекао. Кад су Немци завршили стрељање наредили су да сви старији од 16 година дођу у општину да би добили пропуснице, а ко се не јави биће стрељан. Тата крене, а ја за њим до реда за пријаве. Кад сам на раскрсници видео да из камиона покривеног церадом искачу наоружани Немци са шлемовима

улетим у општину и кажем да долазе, па је гро људи из реда побегао. Највећи број Краљевчана стрељали су у лагеру, али и код Ратарског имања, аеродрома и на другим местима – прича Суша. Масовно стрељање започето половином новембра довело је до раскола између партизана и четника. Кад су се четници повукли из даљих операција партизани су били принуђени на повлачење преко Јелице према Чачку и даље Ужицу где је формирана Ужичка република. Након њеног пада са остацима партизанских јединица према Босни су се повлачили и припадници краљевачког батаљона који је ушао у састав Прве пролетерске бригаде. Пред почетак зиме 1941. године међу житељима Краљева је преовладавао страх од нових злочина. На скоро свакој кући у граду вијорио се црни барјак, није било довољно огревног дрвета, а понестајало је и хране. У град су пристизала немачка појачања а све време на снази био полицијски час. Дане Суша је слободно време користио да по околним селима поправи по који шпорет и пружи друге услуге сељацима. Друштво му је правио најстарији син док су млађи Милан и Илија у Врдилима помагали Драгољубу Анђелковићу из овог села онолико колико су могли да зараде за кору хлеба. Почетком септембра прве ратне године Железничка занатска школа при Железничкој радионици је уписивала нову генерацију ученика са завршена два разреда гимназије и бар 14 година живота. Првог септембра Стевану је недостајало само осам дана до овог доба због чега је уплакан морао да се врати кући и сачека нови упис кроз годину дана. До тада је продавао новине и цигарете најчешће на железничкој станици преко које се одвијао интензиван саобраћај. У Ложионицу је сваког дана долазио велики број локомотива са вагонима пуним немачких војника који су ишли према југу, а на оправци и одржавању било ангажовано више од 400 радника. Већ 1942. године уписана је нова генерација занатске школе са 26 полазника, а Стево Суша 1946. полагао

завршни испит и стекао звање бравара специјализованог за рад на локомотивама. У ослобођеној Југославији војни рок се служио пуне три године, а посебну привилегију уживали су свршени средњошколци, међу њима и Суша, јер им је због велике потребе за мајсторима различитих профила војни рок скраћен на половину. Већ први дан након повратка из војске и Сушу је чекао посао на детектовању кварова на локомотивама у Фабрици вагона. После рата на железници је био велики број локомотива са различитим степеном оштећења, а многе од њих су радници уз помоћ скромне механизације извлачили из Ибра. Прва локомотива оспособљена у Краљеву је, после пробне вожње до Кнића и назад, као поклон предата београдском железничком чвору. Била је уједно и прва која је прешла преко тек поправљеног моста на Камиџори срушеног пре повлачења Немаца из Краљева. Сваки дан су краљевачки омладинци, после редовног рада у фабрици, радили на рашчишћавању фабричког круга од последица савезничког бомбардовања, али и на стварању бољих услова за нормализацију живота у граду. - Ишли смо и у сечу дрва на Гоч. Људи из шуме су нас обучавали, а ја то знао од раније јер сам са оцем и пре рата на Велебиту спремао дрва за зиму. Преко дана смо секли дрва и спремали цепанице, а ноћу морали да чувамо стражу јер је било одметнутих четника који су спречавали да радимо. Омладина се масовно одазивала на позив за помоћ свуда где је то било потребно, посебно породицама стрељаних. Краљево се до ослобођења пијаћом водом снабдевало сакама које су по улицама вукле сакаџије. Прве цеви за водовод постављене су после рата, а радове изводила раније формирана национална служба. Дошла је и национална бригада омладинаца из Београда од којих су неки касније постали значајна имена. Међу њима је био и касније веома познати оперски певач Мирослав Чангаловић – прича Суша. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

19.11.2017.

Дружина из џунгле

Весела анимација базирана је на познатој телевизијској серији која је 2014. добила награду Еми и приказивана у преко 180 земаља. Маурис можда изгледа као пингвин, али је изнутра прави тигар. Одгојен од стране тигрова, он је најсмотанији Кунг фу мајстор икада који, заједно са пријатељима, намерава да одржи ред и правду у џунгли, као што је то пре њега чинила његова мајка. Али, то ће бити тешко, јер зла коала једном заувек, уз помоћ своје војске бабуна, жели да уништи џунглу. Деведесетседмоминутну анимирану породичну авантуру по сценарију који је написао са Ериком Тостијем, режирао је Дејвид Ало. Филм се приказује до 22. новембра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Матилда Примабалерина Бољшој театра Матилда Кшесинскаја и последњи руски цар Николај Александрович Романов у вртлогу страсти, уметности и забрањене љубави, створили су легенду која превазилази све границе времена и простора. Избор срца увек је исправан, али сме ли се њиме водити и владар

империје на коленима? Да ли је могућа љубав племића плаве крви и обичне плесачице? „Матилда“ је контроверзна историјска сага, заснована на истинитој причи, чија се премијера са великим нестрпљењем ишчекује у Русији. Ово је прича о наличју руског царског двора, последњим данима највеће модерне светске империје, али и о балету, стварању чувеног Бољшој театра и љубави која никада не умире. Сценарио за филм „Матилда“ писали су Михаел Катимс и Александар Тереков, режију потписује Алексеј Учител, а главне улоге тумаче Михалина Олсанска, Ларс Еидингер и Луис Волфрам. Филм траје минут мање од два пуна сата, а на репертоару биоскопа је још данас у пројекцији која почиње у 19,30.

Опасне маме За наставак великог биоскопског хита „Опасне маме“ сценарио су заједно написали и филм режирали Џон Лукас и Скот Мур, одговорни за култну комедију „Мамурлук“. Мила Кунис, Кристен Бел и Кетрин Хан репризирају своје улоге у комедији смештеној у добростојеће чикашко предграђе којим владају супермаме и

одлучују о томе шта је прихватљиво понашање, а шта није. Весели тројац ће се овај пут суочити са стресом који са собом доносе празници с породицом. Екипи се придружују и Сузан Сарандон која тумачи лик Карлине мајке, Кристина Барански Ејмине, а Черил Хајнс Кикине. Филм се приказује до среде 22. новембра, а пројекције почињу у 19,30.

Лига правде Подстакнут поновном вером у човечанство и инспирисан Суперменовим несебичним чином, у суочавању с највећим непријатељем до сада, Брус Вејн тражи помоћ новооткривене савезнице Дајане Принс, а Бетмен и Wonder Woman морају да пронађу тим суперљуди како би отклонили нову претњу. Упркос формацији коју чине хероји Бетмен, Wonder Woman, Аквамен, Сиборг и Флеш, можда ће бити прекасно да се планета спаси од напада катастрофалних размера. Акциону авантуру са елементима фантазије, која траје тачно два сата, режирао је Зак Снајдер. Сценарио су написали Крис Терио и Џос Ведон, а главне улоге тумаче Гал Гадот, Бен Афлек, Езра Милер, Џејсон Момоа, Хенри Кавил...

Новембарски салон визуелне уметности

МАГАЗИН

19.11.2017.

РАЗМЕНА КРЕАТИВНОСТ

- Радови 46 уметника реферирају на друштвени, политички и културни контекст, што доноси аутентичне и медијски разуђене уметничке поетике. - Одзив уметника из иностранства доприноси промотивној улози и културној оправданости Салона. – Међу учесницима по један из Русије и Египта. - Идеја да се сусретом уметника, кустоса и публике оживе дијалог и интерактиван однос, којим се утиче на побољшање друштвених односа и контекста унутар лабилне савремене уметничке сцене. - Поред представљања етаблираних уметника Салон је отворио врата великом броју младих који су сложеном медијском иконосфером донели свежину и својеврсну фузију стилова и медија раљевачко Удружење ликовних и примењених уметника и Народни музеј почетком септембра су расписали конкурс за избор радова који ће бити изложени на овогодишњем,

седамнаестом по реду, Новембарском салону визуелних уметности. Позив за учешће упућен је свим ликовним, примењеним и мултимедијалним уметницима под условом да, уз котизацију од

две хиљаде динара, пошаљу највише два рада, слике максималне ширине до 1,6 метара са рамом а скулптуре максималних дужине, ширине и висине од једног метра.

ТИ, ЗНАЊА И ИСКУСТВА Рок за слање радова истекао је 13. октобра, а отварање изложбе заказано за 1. новембар померено за 15 дана. Удружење ликовних и примењних уметника седамнаести пут организује Новембарски салон визуелних уметности, од прошле године у сарадњи са Народним музејом Краљево, са циљем да афирмише уметнике и уметност и омогући размену креативности, знања и искуства, са фокусом на развој савремене уметности и ширења круга њене публике. Позиционирање савремене уметности у односу на институционално и културно поље отежано је и недовољно, понајвише за младе уметнике који, након школовања, тешко потврђују постојање и деловање. Зато Новембарски салон визуелних уметности отвореним изложбеним формама представља својеврсни метанаратив

који проговара о плурализму и сложеној конфигурацији уметности на нашим просторима и шире. Организатори салона у први план стављају идеју да се сусретом уметника, кустоса и публике оживе дијалог и интерактиван однос, којим се утиче на побољшање друштвених односа и контекста унутар лабилне савремене уметничке сцене. Седаманести по реду Новембарски салон визуелних уметности сматра се значајним и због тога што је, поред представљања етаблираних уметника, отворио врата великом броју младих који су сложеном медијском иконосфером донели свежину и својеврсну фузију стилова и медија. То су уметници који су тек завршили основне и мастер студије, па је Салон један од начина ка проналажењу сопственог места у уметничком систему. На тај начин се отвара и проблема-

тизира широко визуелно поље које, поред утемељених, препознатљивих наратива, сведочи о сложеној зони поп културе, свакодневног живота, постмодерној цитатности и теоретском експериментисању. Радови 46 уметника реферирају на друштвени, политички и културни контекст, што доноси аутентичне и медијски разуђене уметничке поетике. Новембарски салон визуелних уметности је ове године териоторијално повезао велики број градова, Краљево, Крагујевац, Ужице, Нови Пазар, Пожегу, Трстеник, Врбас, Апатин, Лозницу, укључујући центре као што су Београд, Нови Сад и Ниш. Уз све то перманентан одзив уметника из иностранства доприноси промотивној улози и културној оправданости Салона, што на овогодишњој селекцији доказују уметници из Египта и Русије. Т. Радовановић

МАГАЗИН 19.11.2017.

МАГАЗИН

19.11.2017.

Пред наставак прекинуте позоришне сезоне

МЕСЕЦ ВЕЛИ - До 25. децембра завршетак радова на реконструкцији сале Краљевачког позоришта. – Нов период у раду позоришта премијерним извођењем представе „Боинг, боинг“. – Ансамблу позоришта специјална награда за колективну игру у представи „Љубичаста бајка“ на Фестивалу представа за децу „Мали Јоаким“. - Краљевчани на великој сцени београдског Народног позоришта. – Последњег радног дана у недељи наступ на 14. међународном фестивалу „Позориште Звездариште“ са представом „Чаробњак из Оза“. – До краја године још једна премијера, „Машта може свашта“ као ауторски пројекат младих глумаца Стефана Миликића, Светлане Миленковић и Кристине Јевтовић

„Позориште дом је сваки, а водвиљи свакојаки, теку сваки дан ...“ уводни су стихови песме која је обележила телевизијску серију „Позориште у кући“ Новака Новака. То је прва асцоцијација на сценографију пред конференцију за медије која је почетком минуле недеље приређена у згради Градске управе. Неуобичајеним за овакве ситуације, поготово под кровом зграде Градске управе, показала су се најновија признања која би, преко средстава информисања, требало да подсете грађане Краљева на велике успехе Краљевачког позоришта. Иако је препознао значај три догађаја којима ова установа доприноси разво-

ју културе града и целе земље, и сазвао конференцију за медије, градоначелник Краљева др Предраг Терзић више од половине трајања није могао да дође до речи од директора Краљевачког позоришта и његове жеље да присутне подсети на много тога што је већ познато. Не спорећи елоквентност првог човека ове установе не можемо а да се не подсетимо догађаја од пре само годину дана кад су, сличним поводом а на истом месту, двојица лауреата деветог Фестивала представа за децу „Мали Јоаким“ остали ускраћени за могућност да кажу било шта. Пред најаву значајних догађаја за ову

установу у новембру предност је дата завршетку радова на санацији позоришне дворане средствима Министарства културе и информисања у износу од 2,9 милиона динара намењених замени пода, кречењу и постављању нових седишта. Средства су обезбеђена у оквиру националног пројекта Градови у фокусу, а динамика извођења радова даје довољно наде за оптимизам да ће посао бити окончан пре рока за који је, према јавној набавци, одређен 25. децембар. За тај дан је планирано премијерно извођење представе „Боинг, боинг“, по тексту Марка Камелотија у режији Ненада Гвозденовића, настале у копродукцији са

Фото: М. Радовановић

ИКИХ УСПЕХА

МАГАЗИН

19.11.2017.

Књажевско-српским театром из Крагујевца, а посетиоци ће први пут бити у ситуацији да посматрају једну представу заваљени у нове столице. Старе су већ демонтиране и на позоришној сцени чекају да буде спроведена одлука Градског већа након чега ће бити трајно смештене у домовима културе у Жичи и Витковцу. Почетком минуле недеље стигла је потврда да је израда нових седишта у завршној фази, а да се монтажа очекује 5. децембра. Наставак сарадње са крагујевачким позориштем резултат је позитивног искуства рада на представи „Пиџама за шесторо“ која је, каже директор Краљевачког позоришта Миодраг Динуловић, постала апсолутни хит у два града, а београдску премијеру доживела пред препуном двораном у Београдском драмском позоришту. После успеха на прошлогодишњем Фестивалу представа за децу „Мали Јоаким“, кад су се Краљевчани домогли две глумачке награда, ансамбл Краљевачког позоришта је са великим амбицијама от-

путовао у Крушевац где је, трећег фестивалског дана, у терминима од 17 и 19 сати изведена представа „Љубичаста бајка“ по тексту Горане Баланчевић и режији Миодрага Динуловића. Наде да ће надмашити прошлогодишњи успех додатно је подгрејао дуготрајни аплауз публике, па је са посебним нестрпљењем очекивана одлука стручног жирија у коме су били драмски писац Игор Бојовић, композитор Асим Сарван и глумац Милутин Вешковић. Од петнаест чланица Заједнице професионалних позоришта Србије представе за децу је за фестивал пријавила тек половина, а жири се и овога пута потрудио да свима, изузев Првог приградског позоришта „Театар Пулс“ из Лазаревца, додели по коју награду. Оне главне припале су Крушевачком позоришту, Народном позоришту Ужице, Шабачком позоришту, Народном позоришту Пирот и Позоришту „Бора Станковић“ из Врања а Краљевчани су, поред Позоришта за децу Крагујевац коме је припала специјална награда за савремени приступ третира-

њу мита у представи „Јан Бибијан“, морали да се задовоље истом таквом, али за колективну игру у представи „Љубичаста бајка“. Није без значаја ни велики успех Краљевчанке Горане Баланчевић чији је текст „Љубичаста бајка“ проглашен најбољим на фестивалу, али га не треба везивати за Краљевачко позориште које ни после бројних признања, међу којима и две Нушићеве награде, није показало спремност да је запосли по било ком основу и са било каквим статусом. Изговор да то спречава уредба о забрани запошљавања у јавном сектору слаб је аргумент кад се зна да друге краљевачке установе проналазе начин за ангажовање појединаца са много мање убедљивим карактеристикама, не оним политичким. Није згорег напоменути да је у конкуренцији за ову награду био само још текст Александра Поповића „Љубав на први поглед“ док су сви остали страних аутора који одавно нису живи. И поред овог чини се да је централна тема обраћања медијима пут у Београд

због процене да је представа Краљевачког позоришта „Плеј Андрић или људи о којима се не може много казати“ адекватна да отвори позоришну ревију „Андрићу у част“ којом Народно позориште обележава 125 година од рођења нобеловца. У склопу ревије приказане су још три представе српских театара, „Аника и њена времена“ и „На Дрини ћуприја“ Српског народног позоришта из Новог Сада као и „Каинов ожиљак“ Шабачког позоришта. Краљевачко позориште је од 2001. године четири пута гостовало на Малој сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта због чега се излазак на велику у овој средини сматра успехом од посебног значаја. То је повод да на представу буде позван и градоначелник Краљева и, као гост директора Народног позоришта Дејана Савића, буде домаћин помоћници министра културе за савремено стваралаштво Ивани Дедић, градском менаџеру града Београда Горану Весићу и посебном саветнику министра културе и информисање за послове библиотекар-

ства Драгану Хамовићу. - Гостовати на великој сцени Народног позоришта у Београду је стварно велика ствар за било које позориште у Србији. То је једно велико признање Краљевачком позоришту, а оно што је значајно је да ће тамо бити људи који нешто значе у овој земљи и који су нам помагали, и помагаће нам, кроз различите пројекте. Биће гости да виде да је новац за који су се потрудили да дође у Краљево дошао у праве руке – нагласио је др Терзић. И као што је са великом помпом најављен одлазак у Београд очекивало се да након повратка јавност буде упозната са детаљима тог, за Краљевачко позориште, значајног догађаја. Међу злобницима провејава теза да је изостанак резултат скромног учинка на фестивалу „Мали Јоаким“ и београдском наступу коме национални медији нису посветили посебну пажњу. Последњег радног дана у недељи Краљевчани су са представом „Чаробњак из Оза“ наступили на 14. међународном фестивалу „Позориште Звездариште“ на

коме је селектор Жељко Хубач од 34 пријављене из региона за приказивање одабрао четрнаест позоришта из Београда, Зрењанина, Ниша и Лазаревца, као и представе позоришта из Црне Горе, Хрватске и Републике Српске. „Чаробњак из Оза“ је добитник награде „Мали Јоаким“ за најбољу представу истоименог фестивала 2015. године, и два Гран прија жирија и публике на Међународном фестивалу „Чар на дар За-је-чар“ који организује Позориште Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ из Зајечара. У децембру се на сцени за младе очекује премијерно извођење представе под називом „Машта може свашта“ која представља ауторски пројект младих краљевачких глумаца Стефана Миликића, Светлане Миленковић и Кристине Јевтовић. Они су познате стихове најбољих српских песника за децу претворили у представу која најмлађе подсећа да се маштом граде најзанимљивије игре. И за крај завршни стихови песме са почетка „И ја волим позориште, али не у својој кући“. Т. Радовановић

МАГАЗИН

19.11.2017.

Традиционална акција ,,Станча – Врановац – Роћевићи“

ПЛАНИНАРИ Н - Традиционална акција ПСК „Железничар“ окупила 245 учесника из девет клубова. – На Врановцу парастос погинулим српским војницима који су у јесен 1915. бранили одступницу главнине снага према Албанији. – Историјски час код крста на Врановцу. – Захвалнице клубовима и најмлађим учесницима рви викенд у новембру одређен је као термин за окупљање планинара у оквиру традиционалне акције која се организује на траси од села Станча преко Врановца на планини Троглава, а завршава у Роћевићима. Организована група од 245 учесника акције већ од осам сати пре подне упутила се аутобусима и комбијем пре-

ма старту у Станчи, а кратко задржавање у овом месту било је прилика да, сат и по касније, акцију отвори председник краљевачког Планинарско случарског клуба „Желеничар“ Драган Јовановић и свим учесницима пожели пријатно дружење и успешну шетњу до крајњег одредишта. Прва група планинара је, након два

сата пешачења, стигла до Врановца где је, испред крста постављеног на бетонском постаменту, одржан парастос српским борцима изгинулим почетком новембра 1915. године у сукобу са аустроугарским трупама. Боравак на овом месту био је прилика да се током два предавања иасторичара баци мало више светла на догађаје из српске

НА ВРАНОВЦУ историје везане за почетак аустро-немачке офанзиве у јесен 1915. године, кад је војска на овом простору бранила одступање главнине српских снага према Албанији. За све учеснике ове и сличних акција значајним се сматра податак да је стаза дуга десет километара, са успоном од 320 метара при доласку и 360 у повратку, добро обележена видном маркацијом што и појединцима, који се крећу трасом независно од организованих акција, омогућава да безбедно стигну до одредишта. Чланови ПСК „Железничар“ су дуж читаве стазе организовали водичку службу, а почетну и крајњу тачку обележили клупским и заставама Планинарског савеза Србије.

Након одмора и окрепљења учесници акције су, петнаестак минута иза тринаест сати, кренули према Роћевићима да би, након сат и по хода, стигли на ручак и традиционални војнички пасуљ. Завршетак планинарских акција је прилика да се поделе захвалнице клубовима и најмлађим учесницима, а овом приликом то су били чланови краљевачког ПСК „Железничар“ Матеја Петровић, Маша Вељковић, Ива Миленковић, Лена Пешић, Немања Микић, Михајло Влајић, Алекса Николић и Филип Ковачевић и Планинарског друштва ,,ВИС“ из Лазаревца Анђелка и Огњен Јовичић. Пригодне захвалнице додељене су Планинарском савезу Србије, Удружењу „Брат-

ство Јован Бојовић“ из Краљева, Бану Туфегџићу, Слободану Воштинићу и Душку Лекићу који су помогли железничарима у организацији акције. Највише учесника извео је ПСК „Железничар“ чијих се 145 чланова нашло на старту традиционалне акције. Следи „Братство Јован Бојовић“ са мештанима околних села којих је било укупно 47, затим Планинарско друштво „Вис“ из Лазаревца са 18, ПД „Букуља“ из Аранђеловца са 15, ПК ,,Вукан“ Пожаревац 11, планинарско смучарска друштва „Љуктен“ из Трстеника са 5 и краљевачки „Гвоздац“ 2 и планинарска друштва „Победа“ из Београда и „Железничар“ из Алексинца са по једним учесником. Т. Радовановић

МАГАЗИН 19.11.2017.

Златибор - Слога 89:63

МАГАЗИН 19.11.2017.

Раднички - Рибница 3:0

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 19. И 25. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

19.11.2017.

19. новембар

461. — Западноримски војсковођа Рицимер прогласио за цара сенатора Либија Севера. 1493. — Кристифор Колумбо је открио Порторико на свом другом путовању. 1796. — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем, Црногорци су на Крусима потукли Турке, а у бици је погинуо и скадарски паша Махмут Бушатлија, који је с 23.000 војника покушао да покори Црну Гору. 1824. — Скупштина Мексика усвојила је Устав према којем је та држава постала независна. 1841. — Основано је Друштво српске словесности, а то је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило. Његови оснивачи били су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. 1866. — Рат Аустрије и Италије је после седам седмица окончан Бечким уговором, којим је Италији припала провинција Венето и град Венеција. 1942. — Георгиј Жуков је покренуо је операцију Уран која је променила ток Стаљинградске битке. 1969. — Пеле је постигао свој 1000. гол у каријери против тима Васко де Гама. Аполо 12 слетео на Месец. 1985. — Роналд Реган и Михаил Горбачов су се састали први пут. 1906. — Радио-конференција у Берлину прихватила је СОС као међународни сигнал за помоћ. 1929. — Назив Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца промењен је у Краљевина Југославија. 1932. — Ирак је стекао независност

и постао члан Друштва народа после окончања британског мандата. 1949. — Принц Реније крунисан је у Монаку. 1952. — Уједињено Краљевство је на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу. 1954. — Девет западних земаља одлучило је да Западну Немачку прими у НАТО и још чвршће је укључи у хладноратовско надметање Запада са Истоком. 1968. — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен је у војном удару левичарске Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. 1981. — После седам месеци, ирски националисти су у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током којег је умрло 10 штрајкача. 1990. — Уједињене су две немачке државе настале после слома Трећег рајха у Другом светском рату и престала је да постоји Немачка Демократска Република. 1991. — Председништво СФРЈ прешло је на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Представници сецесионистичких република Хрватске и Словеније већ су се искључили из рада Председништва. 1995. — Председник Македоније Киро Глигоров рањен приликом експлозије аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач је погинуо. 1997. — Јапански воз на магнетним јастуцима је брзином од 451 киломе-

тар на час оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија. 1998. — Почео импичмент против Била Клинтона. 2000. — Тајвански премијер Танг Феи саопштио је да подноси оставку, само четири и по месеца пошто је пре-

узео власт. 2002. — Турски суд формално је укинуо смртну пресуду изречену вођи курдских побуњеника Абдулаху Оџалану, ухваћеном 1999. и убрзо осуђеном на најтежу казну.

20. новембар 284. — Диоклецијан изабран за римског цара. Његовим доласком на престо започиње период познат као Позна антика 1780. — Велика Британија је објавила рат Холандији, након што је утврдила да холандски бродови снабдевају америчке побуњенике француским и шпанским оружјем. 1818. — Јужноамерички револуционар и државник Симон Боливар обја-

вио је независност Венецуеле од Шпаније. 1873. — Два града на десној и левој обали Дунава, Будим и Пешта спојени су у један и формирали мађарску престоницу Будимпешту. 1917. — Украјина је проглашена републиком. Почела је бици код Камбреја у Првом светском рату. 1923. — Гарет Морган је патентирао први аутоматски семафор. 1924. — У Турској је угушена побуна Курда, чија је територија уговором у Лозани после Првог светског рата, подељена између неколико држава. 1945. — У Нирнбергу је пред Међународним војним судом почело суђење нацистичким ратним злочинцима у Другом светском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човечанства и казнио виновнике. После десет месеци, 12 оптужених осуђено је на смрт, тројица на доживотну робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а тројица су ослобођена. Савезничка Контролна комисија дала је дозволу за пресељење шест милиона Немаца из Аустрије, Пољске и Мађарске у Западну Немачку. 1952. — Први званични путнички лет преко Северног пола из Лос Анђелеса у Копенхаген. 1959. — Генерална скупштина УН је усвојила Декларацију о правима детета, којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол. У Стокхолму су Велика Британија, Норвешка, Шведска, Данска, Аустрија, Португал и Швајцарска потписале конвенцију о формирању ЕФТА (Европско удружење слободне трговине). 1980. — У Кини је почело суђење “четворочланој банди”, коју је предводила Ђанг Ћинг, удовица председника Мао Цедунга. Они су оптужени за издају и злочине током Културне револуције 1966-76. 1980. — Језеро Пењор у Луизијани је нестало када су рудари који су тражили нафту случајно пробушили таван подземног рудника соли. 1991. — У Вуковару, ЈНА је одвела

око 260 особа из болнице у правцу пољопривредног добра Овчара, после чега им се губи траг .[1] 1995. — На председничким изборима у Пољској кандидат левице, бивши комуниста Александар Квасњевски победио је дотадашњег шефа државе Леха Валенсу. 1998. — Са космодрома у Бајконуру Русија је лансирала Зарју, први модул Међународне свемирске станице. 2001. — На општим изборима у Данској социјалдемократе су први пут после 80 година изгубиле власт. Победили су либерали Андерса Фога Расмусена. 2002. — Савет за радиодифузију Турске предложио је државном радију и телевизији да почну са емитовањем емисија на, раније забрањеном, курдском језику, што је корак напред ка чланству у ЕУ. 2003. — У експлозији аутомобилабомби у Истанбулу у близини британског конзулата и испред представништва лондонске банке ХСБЦ, погинуло је 27 особа, међу којима је и генерални конзул Велике Британије Роџер Шорт, а више од 450 људи је повређено.

21. новембар 1783. — Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели први успешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, за 25 минута прелетевши раздаљину од 8 km изнад Париза. 1806. — У намери да економски сломи противника, Наполеон Бонапарта објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, уз забрану пристајања британских бродова у све европске луке. 1877. — Томас Едисон објавио изум фонограф. 1916. — Путнички и брод болница ХМХС Британик потонуо је за 55 минута код острва Кеа у Грчкој, након наиласка на мину или након торпедовања. Од 1065 путника на броду 30 је погинуло, а 1035 се спасило. 1937. — Основана Музичка академија у Београду. 1973. добила статус

19.11.2017.

МАГАЗИН

факултета. 1938. — Немачка окупирала Судетску област у Чехословачкој и прикључила немачком Рајху. 1963. — Римокатолички Ватикански концил одобрио употребу локалних језика у црквеним обредима уместо латинског. 1974. — У експлозијама које су у два паба у енглеском граду Бирмингему подметнули припадници Ирске републиканске армије погинула 21 особа, 162 повређене. 1977. — У југоисточној Индији циклон усмртио око 3.000 људи, огромни таласи збрисали читава села. 1994. — Авијација НАТО-а с 36 бомбардера из база у Италији извршила напад на аеродром Удбине. Напад уследио након писмо председника Хрватске Фрање Туђмана упућено Уједињемим нацијама у ком оптужује крајишке Србе да са тог аеродрома нападају Босну и Херцеговину. Највећа ваздушна операција НАТО-а од оснивања, 1949. 1995. — Аргентина Италији изручила нацистичког официра Ериха Прибкеа, одговорног за масакр 335 цивила у Другом светском рату. После тронедељних преговора, у војној бази Рајт-Петерсон у граду Дејтону, у САД, председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић парафирали мировни споразум којим је окончан рат у БиХ. 2000. — Нападом на полицијску станицу у селу Кончуљ, а у ком су погинула четири припадника српских снага безбедности, обновљени сукоби наоружаних Албанаца и српских снага у Копненој зони безбедности на југу Србије. 2002. — Међународни тужилац на Косову и Метохији Антони Рич подигао оптужницу против некадашњег команданта ОВК Рустема Мустафе и три бивша припадника ОВК за ратне злочине на Косову од августа 1998. до средине јуна 1999. 2004. — У Украјини одржан други круг председничких избора, после којих су, због изборне крађе, на улицама Кијева избили протести више хиљада

присталица кандидата опозиције Виктора Јушченка. Вишедневна криза у земљи окончана 3. децембра, када је Уставни суд донео одлуку о поништењу другог изборног круга новим изборима 26. децембра. На тим изборима Јушченко изабран за председника. 2011. — Изашао је први албум групе Ван дирекшон, под називом Up All Night.

22. новембар 1220. — Крунисан је Фридрих II, цар Светог римског царства. Фридрих је приликом крунисања обећао папи Хонорију III да ће покренути (пети) Крсташки рат. Поход је започео 1228. године. 1497. — Тражећи морски пут у Индију, Португалац Васко да Гама постао први морепловац који је опловио Рт добре наде, на крајњем југу Африке. 1699. — Данска, Русија, Саска и Пољска, после победе над шведском војском, потписале споразум о подели Краљевине Шведске. 1842. — На планини Сент Хеленс у америчкој држави Вашингтон избила ерупција, прва вулканска ерупција у САД чији је датум избијања забележен. 1868. — Одржана прва позоришна представа у Београду, у згради на Варош-капији. Изведен комад „Ђурађ Бранковић“ Карла Оберњика. 1943. — У Либану проглашена независност. Укинут мандат Француске над државом, од 1. јула 1920. Арапске земље, Велика Британија и САД одмах признали независност Либана, француске трупе споразумно напустиле земљу 1946. 1963. — У Даласу су убијени председник САД Џон Кенеди и гувернер Тексаса Џон Коноли. 1963. — Потпредседник САД Линдон Џонсон је положио заклетву као 36. председник САД. 1972. — Председник САД Ричард Никсон укинуо, после 22 године, забрану путовања бродова САД и авиона у Кину. 1974. — Генерална скупштина УН дала статус посматрача Палестинској

ослободилачкој организацији. 1975. — Хуан Карлос постао краљ Шпаније, два дана после смрти диктатора Франсиска Франка. Пре њега, последњи шпански монарх био је Алфонсо XIII, 1931. побегао је из земље. 1977. — Англо-француски путнички авион Конкорд почео редован саобраћај између Европе и Америке. Редов-

због неслагања у својој Конзервативној странци поднела оставку после више од 11 година на премијерском месту. 1992. — Поморско-ваздухопловне снаге НАТО-а и западноевропске уније почеле контролу бродова у међународним водама Јадранског мора у циљу онемогућавања снабдевања Југославије нафтом и другим стратешким материјалима. 1995. — После потписивања Дејтонског споразума којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, Савет безбедности УН суспендовао економске санкције Југославији и почео укидање ембарга на оружје чланицама СФРЈ. Југославија под економском блокадом била 1.253 дана, од 31. маја 1992. 2001. — Парламент Турске одобрио ревизију 75 година старог грађанског закона, на основу које би жене и мушкарци били равноправни. 2002. — Нигерија одлучила да такмичење за Мис света не буде одржано у тој држави, због муслиманско-хришћанских сукоба у којима је погинуло најмање 215 људи.* 2004. — Наранџаста револуција почела у Украјини, резултат председничких избора. 2005. — Ангела Меркел је постала прва немачка канцеларка у историји. 2013. — Завршено Светско првенство у шаху 2013. у индијском граду Ченију. Након десет партија победио је Карлсен са резултатом 6½:3½.

23. новембар

ни летови успостављени после две године правних расправа због буке коју тај авион производи. 1989. — У Бејруту убијен председник Либана Рене Муавад, док је пролазио кроз град у свечаној поворци поводом Дана независности. У бомбашком нападу погинуло још 16 људи. 1990. — Прва премијерка у историји Велике Британије Маргарет Тачер

1174. — Саладин улази у Дамаск, и припаја га под своју контролу. 1248. — Освајање Севиље од стране хришћанских трупа предвођених краљем Фердинандом III од Кастиље. 1531. — Миром у Капелу завршен други грађански рат у Швајцарској. Римокатоличке области признате као део Швајцарске Конфедерације. 1831. — Дводневни штрајк лионских ткача прерастао у организован устанак лионских радника. Устаници заузели кључне пунктове у Лиону и успоставили привремену владу. Њихови захтеви за повећање надница нису

прихваћени, а војска почетком децембра угушила устанак. 1889. — У салону Пале ројал у Сан Франциску постављен први џубокс. 1891. — Деодорода Фонсека, вођа преврата 1889. којим је оборено Бразилско царство, први председник Бразила, због сукоба с Конгресом присиљен да напусти положај. 1914. — Мексичка револуција: последње америчке јединице су повучене из Веракруза, којег су биле заузеле пре седам месеци као одговор на Тампико аферу. 1932. — Спајањем краљевстава Неџд и Хиџаз формирана Краљевина Саудијска Арабија, с краљем Абдулом Азиром ибн Саудом. 1961. — Доминиканска Република променила назив главног града Сиудад Трухиљо у Санто Доминго. 1971. — Кина постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација. 1980. — У земљотресу који је погодио град Еболи у јужној Италији погинуло 2.735 особа, повређено најмање 7.500. 1983. — СССР напустио разговоре о ограничењу наоружања у Женеви у знак протеста због размештања крстарећих ракета САД у Европи. 1989. — Око 300.000 људи се окупило на централном тргу Вацлавске намести у Прагу захтевајући демократске реформе у Чехословачкој. 1996. — Отети етиопски авион „боинг 767“ са 163 путника и 12 чланова посаде пао у море близу Коморских острва пошто је остао без горива. У несрећи погинуло 125 особа. 1999. — Председник САД Бил Клинтон стигао на Космет, где је посетио америчку војну базу Бондстил код Урошевца и разговарао с представницима Срба и косовских Албанаца. Клинтон од Албанаца тражио да опросте Србима и поручио им да је време за борбу прошло. 2001. — У сукобима Израелаца и Палестинаца на Западној обали убијен вођа војног крила Хамаса Махмуд Абу Ханод. Трибунал у Хагу подигао трећу оптужницу против бившег председника

Југославије Слободана Милошевића, за геноцид у Босни и Херцеговини. Милошевић раније оптужен за злочине на Косову и Хрватској. 2002. — Нови премијер Пакистана Мир Зафарула Кан Џамали положио заклетву и формално успоставио цивилну власти после трогодишње војне диктатуре. 2003. — Револуција ружа: Под притиском демонстраната и опозиције, дугогодишњи председник Грузије Едуард Шеварнадзе поднео оставку због фалсификовања изборних резултата. За председника Грузије 15. јануара 2004. изабран лидер грузијског Националног покрета Михаил Сакашвили. 2011. — Арапско пролеће: После 11 месеци протеста у Јемену, председник Јемена Али Абдулах Салех је потписао споразум о преносу овлашћења на потпредседника, у замену за правни имунитет.

МАГАЗИН

19.11.2017.

24. новембар

1642. — Холандски морепловац Абел Јансон Тасман јужно од Аустралије открио острво и назвао га Ван Дименова Земља, касније њему у част названо Тасманија. 1859. — Објављена књига енглеског природњака Чарлса Дарвина „Порекло врста“. Његова револуционарна теорија еволуције изазвала велике контроверзе у научним круговима, а црквени се уплашили да ће књига подрити религијска веровања о постанку света. Тај дан се обележава и као Дан еволуције. 1896. — Основан Педагошки музеј (Београд) 1941. — Почела немачка офанзива на град Ужице, у Другом светском рату. Одступницу главног дела партизанских снага чинио Раднички батаљон. Немци заузели град крајем новембра, а током борби на Кадињачи, 14 километара западно од Ужица, погинуло 180 бранилаца града. 1963. — Два дана после атентата на председника САД Џона Кенедија у Даласу, Џек Руби у полицијској станици убио, из револвера, Лија Харвија Освалда, осумњиченог за атентат.

1974. — Председник САД Џералд Форд и совјетски лидер Леонид Брежњев у Владивостоку постигли привремен споразум о ограничењу офанзивног стратешког нуклеарног оружја. 1976. — Земљотрес разорио град Мурадије и на стотине села на истоку Турске. Погинуло око 5.300 људи, а 50.000 остало без домова. 1989. — Под притиском масовних демонстрација у Прагу, комплетно руководство Комунистичке партије Чехословачке поднело оставке, укључујући генералног секретара Милоша Јакеша. На место генералног секретара партије дошао Карол Урбанек. 1991. — Проглашена трећа Дубровачка република као одговор на хрватски сепаратизам од Југославије. 1992. — На југу Кине срушио се путнички авион “боинг 737”. У најтежој несрећи у историји кинеског ваздухопловства живот изгубила 141 особа, сви путници и чланови посаде. 1995. — Ирци на референдуму тесном већином изгласали легализацију развода брака. 1998. — Председник Југославије Слободан Милошевић сменио начелника Генералштаба Војске Југославије, генерал-пуковника Момчила Перишића. Генерал Емил Лахуд, први председник Либана после окончања 15-годишњег грађанског рата у тој блискоисточној земљи, преузео дужност шефа државе. 2000. — Око 900.000 људи протестовало на улицама Барселоне због терористичких акција баскијске сепаратистичке организације ЕТА. На челу протестне колоне били премијер Шпаније Хосе Марија Аснар и други државни и политички званичници. Председник Југославије Војислав Коштуница допутовао у Загреб на Самит на врху држава Југоисточне Европе и Европске уније, у прву посету неког српског званичника Хрватској од распада СФРЈ. 2003. — Врховни суд у Глазгову, у Шкотској, на 27 година затвора осудио либијског обавештајца Абдела Басета Али ал Меграхија, 2001. проглашеног

кривим за учешће у рушењу авиона Пан Ама на лету број 103 изнад језера Локерби у Шкотској, 1998.

25. новембар 1120. — Вилијам Аделин, једини законити син енглеског краља Хенрија I се удавио након бродолома Белог брода, што је довело до осамнаестогодишњег грађанског рата. 1491. — Окончан је Гранадски рат потписивањем мира и Гранаде између Краљевине Кастиље и Арагона и Гранадског емирата. 1783. — Последњи британски војници су напустили Њујорк, након завршетка Америчког рата за независност. 1795. — Последњи пољски краљ Станислав Поњатовски је био присиљен да абдицира након Трећа деоба Пољске. 1884. — У Сент Луису у америчкој држави Мисури Џон Мајенберг патентирао је млеко у праху. Отворен је први течај енглеског језика у Великој школи у Београду. 1915. — Врховна команда српске војске у Првом светском рату донела је одлуку о повлачењу трупа преко Црне Горе и Албаније.Након окончања дејства у долини Велике и Јужне Мораве(Битка на Морави (1915)),у повлачењу војника праћених избеглицама, живот је изгубило више од 240.000 људи. На Крф је савезничким бродовима пребачено 135.000 војника, који су опорављени и реорганизовани наставили борбе на Солунском фронту наредне године. 1918. — Велика скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. 1936. — Немачка и Јапан су потписале Антикоминтерна пакт којим су се обавезале на борбу против ширења комунизма. 1941. — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод “Барам” у Другом светском рату. 1943. — У Мркоњић-Граду је одржано прво заседање Земаљског анти-

фашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине. 1952. — У позоришту у Лондону је први пут изведена Мишоловка Агате Кристи, која непрекидно изводи више од 60 година. 1965. — Војним ударом под вођством генерала Жозефа Мобутуа у Конгу је збачен са власти председник Жозеф Каса-Вубу. Касније је проглашена Демократска Република Конго, 1971. назив је промењен у Република Заир, а њен председник је узео име Мобуту Сесе Секо. 1969. — Члан “Битлса” Џон Ленон вратио је титулу Реда Британске Империје коју му је 1965. доделила краљица Елизабета II, у знак протеста због подршке Велике Британије агресији САД у Вијетнаму и британске политике у нигеријској провинцији Бијафра. 1970. — Јапански писац Јукио Мишима, је починио јавно рутуално самоубиство (харакири), у знак протеста против “вестернизације” Јапана. 1975. — Суринам добио независност од Холандије 1992. — Парламент Чешке је гласао за поделу Чехословачке на посебне државе Чешку и Словачку од 1. јануара 1993. 1996. — Више од 100.000 људи протестовало је улицама Београда због судског поништавања победе опозиционе коалиције “Заједно” на локалним изборима, оптужујући председника Слободана Милошевића да је покрао изборе. 2001. — Америчка компанија “Едвансд сел технолоџи” саопштила је да је клонирала људски ембрион. Према изјави научника достигнуће ће бити коришћено у медицини, а не за клонирање људског бића. 2002. — Председник Црне Горе Мило Ђукановић поднео је оставку. Дан касније предложен је за мандатара нове црногорске владе. УНМИК преузео контролу над општинском администрацијом у северном делу Косовске Митровице, коју су до тада контролисали Срби. Тиме је након три године и пет месеци међународна заједница успоставила власт на читавој територији Косова.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs